L2.0 RUKOVANJE I RUČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS RUKOVANJE I RUČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS

Transcript

1 L.0 L.0 RUKOVANJE I RUČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS RUKOVANJE I RUČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS L.0. Zadatak U Laboratoriji za mašine alatke vežbati rukovanje i ručno upravljanje mašinama alatkama tipa MAS (mašinama alatkama sa ručnim upravljanjem). Obuhvaćeni su procesi obrade struganjem, bušenjem i glodanjem. U toku vežbe se radi na tri radna mesta (RM) po grupama i rasporedu rada koji se sastavlja prilikom zakazivanja ove vežbe. Treće radno mesto je na dve mašine. Ta radna mesta su: Radna mesta: RM: Univerzalni strug. RM: Univerzalna horizontalna glodalica. RM: Radijalna bušilica, pa produkcioni strug. Priprema radnih mesta: Pripremljen pripremak po radioničkom crtežu i Planu obrade. Pripremljeni alati po Planu alata. Pripremljeni pomoćni pribori po Planu baziranja. Pripremljena merna sredstva sa priborom za eventualnu proveru njihove merne nesigurnosti. Pripremljena uputstva za bezbedno rukovanje mašinama. Primedba: Po potrebi se ovako može pripremiti i radno mesto sa brusilicom za ravno brušenje i/ili radno mesto sa brusilicom za okruglo brušenje. Glavni dopunski materijal je povezan u prezentaciji LV.ppt. Izgledi radnih mesta pokazani su na SC.0.: gore levo je pokazano radno mesto sa univerzalnim strugom, gore desno sa produkcionim strugom, dole levo sa univerzalnom horizontalnom glodalicom i dole desno sa radijalnom bušilicom. Glodalica se koristi sa glavom čeono glodanje. Podaci o ovim mašinama i njihovoj opremi daju se prilikom pripreme za ovu vežbu. Uz to se podrazumevaju i dokumenti sa pravilima za bezbedno rukovanje mašinama na svakom ovom radnom mestu i Kućni red Laboratorije za mašine alatke. SC.0. Detalji sa radnih mesta za vežbu L.0 od 9

2 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C. POKAZNE LABORATORIJSKE VEŽBE Svako od ova tri radna mesta istovremeno je i prilika da se bolje razumeju postavke zadataka čijom se izradom vrši razrada novog gradiva. Na produkcionom strugu mogu da se vide detalji koji nisu svojstveni obradi na univerzalnom strugu. Radom na strugu, glodalici i bušilici valja uočiti razlike koje se odnose na približavanje zadatoj meri na izratku. U obradi na strugu i glodalici se dolazak na potrebnu meru vrši postepeno i korišćenjem mernog sistema na mašini. U obradi bušenjem jednom burgijom ta mera zavisi od prečnika burgije, njene oštrine, valjanosti držača alata i drugog, a ne od uvežbanosti rukovaoca mašine i njenog kvaliteta. Plan rada: Vežba treba da se odvija u dva dela. U prvom se vrši priprema za laboratorijski rad, a u drugom je rad na mašinama. Detalji su sledeći: A) Deo prvi: Priprema za izvođenje vežbe. Potrebno je da se izvrši tehnološka priprema vežbe. Student je tada u ulozi tehnologa mašinske obrade. Treba da obavi: Popisivanje tehničkih karakteristika mašine. Popisivanje potrebnih alata, pribora i pripremaka. Popisivanje potrebnih instrumenata za merenje obratka. Uočavanje rasporeda sredstava za zaštitu na radu i propisa za bezbedan rad u Laboratoriji za mašine alatke. Upoznavanje sa instruktorima za sva planirana radna mesta. Pripremu elemenata režima obrade za dobijene mašine kada rešava ova tri zadatka:. Zadatak OBRADA STRUGANjEM Na univerzalnom/produkcionom strugu obrađuje se izradak prečnika 45 od šipkastog polufabrikata. Materijal pripremka: Č.50. Dužina gotovog dela je manja od 00mm. Potrebno je: Odrediti režime obrade prema PREPORUČENIM VREDNOSTIMA (korak i broj obrta) za zahvat uzdužno grubo i fino struganje i izvršiti naznačenu obradu. Alat: strugarski nož od brzoreznog čelika ( κ = 90, κ = 5, r = mm).. Zadatak OBRADA GLODANjEM Na univerzalnoj glodalici obrađuje se ravna površina na visini 0 do 50 mm od prizmatičnog polufabrikata (širina gotovog dela je manja od 00 mm, dužina gotovog dela je manja od 00 mm). Materijal pripremka: Č.50. Potrebno je: Odrediti režim obrade prema PREPORUČENIM VREDNOSTIMA (brzinu pomoćnog kretanja i broj obrta) za zahvat čeono grubo glodanje i izvršiti naznačenu obradu. Alat: vretenasto glodalo 6 od brzoreznog čelika ( z = 6 ).. Zadatak OBRADA BUŠENjEM Na radijalnoj bušilici obrađuju se rupe na dubinu 0 mm. Materijal pripremka: Č.50. Potrebno je: Odrediti režim obrade prema PREPORUČENIM VREDNOSTIMA (korak i broj obrtaja) za zahvat bušenje rupe i izvršiti naznačenu obradu. Alat: zavojna burgija 8 od brzoreznog čelika. Napomena: bušenje se vrši jednom burgijom i to 8. Prethodno je već izvršeno zabušivanje. B) Deo drugi: Rad u Laboratoriji za mašine alatke po rasporedu koji se utvrđuje na pripremi za izvođenje vežbe. Planirani posao je: Postavljanje pomoćnog pribora na mašinu i pripremka u pribor. Postavljanje alata u držač alata, pa u nosač alata. Priprema mernih sredstava potrebnih za rad. Priprema mašine tako da glavno i pomoćna kretanja imaju proračunate i/ili odabrane brzine. Sprovođenje planirane procedure obrade sa uzastopnim pozicioniranjima, radnim kretanjima i merenjima do dobijanja izratka zahtevanog kvaliteta obrade. Sastavljanje Izveštaja o radu na svakom radnom mestu. L.0. Vodič Do dolaska u Laboratoriju potrebno je izvršiti tehnološku pripremu i formirati radne listove za svako radno mesto posebno. To je za školske potrebe tehnološka dokumentacija. U Dodatku ovog dokumenta i u dopunskom materijalu za ovu vežbu dati su primeri obrazaca za te radne listove i njihovo popunjavanje. Za školske potrebe mogu da se koriste samo tablice preporučenih režima obrade umesto detaljnog izračunavanja elemenata tih režima. Primer jedne jednostavne tablice preporučenih režima data je u dopunskom materijalu. Podrazumeva se da su svi prenosnici na svim mašinama sa stupnjevitom promenom brzina. Preporučuje se i da se ustanovi merna nesigurnost pripremljenog mernog sredstva. od 9

3 L.0 RUKOVANJE I RUČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS Uobičajeno je da školsko projektovanje tehnologije mašinske obrade rezanjem sadrži sledeće aktivnosti: Izbor pripremka. Izbor alata. Izbor mašine alatke. Izbor (standardnih) pribora. Izbor režima obrade. Tako se ovde direktno koriste znanja stečena na predmetu Tehnologija mašinske obrade. Tom znanju sada treba dodati znanje o bezbednom rukovanju mašinom alatkom sa ručnim upravljanjem, o pripremi datog obradnog sistema za rad po projektovanoj tehnologiji, o pravilima za postizanje zahtevanog kvaliteta obrade i o pripremi mernog instrumenta i merenju obrađenog mašinskog dela. U Laboratoriji za mašine alatke na svakom radnom mestu studentu su dostupna uputsva za rad na tom radnom mestu kojih se on ima pridržavati. Uvežbavanjem i kontrolisanjem pozicioniranja alata prema obratku student može steći izvesnu veštinu u postizanju uobičajenog kvaliteta obrade. Određivanjem merne nesigurnosti jednog mernog sredstva treba steći naviku da se za svako obavljeno merenje ima neka orijentacija o valjanosti rezultata dobijenih tim merenjem. Prilikom sastavljuanjem Izveštaja sa vežbe dobija se prilika da se uoče i koncizno saopšte zaključci o događajima u mašinskoj obradi u kojima je student učestvovao kao tehnolog mašinske obrade, rukovaoc mašine alatke i kontrol mašinske obrade. L.0. Uputstvo za rad O pozicioniranjima i radnim kretanjima. Pre početka obrade alat prema obratku treba postaviti tako da se predstojećom obradom ostvari mera na obratku koja je propisana za taj zahvat. To je pozicioniranje. Tada se iskazuje veština rukovaoca mašine da na svojoj mašini dostiže projektovani kvalitet obrade. Valja vežbati pozicioniranje po dolasku na radno mesto imajući u vidu i ovo: Merni sistem na mašini nije apsolutni. Uvek se za zatečenu poziciju alata određuje koliko alat treba pomeriti na osnovu merenja mere na obratku koja je dobijena obradom alatom u zatečenoj poziciji. To znači da se na početku obrade jednim alatom mora izvršiti probna obrada na mestu gde na pripremku ima dovoljno dodatka. Dodatak se ustanovljava merenjem pripremka. Dubina rezanja se zauzima posle oučavanja da je alat ušao u zahvat sa obratkom prilikom tog probnog pozicioniranja. Ostvarenu meru u tom probnom prolazu treba izmeriti i tako stvoriti osnovu za dalja relativna merenja. Merni sistem se može postaviti na tekuću nulu u svakoj zatečenoj poziciji alata. Tako se izbegava preračunavanje mera. Zauzima se samo potrebna korekcija pozicije. Skala mernog sistema je podešena prema mašini na kojoj se koristi. Merenjem valja ustanoviti koliko se alat prema obratku pomera kada se na skali registruje jedna jedinica mere na strugu, bušilici, glodalici, brusilici za ravno brušenje i brusilici za okruglo brušenje. Aktuator za pozicioniranje alata prema obratku obično je zavojno vreteno sa navrtkom. Svakako treba očekivati da tu ima zazora. Valja uvežbati pozicioniranje uvek u istom smeru da se ti zazori ponište uvek u tom smeru. Valja još i uvežbati popravku pozicioniranja kada se u pozicioniranju prekorači pozicija u uobičajenom smeru: vraćanjem alata dovoljno nazad i ponovnim pozicioniranjem u odabranom smeru. Prilikom pozicioniranja na glodalici i izbora suprotnosmernog i istosmernog metoda glodanja treba neizostavno obratiti pažnju na uticaj zazora u aktuatoru da se ne desi da glodalo pokuša da podvuče obradak za veličinu neponištenog zazora i tako izazove i havariju. Tačnost i/ili kvalitet mernog sistema usaglašen je sa uobičajenim kvalitetom obrade koji je dostižan na uočenoj mašini. Radna kretanja mašina vrši za vreme same obrade. Za njih rukovaoc podešava prenosnike tako da brzine tih kretanja budu kako je propisano u pripremljenoj tehnološkoj dokumentaciji i da sa njima kvalitet obrade bude zadovoljavajući, a obradni sistem stabilan. U radnim kretanjima uvek su aktivna glavno kretanje, jer ono, po definiciji, ostvaruje proces obrade i bar jedno od pomoćnih kretanja. Radom na svim radnim mestima treba uočiti razlike radnih kretanja koje potiču od prirode prenosnika odabrane mašine. Tipična su ova dva slučaja: Mašina alatka sa razdvojenim pogonima i uzajamno nezavisnim kretanjima, kakva je glodalica. Tada je mera glavnog kretanja jedan obrt u jedinici vremena, a mera pomoćnog kretanja jedan milimetar u jedinici vremena. Tako su brzine ova dva kretanja iskazana uzajamno nezavisno, svedeno na jedinicu vremena, obični jedan minut. Mašina alatka sa zajedničkim pogonom i uzajamno zavisnim kretanjima, kakve su strugovi i bušilice. Tada je mera glavnog kretanja i dalje jedan obrt u jedinici vremena. Međutim, jedinica mere pomoćnih kretanja je korak po jednom obrtu glavnog kretanja. I ovde je jedan minut uobičajena jedinica mere za vreme. O alatu i priboru. Studenti ne oštre alate taman i da je to potrebno. Koriste se alati sa izmenljivim pločicama kada god to može. Korišćenje pomoćnih pribora je rutinsko. Treba pratiti uputstva Instruktora. od 9

4 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C. POKAZNE LABORATORIJSKE VEŽBE О оdređivanju merne nesigurnosti mernog sredstva po preporuci VDI/DGQ 44, odeljak 6.4: Za merenje prečnika D na probnim delovima preporučuje se mikrometar sa pokazivačem sa dovoljnim tačnošću. Za određivanje njegove merne nesigurnosti u Laboratoriji treba imati 4 cilindrična kontrolnika poznate nominalne mere. Svaki kontrolnik treba da ima naznačen svoj redni broj u toj grupi od 4 komada i označeno merno mesto gde se meri prečnik D. Mikrometar treba podesiti na nominalnu meru kontrolnika i izvršiti dva uzastopna merenja svih kontrolnika po redosledu njihovog rednog broja. Odstupanja prečnika tih kontrolnika od nominalne mere upisuju se u tablicu. Primer je pokazan u TC.0.. Tako se dobijaju dve grupe od po 4 rezultata merenja. I jedna i druga grupa podele se po rednom broju na po tri podgrupe od po 8 rezultata. Za svaki par rezultata merenja za jedan redni broj izračuna se i u TC.0. upiše razlika Δ odstupanja između prvog i drugog merenja. Zatim se odredi širina intervala R Δ za svaku podgrupu. Izračuna se srednja vrednost R širina intervala kao R = Δ 9. Δ = =.μm. Primeni se metod širina intervala da bi se izračunala standardna devijacija za rasturanje razlika Δ kao s R. RΔ = Δ = =.08μm, gde je d n.85 d n = poznati podatak za podgrupe sa po 8 elemenata u metodu širina intervala (ovde je preuzet iz preporuke VDI/DGQ 44, odeljak 6..). Na osnovu toga se izračunava i standardna devijacija merne nesigurnisti mernog instrumenta kao s sr RI = Δ =.08 = 0.76μm. TC.0. Odstupanja od nominalne mere prečnika kontrolnika u dva uzastopna merenja. Preuzeto iz preporuke VDI/DGQ 44, odeljak 6.4. Redni broj kontrolnika prvom merenju drugom merenju Razlika Δ između prvog i drugog merenja Širina intervala RΔ Redni broj kontrolnika prvom merenju drugom merenju Razlika Δ između prvog i drugog merenja Širina intervala RΔ Redni broj kontrolnika prvom merenju drugom merenju Razlika Δ između prvog i drugog merenja Širina intervala RΔ Za ukupnu mernu nesigurnost mernog instrumenta uzima se oblast širine, sa verovatnoćom od 95%. Ako je tako određena merna nesigurnost mernog instrumenta veća od 0% potrebne tačnosti ispitivanog struga, odnosno, od tolerancije obratka, ako je ona zadata, onda se mora koristiti tačniji merni instrument, a ako to nije moguće, onda treba uračunati mernu nesigurnost mernog instrumenta u radnu nesigurnost ispitivane mašine na sledeći način: s R R sri 4s RI = s, gde je standardna devijacija radne nesigurnosti mašine umanjena za uticaj velike merne nesigurnosti mernog instrumenta, standardna devijacija izračunata pomoću izmerenih prečnika na probnim delovima i standardna devijacija merne nesigurnosti mernog instrumenta. Ako se u toku ispitivanja ustanovi da je merna nesigurnost mernog instrumenta velika svakako se mora naći uzrok tome, a onda ta grška smanjiti, ili se mora promeniti merno sredstvo, ili primeniti neki tačniji metod merenja probnih delova. O radnim mestima u celini. Ilustracija radnih mesta za ovu vežbu pokazana je na SC.0.. Valja obratiti pažnju i na ove detalje: Na popis kretanja na mašini koja su za pozicioniranje i koja su radna, a onda i kretanja koja imaju merni sistem za put i koja ga nemaju. Na bliskost raspoloživih brzina tih kretanja standardnim vrednostima i/ili nekoj standardnoj promeni. Na merenje pomeraja na mašini i na princip inkrementalnog merenja pomeranja alata prema obratku do dostizanja zadate mere izratka. Uočiti skale i kazaljke i mehanizame za podešavanje njihovog izajamnog položaja. s R s R I s R 4 od 9

5 L.0 RUKOVANJE I RUČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS Na vrstu ponuđenog sredstva za merenje obratka i njegovu usaglašenost sa tačnošću mašine. Na ocenu da li je zahtevani kvalitet obrade adekvatan raspoloživoj mašini. Na pojedinačnu i na serijsku izradu jednog istog mašinskog dela i na razlike procedura pozicioniranja alata prema obratku, obrade i merenja obratka u ta dva tipa organizacije mašinske obrade. Na grubu i finu obradu u sprezi sa inkrementalnim merenjem i dostizanjem zadatog kvaliteta obrade. Na mogućnost ostvarivanja adekvatno zadate mere i na mašini koja ima zazore u aktuatorima, znajući da zazore nemaju samo stare mašine, odnosno, da zazora može i biti ako je planirani proces na mašini sa adekvatnim opterećivanjem aktuatora. Na obradu na probnu meru M, potom na naredne prolazne mere (M...) i na završnu meru M T. Na (sigurnu) putanju, kojom se vrši pozicioniranje alata prema obratku (pre procesa obrade) i na putanju kojom se ostvaruju oblik i mera izratka (u procesu obrade). Na rezultat rada na ovoj vežbi: Izradadak zadovoljavajuće mere koju je potvrdio i još neko od prisutnih. SC.0. Postavka rada u Laboratoriji na laboratorijskoj vežbi L.0 O sastavljanju izveštaja. Izveštaj se postepeno kompletira. Posle pripreme za izvođenje ove vežbe može se već pripremiti osnovna tehnološka dokumetacija. Nju je moguće sažeti na četiri obrasca za radne listove za svaku vrstu mašine posebno. Primeri obrazaca dati su u Dodatku, odeljak L.0.4. Moguće je koristiti i uzore iz dopunskog materijala, ali i samostalno formirane obrasce. Za vreme rada u Laboratoriji za mašine alatke prikupljaju se i uređuju podaci o mernim sredstvima i o ostvarenoj tačnosti obrade. To se takođe unosi u radne listove. Po potrebi se dodaju i komentari, podsetnici i slično što može biti od koristi za vreme izrade zadataka i za završnu prezentaciju elaborata sa laboratorijskih vežbi. 5 od 9

6 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C. POKAZNE LABORATORIJSKE VEŽBE L.0.4 Dodatak Mašinski fakultet Beograd KaProM MAŠINE ALATKE Laboratorijske vežbe RUKOVANJE I RUČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS RADNI LIST Obrazac: MA.L..0. List / RADIONIČKI CRTEŽ MAŠINA: UNIVERZALNI STRUG PLAN BAZIRANjA PLAN ALATA RB Alat Držač alata 4 Smer M/4 Napomena PLAN OBRADE RB Zahvat Alat Pribor Režim IZVEŠTAJ O KONTROLI Ostalo: Broj ind. Ime i prezime Datum Overio 6 od 9

7 L.0 RUKOVANJE I RUČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS Mašinski fakultet Beograd KaProM MAŠINE ALATKE Laboratorijske vežbe RUKOVANJE I RUČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS RADNI LIST Obrazac: MA.L..0. List / RADIONIČKI CRTEŽ MAŠINA: RADIJALNA BUŠILICA PLAN BAZIRANjA PLAN ALATA RB Alat Držač alata 4 Smer M/4 Napomena PLAN OBRADE RB Zahvat Alat Pribor Režim IZVEŠTAJ O KONTROLI Ostalo: Broj ind. Ime i prezime Datum Overio 7 od 9

8 MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C. POKAZNE LABORATORIJSKE VEŽBE Mašinski fakultet Beograd KaProM MAŠINE ALATKE Laboratorijske vežbe RUKOVANJE I RUČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS RADNI LIST Obrazac: MA.L..0. List / RADIONIČKI CRTEŽ MAŠINA: UNIVERZALNA GLODALICA PLAN BAZIRANjA PLAN ALATA RB Alat Držač alata 4 Smer M/4 Napomena PLAN OBRADE RB Zahvat Alat Pribor Režim IZVEŠTAJ O KONTROLI Ostalo: Broj ind. Ime i prezime Datum Overio 8 od 9

9 L.0 RUKOVANJE I RUČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS Mašinski fakultet Beograd KaProM MAŠINE ALATKE Laboratorijske vežbe RUKOVANJE I RUČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS RADNI LIST Obrazac: MA.L..0.4 List / RADIONIČKI CRTEŽ MAŠINA: BRUSILICA ZA RAVNO BRUŠENjE PLAN BAZIRANjA PLAN ALATA RB Alat Držač alata 4 Smer M/4 Napomena PLAN OBRADE RB Zahvat Alat Pribor Režim IZVEŠTAJ O KONTROLI Ostalo: Broj ind. Ime i prezime Datum Overio 9 od 9