ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА"

Transcript

1 година XXV l број 92 l септември 2016 ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА

2 1,2 NovoMix 30 * p<0.05 ** p<0.01 p<0.001 p< : 1. Garber AJ et al. Premixed insulin treatment for type 2 diabetes: analogue or human? Diabetes Obes Metab 2007; 9: Davidson JA et al. Risk for nocturnal hypoglycemia with biphasic insulin aspart 30 compared with biphasic human insulin 30 in adults with type 2 diabetes mellitus: a meta-analysis. Clin Ther 2009; 31(8): NovoMix 30 Summary of Product Characteristics. 4. El Naggar NK et al. Switching from biphasic human insulin 30 to biphasic insulin aspart 30 in type 2 diabetes is associated with improved glycaemic control and a positive safety profile. Results from the A1chieve study. Diabetes Res Clin Pract 2012; 98: Shah S et al. Safety and effectiveness of biphasic insulin aspart 30/70 (NovoMix 30) when switching from human premix insulin in patients with type 2 diabetes: subgroup analysis from the 6-month IMPROVE observational study. Int J Clin Pract 2009; 63(4):

3

4 Содржина 8 12 Медицински студии Во Комората успешно реализирани првите стручни испити за студентите на медицина Разговор: Проф. д-р Никола Јанкуловски, ректор на УКИМ Ќе настојуваме да го подигнеме нивото на квалитет на Универзитетот 16 Акредитација Пријавувањето на несаканите случувања во практиката е чекор кон нивно спречување 20 Регулатива Центарот за трансплантациона медицина директно под Владата 24 Едукација Медицинскиот симулациски центар во нови простории 26 Практика Новини во терапијата на дијабетесот Коагулопатии кај критично болни 34 Млади Македонските специјализанти по психијатрија рамо до рамо со европските колеги Историја: Д-р Христо Татарчев Угледен доктор со европска диплома и истакнат револуционер 40 Најави САД отвораат врата за пошироки медицински истражувања на марихуаната 42 Регион Специјализантите во Хратска веќе не мора да им ја враќаат платата на болниците 45 Новини од медицината Спорт: прим. д-р Александар Кандикјан Пинг - понгот го крепи телото и е мелем за душата 43 Доајени Харалампие МАНЧЕВ, доцент и основоположник на македонската педијатрија Прилог: Стручни и научни трудови Снежана В.Петрова Состојба на исхранетоста на училишни деца на територија на ЈЗУ Центар за јавно здравје - Велес во периодот година 4 СЕПТЕМВРИ 2016 ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА

5 Воведник Здравствениот одговор на поплавата Проф. д-р Михаил КОЧУБОВСКИ главен и одговорен уредник на Vox medici На година Скопскиот регион го зафати екстремен метеоролошки феномен со наврнати врнежи од 33 л/м2 во првите 30 минути и 93 л/м2 во следните два часа. Беа зафатени нас. Ченто, Економија, с. Сингелиќ, с. Стајковци, с. Смилковци, с. Црешево и с. Арачиново со околу загрозено население. Смртно настрадаа 22 лица, а 77 беа повредени веднаш по настанот кој беше карактеризиран како најсилна поплава во последните 50 години која го зафатила Скопското подрачје. Здравствена помош беше укажана на повеѓе од 70 лица, 45 пациенти беа пренесени од Итната медицинска помош во болниците во сабота/недела (6/7 август 2016 година), сите примија соодветна медицинска грижа. Во понатамошниот период екипите на ИМП беа постојано присутни на два пункта в с. Стајковци и во нас. Ченто. Здравствениот одговор беше одлично организиран со обезбедување на итна здравствена помош и грижа за афектираното население преку распоредување на нови здравствени пунктови во загрозеното подрачје за лесен и брз пристап на локалното население до услугите од примарната здравствена заштита. Исто така, беа обезбедени услови и за соодветна болничка здравствена заштита. Министерството за здравство обезбеди допоплини хумани и технички ресурси со обезбедување на здравствена заштита 24/7. Превентивна здравствена заштита беше обезбедена со ангажирање на Институтот за јавно здравје на Република Македонија, Центарот за јавно здравје Скопје, како и останатите двете центри за јавно здравје. Беше спроведен засилен мониторинг на безбедноста на водата за пиење, како и епидемиолошки надзор за спречување на појава на заразни заболувања по потекло од водата и храната, како и од вектор преносливи болести. Преку јавните медиуми се пренесуваа секојдневно пораки со мерки и преку флаери на терен како да се заштити јавното здравје. Беше спроведена и ДДД во сите загрозени објекти и зафатени површини. Како резултат на соодветните здравствени активности не е регистрирана појава на заразни заболувања. Во периодот 6-18 август од страна на екипите на ИМП беа прегледани 623 пациенти, 91 од нив беа транспортирани во болници. Патронажни сестри од повеќе градови посетија 2182 лица во нивните домови. На лицата со хронични кардио-васкуларни, хронични респираторни, коскено-мускулни дегенративни болести и пациенти со онеспособеност и притоа им беше давана неопходната терапија за третман на нивните заболувања. Сите села во поплавениот регион беа посетени. Медицинските тимови во здравствените пунктови по прегледите даваа лекови бесплатно. Универзитетската клиника за инфективни болести и фебрилни состојби, Општата болница 8 Септември - Скопје и Општата болница-велес со нивните медицински тимови вршеше скрининг за потенцијални заразни болести на терен, давајќи терапија, медицински совети и антитетанус заштита. Исто така, здравствената заштита на терен беше зајакната и со тимови од специјалисти - дерматовенеролози и ендокринолози. Психијатри од Универзитетската клиника за психијатрија го посетија загрозеното население и даваа совети за соодветна психо-социјална поддршка на сите со посттрауматски нарушувања, како и потребна терапија. Здравствените работници уште еднаш ја покажаа својата хуманост и преданост да пружаат здравствена помош и во услови на кризна состојба. Благодарејќи на постојниот План за подготвеност и одговор на здравствениот систем при кризни состојби и активностите за негово ажурирање Министерството за здравство успеа да обезбеди здравствена заштита на сите на кои таа им беше потребна. Ќе продолжиме со својата мисија да го унапредуваме јавното здравје со користење на сите хумани, просторни и технички ресурси. Со почит, ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА СЕПТЕМВРИ

6 ИМПРЕСУМ До декември 2000 година Билтен Излегува четири пати во годината ИЗДАВАЧ Лекарска комора на Македонија Ул. Партизански одреди бр Скопје тел/факс: 02/ ; тел: 02/ Жиро сметка: депонент: Стопанска банка ЕДБ: ; ЗА ИЗДАВАЧОТ Д-р Кочо Чакалароски ИЗДАВАЧКИ СОВЕТ Проф. д-р Кочо Чакалароски д-р Ленче Нелоска д-р Џабир Бајрами д-р Игор Николов д-р Биљана Петковска Огњанова д-р Ѓеорги Петков д-р Маријан Шокаровски д-р Боро Илиевски д-р Игор Дабески д-р Илберт Адеми д-р Мухамед Асани д-р Лилија Чолакова - Дервишова д-р Идриз Орана ГЛАВЕН УРЕДНИК Проф. д-р Михаил Кочубовски ЗАМЕНИЦИ НА ГЛАВНИОТ УРЕДНИК Асс. д-р Шабан Мемети УРЕДУВАЧКИ ОДБОР д-р Елица Станишлевиќ д-р Македонка Попова-Спасеска д-р Атип Рамадани Проф. д-р Азис Положани Проф. д-р Спасе Јовковски д-р Катерина Дамевска д-р Селим Черкези Проф. д-р Костандина Корнети - Пекевска д-р Беким Поцеста д-р Ели Карчева-Сарајлија Прим. д-р Билјана Ефтимовска УРЕДНИК Ристе Недановски КОМПЈУТЕРСКА И ГРАФИЧКА ОБРАБОТКА Октај Омерагиќ ЛЕКТОР Живко Мартиновски ПЕЧАТИ Аркус дизајн, Тираж: СТРУЧНИТЕ ТЕКСТОВИ СЕ РЕЦЕНЗИРААТ ISSN Почитувани, Заради неопходноста на континуирано ажурирање на базата на податоци, Лекарската комора на Македонија апелира до лекарите кои имале промена во личните податоци, промена на работното место, односно работат во друга здравствена установа или ја смениле адресата на живеење, да достават точни податоци. Ажурирањето на податоците во Регистарот е обврска на секој доктор и согласно правилниците и другите подзаконски акти на Комората. Точните лични податоци, податоците за работните места и адресите на живеење се неопходни за реализацијата на програмските активности на Kомората, прецизна евиденција во единствениот Регистар на доктори на Р. Македонија, известување за календарот на акредитирани стручни активности, навремено информирање на докторите за активностите на Комората и други информации од интерес на докторите, доставување информативни и печатени материјали, списанијата, како и за спроведувањето на различни проекти кои се од значење за докторската професија. Известувањето за промените може да се испрати на адресата: lkm@lkm.org.mk или да се достави до Стручната служба на Лекарската комора на Македонија, бул. Партизански одреди број 3, 1000 Скопје, Македонија. ЛЕКАРСКА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА Партизански одреди број 3, 1000 Скопје, Македонија РАБОТНО ВРЕМЕ: понеделник, вторник, среда и петок од 08 до 16 ч. четврток од 08 до 18 ч. 6 СЕПТЕМВРИ 2016 ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА

7 терапија кај пациенти со умерена до тешка Алцхајмерова болест со единствен облик на таблета 1 1. Таблетите од 20 mg имаат разделна линија во облик на крст 2 2. Со притисок на средина таблетата едноставно се дели на 4 еднакви дела 3 3. Се зема потребната доза Сега со поприфатлива цена од 787 денари НАЧИН НА ДОЗИРАЊЕ НА АЛЗИНЕКС 1 недели доза 20 mg таблета прва недела 5 mg четвртина таблета втора недела 10 mg половина таблета трета недела четврта недела 15 mg 20 mg три четвртини од таблетата цела таблета МК Референци: 1. Data on file, Lek Skopje DOOEL Лек Скопје ДООЕЛ Перо Наков 33, Скопје, Р. Македонија тел факс

8 Медицински студии СОГЛАСНО НОВИТЕ ЗАКОНСКИ РЕШЕНИЈА Во Комората успешно реализирани првите стручни испити за студентите на медицина сни ма и во жи во се еми ту ва на веб - стра ни ца - та на Ми нис тер ство то за здрав ство, а прис тап до линкот имаа(т) редовните и вонредните професори и шефовите на катедри на медицинските факултети и студентскиот правобранител. Ако поради технички причини снимањето се прекине, снимката од целиот испит се поставува на веб - страницата на Министерството за здравство. За првиот дел од стручниот испит на студените на медицина во месеците агвуст и септември се пријавија околу 500 студенти на медицина за кои се организираа шест испитни сесии На година во просториите на Лекарската комора на Македонија се одржа првата сесија на полагање на првиот дел на стручниот испит за студентите на медицина по завршување на втора година од медицинските студии што е вовден со Закон за медицинските студии и континуираното стручно усовршување на докторите на медицина. За првиот термин се пријавија над четириесетина студенти по медицина. Согласно законските и подзаконските акти со кои се регулира полагањето на стручниот испит за студентите на медицина и на здравствените работници со високо образование, првиот дел од стручниот испит студентите го полагаа пред комисија составена од пет членови кои се доктори на наука од областа на ме дици ната. На струч ни от ис пит на студентите на медицина присуствуваа и претставници од министерствата за здравство и за образование и наука, како и претставник кој го определува Владата на Р. Македонија.Тие можат да го прекинат полагањето ако тоа се спроведува спротивно на прописите или е доведена во прашање објективноста на резултатите, а доколку има слу чаи на пре пи шу ва ње или не дозволени консултации може да го отстранат студентот од писмениот испит. Стручниот испит се полага во просторија посебно опремена со материјално - техничка и информатичка опрема, интернет врска и опрема за снимање на полагањето. Полагањето се На денот на полагањето, секретарот на испитната комисија му дава на кандидатот пристапен код, од нос но ло зин ка со кој му се одоб ру ва прис - тап во елек трон ски от сис тем пре ку кој се спро ве - дува полагањето. - Пред почнување на стручниот испит испитната комисија врши идентификација на кандидатите преку проверка на соодветен документ за идентификација. - По одобрувањето на пристапот, кандидатот добива електронски тест со прашања, компјутерски генерирани, чија содржина по случаен избор ја одредува софтверот од базите на прашања. - Испитот содржи упатство за начинот на негово решавање, за кое претставникот на Министерството за здравство дава појаснување, пред да започне полагањето. - Електронскиот систем за полагање на стручниот испит не може да дозволи постоење на идентична содржина на електронскиот тест во ед на се си ја за по ве ќе од еден кан ди дат. Првиот дел од стручниот испит за студентите на медицина се спроведува со полагање на писмен тест кој се сос тои од 56 пра шања. Тестот се полага по електронски пат со одговара ње на пра ша ња во вид на ре ша ва ње на елек трон - ски тест на ком пју тер со из би ра ње на точ ни от од понудените пет можни одговори, од кои еден одговор е то чен, два се слич ни и два не се точни. Прашањата се класифицирани во две различни тежински групи (прашања со ниска сложеност и прашања со висока сложеност) кои носат различен број бо дови, при што точ ни те од го во ри на 8 СЕПТЕМВРИ 2016 ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА

9 сите поставени прашања се оценуваат со најмногу 100 бо дови. Пра ша ња та се од об лас та на ана - томија, физиологија, хистологија и ембриологија: биохемија, молекуларна биологија ( по 2 прашања со висока сложеност кои се бодуваат со по 3,5 бо да за се кој то чен од говор и по 6 пра ша - ња со нис ка сло же ност кои се бо ду ва ат со по 1,5 бода за секој точен одговор), медицинска физика, медицинска хемија, медицинска биологија и анатомија и основи на медицинска психологија и медицинска социологија (по 1 прашање со висока сло же ност кое се бо ду ва со 2 бо да за то чен одго вор и по 3 пра ша ња со нис ка сло же ност кои се бо ду ва ат со по 1 бод за се кој то чен од го вор.) Полагањето на трае најмногу 90 минути. При полагањето на стручниот испит пречекорувањето на времетраењето на испитот значи де ка ис пит не е по ло жен. Писмениот тест се смета за положен доколку се точно одговорени најмалку 60% од поставените прашања, односно доколку се освоени најмалку 60 бода. Резултатите од писмениот тест се добиваат на денот кога се полага тестот. Кандидатот кој е незадоволен од полагањето на стручниот испит има пра во да ба ра ре ви зи ја на ис пи тот со дос та - вување на писмен приговор до Лекарската комора, која за оваа намена формира комисија за ревизија. По разгледувањето на наводите во приговорот, таа го известува незадоволниот кандидат за нивните наоди и заклучоци, го информира за направените грешки и му овозможување непос ре ден увид во тес тот. Кан ди да тот кој не го по ло жил први от дел од стручниот испит има право повторно да го полага испитот во наредните термини. Според Правилникот, првиот дел од стручниот ис пит да се по ла га во нај - малку пет редовни испитни сесии распоредени во месеците август и септември. Ко мо ра та ќе ор га ни зи ра полагање на стручен испит и во вондредни испитни сесии секогаш кога најмалку пет кандидати ќе достават при ја ва за по ла га ње на стручен испит. За први от дел од струч - ниот испит на студените на медицина во месеците агвуст и сеп тем ври се при ја - вија околу 500 студенти на медицина за кои се организираа шест испитни сесии. Поради техничките можности, полагањата во ед на се си ја се спро ве ду ваа и во по ве ќе групи, во завиосност од бројот на пријавените кандидати. Во една група полагаат најмногу 20 кандидати. За секоја група се формираше посебна испитна комисија. Во Лекарската комора на Република Македонија се акредитирани над 150 доктори на на у ка од об лас та на ме дици на та кои ќе го вр шат испитувањето при спроведувањето на првиот дел од струч ни от ис пит. Vox medici Стручниот испит се полага во просторија посебно опремена со материјално - техничка и информатичка опрема, интернет врска и оп ре ма за снимање на полагањето НА СИНДИКАЛНАТА ШКОЛА НА ССКЦ ВО ОХРИД Презентиран проектот на Законот за докторска дејност Работната верзија на Законот за докторска дејност што го подготвува Лекарската комора на Македонија беше една од темите на Син ди - кал на та школа што од 16 до 18 септември во Охрид ја организираше Са мос тој ниот синдикат на вработените во универзитетските клиники, центри, клинички болници и други јавни здравствени установи во Р.Македонија. Содржината и клучните поенти на овој законски проект, за кој веќе подолго време се залага докторската фела, пред учесниците на Син ди кал на та школа ги презентираше потпретседателот на Комората, д-р Ленче Не лоска, која наедно е и претседател на Комисијата за изработка на законот. На Школата беа обработени и темите за синдикално здружување и ко лективно преговарање во здравството на Р.Македонија и импликациите од нив во уредување на правната положба на здравствените работници, како и темата за репрезентативност, односно мобинг. Предавачи беа ис так нати експерти за синдикално работење и делување, како и стручњаци за другите области. ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА СЕПТЕМВРИ

10 Разговор ПРОФ. Д-Р НИКОЛА ЈАНКУЛОВСКИ, РЕКТОР НА УКИМ Ќе настојуваме да го подигнеме нивото на квалитет на Универзитетот Во јуни годинава, Сенатот на Универзите тот Св. Ки рил и Ме то диј Ве из бра за ректор. Кои беа Вашите мотиви и причини поради кои аплициравте и се кандиди рав те за оваа прес тижна, но и ис клу - чително одговорна функција? Најголемиот факултет при УКИМ - Медицинскиот факултет кој со своите три дејности: наставно - едукативната, научноистражувачката и стручно апликативната, претставува многу комплексен и сложен ентитет за чие функционирање и развој се потребни многу напори, посветеност и истрајност. Резултaтите од мојот 7.5 годишен мандат како декан укажуваат дека како факултет успеавме не само да опстоиме во конкуренцијата, туку успешно да функционираме, да се развиваме и да постигнуваме значајни резултати во сите области. Со сите постигнати резултати, како декан и како хирург, за што сведочат бројните признанија, сметав дека раководењето на Универзитетот е предизвик, кој ќе мо жам ус пеш но да го од го во рам. Кои ќе бидат првите приоритети со кои ќе го започнете Вашиот мандат кој стартува ше на 15 сеп тем ври? Најголем приоритет е секако подигнување на нивото на најстариот, најголемиот и најдобриот универзитет во Република Македонија. Секако ова подигнување на нивото на квалитетот на УКИМ треба да овозможи и негово повисоко рангирање на Шангајската листа на најдобри универзитети. За тоа, исклучително значајна ќе биде финансиската поддршка од државата во делот на науката и истражувањето. Исто така, од есенцијален интерес ќе биде развивањето на успешна стратегија за унапредување на научноистражувачката, уметничката и иновативната работа преку различни стимулативни мерки и изнаоѓање соодветни финансиски извори за нејзин развој. Најавивте нов Закон за високо образова ние кој, пред сè, ќе го обез бе ди ус тав но загарантираното право на автономен интегриран универзитет, кој ќе ги заштитува и ќе ги одржува академската слобода и автономија? Законот за високо образование ќе треба да биде рамката во која понатаму ќе се спроведува универзитетската политика и секако, таа рамка ќе треба да биде соодветна на современите трендови во високообразовната дејност прилагодена на наши услови. Ова ќе биде една од најзначајните заложби, и мо ја ка ко рек тор, а и на це ла та уни вер зи - тетска заедница. Инаку обиди за влијание врз академ ска та сре ди на има ло и ќе има. Од си те нас за - виси дали ќе дозволиме да се наруши автономијата на Универзитетот. Слободната мисла на Универзитетот не може да се спречи. Универзитетот преку дебати и активни состаноци со претставни- 10 СЕПТЕМВРИ 2016 ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА

11 ците на институциите на системот ќе ги решава актуелните проблеми кои ја засегаат независноста и автономијата. Независноста и автономијата се единствен предуслов за создавање квалитетно ви со ко об ра зо ва ние и раз вој на УКИМ, кој ка ко најстар и најголем универзитет, ќе продолжи да дава значаен придонес во промоцијата на квалитетот во високото образование, истражувањето и иновациите, како и во градењето на заедничкиот европски образовен простор. Осовременувањето на наставата, подобрувањето на нејзиниот квалитет, подобрувањето на квалитетот на студирањето и студентскиот стандард, се приоритети на се кој уни вер зи тет кој са ка да држи че кор со современите наставно научни текови и трен дови, осо бе но ко га еден од при о ри - тетите е и зголемување на неговата видли вост на ме ѓу на род но ниво. Ка ко да се постигне тоа? УКИМ е најголем и најдобар универзитет, со квалитетен наставен и истражувачки кадар, инфраструктура, опрема, образовна понуда и одлични Проф. д-р Ни ко ла Јан ку лов ски од Ме дицин ски от фа кул тет е но ви от рек - тор на Уни вер зи те тот Св. Ки рил и Ме то диј во Скопје, кој де кан ска та фун - кци ја на еден од нај го ле ми те фа кул те ти во зем ја та ја врше ше 7.5 го дини, и кој кон сре ди на та на сеп тем ври ја пре зе де чел на та фун кци ја на инс ти ту ци - јата, во чии рам ки има ду ри 33 член ки на кои сту ди ра ат по ве ќе од сту денти. Во раз го во рот, проф. Јан ку лов ски го во ри за уни вер зи тет ска та ав - то но мија, за не го ви те пла но ви и ви зии за по диг ну ва ње то на ква ли те тот, за осов ре ме ну ва ње то на нас та вата, за зго ле му ва ње то на ин те рак ци ја та со сто пан ство то и со на уч ното, еко ном ско то и со ци јал но то оп кру жу вање, за ин тен зи ви ра ње то на ме ѓу на род на та со ра ботка. резултати од наставно- образовната, научноистражувачката и апликативната дејност. Сепак, постојано треба да се работи на подигнување на квалитетот, како дел од мисијата на Универзитетот. Единици те на УКИМ се во дат од принци пот де ка сту ден - тот е во цен та рот на об ра зов ни от про цес, па та ка ги комбинираат наставата, учењето и континуираното оценување во рамките на спецификите и компетенциите. Во следниот период, Универзитетот треба да го интензивира започнатиот процес на модернизација на наставата со воведување на ИТ техноло гии, е-learning и но ви елек трон ски алат ки за пре - несување знаења, и тоа на сите свои единици. Иако, во голема мера, поддршката на студентите е соодветна на потребите, следниве прашања би можеле да бидат идентификувани како подложни за подобрување: зголемување на бројот на курсеви на е-платформата за учење; континуирано ажурирање на материјалите наменети за студентите; создавање и перманентен развој на дигиталните библиотеки со учебници и учебни помагала; развој на центрите за кариера на сите единици; афирмација и поддршка на менторскиот систем (студентски советник) итн. Следењето на современите трендови во наставата, како и зголемувањето на мобилноста, се најзначајните фактори кои го промовираат Универзитетот надвор од границите на Македонија. На тој начин условно се зголемува неговата видливост и, секако, степенот на рангирање на листата на најдобрите универзитети. Со години се говори дека една од слабостите на нашиот систем на образованието во Р. Македонија е неговата неповрзаност со стопанството, а како акутна се наметнува и потребата за интензивирање и продлабочување на меѓународната соработка? Како државен универзитет УКИМ активно ги следи потребите на стопанството, приватниот сектор и на општеството во целина. Студиските прог ра ми на кои им се да ва при о ри тет се од раз на потребите и барањата на локалната, регионална- Создавањето академски кадар е долготраен и макотрпен процес, затоа да тре ба да се инсистира на перманентно и постојано вклучување на млади кадри во универзитетската сре дина, што е основен предуслов за неп ре чен развој на Универзитетот ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА СЕПТЕМВРИ

12 Разговор Дефинирањето на критериумите за финансирање на високото образование секако е голем предизвик на раководството на интегрираниот Универзитет та и меѓународната општествено- економска средина. Информатичките технологии, техничкотехнолошките и природно- математичките струки се глав ни точ ки на ин те ре сот на сто пан ството, а не помало е и значењето на медицината, економијата и на другите научни и уметнички области. Од аспект на подобрување на професионалното обучување и перспективите на студентите, Универзитетот и единиците треба да ја интензивираат соработката со стопанството за да овозможат практична настава и професионален тренинг за сво и те сту денти. На тој на чин, ќе се по диг ну ва ни - вото на релација теорија -практика и ќе се овозможи приватниот сектор и стопанството уште во фаза та на уче ње то да ги препоз на ат и да ги пот тик - нат своите идни кадри. Покрај практичната настава, на одредени единици ќе се реализира и клиничка настава, во соработка со надворешни партнери и со вклучување стручњаци од практиката. Како еден од значајните чинители во севкупните општествено- економски процеси во државата, УКИМ ќе тежнее кон континуирано одржување на статусот на рамноправен партнер на бизнис- заедницата и тоа преку учество во иницијативи и мрежи кои имаат за цел унапредување на севкупниот општествено- економски амбиент во државата. Ни се слу чу ва вис тин ски бум на но ви факултети, високообразовни институции, универзитети, а во исто време најквалитетниот, најстариот и најголемиот Универзитет во земјава се соочува со мошне сериозен проблем со недостаток на млад соработнички кадар, со финансирањето на научно истражувачките проекти? Во периодот кога стапив на функцијата декан на Медицинскиот факултет функционираа уште два држав ни ме дицин ски фа кул тети, во Штип и во Тетово. Ангажирањето на професори од УКИМ Медицински факултет во реализација на нас та ва та на овие два фа кул тети, не го по пре чи воведувањето на нови наставни содржини прилагодени на современите медицински трендови во голем број предмети од студиските програми на студентите по медицина, тригодишните стручни сту дии не са мо во првиот, вто ри от ту ку и во тре - тиот циклус на наставата и пред сè во програмите за специјализации кои согласно европските директиви претрпеа значајни измени во однос на претходниот период. Така да сметам дека новите високообразовни институции не го попречија развојот на УКИМ, иако со повеќе финансиски средства секако тој би бил уште повисоко рангиран. Примарна задача треба да биде изнаоѓањето на нови модуси на финансирање на научноистражувачката работа, пред сè со поголемо вклучување во ме ѓу на род ни про екти, што е еден од мо и те основни приоритети. Создавањето академски кадар е долготраен и макотрпен процес, затоа да треба да се инсистира на перманентно и постојано вклучување на млади кадри во универзитетска та сре дина, што е ос но вен пре дус лов за неп ре - чен развој на Универзитетот. Со оглед на случувањата и состојбите, во Вашиот мандат ќе се случи и реорганизација во системот на студентското организирање и изборот на нивните претставници на факултетските единици и во Универзитетот? Уште со мо јот из бор за Рек тор на УКИМ, за - почнати се активности за прецизирање на најзначајните аспекти на студентското организирање. Комисијата за подготвување на измените во делот од Статутот кои го регулираат студентското вклучување во процесите на одлучување активно работи и наскоро ќе ги даде предлог- измените кои ќе тре ба да ги усвои Се на тот на Уни вер зи те тот. Инаку студентите секогаш ќе бидат централниот чинител на универзитетската активност. 12 СЕПТЕМВРИ 2016 ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА

13 Проф. д-р Ни ко ла Јан ку лов ски ва жи за ис клу чи тел но ком пе тен - тен и по све тен хи рург, по чи ту ван од ко ле гите, сту ден ти те и па ци - ен ти те кој и ка ко Де кан на Ме дицин ски от фа кул тет ги зад ржа сво и - те тер ми ни во хи руршки те са ли на Кли ни ка та за ди гес тив на хи рур - гија. Да ли и рек то рот Јан ку лов ски ќе ја про дол жи сво ја та хи - руршка прак тика, пред сè, имај ќи ги пред вид број ни те до пол ни тел - ни об врски кои одат со рек тор ска та фун кција? От се ко гаш сум бил го лем вљу бе ник во про фе си јата, не из мер но сре - ќен ко га ќе се нај дам во опе ра ци о на са ла За хи рур гот не по стои ра бот - но време, има опе ра ции кои тра ат со ча со ви над вор од ра бот но то време, ур ген тни слу чаи кои мо ра ат да се ре ша ва ат во кое би ло вре ме на де нот и ноќта, за вре ме на ви кенди, праз ници... Се ка ко вак во то тем - по на ак тив нос ти не ми по пречи, нап ро тив, по стоја но ме ста ва ше во дви - же ње и ми овоз мо жи ус пеш но и па ра лел но да ја гра дам и про фе си о нал - на та и ака дем ска та ка ри ера, а по следни ве се дум и пол го ди ни и да ра - ко во дам со Ме дицин ски от фа кул те тот. Све сен сум де ка и Уни вер зи те тот, а си те пре диз ви ци во овие сов ре ме - ни ус ло ви ба ра ат го ле ма по све те ност, па ве ро јат но ќе на ма лам со бро јот на опе ра тив ни ин тер венции. Но, ве ру вајте, ќе гле дам се кој сло бо ден мо - мент да го по све там на мо ја та нај го ле ма љу бов хи рур ги јата. Ис то така, и по на та му ќе нас то ју вам да при до не су вам за раз во јот на сво ја та кли ника, на Ме дицин ски от фа кул тет, и на на ша та alma mater Уни вер зи те тот Св. Ки рил и Ме то диј во Скопје. Студентите се воведуваат во научноистражувачката работа преку учество во научни проекти, но нивната застапеност е мала, споредено со вкупниот број студенти. Универзитетот ќе стави посебен ак цент на ова, а осо бе но ќе нас то ју ва да се зго - леми бројот на студенти вклучени во научноистражувачката работа која е задолжителен дел од целокупниот процес на докторските студии. Исто така, ќе посветам особено внимание на развојот на капацитетите за научноистражувачка работа преку зголемување на предлог- апликациите за европските фондови и меѓународните грантови за истражување. Основен предуслов за таквата активност ќе биде интензивирање на соработката преку национални, меѓународни и меѓууниверзитетски договори за соработка, со креирање и учество во мултидисциплинарни проекти, од актуелни области пред сè од областа на екологијата, здравството, енергетиката. Секако овде треба да се спомене и детерминирањето на нови ресурси за зголемувањето на финансиските можности за научноистражувачката работа преку обуки и активности за усовршување на постојниот академски кадар, ангажирањето на млад кадар и нивна академска афирмација преку промоција на проекти и можности за истражување. Дефинирањето на критериумите за финансирање на високото образование секако е голем предизвик на раководството на интегрираниот Универзитет, во кој, секогаш во центарот на интересот ќе бидат студентите односно подобрувањето на условите за практична настава, зголемувањето на соработката со стопанството, со бизнис заедницата за трансфер на технологии, иновации и патенти, како и нивното мотивирање за вклучување во студентските организации и воннаставните активности на Универзитетот. На ректорската функција доаѓате од деканската позиција на Медицинскиот факултет. Дали и како искуството од менаџирањето со еден од најголемите факултети на Универзитетот Св. Кирил и Методиј ќе Ви по могнат да го во ди те Уни вер - зитетскиот кампус? Како што претходно спомнав Медицинскиот факултет со своите три дејности претставува комплексен и сложен ентитет, за чие што раководење секако требаше голем ангажман. Универзитетот со своите многубројни единици со различните карактеристики, потреби и интереси ќе биде уште поголем предизвик. Некако мојата општествена кариера одеше етапно, од директор на универзитет ска кли ника, до де кан на фа кул тет, па сè до ректор на Универзитетот. Конструктивна соработка со сите релевантни чинители, консултации со соработниците, навремено преземање на неопходни активности за решавање на проблемите, особено поставувањето приоритети помеѓу нив, ќе биде основниот начин како успешно да се раководи со една институција колку и да е комплексна како што е УКИМ. Vox medici ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА СЕПТЕМВРИ

14

15

16 Акредитација СОЗДАВАЊЕ НА КУЛТУРА НА БЕЗБЕДНОСТ ВО ЗДРАВСТВОТО Пријавувањето на несаканите случувања во практиката е чекор кон нивно спречување Многу од пациентите во текот на нивното лекување имале некаква компликација, било очекувана, неочекувана, од претпоставен ризик, или ненадејно и по прв пат во практиката. Едно е карактеристично за сите компликации, а тоа е дека се несакани случувања. Несакано случување е инцидент во кој што е дојдено до штета за пациентот или вработениот. ДЕФИНИЦИИ ЗА НЕСАКАНО СЛУЧУВАЊЕ 1. Несакано случување е која било несакана повреда или компликација која доведува до појава на инвалидитет, смртен исход или до продолжено престојување во болницата, а настанува (се случува) како резултат на работата, третманот или работата во здравствената установа. 2. Несакано случување е неочекувана смрт или сериозна физичка или психичка повреда, која не е поврзана со природниот тек на болеста. 1 Во поодамнешните години, речиси и да не се пријавуваа несаканите случувања, повеќе поради срам од обвинување за незнаење или страв од казнување (култура на срам и обвинување ). Во последните години почнува постепен тренд кон пресврт во секојдневната лекарска практика, во поставување на основи за создавање на култура на безбедност. Основните принципи за практикување на овој пристап се: 1. Познавањето на сите постојни ризици во дијагностиката и терапијата, не само на болестите, туку и на спецификите на секој пациент. 2. Превенирање на појава на несакани случувања преку елиминација на познатите ризици. 3. Запознавање на пациентот со можните ризици и начините за нивна елиминација. 4. Евидентирање на евентуалното настанато несакано случување. 5. Преземање на постапка на решавање на евентуално настанатите компликации од истото. 6. Предлог - мерки (чекори) за превенција од повторување на исто несакано случување. Во едно големо истражување направено во високо развиените земји, целосното откривање го одобруваат само еден дел од докторите, со препорака внимателно да се изберат зборовите, додека за парцијално откривање се изјасниле повеќе од половина од докторите. 2 Причината за прифаќањето или неприфаќањето на целосно откривање на несаканото случување во најголем број случаи зависи од нивото на свест во самата заедница, пациентите, лекарските здруженија, здравствениот систем и легислативата. Во продолжението на истата студија, направено во 2008 година, податоците покажуваат дека пациентите имаат поголемена доверба во болници каде што има принцип на целосно откривање на несаканото случување, отколку ако добиваат информација само за компликацијата, без искрен разговор со медицинскиот персонал. Друг момент кој мора да се одбележи е потребата од специфична, формална обука за сите медицински профили како да се дискутираат медицинските грешки или компликациите. Обуката се однесува како на комуникациските вештини, така и на содржината на дадените информации. Постојат докази дека формалното образование кое во својата програма има содржина за отркивње на грешки и компликации, ја подобрило самодовербата кај медицинскиот персонал. Откривање и решавање на грешките и несаканите случувања денес се воведени во голем број здравствени организации. Од ВИДОВИ НА НЕОЧЕКУВАНИ НЕСАКАНИ СЛУЧУВАЊА Хируршки зафат извршен на погрешен пациент Хируршки зафат извршен на погрешен дел на телото Инструмент или предмет оставен на местото на хируршкиот зафат Несакана реакција или несакано случување поврзани со трансфузија на крв или крвни деривати Смрт/кома/тешко оштетување на здравјето поради погрешна фармакотерапија Смрт или тешко заболување на мајката поврзано со породување Испис на новородено дете на погрешно семејство Смрт или траен инвалидитет на здраво новородено дете со родилна тежина над 2500 грама, а не е поврзано со вродени заболувања и аномалии Тешка неонатална жолтица Самоубиство или обид за самоубиство во болница или 72 часа после исписот од болница Радиотерапија на погрешна регија на телото/радиотерапија со доза за 25% повисока над планираната доза Несакани случувања кои причинуваат смрт или тежок инвалидитет 16 СЕПТЕМВРИ 2016 ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА

17 2001 година Joint Commission во нивните стандарди има воведено задолжителна процедура за откривање на неочекуваните и непретпоставуваните несакани исходи. Во 2006 Националниот форум за квалитет во здравството воведе целосно откривање на сериозните неочекувани исходи како една од 30-те безбедни пракси во здравството. Оваа иницијатива на организацијата бара и од здравствените установи да креираат средина погодна за спроведување на преку интегрирање на управувањето со ризикот и активностите за подоборување на безбедноста на пациентите. 3 Изразот настан кој не треба никогаш да се случи за прв пат бил воведен во 2001 година од Ken Kizer, MD, раководител на Националниот Форум за квалитет, како одговор на зачестеноста на шокантните медицински грешки (како на пример, операција на погрешна страна) кои не смеат никогаш да се случат. Со време, оваа листа била проширувна со вклучување на несакани случувања кои се јасни и недвосмислени (лесно се идентификуваат и може да се измери нивната тежина), сериозни (кои резултираат со смртен исход или значително оштетување, или критични до одреден момент), и случувања кои вообичаено можат да се спречат. До 2002 година таа листа имала 27 видови на несакани случувања, додека во 2011 година листата е проширена на 29 настани групирани во 6 категории: хируршки, предизвикани од уред или производ, заштита на пациентот, раководење со грижата за пациентот, фктори од околината, радиолошки и криминални. Најголемиот број на случаи кои не смеат да се случат (пример: операција на погрешно место или страна) се и најретки, и студијата од 2006 година проценила дека во една типична болница, која не третира најсериозни случаи (од секундарно ниво), може да се случи таков настан еднаш на 5 до 10 години. Понова американска студија од 2013 година објавила над хируршки несакани случувања годишно коишто се случиле и се пријавени во САД. 4 Во една студија пак, во кардиохируршка клиника во САД каде што прават операции, имало несовпаѓање на бројот на тупфери ставени и отстранети после операција во случаи, од кои после повеќекратната проверка, во извештајот е наведено дека кај имало оставено хируршки материјал во оперативното поле. Тоа изнесува стапка од 1:70 дискрепанци во бројот. Затоа се уште се трага по посовремени методи за броење на хируршкиот материјал после операцијата, при што се размислува за хируршки материјал кој е маркиран со баркодови. 5 Ненамерното заборавање на медицински материјал и/или инструменти засега е најчестото несака- Сертификати од АКАЗУМ за три здравствени установи Универзитетската клиника за кардиологија, Институтот за белодробни заболувања кај децата-козле и Универзитетската клиника за детски болести се првите три здравствени установи кои добија едногодишни сертификати од Агенцијата за квалитет и акредитации на здравствени установи во Македонија. Сертификатите на здравствените установи им беа доделени на 18 јули годинава, а на пригодната свеченост организирана по тој повод присуствуваа и премиерот Емил Димитриев и вицепремиерот и министер за здравство, Никола Тодоров. Во првата недела од јули се спроведе надворешно независно оценување на трите болници и според извештаите на тимовите за надворешно оценување, тие ги исполнија критериумите за стекнување со сертификат за акредитација. Во стандардите за акредитација кои се еквивалент на европските и светските стандарди посебно место е дадено на безбедноста на пациентите, но и заштитата на работното место, преку примена на медицината базирана на докази, правила за безбедност на пациентите и примена на мерки за заштита од несакани случувања. Vox medici ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА СЕПТЕМВРИ

18 Акредитација но случување во хируршката област 6,7. Во оваа студија стапката на сомнителни случаи на заборавен материјал во оперативно поле била 0.356/1.000, додека случаите после проверка биле со стапка од 0,178/1.000 оперирани пациенти, проверено со броење. Од заборавените материјали најголем број биле тупфери (23), потоа друг материјал во 7 случаи, 3 игли и еден инструмент. Подобрувањето на културата за безбедност во рамки на здравствената заштита е есенцијална компонента за превенција или редукција на грешките и унапредување на севкупниот квалитет на здравствена заштита. Многу студии се анализирани и дојдено е до заклучок дека постојат значителни варијации во перцепцијата на културата за безбедност низ организациите и описот на работните места. Основните причини за неразвиената култура за безбедност во здравствените организации се комплексни, а како почести се сметаат лошата тимска работа и комуникација, 8 авторитетот на раководителите, легислативата во регионот или земјата. Општо земено, културата за безбедност главно се мери преку истражувања и прашалници 9,10. Валидирани прашалници постојат во областа на квалитетот на здравството, а Агенцијата за ОСТАНАТИ НЕСАКАНИ СЛУЧУВАЊА Повреди (паѓања во болница/паѓањеод кревет, скршен колк, друго) Во соба/на одделение При доаѓање на дијагностичка процедура или при враќање Во операциона сала Друго Декубитален улкус Постоперативно крвавење или хематом Постоперативна белодробна емболија / длабока венска омбоза тр Несакани реакцииод типот на алергија На терапија На храна При дијагностичка процедура Друго Болнички инфекции Респираторни Гастроинтестинални Инфекции на уринарниот систем Кожата и меките ткива Инфекции на хируршките рани-постоперативни Системски инфекции / сепса Инфекции од ендоваскуларни катетри Акушерска траума при вагинално породување -без инструменти Повреда на новородено дете во тек от на раѓањето Своеволно заминување од болница Замена на идентитетот на пациентот Погрешна фармакотерапија Погрешен пациент Погрешна доза Погрешно време Погрешен пат на администрација Погрешна комбинација на лекови Друго Забелешка/поплака на пациент или негово семејство на здравствената нег Вербална форма Пишана форма Убодни инциденти НЕСАКАНИ СЛУЧУВАЊА НАСОЧЕНИ КОН ВРАБОТЕНИТЕ Вид на несаканото случување Несаканото случување го извршил Вербален напад Пациентот Физички напад (повреда) Посетителите на пациентот Материјална штета Друго лице квалитет и акредитација на здравствените установи веќе ги има прифатено и планира да ги користи во годините што следат, затоа што пријавувањето на несакани случувања е еден од задолжителните критериуми во рамки на Стандардите за акредитација. Затоа се препорачува на здравствените работници, заедно со раководството на болниците да постават базични индикатори на култура за безбедност и сукцесивно, на регуларна основа, да го повторуваат истражувањето во својата установа, а Агенцијата тоа ќе го прави на годишно ниво откако сите болници ќе добијат акредитација. Тоа е начинот на кој на национално ниво ќе се процени стапката на несакани случувања со цел да се превенира нивно повторување. Културата за безбедност е дефинирана и може да биде измерена, а лошо перцепираната и разбрана култура за безбедност е директно поврзана со високата стапка на грешки и компликации. Најголем успех е да се постигне одржливо подобрување на културата за безбедност. Препораки се да се воведе добра тимска работа, обука за работење во тим, детална анализа на компликациите и продолжениот болнички престој, и воведување на безбедност во секоја единица, и за секој тим, специфични за работата која се работи таму. 11 Постојат големи варијации во стапката на несакани случувања помеѓу различни одделенија во иста болница и помеѓу различни болници во Холандија. 12 Во еден извештај на Агенцијата за здравствена заштита истражувања и квалитет, во 2011 година, е напишано дека се опфатени над болници обработувајќи го прашањето на проблемите во културата за безбедност. Како најголем проблем е дефинирано предавањето на смените и самоволното криење на инцидентите кои се однесуваат на безбедноста на пациентите и несаканите случувања. 13 Во Канада има тенденција за интегриран пристап кон воведувањето на култура за безбедност. Компонентите кои треба да го чинат овој пристап се образованието (едукацијата), трансфер на знаењата, воведување на мерки за безбедност на пациентите и унапредување на квалитетот. 14 Несоодветните практики на инјекции, инфузии и парентерална терапија се поврзани со голем број на несакани случувања, кои се помалку сериозни за пациентот, но често се поврзани со интрахоспиталните инфекции. 15,16 За инјекционата практика, постојат општи препораки кои би помогнале во редукцијата на несаканите случувања од оваа област. l Ампулите обележани од производителот како единечна доза или за еднократна употреба треба да се користат само за еден пациент. Овие лекови типично не содржат антибактериска компонента и можат да бидат контаминирани, па да служат како извор на инфекции ако не се користат соодветно. l Во критични моменти, содржината од неотворена ампула за еднокртна употреба може да биде препакувана за повеќе пациенти. Сепак, ова треба да се прави од квалификуван здравстен персонал во согласност со стандардите на меѓународната фармакопеа. 18 СЕПТЕМВРИ 2016 ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА

19 Базични пораки за безбедна практика на инјекции на CDC Atlanta: A. Клиничките упатства базирани на докази на CDC Atlanta ја дефинираат безбедната инјекциона практика преку стандардни мерки на безбедност. Овие вклучуваат еднократна употреба на игли и шприцеви и ограничено споделување на ампулите со лекови. Ампулите обележани како единечна доза или за една употрреба не треба да се користат кај повеќе пациенти. Тоа е поради несигурната антибактериска заштита во ампулите. Б. Небезбедната пракика на инјекции вклучува, но не е ограничена, само на повторна употреба на шприцеви за повеќе пациенти или да се користат и делат заеднички лекови, администрација на лекови од единечни дози ампули на повеќе пациенти, и неуспех да се користи асептична техника кога се подготвуваат инјекционите раствори. В. Безбедноста на инјекционата терапија е одговорност на секого. Особено е важно да се внимава кога се инјектираат лекови во стерилно место, како на пример рбетниот столб, нема дозволена граница на отстапувања, грешка НЕ СМЕЕ да се случи. Г. Кога клиничарите отстапуваат од овие CDC упатства за безбедни практики, тие го зголемуваат ризикот за пациентите. Дури и покрај објавените упатства во 2007 година, постојат извештаи во CDC Атланта за 19 епидемии поврзани со единечна доза/еднокртна употреба на лекови, од кои: а. 7 епидемии вклучувале хематоген пренос на патогени организми, а 12 бактериски инфекции кои барале хоспитализација; б. сите овие епидемии вклучуваат пациенти кои биле амбулантски и тоа најмногу од нив барале помош за справување со болката (n=8). Д. Здравствените професионалци треба да се консултираат со фармацевтите кога треба една ампула да се дели на повеќе пациенти. Компаративните мерки за морталитет и морбидитет се важни и се користат за различни намени и мерки за подобрување: од страна на здравствените работници за да ја унапредат грижата, од страна на пациентите да ја изберат установата каде што ќе се лекуваат, од страна на осигурителните компании како да ги ангажираат докторите и болниците, и од страна на болничките раководители и клучните фактори кои носат политики во здравството за да го мониторираат квалитетот на здравството во својата установа и во државата во целост. Агенцијата за квалитет и акредитација активно ги следи сите новини и случувања на полето на подобрување на безбедноста на пациентите и во задолжителните критериуми ја има внесено листата за пријавување и разгледување на сите досега препознаени несакани случувања. Проф. д-р Елизабета Зисовска, директор на Агенцијата за квалитет и акредитација на здравствени установи Литература 1. McGraw-Hill Concise Dictionary of Modern Medicine by The McGraw-Hill Companies, Inc. 2. Gallagher TH, Garbutt JM, Waterman AD, et al. Choosing your words carefully: how physicians would disclose harmful medical errors to patients. Arch Intern Med. 2006;166: Source: Adverse Health Events in Minnesota. Fifth Annual Public Report. St. Paul, MN: Minnesota Department of Health; January Available at: Accessed December 30, Surgical never events in the United States. Mehtsun WT, Ibrahim AM, Diener-West M, Pronovost PJ, Makary MA. Surgery. 2013;153: Ann Surg Jan;247(1):13-8.Managing the prevention of retained surgical instruments: what is the value of counting? Egorova NN1, Moskowitz A, Gelijns A, Weinberg A, Curty J, Rabin-Fastman B, Kaplan H, Cooper M, Fowler D, Emond JC, Greco G. 6. Surgical count process for prevention of retained surgical items: an integrative review. Freitas PS, Silveira RCCP, Clark AM, Galvão CM. J Clin Nurs. 2016;25: J Am Coll Surg Jul;207(1):80-7. doi: /j.jamcollsurg Epub 2008 May 23. Incidence and characteristics of potential and actual retained foreign object events in surgical patients. Cima RR1, Kollengode A, Garnatz J, Storsveen A, Weisbrod C, Deschamps C. 8. J Am Coll Surg May;202(5): Operating room teamwork among physicians and nurses: teamwork in the eye of the beholder. Makary MA1, Sexton JB, Freischlag JA, Holzmueller CG, Millman EA, Rowen L, Pronovost PJ. 9. Government Resource. Published May Surveys on Patient Safety Culture.ClassicRockville, MD: Agency for Healthcare Research and Quality; April BMJ QualSaf Feb;23(2): doi: /bmjqs Epub 2013 Sep 9. Culture and behaviour in the English National Health Service: overview of lessons from a large multimethod study. Dixon-Woods M1, Baker R, Charles K, Dawson J, Jerzembek G, Martin G, McCarthy I, McKee L, Minion J, Ozieranski P, Willars J, Wilkie P, West M. 11. Milbank Q. 2006;84(1): Stories from the sharp end: case studies in safety improvement. McCarthy D1, Blumenthal D. 12. Variation in the Rates of Adverse Events Between Hospitals and Hospital Departments Marieke Zegers; Martine C. De Bruijne; Peter Spreeuwenberg; Cordula Wagner; Gerrit Van Der Wal; Peter P. Groenewegen Int J Qual Health Care. 2011;23(2): Sorra J, Famolaro T, Dyer N, Khanna K, Nelson D. Rockville, MD: Agency for Healthcare Research and Quality; April AHRQ Publication No Quality improvement, patient safety, and continuing education: a qualitative study of the current boundaries and opportunities for collaboration between these domains. Kitto S, Goldman J, Etchells E, et al. Acad Med. 2015;90: Safe injection, infusion, and medication vial practices in health care (2016). Dolan SA, Arias KM, Felizardo G, et al. Washington, DC: Association for Professionals in Infection Control and Epidemiology; February MMWR Morb Mortal Wkly Rep May 31;62(21): CDC grand rounds: preventing unsafe injection practices in the U.S. healthcare system. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). ГЛАСИЛО НА ЛЕКАРСКАТА КОМОРА НА МАКЕДОНИЈА СЕПТЕМВРИ

ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА

ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА Ал фа уни вер зи тет, Бе о град, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштвену те о ри ју, Цен тар за ре ли гиј ске сту ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340473P УДК 299.5(049.2)

Διαβάστε περισσότερα

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ

Διαβάστε περισσότερα

ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА

ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман за но ви нар ство, Ниш DOI 10.5937/kultura1339041A УДК 070.11:659.4(497.11) 2013 прегледни рад ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА

Διαβάστε περισσότερα

СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА

СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА Ви со ка шко ла стру ков них сту ди ја за вас пи та че и по слов не ин фор ма ти ча ре Сир ми јум, Срем ска Ми тро ви ца DOI 10.5937/kultura1547242K УДК 316.644-057.874:73/76(497.11) 371.3::73/76(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма

Διαβάστε περισσότερα

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r

Διαβάστε περισσότερα

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN 1820-4996 UDK 323.1(=163.40) година VIII vol. 13. 1/2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А.

Διαβάστε περισσότερα

14 Број март 2012.

14 Број март 2012. 14 Број 16 7. март 2012. за под руч је Основ ног су да у По жа рев цу и При вред ног су да у По жа рев цу де сет из вр ши те ља; за под руч је Основ ног су да у По же ги и При вред ног су да у Ужи цу пет

Διαβάστε περισσότερα

Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса

Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса DOI: 10.2298/SARH1402029T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.37-002-07 29 Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса Томислав Тасић 1, Саша Гргов 1, Александар Нагорни

Διαβάστε περισσότερα

СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА

СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА Ме га тренд уни вер зи тет Бе о град, Фа кул тет за по слов не студи је, Фа кул тет за кул ту ру и ме ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340434C УДК 94(497.11) 11/12 94(=163.41) 11/12 321.17:929 Стефан

Διαβάστε περισσότερα

СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ

СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ UDC 323.1(=163.41) DOI: 10.2298/ZMSDN1134001M Оригинални научни рад Милован М. Митровић СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ СА ЖЕ ТАК: У овом ра ду хи по те тич ки се раз ма тра фе но ме но ло

Διαβάστε περισσότερα

ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ

ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442203R УДК 316.7:37 37.036 37.014:7.01 оригиналан научни рад ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ

Διαβάστε περισσότερα

24 Број децембар 2012.

24 Број децембар 2012. 24 Број 123 28. децембар 2012. Члан 30. Да ном сту па ња на сна гу овог пра вил ни ка пре ста је да ва жи Пра вил ник о од ре ђи ва њу слу ча је ва у ко ји ма не ма оба ве зе из да вања ра чу на и о ра

Διαβάστε περισσότερα

О мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један

О мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један Саборнос 4 (2010) Α Ω 367 372 УДК 271.2-1 Јустин Поповић, свети(049.3) Бла го је Пан те ић Богословско дру штво Отач ник, Бе о град Ју стин По по вић, нео па три сти ка и ру ска фи о со фија поводом будућности

Διαβάστε περισσότερα

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( ) ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА

Διαβάστε περισσότερα

ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ

ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1547115R УДК 14 Ниче Ф. 17 Ниче Ф. оригиналан научни рад ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ

Διαβάστε περισσότερα

III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ

III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ 3) об ра чун ски пе ри од је сте вре мен ски пе ри од у ко ме се вр ши об ра чун ис по ру че не то плот не енер ги је ко ји сво јим ак том про пи сује над ле жни ор ган; 4) ре гу ла тор ни пе ри од је

Διαβάστε περισσότερα

ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3

ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3 16. октобар 2012. Број 99 3 2763 На осно ву чла на 83. став 4. За ко на о елек трон ским ко му ни каци ја ма ( Слу жбе ни гла сник РС, број 44/10) и чла на 42. став 1. Зако на о Вла ди ( Слу жбе ни гла

Διαβάστε περισσότερα

Как Бог велик! Ι œ Ι œ Ι œ. œ œ Ι œ. œ œ œ œ œ œ œ œ. œœœ. œ œ. œ Œ. œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

Как Бог велик! Ι œ Ι œ Ι œ. œ œ Ι œ. œ œ œ œ œ œ œ œ. œœœ. œ œ. œ Œ. œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ Как Бог велик! oprano Любовь Бондаренко Степенно Œ Светлана Зайцева Аранж. Станислав Маген ass Œ 1.Как Бог ве.как Бог ве Piano Œ Œ Как Как Бог Бог ве ве лик! Е лик! Мне не го по ве ли чье ня тно, сво им

Διαβάστε περισσότερα

ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ

ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7(497.11 Studenica) UDC 091=163.41 DOI: 10.2298/ZMSDN1551239P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И

Διαβάστε περισσότερα

М-р Јасмина Буневска ОСНОВИ НА ПАТНОТО ИНЖЕНЕРСТВО

М-р Јасмина Буневска ОСНОВИ НА ПАТНОТО ИНЖЕНЕРСТВО УНИВЕРЗИТЕТ СВ. КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ - БИТОЛА ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ - БИТОЛА - Отсек за сообраќај и транспорт - ДОДИПЛОМСКИ СТУДИИ - ECTS М-р Јасмина Буневска ОСНОВИ НА ПАТНОТО ИНЖЕНЕРСТВО ПРИЛОГ ЗАДАЧИ ОД ОПРЕДЕЛУВАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА

ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340445J УДК 316.644-051:069.12(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

ОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА

ОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442302P УДК 316.723:003.6.079 316.644:003.6.079(497.11) оригиналан научни рад ОД НОС БЕ

Διαβάστε περισσότερα

ДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш

ДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1653130M УДК 14 Платон 17 Платон 17 Аристотел 78.01:172(38) оригиналан научни рад МО РАЛ НО ВАС ПИ

Διαβάστε περισσότερα

Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса

Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса DOI: 10.2298/SARH1502023R ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.291 : 616.132-085.817 23 Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса Никола Радовановић 1, Братислав

Διαβάστε περισσότερα

Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице

Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице DOI: 10.2298/SARH1406351M ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.155-056.7-055.25 351 Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице Мирјана Митровић 1,

Διαβάστε περισσότερα

КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ

КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ Уни вер зи те т у Ис точ ном Са ра је ву, Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, Ис точ но Са ра је во, Република Српска DOI 10.5937/kultura1444279P УДК 27-662:316.7 930.85::27 27-662:316.48 19/20 оригиналан

Διαβάστε περισσότερα

ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА

ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш; Са мо стал ни ис тра жи вач, Ле ско вац DOI 10.5937/kultura1651119D УДК 394.1:640.416(497.11) 04/14 316.728(497.11) 04/14 94:316.343(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

Φύλλα Εργασίας. Работни Листови. Εκπαιδευτικό Υλικό

Φύλλα Εργασίας. Работни Листови. Εκπαιδευτικό Υλικό Εκπαιδευτικό Υλικό Φύλλα Εργασίας Работни Листови Έργο: «Διασυνοριακή συνεργασία και ανταλλαγή τεχνογνωσίας για τη χρήση της εκπαιδευτικής τεχνολογίας στην Περιβαλλοντική Εκπαίδευση» Проект: «Ποгранична

Διαβάστε περισσότερα

НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ НОВИ САД 2018. Година XIV Број 11 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Чи ја је Го спо ђи ца? (о по се сив ном ге ни ти ву)....................

Διαβάστε περισσότερα

Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести

Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести DOI: 10.2298/SARH1406291S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.281-085.357 ; 615.357:577.175.5 291 Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести Снежана Санковић-Бабић, Раде

Διαβάστε περισσότερα

КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ

КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ С В Е Д О Ч А Н С Т В А Б О ГО ЉУ Б Ш И ЈА КО ВИ Ћ КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ По ш т о в а н и п р ед сјед н и че М а т и це с рп ске! Да ме и го спо до! Из у зет на ми је част да у Ма ти ци

Διαβάστε περισσότερα

Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама

Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама DOI: 10.2298/SARH1304187T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-002-07-057.875 187 Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним

Διαβάστε περισσότερα

Бес пла тан пре воз за пен зи о не ре

Бес пла тан пре воз за пен зи о не ре www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LV Сремска Митровица Среда 21. јануар 2015. Број 2812 Цена 50 динара у овом броју: МИЛАН ШОДИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕОЧИН: Имам визију и знам

Διαβάστε περισσότερα

116 Број јул 2010.

116 Број јул 2010. 116 Број 45 3. јул 2010. На де кла ра ци ји до дат ка ис хра ни ко ји са др жи је дан или смешу биљ них екс тра ка та, мо ра ју би ти на ве де ни по да ци о биљ ном ма те ри ја лу и ти пу екс трак та (су

Διαβάστε περισσότερα

Дин ко Да ви дов, дописни члан

Дин ко Да ви дов, дописни члан Дин ко Да ви дов Дин ко Да ви дов, дописни члан САНУ, ро ђен је 4. ок то бра 1930. го ди не у се лу Сив цу (Бачка). Гим на зи ју и Фи ло зоф ски фа кул тет за вр шио је у Бе о граду. У Га ле ри ји Ма ти

Διαβάστε περισσότερα

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ

Διαβάστε περισσότερα

ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА

ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА Ла зар Не шић 1 УДК: 271.2-1 Јован, пергамски митрополит Цен тар за му зи ку, ре ли ги ју 271.2-18 и кул ту ру Осмо гла сник Бе о град Пре глед ни рад Да тум при је ма: 4. јул 2017. ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА

Διαβάστε περισσότερα

АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА

АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА UDC 364-781.2 UDC 343.85:343.91-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1345623C Оригинални научни рад АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА САНДРА ЧАЧИЋ Центар за социјални рад Сомбор Карађорђева 4, Сомбор, Србија

Διαβάστε περισσότερα

Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији

Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији DOI: 10.2298/SARH1304207L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 613.81-053.6(497.11) 207 Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији Драгана Лутула Н Голо 1, Споменка Ћирић-Јанковић 2, Милена Шантрић-Милићевић

Διαβάστε περισσότερα

ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА *

ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА * Ори ги нал ни на уч ни рад 34:82 doi:10.5937/zrpfns51-15399 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду d.avra mo vic@pf.uns.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом

Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом DOI: 10.2298/SARH1506341C ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.36-002.828-085 : 616.411-002.828-085 : 616.155.392-06 341 Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом

Διαβάστε περισσότερα

ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ

ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Уни вер зи тет ска би бли о те ка Све то зар Мар ко ви ћ; РТС Ра дио Бе о град DOI 10.5937/kultura1755334S УДК 316.32:004 316.776 прегледни рад ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ

Διαβάστε περισσότερα

Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи

Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи 192 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):192-197 DOI: 10.2298/SARH1304192S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-006-08:618.3-06 Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића

Διαβάστε περισσότερα

За што во лим Е=mc 2?

За што во лим Е=mc 2? За што во лим Е=mc 2? Ајн штај нов про зор у свет ма ште и ре ал но сти Mогуће je ра ђа ње јед ног но вог све та са зна ња у ко ме је Ајн штај нов про зор оно ме сто у гра ђе ви ни људ ског зна ња ко је

Διαβάστε περισσότερα

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( )

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( ) Мр Александра Смирнов-Бркић Филозофски факултет у Новом Саду Тема такмичења из историје 2012/2013. година КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (306 337) Део I ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ Константиново порекло Диоклецијан

Διαβάστε περισσότερα

КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ

КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ ВЕ СНА ТРИ ЈИЋ КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ 1. У књи зи есе ја Ми ла Лом па ра Ап о л о но в и п у т о ка з и, 1 посв еће ној опусу Милоша Црњанског, нарочито место заузимају тумачења

Διαβάστε περισσότερα

Бактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом

Бактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом Srp Arh Celok Lek. 214 Sep-Oct;142(9-1):551-556 DOI: 1.2298/SARH141551M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616-22.7 ; 616.36-4-6 ; 616.381-3.217-6 551 Бактеријске инфекције код болесника с цирозом

Διαβάστε περισσότερα

ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град

ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340173T УДК 159.964.2 Фројд С. 159.964.2:2 159.964.2:141.319.8 оригиналан научни

Διαβάστε περισσότερα

И Д Е А Л Н Е Д Р Ж А ВЕ

И Д Е А Л Н Е Д Р Ж А ВЕ Пре глед ни чла нак 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns51-13682 Ми лош Р. Га лић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mi lo s ga lic91@ yah o o.c

Διαβάστε περισσότερα

Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б

Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б 6 Srp Arh Celok Lek. 2015 Jan-Feb;143(1-2):6-11 DOI: 10.2298/SARH1502006P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.895.4:616.36-002 Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним

Διαβάστε περισσότερα

Ап со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет

Ап со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет 1 Маја Д. Стојковић УДК 821.163.41.09-24 Универзитет у Београду DOI 10.7251/fil1511143s Филолошки факултет У ра ду се, на при ме ру исто риј ске дра ме Је ли са ве та, кне ги ња цр но гор ска Ђу ре Јак

Διαβάστε περισσότερα

НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ НОВИ САД 2017. Година XIII Број 10 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Жарко Б. Вељковић, Јелена Мирковић О правописној транскрипцији сливеним дз неких грчких

Διαβάστε περισσότερα

ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ

ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1442285M УДК 316.647.8(=214.58)(497.11) 316.774:654.197(497.11) 2012 оригиналан научни рад ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ,

Διαβάστε περισσότερα

П РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q

П РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q На осно ву чла на 201. тач ка 1) За ко на о пла ни ра њу и из градњи ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 72/09, 81/09 ис прав ка, 64/10 УС и 24/11), Ми ни стар жи вот не сре ди не, ру дар ства и про стор ног

Διαβάστε περισσότερα

Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом

Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом 648 Srp Arh Celok Lek. 2012 Sep-Oct;140(9-10):648-652 DOI: 10.2298/SARH1210648K ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-099-085 ; 616.61-78 Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом

Διαβάστε περισσότερα

Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије

Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије 694 Srp Arh Celok Lek. 2012 Nov-Dec;140(11-12):694-698 DOI: 10.2298/SARH1212694J ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7:616.441-008.357.4 Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије

Διαβάστε περισσότερα

ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА

ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549056D УДК 316.334.5 316.42:502.131.1 оригиналан научни рад ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА

Διαβάστε περισσότερα

ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е *

ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е * Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-13038 Др Сло бо дан П. Ор ло вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду sor lo vic@pf.uns.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10])

ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10]) UDC 091(=163.41) UDC 271.222(497.11)-36:929 Simeon Mirotočivi, Sveti UDC 27-36:929 Sava, Sveti DOI: 10.2298/ZMSDN1552451R ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД

Διαβάστε περισσότερα

Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији

Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији 744 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):744-749 DOI: 10.2298/SARH1312744V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-001-053.2(497.11)"2003/2010" Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у

Διαβάστε περισσότερα

АХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА

АХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА Дубравка Ђ. Поповић Срдановић Ду брав ка Ђ. По по вић Ср да но вић 1 Уни вер зи тет у Ни шу Фи ло зоф ски фа кул тет Департман за српску и компаративну књижевност Оригинални научни рад УДК 821.111-1.09

Διαβάστε περισσότερα

ГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ

ГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Број 28 // Београд, октобар, 2017 // Година IX ISSN 1821-3995 Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима

Διαβάστε περισσότερα

ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ 2015 ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ The Policy of National Security Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: 011/3349203,

Διαβάστε περισσότερα

Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара

Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара 770 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):770-774 DOI: 10.2298/SARH1312770T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.5-085 Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких

Διαβάστε περισσότερα

Етички став спрема болно дете од анемија Г.Панова,Г.Шуманов,С.Јовевска,С.Газепов,Б.Панова Факултет за Медицински науки,,универзитет Гоце Делчев Штип

Етички став спрема болно дете од анемија Г.Панова,Г.Шуманов,С.Јовевска,С.Газепов,Б.Панова Факултет за Медицински науки,,универзитет Гоце Делчев Штип Етички став спрема болно дете од анемија Г.Панова,Г.Шуманов,С.Јовевска,С.Газепов,Б.Панова Факултет за Медицински науки,,универзитет Гоце Делчев Штип Апстракт Вовед:Болести на крвта можат да настанат кога

Διαβάστε περισσότερα

Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу

Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу DOI: 10.2298/SARH1212699S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7-007.681 699 Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу Милан Стојчић 1, Параскева Хентова-Сенћанић

Διαβάστε περισσότερα

Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст

Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст DOI: 10.2298/SARH1306337M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.2-074-055.26 337 Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони

Διαβάστε περισσότερα

Пи смо пр во [Меланији] *

Пи смо пр во [Меланији] * Евагрије Понтиjски, Писмо прво [Меланији] УДК: 27-475.5 27-285.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 2/2013, стр. / pp. 331 336. Иза бра на пи сма Пи смо пр во [Меланији]

Διαβάστε περισσότερα

ПО ВРЕ ДЕ ПРО ПИ СА ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ О ЗА Ш Т И Т И Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е I 1

ПО ВРЕ ДЕ ПРО ПИ СА ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ О ЗА Ш Т И Т И Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е I 1 Пре глед ни чла нак 502/504:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15147 Др Та тја на Д. Бу гар ски, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду T. B u ga r s k i @ p f.u

Διαβάστε περισσότερα

Терапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом

Терапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом 150 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):150-154 DOI: 10.2298/SARH1404150D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.742-009.7-085.84 Терапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 83 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS IN HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983) носио назив Зборник

Διαβάστε περισσότερα

Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ

Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Београд 2010 GEOGRAPHICAL INSTITUTE JOVAN CVIJIĆ SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS SPECIAL ISSUES 76 Dragana Milijašević HYDROGEOGRAPHIC STUDY

Διαβάστε περισσότερα

Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај?

Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? 204 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):204-212 DOI: 10.2298/SARH1404204L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.89-008.441-085 Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? Милан Латас 1,2,

Διαβάστε περισσότερα

Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском

Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском УДК: 271.2-282 091=16 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 47 58. Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу

Διαβάστε περισσότερα

Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ УПОРЕДНА ИСТРАЖИВАЊА УРЕДНИК БОЈАН ЈОВИЋ РЕЦЕНЗЕНТИ др МИРЈАНА ДРНДАРСКИ др АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ БОЈАН ЈОВИЋ РАЂАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле

Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле УДК: 37.016:94(075.2)(049.32) 94(=18)(497):930(049.32) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 105 132. Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни

Διαβάστε περισσότερα

СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И

СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И Л И Н Д А Х А Ч И ОН СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И Д И В Н И Х Г У БИ Т Н И К А Див ним гу бит ни ци ма при писива ни су ра зни епи те ти: од опсце ног и бун тов ног до из ван ред ног и хра брог ро

Διαβάστε περισσότερα

СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ

СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ Српска канцеларија на острву Лезбосу 13 DOI: 10.2298/PKIJF0975013D УДК 94(497)-6 СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ Рад се ба ви пи та њем по сто ја ња кан це ла ри је за ко ре спон ден ци ју

Διαβάστε περισσότερα

ЈАКОСТ НА МАТЕРИЈАЛИТЕ

ЈАКОСТ НА МАТЕРИЈАЛИТЕ диј е ИКА ски ч. 7 ч. Универзитет Св. Кирил и Методиј Универзитет Машински Св. факултет Кирил и Скопје Методиј во Скопје Машински факултет МОМ ТЕХНИЧКА МЕХАНИКА професор: доц. др Виктор Гаврилоски. ТОРЗИЈА

Διαβάστε περισσότερα

Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким условима

Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким условима 170 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):170-177 DOI: 10.2298/SARH1404170T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.12-008.315-085.816/.817 Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким

Διαβάστε περισσότερα

Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија

Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија DOI: 10.2298/SARH1408457C ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 615.33.015.8 457 Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија Ивана Ћирковић 1, Љиљана Павловић 2, Неда Константиновић

Διαβάστε περισσότερα

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44 ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. мај 2017. Година LXXIII број 44 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука о уста но вља ва њу Да

Διαβάστε περισσότερα

ЗАДАЧИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ НА ТЕМАТА ГЕОМЕТРИСКИ ТЕЛА 8 ОДД.

ЗАДАЧИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ НА ТЕМАТА ГЕОМЕТРИСКИ ТЕЛА 8 ОДД. ЗАДАЧИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ НА ТЕМАТА ГЕОМЕТРИСКИ ТЕЛА 8 ОДД. ВО ПРЕЗЕНТАЦИЈАТА ЌЕ ПРОСЛЕДИТЕ ЗАДАЧИ ЗА ПРЕСМЕТУВАЊЕ ПЛОШТИНА И ВОЛУМЕН НА ГЕОМЕТРИСКИТЕ ТЕЛА КОИ ГИ ИЗУЧУВАМЕ ВО ОСНОВНОТО ОБРАЗОВАНИЕ. СИТЕ ЗАДАЧИ

Διαβάστε περισσότερα

ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА

ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ 2008. ISSN 1805136 Влада, Министарство, Електропривреда: Покренут развој енергетике (Alea iacta est!) ПОДГОРИЦА

Διαβάστε περισσότερα

Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће

Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће 54 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):54-58 DOI: 10.2298/SARH1402054V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.31-02 ; 616.98:579.882 Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне

Διαβάστε περισσότερα

ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ ISSN

ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ ISSN Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ 2008. ISSN 1805136 Програми рада новоформираних ДОО до 2010. Апострофиране кључне активности Стране 10-15. 1

Διαβάστε περισσότερα

СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m

СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m UDC 316.334.56 04/14 UDC 39(=163.41) 04/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1550079B ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД РЕ Л И Г И О ЗНО -МО РА Л Н И КОН Т ЕКСТ Д РУ Ш Т ВЕ Н Е ЗА Ш Т И Т Е СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОГ П РО СТО РА СН Е Ж А

Διαβάστε περισσότερα

Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином

Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином 320 Srp Arh Celok Lek. 2013 May-Jun;141(5-6):320-324 DOI: 10.2298/SARH1306320F ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.36-002-085 Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов

Διαβάστε περισσότερα

М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r

М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r UDC 316.32 UDC 321.7 DOI: 10.2298/ZMSDN1552531D П РЕ ГЛ Е Д Н И Н А У Ч Н И РА Д ГЛО БА Л И ЗА Ц И Ј СК И И ЗА ЗОВ Д Е МО К РА Т И Ј И М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m

Διαβάστε περισσότερα

Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника

Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника DOI: 10.2298/SARH1402089V ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.718.5-007-089 89 Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника Зоран Вукашиновић 1,2, Душко

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Београдска дефектолошка школа, Вол. 20 (2), Бр. 59, 269-440, 2014 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 20 (2), Бр. 59, 2014. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА

Διαβάστε περισσότερα

Проф. д-р Ѓорѓи Тромбев ГРАДЕЖНА ФИЗИКА. Влажен воздух 3/22/2014

Проф. д-р Ѓорѓи Тромбев ГРАДЕЖНА ФИЗИКА. Влажен воздух 3/22/2014 Проф. д-р Ѓорѓи Тромбев ГРАДЕЖНА ФИЗИКА Влажен воздух 1 1 Влажен воздух Влажен воздух смеша од сув воздух и водена пареа Водената пареа во влажниот воздух е претежно во прегреана состојба идеален гас.

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.

Διαβάστε περισσότερα

КО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ *

КО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ * УДК 94(100) 1914/1918 +94(497.11) 1914 Прегледни рад Српска политичка мисао број 2/2014. год. 21. vol. 44. стр. 55-76. Ра до слав Га ћи но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град КО ЛА БО РА

Διαβάστε περισσότερα

Одлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске могућности

Одлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске могућности 680 Srp Arh Celok Lek. 2014 Nov-Dec;142(11-12):680-687 DOI: 10.2298/SARH1412680D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.25-003.2 ; 616.24-002-06 Одлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске

Διαβάστε περισσότερα

Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli

Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli 634 Srp Arh Celok Lek. 2013 Sep-Oct;141(9-10):634-639 DOI: 10.2298/SARH1310634M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.015.1 Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia

Διαβάστε περισσότερα

НАПРЕГАЊЕ ПРИ ЧИСТО СМОЛКНУВАЊЕ

НАПРЕГАЊЕ ПРИ ЧИСТО СМОЛКНУВАЊЕ Факултет: Градежен Предмет: ЈАКОСТ НА МАТЕРИЈАЛИТЕ НАПРЕГАЊЕ ПРИ ЧИСТО СМОЛКНУВАЊЕ Напрегање на смолкнување е интензитет на сила на единица површина, што дејствува тангенцијално на d. Со други зборови,

Διαβάστε περισσότερα

Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене*

Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Бранислав Тодић** Универзитет у Београду, Филозофски факултет UDC 75.046.3:726.591](497.11 Dečani)»13/15» DOI 10.2298/ZOG1236115T

Διαβάστε περισσότερα

КВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ ВИ ЗИЈ СКИХ ПРО ГРА МА У СР БИ ЈИ ВИ ЂЕН ОЧИ МА ДЕ ЦЕ И РО ДИ ТЕ ЉА

КВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ ВИ ЗИЈ СКИХ ПРО ГРА МА У СР БИ ЈИ ВИ ЂЕН ОЧИ МА ДЕ ЦЕ И РО ДИ ТЕ ЉА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754263P УДК 316.774:654 316.644:316.77 оригиналан научни рад КВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ

Διαβάστε περισσότερα