ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНА ФУНКЦИЈА ПРЕВЕНТИВНО-КОРЕКТИВНИХ ВЕЖБИ

Transcript

1 Др Марта Дедај 1 Висока школа струковних студија за васпитаче Oригиналан научни рад и пословне информатичаре Сирмијум УДК: Сремска Митровица ========================================================================== ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНА ФУНКЦИЈА ПРЕВЕНТИВНО-КОРЕКТИВНИХ ВЕЖБИ Резиме: Данас је опште прихваћено мишље да добро програмирано систематско физичко вежба стоји високо на лествици превентивних мера којима је циљ онемогућава настајања промена у организму детета насталих као последица лошег коришћења плодова цивилизације. Држа тела је основни предуслов доброг здравља, нормалног раста и развоја уопште. Зато је потребно да се физичка активност и превенција започну што раније и са што млађим узрасним категоријама. Програмски саји физичког васпитања нису само усмерени ка савлађивању моторних кретања и развијању физичко-функционалних способности, већ ка целокупном развоју и свих осталих компоненти личности ученика: интелектуално-радне, морално-вољне и естетске. Сходно томе, са циљем обезбеђења систематског и позитивног утицаја физичког вежбања на развитак организма и формира правилног ња тела ученика основношколског узраста и корекцију неправилног ња тела, конципиран је експериментални програм. Свеобухватна превентивна и корективна делатност темељи се на резултатима истраживања из различитих научних подручја: резултатима теоријских и емпиријских истраживања о значају превентивно-корективних вежби. Резултати статистичке анализе о утицају појединих независних варијабли на тела ученика показују да унутрашња програмска садржина образовно-васпитних установа, представља снажан модератор ња тела ученика. Резултати нашег истраживања указују на потребу сарад школе и родитеља у развијању позитивног односа ученика према физичком вежбању. Можемо закључити да сложеност образовно-васпитног рада уопште, а посебно специфичности и комплексност рада у карактеристичном подручју наставе физичког васпитања намеће потребу другачијег прилаза ученику. Ово подразумева, поред сарад са родитељима, која треба да буде део развојног плана сваке школе, и индивидуализован приступ ученику. Кључне речи: превентивно-корективне вежбе, физичко васпита, ученици. Увод Људска сазнања о процесу вежбања у функцији васпитања кретала су се од емпијских преко апстрактних или филозофских до научних. За ово разматра посебно је значајно да су сви познатији филозофи старог века заговарали у основи хуманистичке 1 vs.marta.dedaj@gmail.com 58

2 идеје о потреби хармоничног развоја личности, о симбиози тела и духа. Од старовековне Кине и Индије, Асирије и Персије, сумеранско и критско-микенске културе до Атине и Рима, поред формирања одређених људских врлина, моралних вредности саних у подстицању истине, правде, храбрости, лепог понашања, саставни део васпитања је и физичко вежба. Мисли Конфучија, Хомера, Сократа, Платона и Аристотела могле би се сумирати у поруци да је здравље и формира човека нужно повезано с мишићном активношћу (Дедај, 2011, 346). Бројна дела мислилаца и педагога, а посебно Жана Жака Русоа, истичу потребу хармоничног развоја личности и значе процеса вежбања за оптималан и складан развој човека, сматрајући да је тело важно вежбати, те да се вежбам остварују васпитне компоненте и естетске, емоционалне и моралне вредности (Поткоњак, 2000, према: исто, 348). Посебно је значајно нагласити да се велики број педагога и филозофа позивао на Јувенилову сентенцу: Здрав дух у здравом телу, истичући велику улогу физичког вежбања у формирању правилног ња тела деце и младих. Зато физичко вежба мора бити зано као свесна свакодневна активност кроз читав живот (исто, 355). Проучава проблема ња тела ученика основношколског узраста и улога превентивно- -корективних вежби, условљено је скромном делатношћу када се говори о у улози педагога у истој. Преглед резултата бројних досадашњих истраживања упућује нас на потребу даљег развијања прикладних мултидисциплинарних и интердисциплинарних приступа. Извршене теоријске анализе показале су да се појам ња тела, углавном различито дефинише. Ова неуједначеност у дефинисању појма ња тела, углавном је резултат различитог приступа појединих аутора. Међутим, већина аутора је мишљења да је тела анатомска основа за развој психомоторних способности и да спољни облик тела одређује положај унутрашњих органа и њихово делова. Савремени приступ у проучавању ња тела истиче да су у оквиру моторичког учења важне три компоненте: когнитивна (идеја о циљу), конативна (унутрашња потреба) и моторна (план акције). У подручју физичког вежбања уче по моделу се користи како би се деловало на моторичко понаша, али и на психолошки одговор које оно изазива. С обзиром на чиницу да је основно језгро људског постојања моторика тела, тела и организованост психомоторике, у раду је приказан третман покретом, који ученику открива јасан доживљај себе, свест о себи као личности, доживљаj и свест о своме месту у свету, омогућавајући му самосталност у животу на нивоу узраста који оно досеже. Преглед теоријских студија и емпиријских истраживања у проучавању ња тела, говоре у прилог чиници да је физичка вежба моћно средство превенције неправилног ња тела. Општа карактеристика досадашњих истраживања поменуте проблематике је да доминирају истраживања у којима се статистички констатује ста девијације и анализирају се узроци неправилног ња тела. Наведена истраживања пружила су нам сазнања о неким битним чиниоцима у вези са разматраном проблематиком и наметнула су потребу за имплементацијом сазнања 59

3 до којих су дошли аутори који су се бавили питам (не)правилног ња тела ученика у школску праксу. Значај превентивно-корективних вежби за формира правилног ња тела Усправан став човека је филогенетски веома касно стечено својство. Због тога је потребна свесна пажња да се добро постигне и одржи, с обзиром на то да се човек у стојећем ставу налази у лабилној равнотежи. Равнотежа се може успоставити само правилним положајима делова тела, што се постиже активним радом мускулатуре и пасивним затезам лигамената. Навика доброг и правилног ња тела може да се аутоматизује на првом месту инсистирам на истој. Полазећи од претпоставке како подложност некој аномалији условљавају наследноамбијентални фактори у датим приликама, значајно је истакнути да организам сам, са својим снагама и сазревам, исправља део појаве неправилног ња тела. Нажалост, та природна појава није присутна код све деце, а посебно код тзв. ризичне деце. Код такве деце потребно је предвидети систем превентивних и корективних мера с циљем заштите од неправилног ња тела. Добро треба да постане навика, према томе, гово васпита код детета захтева времена, стрпљења, упорности и доследности од стране свих фактора. Само честим понављам правилног става може се развити добро. Основно средство физичког васпитања је физичка вежба, која подразумева свако крета односно моторну активност која се свесно и у складу са одређеним законитостима примењује, како би се остварили циљеви и задаци физичког васпитања (Крсмановић, 2000, 68). Свака моторна активност састављена је из одређеног броја покрета и кретања међусобно повезаних у ма или више целовит систем. Покрети којима се управља разумом, називају се вољни покрети које карактеришу следећа обележја (исто, 69): увек се јављају као функција сазнања; настају као резултат човековог животног искуства (укључујући и процес учења); уче покрета повећава степен гове потчиности човековој вољи. Са психолошког аспекта, физичка вежба посматра се као вољно крета. Наиме, при извођењу физичке вежбе увек је присутна свесна усмереност на постиза ефекта у складу са задацима физичког васпитања. Са физиолошког аспекта, физичка вежба се посматра као крета које подстиче организам из једног у друго, обично више ста функционисања. У осмишљавању процеса вежбања за наставника највећи значај има педагошки аспект. Физичка вежба пружа велике могућности за развој функционалних и моторичких својстава и способности, што у јединству са формирам и усавршавам моторних умења и навика представља суштину и смисао физичког васпитања (исто, 71). Физичке вежбе имају велики утицај на човечји организам, не само на развој спољашњих, морфолошких, већ и унутрашњих функција. Зато се вежбе користе превентивно, са циљем формирања правилног ња тела, али и корективно са 60

4 циљем корекције неправилног ња тела. Да би се вежба применила превентивно, тј. као корективно средство, неопходно је узети у обзир следеће: оцена ња тела ученика помаже нам да правилно дизајнирамо програм вежби; тела деце у истој генерацији чине ма или више сличну телесну слику, тако да програмски модели вежбања неће имати веће разлике унутар једне групе, наравно уз поштова индивидуалне различитости; на почетку школске године, сваког ученика потребно је подвргнути иницијалном мерењу и телесној анализи, а затим систематски пратити даље промене. На овај начин се формирају лични картони у којима се прати целокупан антрополошки статус; да бисмо утврдили које ћемо вежбе примењивати неопходно је да се изврше вежбе мишића снаге: то испитива се врши мануелно, тј. тражи се одговарајући покрет, а посматрам или палпаторно утврђује се снага мишића. Физичко вежба, као систем едукације и формира правилних моторних навика, може се користити у различите сврхе и на различите начине. За наше разматра значајне су све оне вежбе које се позитивно одражавају на став тела. Физичке вежбе треба да обухвате читаву мускулатуру, а посебно ону која је највише ослабљена. Она треба да представља спој свих позитивних покрета који ће утицати на формира правилног ња тела и корекцију неправилног ња тела. Примена превентивног и корективног рада подразумева вође и усмерава од стране наставника. Најадекватнији вид физичког вежбања усмерен ка формирању правилног ња тела је корективна гимнастика. Корективна гимнастика представља скуп физичких вежби дозираних по интезитету, врсти и трајању, које се могу примењивати превентивно код деце која имају предиспозиције за настанак неправилног ња тела и имају за циљ повећа снаге мишића, амплитуде и координације покрета. Спајам игре и корективне гимнастике јачамо превентивне и терапијске функције физичке вежбе. Бавећи се корективном гимнастиком путем игре, дете се учи да користи физичку вежбу за здравље и обликова сопственог тела, учи да физичку активност доживљава као вредну, угодну. У том смислу корективна гимнастика представља вид васпитања којим се у породичним и ванпородичним условима обезбеђује пова и потпомага нормалног психофизичког развитка детета. Принципи корективне гимнастике су: 1. Принцип мотивације подразумева заинтерсованост детета за извође корективних вежби. Ово ће се најлакше остварити ако детету објаснимо зашто вежба и шта вежбе значе за гово тело, за развитак тела или органа или за корекцију неправилног ња тела. Да би се овај принцип поштовао, потребно је да се у процес мотивације укључе и родитељи, јер ће тиме мотивисаност детета бити повећана и ефикасност вежбања подстицана. 2. Принцип раног почетка значи да се са превенцијом и корекцијом стартује на време, јер одређене вежбе могу помоћи само уколико се оне користе на млађем узрасту. 3. Принцип анализе вежбе подразумева праће ефеката вежбања и индивидуализацију вежбе. 61

5 4. Принцип разумевања вежбе да би дете схватило како вежба делује на гово тело, неопходно је нацртати и на једноставан начин објаснити елементе анатомије и сл. 5. Принцип избегавања бола вежбе које се одвијају безболно деца ће лакше прихватити, те је важно користити систем загрејавања мишића и одмор. 6. Принцип поступности подразумева да се вежбе одвијају од лакших ка тежим, од једноставнијих ка сложенијим и слично. 7. Принцип систематичности ради се о потреби да се свака вежба остварује по устаљеном реду, да се систем вежби одвија по трајању и интензитету на прописани начин, да се целокупни организам третира систематично. С обзиром на то да сваки систем делује организовано и осмишљено, циљ ових вежби је како превентивно, тако и корективно дејство. 8. Принцип континуираности подразумева развија навика сталног и правовременог вежбања. Континуитет ћемо код деце најлакше постићи ако их навикнемо да редовно вежбају. Ову навику је најлакше остварити ако спојимо вежба и игру. 9. Принцип активног учешћа подразумева сарадњу или активну партиципацију детета, оно треба да вежба зато што је убеђено да му је вежба корисна. Деца су по природи активна и партиципативна, она радије изводе активности за које знају да служе датој сврси или за које сама одређују сврху. 10. Принцип упорности претпоставља истрајава у примени физичке вежбе и након дужег периода вежбања. Овај принцип се најбоље остварује уколико је дете убеђено да му вежба помаже. Упорност се може постићи и редовношћу, наставниковим подстицајем. 11. Принцип избегавања монотоније подразумева да се вежба изводи на различите начине и у различитим ситуацијама. У томе помаже игра у којој деца уживају понављајући вежбе. 12. Принцип записивања и контролисања контролиса служи да би се избегле нежељене последице, а записива служи да би се могао пратити континуитет вежби. Велика важност придаје се личним картонима ученика, које сваки наставник треба да води појединачно за сваког ученика (Живковић, 2000, 54). Мало која активност детета има толико значајан утицај на квалитет живота као физичко вежба, које се постиже стручно осмишљеном едукацијом, процесом трансформације антрополошких обележја, моторичких знања и постигнућа. То уједно претпоставља да вежбе треба да буду примерене развојним способностима деце, усмерене према оптималном развоју и усавршавању оних знања, способности и особина које су у поједином развојном раздобљу примарне за ученике млађег и старијег школског узраста. Методолошки оквир Превенција неправилног ња тела ученика обухвата, између осталог, редовно праће раста и развоја, благовремено открива узрока поремећаја и здравственоваспитни рад са ученицима на принципима редовне физичке вежбе. У превенцији и 62

6 корекцији промена у смислу нарушеног ња тела ученика, веома је значајан тимски рад наставника физичког васпитања, педагога, школског лекара и родитеља. Наставник физичког васпитања требало би да укаже родитељима на новонастале промене код њиховог детета, како би дете, поред одговарајућег вежбања у школи, и код куће могло примењивати исти или бар сличан програм. Сматрамо да једино сајно провођене активности мултидисциплинарног тима могу имати значајну превентивно-корективну улогу. С обзиром на ову чиницу, одлучили смо да се фокусирамо на следећи проблем истраживања: Да ли и у којој мери предложен комплекс физичких вежби утиче на превенцију неправилног ња тела ученика основношколског узраста? У складу са наведеним проблемом истраживања, а на основу гових битних саја и њихове интеракције, утврђени су циљ и задаци истраживања. Циљ истраживања је: утврдити утицај шестомесечног експерименталног програма рада који се састоји од комплекса физичких вежби усмерених ка превенцији неправилног ња тела ученика основношколског узраста. Овако постављен циљ истраживања рашчланили смо на хијерархијске нивое и операционализовали кроз следеће истраживачке задатке: 1. Утврдити разлике између експерименталне и контролне групе у процени ња тела ученика на иницијалном и финалном мерењу; 2. Утврдити да ли се узраст и пол испитаника на иницијалном и финалном мерењу, јављају као детерминанте (не)правилног ња тела; 3. Утврдити да ли варијабла: однос ученика према настави физичког васпитања има утицај на (не)правилно њe тела ученика. На основу теоријског приступа проблему, циља и задатака истраживања, формулисане су следеће хипотезе од којих се пошло у истраживању: Најопштија хипотеза (Х) којом се обухвата цео испитивани простор гласи: (Х) Превентивно-корективне вежбе имају утицаја на појаву дистинктивних обележја између иницијалног и финалног мерења у погледу формирања правилног ња тела ученика. Посебне хипотезе: Х 1 Разлике између испитаника на иницијалном и финалном мерењу с обзиром на тела сатистички су значајне; Х 2 Индивидуалне карактеристике личности (узраст и пол) значајно диференцирају испитанике у погледу ња тела на иницијалном и финалном мерењу; Х 3 Постоји значајна разлика између два субузорка групе (лоше тела и слабо ) за обележје однос ученика према настави физичког васпитања; Операционално дефиниса варијабли нужан је услов проверљивости хипотеза. Одређива кључних појмова обухваћених формулацијом проблема истраживања омогућава нам да прикажемо листу варијабли, те да их јасно и прецизно дефинишемо на теоријском и операционалном нивоу. Операционализација варијабли вршиће се применом експерименталног програма, као и низа питања у инструментима истраживања. 63

7 Табела 1: Узорак варијабли Назив варијабли Број Садржина варијабли варијабли ПОЛ 1 Опис узорка испитаника по полној припадности. Номинална скала која разликује две групе: мушки (1) и женски (2) пол УЗРАСТ 1 Опис узорка испитаника по узрасту. Ординална скала која разликује четири групе (разреда): I-II (1); III-IV(2); V-VI(3); VII-VIII(4) МНВ_НВ1 до МНВ_ НВ8 5 Параметри који чине целину варијабле: тип ња тела (скала процене вредности од 1 до 5) НФВ_НФ1 до НФВ_НФ10 10 Параметри који чине целину варијабле: однос ученика према настави физичког васпитања (скала процене вредности од 1 до 5) ПФПВ_ФПВ1 до ПФПВ_ФПВ20 20 Параметри који чине целину варијабле: Програм превентивно-корективних вежби. УКУПАН БРОЈ ВАРИЈАБЛИ 37 Легенда техничких ознака варијабли: МНВ_Н Процена ња тела методом Наполеона Воланског НФВ_НФ Скала процене наставе физичког васпитања ПФПВ_ФПВ Програм превентивно-корективних вежби Технике и инструменти истраживања Полазећи од специфичности проблематике у складу са предметом, циљем и задацима истраживања, као и у складу с постављеним хипотезама, у раду је примена техника скалирања и инструмент-скала процене. Процена ња тела ученика извршен је методом Наполеона Воланског. Спроведено истражива је систематско експериментално истражива, у којем је примен упитник Ликертовог типа. Узорак мерних инструмената чине: 1. Метода Наполеона Воланског Параметри на основу којих којих се формира оцена ња тела су: главе, рамена, лопатица, развијеност грудног коша, одступа кичменог стуба у фронталној равни, трбуха, облик ногу, свод стопала, тип ња тела, облик и израженост кривина кичменог стуба у сагиталној равни. По Воланском постоје три оцене: 0, 1, 2. Оцена 0 даје се за ста када се сви параметри налазе у нормалним односима. Оцена 1 представља одређено одступа од нормалног става и успешно се може санирати кроз наставу физичког васпитања. Оцена 2 карактеришу знатна одступања од нормалног статуса ња тела (Улић, 1997, 54). 2. Скала процене за ученике (однос ученика према настави физичког васпитања) Физичко васпита није прилагођено појединцу (НФ1). Наставник физичког васпитања нас својим примером подстиче на физичко вежба (НФ2). 64

8 Настава физичког васпитања је добро организована (НФ3). Физичко васпита развија смисао за лепоту тела (НФ4). На часовима физичког васпитања учимо и зашто је вежба важно (НФ5). Физичко васпита доприноси изградњи позитивног карактера (НФ6). Настава физичког васпитања, вежба и игра помажу ми у учењу (НФ7). На часовима физичког васпитања треба да буде реда и дисциплине као и на другим часовима (НФ8). Знања која стичем на настави физичког васпитања корисна су за мој будући живот (НФ9). Физичко васпита, вежба и игра пружају ми велико задовољство (НФ10). Одређе основног скупа и план узорковања Популацију представљају лако ментално недовољно развијени ученици основношколског узраста. Како би се јасније одредила популација дефинисали смо је тројако: сајем: лако ментално недовољно развијени ученици основношколског узраста; обимом: са територије општине Бечеј; временом: у току школске 2008/09. године (шест месеци). За ове узрасте ученика одлучили смо се због тога што представљају критичне временске периоде за могућност појаве неправилног ња тела. Истражива је обављено на намерном узорку од 212 испитаника, који чине два субузорка: ученици који чине експерименталну групу испитаника (112), ученици који чине контролну групу испитаника (100). Табела 2: Приказ узорка испитаника Ученици (групе Е-К) Експериментална Контролна Укупно f % f % f % 1 мушки 53 47, , ,58 ПОЛ 2 женски 59 52, , , година 21 18, , ,87 УЗРАСТ година 28 24, , , година 36 32, , , година 27 24, , ,77 Истраживачка стратегија и нацрт истраживања (метода) Како би се провериле теоријске хипотезе истраживања у нашем раду је примена каузална метода педагошки експеримент и дескриптивна метода метода теоријске анализе. Карактеристика педагошког експеримента је да се плански испита ефикасност предложених превентивно-корективних вежби. Експериментална група ученика радила је три пута недељно по 30 минута вежбе у оквиру редовних часова 65

9 физичког васпитања и два пута недељно по 30 минута превентивно-корективне вежбе (терапија покретом). Контролна група ученика радила је три пута недељно вежбе које су предвиђене наставним планом и програмом. Осим експерименталног нацрта у раду је примена дескриптивна метода метода теоријске анализе (анализа педагошке документације и стручна литература). Теоријска анализа пружила је велики допринос истраживању одабраног проблема у виду научно заснованих критеријума проблемског моделовања, представљајући неопходан предуслов за емпиријску проверу постављених хипотеза. Истражива се ослања како на квантитативну, тако и на квалитативну анализу података. Анализа је спроведена у три корака и то: тестира хипотеза о сличности или разликама, одређива мере разлика са дефинисам карактеристика и графичким приказом. У раду су коришћени мултиваријантни поступци МАНОВА и дискриминативна анализа. Да би се избегло губље информација, проналажем најфинијих веза и сазнања, на непараметријским величинама, извршено је скалира података на табелама контигенције. Од униваријантних поступака примен је Royev тест, Пирсонов коефицијент контингенције (χ), коефицијент мултипле корелације (Р). Примени математичко-статистички поступци у раду имају као крајњи циљ доказива, односно оповргава унапред постављених хипотеза. Анализа и интерпретација резултата истраживања Анализа резултата истраживања и њихова интерпретација вршиће се са циљем указивања на дискриминативно дејство независних на зависну варијаблу, односно њихове повезаности као ширег појма који одређује однос између примених варијабли. Сагледава проблема истраживања посматраћемо кроз следећа критеријумска обележја: тела, узраст и пол. Приказ резултата истраживања започећемо операционализацијом зависне варијабле: тела ученика, а затим ћемо анализирати однос сваке од независних варијабли са зависном како бисмо установили да ли оне утичу на појаву (не)правилног ња тела ученика. Анализа ња тела испитаника У складу са раније утврђеним нацртом истраживања анализираће се тематска целина процена ња тела на узорку од 212 испитаника коју чине две групе: експериментална (112) и контролна (100), на иницијалном и финалном мерењу. Ову варијаблу чини следећих пет обележја: врло лоше, слабо, добро, врло добро, изврсно. Процена ња тела извршена је на основу осам параметара: главе, рамена, лопатица, развијеност грудног коша, бочне кривине кичменог стуба (сколиозе), предг зида трбуха, оцена облика ногу посматрано спреда, стопала. Анализа ових параметара према три модалитета: нормално (оцена 0), одступа 66

10 (оцена 1), знатно одступа (оцена 2), указује на одступа појединих параметара, односно на тип ња тела испитаника. Приликом утврђивања значајности разлика између ња тела испитаника експерименталне и контролне групе на иницијалном и финалном мерењу, групе смо поделили по следећим нивоима (Tабелa 3). Табела 3: Подела група по нивоима Ниво I Ниво II Ниво III Ниво IV Експериментална иницијална Контролна иницијална Експериментална финална Контролна финална Бројчана (н) и процентуална (%) заступљеност ња тела на иницијалном и финалном мерењу по групама (Е-К), приказана је у Tабели 4. Табела 4 Групе (Е-К) Врло лоше Слабо Добро Врло добро Изврсно н % н % н % н % н % НИВO I ,6* ,4* НИВО ,0* ,0* ,0* II НИВО ,5* ,1* , III НИВО IV , , ,0* На иницијалном мерењу у експерименталној групи врло лоше појављује се код 11.61% испитаника, што је значајно више у односу на заступљеност код испитаника контролне групе (.00% p=.001). Док је на финалном мерењу заступљеност овог типа ња тела следеће: експериментална (.00% p=.000) и контролна (.00% p=.001). Може се са великом прецизношћу уочити да су испитаници из експерименталне групе код којих је установљено на иницијалном мерењу слабо тела (87,50%), на финалном мерењу показали напредак у њу тела (4,46% p=.000). Може се, такође, видети и разлика између података добијених на иницијалном (3,00% p=.000) и финалном мерењу (.00% p=.000) код контролне групе. Добро тела, које је установљено код испитаника експерименталне групе на финалном мерењу (24,11%), указује на то да је значајно у односу на заступљеност доброг ња тела испитаника код контролне групе на иницијалном мерењу (13,00% p=.040). Исти тип ња тела појављује се код контролне групе на финалном мерењу у већем броју (11,00% p=.014) у односу на појављива код испитаника експерименталне групе на иницијалном мерењу (.89% p=.000). Анализа података добијених овим истраживам, указује на то да је у контролној групи на иницијалном мерењу код испитаника највише заступљено врло добро тела (71,00%), што је значајно више у односу на заступљеност истог типа ња тела код испитаника експерименталне групе на иницијалном мерењу (.00% p=.000). Изврсно имају испитаници контролне групе на финалном мерењу (25,00%), што указује на значајно већу заступљеност овог типа 67

11 ња тела у односу на испитанике из контролне групе на иницијалном мерењу (13,00% p=.032) и експерименталне групе на финалном (3,57% p=.000) и иницијалном мерењу (.00% p=.000). Уочава се да постоји значајна разлика у односу на тип ња тела код испитаника обе групе (експериментална и контролна) на иницијалном и финалном мерењу. Односно постоји разлика између експерименталне групе на иницијалном мерењу, контролне групе на иницијалном мерењу, експерименталне на финалном мерењу и контролне групе на финалном мерењу у односу на тип ња тела ученика. Како је p =.000 χ2 - теста, а χ=.703 може се рећи да постоји висока повезаност између експерименталне и контролне групе и ња тела. То значи да су се на финалном мерењу, ученици експерименталне групе по карактеристикама типа ња тела приближили контролној групи. Може се запазити да вредност Фишерове расподеле F= , за два нивоа (Е-К) указује на постоја значајних разлика између група за варијаблу ња тела са поузданошћу закључивања од p =.000. То значи да, према резултатима анализе МАНОВА, постоји значајна разлика између две групе испитаника на посматраном простору, те се прихвата хипотеза Х 1, која гласи: Разлике између испитаника на иницијалном и финалном мерењу с обзиром на тела сатистички су значајне. Значајност разлике између група испитаника (Е-К) у односу на процену ња тела на иницијалном и финалном мерењу приказана је у Tабели 5. Табела 5 Групе χ R F p Коефицијент дискриминације Држа тела иницијално мере Држа тела финално мере На основу вредности Фишерове расподеле (F) са високом поузданошћу закључивања (p <.1 за посматрана обележја) прихвата се хипотеза Х 1, што значи да постоји значајна разлика између ове две групе испитаника код типа ња тела на иницијалном мерењу (.000) и типа ња тела на финалном мерењу (.000). Можемо констатовати да између неких параметара ња тела код обе групе испитаника, постоје статистички значајне разлике и јасно дефинисана граница. Примећујемо да су вредности коефицијената дискриминације за ову варијаблу ( тела) веома високе, што значи да најизразитије разграничавају групе испитаника на иницијалном (10.172) и финалном мерењу (.220). Наиме, дефинисане карактеристике експерименталне групе на иницијалном мерењу има 112 испитаника. То указује на то да је хомогеност групе висока 100%. Дефинисане карактеристике контролне групе на иницијалном мерењу има 95 од 100 испитаника. Хомогеност групе од 95,0% је висока. Мали број испитаника ове групе (5) испољава особине друге групе. Дефинисане карактеристике експерименталне групе на финалном мерењу има 107 од 112 испитаника. Хомогеност групе од 95,5% је висока, јер пет испитаника испољава 68

12 друге карактеристике. Дефинисане карактеристике контролне групе на финалном мерењу има 100 од 100 испитаника. Овај податак указује да је хомогеност од 100,0% висока, јер сви испитаници имају исте карактеристике (Tабелa 6). Табела 6: Хомогеност група у простору између иницијалног и финалног мерења Групе-нивои м/н % Експериментална група (И) 111/112 99,11 Контролна група (И) 95/100 95,00 Експериментална група (Ф) 107/112 95,54 Контролна група (Ф) 100/ ,00 Легенда: (И) иницијално мере (Ф) финално мере На основу добијених резултата можемо констатовати да су утврђене значајне разлике између иницијалног и финалног мерења код експерименталне групе у процени ња тела ученика. На основу резултата које су ученици обе групе постигли на финалном мерењу, добили смо сасвим нову слику о њиховом њу тела (Tабелa 7). Табела 7: Карактеристике група (Е-К) на иницијалном и финалном мерењу Тип ња иницијално мере Тип ња финално мере К.диск Експериментална Контролна врло лоше *, добро *, врло добро слабо *, *, изврсно *.220 слабо *, добро изврсно *, добро *, Ученици из експерименталне групе су на иницијалном мерењу имали следећи тип ња тела: врло лоше *, слабо *, док су на финалном мерењу показали следећи тип ња тела: слабо *, добро *, врло добро. То значи да постоје значајне разлике у процени ња тела на иницијалном и финалном мерењу код експерименталне групе ученика. Резултати овог истраживања поклапају се са подацима који су добијени у магистарском раду Улић, Д. (1983, 96) Могућност отклањања лошег ња тела средствима физичког васпитања, где су, такође, добијене статистички значајне разлике између резултата које су постигли ученици експерименталне групе са резултатима ученика контролне групе, у корист експерименталне. Такође, у начелу, можемо рећи да су ученици из контолне групе на иницијалном мерењу имали/ју следећи тип ња тела: добро *, врло добро *, изврсно *, а на финалном мерењу: изврсно *. Контролна група ученика је била укључена у реализацију редовног програма физичког васпитања. Уочава се да је и код ове групе ученика дошло до побољшања у њу тела, али у мањој мери. Ова чиница иде у прилог томе, да покрет као основно средство наставе физичког васпитања чини основу превентивних мера нарочито код ученика школског узраста. Елипсе приказују однос и карактеристике сваке од две групе испитаника (експериментална (1) и контролна (2)), у односу на два најдискриминативнија обележја типа ња тела: на иницијалном (И) и финалном мерењу (Ф). 69

13 ocnf-2 ocnf-3 1 ocnf ocnf-5 ocni-3 ocni-4 ocni-5 ocni-2 ocni-1 Графички приказ бр. 1 Положај и карактеристика групе испитаника на иницијалном и финалном мерењу Легенда: експериментална (1); контролна (2); врло лоше (И-1); слабо (И-2); добро (И-3); врло добро (И-4); изврсно (И-5); слабо (Ф-2); добро (Ф-3); врло добро (Ф-4); изврсно (Ф-5) Хоризонтална оса представља тип ња тела на иницијалном мерењу (И) и има петостепену скалу процене, а вертикална оса представља тип ња тела испитаника на финалном мерењу (Ф) и има четворостепену скалу процене. Увидом у Графички приказ бр. 1, може се уочити да је у односу на осу тип ња тела на иницијалном мерењу, у субузорку контролна група (2) највише заступљена процена добро, а за субузорак експериментална (1) је највише заступљена процена врло лоше. У односу на осу типа ња тела на финалном мерењу за субузорак контролна група (2) доминира процена изврсно, а у експерименталној групи (1) доминира процена слабо. Рачунам Махаланобисове дистанце између група испитаника добија се још један показатељ сличности или разлика. Резултати из Tабеле 8 указују да је најма растоја између група: експериментална финална и експериментална иницијална (6.60), а најудаљеније су код следеће групе испитаника: контролна иницијално и експериментална иницијална (6.74). Добијене разлике указују на то да су ученици експерименталне групе више напредовали у погледу исправљања неправилног ња тела, у односу на ученике контролне групе. Не можемо рећи да контролна група није уопште напредовала у том смислу, већ да је тај податак значајан у мањој мери. 70

14 Табела 8: Дистанца (Махаланобисова) између групе испитаника у односу на процену ња тела на иницијалном и финалном мерењу Групе Експ.ин. Конт. ин Експ. фин Конт. фин. Експериментална (И) Контролна (И) Експериментална (Ф) Контролна (Ф) Легенда: (И) иницијално мере (Ф) финално мере Чиницу да су испитаници експерименталне групе на финалном мерењу по свим параметрима, тј. типу ња тела, показали позитивне промене можемо интерпретирати на следећи начин: претпоставља се да су превентивно-корективне вежбе утицале на исправља неправилног ња тела ученика основношколског узраста. Може се рећи да су испитаници експерименталне групе значајније напредовали у формирању правилног ња тела, него испитаници контролне групе. Не можемо рећи да контролна група није уопште напредовала у том смислу, већ да се тај податак није показао статистички значајним. На основу дистанце уочава се да је већа разлика између иницијалног и финалног мерења код експерименталне група, док је разлика код контролне групе много мања. То значи да се тела деце експерименталне групе више поправило него код контролне. Односно, да је експериментални третман имао већи ефекат од контролног третмана. Груписа група по блискости приказано је на дендрогаму који следи: Графички приказ бр. 2 Груписа по блискости Анализа процене ња тела испитаника на иницијалном и финалном мерењу по узрасту У складу са раније утврђеним нацртом истраживања, на узорку од 112 ученика (I-II (21), III-IV (28), V-VI (36),VII-VIII (27)), анализираће се процена типа ња тела на иницијалном и финалном мерењу по разредима (узрасту). Варијабла узраст ученика 71

15 операционализована је кроз узраст и разред који испитаници похађају. Њихова структура према узрасту приказана је у Tабели 9. Табела 9: Узраст-разред ученика по нивоима Ниво Узраст н % I 7 9 год II 9 11 год III год IV год У ниво I сврстали смо све испитанике који похађају први и други разред основне школе (21), у ниво II ученике који похађају трећи и четврти разред (28). Ученици који похађају пети и шести разред (36) основне школе сврстани су у ниво III, а у нивоу IV су они испитаници који похађају седми и осми разред основне школе (27). Указаће се на значајне разлике између и унутар нивоа. У Tабели 10, дат је преглед заступљености типа ња тела на иницијалном мерењу. Ако погледамо резултате у датој табели, уочавамо да је код ученика VII и VIII (22,22%) највише заступљено врло лоше тела, што је значајно више у односу на заступљеност код ученика I и II разреда (4,76% p=.096). Слабо је више заступљено код ученика I-II разреда (95,24%), што је знатно више у односу на заступљеност код ученика VII и VIII разреда (77,78% p=.096). Табела 10: Преглед заступљености типа ња тела на иницијалном мерењу РАЗРЕД ВРЛО ЛОШЕ ДРЖАЊЕ СЛАБО ДРЖАЊЕ н % н % I-II * III-IV V-VI VII-VIII * На основу добијених резултата могуће је издвојити карактеристике сваког разреда у односу на тип ња тела на иницијалном мерењу. Може се констатовати да ученици I и II разреда имају више изражено својство слабо тела*, док је код ученика III и IV разреда више изражено својство слабо. Може се рећи да ученике V и VI разреда карактерише својство врло лоше, а ученике VII и VIII разреда имају више изражено својство врло лоше *. С обзиром на добијену вредност p =.214 може се рећи да методом χ2-тест није утврђена повезаност између разреда који похађају испитаниcи и типа ња тела на иницијалном мерењу. 72

16 95,20% 92,90% 88,80% ,80% I-II III-IV ,80% 7,10% 11,10% 22,20% V-VI врло лоше слабо VII-VIII Графички приказ бр. 3 Преглед заступљености типа ња тела на иницијалном мерењу Табела 11: Преглед заступљености типа ња тела на финалном мерењу РАЗРЕД СЛАБО ДРЖАЊЕ ДОБРО ДРЖАЊЕ ВРЛО ДОБРО ДРЖАЊЕ ИЗВРСНО ДРЖАЊЕ н % н % н % н % I-II , ,5* 0..0 III-IV , ,7" 2. 7,1 V-VI 1. 2, , ,2 2. 5,6 VII-VIII 4. 14,8* ,3* 7. 25, Увидом у Tабелу 11, уочава се да слабо тела у односу на ученике који похађају V и VI разред (2,78% p=.085), I и II разред (.00% p=.072) и III и IV разред (.00% p=.039), у највећем броју имају ученици VII и VIII разреда (14,81%). Добро тела највише је заступљено код ученика VII и VIII разреда (59,26%), затим код ученика V и VI разреда (19,44% p=.002), I и II разреда (9,52% p=.001), III и IV разреда (7,14% p=.000). Врло добро тела у највећем броју имају ученици I и II разреда (90,48%), што је у односу на ученике VII и VIII разреда (25,93% p=.000), значајно више. Изврсно тела највише је заступљено код испитаника који похађају III и IV разред (7,14%). На основу добијених резултата могуће је издвојити карактеристике сваке групе (разреда) у односу на тип ња тела на финалном мерењу. Код ученика I и II разреда уочава се да је највише изражено својство врло добро *. Ученици III и IV разреда имају следеће карактеристике: изврсно, врло добро. Добро и изврсно уочавају се као карактеристике ученика V и VI разреда. Ученици VII и VIII разреда имају више изражено својство слабо *, добро *. Може се констатовати да постоји умерена повезаност између разреда и типа ња тела на финалном мерењу, са поузданошћу p =.000 χ2 - testа, а χ=.519 са интервалом поверења (.423;.616) који не садржи нулу. 73

17 Табела 12: Значајност разлика између група у односу на тип ња тела на иницијалном и финалном мерењу Анализа Н F p МАНОВА ДИСКРИМИНАТИВНА Мултиваријантна анализа варијансе указује на значајност разлика између група у простору између иницијалног и финалног мерења. Како је p =.000 прихвата се хипотеза Х 2. 1 која гласи: Држа тела подложно је узрасним варијацијама и постоје разлике по овом обележју између узрасних група. У складу са овим дискриминативна анализа доказује да постоји значајна разлика и јасно дефинисана граница између група (разреда) на иницијалном и финалном мерењу по типу ња тела. Табела 13: Значајност разлике између група у простору између иницијалног и финалног мерења Групе χ R F p Тип ња тела (И) Тип ња тела (Ф) На основу чинице да је p <.1 констатује се да постоји значајна разлика између четири групе код типа ња тела на финалном мерењу (.000). Табела 14: Коефицијент дискриминације између група у простору између иницијалног и финалног мерења Групе КОЕФИЦИЈЕНТ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ Тип ња тела на финалном мерењу.613 Тип ња тела на иницијалном мерењу.141 Коефицијент дискриминације упућује нас да је највећи допринос дискриминацији између група у процени ња тела на финалном мерењу.613, док је на иницијалном мерењу.141. Са веома високом поузданошћу закључујемо да постоји јасно дефинисана граница између четири узрасне групе испитаника по датом обележју (тип ња тела). Како је p=.000 могуће је одредити карактериске узрасних група (разреда) у односу на процену ња тела на иницијалном и финалном мерењу. Табела 15: Карактеристике група (узраст) у простору између иницијалног и финалног мерења Групе К.диск Разред I-II Разред III-IV Разред V-VI Разред VII-VIII.613 врло добро изврсно, добро, слабо *, * врло добро изврсно добро * Тип ња тела (Ф) Тип ња тела (И).141 слабо * слабо врло лоше врло лоше * Резултати истраживања показују да се могу уочити разлике у њу тела између четири групе испитаника распоређених по разредима. Може се констатовати да се код испитаника старијих разреда (V,VI,VII,VIII) на иницијалном мерењу уочава врло лоше тела. С обзиром на то да је анализа података показала да се 74

18 неправилно тела с узрастом повећава, а поклапа се и са периодима уласка у пубертет претпоставља се да је то један од узрока неправилног ња тела. Подаци у Табели 16 указују да је дискриминативним поступком утврђено да је најма растоја између ученика следећих разреда: VII и VIII и I и II (.00), а веће растоја између испитаника VII и VIII и V и VI разреда (1.63). Табела 16: Дистанца (Махаланобисова) између група у простору између иницијалног и финалног мерења Разред I-II III-IV V-VI VII-VIII I-II III-IV V-VI VII-VIII На основу резултата добијених истраживам на одабраном узорку, сматрамо да постоји повезаност између неких показатеља неправилног ња тела и узраста. То потврђују и резултати истраживања других аутора. Резултати истраживања Н. Мијаиловић и М. Зечевић (2006), показују да се неправилно тела са узрастом повећава. З. Косинац (2002) је на основу резултата својих истраживања установио високу корелацију између неправилног ња тела и ученика у доба пубертета. Аутор сматра да су повезаност раста и прогресија неправилног ња тела најчешће полазна основа у опису настанка и развоја неправилног ња тела. На узрасту између 5. и 10. године када је раст успоренији, заступљеност неправилног ња је нешто мања, али уласком у пубертет може се очекивати нагло погорша постојећег неправилног ња тела као и открива нових случајева. Зато наглашава да се неправилно тела може избећи или ублажити активним програмима вежбања. Табела 17: Хомогеност група у простору између иницијалног и финалног мерења РАЗРЕД М/Н % I-II 19/21 90,48 III-IV 26/28 92,86 V-VI 31/36 86,11 VII-VIII 20/27 74,07 Карактеристику прве групе (I и II разред), дефинисану на основу претходних анализа, има деветнаесторо (19) од двадесет једног (21) детета. Хомогеност групе од 90,5% је висока. То значи да мали број (2) испитаника има друге карактеристике, а не карактеристике своје групе. Карактеристику друге групе (III и IV разред) има двадесет шесторо (26) од двадесет осморо (28) деце. Хомогеност групе од 92,9% је висока. Мали број испитаника (2) има друге карактеристике. Карактеристику треће групе (V и VI разред) има тридесет једно (31) од тридесет шесторо (36) деце. Хомогеност групе од 86,1% висока, јер петоро деце има друге карактеристике. Карактеристику четврте групе (VII и VIII разред) има 20 од двадесет седморо (27) деце. Хомогеност групе од 74,1% је висока. То значи да седморо испитаника има друге карактеристике. 75

19 У Графичком приказу бр. 4, елипсе (разреди који похађају испитаници) приказују однос и карактеристике група ((1) разред I -II, (2) разред III-IV, (3) разред V-VI, (4) разред VII-VIII), у односу на два најдискриминативнија обележја ња тела: на финалном (Ф) и иницијалном (И) мерењу. ocni ocnf-5 ocnf-4 ocnf-3 ocnf-2 ocni-1 Графички приказ бр. 4 Разлике између група (узраст) у њу тела у простору између иницијалног и финалног мерења Легенда: разред I-II (1); разред III-IV (2); разред V-VI (3); разред VII-VIII (4); слабо (Ф-2); добро (Ф-3); врло добро (Ф-4); изврсно (Ф-5); врло лоше (И-1); слабо (И-2) Хоризонтална оса показује тип ња тела на финалном мерењу (Ф) и има четворостепену скалу процене, а вертикална оса представља тип ња тела на иницијалном мерењу (И) и има двостепену скалу процене. Увидом у Графички приказ бр. 4, може се уочити да је у односу на осу која приказује тип ња тела на финалном мерењу, у другом субузорку (III и IV разред) највише заступљена процена изврсно, а у четвртом субузораку (VII и VIII разред) највише је заступљена процена слабо. У односу на осу која представља тип ња тела на иницијалном мерењу, за четврти субузорак (VII и VIII разред) доминира процена врло лоше, а за разред I и II (1) доминира процена слабо. Анализа процене ња тела испитаника на иницијалном и финалном мерењу по полу Међу факторима који се у стручној литератури наводе као значајне детерминанте (не)правилног ња тела ученика, обично се наводи и пол. Анализираће се варијабла ња тела ученика на иницијалном и финалном мерењу по полу. Структура испитаника по полу приказана је у Tабели

20 Пол н % Женски 59 52,68 Мушки 53 47,32 Н= ,22% 83,02% м ,98% 6,78% ж врло лоше слабо тела Графички приказ бр. 5 Држа тела ученика на иницијалном мерењу Табела 19: Бројчана (н) и процентуална (%) заступљеност типа ња тела ученика на иницијалном мерењу по полу Групе Врло лоше Слабо н % н % Дечаци 9. 17,0* ,0 Девојчице 4. 6, ,2* Врло лоше тела заступљеније је код дечака (16,98%) у односу на девојчице (6,78% p=.095). Може се констатовати да је код девојчица (93,22%) значајно више заступљено слабо у односу на дечаке (83,02% p=.095). Највеће разлике између полова у односу на тип ња тела изражене су код дечака за модалитет врло лоше *, а код девојчица слабо *. На основу добијених резултата могуће је издвојити карактеристике сваке групе по полу у односу на тип ња тела на иницијалном мерењу. Уочава се да дечаци имају више изражено својство врло лоше *, слабо, док је код девојчица израженије својство слабо *, врло лоше. Може се рећи да постоји повезаност између група (пол) у односу на тип ња тела, али са повећаним ризиком закључивања с обзиром на то да је p =

21 Табела 20: Бројчана (н) и процентуална (%) заступљеност типа ња тела на финалном мерењу по полу Групе Слабо Добро Врло добро Изврсно н % н % н % н % Дечаци 5. 9,4* ,8* ,8 1. 1,9 Девојчице , ,4* 3. 5,1 На финалном мерењу оцена ња тела у односу на пол су следеће: слабо тела је у односу на девојчице (.00% p=.017) више заступљено код дечака (9,43%). Добро тела је у односу на девојчице (13,56% p=.007) више заступљено код дечака (35,85%). Врло добро тела је у односу на дечаке (52,83% п=.002) више заступљено код девојчица (81,36%). Изврсно тела највише се уочава код девојчица (5,08%). Како је p =.001 χ2 - теста, а χ=.348, може се рећи да постоји ниска повезаност између пола и типа ња тела на финалном мерењу. То значи да дечаци имају лошије, а девојчице боље тела. Табела 21: Значајност разлика између група (пол) у односу на процену ња тела на иницијалном и финалном мерењу Анализа Н F P МАНОВА ДИСКРИМИНАТИВНА Поступак МАНОВА потврђује да постоје значајне разлике (F=9.452, p =0.000) у њу тела ученика с обзиром на пол на иницијалном и финалном мерењу. То значи да се прихвата хипотеза Х 2. 2 која гласи: Држа тела подложно је полним варијацијама и постоје значајне разлике по овом обележју између испитаника женског и мушког пола. Униваријантном анализом варијансе, такође је утврђено да постоје значајне разлике (p =.000) у њу тела ученика с обзиром на пол на иницијалном и финалном мерењу. Табела 22: Значајност разлика између група (пол) у односу на процену ња тела на иницијалном и финалном мерењу Групе χ R F p Ф-тип ња тела на финалном мерењу И-тип ња тела на иницијалном мерењу Вредност Фишерове расподеле износи F=2.828 и F=17.465, као и поузданост (p) која се креће од.000 до.095, указују на постоја веома значајних разлика између група (пол) на иницијалном и финалном мерењу. Табела 23: Коефицијент дискриминације између група (пол) у односу на процену ња тела на иницијалном и финалном мерењу Групе Коефицијент дискриминације Ф.155 И

22 Коефицијенат дискриминације упућује да је највећа дискриминативност изражена у процени ња тела с обзиром на пол на финалном мерењу (.155), а најмања на иницијалном мерењу (.021). Са веома високом поузданошћу (p=.000) можемо рећи да постоје јасно дефинисана граница између ученика у односу на пол, те је могуће одредити њихове карактеристике у односу на тип ња тела на иницијалном и финалном мерењу. Табела 24: Карактеристике група(пол) у простору између иницијалног и финалног мерења Групе К.диск Дечаци Девојчице Ф.155 слабо *, добро * врло добро *, изврсно И.021 врло лоше * слабо *, врло лоше На основу процене ња тела деце на иницијалном и финалном мерењу може се рећи да : Дечаци имају следећи тип ња тела на финалном мерењу: слабо *, добро *, врло добро, док су на иницијалном мерењу показали следеће карактеристике: врло лоше *, слабо. Девојчице имају следећи тип ња тела на финалном мерењу: врло добро *, изврсно, слабо, а на иницијалном мерењу показале су следеће карактеристике: слабо *, врло лоше. Уочава се да је третман имао већи утицај на девојчице; претпоставља се да су њихова савесност и упорност, поред осталог, допринеле истој. Табела 25: Хомогеност група (пол) у простору између иницијалног и финалног мерења Групе м/н % Дечаци 24/53 45,28 Девојчице 51/59 86,44 Карактеристику прве групе (дечаци), дефинисану на основу претходних анализа, има 24 од 53 испитаника. Хомогеност групе од 45,3% је мала, тј. 45% није напредовало. То значи да већи број (29) испитаника има друге карактеристике, а не карактеристике своје групе. Карактеристику друге групе (девојчице), дефинисану на основу претходних анализа, има 51 од 59 испитаника. Хомогеност групе од 86,4% је висока, тј. 86,4 % девојака су поправиле. То значи да мали број (8) испитаника има друге карактеристике, а не карактеристике своје групе. Дистанца између група у простору између иницијалног и финалног мерења, указују да је растоја између пола ученика (дечаци и девојчице) умерено (Табела 26). Табела 26 : Дистанца (Махаланобисова) између група у простору између иницијалног и финалног мерења Групе Дечаци Девојчице Дечаци Девојчице Елипсе (пол испитаника) у Графичком приказу бр. 6 приказују однос и карактеристике група по полу: (дечаци (1) девојчице (2)), у односу на два најдискриминативнија 79

23 обележја типа ња тела: тип ња тела на финалном мерењу (Ф) и тип ња тела на иницијалном мерењу (И). ocni ocni-2 2 ocnf-5 ocnf-4 ocnf-3 ocnf-2 Графички приказ бр. 6 Разлике између група (пол) у њу тела у простору између иницијалног и финалног мерења Легенда: дечаци (1); девојчице (2); слабо (Ф-2); добро (Ф-3); врло добро (Ф-4); изврсно (Ф-5); врло лоше (И-1); слабо (И-2) Апсциса (хоризонтална оса) представља тела на финалном мерењу (Ф) и има четворостепену скалу процене, а ордината (вертикална оса) представља тела на иницијалном мерењу (И) и има двостепену скалу процене. Увидом у Графички приказ бр. 6, може се уочити да је у односу на осу коју представља тела на финалном мерењу, у субузорку девојчице (2) највише заступљено изврсно тела, а код субузорака дечаци (1) највише је заступљено слабо тела. У односу на осу која представља ња тела на иницијалном мерењу, за субузорак девојчице (2) доминира слабо тела, а за субузорак дечаци (1) доминира врло лоше тела. Анализа односа ученика према настави физичког васпитања с обзиром на тела Табела 27: Бројчана (н) и процентуална (%) заступљеност параметра : НФВ_НФ1 до НФВ_НФ10 у односу на тела ученика 80