GRAFOVI. Ljubo Nedović. 21. februar Osnovni pojmovi 2. 2 Bipartitni grafovi 8. 3 Stabla 9. 4 Binarna stabla Planarni grafovi 12

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "GRAFOVI. Ljubo Nedović. 21. februar Osnovni pojmovi 2. 2 Bipartitni grafovi 8. 3 Stabla 9. 4 Binarna stabla Planarni grafovi 12"

Transcript

1 GRAFOVI Ljubo Nedović 21. februar 2013 Sadržaj 1 Osnovni pojmovi 2 2 Bipartitni grafovi 8 3 Stabla 9 4 Binarna stabla 11 5 Planarni grafovi 12 6 Zadaci 13 1

2 2 1 Osnovni pojmovi Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije. Teorija grafova je oblast matematike, veoma zastupljena i u informatici, čija je oblast istraživanje osobina grafova. Neformalno govoreći, grafovi su sastavljeni od tačaka, odnosno čvorova (vrhova), i linija me du njima, odnosno grana. Veoma je česta upotreba grafova za opis modela ili struktura podataka. Struktura jedne veb prezentacije se može predstaviti slikovito upotrebom grafa. Čvorovi tog grafa su pojedine stranice a grane grafa su veze kojima se može sa jedne stranice prelaziti na drugu. Proučavanje algoritama koji rešavaju probleme upotrebom grafova predstavlja veoma značajan deo informatičke nauke. Mreže imaju mnogo primena u proučavanju praktičnih aspekata teorije grafova i to se zove analiza mreža. Analiza mreža je posebno značajna za probleme modeliranja i analiziranje mrežnog saobraćaja, recimo interneta. Graf je apstraktni matematički objekat, a crtež koji se sastoji od tačaka i linija je samo geometrijska predstava grafa. Me dutim, uobičajeno je da se takva slika naziva grafom. Pa pošto je graf sastavljen iz tačaka i linija, koje spajaju po dve tačke, onda je odatle moguće izvesti i formalnu definiciju grafa. Ovakva uopštena definicija omogućuje da graf primenjujemo ne samo u matematici, već i u informatici, elektrotehnici i tehnici uopšte, a tako de i u hemiji, lingvistici, ekonomiji i mnogim drugim oblastima. Neka je X neprazan skup i ρ binarna relacija u X. Ure deni par G = (X,ρ) naziva se graf. Elementi skupa X su čvorovi grafa, a elementi skupa ρ grane grafa. Sledi formalna definicija (neorijentisanog) grafa, i orijentisanog grafa. Definicija 1 Neka je X neprazan skup i ρ {{u,v} u,v X}. Ure deni par G = (X,ρ) naziva se graf. Elementi skupa X su čvorovi grafa, a elementi skupa ρ grane grafa. Definicija 2 Neka je X neprazan skup i ρ {(u,v) u,v X}. Ure deni par G = (X, ρ) naziva se orijentisani graf. Elementi skupa X su čvorovi grafa, a elementi skupa ρ grane grafa. Sa G(v) ćemo označavati skup suseda čvora v X. Pojam grafa je moguće generalisati ako prihvatimo da je moguće da postoji više od jedne grane iste orijentacije, odnosno da mogu postojati i višestruke petlje. Takav graf se onda zove multigraf. Običan graf je onda poseban slučaj multigrafa. Sledi definicija takvog multigrafa.

3 OSNOVNI POJMOVI 3 Definicija 3 Neka je X neprazan skup i U jedna kombinacija sa ponavljanjem skupa X 2. Ure deni par G = (X,U) naziva se multigraf. U svakom slučaju, graf je zadat ako su zadata dva skupa, skup čvorova i skup grana. Slede definicije osnovnih pojmova u teoriji grafova. Definicija 4 Graf koji ima konačan broj čvorova se zove konačan graf. Analogno, graf sa beskonačnim brojem čvorova se zove beskonačan graf. Ako je svejedno da li je grana grafa AB isto što i BA i to važi za sve grane grafa, onda je ρ simetrična relacija, a graf je simetričan ili neorijentisan. Kod takvih grafova se izostavljaju strelice na crtežu. Ako sve grane na grafu imaju strelice, odnosno orijentisane su, tada je ceo graf orijentisan ili antisimetričan. Definicija 5 Put dužine k (k 1) grafa G = (V,E) je niz grana oblika kod orijentisanih grafova, odnosno (v 0,v 1 ),(v 1,v 2 ),...,(v k 1,k) {v 0,v 1 },{v 1,v 2 },...,{v k 1,k} kod neorijentisanih grafova. Za ovaj put kažemo da počinje u v 0, a završava se u v k. Čvorovi v 0 i v k su krajnji čvorovi tog puta. Put često označavamo i sa v 0 v 1 v 2... v k. Definicija 6 Elementarni put (ili prost put je put koji kroz svaki svoj čvor prolazi tačno, tj. najviše jednom. Zatvoren put (ili kružni put je put koji se završava u istom čvoru u kojem i počinje. Kontura (ili ciklus dužine n je elementarni kružni put, i označavaćemo je sa C n. Definicija 7 Povezan graf je takav neorijentisani graf kod koga su bilo koja dva čvora povezana putem. Ako postoje dva čvora koja se ne mogu povezati, graf je nepovezan. Grana grafa koja polazi iz jednog čvora i završava u istom čvoru se zove petlja. Nepovezan graf se sastoji od bar dva nepovezana dela. Takvi delovi se zovu komponente povezanosti grafa. Ako se udaljavanjem jednog čvora iz grafa on raspada, odnosno broj komponenata povezanosti se povećava, tada je taj čvor artikulacioni čvor. Ako se udaljavanjem jedne grane graf raspada, grana se zove most grafa. Stepen čvora a grafa je broj grana grafa koji imaju kraj u tom čvoru, i označava se sa deg(a). Ako grana spaja čvor sa samim sobom, onda se ona računa dva puta. Čvor stepena 0 naziva izolovan čvor, a čvor stepena 1 naziva list. U usmerenom grafu, svaka grana ima dva različita kraja, početak, i kraj (crta se kao strelica). Svaki kraj se broji na različit način. Broj grana koje ulaze u neki čvor je ulazni stepen i označava se sa deg + (v), a broj grana koje iz čvora izlaze je izlazni stepen i označava se sa deg (v).

4 4 Totalni stepen grafa je zbir svih stepeni grafa, i jednak je dvostrukom broju grana. Nije moguće nacrtati graf sa neparnim stepenom. Grana koja spaja čvor sa stepenom jedan je viseća grana. Dve (ili više) grane grafa su paralelne ako spajaju dva ista temena. Grana može da spaja vrh sa samim sobom, i tada se naziva petljom. Graf koji nema petlje niti paralelne grane se naziva prostim grafom. Graf je prazan ako nema nijednu granu, a nulti graf nema nijedan vrh. Ako je stepen svakog čvora isti, onda je graf regularan, pri čemu kažemo da je on k-regularan ako svi čvorovi imaju stepen k, i da je on stepena k. Kompletan graf je prost graf, kod koga su svaka dva čvora spojena granom. Ako ima konačno mnogo n čvorova, označavaćemo ga sa K n, a ako ima beskonačno mnogo čvorova, označavaćemo ga sa K. Formula sume stepena tvrdi da u grafu G = (V,E) važi deg(v) = 2 E, jer je svaka grana susedna sa dva čvora. Formula implicira da u svakom ( grafu broj čvorova neparnog stepena mora biti paran. Kompetan graf K n ima grana. n 2) Definicija 8 Planarni grafovi su oni grafovi koji se mogu nacrtati u ravni tako da im se grane ne seku. Preciznije, zahteva se da je graf moguće predstaviti u ravni tako da zajednička tačka dve grane može biti samo čvor koji predstavlja zajedničku krajnju tačku tih grana. Ako je planaran graf predstavljen na opisan način u ravni, on deli ravan na više konačnih zatvorenih oblasti i jednu beskonačnu oblast. Svaka konačna oblast se naziva okce ili ćelija. Ako je graf povezan i ne sadrži artikulacione čvorove, granična linija okca predstavlja konturu grafa. Ponekad se pod okcem podrazumeva, umesto oblasti, upravo ova granična kontura. Pojam grafa može biti proširen dodavanjem osobine težine svakoj grani. Ovakvi grafovi se zovu težinski grafovi i oni su zgodni za predstavljanje nekih problema, na primer mreže puteva gde se težina odnosi na dužinu puta izme du dva čvora. Težinski graf koji je usmeren zove se mreža. Definicija 9 Graf G = (V,E ) je podgraf grafa G = (V,E) ako je skup njegovih čvorova V podskup skupa čvorova V grafa G, a skup njegovih grana E je podskup skupa grana E grafa G. Ako je ovim grafovima skup čvorova jednak, onda se graf G naziva razapinjujućim grafom, ili skeletom. Definicija 10 Komponenta povezanosti grafa G je neki njegov maksimalni povezani podgraf. Definicija 11 Čvor v grafa G je artikulacioni čvor ako se njegovim uklanjanjem povećava broj komponenti povezanosti grafa G. Definicija 12 Grana e grafa G je most ako se njenim uklanjanjem povećava broj komponenti povezanosti grafa G. v V

5 OSNOVNI POJMOVI 5 Definicija 13 Dva grafa G 1 i G 2 su izomorfna ako i samo ako postoji injektivna 1 1 i sirjektivna na funkcija vrhova i grana, tako da se očuvava susednost svih vrhova, tj. da su veze izme du vrhova načinjene na analogan način. Pišemo G 1 G 2. Izomorfizam održava susednost čvorova. Izomorfni grafovi su u stvari isti grafovi, ali različito nacrtani. Obeležavanje čvorova nema značaja za strukturu grafa, tako da se često i ne obeležavaju. Izomorfni grafovi moraju imati isti broj grana, isti broj čvorova, cikluse istih dužina, iste stepene čvorova. Ispitivanje da li su dva grafa izomorfna je složeno pitanje i do danas nemamo egzaktan algoritam za rešavanje ovog problema. Kompletan graf, prost graf, i njegov komplement: Izomorfni i neizomorfni grafovi: Podgraf i skelet: Izomorfni grafovi su od velikog značaja u elektronici, pri konstruisanju štampanih kola, gde grane grafa (strujni vodovi) ne smeju da se seku osim u čvorovima. Zato je bitno da se prona de izomorfan graf željenom grafu, ali takav da mu se grane ne seku. Prvi problem i njegovo rešenje izneseni na način koji je drugačiji u odnosu na prethodne i može se smatrati pretečom teorije grafova jeste rad Leonarda Ojlera pod nazivom Sedam mostova Kenigsberga, objavljen Ovo je prvi rezultat iz oblasti topologije u geometriji, što će reći ne zavisi od neke mere odnosno veličine. Ovo

6 6 prikazuje duboke veze izme du teorije grafova i topologije. Gustav Kirhof je godine objavio nešto što je kasnije nazvano Kirhofov zakon, a odnosilo se na problem računa napona i struje u električnom kolu. Frensis Gutri je godine je izložio problem četiri boje koji postavlja pitanje da li je moguće obojiti zemlje na geografskoj karti sa samo četiri boje, a da se ne pojave dve susedne zemlje obojene istom bojom. Ovaj problem su rešili tek godine Kenet Apel i Volfgang Heken, ali se postavljanje ovog problema smatra ro denjem teorije grafova. Tokom pokušaja rešavanja ovog problema otkrivene su mnoge teoreme i postavljeni mnogi teoretski pojmovi i koncepti. Primer 1 (Problem trgovačkog putnika) Problem trgovačkog putnika je problem iz oblasti diskretne ili kombinatorne optimizacije. Ovaj problem ilustruje klasu problema iz oblasti teorije računske složenosti koji su teški za rešavanje. Postavka problema: Ako je dat odre den broj gradova, cene putovanja od bilo kog grada do bilo kog grada, koja je najjeftinija ruta koja obilazi svaki grad tačno jednom, i vraća se u početni grad? Ekvivalentan problem izražen u terminima teorije grafova bi glasio: dat je kompletan težinski graf (čiji čvorovi predstavljaju gradove, grane predstavljaju puteve, a težine predstavljaju cenu putovanja, ili dužinu puta) - naći Hamiltonov ciklus najmanje težine. Može se pokazati da zahtev da se vrati u početni grad ne menja računsku kompleksnost ovog problema. Rešenje ovog problema je od velikog praktičnog značaja, ne samo u pitanju saobraćaja. Dobar primer u kome je bitno na efikasan način rešiti problem trgovačkog putnika bi mogla da bude organizacija teretne luke: ako se u luci u svakom trenutku nalazi više hiljada kontejnera, naslaganih jedni na druge, i svakodnevno se stotine kontejnera iskrcavaju sa brodova, ili tovare na šlepere, koji je optimalan redosled kretanja kranova za utovar i istovar, i gde postaviti koji kontejner. Računska kompleksnost: Najdirektnije rešenje bi bilo da se isprobaju sve permutacije, i da se vidi koja je najjeftinija (korišćenje metoda grube sile), ali kako je broj permutacija za n gradova n!, ovakvo rešenje vrlo brzo postaje nepraktično. Korišćenjem tehnika dinamičkog programiranja, ovaj problem se može rešiti u vremenu O(2 n ). Mada je ovo vreme eksponencijalno, ipak je mnogo jeftinije od O(n!) (vidi veliko O). U slučaju da se radi o euklidskom problemu trgovačkog putnika, postoje razni vrlo brzi približni algoritmi, koji pronalaze puteve čija dužina je sigurno manja od dvostruke dužine najkraćeg mogućeg puta. Euklidski problem trgovačkog putnika je onaj kod koga izme du gradova važi nejednakost trougla - drugim rečima, izme du svaka dva grada najkraći mogući put je upravo direktan put (put A B V ne može biti kraći od puta A V ).

7 OSNOVNI POJMOVI 7 Izbori reprezentacije Grafovi se u računarstvu predstavljaju na razne načine. Najčešći su lista povezanosti i matrica povezanosti. Lista povezanosti je implementirana tako što predstavlja svaki čvor kao strukturu podataka koja sadrži listu svih susednih čvorova. Matrica povezanosti je matrica, čije vrste i kolone predstavljaju početne i krajnje čvorove, a dati član matrice predstavlja indikaciju da li izme du odgovarajuća dva čvora postoji grana (recimo 0 ako ne postoji, a 1 ako postoji). Liste povezanosti se češće koriste kod retkih grafova, a u suprotnom su matrice povezanosti dobar izbor. Tako de, za vrlo velike grafove koji imaju neku pravilnost što se tiče položaja grana, mogući izbor predstavljanja je simbolički graf. Re de se za predstavljanje grafa koristi matrica incidencije. Vrste ove matrice predstavljaju čvorove, a kolone predstavljaju grane. U svakoj koloni stoje jedinice na mestima koja odgovaraju čvorovima koje spaja odgovarajuća grana (a na ostalim mestima su nule). Pore denje sa drugim strukturama podataka Grafovske strukture podataka su ne-hijerarhijske, i stoga su pogodne za podatke gde su pojedinačni elementi povezani na kompleksne načine. Na primer, simulacija računarske mreže se može sprovesti pomoću grafa. Hijerarhijski skupovi podataka se mogu predstaviti binarnim ili nebinarnim stablom. Stabla se tako de mogu posmatrati i kao grafovi. Operacije Grafovski algoritmi su od velikog značaja u računarstvu. Tipične operacije povezane sa grafovima su nalaženje puta izme du dva čvora, za šta se na primer koriste pretraga grafa u dubinu i pretraga grafa u širinu, i nalaženje najkraćeg puta od jednog do drugog čvora, za šta se može koristiti Dijkstra algoritam. Teorema 1 U neorijentisanom grafu G = (X, E) bez petlji sa barem dva čvora, postoje bar dva čvora istog stepena. Teorema 2 Neka je G = (X, E) neorijentisan graf bez petlji sa n 2 čvorova, dakle X = {v 1,v 2,...,v n }, i m grana. Zbir stepena svih čvora je jednak dvostrukom broju grana, tj. važi G(v 1 ) + G(v 2 ) G(v n ) = 2m. Teorema 3 U neorijentisanom grafu G = (X, E) bez petlji, broj čvorova neparnog stepena je paran. Definicija 14 Ojlerova kontura grafa G = (X, E) je kontura koja sadrži sve grane grafa G. Graf koji ima Ojlerovu konturu je Ojlerov graf. Ojlerov put u grafu G je put koji sadrži sve grane grafa G. Graf koji ima Ojlerov put je poluojlerov graf. Ako je graf Ojlerov, moguće ga je nacrtati iz jednog poteza (bez dizanja olovke sa papira) tako da se kroz svaku granu prolazi tačno jednom - Ojlerov put. Ukoliko ima 0 čvorova neparnog stepena, tada crtanje počinje i završava se u istom (proizvoljnom) čvoru, a ako ima 2 čvora neparnog stepena, tada crtanje počinje u jednom od njih, a završava se u drugom.

8 8 Teorema 4 (Ojlerova teorema) Povezan graf sa bar jednom granom je Ojlerov graf ako i samo ako su mu svi čvorovi parnog stepena. Teorema 5 Povezan graf sa bar jednom granom je poluojlerov graf ako i samo ako sadrži 0 ili 2 čvora neparnog stepena. Teorema 6 Graf ima Ojlerov put ako i samo ako je povezan i sadrži najviše 2 čvora neparanog stepena. Prva dva grafa na narednim slikama su Ojlerovi, dok treći to nije. Ojlerovi putevi su važni za organizaciju poslova u velikom gradu. Na primer, za raznošenje pošte, naplate računa i slično. Poštar ce najracionalnije razneti poštu ako svaku ulicu obide tačno jedanput. Definicija 15 Hamiltonova kontura grafa G = (X, E) je kontura koja sadrži sve čvorove grafa G. Graf koji ima Hamiltonovu konturu je Hamiltonov graf. Hamiltonov put u grafu G je elementaran put koji sadrži sve čvorove grafa G. Graf koji ima Hamiltonov put je poluhamiltonov graf. Primer 2 Kontura C n je i Ojlerov i Hamiltonov graf. Kompletan graf K 4 nije Ojlerov, a jeste Hamiltonov graf. Bipartitni graf K 2,4 jeste Ojlerov, a nije Hamiltonov graf. Hamiltonova kontura se može formirati počev od bilo kog čvora, obilazeći svaki čvor tačno jedanput, što je kod kompletnog grafa moguće jer postoji grana izme du svaka dva čvora. Svaki kompletan graf K n, za n 3 ima Hamiltonovu konturu. Definicija 16 Težinski graf G = (V,E,w) je ure dena trojka gde je V skupova čvorova, E skup grana, a w : E N je težinska funkcija koja svakoj grani dodeljuje težinu. Težinski graf koji je usmeren zove se mreža. 2 Bipartitni grafovi Definicija 17 Bipartitni graf (odnosno bigraf) je ure dena trojka G = (L, R, E) takva da je L R = /0, gde je L R skup čvorova pri čemu je L /0 i R /0, i gde je E {{l,r} l L r R} je skup grana. Pri tome L nazivamo skupom levih, a R skupom desnih čvorova.

9 STABLA 9 Definicija 18 G = (L,R,E) je bipartitni graf ako i samo ako ne sadrži ni jednu konturu neparne dužine. Definicija 19 Svako stablo je bipartitan graf. Definicija 20 Bipartitni graf G = (L,R,E) je kompletan ako za sve l L i r R važi {l,r} E (dakle, ako je svaki čvor skupa L povezan sa svakim čvorom skupa R). Ako skup L ima n, a skup R ima m čvorova, ovak bipartitni graf označavamo sa K m,n. 3 Stabla Definicija 21 U teoriji grafova, stablo je graf u kome su svaka dva čvora povezana tačno jednom stazom. Drugačije rečeno, svaki povezan graf bez ciklova je stablo. Šuma je disjunktna unija stabala. Stabla se izuzetno puno koriste u kao strukture podataka u računarstvu (kao binarna stabla pretrage, hipovi, i slično). Na slici vidimo stablo sa 6 čvorova i 5 grana, gde npr. jedinstvena prosta staza koja povezuje čvorove 2 i 6 je Teorema 7 Stablo je nepovezan prost graf G koji zadovoljava bilo koji od sledećih (ekvivalentnih) uslova: 1. G je povezan i nema prostih ciklova; 2. G nema prostih ciklova, a prost cikl se dobija ako se bilo bilo koja nova grana doda u G; 3. G je povezan, ali ako se bilo koja grana ukloni iz G, više neće biti povezan; 4. G je povezan i kompletan graf od tri čvora, K 3, nije minor od G; 5. bilo koja dva čvora u G su povezana jedinstvenom prostom stazom. Ako G ima konačno mnogo n čvorova, onda su gornji iskazi ekvivalentni sledećim uslovima: 1. G je povezan i ima n 1 grana; 2. G nema prostih ciklova i ima n 1 grana. Teorema 8 Usmereno stablo je usmeren graf koji bi bio stablo ako bi se smerovi grana ignorisali.

10 10 Neki autori ograničavaju ovaj izraz na slučajeve kada su sve grane usmerene prema odre denom čvoru ili od odre denog čvora. Teorema 9 Stablo se naziva korenskim stablom ako se jedan čvor označi kao koren, u kom slučaju grane imaju prirodnu orijentaciju, prema ili od korena. Teorema 10 Svako stablo je bipartitni graf. Teorema 11 Svako stablo sa prebrojivo mnogo čvorova je planaran graf. Teorema 12 Svako neprazno stablo ima bar jedan list, tj. čvor stepena 1. Ako je dato n označenih čvorova, postoji n n 2 različitih načina da se oni povežu u stablo. Prebrojavanje neoznačenih stabala je teži problem. Ne postoji zatvorena formula za broj t (n) stabala sa n čvorova do na izomorfizam grafova. Ričard Oter je dokazao da je t (n) Cα n n 5/2 kada n, gde je C i α 2, Pojam stablo se u programiranju koristi da označi strukturu podataka koja ima razgranatu strukturu, po uzoru na pojam stabla u teoriji grafova. Stablo se često koristi kao glavni oblik nekog spremišta podataka, zbog lakog pisanja odgovarajućeg koda kroz korišćenje rekurzije, brzog upisivanja podataka i brzog pristupa traženim podacima. Najčešće korišćeno stablo je stablo u kojem svaki čvor mora imati tačno dve grane, tj. binarno stablo. U terminologiji stabla kao strukture podataka, koriste se slični pojmovi kao kod običnog stabla. Tako, čvor koji ne sadrži granu nijednog drugog čvora a koji posredno ili neposredno sadrži sve druge čvorove naziva se korijen. Čvorovi koji ne sadrže nijednu granu, tj. nalaze se na vrhu stabla, nazivaju se listovima Tako de, postoji terminologija roditelj-dijete, u kojoj se čvor A koji sadrži čvor B naziva roditeljem čvora B, dok se čvor B naziva detetom čvora A. Stablo se u programiranju ostvaruje korišćenjem pokazivača da bi se usmerilo ka odgovarajućim granama. Naime, svaki čvor se konstruiše tako da poseduje mogućnost čuvanja jedne ili više adresa drugih čvorova, što omogućava prelaženje iz jednog čvora u drugi, tj. kretanje po stablu. Budući da stablo može imati neograničen broj čvorova (uslovno govoreći, zbog ograničene količine memorije na računarskim ure dajima), iterativno rešenje konstrukcije i korišćenja stabla najčešće nije dobro niti lako rešenje. Umjesto toga, pišu se funkcije koje se rekurzivno pozivaju dok jedna od instanci funkcije ne primi traženi čvor kao argument. Tada se izvrši željena radnja (vraćanje rezultata ili stvaranje novog čvora) i rekurzivni lanac se odmotava i završava. Slabost rekurzivnog rješenja leži u situacijama kada je stablo veliko, te dolazi do prenatrpavanja funkcijskog steka procesa što može dovesti do usporenosti ili naglog prekidanja cijelog programa. Dok se binarno stablo u programiranju ostvaruje relativno jednostavno, korišćenjem tačno dva pokazivača, neograničen broj grana po čvoru se implementira na nešto složeniji način. Potrebno je u svakom čvoru čuvati neku strukturu podataka koja podržava neograničen broj pokazivača, što se najčešće čini koristeći liste ili obične nizove koji se proširuju po potrebi.

11 BINARNA STABLA 11 Binarno stablo se najčešće koristi za smeštaj podataka koji moraju biti u ure denom rasporedu, tj. sortirani, kako bi im se moglo brzo pristupati metodom binarne pretrage. Me dutim, za smještaj bilo kakvih podataka čiji čvorovi mogu imati više od jednog deteta potrebno je višestruko stablo. Na primjer, jezik XML po samoj svojoj definiciji zahteva drvoliku strukturu podataka sa neograničenim brojem grana po jednom čvoru. Tako de, datotečni sistem kao drvolika struktura zahteva neograničen broj grana po jednom direktorijumu. U pojedinim implentacijama video igara, lavirinti se tako de implementiraju kao višestruka stabla, pri čemu je svako polje u lavirintu predstavljeno jednim čvorom u stablu, a polja na koja se može preći iz datog polja su predstavljena kao grane odgovarajućeg čvora. Obično rešavanje problema izlaza iz lavirinta se, me- dutim, najčešće ostvaruje upotrebom reda. 4 Binarna stabla Binarno stablo (engleski binary tree ) je u informatici struktura namenjena čuvanju podataka. Njene memorijske jedinice su organizovane po principu piramide. Tačnije, svaka memorijska jedinica (čvor) binarnog stabla može da pokazuje na još najviše dva elementa (njegova deca), dok stablo ima samo jedan elemenat na koga ne pokazuje ni jedan drugi (koren). Od ovog elementa se može doći u bilo koji drugi elemenat stabla. Svaki elemenat stabla može biti i svestan koji elemenat pokazuje na njega (tj. ko mu je roditelj). Čvor stabla je jedna memorijska ćelija stabla. Ona može imati nula, jedan ili dva podčvora. Ista može da nosi dve različite vrednosti. Ključ je najčešće numerička vrednost, po kojoj se neki element raspore duje u binarnom stablu. Vrednost je podatak koji treba zapamtiti. Može se desiti da su vrednost i ključ jedno te isto, tj. da se sortiranje binarnog stabla vrši po samoj vrednosti. Koren stabla je čvor stabla koji nije podčvor nijednog drugog čvora u stablu. List je čvor stabla koji nema ni jedan podčvor. Roditelj nekog čvora je čvor koji pokazuje na njega. Dete nekog čvora je čvor na koji neki drugi čvor pokazuje. Podstablo ili podgrana je skup svih čvorova stabla koji se nalaze levo ili desno od nekog od čvorova stabla. Na sledećoj slici, čvorovi stabla su elementi prikazani krugovima. Upisani brojevi su vrednosti ključeva po kojima se elementi sortiraju. Čvor sa ključem 8 je koren stabla. Njegova deca su čvorovi sa ključevima 3 i 10. Roditelj čvorova sa vrednošću ključeva 3 i 10 je čvor sa ključem 8. Listovi stabla su čvorovi sa ključevima 1, 4, 7 i 13. Iako sortirano, binarno stablo ne garantuje brzinu izvo denja operacija. Traženje ele-

12 12 menta u stablu npr. može da varira od O(logn) u najboljem (kao kod binarne pretrage) do O(n) u najgorem slučaju (kao kod linearne pretrage nesortiranog niza). Slično je i sa ostalim operacijama. Pretraga Pretraga počinje od korena stabla. Sledi jedan od algoritama. 1. Uporedi vrednost traženog ključa sa vrednošću ključa trenutno ispitivanog čvora. 2. Ukoliko je ključ veći, ispitati desno (levo) dete. 3. Ukoliko je ključ manji, ispitati levo (desno) dete. 4. Ukoliko je ključ jednak, trenutno ispitivani čvor je traženi čvor. 5. Ako dete ka kome treba da se nastavi pretraga ne postoji, onda tražena vrednost ključa na postoji u stablu. Dodavanje novog elementa Pretragom se ustanovljava da elementa koji treba dodati u stablu nema. Potom se na mestu deteta koje nije postojalo pravi novi element sa datim ključem i podacima. Brisanje elementa Brisanje elementa iz stabla je najsloženiji od ova tri procesa. U zavisnosti od toga koliko dece ima, deli se u tri slučaja: 1. ukoliko čvor za brisanje nema dece; treba obrisati čvor, a njegovo mesto kod roditelja treba da bude naznačeno kao prazno; 2. ukoliko čvor za brisanje ima jedno dete; čvor treba obrisati, a njegovo mesto kod roditelja zauzima njegovo dete; 3. ukoliko čvor za brisanje ima dvoje dece; čvor treba obrisati, a njegovo mesto i ulogu zauzima ili najlevlji čvor njegove desne podgrane, ili najdesniji čvor njegove leve podgrane; ovi čvorovi mogu imati jedno ili nijedno dete, a treba ih istim ovim algoritmom obrisati sa mesta na kome su bili pre nego što preuzmu novu ulogu u stablu. 5 Planarni grafovi Definicija 22 Planaran graf je graf koji se može nacrtati u ravni, a da mu se grane ne seku, sem u čvorovima. On deli ravan na na više konačnih zatvorenih oblasti i jednu u beskonačnosti. Svaka zatvorena oblast se naziva ćelija. Teorema 13 (Ojlerova teorema) Povezan planarni graf sa v čvorova i e grana deli ravan na f = e v + 2 oblasti. Na primer, kompletni K 5 graf (kompletni pentagraf) i kompletni bipartitni K 3,3 graf (kompletni bitrigraf) nisu planarni grafovi.

13 ZADACI 13 Primer 3 Postavka problema: da li je moguće spojiti 3 zgrade sa 3 bunara, a da se putevi ne ukrštaju, ako od svake kuće vodi po jedna staza do svakog bunara? Rešenje: Prva slika predstavlja problem, u pitanju je kompletan bipartitivni graf K 3,3 sa v = 6 čvorova i e = 9 grana, ali grane ne smeju da mu se seku. Lako se dokazuje da naš graf ima izomorfan, prikazan na drugoj slici. k 3 k 2 k 1 b 3 b 2 b Treba dokazati da taj graf nije planaran. Ako bi pretpostavili da jeste imali bi da je f = e v + 2 = 5. U svakom grafu, za ukupan broj grana imamo 2e g f, gde je g dužina najmanje oblasti (teorijski, kako oblast koju odreduje graf u ravni ima najmanje 3 grane, a svaka grana se dva puta pojavljuje kao granica oblasti, pa je 2e 3 f ). Kod našeg grafa svaka oblast je ograničena sa najmanje 4 grane, (nikoja 3 čvora ne obrazuju trougao, jer od 3 čvora 2 su kuće, a 1 bunar ili obrnuto, a kuće i bunari nisu me dusobno vezani granama), pa je 2e 4 f, odnosno što je nemoguće. 2 6 Zadaci 1. Nacrtati sve neizomorfne grafove sa 4 čvora i bar jednom konturom dužine 3. Rešenje: 2. Nacrtati sve neizomorfne grafove sa 4 čvora i tačno jednom konturom dužine 3. Rešenje: 3. Dokazati da je kompletan K 4 graf planaran. Rešenje: 4. Koliko ima različitih jednostavnih grafova sa n obeleženih čvorova? Rešenje: Granu identifikujemo kao dvočlani potskup skupa vrhova. Svaki dvočlani potskup skupa vrhova ili jeste ili nije grana u grafu. Dakle, za svaki od ( n 2) potskupova imamo dve mogućnosti. Stoga je broj različitih grafova sa n čvorova jednak 2 ( n 2). 5. Nacrtati sve neizomorfne povezane grafove sa 3 čvora. Rešenje: 6. Nacrtati sve neizomorfne povezane grafove sa 4 čvora. Rešenje:

14 14 7. Ispitati za koje n N je kontura C n bipartitan graf. Rešenje: Kontura C n je bipartitan graf ako i samo ako je n paran broj jer tada i samo tada možemo u jednu particiju stavljati svaki drugi čvor sa konture. 8. Nacrtati sva neizomorna binarna stabla sa 5 čvorova. Rešenje: 9. Koliko ima različitih označenih bipartitnih B n,m grafova kod kojih je svaki čvor prve particije koja sadrži n čvorova, stepena tačno 1? Rešenje: m n. 10. Koliko ima različitih označenih bipartitnih B n,m grafova kod kojih je svaki čvor prve particije koja sadrži n čvorova, stepena najviše 1? Rešenje: (m + 1) n. 11. Koliko ima različitih označenih bipartitnih B n,m grafova kod kojih je svaki čvor prve particije koja sadrži n čvorova, stepena tačno 2? Rešenje: ( m) n Koliko ima različitih označenih bipartitnih B n,m grafova kod kojih je svaki čvor prve particije koja sadrži n čvorova, stepena tačno 3? Rešenje: ( m) n Koliko ima neizomorfnih grafova sa 4 čvora i 2 komponente povezanosti? Nacrtati ih. Rešenje: 14. Rešenje: 15. Rešenje: 16. Rešenje: 17. Rešenje: 18. Rešenje: 19. Rešenje: 20. Rešenje: 21. Rešenje: 22. Rešenje: 23. Rešenje: 24. Rešenje:

3.1 Granična vrednost funkcije u tački

3.1 Granična vrednost funkcije u tački 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 2 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 3. Granična vrednost funkcije u tački Neka je funkcija f(x) definisana u tačkama x za koje je 0 < x x 0 < r, ili

Διαβάστε περισσότερα

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju RAČUN OSTATAKA 1 1 Prsten celih brojeva Z := N + {} N + = {, 3, 2, 1,, 1, 2, 3,...} Osnovni primer. (Z, +,,,, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: sabiranje (S1) asocijativnost x + (y + z) = (x + y)

Διαβάστε περισσότερα

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET Goran Stančić SIGNALI I SISTEMI Zbirka zadataka NIŠ, 014. Sadržaj 1 Konvolucija Literatura 11 Indeks pojmova 11 3 4 Sadržaj 1 Konvolucija Zadatak 1. Odrediti konvoluciju

Διαβάστε περισσότερα

SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA

SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA April, 2013 Razni zapisi sistema Skalarni oblik: Vektorski oblik: F = f 1 f n f 1 (x 1,, x n ) = 0 f n (x 1,, x n ) = 0, x = (1) F(x) = 0, (2) x 1 0, 0 = x n 0 Definicije

Διαβάστε περισσότερα

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 Matrice - osnovni pojmovi (Matrice i determinante) 2 / 15 (Matrice i determinante) 2 / 15 Matrice - osnovni pojmovi Matrica reda

Διαβάστε περισσότερα

PRAVA. Prava je u prostoru određena jednom svojom tačkom i vektorom paralelnim sa tom pravom ( vektor paralelnosti).

PRAVA. Prava je u prostoru određena jednom svojom tačkom i vektorom paralelnim sa tom pravom ( vektor paralelnosti). PRAVA Prava je kao i ravan osnovni geometrijski ojam i ne definiše se. Prava je u rostoru određena jednom svojom tačkom i vektorom aralelnim sa tom ravom ( vektor aralelnosti). M ( x, y, z ) 3 Posmatrajmo

Διαβάστε περισσότερα

18. listopada listopada / 13

18. listopada listopada / 13 18. listopada 2016. 18. listopada 2016. 1 / 13 Neprekidne funkcije Važnu klasu funkcija tvore neprekidne funkcije. To su funkcije f kod kojih mala promjena u nezavisnoj varijabli x uzrokuje malu promjenu

Διαβάστε περισσότερα

PID: Domen P je glavnoidealski [PID] akko svaki ideal u P je glavni (generisan jednim elementom; oblika ap := {ab b P }, za neko a P ).

PID: Domen P je glavnoidealski [PID] akko svaki ideal u P je glavni (generisan jednim elementom; oblika ap := {ab b P }, za neko a P ). 0.1 Faktorizacija: ID, ED, PID, ND, FD, UFD Definicija. Najava pojmova: [ID], [ED], [PID], [ND], [FD] i [UFD]. ID: Komutativan prsten P, sa jedinicom 1 0, je integralni domen [ID] oblast celih), ili samo

Διαβάστε περισσότερα

41. Jednačine koje se svode na kvadratne

41. Jednačine koje se svode na kvadratne . Jednačine koje se svode na kvadrane Simerične recipročne) jednačine Jednačine oblika a n b n c n... c b a nazivamo simerične jednačine, zbog simeričnosi koeficijenaa koeficijeni uz jednaki). k i n k

Διαβάστε περισσότερα

a M a A. Može se pokazati da je supremum (ako postoji) jedinstven pa uvodimo oznaku sup A.

a M a A. Može se pokazati da je supremum (ako postoji) jedinstven pa uvodimo oznaku sup A. 3 Infimum i supremum Definicija. Neka je A R. Kažemo da je M R supremum skupa A ako je (i) M gornja meda skupa A, tj. a M a A. (ii) M najmanja gornja meda skupa A, tj. ( ε > 0)( a A) takav da je a > M

Διαβάστε περισσότερα

Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija

Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Za skiciranje grafika funkcije potrebno je ispitati svako od sledećih svojstava: Oblast definisanosti: D f = { R f R}. Parnost, neparnost, periodičnost. 3

Διαβάστε περισσότερα

INTEGRALNI RAČUN. Teorije, metodike i povijest infinitezimalnih računa. Lucija Mijić 17. veljače 2011.

INTEGRALNI RAČUN. Teorije, metodike i povijest infinitezimalnih računa. Lucija Mijić 17. veljače 2011. INTEGRALNI RAČUN Teorije, metodike i povijest infinitezimalnih računa Lucija Mijić lucija@ktf-split.hr 17. veljače 2011. Pogledajmo Predstavimo gornju sumu sa Dodamo još jedan Dobivamo pravokutnik sa Odnosno

Διαβάστε περισσότερα

Računarska grafika. Rasterizacija linije

Računarska grafika. Rasterizacija linije Računarska grafika Osnovni inkrementalni algoritam Drugi naziv u literaturi digitalni diferencijalni analizator (DDA) Pretpostavke (privremena ograničenja koja se mogu otkloniti jednostavnim uopštavanjem

Διαβάστε περισσότερα

Osnovne teoreme diferencijalnog računa

Osnovne teoreme diferencijalnog računa Osnovne teoreme diferencijalnog računa Teorema Rolova) Neka je funkcija f definisana na [a, b], pri čemu važi f je neprekidna na [a, b], f je diferencijabilna na a, b) i fa) fb). Tada postoji ξ a, b) tako

Διαβάστε περισσότερα

5 Ispitivanje funkcija

5 Ispitivanje funkcija 5 Ispitivanje funkcija 3 5 Ispitivanje funkcija Ispitivanje funkcije pretodi crtanju grafika funkcije. Opšti postupak ispitivanja funkcija koje su definisane eksplicitno y = f() sadrži sledeće elemente:

Διαβάστε περισσότερα

SKUPOVI I SKUPOVNE OPERACIJE

SKUPOVI I SKUPOVNE OPERACIJE SKUPOVI I SKUPOVNE OPERACIJE Ne postoji precizna definicija skupa (postoji ali nama nije zanimljiva u ovom trenutku), ali mi možemo koristiti jednu definiciju koja će nam donekle dočarati šta su zapravo

Διαβάστε περισσότερα

7 Algebarske jednadžbe

7 Algebarske jednadžbe 7 Algebarske jednadžbe 7.1 Nultočke polinoma Skup svih polinoma nad skupom kompleksnih brojeva označavamo sa C[x]. Definicija. Nultočka polinoma f C[x] je svaki kompleksni broj α takav da je f(α) = 0.

Διαβάστε περισσότερα

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće zadaci Beleške dr Bobana Marinkovića Iz skupa, 2,, 00} bira se na slučajan način 5 brojeva Odrediti skup elementarnih dogadjaja ako se brojevi biraju

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Trigonometrijske jednačine i nejednačine. Zadaci koji se rade bez upotrebe trigonometrijskih formula. 00. FF cos x sin x

Διαβάστε περισσότερα

numeričkih deskriptivnih mera.

numeričkih deskriptivnih mera. DESKRIPTIVNA STATISTIKA Numeričku seriju podataka opisujemo pomoću Numeričku seriju podataka opisujemo pomoću numeričkih deskriptivnih mera. Pokazatelji centralne tendencije Aritmetička sredina, Medijana,

Διαβάστε περισσότερα

III VEŽBA: FURIJEOVI REDOVI

III VEŽBA: FURIJEOVI REDOVI III VEŽBA: URIJEOVI REDOVI 3.1. eorijska osnova Posmatrajmo neki vremenski kontinualan signal x(t) na intervalu definisati: t + t t. ada se može X [ k ] = 1 t + t x ( t ) e j 2 π kf t dt, gde je f = 1/.

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja R(f) = {f(x) x D}

radni nerecenzirani materijal za predavanja R(f) = {f(x) x D} Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Neka su D i K bilo koja dva neprazna skupa. Postupak f koji svakom elementu x D pridružuje točno jedan element y K zovemo funkcija

Διαβάστε περισσότερα

Neka su A i B proizvoljni neprazni skupovi. Korespondencija iz skupa A u skup B definiše se kao proizvoljan podskup f Dekartovog proizvoda A B.

Neka su A i B proizvoljni neprazni skupovi. Korespondencija iz skupa A u skup B definiše se kao proizvoljan podskup f Dekartovog proizvoda A B. Korespondencije Neka su A i B proizvoljni neprazni skupovi. Korespondencija iz skupa A u skup B definiše se kao proizvoljan podskup f Dekartovog proizvoda A B. Pojmovi B pr 2 f A B f prva projekcija od

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz Osnova matematike

Zadaci iz Osnova matematike Zadaci iz Osnova matematike 1. Riješiti po istinitosnoj vrijednosti iskaza p, q, r jednačinu τ(p ( q r)) =.. Odrediti sve neekvivalentne iskazne formule F = F (p, q) za koje je iskazna formula p q p F

Διαβάστε περισσότερα

2 tg x ctg x 1 = =, cos 2x Zbog četvrtog kvadranta rješenje je: 2 ctg x

2 tg x ctg x 1 = =, cos 2x Zbog četvrtog kvadranta rješenje je: 2 ctg x Zadatak (Darjan, medicinska škola) Izračunaj vrijednosti trigonometrijskih funkcija broja ako je 6 sin =,,. 6 Rješenje Ponovimo trigonometrijske funkcije dvostrukog kuta! Za argument vrijede sljedeće formule:

Διαβάστε περισσότερα

Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1

Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu 3.2.2016. Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Prezime i ime: Broj indeksa: 1. Definisati Koxijev niz. Dati primer niza koji nije Koxijev. 2. Dat je red n=1

Διαβάστε περισσότερα

U raznim oblastima se često javlja potreba da se izmed u izvesnih objekata uspostave izvesne veze, odnosi ili relacije.

U raznim oblastima se često javlja potreba da se izmed u izvesnih objekata uspostave izvesne veze, odnosi ili relacije. Šta je to relacija? U raznim oblastima se često javlja potreba da se izmed u izvesnih objekata uspostave izvesne veze, odnosi ili relacije. Na primer, često se javlja potreba da se izvesni objekti uporede

Διαβάστε περισσότερα

Geometrija (I smer) deo 1: Vektori

Geometrija (I smer) deo 1: Vektori Geometrija (I smer) deo 1: Vektori Srdjan Vukmirović Matematički fakultet, Beograd septembar 2013. Vektori i linearne operacije sa vektorima Definicija Vektor je klasa ekvivalencije usmerenih duži. Kažemo

Διαβάστε περισσότερα

Sume kvadrata. mn = (ax + by) 2 + (ay bx) 2.

Sume kvadrata. mn = (ax + by) 2 + (ay bx) 2. Sume kvadrata Koji se prirodni brojevi mogu prikazati kao zbroj kvadrata dva cijela broja? Propozicija 1. Ako su brojevi m i n sume dva kvadrata, onda je i njihov produkt m n takoder suma dva kvadrata.

Διαβάστε περισσότερα

IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f

IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f 2. Nule i znak funkcije; presek sa y-osom IspitivaƬe

Διαβάστε περισσότερα

PARCIJALNI IZVODI I DIFERENCIJALI. Sama definicija parcijalnog izvoda i diferencijala je malo teža, mi se njome ovde nećemo baviti a vi ćete je,

PARCIJALNI IZVODI I DIFERENCIJALI. Sama definicija parcijalnog izvoda i diferencijala je malo teža, mi se njome ovde nećemo baviti a vi ćete je, PARCIJALNI IZVODI I DIFERENCIJALI Sama definicija parcijalnog ivoda i diferencijala je malo teža, mi se njome ovde nećemo baviti a vi ćete je, naravno, naučiti onako kako vaš profesor ahteva. Mi ćemo probati

Διαβάστε περισσότερα

Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama.

Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. a b Verovatno a da sluqajna promenljiva X uzima vrednost iz intervala

Διαβάστε περισσότερα

1. zadatak , 3 Dakle, sva kompleksna re{ewa date jedna~ine su x 1 = x 2 = 1 (dvostruko re{ewe), x 3 = 1 + i

1. zadatak , 3 Dakle, sva kompleksna re{ewa date jedna~ine su x 1 = x 2 = 1 (dvostruko re{ewe), x 3 = 1 + i PRIPREMA ZA II PISMENI IZ ANALIZE SA ALGEBROM. zadatak Re{avawe algebarskih jedna~ina tre}eg i ~etvrtog stepena. U skupu kompleksnih brojeva re{iti jedna~inu: a x 6x + 9 = 0; b x + 9x 2 + 8x + 28 = 0;

Διαβάστε περισσότερα

4.7. Zadaci Formalizam diferenciranja (teorija na stranama ) 343. Znajući izvod funkcije x arctg x, odrediti izvod funkcije x arcctg x.

4.7. Zadaci Formalizam diferenciranja (teorija na stranama ) 343. Znajući izvod funkcije x arctg x, odrediti izvod funkcije x arcctg x. 4.7. ZADACI 87 4.7. Zadaci 4.7.. Formalizam diferenciranja teorija na stranama 4-46) 340. Znajući izvod funkcije arcsin, odrediti izvod funkcije arccos. Rešenje. Polazeći od jednakosti arcsin + arccos

Διαβάστε περισσότερα

Aksioma zamene. Aksioma dobre zasnovanosti. Aksioma dobre zasnovanosti Svaki neprazan skup A sadrži skup a takav da je A a = 0.

Aksioma zamene. Aksioma dobre zasnovanosti. Aksioma dobre zasnovanosti Svaki neprazan skup A sadrži skup a takav da je A a = 0. Aksioma zamene Aksioma zamene opisuje sledeće: ako je P (x, y) neko svojstvo parova skupova (x, y) takvo da za svaki skup x postoji tačno jedan skup y takav da par (x, y) ima svojstvo P, tada za svaki

Διαβάστε περισσότερα

5. Karakteristične funkcije

5. Karakteristične funkcije 5. Karakteristične funkcije Profesor Milan Merkle emerkle@etf.rs milanmerkle.etf.rs Verovatnoća i Statistika-proleće 2018 Milan Merkle Karakteristične funkcije ETF Beograd 1 / 10 Definicija Karakteristična

Διαβάστε περισσότερα

OSNOVI ELEKTRONIKE. Vežbe (2 časa nedeljno): mr Goran Savić

OSNOVI ELEKTRONIKE. Vežbe (2 časa nedeljno): mr Goran Savić OSNOVI ELEKTRONIKE Vežbe (2 časa nedeljno): mr Goran Savić savic@el.etf.rs http://tnt.etf.rs/~si1oe Termin za konsultacije: četvrtak u 12h, kabinet 102 Referentni smerovi i polariteti 1. Odrediti vrednosti

Διαβάστε περισσότερα

Binarno stablo (BinaryTree)

Binarno stablo (BinaryTree) Binarno stablo (BinaryTree) Binarno stablo T je konačan skup podataka istog tipa (čvorova) koji je ili prazan ili ima istaknuti čvor (korijen), a ostali čvorovi su podijeljeni u dva podskupa T L i T R

Διαβάστε περισσότερα

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k.

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k. 1 3 Skupovi brojeva 3.1 Skup prirodnih brojeva - N N = {1, 2, 3,...} Aksiom matematičke indukcije Neka je N skup prirodnih brojeva i M podskup od N. Ako za M vrijede svojstva: 1) 1 M 2) n M (n + 1) M,

Διαβάστε περισσότερα

Skup svih mogućih ishoda datog opita, odnosno skup svih elementarnih događaja se najčešće obeležava sa E. = {,,,... }

Skup svih mogućih ishoda datog opita, odnosno skup svih elementarnih događaja se najčešće obeležava sa E. = {,,,... } VEROVTNOĆ - ZDI (I DEO) U računu verovatnoće osnovni pojmovi su opit i događaj. Svaki opit se završava nekim ishodom koji se naziva elementarni događaj. Elementarne događaje profesori različito obeležavaju,

Διαβάστε περισσότερα

IZVODI ZADACI (I deo)

IZVODI ZADACI (I deo) IZVODI ZADACI (I deo) Najpre da se podsetimo tablice i osnovnih pravila:. C`=0. `=. ( )`= 4. ( n )`=n n-. (a )`=a lna 6. (e )`=e 7. (log a )`= 8. (ln)`= ` ln a (>0) 9. = ( 0) 0. `= (>0) (ovde je >0 i a

Διαβάστε περισσότερα

Matematička analiza 1 dodatni zadaci

Matematička analiza 1 dodatni zadaci Matematička analiza 1 dodatni zadaci 1. Ispitajte je li funkcija f() := 4 4 5 injekcija na intervalu I, te ako jest odredite joj sliku i inverz, ako je (a) I = [, 3), (b) I = [1, ], (c) I = ( 1, 0].. Neka

Διαβάστε περισσότερα

KVADRATNA FUNKCIJA. Kvadratna funkcija je oblika: Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax + bx + c. je parabola.

KVADRATNA FUNKCIJA. Kvadratna funkcija je oblika: Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax + bx + c. je parabola. KVADRATNA FUNKCIJA Kvadratna funkcija je oblika: = a + b + c Gde je R, a 0 i a, b i c su realni brojevi. Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije = a + b + c je parabola. Najpre ćemo naučiti kako

Διαβάστε περισσότερα

Riješeni zadaci: Limes funkcije. Neprekidnost

Riješeni zadaci: Limes funkcije. Neprekidnost Riješeni zadaci: Limes funkcije. Neprekidnost Limes funkcije Neka je 0 [a, b] i f : D R, gdje je D = [a, b] ili D = [a, b] \ { 0 }. Kažemo da je es funkcije f u točki 0 jednak L i pišemo f ) = L, ako za

Διαβάστε περισσότερα

Pravilo 1. Svaki tip entiteta ER modela postaje relaciona šema sa istim imenom.

Pravilo 1. Svaki tip entiteta ER modela postaje relaciona šema sa istim imenom. 1 Pravilo 1. Svaki tip entiteta ER modela postaje relaciona šema sa istim imenom. Pravilo 2. Svaki atribut entiteta postaje atribut relacione šeme pod istim imenom. Pravilo 3. Primarni ključ entiteta postaje

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja

radni nerecenzirani materijal za predavanja Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Kažemo da je funkcija f : a, b R u točki x 0 a, b postiže lokalni minimum ako postoji okolina O(x 0 ) broja x 0 takva da je

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz trigonometrije za seminar

Zadaci iz trigonometrije za seminar Zadaci iz trigonometrije za seminar FON: 1. Vrednost izraza sin 1 cos 6 jednaka je: ; B) 1 ; V) 1 1 + 1 ; G) ; D). 16. Broj rexea jednaqine sin x cos x + cos x = sin x + sin x na intervalu π ), π je: ;

Διαβάστε περισσότερα

Algebarske strukture

Algebarske strukture i operacije Univerzitet u Nišu Prirodno Matematički Fakultet februar 2010 Istraživačka stanica Petnica i operacije Operacije Šta je to algebra i apstraktna algebra? Šta je to algebarska struktura? Cemu

Διαβάστε περισσότερα

I Pismeni ispit iz matematike 1 I

I Pismeni ispit iz matematike 1 I I Pismeni ispit iz matematike I 27 januar 2 I grupa (25 poena) str: Neka je A {(x, y, z): x, y, z R, x, x y, z > } i ako je operacija definisana sa (x, y, z) (u, v, w) (xu + vy, xv + uy, wz) Ispitati da

Διαβάστε περισσότερα

MATEMATIKA 2. Grupa 1 Rexea zadataka. Prvi pismeni kolokvijum, Dragan ori

MATEMATIKA 2. Grupa 1 Rexea zadataka. Prvi pismeni kolokvijum, Dragan ori MATEMATIKA 2 Prvi pismeni kolokvijum, 14.4.2016 Grupa 1 Rexea zadataka Dragan ori Zadaci i rexea 1. unkcija f : R 2 R definisana je sa xy 2 f(x, y) = x2 + y sin 3 2 x 2, (x, y) (0, 0) + y2 0, (x, y) =

Διαβάστε περισσότερα

SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI LINEARNOG OPERATORA I KVADRATNE MATRICE

SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI LINEARNOG OPERATORA I KVADRATNE MATRICE 1 SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI LINEARNOG OPERATORA I KVADRATNE MATRICE Neka je (V, +,, F ) vektorski prostor konačne dimenzije i neka je f : V V linearno preslikavanje. Definicija. (1) Skalar

Διαβάστε περισσότερα

Iskazna logika 1. Matematička logika. Department of Mathematics and Informatics, Faculty of Science, University of Novi Sad, Serbia.

Iskazna logika 1. Matematička logika. Department of Mathematics and Informatics, Faculty of Science, University of Novi Sad, Serbia. Matematička logika Department of Mathematics and Informatics, Faculty of Science,, Serbia oktobar 2012 Iskazi, istinitost, veznici Intuitivno, iskaz je rečenica koja je ima tačno jednu jednu istinitosnu

Διαβάστε περισσότερα

Prvi kolokvijum. y 4 dy = 0. Drugi kolokvijum. Treći kolokvijum

Prvi kolokvijum. y 4 dy = 0. Drugi kolokvijum. Treći kolokvijum 27. septembar 205.. Izračunati neodredjeni integral cos 3 x (sin 2 x 4)(sin 2 x + 3). 2. Izračunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela površi ograničene krivama y = 3 x 2, y = x + oko x ose. 3.

Διαβάστε περισσότερα

On predstavlja osnovni pojam, poput pojma tačke ili prave u geometriji. Suštinsko svojstvo skupa je da se on sastoji od elemenata ili članova.

On predstavlja osnovni pojam, poput pojma tačke ili prave u geometriji. Suštinsko svojstvo skupa je da se on sastoji od elemenata ili članova. Pojam skupa U matematici se pojam skup ne definiše eksplicitno. On predstavlja osnovni pojam, poput pojma tačke ili prave u geometriji. Suštinsko svojstvo skupa je da se on sastoji od elemenata ili članova.

Διαβάστε περισσότερα

Problemi maksimuma i minimuma

Problemi maksimuma i minimuma Matematički fakultet Univerzitet u Beogradu Metodika nastave matematike i računarstva Seminarski rad Problemi maksimuma i minimuma Studenti: Marija Kaljević Marta Krčaković Igor Lučić Verica Milovanović

Διαβάστε περισσότερα

1 Aksiomatska definicija skupa realnih brojeva

1 Aksiomatska definicija skupa realnih brojeva 1 Aksiomatska definicija skupa realnih brojeva Definicija 1 Polje realnih brojeva je skup R = {x, y, z...} u kojemu su definirane dvije binarne operacije zbrajanje (oznaka +) i množenje (oznaka ) i jedna binarna

Διαβάστε περισσότερα

RIJEŠENI ZADACI I TEORIJA IZ

RIJEŠENI ZADACI I TEORIJA IZ RIJEŠENI ZADACI I TEORIJA IZ LOGARITAMSKA FUNKCIJA SVOJSTVA LOGARITAMSKE FUNKCIJE OSNOVE TRIGONOMETRIJE PRAVOKUTNOG TROKUTA - DEFINICIJA TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA - VRIJEDNOSTI TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA

Διαβάστε περισσότερα

Funkcije. Predstavljanje funkcija

Funkcije. Predstavljanje funkcija Funkcije narna relacija f je funkcionalna relacija ako važi: ( ) za svaki a postoji jedinstven element b takav da (a, b) f. Definicija. Funkcija 1 je uredjena trojka (,, f) gde f zadovoljava uslov: Činjenicu

Διαβάστε περισσότερα

Dvanaesti praktikum iz Analize 1

Dvanaesti praktikum iz Analize 1 Dvaaesti praktikum iz Aalize Zlatko Lazovi 20. decembar 206.. Dokazati da fukcija f = 5 l tg + 5 ima bar jedu realu ulu. Ree e. Oblast defiisaosti fukcije je D f = k Z da postoji ula fukcije a 0, π 2.

Διαβάστε περισσότερα

Jednodimenzionalne slučajne promenljive

Jednodimenzionalne slučajne promenljive Jednodimenzionalne slučajne promenljive Definicija slučajne promenljive Neka je X f-ja def. na prostoru verovatnoća (Ω, F, P) koja preslikava prostor el. ishoda Ω u skup R realnih brojeva: (1)Skup {ω/

Διαβάστε περισσότερα

Trigonometrija 2. Adicijske formule. Formule dvostrukog kuta Formule polovičnog kuta Pretvaranje sume(razlike u produkt i obrnuto

Trigonometrija 2. Adicijske formule. Formule dvostrukog kuta Formule polovičnog kuta Pretvaranje sume(razlike u produkt i obrnuto Trigonometrija Adicijske formule Formule dvostrukog kuta Formule polovičnog kuta Pretvaranje sume(razlike u produkt i obrnuto Razumijevanje postupka izrade složenijeg matematičkog problema iz osnova trigonometrije

Διαβάστε περισσότερα

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota:

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota: ASIMPTOTE FUNKCIJA Naš savet je da najpre dobro proučite granične vrednosti funkcija Neki profesori vole da asimptote funkcija ispituju kao ponašanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti, pa kako

Διαβάστε περισσότερα

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011.

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011. Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika Monotonost i ekstremi Katica Jurasić Rijeka, 2011. Ishodi učenja - predavanja Na kraju ovog predavanja moći ćete:,

Διαβάστε περισσότερα

4 Numeričko diferenciranje

4 Numeričko diferenciranje 4 Numeričko diferenciranje 7. Funkcija fx) je zadata tabelom: x 0 4 6 8 fx).17 1.5167 1.7044 3.385 5.09 7.814 Koristeći konačne razlike, zaključno sa trećim redom, odrediti tačku x minimuma funkcije fx)

Διαβάστε περισσότερα

Metrički prostori i Riman-Stiltjesov integral

Metrički prostori i Riman-Stiltjesov integral Metrički prostori i Riman-Stiltjesov integral Dragan S. Djordjević Niš, 2009. 0 Sadržaj Predgovor 3 1 Metrički prostori 5 1.1 Primeri metričkih prostora................. 5 1.2 Konvergencija nizova i osobine

Διαβάστε περισσότερα

Algebarske strukture sa jednom operacijom (A, ): Ako operacija ima osobine: zatvorenost i asocijativnost, onda je (A, ) polugrupa

Algebarske strukture sa jednom operacijom (A, ): Ako operacija ima osobine: zatvorenost i asocijativnost, onda je (A, ) polugrupa Binarne operacije Binarna operacija na skupu A je preslikavanje skupa A A u A, to jest : A A A. Pišemo a b = c. Označavanje operacija:,,,. Poznate operacije: sabiranje (+), oduzimanje ( ), množenje ( ).

Διαβάστε περισσότερα

Pismeni ispit iz matematike GRUPA A 1. Napisati u trigonometrijskom i eksponencijalnom obliku kompleksni broj, zatim naći 4 z.

Pismeni ispit iz matematike GRUPA A 1. Napisati u trigonometrijskom i eksponencijalnom obliku kompleksni broj, zatim naći 4 z. Pismeni ispit iz matematike 06 007 Napisati u trigonometrijskom i eksponencijalnom obliku kompleksni broj z = + i, zatim naći z Ispitati funkciju i nacrtati grafik : = ( ) y e + 6 Izračunati integral:

Διαβάστε περισσότερα

DRUGI KOLOKVIJUM IZ MATEMATIKE 9x + 6y + z = 1 4x 2y + z = 1 x + 2y + 3z = 2. je neprekidna za a =

DRUGI KOLOKVIJUM IZ MATEMATIKE 9x + 6y + z = 1 4x 2y + z = 1 x + 2y + 3z = 2. je neprekidna za a = x, y, z) 2 2 1 2. Rešiti jednačinu: 2 3 1 1 2 x = 1. x = 3. Odrediti rang matrice: rang 9x + 6y + z = 1 4x 2y + z = 1 x + 2y + 3z = 2. 2 0 1 1 1 3 1 5 2 8 14 10 3 11 13 15 = 4. Neka je A = x x N x < 7},

Διαβάστε περισσότερα

Matematiqki fakultet. Univerzitet u Beogradu. Domai zadatak

Matematiqki fakultet. Univerzitet u Beogradu. Domai zadatak Matematiqki fakultet Univerzitet u Beogradu Domai zadatak Zlatko Lazovi 30. decembar 2016. verzija 1.1 Sadraj 1 METRIQKI PROSTORI 2 1 1 METRIQKI PROSTORI a) Neka je (M, d) metriqki prostor i neka je (x

Διαβάστε περισσότερα

TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE I I.1.

TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE I I.1. TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE I I Odredi na brojevnoj trigonometrijskoj kružnici točku Et, za koju je sin t =,cost < 0 Za koje realne brojeve a postoji realan broj takav da je sin = a? Izračunaj: sin π tg

Διαβάστε περισσότερα

Relacije poretka ure denja

Relacije poretka ure denja Relacije poretka ure denja Relacija na skupu A je relacija poretka na A ako je ➀ refleksivna ➁ antisimetrična ➂ tranzitivna Umesto relacija poretka često kažemo i parcijalno ured enje ili samo ured enje.

Διαβάστε περισσότερα

FUNKCIJE - 2. deo. Logika i teorija skupova. 1 Logika FUNKCIJE - 2. deo

FUNKCIJE - 2. deo. Logika i teorija skupova. 1 Logika FUNKCIJE - 2. deo FUNKCIJE - 2. deo Logika i teorija skupova 1 Logika FUNKCIJE - 2. deo Inverzna korespondencija Neka je data korespondencija f A B. Tada korespondenciju f 1 B A definisanu sa f 1 = {(b, a) B A (a, b) f}

Διαβάστε περισσότερα

π π ELEKTROTEHNIČKI ODJEL i) f (x) = x 3 x 2 x + 1, a = 1, b = 1;

π π ELEKTROTEHNIČKI ODJEL i) f (x) = x 3 x 2 x + 1, a = 1, b = 1; 1. Provjerite da funkcija f definirana na segmentu [a, b] zadovoljava uvjete Rolleova poučka, pa odredite barem jedan c a, b takav da je f '(c) = 0 ako je: a) f () = 1, a = 1, b = 1; b) f () = 4, a =,

Διαβάστε περισσότερα

1 Pojam funkcije. f(x)

1 Pojam funkcije. f(x) Pojam funkcije f : X Y gde su X i Y neprazni skupovi (X - domen, Y - kodomen) je funkcija ako ( X)(! Y )f() =, (za svaki element iz domena taqno znamo u koji se element u kodomenu slika). Domen funkcije

Διαβάστε περισσότερα

Algoritmi i strukture podataka

Algoritmi i strukture podataka Algoritmi i strukture podataka vežbe 5 Mirko Stojadinović 6. novembar 2015 1 1 Grafovi 1.1 Osnovni pojmovi Graf G = (V, E) se sastoji od skupa čvorova V i skupa grana E, pri čemu grane predstavljaju relacije

Διαβάστε περισσότερα

Neka je a 3 x 3 + a 2 x 2 + a 1 x + a 0 = 0 algebarska jednadžba trećeg stupnja. Rješavanje ove jednadžbe sastoji se od nekoliko koraka.

Neka je a 3 x 3 + a 2 x 2 + a 1 x + a 0 = 0 algebarska jednadžba trećeg stupnja. Rješavanje ove jednadžbe sastoji se od nekoliko koraka. Neka je a 3 x 3 + a x + a 1 x + a 0 = 0 algebarska jednadžba trećeg stupnja. Rješavanje ove jednadžbe sastoji se od nekoliko koraka. 1 Normiranje jednadžbe. Jednadžbu podijelimo s a 3 i dobivamo x 3 +

Διαβάστε περισσότερα

I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa?

I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa? TET I.1. Šta je Kulonova sila? elektrostatička sila magnetna sila c) gravitaciona sila I.. Šta je elektrostatička sila? sila kojom međusobno eluju naelektrisanja u mirovanju sila kojom eluju naelektrisanja

Διαβάστε περισσότερα

9. GRANIČNA VRIJEDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJE GRANIČNA VRIJEDNOST ILI LIMES FUNKCIJE

9. GRANIČNA VRIJEDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJE GRANIČNA VRIJEDNOST ILI LIMES FUNKCIJE Geodetski akultet, dr sc J Beban-Brkić Predavanja iz Matematike 9 GRANIČNA VRIJEDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJE GRANIČNA VRIJEDNOST ILI LIMES FUNKCIJE Granična vrijednost unkcije kad + = = Primjer:, D( )

Διαβάστε περισσότερα

Overviev BFS-analiza DFS algoritam. Predstavljanje grafova BFS algoritam. Grafovski algoritmi

Overviev BFS-analiza DFS algoritam. Predstavljanje grafova BFS algoritam. Grafovski algoritmi Predstavljanje grafova BFS algoritam Grafovski algoritmi Mnogi računarski problemi definisani u terminima grafova; Graf G = (V, E); V neprazan skup čije elemente nazivamo čvorovi grafa; E V V skup čije

Διαβάστε περισσότερα

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na . Ispitati tok i skicirati grafik funkcij = Oblast dfinisanosti (domn) Ova funkcija j svuda dfinisana, jr nma razlomka a funkcija j dfinisana za svako iz skupa R. Dakl (, ). Ovo nam odmah govori da funkcija

Διαβάστε περισσότερα

MATEMATIČKO PROGRAMIRANJE I OPTIMIZACIJA

MATEMATIČKO PROGRAMIRANJE I OPTIMIZACIJA MATEMATIČKO PROGRAMIRANJE I OPTIMIZACIJA 5. ČAS Hamiltonovi putevi i problem trgovačkog putnika problem Trgovačkog putnika predstavlja jedan od najpoznatih problema kombinatorne optimizace pripada teško

Διαβάστε περισσότερα

Neka su A i B skupovi. Kažemo da je A podskup od B i pišemo A B ako je svaki element skupa A ujedno i element skupa B. Simbolima to zapisujemo:

Neka su A i B skupovi. Kažemo da je A podskup od B i pišemo A B ako je svaki element skupa A ujedno i element skupa B. Simbolima to zapisujemo: 2 Skupovi Neka su A i B skupovi. Kažemo da je A podskup od B i pišemo A B ako je svaki element skupa A ujedno i element skupa B. Simbolima to zapisujemo: A B def ( x)(x A x B) Kažemo da su skupovi A i

Διαβάστε περισσότερα

Granične vrednosti realnih nizova

Granične vrednosti realnih nizova Graiče vredosti realih izova Fukcija f : N R, gde je N skup prirodih brojeva a R skup realih brojeva, zove se iz realih brojeva ili reala iz. Opšti čla iza f je f(), N, i običo se obeležava sa f, dok se

Διαβάστε περισσότερα

5 Sistemi linearnih jednačina. a 11 x 1 + a 12 x a 1n x n = b 1 a 21 x 1 + a 22 x a 2n x n = b 2.

5 Sistemi linearnih jednačina. a 11 x 1 + a 12 x a 1n x n = b 1 a 21 x 1 + a 22 x a 2n x n = b 2. 5 Sistemi linearnih jednačina 47 5 Sistemi linearnih jednačina U opštem slučaju, pod sistemom linearnih jednačina podrazumevamo sistem od m jednačina sa n nepoznatih x 1 + a 12 x 2 + + a 1n x n = b 1 a

Διαβάστε περισσότερα

OM2 V3 Ime i prezime: Index br: I SAVIJANJE SILAMA TANKOZIDNIH ŠTAPOVA

OM2 V3 Ime i prezime: Index br: I SAVIJANJE SILAMA TANKOZIDNIH ŠTAPOVA OM V me i preime: nde br: 1.0.01. 0.0.01. SAVJANJE SLAMA TANKOZDNH ŠTAPOVA A. TANKOZDN ŠTAPOV PROZVOLJNOG OTVORENOG POPREČNOG PRESEKA Preposavka: Smičući napon je konsanan po debljini ida (duž pravca upravnog

Διαβάστε περισσότερα

Trigonometrijske nejednačine

Trigonometrijske nejednačine Trignmetrijske nejednačine T su nejednačine kd kjih se nepznata javlja ka argument trignmetrijske funkcije. Rešiti trignmetrijsku nejednačinu znači naći sve uglve kji je zadvljavaju. Prilikm traženja rešenja

Διαβάστε περισσότερα

Glava 1. Realne funkcije realne promen ive. 1.1 Elementarne funkcije

Glava 1. Realne funkcije realne promen ive. 1.1 Elementarne funkcije Glava 1 Realne funkcije realne promen ive 1.1 Elementarne funkcije Neka su dati skupovi X i Y. Ukoliko svakom elementu skupa X po nekom pravilu pridruimo neki, potpuno odreeni, element skupa Y kaemo da

Διαβάστε περισσότερα

Skupovi, relacije, funkcije

Skupovi, relacije, funkcije Chapter 1 Skupovi, relacije, funkcije 1.1 Skup, torka, multiskup 1.1.1 Skup Pojam skupa ne definišemo eksplicitno. Intuitivno skup prihvatamo kao konačnu ili beskonačnu kolekciju objekata (ili elemenata)u

Διαβάστε περισσότερα

Sistemi veštačke inteligencije primer 1

Sistemi veštačke inteligencije primer 1 Sistemi veštačke inteligencije primer 1 1. Na jeziku predikatskog računa formalizovati rečenice: a) Miloš je slikar. b) Sava nije slikar. c) Svi slikari su umetnici. Uz pomoć metode rezolucije dokazati

Διαβάστε περισσότερα

SKRIPTE IZ MATEMATIKE 1 ZA STUDENTE OSNOVNIH STRUKOVNIH STUDIJA SOFTVERSKIH I INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA. Maja i Ljubo Nedović

SKRIPTE IZ MATEMATIKE 1 ZA STUDENTE OSNOVNIH STRUKOVNIH STUDIJA SOFTVERSKIH I INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA. Maja i Ljubo Nedović SKRIPTE IZ MATEMATIKE 1 ZA STUDENTE OSNOVNIH STRUKOVNIH STUDIJA SOFTVERSKIH I INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA Maja i Ljubo Nedović 27. oktobar 2014 Sadržaj 1 Logika, skupovi i relacije 7 2 Funkcije 2 Kombinatorika

Διαβάστε περισσότερα

Više dokaza jedne poznate trigonometrijske nejednakosti u trokutu

Više dokaza jedne poznate trigonometrijske nejednakosti u trokutu Osječki matematički list 000), 5 9 5 Više dokaza jedne poznate trigonometrijske nejednakosti u trokutu Šefket Arslanagić Alija Muminagić Sažetak. U radu se navodi nekoliko različitih dokaza jedne poznate

Διαβάστε περισσότερα

Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri

Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri 1 1 Zadatak 1b Čisto savijanje - vezano dimenzionisanje Odrediti potrebnu površinu armature za presek poznatih dimenzija, pravougaonog

Διαβάστε περισσότερα

Granične vrednosti realnih funkcija i neprekidnost

Granične vrednosti realnih funkcija i neprekidnost Granične vrednosti realnih funkcija i neprekidnost 1 Pojam granične vrednosti Naka su x 0 R i δ R, δ > 0. Pod δ okolinom tačke x 0 podrazumevamo interval U δ x 0 ) = x 0 δ, x 0 + δ), a pod probodenom δ

Διαβάστε περισσότερα

KONVEKSNI SKUPOVI. Definicije: potprostor, afin skup, konveksan skup, konveksan konus. 1/5. Back FullScr

KONVEKSNI SKUPOVI. Definicije: potprostor, afin skup, konveksan skup, konveksan konus. 1/5. Back FullScr KONVEKSNI SKUPOVI Definicije: potprostor, afin skup, konveksan skup, konveksan konus. 1/5 KONVEKSNI SKUPOVI Definicije: potprostor, afin skup, konveksan skup, konveksan konus. 1/5 1. Neka su x, y R n,

Διαβάστε περισσότερα

Linearno ispitivanje. Overviev Perfektno heširanje Binarna stabla Grafovski (GRAF) algoritmi

Linearno ispitivanje. Overviev Perfektno heširanje Binarna stabla Grafovski (GRAF) algoritmi Linearno ispitivanje Analiza heširanja otvorenim adresiranjem Linearno ispitivanje Za datu običnu heš funkciju h : U {0, 1,... m 1} kojoj se obraćamo kao pomoćnoj heš funkciji metod linearnog ispitivanja

Διαβάστε περισσότερα

POGLAVLJE 1 BEZUSLOVNA OPTIMIZACIJA. U ovom poglavlju proučavaćemo problem bezuslovne optimizacije:

POGLAVLJE 1 BEZUSLOVNA OPTIMIZACIJA. U ovom poglavlju proučavaćemo problem bezuslovne optimizacije: POGLAVLJE 1 BEZUSLOVNA OPTIMIZACIJA U ovom poglavlju proučavaćemo problem bezuslovne optimizacije: min f(x) (1.1) pri čemu nema dodatnih ograničenja na X = (x 1,..., x n ) R n. Probleme bezuslovne optimizacije

Διαβάστε περισσότερα

Topologija električnih mreža

Topologija električnih mreža Topologija električnih mreža 16. decembar 215 Već je pomenuto da se električna mreža može matematički opisati korištenjem modela (karakteristika) elemenata i modela njihovih veza. Modeli elemenata i načina

Διαβάστε περισσότερα

6 Polinomi Funkcija p : R R zadana formulom

6 Polinomi Funkcija p : R R zadana formulom 6 Polinomi Funkcija p : R R zadana formulom p(x) = a n x n + a n 1 x n 1 +... + a 1 x + a 0, gdje su a 0, a 1,..., a n realni brojevi, a n 0, i n prirodan broj ili 0, naziva se polinom n-tog stupnja s

Διαβάστε περισσότερα

ELEMENTARNE FUNKCIJE dr Jelena Manojlović Prirodno-matematički fakultet, Niš

ELEMENTARNE FUNKCIJE dr Jelena Manojlović Prirodno-matematički fakultet, Niš 1 1. Osnovni pojmovi ELEMENTARNE FUNKCIJE dr Jelena Manojlović Prirodno-matematički fakultet, Niš Jedan od najvažnijih pojmova u matematici predstavlja pojam funkcije. Definicija 1.1. Neka su X i Y dva

Διαβάστε περισσότερα

Prvi pismeni zadatak iz Analize sa algebrom novembar Ispitati znak funkcije f(x) = tgx x x3. 2. Naći graničnu vrednost lim x a

Prvi pismeni zadatak iz Analize sa algebrom novembar Ispitati znak funkcije f(x) = tgx x x3. 2. Naći graničnu vrednost lim x a Testovi iz Analize sa algebrom 4 septembar - oktobar 009 Ponavljanje izvoda iz razreda (f(x) = x x ) Ispitivanje uslova Rolove teoreme Ispitivanje granične vrednosti f-je pomoću Lopitalovog pravila 4 Razvoj

Διαβάστε περισσότερα