DRUXTVO MATEMATIQARA SRBIJE MATEMATIQKA TAKMIQENjA SREDNjOXKOLACA 2010/2011. Beograd, 2011.

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "DRUXTVO MATEMATIQARA SRBIJE MATEMATIQKA TAKMIQENjA SREDNjOXKOLACA 2010/2011. Beograd, 2011."

Transcript

1 DRUXTVO MATEMATIQARA SRBIJE MATEMATIQKA TAKMIQENjA SREDNjOXKOLACA 010/011. Beograd, 011.

2 Organizacioni odbor 53. Drжavnog takmiqenja iz matematike 1. Profesor dr Zoran Kadelburg, predsednik DMS. Marko Radovanovi, Matematiqki fakultet, Beograd 3. Ljiljana Zlatanovi, direktor Gimnazije,,Bora Stankovi 4. Branko Anti, profesor Gimnazije,,Bora Stankovi 5. Slavixa Kosti, profesor Gimnazije,,Bora Stankovi 6. Slađana Kvai, profesor Gimnazije,,Bora Stankovi 7. Ana Mileti, profesor Gimnazije,,Bora Stankovi 8. Nenad Toti, profesor Gimnazije,,Bora Stankovi 9. dr Radoslav Dimitrijevi, profesor PMF Nix 10. Ljubixa Dini, predsednik Podruжnice matematiqara Nix 11. Slavoljub Milosavljevi, qlan Izvrxnog odbora Podruжnice matematiqara Nix Organizaciju takmiqenja pomogli 1. Grad Nix. Gradska opxtina Medijana 3. JP PTT saobra aja,,srbija 4. Srbija-turist 5. Euroturs Nix 6. Direkcija za izgradnju Grada Nixa 7. Turistiqka organizacija Grada Nixa 8. Institut za javno zdravlje 9. Delta maxi d.o.o. - Tempo 03 Niš 10. Yumis Niš 11. Office1superstore 1. Pelikan - print Nix 13. Narodno pozorixte 14. Dom vojske

3 1 Nix - ime, znaqaj, istorija... Nix, jedan od najstarijih gradova na Balkanu poznat kao,,kapija Istoka i Zapada zbog svog geografskog poloжaja. Kao veoma vaжna raskrsnica na kojoj su se susretali Istok i Zapad, Nix je oduvek bio veoma bitno mesto i meta potencijalnih osvajaqa. U vreme antike, Nix je bio qvrst i neosvojiv rimski logor i veoma vaжna strategijska taqka. Veliki imperator Konstantin rođen je u Nixu 74. godine i u njemu je imao rezidenciju Medijanu. Za njegove vladavine grad je bio veoma snaжan vojni, administrativni i ekonomski centar, a sam Konstantin Veliki se rado vra ao mestu svog rođenja. U vremenima koja su nastupila, Nix je vixe puta bio osvajan i razaran. Huni su zauzeli i razorili Nix 441. godine, da bi ga kasnije obnovio Justinijan Veliki. Sloveni naseljavaju grad 540. godine. Nakon kra e kolonizacije od strane Vizantije u 11. veku u Nix prodiru Ugri, da bi nakon nestalnog perioda u koje je Grad prelazio iz grqke u ugarske ruke, konaqno postao srpski, ali samo na kratko. Nakon zlatnog perioda ekspanzije srpske drжave pod Nemanji ima, Nix biva prvi na udaru turske najezde, tako da ga sultan Murat uzima od kneza Lazara Nakon propasti srpske kneжevine i kratkotrajne vladavine Brankovi a, grad na Nixavi konaqno biva izgubljen godine. U periodu turske vladavine u Nixu je izgrađena tvrdjava 173. godine i ta monumentalna građevina spada u jednu od najbolje oquvanih i najlepxih te vrste na Balkanu. U toku Prvog srpskog ustanka odigrala se quvena bitka na Qegru nadomak Nixa 31. marta godine i u njoj je poginulo 3000 srpskih ustanika na qelu sa hrabrim resavskim vojvodom Stevanom Sinđeli em. Kao rezultat ovog srpskog poraza nastao je straviqan spomenik ele Kula, jedinstven u svetu, do danaxnjeg dana delimiqno oquvan. Grad je za vreme kneza Miloxa i kneza Mihaila i dalje bio u turskim rukama, a Osmanlije e iz njega biti zauvek proterane nakon dugih i texkih borbi. Knez Milan je 11. januara uxao u Nixku tvrđavu i tim simboliqno oznaqio poqetak nove epohe u istoriji grada. Za vreme Prvoj svetskog rata Nix postaje prestonica Srbije. Vlada i Narodna skupxtina prexli su iz Beograda u Nix. U njemu je, između ostalog, primljen telegram kojim Austro-ugarska objavljuje rat Srbiji a donesena je i quvena Nixka deklaracija 7. decembra godine. Nakon zavrxetka rata i oslobođenja Srbije, Nix postaje centar toga dela drжave. Izbijanjem Drugog svetskog rata i kapitulacijom Kraljevine Jugoslavije, nastupaju texka vremena za grad Nix i njegove жitelje. Kao veoma bitna stratexka taqka na raskrsnici puteva koji su vodili

4 ka Grqkoj i dalje u Afriku, Nix je bio od veoma velikog znaqaja nemaqkom okupatoru. Nacistiqki okupatori sprovodili su represivnu politiku prema gradskom жivlju i u tu svrhu bio je oformljen ozloglaxeni koncentracioni logor na Crvenom Krstu, sa kog su hiljade zatoqenika odvođeni na masovna streljanja na Bubnju. U isto vreme, u okolini Nixa, bax kao i u qitavoj zemlji, besneo je građanski rat, koji je dodatno pogorxao qitavo stanje. Pobedom komunista u građanskom ratu, kao i povlaqenjem nemaqkih snaga sa prostora Balkana, Nix je konaqno oslobođen 14. oktobra godine od strane snaga Crvene armije i partizana. U posleratnom periodu, grad je postao administrativni, politiqki, privredni i kulturni centar toga dela tadaxnje SFR Jugoslavije. Danas je kulturni i privredni centar juжne Srbije. Nekoliko reqi o xkoli doma inu Gimnazija,,Bora Stankovi traje 41 godinu i moжe se ponositi svojim doprinosom naxoj kulturi, nauci, privredi. Formirana je 1. septembra godine. U sastavu ima 4 odeljenja i 716 uqenika raspoređenihu tri smera: prirodno-matematiqki, druxtveno-jeziqki i informatiqki. Informatiqki smer postoji od 006. godine i dodatno popularizuje gimnaziju, nude i s jedne strane osavremenjene nastavne sadrжaje, a sa druge potpunu raqunarsku pismenost, zadrжavaju i pri tom neophodan nivo gimnazijskog obrazovanja. Selektivna je po izboru uqenika; od ukupnog broja uqenika koji se upisuju u prvi razred, 80% su nosioci Vukove diplome. Prolaznost uqenika na kraju xkolske godine je blizu 100%, a proseqna ocena xkole je iznad 4,50. Na prijemnim ispitima za fakultete, uqenici naxe xkole zauzimaju sam vrh rang lista, studenti su generacije, budu i kreativni i nauqni potencijal koji dodatno afirmixe xkolu i Grad Nix. U periodu od godine uqenici naxe xkole osvojili su ukupno 150 drжavnih nagrada iz gotovo svih predmeta, a iz hemije, biologije i filozofije 4 olimpijske nagrade, dok su na ekipnom matematiqkom takmiqenju,,arhimedes osvojene dve prve nagrade i vixe drugih. Znaqajno je da je nax uqenik Stefan Stefanovi osvojio srebrnu medalju na 15. međunarodnoj filozofskoj olimpijadi koja je odrжana 007. u Antaliji, u Turskoj, u konkurenciji 55 zemalja sveta. Uspeh je tim ve i xto je Srbija prvi put uqestvovala na ovoj olimpijadu. U xkoli radi mnogo sekcija: dramska, recitatirska, novinarska, muziqka, likovna i brojne sportske sekcije. Svake godine za Dan xkole, organizuje se sedmodnevna proslava pod nazivom Borina nedelja, u kojoj uqestvuju svi qlanovi kolektiva. Iz mnoxtva vannastavnih aktivnosti izdvoji emo slede e:

5 Dramska sekcija je u prethodnom periodu za Dan xkole izvela slede e predstave:,,zapixi to Marija,,,Svi moji uqenici,,,antigona,,,kraljeva jesen,,,vlast,,,жenski razgovori,,,urnebesna tragedija,,,koxtana,,,slovo o Arseniju i njegovom narodu,,,narodniposlanik,,,zlaжena,,, elava pevaqica,,,radovaniii,,,pigmilion,,,profesionalac,,,mraqna komedija. Novinarska sekcija izdaje qasopis Boropoliten od 005. godine. Grqki jezik, kao vid fakultativne nastave izvodi se od 005. godine. Klub za Ujedinjene nacije kroz radionice upoznaje đake sa sistemom Ujedinjenih nacija, a kroz akcije obeleжava međunarodne praznike proglaxene od strane Ujedinjenih nacija (Dan zaxtite жivotne sredine, Dan ljudskih prava, Dan tolerancije...) Jedno od obeleжja xkole je rad na međunarodnim i drжavnim projektima qime se ostvaruje saradnja sa brojnim drжavnim i obrazovnim institucijama i nevladinim organizacijama. Međunarodni projekti u koje je Xkola ukljuqena su: PASCH, ACES, CONNECTING CLASSROOMS, Junior Achievement Serbia. Pored gore pomenutih, zasluжuje da se navede i saradnja sa brojnim drжavnim i obrazovnim institucijama: Jedna xkola, jedan spomenika, Join Multimedia, Seeli, projekti saradnje preko Beogradske Otvorene Xkole, Mladi istraжivaqi Srbije... Zbog ostvarenih rezultata iz matematike u dugogodixnjem periodu, naxoj xkoli je ukazano poverenje Druxtva matematiqaka Srbije za organizovanje dveju znaqajnih manifestacija: Republiqkog takmiqenja iz matematike 004. godine i Srpske matematiqke olimpijade 010. godine. O kontinuiranom kvalitetnomnom radu Xkole svedoqe i nagrade koje je dobila kao xto je,,5. maj,,,uqitelj Tasa, a 004. Xkola je proglaxena za najbolju u Srbiji iz hemije od strane fondacije Kosti. Pored navedenog, xkolske 008/009. godine Ministarstvo prosvete proglasilo je Gimnaziju,,Bora Stankovi za qetvrtu po popularnosti u Srbiji, a prvu u Nixkom regionu. 3

6 4 REPUBLIQKA KOMISIJA za takmiqenja iz matematike uqenika srednjih xkola, xkolska godina 010/ Balti mr Vladimir, Fakultet organizacionih nauka, Beograd. Barali orđe, Matematiqki institut SANU, Beograd 3. Baxi Bojan, PMF, Novi Sad 4. Dimitrijevi mr Slađana, PMF, Kragujevac 5. Doroslovaqki dr Rade, FTN, Novi Sad 6. Dugoxija dr orđe, Matematiqki fakultet, Beograd 7. ori Milox, Matematiqki fakultet, Beograd 8. uki Duxan, Maxinski fakultet, Beograd 9. Жivaljevi dr Rade, Matematiqki institut SANU, Beograd 10. Ili Aleksandar, PMF, Nix 11. Kneжevi mr Miljan, Matematiqki fakultet, Beograd 1. Krtini mr orđe, Matematiqki fakultet, Beograd 13. Luki Milivoje, Kalteh, SAD 14. Mati dr Ivan, Djuk, SAD 15. Mili evi dr orđe, Univerzitet u Miqigenu, SAD 16. Milosavljevi Milox, PMF, Nix 17. Ognjanovi mr Srđan, Matematiqka gimnazija, Beograd 18. Petkovi dr Marko, PMF, Nix 19. Radovanovi Marko, Matematiqki fakultet, Beograd, predsednik 0. Seniqi mr Aleksandar, Gimnazija, Kraljevo 1. Stojakovi dr Milox, PMF, Novi Sad. Tomi Ivanka, Gimnazija, Valjevo 3. Uljarevi Igor, Matematiqki fakultet, Beograd 4. Xobot dr Boris, PMF, Novi Sad Prevod na mađarski jezik: 1. Pei dr Hajnalka, Građevinski fakultet, Subotica. Roжnjik mr Andrea, Građevinski fakultet, Subotica

7 5 OPXTINSKO TAKMIQENjE IZ MATEMATIKE UQENIKA SREDNjIH XKOLA, Prvi razred, A kategorija 1. Neka su O i H centar opisanog kruga i ortocentar trougla ABC, a G 1, G i G 3 teжixta trouglova HBC, HCA i HAB, redom. Dokazati da vaжi AG 1 + BG + CG 3 = OH. 3. Na koliko naqina je mogu e rasporediti 11 ptica u 3 identiqna kaveza, tako da svaki kavez sadrжi bar tri ptice? 3. Data je tablica dimenzije Odrediti maksimalan broj polja koji moжemo obojiti tako da svaki kvadrat dimenzije (sastavljen od polja tablice) sadrжi najvixe dva obojena polja. 4. Za prirodan broj k sa S(k) oznaqen je zbir njegovih cifara. Da li postoje prirodni brojevi n i m za koje vaжi S(n) S(n+1)... S(n+m) = ? 5. Neka su M i P podnoжja normala iz temena A trougla ABC na simetrale spoljaxnjih uglova kod temena B i C, redom. Dokazati da je duжina duжi M P jednaka polovini obima trougla ABC. Drugi razred, A kategorija 1. Data je jednaqina 4x (3a+1)x a = 0. a) Odrediti sve a R tako da za rexenja x 1 i x jednaqine vaжi 1 x x b) Za koje a R se oba rexenja jednaqine nalaze u intervalu ( 1,)?. U skupu realnih brojeva rexiti jednaqinu cos ( π ) 4 +5x = sin x cos9x+cos ( π ) 4 +4x. 3. Neka su BD i AE visine oxtrouglog trougla ABC. Ako je P taqka preseka pravih BD i AE, dokazati da je AB = AP AE +BP BD. 4. Koliko ima podskupova skupa {1,,...,50} qiji je zbir elemenata ve i od 637? 5. Neka su AM i BN visine oxtrouglog trougla ABC ( ACB 45 ). Taqke K i T izabrane su na polupravama MA i NB, redom, tako da vaжi MK = MB i NT = NA. Dokazati da je KT MN.

8 6 Tre i razred, A kategorija 1. Na tabli su napisani brojevi 1,,...,30. Onda su izbrisana dva broja i napisana je njihova razlika (od ve eg je oduzet manji broj). Ovaj postupak je ponavljan sve dok na tabli nije ostao samo jedan broj. Odrediti parnost ovog broja.. Neka su ABC i A B C trouglovi takvi da je BAC = B A C = 60. Dokazati da je BC B C AB A B +CA C A. 3. Na tabli je zapisan polinom x + 010x U svakom koraku polinom f(x) koji je zapisan na tabli moжemo zameniti polinomom ( x f 1+ 1 ) ( ) 1 ili (x 1) f. x x 1 Da li posle konaqno mnogo koraka na tabli moжe biti zapisan polinom x +011x+010? 4. Qetvorougao ABCD je upisan u krug. Na luku CD, koji ne sadrжi taqke A i B, nalazi se proizvoljna taqka M. Neka duжi MA i MB seku stranicu CD u taqkama X i Y, redom. Dokazati da odnos ne zavisi od poloжaja taqke M. 5. Dat je niz brojeva gde je p prost, a m prirodan broj. DX CY XY mp+1, mp 3 +1, mp 5 +1,... a) Dokazati da se u ovom nizu nalazi najvixe jedan potpun kvadrat. b) Da li se u ovom nizu mora nalaziti potpun kvadrat? 1. Dokazati da je funkcija Qetvrti razred, A kategorija f(x) = arctgx+arctg 1+x 1 x + arctg 1 x na intervalima u kojima je definisana konstantna, a zatim na i vrednost ove funkcije.. Na stranicama AB, BC, CD i DA, pravougaonika ABCD, odabrane su redom taqke E, F, G i H, tako da je qetvorougao EFGH romb. Ako

9 7 je AB = i BC = 1, dokazati da je 1 P 5 4, gde je P povrxina romba EFGH. 3. Tetramino komplet sadrжi 5 figurica prikazanih na slici (svaka tetramino figurica ima povrxinu 4). Odrediti povrxinu najve eg kvadrata koji je mogu e poploqati bez preklapanja, ukoliko posedujemo 5 tetramino kompleta. (Nije nuжno koristiti svih 5 tetramino figurica. Figurice se mogu rotirati i okretati.) 4. Na i sve prirodne brojeve a i b za koje ab+1 deli brojeve a 3 +3ab + i 3b 4 b U trouglu ABC sa R i r oznaqenisu, redom, polupreqnik opisanog i upisanog kruga, a sa l a, l b i l c duжine odseqaka simetrala unutraxnjih uglova. Dokazati da vaжi nejednakost l a l b l c r + r R. Ispitati kada se dostiжe jednakost. Prvi razred, B kategorija 1. Odrediti skupove A i B ako vaжi: 1 A B = {a,b,c,d,e,f,g,h,i}; A B = {a}; 3 B {c,i} = ; 4 B \A = {d,e,f,g,h}.. Dat je skup M = {5,53,71,74} i relacija ρ: xρy cifra desetica broja x je manja od cifre jedinica broja y. Napraviti tablicu relacije ρ u skupu M i ispitati koja od svojstava refleksivnost, simetriqnost, antisimetriqnost, tranzitivnost ima relacija ρ u skupu M. 3. Na koliko naqina 0 ljudi moжe sesti na 0 mesta jednog reda u bioskopu, tako da Ana sedi pored Bojana, a Vesna pored Gorana? 4. Poznato je da je = ,

10 8 pri qemu svaka zvezdica predstavlja po jednu cifru. Odrediti cifre umesto kojih se nalaze zvezdice. 5. Data su preslikavanja f,g : N N, { { n+1, ako je n paran n, ako je n paran f(n) = n 1, ako je n neparan i g(n) = 3n, ako je n neparan. a) Odrediti (f g)(010) i (g f)(011). b) Odrediti (f g)(n) i (g f)(n). Drugi razred, B kategorija 1. Videti prvi zadatak za drugi razred A kategorije.. Neka su m i n proizvoljni celi brojevi. Dokazati da 30 (m 5 n mn 5 ). 3. Odrediti sve realne brojeve λ tako da je broj takođe realan. 1 i 3 λ+(λ+1)i 4. Videti drugi zadatak za prvi razred A kategorije. 5. U unutraxnjosti trougla ABC izabrana je taqka P tako da vaжi APB = γ +50, BPC = α+60, CPA = β +70, gde je BAC = α, ABC = β i ACB = γ. Odrediti uglove trougla qija su temena preseci produжetaka duжi AP, BP i CP sa kruжnicom opisanim oko trougla ABC. Tre i razred, B kategorija 1. Odrediti sve vrednosti realnog parametra m za koje sistem jednaqina x+3y +z +3t = 0 3x+y +3z +t = 0 x+y +3z +3t = 0 3x+3y+z +mt = 0 ima beskonaqno mnogo rexenja u skupu realnih brojeva.. U skupu realnih brojeva rexiti jednaqinu cos ( π ) 4 +5x = sin x cos9x+cos ( π ) 4 +4x.

11 9 3. U skupu realnih brojeva rexiti nejednaqinu log x (x 3 +1) log x+1 x >. 4. Oko lopte je opisana prava zarubljena kruжna kupa. Dokazati da je odnos zapremine lopte i zapremine kupe jednak odnosu povrxine lopte i povrxine kupe. 5. Svaki qlan porodice Topalovi ili uvek govori istinu ili uvek laжe. Aksentije, Milutin i Laki (Milutin je Aksentijev sin, a Laki Milutinov) su dali po jednu izjavu vezanu za njih trojicu: p: Oba oca ili uvek govore istinu ili oba oca uvek laжu. q: Jedan sin uvek laжe, a drugi sin uvek govori istinu. r: Izjave p i q nisu obe laжne. a) Za koga od njih trojice sa sigurnox u moжemo utvrditi da li govori istinu ili laжe? b) Za koga od njih trojice sa sigurnox u moжemo utvrditi koju je izjavu (od p,q,r) dao? Qetvrti razred, B kategorija 1. Ako je y = (x 1)ex, dokazati da je funkcija x xy +y xe x na intervalima na kojima je definisana konstantna.. U skupu realnih brojeva rexiti nejednaqinu ( π ) ( π ) cos 3 x cos 3x +sin 3 x sin 3x > Videti prvi zadatak za tre i razred B kategorije. 4. Videti drugi zadatak za prvi razred A kategorije. 5. Videti drugi zadatak za tre i razred A kategorije.

12 10 OKRUЖNO TAKMIQENjE IZ MATEMATIKE UQENIKA SREDNjIH XKOLA, Prvi razred, A kategorija 1. Da li postoje prirodni brojevi a, b, c takvi da je 010 = (a+b) (b+c) (c+a)?. U ravni su date kruжnice k 1 i k i prava p koja seqe k 1 u taqkama A i B, a k u taqkama C i D. Preseqne taqke tangenti kruжnice k 1 u taqkama A i B sa tangentama kruжnice k u taqkama C i D su K, L, M i N. Dokazati da su K, L, M i N koncikliqne taqke. 3. Odrediti sve prirodne brojeve n takve da je broj n racionalan. 4. U jednakokrakom trouglu ABC (AB = BC) je odabrana taqka M takva da je AMC = ABC. Taqka N na duжi AM zadovoljava BNM = ABC. Dokazati da je BN = CM +MN. 5. Figura povrxine ve e od 1006 moжe se smestiti u pravougaonik dimenzija Dokazati da postoje dve taqke te figure (na rubu ili unutraxnjosti) koje su na rastojanju taqno 1. Drugi razred, A kategorija 1. Pera i Mika igraju slede u igru: oni naizmeniqno upisuju realne brojeve na mesto nekog od do tada neupisanih koeficijenata a,b,c jednaqine ax +bx+c = 0. Pera igra prvi i on dobija ako jednaqina ima i jedno pozitivno i jedno negativno rexenje, a Mika dobija u ostalim sluqajevima. Ko od njih dvojice ima pobedniqku strategiju?. Dat je kvadrat ABCD. Izvan kvadrata je konstruisan polukrug nad preqnikom AB. Odrediti taqku P sa ovog polukruga tako da izraz ima maksimalnu vrednost. AP +CP 3. Dat je trougao BEC. Nad stranicama BC i CE sa spoljaxnje strane trougla konstuisani su kvadrati BCDA i CEF G. Ako je CK teжixna

13 11 duж trougla CBE, a CL visina trougla DCG, dokazati da su taqke C, K i L kolinearne. 4. Odrediti minimalan broj konja koji se mogu postaviti na xahovsku tablu dimenzija 7 7 tako da svako polje table bude tuqeno nekim od njih. 5. Neka je n > 8 savrxen broj deljiv sa 7. Dokazati da je n deljiv sa 49. (Prirodan broj n je savrxen ako je zbir svih njegovih pozitivnih delilaca manjih od n jednak n. Npr. 6 je savrxen, jer je 1++3 = 6.) Tre i razred, A kategorija 1. Na stranici AD pravougaonika ABCD (AB < BC) izabrana je taqka E tako da je BE = BC. Normala iz temena C na dijagonalu BD seqe produжetak stranice AB u taqki F. Dokazati da je trougao BEF pravougli.. Koji je najve i broj жetona koji se mogu postaviti na xahovsku tablu dimenzija (na svako polje se postavlja najvixe jedan жeton) tako da na svakoj horizontali, vertikali i dijagonali ove table bude paran broj жetona? (Pod dijagonalom xahovske table podrazumevamo niz polja table qiji centri leжe na pravoj koja je paralelna sa jednom od dve dijagonale kvadrata koji qini granicu table. Takođe, svako od qetiri ugaona polja table je dijagonala xahovske table.) 3. Neka je P ravan. Dokazati da ne postoji preslikavanje f : P P takvo da za svaki konveksan qetvorougao ABCD ravni P, taqke f(a), f(b), f(c) i f(d) qine temena konkavnog qetvorougla. (Veliqine uglova qetvorougla su razliqite od 180.) 4. Neka je A = (011+i) 010 +(011 i) 010. (a) Dokazati da je A ceo broj. (b) Odrediti ostatak pri deljenju broja A sa Niz {a n } n 0 realnih brojeva zadovoljava a 0 = 0, a 1 = 1 i a n +3a n+ 5a n+1, za sve n 0. [ Dokazati da za sve n 0 vaжi a n 3 1 ( ) n ] U trouglu ABC vaжi: Qetvrti razred, A kategorija (1) DE AB, D AC i E BC;

14 1 () DF CB, F AB; (3) AE DF = {G} i CF DE = {H}. Dokazati da je GH AC.. Data je tabla dimenzija 3 4. Dva igraqa naizmeniqno postavljaju domine na polja table (svaka domina postavlja se na dva polja) koje se ne smeju preklapati. Pobednik je igraq koji postavi poslednju dominu. (a) Na koliko razliqitih naqina se mogu postaviti dve domine? (b) Koliko ima razliqitih pozicija nakon postavljene dve domine? (v) Koji od igraqa ima dobitnu strategiju? (Domine su pravougaonici dimenzija 1. Igraqi na raspolaganju imaju dovoljan broj domina.) 3. Dato je n taqaka x 1, x,..., x n na segmentu [0,1]. Dokazati da postoji taqka x [0, 1] tako da je proseqno rastojanje od taqke x do taqaka x 1, x,..., x n jednako Neka je n N. Dati su proizvoljni pozitivni brojevi b 1 b... b n i njihova proizvoljna permutacija (a 1,a,...,a n ). Dokazati da za svako t 0 vaжi nejednakost (a 1 a +t)(a 3 a 4 +t)... (a n 1 a n +t) (b 1 b +t)(b 3 b 4 +t)... (b n 1 b n +t). 5. Neka su p i q prosti brojevi, pri qemu je p = q+1. Odrediti (ako postoji) najmanji prirodan broj n takav da vaжi p q n +n q. Prvi razred, B kategorija 1. Za koje vrednosti realnog parametra a jednaqina ima taqno qetiri realna rexenja? x 1 x + x 3 = a. Na stranicama AB i BC paralelograma ABCD date su taqke M i N tako da je AM : MB = : 1 i BN : NC = 1 : 1. Ako je S preseqna taqka duжi AN i DM, na i odnos AS : SN. 3. Tri druga Aca, Bojan i Veljko pogađaju nepoznat xestocifren broj, sastavljen od cifara 1,,3,4,5,6, pri qemu se ove cifre ne ponavljaju. Oni daju slede e pretpostavke za nepoznat broj:

15 13 Aca: Bojan: Veljko: Ako se zna da je Aca pogodio taqan poloжaj 3 cifre, Bojan 3 cifre i Veljko 1 cifre, odrediti nepoznati broj. 4. Videti prvi zadatak za prvi razred A kategorije. 5. Dat je paralelogram ABCD. Neka su ABB A, BCC B i CDD C kvadrati konstruisani u spoljaxnjosti ovog paralelograma i neka su O 1, O i O 3 njihovi centri, redom. Dokazati da su trouglovi O 1 BO i O 3 CO podudarni. Drugi razred, B kategorija 1. Na koliko naqina se moжe poređati 10 razliqitih knjiga na policu, ali tako da za pet određenih vaжi da nikoje dve nisu jedna do druge?. Dat je kvadrat ABCD. Neka je taqka E u unutraxnjosti, a taqka F u spoljaxnjosti ovog kvadrata tako da su trouglovi ABE i CBF jednakostraniqni. Dokazati da su taqke D, E i F kolinearne. 3. Za realan broj d kaжemo da je dobar ako je za svaki realan broj x ispunjeno x +x+3 x +x+1 d. a) Dokazati da je 4 dobar broj. b) Na i sve dobre brojeve. 4. U jednakokrakom trouglu ABC (AC = BC) ugao kod temena C je 108. Na i odnos duжine osnovice i duжine kraka. 5. Neka su b i c prirodni brojevi, a a prost broj. Ako je a +b = c, dokazati da je a < b. Tre i razred, B kategorija 1. Oko date lopte opisana je prava prizma qija je osnova romb. Najduжa dijagonala prizme gradi sa ravni osnove ugao α. Na i oxtar ugao romba.. Koliko ima qetvorocifrenih brojeva koji se u brojnom sistemu sa osnovom 10 zapisuju pomo u najvixe dve razliqite cifre? 3. U skupu realnih brojeva rexiti nejednaqinu x 3+ x +x > 3.

16 14 4. U skupu realnih brojeva rexiti jednaqinu 4 xarcsinx +4 xarccosx = +πx. 5. Neka su na kracima AB i AC jednakokrakog trougla ABC izabrane taqke M i N, redom. Prava koja sadrжi sredixte duжi MN i paralelna je osnovici BC seqe krake u taqkama K i L. Dokazati da je duжina ortogonalne projekcije duжi M N na osnovicu trougla jednaka duжini duжi KL. Qetvrti razred, B kategorija 1. Ako je log 10 = a i log 10 3 = b, odrediti log 5 16 u funkciji od a i b.. Neka je k > 0, a A i B, redom, taqke preseka parabole y = x sa pravama ( y = kx i y = k + 1 ) x k razliqite od koordinatnog poqetka O. Odrediti (ako postoje) sve vrednosti k za koje je trougao OAB oxtrougli. 3. Odrediti (ako postoji) realan broj a tako da funkcija x 8 f(x) = 3, x 64 x 4 a, x = 64 bude neprekidna za sve x U trouglu ABC je ACB = 30. Oznaqimo sa D sredixte stranice BC, a sa E podnoжje visine iz temena A ovog trougla. Ako je CAD = 15, odrediti veliqinu BAE. 5. Koliko ima xestocifrenih brojeva sa razliqitim ciframa qija je najve a cifra za 7 ve a od najmanje cifre? DRЖAVNO TAKMIQENjE IZ MATEMATIKE UQENIKA SREDNjIH XKOLA, Prvi razred, A kategorija 1. Perica pokuxava da pronađe n+1 najmanjih uzastopnih prirodnih brojeva, tako da je zbir kvadrata najmanjih n+1 brojeva jednak zbiru kvadrata najve ih n brojeva. Ukoliko ovakvi brojevi postoje, Perica ih zapisuje u n-tu vrstu svoje piramide, a ukoliko takvi ne postoje,

17 15 n-ta vrsta ostaje prazna. Nakon prva tri koraka (n = 1, n = i n = 3) Pericina piramida ima slede i izgled 3 +4 = = = Kaжemo da se brojevi 3, 4 i 5 nalaze u prvoj vrsti; brojevi 10, 11, 1, 13 i 14 se nalaze u drugoj vrsti; brojevi 1,, 3, 4, 5, 6 i 7 se nalaze u tre oj vrsti. Ukoliko Perica nastavi sa pravljenjem piramide na opisani naqin, da li e se u nekoj vrsti na i broj 011?. Neka su H i O redom ortocentar i centar opisane kruжnice trougla ABC (AB AC). Prave AH i AO seku opisanu kruжnicu trougla ABC po drugi put u taqkama M i N, redom. Oznaqimo sa P, Q, R preseqne taqke pravih BC i HN, BC i OM, HQ i OP, redom. Dokazati da je qetvorougao AORH paralelogram. 3. Za prirodan broj kaжemo da je simetriqan ako se u dekadnom sistemu isto pixe sa leva na desno i sa desna na levo. Dokazati da postoji beskonaqno mnogo prirodnih brojeva n takvih da su brojevi n, n 3 i n 4 simetriqni, a broj n 5 nije. 4. Za koje prirodne brojeve m i n se pravougaonik dimenzija m n moжe poploqati (bez preklapanja) figurama sastavljenim od jediniqnih kvadrata kao na slici? Figure se ne mogu rotirati ili okretati. Drugi razred, A kategorija 1. Dat je oxtrougli trougao ABC sa ortocentrom H i centrom opisanog kruga O. Neka simetrala duжi AH seqe stranice AB i AC u taqkama D i E, redom. Dokazati da je A centar spolja pripisane kruжnice trougla ODE.. Za prirodan broj k, obeleжimo sa S(k) zbir cifara broja k. Da li postoji prirodan broj n za koji vaжi S(n+1) S(n+)... S(n+010) S(n+011) = S(n) 011? 3. Odrediti sve vrednosti realnog parametra t tako da sistem jednaqina x+y +z +v = 0 xy +yz +zv +t(xz +xv +yv) = 0

18 16 ima jedinstveno rexenje u skupu realnih brojeva. 4. Grupa razbojnika skriva svoje blago u 011 pe ina koje su numerisane brojevima 1,,...,011. Preko dana oni ostavljaju blago u jednoj od ovih pe ina, a no u ga premextaju u jednu od susednih pe ina (ako je blago u pe ini sa brojem k, 1 < k < 011, premexta se u pe inu sa brojem k 1 ili u pe inu sa brojem k+1; ako je u pe ini sa brojem 1, onda se premexta u pe inu sa brojem ; ako je u pe ini sa brojem 011, onda se premexta u pe inu sa brojem 010). Ali Baba je saznao ove informacije i svakog dana u podne ulazi u jednu od pe ina. Da li Ali Baba ima strategiju kojom sa sigurnox u moжe da pronađe blago u konaqno mnogo pokuxaja? Tre i razred, A kategorija 1. Neka su a 1, a,..., a n nule polinoma 1+x+x +...+x n. Prona i najmanji prirodan broj m takav da taqke a m 1, a m,..., a m n u kompleksnoj ravni leжe na istoj pravoj, ako je: a) n = 011; b) n = Matrica se zove zlatna ako je popunjena brojevima 1,, 3, 4 i ako se u svakom kvadratu svaki od brojeva 1,, 3, 4 pojavljuje taqno jednom. Odrediti ukupan broj zlatnih matrica. 3. Odrediti najmanji prirodan broj m takav da se brojevi 1 m, m,..., 010 m mogu poređati na kruжnici na takav naqin da je zbir svaka dva susedna broja sa kruжnice deljiv sa Neka je D podnoжje visine iz temena A oxtrouglog trougla ABC. Uoqimo taqke E i F na stranici BC takve da je BD = CE i CAE = BAF. Neka je Q druga preseqna taqka prave AF i kruga opisanog oko ABC. Ako su M i N, redom, sredixta stranica AB i AC, dokazati da se krugovi opisani oko ABC i MNQ dodiruju. Qetvrti razred, A kategorija 1. Ravan je obojena u dve boje. Dokazati da postoji jednakostraniqan trougao stranice 1cm ili stranice 3cm, kod koga su sva tri temena obojena istom bojom. Pokazati da ne mora da postoji i jednakostraniqan trougao stranice 1cm kod koga su sva tri temena obojena istom bojom i jednakostraniqan trougao stranice 3cm kod koga su sva tri temena obojena istom bojom.. Neka je k kruжnica opisana oko oxtrouglog trougla ABC, a taqka D dijametralno suprotna taqki A na k. Tangenta u A na k i prava

19 17 BC seku se u taqki P, a prava DP ponovo preseca k u taqki Q. Neka su M i N, redom, sredixta stranica AB i AC. Ako je Q taqka na k takva da je QQ BC, a X preseqna taqka duжi AQ i MN, dokazati da je BX = CX. 3. U zavisnosti od neparnog prirodnog broja n > 1, odrediti ostatak pri deljenju broja a = i brojem n. 1 i n (i,n)=1 4. Neka je dat konaqan skup realnih brojeva sa osobinom da se svaki njegov element moжe zapisati kao zbir nekih dvaju elemenata (ne obavezno razliqitih) iz istog skupa. Za takav skup kaжemo da je bezbednosti reda n ako ne sadrжi podskup sa n ili manje elemenata qiji je ukupan zbir jednak 0. Dokazati da za svaki prirodan broj M, postoji konaqan skup bezbednosti reda M. Prvi razred, B kategorija 1. Neka je ABCD tetivan qetvorougao. Ukoliko su A 1, B 1, C 1 i D 1 sredixta lukova nad tetivama AB, BC, CD, DA, redom, koji ne sadrжe neku od preostalih taqaka, dokazati da je A 1 C 1 B 1 D 1.. Odrediti cifru jedinica i cifru desetica broja Neka je ABCDEF pravilan xestougao, P i Q sredixta redom stranica BC i EF i taqka T presek duжi AP i BQ. Odrediti AT : TP i BT : TQ. 4. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti sva realna rexenja jednaqine 3(1+a+a ) x = (1+a+a ) x+a 5 +a 4 +a 3 a a Ravan je obojena u dve boje. Dokazati da postoji trougao sa stranicama duжina 1cm, 3cm i cm qija su sva temena iste boje. Drugi razred, B kategorija 1. Dokazati da u svakom pravouglom trouglu vaжi 1 a + 1 b = 1 h, gde su a i b duжine kateta, a h duжina hipotenuzine visine.. Na slici su skicirani grafici tri kvadratne funkcije.

20 18 y O x Da li postoje realni brojevi a, b i c tako da su na slici prikazani grafici funkcija y = ax +bx+c, y = bx +cx+a i y = cx +ax+b? 3. Za kompleksan broj z vaжi z +i 1+z = 1. Dokazati da je z 010 +iz i 009 z +i 010 = z 010 +z z Na koliko naqina se mogu postaviti beli i crni skakaq na xahovsku tablu dimenzija 8 8 tako da se međusobno ne napadaju? 5. Perica ima 101 nalepnica na kojima se nalaze brojevi 1000, 1001,..., 011 (svaki broj se nalazi na jednoj nalepnici). On жeli da zalepi nalepnice (ne nuжno sve) u niz (jednu iza druge) tako da dobije najve i mogu i broj koji je deljiv sa 99 (ako upotrebi k nalepnica, dobija broj koji ima ukupno 4k cifara). Kako Perica treba da zalepi nalepnice da bi ostvario svoj cilj? Tre i razred, B kategorija 1. Dokazati da je broj 4 n 3 n 7 deljiv sa 56 za svako n N.. U skupu realnih brojeva rexiti nejednaqinu ( log 1 4 ) ( x 1 1 log 1 4 x ) Dat je qetvorougao ABCD. Neka je AB = a, BC = b, CD = c, DA = d, DAB = α, ABC = β, BCD = γ, CDA = δ i P povrxina qetvorougla ABCD. a) Dokazati da je 16P + ( a +b c d ) = 4a b +4c d 8abcd cos(β +δ). b) Neka je A B C D tetivan qetvorougao kome su duжine stranica a,b,c i d. Dokazati da je povrxina qetvrougla A B C D ne manja od P.

21 19 4. Taqke koje odgovaraju kompleksnim brojevima a, b, c, a, b, c (u nekom poretku) qine temena pravilnog xestougla qiji je centar taqka koja odgovara broju 0. Dokazati da je abc = Grupa razbojnika skriva svoje blago u 011 pe ina koje su numerisane brojevima 1 do 5. Preko dana oni ostavljaju blago u jednoj od ovih pe ina, a no u ga premextaju u jednu od susednih pe ina (ako je blago u pe ini sa brojem k, 1 < k < 5, premexta se u pe inu sa brojem k 1 ili u pe inu sa brojem k + 1; ako je u pe ini sa brojem 1, onda se premexta u pe inu sa brojem ; ako je u pe ini sa brojem 5, onda se premexta u pe inu sa brojem 4). Ali Baba je saznao ove informacije i svakog dana u podne ulazi u jednu od pe ina. Da li Ali Baba ima strategiju kojom sa sigurnox u moжe da pronađe blago u konaqno mnogo pokuxaja? Qetvrti razred, B kategorija 1. U skupu realnih brojeva rexiti sistem nejednaqina log 3 3log 8 45 log 4 75+log 0,5 3 < x+4 x log 0,5 (x +3x)+log 3 9 x > 0.. Neka su M i N sredixta duжi AB i AC, redom, jednakostraniqnog trougla ABC i P taqka takva da je N sredixte duжi MP. Neka je ND AP (D AP) i ND BC = {Q}. Dokazati: a) PA AB; b) DQ = 3 4 BC. 3. Koliko rexenja u skupu prirodnih brojeva ima jednaqina takvih da je x 19 i y 3? x+y +z = Ako su a, b i n prirodni brojevi dokazati da se broj (a +b ) n moжe prikazati kao suma kvadrata dva cela broja. 5. Neka je a ceo broj. Odrediti nule polinoma x 3 +ax 13x+4 ako je poznato da su sve one celi brojevi.

22 0 REXENjA ZADATAKA OPXTINSKOG TAKMIQENjENjA IZ MATEMATIKE UQENIKA SREDNjIH XKOLA, Prvi razred, A kategorija 1. Kako za proizvoljan trougao XY Z, njegovo teжixte T i proizvoljnu taqku P vaжi PX + PY + PZ = 3 PT, to je AG 1 + BG + CG 3 = 1 ( 3 AH + AB + AC )+ 1 ( 3 ) BH + BC + BA + 1 ( 3 ) CH + CA+ CB = 1 ( 3 ) AH + BH + CH = 1 ( 3 ) AO+ OH + BO+ OH + CO+ OH = 1 ( 3 ) AO+ BO+ CO + OH. Po Hamiltonovoj formuli je AO+ BO+ CO = HO, xto zavrxava nax dokaz. (Tangenta 61, str. 35, Pismeni zadaci). Postoje dve mogu nosti, da u jednom kavezu bude 5 ptica, a u druga dva po tri, ili da u dva kaveza bude po qetiri ptice, a u preostalom tri. U prvom sluqaju, pet ptica za najpuniji kavez moжemo odabrati na ( ) 11 5 naqina. Preostale ptice delimo u dve grupe od po tri, xto moжemo uraditi na ( 1 6 3) naqina. U drugom sluqaju, tri ptice za najmanje pun kavez moжemo odabrati na ( 11 3) naqina. Preostale ptice delimo u dve grupe od po qetiri, xto moжemo uraditi na ( 1 8 4) naqina. Prema tome, ukupan broj rasporeda je ( 11 5 ) 1 ( 6 3 ) + ( 11 3 ) 1 ( ) 8 = = Posmatrajmo deo tablice bez poslednje kolone. Ovaj deo tablice se moжe podeliti na disjunktnih kvadrata dimenzije, pa je u ovom delu obojeno najvixe polja. Dakle, kako poslednja kolona sadжi 010 polja, u tablici je obojeno najvixe = polja. Primetimo da ukoliko obojimo svaku drugu kolonu, poqevxi od prve, dobijamo bojenje koje zadovoljava uslove zadatka i u kome je obojeno polja, pa je traжeni broj jednak Pretpostavimo da traжeni brojevi n i m postoje. Kako je 011 prost broj, to su svi umnoxci na levoj strani stepeni broja 011 ili

23 1 jednaki 1. Zato je S(n) = 011 α i S(n + 1) = 011 β, za neke α,β N 0. Kako za svaki prirodan broj k vaжi S(k) k (mod 3), to je 1 (n+1) n S(n+1) S(n) 011 β 011 α (mod 3), xto je kontradikcija. 5. Neka su N i Q sredixta stranica AB i AC, redom. Kako je trougao AM B pravougli, a N sredixte hipotenuze, to je M N = N B, pa je NMB = NBM. Dalje, kako je BM simetrala spoljaxnjeg ugla kod temena B, to je NBM = 90 1 ABC, pa je A MNB = 180 NBM = ABC. Iz poslednjeg je MN BC. Sliqno je PQ BC. Kako je NQ srednja linija trougla ABC, to je i MN BC, pa su taqke M, N, P i Q kolinearne. Kako je MN = 1 AB, PQ = 1 AC i MN = 1 BC, to je M N Q B C OP011 1A5-1 P 1 MP = MN+NQ+QP = xto je i trebalo dokazati. (AB+BC+CA), (Tangenta 54, str. 47, Pismeni zadaci) Drugo rexenje. Neka su preseci pravih AM i AP sa pravom BC taqke N i Q, redom. Za trouglove NBA i QCA vaжi da su simetrale uglova kod temena B i C, redom, normalne na naspramnu stranicu, pa su ovi trouglovi jednakokraki. N A M P B C OP011 1A5- Q Samim tim, NB = AB, QC = AC i taqke M i P su sredixta stranica AN i AQ, redom. Zato je MP srednja linija trougla ANQ i vaжi MP = 1 (NB +BC +CQ) = 1 (AB +BC +CA), xto je i trebalo dokazati. Drugi razred, A kategorija 1. a) Za a su x 1 i x razliqiti od nule, pa izraz ima smisla. Dalje, prema Vietovim formulama je x 1 +x = 3a+1 i x 1 x = a+ 4 4, pa je 1 x x = x 1 +x x 1 x = (x 1 +x ) x 1 x x 1 x = 9a +14a+17 (a+).

24 Kako je (a+) > 0, uslov zadatke se svodi na 9(9a +14a+17) 40(a+), odnosno 41a 34a 7 0. Rexenja odgovaraju e kvadratne jednaqine su 7 41 i 1, pa je skup rexenja poslednje nejednaqine (, 41] 7 [1,+ ). Kako je a, to je ( a (, ), 7 ] [1,+ ). 41 b) Neka je f(x) = 4x (3a+1)x a. Da bi oba rexenja pripadala intervalu ( 1,) dovoljno je da f( 1) i f() budu istog znaka, odnosno f( 1) f() > 0, da se x-koordinata temena parabole nalazi u intervalu ( 1,), odnosno da je 1 < 3a+1 < i da y-koordinata temena i 8 ( ) 3a+1 f( 1) budu razliqitog znaka, odnosno f f( 1) < 0. Kako je ( ) 8 3a+1 f( 1) = a + 3, f() = 7a + 1 i f = 9a +a+33, to se 8 16 poslednje svodi na 9a +a+33 (a+3)( 7a+1) > 0, 3 < a < 5, (a+3) > Iz prve nejednaqine zakljuqujemo da je 3 < a < 1 7, a za ove vrednosti parametra a zadovoljena je i druga nejednaqina. Kako je diskriminanta kvadratnog trinoma 9a + a+33 jednaka < 0, to je 9a +a+33 > 0, za sve a R. Zato svako a iz intervala ( 3, ) 1 7 zadovoljava i tre u nejednaqinu, pa ovaj interval predstavlja rexenje zadatka. (Tangenta 6, str. 36, Pismeni zadaci). Po formuli za kosinus dvostrukog ugla imamo cos ( π ) 4 +5x = cos(π +10x)+1 = sin10x+1 ( π ) i sliqno cos 4 +4x = sin8x+1, pa se jednakost svodi na sin8x sin10x = sin x cos9x. Po formuli za razliku sinusa je sin8x sin10x = sinx cos9x, pa je poslednja jednakost ekvivalentna sa sinx cos9x (1+sinx) = 0. Dakle, sinx = 0, cos9x = 0 ili sinx = 1, pa je skup rexenja {kπ k Z} { π 18 + kπ 9 k Z} { 3π +kπ k Z}. Kako je { 3π +kπ k Z} { π 18 + kπ 9 k Z}, to se skup rexenja moжe zapisati i kao { π {kπ k Z} 18 + kπ } 9 k Z. (Tangenta 54, str. 47, Pismeni zadaci) 3. Neka su uglovi kod temena A, B i C trougla ABC redom α, β i γ. Tada je iz pravouglih trouglova AEB i ADB

25 3 C AE = ABsinβ, BD = ABsinα. Kako je ABP = 90 α, BAP = 90 β i APB = α+β, primenom sinusne teoreme na trougao AP B dobijamo AP = AB sin(90 α) sin(α+β) cosα = AB sin(α+β), A D P E B BP = AB sin(90 β) cosβ = AB sin(α+β) sin(α+β). Sada je OP011 A3 AP AE +BP BD = AB cosαsinβ +cosβsinα sin(α+β) = AB, xto je i trebalo dokazati. 4. Primetimo da je = = 175 i = 637. Podelimo sve podskupove skupa {1,,...,50} u parove: svaki podskup je u paru sa svojim komplementom. Primetimo da u svakom paru taqno jedan od podskupova ima sumu elemenata ve u od 637. Prema tome, postoji ukupno 1 50 = 49 traжenih podskupova. 5. Pretpostavimo da je ACB > 45 (sluqaj ACB < 45 se analogno rexava). Kako je AMB = ANB = 90 taqke A, N, M i B su koncikliqne. Samim tim, C AMN = ABN (nad AN) MAN = MBN (nad MN). Dalje, kako su trouglovi ANT i BKM jednakokrako-pravougli, to je TAK = TAN MAN = 45 MBN = KBT, A N M T K OP011 A5 B pa su taqke A, K, T i B koncikliqne. Samim tim, AKT + ABT = 180, pa je TKM = 180 AKT = ABT = ABN = AMN. Iz poslednjeg je jasno KT MN.

26 4 Tre i razred, A kategorija 1. Broj neparnih brojeva napisanih na tabli se ne menja ako su izbrisana dva broja razliqite parnosti ili ako su izbrisana dva parna broja, dok se smanjuje za ako su izbrisana dva neparna broja. Dakle, parnost broja neparnih brojeva na tabli je invarijanta (ne menja se) primenom zadatog postupka. Kako je na poqetku bilo 15 neparnih brojeva, zakljuqujemo da e poslednji broj na tabli biti neparan. (Tangenta 57, str. 13, Nagradni zadaci, M804). Iz sinusnih teorema za trougao ABC, odnosno A B C, je odnosno pa je dovoljno dokazati AB sin ACB = BC sin BAC = CA sin CBA, A B sin A C B = B C sin B A C = C A sin C B A, sin BAC sin B A C sin ABC sin A B C +sin ACB sin A C B. Neka je ABC = β, A B C = β, ACB = γ, A C B = γ. Iz uslova zadatka poslednje se svodi na 3 sinβ sinβ +sinγ sinγ = S. Dalje, korix enjem trigonometrijskih identiteta i β +γ = β +γ = 10, dobijamo S = cos(β β ) cos(β +β )+cos(γ γ ) cos(γ +γ ) = cos(β β ) cos β +β +γ +γ cos β +β γ γ = cos(β β ) 1 cos β +β γ γ 3, xto je i trebalo dokazati. 3. Dokaжimo prvo da je u svakom koraku na tabli zapisan polinom stepena najvixe dva. Neka je na tabli zapisan kvadratni trinom f(x) = ax +bx+c. Tada je ( x f 1+ 1 ) = (a+b+c)x +(b+a)x+a x i (x 1) f ( ) 1 = cx +(b c)x+(a b+c). x 1

27 5 Dalje, primetimo da je (b+a) 4a(a+b+c) = (b c) 4c(a b+c) = b 4ac, pa posle svakog koraka polinom zapisan na tabli ima diskriminantu (uzimamo da je diskriminatna polinoma ax+b jednaka a, a konstantnog polinoma 0). Kako je diskriminanta polinoma x + 011x+010 jednaka , on ne moжe biti zapisan na tabli. 4. Na pravoj CD docrtamo taqku Z, tako da vaжi BZC = ADB. Zbog jednakosti uglova nad tetivom AB dobijamo da je ADB = AMB, pa je qetvorougao M XBZ tetivan. Iz potencije taqke Y u odnosu na ova dva kruga dobijamo D X M Y C Z odnosno YM YB = XY YZ, A B YM YB = YD YC. OP011 3A4 Na osnovu prethodnih jednakosti dobijamo DX CY = (DY XY) CY = XY YZ XY YC = XY CZ, pa je dati izraz jednak CZ i ne zavisi od izbora taqke M. (Tangenta 54, str. 0, Nagradni zadaci, M755) Drugo rexenje. Uvedimo kompleksnu ravan, tako da je krug opisan oko qetvorougla ABCD jediniqni. Neka taqkama odgovaraju kompleksni brojevi oznaqeni odgovaraju im malim slovima. Po formuli za presek tetiva jediniqnog kruga imamo Sada je x = am(c+d) cd(a+m) am cd, y = bm(c+d) cd(b+m). bm cd x d = am(c+d) cd(a+m) d = c(am+d da dm) am cd am cd i analogno y c = d(b c)(m c). Takođe, bm cd x y = cdm (a b) cdm(c+d)(a b)+c d (a b) (am cd)(bm cd) = cd(a b)(m c)(m d), (am cd)(bm cd) = c(a d)(m d), am cd

28 6 pa je DX CY XY = (a d)(b c) a b AD BC =, xto ne zavisi od taqke M. AB 5. a) Pretpostavimo da ovaj niz sadrжi barem dva potpuna kvadrata i neka je mp k +1 = a i mp l + 1 = b, gde je k < l, a a,b N. Iz ovih jednakosti dobijamo (a 1)p s = b 1, ( ) gde je l k = s. Kako je NZD(b 1,b+1) jednako 1 ili, to za p vaжi p s b 1 ili p s b+1. Ukoliko je p =, tada je a 1 deljivo sa, pa opet s b 1 ili s b+1. Samim tim, u oba sluqaja mora biti b+1 p s. Jednakost ( ) je dalje ekvivalentna sa a p s b = p k 1, odnosno (ap s b)(ap s +b) = p s 1, pa ap s +b p s 1. Međutim, ap s +b > b p s 1, kontradikcija. b) Ne. Neka je p = i m =. Kako je k (mod 3), to je svaki qlan niza kongruentan sa po modulu 3, pa ne moжe biti potpun kvadrat. Qetvrti razred, A kategorija 1. Oblast definisanosti funkcije je (, 0) (0, 1) (1, + ). Odredimo izvod funkcije u ovoj oblasti: ( f (x) = (arctgx) + arctg 1+x ) + ( arctg 1 ) 1 x x 1 = 1+x x 1 1+x = 0, xto dokazuje da je funkcija zaista konstanta na svakom od intervala (,0), (0,1) i (1,+ ). Kako je f( 1) = π π 4 = 3π 4, lim x 0+ f(x) = 0+ π 4 + π = 5π 4 i lim x 1 + f(x) = π 4 π + π 4 = π 4, to je 3π 4, x (,0) 5π f(x) = 4, x (0,1). π 4, x (1,+ ) (Tangenta 61, str. 34, Pismeni zadaci). Neka je O taqka preseka dijagonala romba EF GH. Kako je FOG = 90, to je zbog FOG + FCD = 180, qetvorougao FCGO tetivan. Zato je FOC = FGC, kao uglovi nad zajedniqkom tetivom F C. Analognim razmatranjem dobijamo da je i HOA = HEA. Dalje, FGC = HEA, kao uglovi sa paralelnim kracima, pa je zbog pokazanih jednakosti i FOC = HOA. Samim tim, taqke A, O i C su kolinearne. Analogno, taqke B, O i D su kolinearne, pa je O presek dijagonala pravougaonika ABCD.

29 7 Neka su taqke F i G, redom, podnoжja normala konstruisanih iz taqke O na stranice BC i CD. Trouglovi OF F i OG G su sliqni (imaju jednake sve uglove), pa je OF OG = OF OG = AB =, pa je BC D H G G O C F F P = OF OG = OF. A E B Kako je rastojanje taqke O od OP011 4A proizvoljne taqke sa stranice BC bar 1, a ne ve a od polovine dijagonale pravougaonika, to je 1 P = OF 5, xto je i trebalo dokazati Neka je n n najve i kvadrat koji se moжe poploqati. Ukupna povrxina svih raspoloжivihfigurica je 100, te je n 100, odnosnon 10. Uz to, kako je povrxina svake figurice 4, imamo da 4 n, odnosno n je paran broj. Dokaжimo da nije mogu e poploqati kvadrat stranice 10. Pretpostavimo suprotno. Ako jediniqna polja kvadrata obojimo naizmeniqno crnom i belom bojom (xahovski), onda i crnih i belih polja ima po 50. Primetimo da svaka figurica, osim tre e navedene, prekriva po dva crna i dva bela polja. Tre a figurica prekriva tri polja jedne i jedno polje druge boje. Neka je x figurica koje prekrivaju 3 crna i jedno belo polje, a y = 5 x figurica koje prekrivaju 3 bela i jedno crno polje. Kako je razlika broja prekrivenih crnih i beli polja jednaka nuli, mora biti (3x+y) (3y+x) = 0. Međutim, iz poslednjeg dobijamo x = 5, xto nije mogu e. Slika sa desne strane pokazuje da se kvadrat stranice 8 moжe poploqati, pa je traжena najve a povrxina jednaka 64. OP011 4A3 4. Ako broj ab+1 deli X = a 3 +3ab + i Y = 3b 4 b 3 +3, onda deli i broj b 3 X +Y = (ab) 3 +3b 4 (ab+1)+3. Broj (ab) 3 +1 je deljiv sa ab+1, jer je (ab) 3 +1 = (ab+1)((ab) ab+1), pa dobijamo ab+1. Zato je ab+1, pa (a,b) moжe biti samo par (1,1). Provera pokazuje da (a,b) = (1,1) jeste rexenje.

30 8 5. Dokaza emo prvo da u svakom trouglu vaжi h a l a + h b l b + h c l b = R+r Rr, ( ) gde su h a, h b i h c odgovaraju e visine. Ako sa S obeleжimo povrxinu, sa p poluobim, a sa α, β i γ uglove trougla, tada iz identiteta h a = cos β γ, ah a = S = pr, a = Rsinα l a dobijamo h a l a = ( ha l a = R pr ) ( sinα+ 1 = a h a pr β γ cos = ), sinβ +sinγ R sinα cos β γ pr pa je L = h a la + h b lb + h c lb = pr [(sinα+sinβ+sinγ)+(sinα+sinβ+sinγ)]. R Sada, koriste i identitete sinα+sinβ+sinγ = 4 cos α cos β cos γ = p R, 4 sin α sin β sin γ = r R i sinα+sinβ +sinγ = 4 sinαsinβsinγ = 3 sin α sin β sin γ cos α cos β cos γ, koji vaжe za uglove trougla, dobijamo jednakost ( ). Dalje, primenom nejednakosti Koxi-Xvarc-Bunjakovskog na trojke ( ha l a, hb l b, hc l c ) i ( 1 ha, ( ) l a l b l c 1 hb, ( ha l a = R+r Rr 1 hc ), dobijamo + h b + h ) ( c 1 l b l b h a + 1 h b + 1 h c ( ), h a h b h c pa kako je = a+b+c = 1, to traжena nejednakost zaista h a h b h c S r vaжi. Jednakost vaжi ako i samo ako je l a = l b = l c, odnosno ako i samo h a h b h b ako je cos β γ = cos γ α = cos α β. Poslednje je ekvivalentno sa α β = β γ = γ α. Neka je bez umanjenja opxtosti γ najve i od ova tri ugla. Tada iz γ α = γ β dobijamo α = β, pa je i γ = α. Dakle, jednakost vaжi ako i samo ako je trougao jednakostraniqan. (Tangenta 61, str. 17, Nagradni zadaci, M903) )

31 9 Prvi razred, B kategorija 1. Iz prvog uslova je B {a,b,c,d,e,f,g,h,i}, iz drugog a B, a iz poslednjeg {d,e,f,g,h} B. Iz tre eg uslova c B i i B. Iz prva dva uslova zakljuqujemo da se b nalazi u taqno jednom od skupova A i B, xto zajedno sa qetvrtim uslovom daje b A i b B. Znaqi B = {a,d,e,f,g,h}, pa je A = {a,b,c,i}. (Tangenta 61, str. 31, Pismeni zadaci). Tablica relacije data je sa desne strane. Moжemo primetiti da ukoliko je aρb, da je a = 5. Samim tim, ρ nije refleksivna, a jeste antisimetriqna i tranzitivna. Kako je 5ρ53, to relacija nije simetriqna. ρ OP011 1B (Tangenta 61, str. 31, Pismeni zadaci) 3. Kako Ana mora sedeti do Bojana, a Vesna do Gorana, potrebno je rasporediti 16 ljudi i para, odnosno ukupno 18,,grupa. Pri tome u svakoj od dve grupe sa po dva qlana imamo razliqita rasporeda, pa je traжeni broj rasporeda jednak 18!. 4. Neka je x = Kako je x = = = , to je poslednjih 10 cifara broja x jednako nuli, dok su preostale tri nepoznate cifre poslednje tri cifre broja Primetimo da vaжi = 5 3 (5 1 1) = 5 3 (5 6 1). Kako 5 6 daje ostatak 1 pri deljenju sa 8, to , pa Zato su poslednje tri cifre broja 5 15 iste kao i poslednje tri cifre broja 5 3, odnosno preostale tri cifre su redom 1, i a) Po definiciji funkcija f i g je (f g)(010) = f(g(010)) = f(400) = 401 i (g f)(011) = g(f(011)) = g(010) = 400. b) Potrebno je razmotriti dva sluqaja: 1 n paran. Tada je (f g)(n) = f(g(n)) = f(n) = n+1 i (g f)(n) = g(f(n)) = g(n + 1) = 3(n + 1) (poslednja jednakost vaжi jer je n + 1 neparan). n neparan. Tada je (f g)(n) = f(g(n)) = f(3n) = 3n 1 (poslednja jednakostvaжi jer je 3n neparan)i (g f)(n) = g(f(n)) = g(n 1) = (n 1) (poslednja jednakost { vaжi jer je n 1 paran). { n+1, n 3(n+1), n Dakle, (f g)(n) = 3n 1, n,(g f)(n) = (n 1), n. (Tangenta 61, str. 31, Pismeni zadaci)

32 30 Drugi razred, B kategorija 1. Videti prvi zadatak za drugi razred A kategorije.. Dovoljno je dokazati da je A = m 5 n mn 5 = mn(m 4 n 4 ) deljivo sa 30, odnosno sa, 3 i 5. Ukoliko je m ili n deljivo sa, tada je mn, pa i A, deljivo sa. Ukoliko su m i n neparni, tada su i m 4 i n 4 neparni, pa je m 4 n 4 paran, a samim tim i A deljiv sa. Ukoliko je m ili n deljivo sa 3, tada je mn, pa i A, deljivo sa 3. Ukoliko m i n nisu deljivi sa 3, tada m i n daju ostatak 1 pri deljenju sa 3, pa je m 4 n 4 = (m n )(m + n ) deljivo sa 3. Samim tim je i A deljivo sa 3. Ukoliko je m ili n deljivo sa 5, tada je mn, pa i A, deljivo sa 5. Neka zato m i n nisu deljivi sa 5. Qetvrti stepen broja koji nije deljiv sa 5 mora davati ostatak 1 pri deljenju sa 5 (vaжi (5k +l) 4 l 4 (mod 5), a 1 4 = 1, 4 = 16, 3 4 = 81 i 4 4 = 56), pa 5 m 4 n 4, a zato i 5 A. (Tangenta 54, str. 46, Pismeni zadaci) 3. Vaжi 1 i 3 λ+(λ+1)i = 1 i 3 λ+(λ+1)i λ (λ+1)i λ (λ+1)i = λ (λ+1) 3 (λ 3+λ+1)i λ +(λ+1). Kako je λ realan broj, potreban i dovoljan uslov da poslednji broj bude realan je λ 3+λ+1 = 0, odnosno λ = (Tangenta 61, str. 3, Pismeni zadaci) 4. Videti drugi zadatak za prvi razred A kategorije. 5. Neka su A, B, C taqke preseka produжetaka duжi AP, BP i CP sa kruжnicom opisanim oko trougla ABC, redom. Tada vaжi ABB = AA B (nad AB ) ACC = AA C (nad AC ), pa je B A C = ABB + ACC = α B BC +γ C CB. B A C A P B C OP011 B5 Kako je α+γ = 180 β, a B BC + C CB = 180 BPC, to je B A C = 180 β (180 BPC) = BPC β = 60. Analogno dobijamo da je A B C = 70 i A C B = 50, pa su uglovi trougla A B C jednaki 50, 60 i 70.

33 31 Tre i razred, B kategorija 1. Ukoliko prvu jednaqinu pomnoжimo redom sa 3, 1 i 3 i dodamo drugoj, tre oj i qetvrtoj jednaqini, dobijamo ekvivalentan sistem x +3y +z +3t = 0 5 y 5 t = 0 y +z = 0 3 ( y z + m 9 ) t = 0. Ukoliko sada pomnoжimo drugu jednaqinu redom sa 5 i 3 5 i dodamo tre oj i qetvrtoj jednaqini, dobijamo ekvivalentan sistem x +3y +z +3t = 0 5 y 5 t = 0 z +t = 0 z +(m 3)t = 0. Ukoliko sada qetvrtoj jednaqini dodamo tre u, dobijamo x +3y +z +3t = 0 5 y 5 t = 0 z +t = 0 (m )t = 0. Ukoliko je m, tada je t = 0, pa iz preostalih jednaqina dobijamo z = y = x = 0, tj. sistem ima jedinstveno rexenje. Ukoliko je m =, tada je t = α, gde je α proizvoljan realan broj. Iz preostalih jednaqina dobijamo z = α, y = α i x = α, pa sistem ima beskonaqno mnogo rexenja. Dakle, sistem ima beskonaqno mnogo rexenja ako i samo ako je m =. (Tangenta 6, str. 37, Pismeni zadaci). Videti drugi zadatak za drugi razred A kategorije. 3. Uslovi definisanosti datog izraza su x > 0, x 1, x 3 +1 > 0, x+1 > 0, x+1 1. Primetimo da ukoliko je x > 0 i x 1, da su i preostali uslovi zadovoljeni. Data nejednaqina je ekvivalentna sa x 3 +1 (x+1) x x+1 x+1 0 < log x (x ) log x (x+1) = log x log x (x+1) = log x log x (x+1). Potrebno je razmotriti slede a dva sluqaja:

34 3 1 x > 1. Tada je log x (x + 1) > 0, pa je nejednaqina ekvivalentna sa x x+1 log x > 0, odnosno sa x x+1 > 1. Kako je x+1 > 0, poslednje je ekvivalentno sa x (x ) > 0. Dakle, u ovom sluqaju skup rexenja x+1 x+1 je (,+ ). 0 < x < 1. Tada je log x (x + 1) < 0, pa je nejednaqina ekvivalentna x x+1 sa log x < 0, odnosno sa x x+1 > 1. Kako je x + 1 > 0, x+1 x+1 poslednje je ekvivalentno sa x (x ) > 0. Dakle, u ovom sluqaju nema rexenja. Iz 1 i zakljuqujemo da je skup rexenja (,+ ). (Tangenta 54, str. 46, Pismeni zadaci) 4. Presek date zarubljene kupe i ravni koja prolazi kroz centre osnova i normalna je na osnove je jednakokraki trapez u koji se moжe upisati krug. Neka su a i b redom polupreqnici ve e i manje osnove kupe, a r polupreqnik lopte upisane u ovu kupu. Tada su osnove trapeza a i b, a visina r. Kako je trapez tangentni, to je duжina njegovog kraka jednaka a + b. Sada je iz Pitagorine teoreme (a+b) = (a b) +(r), a b a b r a b a+b odnosno r = ab. OP011 3B4 Dalje, zapremina kupe je V K = r(a +ab+b )π, a lopte V L = 4r3 π 3 3, pa je odnos zapremina V K = a +ab+b V L r = a +ab+b. ab Kako je duжina kraka trapeza jednaka l = a + b, to je povrxina kupe P K = (a +b +(a+b)l)π = (a +ab+b )π, a povrxina lopte P L = 4r π = 4abπ, pa je odnos povrxina xto je i trebalo dokazati. P K = a +ab+b = V K, P L ab V L 5. Primetimo da su Aksentije i Milutin oqevi, a Milutin i Laki sinovi.

Druxtvo matematiqara Srbije OPXTINSKO TAKMIQENjE IZ MATEMATIKE Prvi razred A kategorija. f(x + 1) x f(x) + 1.

Druxtvo matematiqara Srbije OPXTINSKO TAKMIQENjE IZ MATEMATIKE Prvi razred A kategorija. f(x + 1) x f(x) + 1. 09.0200 Prvi razred A kategorija Ako je n prirodan broj, dokazati da 3n 2 + 3n + 7 nije kub nijednog prirodnog broja. U trouglu ABC je ABC = 60. Neka su D i E redom preseqne taqke simetrala uglova CAB

Διαβάστε περισσότερα

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije Druxtvo matematiqara Srbije OPXTINSKO TAKMIQENjE IZ MATEMATIKE Prvi razred A kategorija

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije Druxtvo matematiqara Srbije OPXTINSKO TAKMIQENjE IZ MATEMATIKE Prvi razred A kategorija 18.1200 Prvi razred A kategorija Neka je K sredixte teжixne duжi CC 1 trougla ABC ineka je AK BC = {M}. Na i odnos CM : MB. Na i sve proste brojeve p, q i r, kao i sve prirodne brojeve n, takve da vaжi

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz trigonometrije za seminar

Zadaci iz trigonometrije za seminar Zadaci iz trigonometrije za seminar FON: 1. Vrednost izraza sin 1 cos 6 jednaka je: ; B) 1 ; V) 1 1 + 1 ; G) ; D). 16. Broj rexea jednaqine sin x cos x + cos x = sin x + sin x na intervalu π ), π je: ;

Διαβάστε περισσότερα

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnoloxkog razvoja Druxtvo matematiqara Srbije DRЖAVNO TAKMIQENjE IZ MATEMATIKE UQENIKA SREDNjIH XKOLA 5. mart 2016.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnoloxkog razvoja Druxtvo matematiqara Srbije DRЖAVNO TAKMIQENjE IZ MATEMATIKE UQENIKA SREDNjIH XKOLA 5. mart 2016. Prvi razred A kategorija 1. Neka je operacija,, na skupu G = {1, 2, 3,..., 2016} zadata donjom tablicom. 1 2 3 4 2016 1 5 5 5 5 5 2 1 2 5 5 5 3 4 3 5 5 5 4 5 5 5 5 5......... 2016 5 5 5 5 5 (Unutar tablice

Διαβάστε περισσότερα

MATEMATIKA 2. Grupa 1 Rexea zadataka. Prvi pismeni kolokvijum, Dragan ori

MATEMATIKA 2. Grupa 1 Rexea zadataka. Prvi pismeni kolokvijum, Dragan ori MATEMATIKA 2 Prvi pismeni kolokvijum, 14.4.2016 Grupa 1 Rexea zadataka Dragan ori Zadaci i rexea 1. unkcija f : R 2 R definisana je sa xy 2 f(x, y) = x2 + y sin 3 2 x 2, (x, y) (0, 0) + y2 0, (x, y) =

Διαβάστε περισσότερα

Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama.

Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. a b Verovatno a da sluqajna promenljiva X uzima vrednost iz intervala

Διαβάστε περισσότερα

IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f

IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f 2. Nule i znak funkcije; presek sa y-osom IspitivaƬe

Διαβάστε περισσότερα

Matematiqka gimnazija u Beogradu Vektori. Milivoje Luki

Matematiqka gimnazija u Beogradu Vektori. Milivoje Luki Matematiqka gimnazija u Beogradu 30.01.2007. Vektori Milivoje Luki 1. Linearne kombinacije vektora Vektor v je linearna kombinacija vektora v 1, v 2,..., v n ako postoje skalari (odn. realni brojevi) λ

Διαβάστε περισσότερα

3.1 Granična vrednost funkcije u tački

3.1 Granična vrednost funkcije u tački 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 2 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 3. Granična vrednost funkcije u tački Neka je funkcija f(x) definisana u tačkama x za koje je 0 < x x 0 < r, ili

Διαβάστε περισσότερα

Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1

Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu 3.2.2016. Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Prezime i ime: Broj indeksa: 1. Definisati Koxijev niz. Dati primer niza koji nije Koxijev. 2. Dat je red n=1

Διαβάστε περισσότερα

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju RAČUN OSTATAKA 1 1 Prsten celih brojeva Z := N + {} N + = {, 3, 2, 1,, 1, 2, 3,...} Osnovni primer. (Z, +,,,, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: sabiranje (S1) asocijativnost x + (y + z) = (x + y)

Διαβάστε περισσότερα

Potencija taqke. Duxan uki

Potencija taqke. Duxan uki Potencija taqke Duxan uki Neka su dati krug k i taqka u ravni. Posmatrajmo proizvoljnu pravu l kroz i njene preseqne taqke B i sa krugom k. Proizvod B ne zavisi od izbora prave l. Zaista, ako sa D oznaqimo

Διαβάστε περισσότερα

POLINOMI I RACIONALNE FUNKCIJE Nastava u Matematiqkoj gimnaziji, Vladimir Balti

POLINOMI I RACIONALNE FUNKCIJE Nastava u Matematiqkoj gimnaziji, Vladimir Balti POLINOMI I RACIONALNE FUNKCIJE Nastava u Matematiqkoj gimnaziji, 004. Vladimir Balti Pojam polinoma. Prsten polinoma.. Dati su polinomi P (x) = x + x +, Q(x) = x 4 x +, R(x) = x x +. Proveriti da li za

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Planimetrija. Sličnost trouglova. GF 000 Dužine stranica trougla su 5cm, cm i 8cm. Dužina najduže stranice njemu sličnog

Διαβάστε περισσότερα

REXENjA ZADATAKA OPXTINSKOG TAKMIQENjENjA IZ MATEMATIKE UQENIKA SREDNjIH XKOLA, Prvi razred, A kategorija

REXENjA ZADATAKA OPXTINSKOG TAKMIQENjENjA IZ MATEMATIKE UQENIKA SREDNjIH XKOLA, Prvi razred, A kategorija . REXENjA ZADATAKA OPXTINSKOG TAKMIQENjENjA IZ MATEMATIKE UQENIKA SREDNjIH XKOLA,.0.009. Prvi razred, A kategorija Kako je A sredite duжi MN, sledi da je XA = XM + XN. Analogno je XB = XR + XS. XP + XQ i XC

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Trigonometrijske jednačine i nejednačine. Zadaci koji se rade bez upotrebe trigonometrijskih formula. 00. FF cos x sin x

Διαβάστε περισσότερα

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET Goran Stančić SIGNALI I SISTEMI Zbirka zadataka NIŠ, 014. Sadržaj 1 Konvolucija Literatura 11 Indeks pojmova 11 3 4 Sadržaj 1 Konvolucija Zadatak 1. Odrediti konvoluciju

Διαβάστε περισσότερα

1 Pojam funkcije. f(x)

1 Pojam funkcije. f(x) Pojam funkcije f : X Y gde su X i Y neprazni skupovi (X - domen, Y - kodomen) je funkcija ako ( X)(! Y )f() =, (za svaki element iz domena taqno znamo u koji se element u kodomenu slika). Domen funkcije

Διαβάστε περισσότερα

Polinomske jednaqine

Polinomske jednaqine Matematiqka gimnazija u Beogradu Dodatna nastava, xk.g. 2005/06. Polinomske jednaqine 13.6.2006. Naslov se odnosi na određivanje polinoma po jednoj ili vixe promenljivih (sa npr. realnim ili kompleksnim

Διαβάστε περισσότερα

VEKTORI. Nenad O. Vesi 1. = α, ako je

VEKTORI. Nenad O. Vesi 1. = α, ako je VEKTORI Nenad O. Vesi 1 1 Uvod Odnos vektora AB, jednak je α CD ( AB CD ) = α, ako je AB = αcd. Teorema 1 (TEOREME BLIZANCI) Dat je trougao ABC i ta ke P i Q na pravama BC, CA redom i ta ke R i S na pravoj

Διαβάστε περισσότερα

MOJ QAS. Ljubixa Dini. POVRXINA LOPTE (SFERE) Qas obrade novog gradiva u OX,, ele kula u Nixu

MOJ QAS. Ljubixa Dini. POVRXINA LOPTE (SFERE) Qas obrade novog gradiva u OX,, ele kula u Nixu MOJ QAS Ljubixa Dini POVRXINA LOPTE (SFERE) Qas obrade novog gradiva u OX,, ele kula u Nixu Uvodni deo qasa Podsetimo se da smo u sedmom razredu obrađivali obim i povrxinu kruga, kao i obim i povrxinu pravilnih

Διαβάστε περισσότερα

Glava 1. Realne funkcije realne promen ive. 1.1 Elementarne funkcije

Glava 1. Realne funkcije realne promen ive. 1.1 Elementarne funkcije Glava 1 Realne funkcije realne promen ive 1.1 Elementarne funkcije Neka su dati skupovi X i Y. Ukoliko svakom elementu skupa X po nekom pravilu pridruimo neki, potpuno odreeni, element skupa Y kaemo da

Διαβάστε περισσότερα

18. listopada listopada / 13

18. listopada listopada / 13 18. listopada 2016. 18. listopada 2016. 1 / 13 Neprekidne funkcije Važnu klasu funkcija tvore neprekidne funkcije. To su funkcije f kod kojih mala promjena u nezavisnoj varijabli x uzrokuje malu promjenu

Διαβάστε περισσότερα

a M a A. Može se pokazati da je supremum (ako postoji) jedinstven pa uvodimo oznaku sup A.

a M a A. Može se pokazati da je supremum (ako postoji) jedinstven pa uvodimo oznaku sup A. 3 Infimum i supremum Definicija. Neka je A R. Kažemo da je M R supremum skupa A ako je (i) M gornja meda skupa A, tj. a M a A. (ii) M najmanja gornja meda skupa A, tj. ( ε > 0)( a A) takav da je a > M

Διαβάστε περισσότερα

Sume kvadrata. mn = (ax + by) 2 + (ay bx) 2.

Sume kvadrata. mn = (ax + by) 2 + (ay bx) 2. Sume kvadrata Koji se prirodni brojevi mogu prikazati kao zbroj kvadrata dva cijela broja? Propozicija 1. Ako su brojevi m i n sume dva kvadrata, onda je i njihov produkt m n takoder suma dva kvadrata.

Διαβάστε περισσότερα

ZBIRKA ZADATAKA IZ MATEMATIKE SA PRIJEMNIH ISPITA NA GRA EVINSKO-ARHITEKTONSKOM FAKULTETU U NIXU

ZBIRKA ZADATAKA IZ MATEMATIKE SA PRIJEMNIH ISPITA NA GRA EVINSKO-ARHITEKTONSKOM FAKULTETU U NIXU ZBIRKA ZADATAKA IZ MATEMATIKE SA PRIJEMNIH ISPITA NA GRA EVINSKO-ARHITEKTONSKOM FAKULTETU U NIXU Predgovor Ova zbirka je namenjena uqenicima srednjih xkola koji se pripremaju za prijemni ispit iz matematike

Διαβάστε περισσότερα

PROBNI TEST ZA PRIJEMNI ISPIT IZ MATEMATIKE

PROBNI TEST ZA PRIJEMNI ISPIT IZ MATEMATIKE Fakultet Tehničkih Nauka, Novi Sad PROBNI TEST ZA PRIJEMNI ISPIT IZ MATEMATIKE 1 Za koje vrednosti parametra p R polinom f x) = x + p + 1)x p ima tačno jedan, i to pozitivan realan koren? U skupu realnih

Διαβάστε περισσότερα

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće zadaci Beleške dr Bobana Marinkovića Iz skupa, 2,, 00} bira se na slučajan način 5 brojeva Odrediti skup elementarnih dogadjaja ako se brojevi biraju

Διαβάστε περισσότερα

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k.

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k. 1 3 Skupovi brojeva 3.1 Skup prirodnih brojeva - N N = {1, 2, 3,...} Aksiom matematičke indukcije Neka je N skup prirodnih brojeva i M podskup od N. Ako za M vrijede svojstva: 1) 1 M 2) n M (n + 1) M,

Διαβάστε περισσότερα

ANALIZA SA ALGEBROM I razred MATEMATI^KA LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA. p q r F

ANALIZA SA ALGEBROM I razred MATEMATI^KA LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA. p q r F ANALIZA SA ALGEBROM I razred MATEMATI^KA LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA. Istinitosna tablica p q r F odgovara formuli A) q p r p r). B) q p r p r). V) q p r p r). G) q p r p r). D) q p r p r). N) Ne znam. Date

Διαβάστε περισσότερα

DRUGI KOLOKVIJUM IZ MATEMATIKE 9x + 6y + z = 1 4x 2y + z = 1 x + 2y + 3z = 2. je neprekidna za a =

DRUGI KOLOKVIJUM IZ MATEMATIKE 9x + 6y + z = 1 4x 2y + z = 1 x + 2y + 3z = 2. je neprekidna za a = x, y, z) 2 2 1 2. Rešiti jednačinu: 2 3 1 1 2 x = 1. x = 3. Odrediti rang matrice: rang 9x + 6y + z = 1 4x 2y + z = 1 x + 2y + 3z = 2. 2 0 1 1 1 3 1 5 2 8 14 10 3 11 13 15 = 4. Neka je A = x x N x < 7},

Διαβάστε περισσότερα

41. Jednačine koje se svode na kvadratne

41. Jednačine koje se svode na kvadratne . Jednačine koje se svode na kvadrane Simerične recipročne) jednačine Jednačine oblika a n b n c n... c b a nazivamo simerične jednačine, zbog simeričnosi koeficijenaa koeficijeni uz jednaki). k i n k

Διαβάστε περισσότερα

IZVODI ZADACI (I deo)

IZVODI ZADACI (I deo) IZVODI ZADACI (I deo) Najpre da se podsetimo tablice i osnovnih pravila:. C`=0. `=. ( )`= 4. ( n )`=n n-. (a )`=a lna 6. (e )`=e 7. (log a )`= 8. (ln)`= ` ln a (>0) 9. = ( 0) 0. `= (>0) (ovde je >0 i a

Διαβάστε περισσότερα

Matematiqki fakultet. Univerzitet u Beogradu. Domai zadatak

Matematiqki fakultet. Univerzitet u Beogradu. Domai zadatak Matematiqki fakultet Univerzitet u Beogradu Domai zadatak Zlatko Lazovi 30. decembar 2016. verzija 1.1 Sadraj 1 METRIQKI PROSTORI 2 1 1 METRIQKI PROSTORI a) Neka je (M, d) metriqki prostor i neka je (x

Διαβάστε περισσότερα

SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA

SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA April, 2013 Razni zapisi sistema Skalarni oblik: Vektorski oblik: F = f 1 f n f 1 (x 1,, x n ) = 0 f n (x 1,, x n ) = 0, x = (1) F(x) = 0, (2) x 1 0, 0 = x n 0 Definicije

Διαβάστε περισσότερα

Matematika 1 { fiziqka hemija

Matematika 1 { fiziqka hemija UNIVERZITET U BEOGRADU MATEMATIQKI FAKULTET Matematika 1 { fiziqka hemija Vektori Tijana Xukilovi 29. oktobar 2015 Definicija vektora Definicija 1.1 Vektor je klasa ekvivalencije usmerenih dui koje imaju

Διαβάστε περισσότερα

O trouglu. mr Radmila Krstić, asistent Prirodno-matematički fakultet, Niš

O trouglu. mr Radmila Krstić, asistent Prirodno-matematički fakultet, Niš O trouglu mr Radmila Krstić, asistent Prirodno-matematički fakultet, Niš O trouglu 2 O TROUGLU Trougao je nezaobilazna tema kako osnovne tako i srednje škole. O trouglu se skoro sve zna. Navodimo te činjenice.

Διαβάστε περισσότερα

Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija

Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Za skiciranje grafika funkcije potrebno je ispitati svako od sledećih svojstava: Oblast definisanosti: D f = { R f R}. Parnost, neparnost, periodičnost. 3

Διαβάστε περισσότερα

DRUXTVO MATEMATIQARA SRBIJE MATEMATIQKA TAKMIQEƫA SREDƫOXKOLACA 2011/2012. Beograd, 2012.

DRUXTVO MATEMATIQARA SRBIJE MATEMATIQKA TAKMIQEƫA SREDƫOXKOLACA 2011/2012. Beograd, 2012. DRUXTVO MATEMATIQARA SRBIJE MATEMATIQKA TAKMIQEƫA SREDƫOXKOLACA 2011/2012. Beograd, 2012. ORGANIZACIONI ODBOR 54. DRЖAVNOG TAKMIQEƫA IZ MATEMATIKE 1. Dr Radivoje Stojkovi 2. Jelena Popovi 3. ƨubica Popovi

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz Osnova matematike

Zadaci iz Osnova matematike Zadaci iz Osnova matematike 1. Riješiti po istinitosnoj vrijednosti iskaza p, q, r jednačinu τ(p ( q r)) =.. Odrediti sve neekvivalentne iskazne formule F = F (p, q) za koje je iskazna formula p q p F

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz Topologije A

Zadaci iz Topologije A Zadaci iz Topologije A 1. Neka je X neprazan skup i Φ : P(X P(X funkcija za koju vaжi: (1 Φ( = ; (2 A Φ(A za sve A P(X; (3 Φ(A B = Φ(A Φ(B za sve A, B P(X; (4 Φ(Φ(A = Φ(A za sve A P(X. Dokazati da postoji

Διαβάστε περισσότερα

INTEGRALI Zadaci sa kolokvijuma

INTEGRALI Zadaci sa kolokvijuma INTEGRALI Zadaci sa kolokvijuma ragan ori Sadrжaj Neodređeni integral Određeni integral 6 Nesvojstveni integral 9 4 vojni integral 5 Redovi 5 Studentima generacije / (grupe A9, A i A) Ovo je jox jedna

Διαβάστε περισσότερα

ALGEBRA 1. Grupe. Konaqno generisane Abelove grupe. Zoran Petrovi 11. i 18. decembar ρ = 0. nρ = 0

ALGEBRA 1. Grupe. Konaqno generisane Abelove grupe. Zoran Petrovi 11. i 18. decembar ρ = 0. nρ = 0 ALGEBRA 1 Grupe Konaqno generisane Abelove grupe Zoran Petrovi 11 i 18 decembar 2012 Podsetimo se diedarske grupe: Njena abelizacija zadata je sa: D n = σ, ρ σ 2 = ε, ρ n = ε, σρ = ρ n 1 σ D Ab n = σ, ρ,

Διαβάστε περισσότερα

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 Matrice - osnovni pojmovi (Matrice i determinante) 2 / 15 (Matrice i determinante) 2 / 15 Matrice - osnovni pojmovi Matrica reda

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja

radni nerecenzirani materijal za predavanja Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Kažemo da je funkcija f : a, b R u točki x 0 a, b postiže lokalni minimum ako postoji okolina O(x 0 ) broja x 0 takva da je

Διαβάστε περισσότερα

SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI LINEARNOG OPERATORA I KVADRATNE MATRICE

SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI LINEARNOG OPERATORA I KVADRATNE MATRICE 1 SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI LINEARNOG OPERATORA I KVADRATNE MATRICE Neka je (V, +,, F ) vektorski prostor konačne dimenzije i neka je f : V V linearno preslikavanje. Definicija. (1) Skalar

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja R(f) = {f(x) x D}

radni nerecenzirani materijal za predavanja R(f) = {f(x) x D} Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Neka su D i K bilo koja dva neprazna skupa. Postupak f koji svakom elementu x D pridružuje točno jedan element y K zovemo funkcija

Διαβάστε περισσότερα

Racionalni algebarski izrazi

Racionalni algebarski izrazi . Skratimo razlomak Racionalni algebarski izrazi [MM.4-()6] 5 + 6 +. Ako je a + b + c = dokazati da je a + b + c = abc [MM.4-()] 5 6 5. Reši jednačinu: y y y + + = 7 4 y = [MM.4-(4)] 4. Reši jednačinu:

Διαβάστε περισσότερα

Prvi pismeni zadatak iz Analize sa algebrom novembar Ispitati znak funkcije f(x) = tgx x x3. 2. Naći graničnu vrednost lim x a

Prvi pismeni zadatak iz Analize sa algebrom novembar Ispitati znak funkcije f(x) = tgx x x3. 2. Naći graničnu vrednost lim x a Testovi iz Analize sa algebrom 4 septembar - oktobar 009 Ponavljanje izvoda iz razreda (f(x) = x x ) Ispitivanje uslova Rolove teoreme Ispitivanje granične vrednosti f-je pomoću Lopitalovog pravila 4 Razvoj

Διαβάστε περισσότερα

Projektivna geometrija

Projektivna geometrija Projektivna geometrija Autor: Vladica Andreji Zbirka zadataka baziranih na veжbama drжanih sezone 2004/05 Analitiqki pristup. Osnovna teorema, dvorazmera 27. mart 2005. Zadatak. Taqke 0, i afinog sistema

Διαβάστε περισσότερα

Projektivna geometrija Milivoje Luki

Projektivna geometrija Milivoje Luki odatna nastava u Matematiqkoj gimnaziji 04.02.2007. Projektivna geometrija Milivoje Luki milivoje.lukic@gmail.com 1. vorazmera. Harmonijska spregnutost. Perspektivitet. Projektivitet efinicija: Neka su

Διαβάστε περισσότερα

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE **** MLADEN SRAGA **** 011. UNIVERZALNA ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE SKUP REALNIH BROJEVA α Autor: MLADEN SRAGA Grafički urednik: BESPLATNA - WEB-VARIJANTA Tisak: M.I.M.-SRAGA

Διαβάστε περισσότερα

IspitivaƬe funkcija. Teorijski uvod

IspitivaƬe funkcija. Teorijski uvod IspitivaƬe funkcija Teorijski uvod IspitivaƬe funkcija je centralni i svakako najbitniji deo svakog kursa matematike. On daje matematiqku osnovu za skiciraƭe grafika na osnovu matematiqke formule određenih

Διαβάστε περισσότερα

Kantonalno takmičenje iz matematike učenika srednjih škola sa područja TK

Kantonalno takmičenje iz matematike učenika srednjih škola sa područja TK Kantonalno takmičenje iz matematike učenika srednjih škola sa područja TK Živinice 1.4.014. ZADACI UDRUŽENJE MATEMATIČARA TUZLANSKOG KANTONA PEDAGOŠKI ZAVOD TUZLA Takmičenje učenika srednjih škola Tuzlanskog

Διαβάστε περισσότερα

56. TAKMIČENJE MLADIH MATEMATIČARA BOSNE I HERCEGOVINE FEDERALNO PRVENSTVO UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA. Sarajevo, godine

56. TAKMIČENJE MLADIH MATEMATIČARA BOSNE I HERCEGOVINE FEDERALNO PRVENSTVO UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA. Sarajevo, godine 56. TAKMIČENJE MLADIH MATEMATIČARA BOSNE I HERCEGOVINE FEDERALNO PRVENSTVO UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA Sarajevo, 3.04.016. godine 56. TAKMIČENJE MLADIH MATEMATIČARA BOSNE I HERCEGOVINE FEDERALNO PRVENSTVO UČENIKA

Διαβάστε περισσότερα

uniformno konvergira na [ 2, 2]?

uniformno konvergira na [ 2, 2]? Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu 27.6.2015. ZAVRXNI ISPIT IZ MATEMATIKE 3 Prezime i ime: Broj indeksa: 1. Definisati diferencijabilnost funkcije u = u(x, y, z) u taqki (0, 1, 2). 2. Definisati

Διαβάστε περισσότερα

π π ELEKTROTEHNIČKI ODJEL i) f (x) = x 3 x 2 x + 1, a = 1, b = 1;

π π ELEKTROTEHNIČKI ODJEL i) f (x) = x 3 x 2 x + 1, a = 1, b = 1; 1. Provjerite da funkcija f definirana na segmentu [a, b] zadovoljava uvjete Rolleova poučka, pa odredite barem jedan c a, b takav da je f '(c) = 0 ako je: a) f () = 1, a = 1, b = 1; b) f () = 4, a =,

Διαβάστε περισσότερα

Više dokaza jedne poznate trigonometrijske nejednakosti u trokutu

Više dokaza jedne poznate trigonometrijske nejednakosti u trokutu Osječki matematički list 000), 5 9 5 Više dokaza jedne poznate trigonometrijske nejednakosti u trokutu Šefket Arslanagić Alija Muminagić Sažetak. U radu se navodi nekoliko različitih dokaza jedne poznate

Διαβάστε περισσότερα

Ako dva trougla imaju dvije stranice proporcionalne i podudaran ugao izme du njih tada su ta dva trougla slična.

Ako dva trougla imaju dvije stranice proporcionalne i podudaran ugao izme du njih tada su ta dva trougla slična. Sličnost trouglova i Talesova teorema Definicija sličnosti trouglova Dva trougla ABC i A B C su slična ako su im sva tri ugla redom podudarna i ako su im a odgovarajuće stranice proporcionalne tj. = b

Διαβάστε περισσότερα

ПРВА ЕКОНОМСКА ШКОЛА Београд Maj, 2010.

ПРВА ЕКОНОМСКА ШКОЛА Београд Maj, 2010. XI РЕПУБЛИЧКОГ ТАКМИЧЕЊА ИЗ МАТЕМАТИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ЕКОНОМСКИХ, ПРАВНО-БИРОТЕХНИЧКИХ ТРГОВИНСКИХ И УГОСТИТЕЉСКО-ТУРИСТИЧКИХ ШКОЛА СРБИЈЕ школске 2009/2010. године ПРВА ЕКОНОМСКА ШКОЛА Београд Maj, 2010.

Διαβάστε περισσότερα

SKUPOVI I SKUPOVNE OPERACIJE

SKUPOVI I SKUPOVNE OPERACIJE SKUPOVI I SKUPOVNE OPERACIJE Ne postoji precizna definicija skupa (postoji ali nama nije zanimljiva u ovom trenutku), ali mi možemo koristiti jednu definiciju koja će nam donekle dočarati šta su zapravo

Διαβάστε περισσότερα

EUKLIDSKA GEOMETRIJA

EUKLIDSKA GEOMETRIJA EUKLIDSKA GEOMETRIJA zadaci za vežbe AKSIOMATSKO ZASNIVANJE EUKLIDSKE GEOMETRIJE 1. Ako dve razne ravni imaju zajedničku tačku tada je njihov presek prava. Dokazati. 2. Za svake dve prave koje se seku

Διαβάστε περισσότερα

Prvi kolokvijum. y 4 dy = 0. Drugi kolokvijum. Treći kolokvijum

Prvi kolokvijum. y 4 dy = 0. Drugi kolokvijum. Treći kolokvijum 27. septembar 205.. Izračunati neodredjeni integral cos 3 x (sin 2 x 4)(sin 2 x + 3). 2. Izračunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela površi ograničene krivama y = 3 x 2, y = x + oko x ose. 3.

Διαβάστε περισσότερα

Konstruktivni zadaci. Uvod

Konstruktivni zadaci. Uvod Svaki konstruktivni zadatak ima četri dijela: 1. Analiza 2. Konstrukcija 3. Dokaz 4. Diskusija Konstruktivni zadaci Uvod U analizi pretpostavimo da je zadatak riješen, i na osnovu slike (skice) rješenja,

Διαβάστε περισσότερα

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011.

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011. Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika Monotonost i ekstremi Katica Jurasić Rijeka, 2011. Ishodi učenja - predavanja Na kraju ovog predavanja moći ćete:,

Διαβάστε περισσότερα

Parts Manual. Trio Mobile Surgery Platform. Model 1033

Parts Manual. Trio Mobile Surgery Platform. Model 1033 Trio Mobile Surgery Platform Model 1033 Parts Manual For parts or technical assistance: Pour pièces de service ou assistance technique : Für Teile oder technische Unterstützung Anruf: Voor delen of technische

Διαβάστε περισσότερα

KVADRATNA FUNKCIJA. Kvadratna funkcija je oblika: Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax + bx + c. je parabola.

KVADRATNA FUNKCIJA. Kvadratna funkcija je oblika: Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax + bx + c. je parabola. KVADRATNA FUNKCIJA Kvadratna funkcija je oblika: = a + b + c Gde je R, a 0 i a, b i c su realni brojevi. Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije = a + b + c je parabola. Najpre ćemo naučiti kako

Διαβάστε περισσότερα

Univerzitet u Beogradu, Matematički fakultet. Predmet:Metodika nastave i računarstva Tema:Sličnost

Univerzitet u Beogradu, Matematički fakultet. Predmet:Metodika nastave i računarstva Tema:Sličnost Univerzitet u Beogradu, Matematički fakultet Predmet:Metodika nastave i računarstva Tema:Sličnost Profesor Student Nebojša Ikodinović Marina Stanković 270/2011 Anđela Milijašević 132/2011 Datum:15.12.2014

Διαβάστε περισσότερα

III VEŽBA: FURIJEOVI REDOVI

III VEŽBA: FURIJEOVI REDOVI III VEŽBA: URIJEOVI REDOVI 3.1. eorijska osnova Posmatrajmo neki vremenski kontinualan signal x(t) na intervalu definisati: t + t t. ada se može X [ k ] = 1 t + t x ( t ) e j 2 π kf t dt, gde je f = 1/.

Διαβάστε περισσότερα

Geometrija (I smer) deo 1: Vektori

Geometrija (I smer) deo 1: Vektori Geometrija (I smer) deo 1: Vektori Srdjan Vukmirović Matematički fakultet, Beograd septembar 2013. Vektori i linearne operacije sa vektorima Definicija Vektor je klasa ekvivalencije usmerenih duži. Kažemo

Διαβάστε περισσότερα

( x) ( ) ( ) ( x) ( ) ( x) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )

( x) ( ) ( ) ( x) ( ) ( x) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) Zadatak 08 (Vedrana, maturantica) Je li unkcija () = cos (sin ) sin (cos ) parna ili neparna? Rješenje 08 Funkciju = () deiniranu u simetričnom području a a nazivamo: parnom, ako je ( ) = () neparnom,

Διαβάστε περισσότερα

Zadatak 2 Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu površ, opisati sve grane funkcije f(z) = z 3 z 4 i objasniti prelazak sa jedne na drugu granu.

Zadatak 2 Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu površ, opisati sve grane funkcije f(z) = z 3 z 4 i objasniti prelazak sa jedne na drugu granu. Kompleksna analiza Zadatak Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu površ, opisati sve grane funkcije f(z) = z z 4 i objasniti prelazak sa jedne na drugu granu. Zadatak Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu

Διαβάστε περισσότερα

TAČKA i PRAVA. , onda rastojanje između njih računamo po formuli C(1,5) d(b,c) d(a,b)

TAČKA i PRAVA. , onda rastojanje između njih računamo po formuli C(1,5) d(b,c) d(a,b) TAČKA i PRAVA Najpre ćemo se upoznati sa osnovnim formulama i njihovom primenom.. Rastojanje između dve tačke Ako su nam date tačke Ax (, y) i Bx (, y ), onda rastojanje između njih računamo po formuli

Διαβάστε περισσότερα

Riješeni zadaci: Limes funkcije. Neprekidnost

Riješeni zadaci: Limes funkcije. Neprekidnost Riješeni zadaci: Limes funkcije. Neprekidnost Limes funkcije Neka je 0 [a, b] i f : D R, gdje je D = [a, b] ili D = [a, b] \ { 0 }. Kažemo da je es funkcije f u točki 0 jednak L i pišemo f ) = L, ako za

Διαβάστε περισσότερα

9. GRANIČNA VRIJEDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJE GRANIČNA VRIJEDNOST ILI LIMES FUNKCIJE

9. GRANIČNA VRIJEDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJE GRANIČNA VRIJEDNOST ILI LIMES FUNKCIJE Geodetski akultet, dr sc J Beban-Brkić Predavanja iz Matematike 9 GRANIČNA VRIJEDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJE GRANIČNA VRIJEDNOST ILI LIMES FUNKCIJE Granična vrijednost unkcije kad + = = Primjer:, D( )

Διαβάστε περισσότερα

4 Numeričko diferenciranje

4 Numeričko diferenciranje 4 Numeričko diferenciranje 7. Funkcija fx) je zadata tabelom: x 0 4 6 8 fx).17 1.5167 1.7044 3.385 5.09 7.814 Koristeći konačne razlike, zaključno sa trećim redom, odrediti tačku x minimuma funkcije fx)

Διαβάστε περισσότερα

Granične vrednosti realnih funkcija i neprekidnost

Granične vrednosti realnih funkcija i neprekidnost Granične vrednosti realnih funkcija i neprekidnost 1 Pojam granične vrednosti Naka su x 0 R i δ R, δ > 0. Pod δ okolinom tačke x 0 podrazumevamo interval U δ x 0 ) = x 0 δ, x 0 + δ), a pod probodenom δ

Διαβάστε περισσότερα

Neka su A i B skupovi. Kažemo da je A podskup od B i pišemo A B ako je svaki element skupa A ujedno i element skupa B. Simbolima to zapisujemo:

Neka su A i B skupovi. Kažemo da je A podskup od B i pišemo A B ako je svaki element skupa A ujedno i element skupa B. Simbolima to zapisujemo: 2 Skupovi Neka su A i B skupovi. Kažemo da je A podskup od B i pišemo A B ako je svaki element skupa A ujedno i element skupa B. Simbolima to zapisujemo: A B def ( x)(x A x B) Kažemo da su skupovi A i

Διαβάστε περισσότερα

Tejlorova formula i primene

Tejlorova formula i primene MATEMATIQKA GIMNAZIJA Maturski rad iz matematike Tejlorova formula i primene Uqenik Benjamin Linus Mentor mr Srđan OgƬanovi Beograd, 007 Sadrжaj Uvod 3 Tejlorova formula 4 Tejlorova formula za polinome

Διαβάστε περισσότερα

ELEMENTARNE FUNKCIJE dr Jelena Manojlović Prirodno-matematički fakultet, Niš

ELEMENTARNE FUNKCIJE dr Jelena Manojlović Prirodno-matematički fakultet, Niš 1 1. Osnovni pojmovi ELEMENTARNE FUNKCIJE dr Jelena Manojlović Prirodno-matematički fakultet, Niš Jedan od najvažnijih pojmova u matematici predstavlja pojam funkcije. Definicija 1.1. Neka su X i Y dva

Διαβάστε περισσότερα

Primene kompleksnih brojeva u geometriji

Primene kompleksnih brojeva u geometriji Primene kompleksnih brojeva u geometriji Radoslav Dimitrijević 07.1.011. 1 Neki osnovni geometrijski pojmovi 1.1. Rastojanje izmed u tačaka Neka su tačke A i B u kompleksnoj ravni odred ene kompleksnim

Διαβάστε περισσότερα

MATERIJAL ZA VEŽBE. Nastavnik: prof. dr Nataša Sladoje-Matić. Asistent: dr Tibor Lukić. Godina: 2012

MATERIJAL ZA VEŽBE. Nastavnik: prof. dr Nataša Sladoje-Matić. Asistent: dr Tibor Lukić. Godina: 2012 MATERIJAL ZA VEŽBE Predmet: MATEMATIČKA ANALIZA Nastavnik: prof. dr Nataša Sladoje-Matić Asistent: dr Tibor Lukić Godina: 202 . Odrediti domen funkcije f ako je a) f(x) = x2 + x x(x 2) b) f(x) = sin(ln(x

Διαβάστε περισσότερα

Glava 1. Vektori. Definicija 1.1. Dva vektora su jednaka ako su im jednaki pravac, smer i intenzitet.

Glava 1. Vektori. Definicija 1.1. Dva vektora su jednaka ako su im jednaki pravac, smer i intenzitet. Glava 1 Vektori U mnogim naukama proučavaju se vektorske i skalarne veličine. Skalarna veličina je odred ena svojom brojnom vrednošću u izabranom sistemu jedinica. Takve veličine su temperatura, težina

Διαβάστε περισσότερα

Matematiqke igre pogađanja verzija 1.0:

Matematiqke igre pogađanja verzija 1.0: Matematiqke igre pogađanja verzija 1.0: 24.2.2015. Duxan uki 1. U kraljevstvu ima 100 mudraca. Kralj testira mudrace na slede i naqin: postroji ih u red i svakom stavi na glavu belu ili crnu kapu tako da

Διαβάστε περισσότερα

Ako prava q prolazi kroz koordinatni početak i gradi ugao φ [0, π) sa x osom tada je refleksija S φ u odnosu na tu pravu:

Ako prava q prolazi kroz koordinatni početak i gradi ugao φ [0, π) sa x osom tada je refleksija S φ u odnosu na tu pravu: Refleksija S φ u odnosu na pravu kroz koordinatni početak Ako prava q prolazi kroz koordinatni početak i gradi ugao φ [0, π) sa x osom tada je refleksija S φ u odnosu na tu pravu: ( ) ( ) ( ) x cos 2φ

Διαβάστε περισσότερα

Jednodimenzionalne slučajne promenljive

Jednodimenzionalne slučajne promenljive Jednodimenzionalne slučajne promenljive Definicija slučajne promenljive Neka je X f-ja def. na prostoru verovatnoća (Ω, F, P) koja preslikava prostor el. ishoda Ω u skup R realnih brojeva: (1)Skup {ω/

Διαβάστε περισσότερα

Neka su A i B proizvoljni neprazni skupovi. Korespondencija iz skupa A u skup B definiše se kao proizvoljan podskup f Dekartovog proizvoda A B.

Neka su A i B proizvoljni neprazni skupovi. Korespondencija iz skupa A u skup B definiše se kao proizvoljan podskup f Dekartovog proizvoda A B. Korespondencije Neka su A i B proizvoljni neprazni skupovi. Korespondencija iz skupa A u skup B definiše se kao proizvoljan podskup f Dekartovog proizvoda A B. Pojmovi B pr 2 f A B f prva projekcija od

Διαβάστε περισσότερα

OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE (DOMEN) Pre nego što krenete sa proučavanjem ovog fajla, obavezno pogledajte fajl ELEMENTARNE FUNKCIJE, jer se na

OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE (DOMEN) Pre nego što krenete sa proučavanjem ovog fajla, obavezno pogledajte fajl ELEMENTARNE FUNKCIJE, jer se na OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE (DOMEN) Prva tačka u ispitivanju toka unkcije je odredjivanje oblasti deinisanosti, u oznaci Pre nego što krenete sa proučavanjem ovog ajla, obavezno pogledajte ajl ELEMENTARNE

Διαβάστε περισσότερα

Sistemi linearnih jednačina

Sistemi linearnih jednačina Sistemi linearnih jednačina Sistem od n linearnih jednačina sa n nepoznatih (x 1, x 2,..., x n ) je a 11 x 1 + a 12 x 2 + + a 1n x n = b 1, a 21 x 1 + a 22 x 2 + + a 2n x n = b 2, a n1 x 1 + a n2 x 2 +

Διαβάστε περισσότερα

2.2 Srednje vrijednosti. aritmetička sredina, medijan, mod. Podaci (realizacije varijable X): x 1,x 2,...,x n (1)

2.2 Srednje vrijednosti. aritmetička sredina, medijan, mod. Podaci (realizacije varijable X): x 1,x 2,...,x n (1) 2.2 Srednje vrijednosti aritmetička sredina, medijan, mod Podaci (realizacije varijable X): x 1,x 2,...,x n (1) 1 2.2.1 Aritmetička sredina X je numerička varijabla. Aritmetička sredina od (1) je broj:

Διαβάστε περισσότερα

Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri

Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri 1 1 Zadatak 1b Čisto savijanje - vezano dimenzionisanje Odrediti potrebnu površinu armature za presek poznatih dimenzija, pravougaonog

Διαβάστε περισσότερα

Fakultet tehničkih nauka, Softverske i informacione tehnologije, Matematika 2 KOLOKVIJUM 1. Prezime, ime, br. indeksa:

Fakultet tehničkih nauka, Softverske i informacione tehnologije, Matematika 2 KOLOKVIJUM 1. Prezime, ime, br. indeksa: Fakultet tehničkih nauka, Softverske i informacione tehnologije, Matematika KOLOKVIJUM 1 Prezime, ime, br. indeksa: 4.7.1 PREDISPITNE OBAVEZE sin + 1 1) lim = ) lim = 3) lim e + ) = + 3 Zaokružiti tačne

Διαβάστε περισσότερα

Sistemi veštačke inteligencije primer 1

Sistemi veštačke inteligencije primer 1 Sistemi veštačke inteligencije primer 1 1. Na jeziku predikatskog računa formalizovati rečenice: a) Miloš je slikar. b) Sava nije slikar. c) Svi slikari su umetnici. Uz pomoć metode rezolucije dokazati

Διαβάστε περισσότερα

Funkcija gustoće neprekidne slučajne varijable ima dva bitna svojstva: 1. Nenegativnost: f(x) 0, x R, 2. Normiranost: f(x)dx = 1.

Funkcija gustoće neprekidne slučajne varijable ima dva bitna svojstva: 1. Nenegativnost: f(x) 0, x R, 2. Normiranost: f(x)dx = 1. σ-algebra skupova Definicija : Neka je Ω neprazan skup i F P(Ω). Familija skupova F je σ-algebra skupova na Ω ako vrijedi:. F, 2. A F A C F, 3. A n, n N} F n N A n F. Borelova σ-algebra Definicija 2: Neka

Διαβάστε περισσότερα

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na . Ispitati tok i skicirati grafik funkcij = Oblast dfinisanosti (domn) Ova funkcija j svuda dfinisana, jr nma razlomka a funkcija j dfinisana za svako iz skupa R. Dakl (, ). Ovo nam odmah govori da funkcija

Διαβάστε περισσότερα

Determinante. Inverzna matrica

Determinante. Inverzna matrica Determinante Inverzna matrica Neka je A = [a ij ] n n kvadratna matrica Determinanta matrice A je a 11 a 12 a 1n a 21 a 22 a 2n det A = = ( 1) j a 1j1 a 2j2 a njn, a n1 a n2 a nn gde se sumiranje vrši

Διαβάστε περισσότερα

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota:

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota: ASIMPTOTE FUNKCIJA Naš savet je da najpre dobro proučite granične vrednosti funkcija Neki profesori vole da asimptote funkcija ispituju kao ponašanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti, pa kako

Διαβάστε περισσότερα

MATEMATIKA Pokažite da za konjugiranje (a + bi = a bi) vrijedi. a) z=z b) z 1 z 2 = z 1 z 2 c) z 1 ± z 2 = z 1 ± z 2 d) z z= z 2

MATEMATIKA Pokažite da za konjugiranje (a + bi = a bi) vrijedi. a) z=z b) z 1 z 2 = z 1 z 2 c) z 1 ± z 2 = z 1 ± z 2 d) z z= z 2 (kompleksna analiza, vježbe ). Izračunajte a) (+i) ( i)= b) (i+) = c) i + i 4 = d) i+i + i 3 + i 4 = e) (a+bi)(a bi)= f) (+i)(i )= Skicirajte rješenja u kompleksnoj ravnini.. Pokažite da za konjugiranje

Διαβάστε περισσότερα

Algebarske strukture sa jednom operacijom (A, ): Ako operacija ima osobine: zatvorenost i asocijativnost, onda je (A, ) polugrupa

Algebarske strukture sa jednom operacijom (A, ): Ako operacija ima osobine: zatvorenost i asocijativnost, onda je (A, ) polugrupa Binarne operacije Binarna operacija na skupu A je preslikavanje skupa A A u A, to jest : A A A. Pišemo a b = c. Označavanje operacija:,,,. Poznate operacije: sabiranje (+), oduzimanje ( ), množenje ( ).

Διαβάστε περισσότερα

Teorija brojeva Okvirni program rada sa nadarenim učenicima osnovnih škola. Hasan Jamak Prirodno-matematički fakultet Sarajevo

Teorija brojeva Okvirni program rada sa nadarenim učenicima osnovnih škola. Hasan Jamak Prirodno-matematički fakultet Sarajevo Teorija brojeva Okvirni program rada sa nadarenim učenicima osnovnih škola Hasan Jamak Prirodno-matematički fakultet Sarajevo January 24, 2012 Uvod U Bosni i Hercegovini već pedesetak godina se organizuju

Διαβάστε περισσότερα