Логаритамска функција шта ће то мени?
|
|
- Πέρσις Βασιλειάδης
- 7 χρόνια πριν
- Προβολές:
Transcript
1 Логаритамска функција шта ће то мени? Александра Равас Јован Кнежевић Нела Спасојевић Републички семинар 06. о настави математике и рачунарства у основним и средњим школама Београд, 4. фебруар 06.
2 Кратка историја логаритама Нисте ни свесни колико поезије се налази у рачунању таблице логаритама. Карл Фририх Гаус, својим ученицима Зашто логаритми? Многе области у којима су нумеричка израчунавања важна, попут астрономије, навигације, трговине, технологијее и ратовања, одувек су постављале захтеве да се те рачунице обављају што брже и тачније. Ту растућу тражњу задовољила су четири значајна открића: индо-арапскаа нотација, децималнии бројеви, логаритми, и савремене машине за рачунање. Најраније систематично разматрање децималних бројева може се наћи у утицајном тексту о аритметиции Симона Стевина насловљеном са Десета (La Disme, 585). Треће наведено откриће, које је у многоме штедело труд, био је изум Џона Непера који се појавио у његовој књижиции из 65 насловљеној са Mirifici logarithmorum canonis descriptio ( Опис дивне таблице логаритама). Хенри Бригс је помогао усавршавању Неперовог проналаскаа и уложио је много труда и времена на конструисање прве таблице декадних логаритама. Неперово откриће логаритама Људи који су изучавалии и стварали математику током 6. и 7. века долазили су из разних струка и са разних друштвених положаја. Џон Непер, осми барон од Мерчистона, рођен. фебруара 550. у време када је његов отац био шеснаестогодишњак, већи део свог живота провео је на велелепном породичном имању, у замку Мерчистон, близу Единбурга, у Шкотској, трошећи много енергије на политичке и религиозне расправе свог времена. Био је жесток противник католичанства и јавно се борио за начела Џона Нокса и Џејмса I. Као заговорник протестантизма, 594. објавио је коментар на Откровење Јованово (под насловом Plaine Discovery on the Whole Revelation of Saint John) у коме је оштро напао Католичку цркву тврдећи да је римски папа уствари Антихрист. У коментару се налазило и откриће да је Створитељ предложио да се крај света деси у периоду између 688. и 700. Његова верска расправа била је врло популарна, па је објављено чак издање на више језика, од чега је најмање 0 издања објављено док је аутор био жив. Непер је сматрао да је то дело његов великии У коме је и преминуо, 4. априла 67.
3 допринос човечанству, а чињеница је да је, управо захваљујући доприносима, постао врло познат у своје време. њему, а не својим математичкимм Поред тога,, Непер је важио и за проналазача. Једна од његових практичних замисли је био уређај са хидрауличним навртњем и осовином која се окретала, а служио је за испумпавање воде из рудника угља. Попут Архимеда,, и Непер је цртао различите направе које су могле да служе за одбрану његовее отаџбине и вере у рату. Између осталог, међу нацртимаа тог деструктивног оружја могла су се наћи типа огледала која би могла да униште непријатељски брод на било којој задатој удаљености, једна артиљеријска направа која би могла да очисти простор од свих живих бића већих од једне стопе, а у пречнику од 4 миље око себе, једна оклопна кочија са ватреним устима која би сејала смрт на све стране и направе за пловидбу под водом. Иако нису одмакле даље од идеје на папиру, лако је препознати да су вековима касније реализоване као машинка, тенк и подморница. У сврху опуштања и одмора од политичких и религиозних полемика, Непер се занимао изучавањем математикее и науке.. Његови математички текстови су за главну тему имали практичностт израчунавања. У књижици под насловом Rabdologiae (што долази од грчких речи rabdos и logia, у значењу штапић и колекција) из 67. која је писана на латинском језику, и објављена у годинии Неперове смрти, уводе се штапићи помоћу којих је било могуће множити два броја механичкимм путем. Тај проналазак се често назива Неперовим костима захваљујући енглеском преводу из 667. у коме је реч logia погрешно протумачена и преведена као logos (говор): Вештина пребројавањаа помоћу штапића који говоре: просто названих Неперовим костима. Неперови штапићи су се састојали од 0 правоугаоних дрвених или коштаних штапића који су билии осмишљении тако да чине неку врсту таблице множења. Предња страна сваког штапића била је подељена на 9 квадрата. У први квадрат на врху била је угравирана конкретна цифра, а остали квадрати су садржавали њене производе редом са бројевима од до 9. У ситуацијама када би тај 3
4 производ био двоцифрен, цифре би биле раздвојене дијагоналом, при чему је цифра десетица била смештена у горњем, левом троуглу. Последњи штапић који се користио као означивач редова, био је исписан римским бројевима од до 9. Претпоставимо да је потребно помножитии 458 са 36. Штапићи којима је на врху уписано 4, 5 и 8 би билии поређани један до другог, заједно са означивачем редова. Посматрајући линију коју означава римскии број 3, добија се резултат множења са тројком; десетице из сваког квадрата се преносе дијагоналноо доле и сабирају са јединицама из следећег квадрата са леве стране. У посматраном примеру, добијају се редом 4, +5, + и, односно цифре 4, 7, 3 и производа 458 и 3 које су наведене у обрнутом редоследу; тачан производ је 374. На потпуно истии начин се добија да је производ бројева 458 и 6 једнак 748. Парцијални производи се на крају сабирају, при чему се води рачуна о њиховој месној вредности. Захваљујући томе што је било могуће брзо доћи до парцијалних производа, Неперови штапићи су у суштини сводили процес множења на сабирање. Ова направа, коју су Неперови савременици јако ценили, данас је само историјски куриозитет. Нови покрет за олакшавање нумеричких калулација достигао је свој врхунац Неперовим открићем логаритама. Барон Молтон је на уводном предавању поводом обележавања тристогодишњице објављивања Описа рекао: Џон Флечер Молтон, Барон Молтон, (8 новембар март 9), енглески математичар, адвокат и судија. 4
5 Логаритми су се појавили као гром из ведра неба. Ниједно претходно достигнуће није довело до њиховог открића, указало на њега или најавило њихов долазак. Они стоје усамљени, нагло прекидајући ток људске мисли, и не позајмљујући ништа од дела других интелектуалаца нити следећи познате линије развоја математичке мисли. Непер је потрошио пуних 0 година константно покушавајући да направи своје таблице, или каноне како их је сам називао. Још 594. астроном Тихо Брахе чуо је од Шкотланђани ина који му је био гост, прве вести о сјајном поједностављивању вештине израчунавања. То монументално достигнуће напокон је откривено 64. године у краткој књижици под насловом Mirificii logarithmorum canonis descriptio која је ималаа 47 страна, од којих су 90 заузимале таблице. Није пуно времена изгубљено да се књига са латинског преведе на енглески, учинио је то Едвард Рајт, енглески математичар и картограф који је успут смањио број децимала у таблицама за једну цифру. Превод је објављен постхумно, и то под називом Опис дивне таблице логаритама (66). Интересантно је да се реч логаритам појављује на насловници, али се у тексту користи израз вештачки број. Три године након објављивања овог чувеног дела, изашла је и књига под насловом Mirificii Logarithmorum Canonis Constructio која је написана пре Описа, а објавио ју је постхумно Неперов син Роберт. У њој је описан начин на који су конструисане таблице. Непер је радио на развоју логаритама у жељи да олакша напоре потребне за рачунице са веома великим бројевима које су биле споре и досадне. Био је упознат са делом Arithmetica Integra (544) 5
6 Михаела Штифела, у коме је немачки алгебриста упоредо навео сукцесивне степене двојке и одговарајуће експоненте, указавши на чињеницу да је збир два члана из (горњег) аритметичког низа био повезан са одговарајућим производом чланова (доњег) геометријског низа. Могуће да је то било довољно да Непер добије идеју о процесу који би заменио операције множења и дељења једноставнијим операцијама сабирања и одузимања. Са друге стране, постоје мишљења да је до свог открића дошао захваљујући релацији: sin sin = cos cos + Полазна идеја да се поједностави множење синуса је касније еволуирала и укључила и остале операције, и примену логаритама и на шири скуп бројева. Уосталом, као што је то приметио и барон Молтон, потпуно је неоснована тврдња да би се човек коме је на памет пала тако храбра идеја као што је израчунавање резултата множења употребом сабирања, непотребно ограничио само на синусе у својим разматрањима, уместо да покуша да уопшти своју теорију. Неперове дивне таблице биле су осмишљене за тригонометријске примене, пошто су давале вредности логаритама синуса углова између 30 0 и 90 0 у корацима од по једног минута. У његово доба обичај је био 3 да се синус угла α не посматра као однос, како ми то данас чинимо, већ као дужина половине тетиве над централним углом α у кругу довољно великог полупречника R; симболички записано, sin α =. Непер је сматрао да би, узевши да је R =0 добио тачност од седам значајних цифара пре увођења разломљених бројева. Конкретно, узео је да је sin 90 =0, назвавши га целим синусом, пошто је то била највећа могућа вредност коју је синусна функција могла да има. Непер је, без било какве сумње под утицајем Штифела, почео да упарује чланове геометријског низа са одговарајућим члановима аритметичког низа. Како би узастопни чланови геометријског низа били међусобно блиски, њихов количник мора бити близак јединици. Изабрао је да искористи 0, , што би у савременој нотацији могло да се запише као 0, као заједнички однос. Затим је то помножио са 0 да би избегао рачунање са децималним бројевима. Следећи корак је био да одреди низ вредности: 0 0,n=0,,,,00. Након што је прво користио израз вештачки број, Непер је касније почео да експонент n назива логаритмом броја 0 0. Изгледа да је његов ток размишљања при избору терминологије био следећи: 0 0 се изводи из 0 његовим узастопним множењем n пута изразом 0. Због тога се број n, дакле логаритам, може назвати или бројем израза или бројем који пребројава, у зависности од тога како се преводи грчка реч logos, која у енглеском језику има неколико повезаних значења. 3 А задржао се и неко време после Непера. 6
7 Ако ставимо да је N = 0 0, онда би Неперов логаритам броја N могли да означимо са Nep. log N = n. Онда је Nep. log 0 =0; другим речима, Nep. log sin 90 =0, или, како то Непер каже, ништа је логаритам пречника. Такође је: Nep. log 0 =Nap.log =, Nep. log 0 = Nap. log =, итд. Овде треба истаћи неколико занимљивих особина. Као прво, вредности Nep. log N расту како се бројеви N (вредности синуса) смањују, што је потпуно супротно у односу на понашање логаритамаа какве данас користимо. Због тога што је уместо логаритма јединицее изабрано да логаритам броја 0 буде једнак нули, позната правила која се користе при логаритамским рачуницама не могу се применити на Неперов систем. Конкретно, Nep. log MN није једнак Nep. log M + Nep. log N. Штавише, следеће: једнакости M=0 0, N=0 0 и =0 0 повлаче MN = =0 0 0 =0 0 Одатле се добија да важи: Nap.logMN= m+n k= Nap. log M +Nap.log N Nap.log. Али, стоји чињеница да је Непер свео проблем множења великих бројева логаритама, при чему се мора водити рачуна да је Nap. log = на сабирање њиховихх Пошто није користио експоненте као олакшицу (та нотација је у његово времее била новина) Непер је одредио свој геометријски низ помоћу интересантног ланца резоновања. Можемо то илустроватии модерном симболикомм уколико ставимо да је N =0 0. Лако се показује да је: = 0 = 0. Пошто производ 0 подразумева само померањее децималног зареза, вредност се добија уз врло мало труда помоћу вредности. Непер је једноставноо од сваког новодобијеног чланаа одузимао његов део који би одговарао 0 како би добио следећи члан низа, на пример: Оваква сукцесивна одузимања је понављао све док није стигао до стотог члана свог геометријског низа, за кога важи једнакост = , ; због тога је логаритам овог последњег исписаног броја једнак 00. 7
8 Након што је дошао до логаритама основних бројева, још увек је преостало израдити логаритме свих преосталих бројева који су се налазили између, што није био једноставан посао. На овом месту нема довољно простора за детаљно објашњење, али треба нагласитии да је, да би то урадио, Непер користио софистицирану и генијалну шему интерполације. Требало би приметитии још нешто. Наиме, нумеричка вредност израза 0 је приближно једнака =lim. Због тога су Неперови логаритмии у суштинии систем логаритама за основу, иако их он никад није посматрао на тај начин. Бригсов допринос Неперов Опис је био дочекан са великим одушевљењем,, а посебно је у томе предњачио Хенри Бригс 4, који је у то време био професор геометрије на новооснованом лондонском колеџу Грешам. Касније, око 60. постаће први професор астрономије на Оксфорду. Бригс је прочитаоо Неперову књижицу на латинском, и у писму свом пријатељу Џејмсу Ашеру, датираном на 0. март 65. написао је да је... у потпуности заузет племенитим изумом логаритама који су откривении у скорије време. наставивши:- Напер, лорд од Маркинстона је упослио моју главу и моје руке својим новим и дивним логаритмима. Надам се да ћу га видети овог лета, уколико Бог то дозволи, јер никада нисам видео књигу која ме је више обрадовала илии навела да се више чудим. Чим се упознао са логаритмима, Бригс је почео да размишља о начину како се би се они могу побољшати и врло брзо је почео да држи предавања о логаритмимаа својим студентима. Лично сам изнео примедбу, током предавања која сам држао у Лондону студентима на колеџу Грешам, да би било много згодније да се 0 употреби као логаритам целог синуса... У вези са тим одмах сам писао аутору. Бригс се у лето 65. упутио на напоран пут од Лондона до Единбурга. Логаритми су му се чинили толико новим и оригналним достигнућем да је пожурио у једномесечну посету Неперу у замку Мерчистон. Пут који би се данас могао прећи возом за 4 сата је за Бригса трајао најмање 4 дана вожње кочијом. То није био пут на који би се људи његовог времена лако одлучили, али је Бригс жарко желео да се сретне са Непером. Прича се да је тачно у тренутку када се Непер пожалио заједничком пријатељу како господин Бригс неће ни доћи, Бригс закуцао на капију. Два човека су зурила један у другог опхрвана емоцијама и без иједне речи пуних 5 минута! Тај сусрет је записао Вилијам Лили према казивању Џона Мара: Г. Бригс је навео тачан дан када ће се срести у Единбургу; али како се није појавио у назначено време, Мерчистон се уплашио да неће ни доћи. Десило се једног дана, баш у време када су Џон Мар и лорд Непер разговарали о г.. Бригсу да је Мерчистон уздахнуо Ох, 4 Рођен фебруара 56. у Ворливуду, у Јоркширу, близу места Халифакс у Енглеској. Умро 6. Јануараа 630. у Оксфорду. 8
9 Џоне, г. Бригс неће ни доћи, када се до сада није појавио ; у истом том тренутку неко је покуцао на капију, Џон Мар је потрчао да одговори и испоставило се да је, на његово велико задовољство,, то управо био главом и брадом г. Бригс. Одвео је г. Бригса у одаје лорда Непера, где су провели скоро четврт сата, посматрајући са дивљењем један другог,, пре него што је изговорена прва реч. На крају је г. Бригс проговорио, - Господине, упутио сам се на ово дуго путовање са намером да вас лично упознам, и да сазнам захваљујући ком покретачу довитљивости или генијалности сте први дошли на идеју о овој врлој помоћи астрономији, тј. логаритмима; али, господине, након што сте их ви открили, питам се како их нико није откриоо пре вас, јер је то тако лако, сада кадаа су нам познати. Бригс је напоменуо Неперу, у писму које му је послао пре њиховог сусрета, да би логаритми (у нашој терминологији) требало да имају основу 0, и почео је да саставља одговарајуће таблице. Непер је одговорио да је и сам дошао на ту идеју, али:... није био у стању, због свог лошег здравља и неких других отежавајућих околности, да преузме обавезу састављања нових таблица. При сусретуу са Бригсом, Непер је предложио да би нове таблице требало да буду састављене уз претпоставке да је основа број 0 и да је логаритам јединице једнак нули, а логаритам броја 0 једнак јединици. Тиме би се добило да су логаритми свих бројева већих од јединице позитивни. Бригс је касније писао да је Непер предложио:... да би 0 требало да буде логаритам јединице,, а 0,000,000,000 логаритам целог синуса, за шта могу само да признам да је најзгодније. И Бригс је заиста саставио такве таблице. Провео је месец дана са Непером при својој првој посети замку Мерчистон у лето 65. Већ следеће године по други пут превалио далек пут од Лондона до Единбурга како би још једном посетиоо Непера, и допутовао би и трећи пут 67, али је Непер преминуо почетком априла,, пре планиране летњее посете. Бригсова прва књига о логаритмима, под називом Logarithmorum Chilias Prima објављена је у Лондону 67. У њој Бригс у предговору наводи да је Неперова скорашња смрт разлог за њено објављивање, тачније:... за добро његових пријатеља и студената колеџа Грешам. Бригсова Логаритамска аритметика (Arithmeticaa Logarithmica), штампана 64. садржи логаритме првих бројева, као и бројева између и , и то на 4 децимала. У њој се налазе и таблице вредности синуса на 5 децимала, као и вредности за тангенс и секанс на 0 децимала. У овој књизи Бригс је напоменуо да би вредности за недостајуће бројеве могла да израчуна група људи и чак је понудио да обезбеди ишпартан папир посебно намењенн у ту сврху.. 9
10 Преостале недостајућее логаритме бројева између и израчунао је холандски геометар Језекил де Декер, а објавио 68. холандски књижар и издавач Адријан Влак ( ), заједно са Бригсовим резултатима, у делу које је скромно описао као друго издање књиге Логаритамскаа аритметика. Влакове таблице штампао је Џорџ Милер 63. у Лондону, а њихово следећее комплетноо издање се појавило 73. у Пекингу. На крају би требало споменути да је швајцарац Јобст Бурги 5 (55-63), дошаоо на идеју о логаритмима крајем осамдесетих година 6. века. Бургијеви рукописи чувају се у Пулковској опсерваторији Руске академијее наука у близини Санкт Петерсбурга и сви су писани пре 60, па је јасно да је своју теорију развио независно од Непера. Поред тога, Бурги је проблем решавао алгебарски, за геометријски. разлику од Непера који му је пришао Међутим, Бургијеве таблице су, под насловом Arithmetischee und Geometrische Progress-Tabulen објављене у Прагу тек 60, пуних шест година након Неперовог Описа, и то под врло незгодним историјским околностима, при почетку Тридесетогодишњег рата 6, у време битке на Белој гори 7. Тек неколико примерака Бургијеве књиге је сачувано, те је остала скоро непримећена. Саме таблице представљају списак антилогаритамаа са основом,000. Логаритми су штампани црвеном бојом у првом реду и крајњој левој колони, а антилогаритми су штампани црном бојом,, па Бурги логаритме назива црвеним бројевима ( Die rote Zahl). Терминологија Реч логаритам је кованица настала употребом грчких речи logos, у значењу пребројавање, однос и arithmos, у значењу број. Индо-европски корен грчке речи logos је leg, у значењу сакупити, док је за реч arithmos то ar, у значењу спојити, па реч логаритам два пута садржи у себи појам груписања. Према Оксфордском енглеском речнику, Непер не објашњава своје схватање значења речи логаритам. Обично се сматра да она треба да се преведе као број који означава однос, а то тумачење није неподесно, али није ни очигледно без додатног објашњења. Међутим, могуће је да је Непер употребио реч logos само у значењу пребројавања. У књизи Constructio, која је написана пре Описа, уместо термина логаритам, Непер је употребљавао фразу вештачки број. Реч логаритам је усвојио пре него што је објавио своје откриће. Хенри Бригс је 64. године увео реч мантиса. То је латински термин етруршчанског порекла, у оригиналном значењу додавање, допуна, нешто што има мању вредност и писао се mantisa. У 5 Jost Bürgi (понекад и Joost, Jobst; латинизирано презиме Burgius или Byrgius). 6 Рат који је трајао од 68. до 648. године, и водио се највећим делом на територији данашње Немачке и Чешке. У њега су биле увучене највеће европске континенталне силе. Иако је од самог почетка имао карактерр верског сукоба протестаната и католика, ривалство Хабзбурга и других сила имало је у њему централну улогу. 7 Битка на Белој гори одиграла се 8. новембра 60. То је прва велика, и одлучујућа битка Тридестогодишњег рата. Комбиноване царске и католичке снаге нанеле су тежак пораз војсци чешких протестаната и плаћеника. 0
11 6. веку писало се mantissa са значењем додатак, а Бригс га је вероватно и користио у том смислу. Валис у својој Алгебри (685), користи исти термин у вези са децималним бројевима, али он није био општеприхваћен све док га није усвојио Ојлер у свом делу Introductio in analysin infinitorum (Увод у анализу бесконачних величина, 748). Гаус је предложио да се користи као назив за разломљени део свих бројева. У 8. веку термин мантиса је постао општеприхваћен и појављује се у радовима многих аутора. Термин карактеристика је 64. године предложио Бригс, а може се наћи и у Влаковим таблицама из 68. године. У првобитним таблицама штампане су и карактеристике, а тек у 8. веку прихваћен је обичај навођења само мантиса. Литература. Дирк Ј. Стројк, Кратак преглед историје математике, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 99.. Steven Schwartzman, The Words of Mathematics, An Etymological Dictionary of Mathematical Terms Used in English, МАА, Washington, David M. Burton, The History of Mathematics, AN INTRODUCTION, Seventh Edition, McGraw-Hill, New York, Julian Havil, John Napier, LIFE, LOGARITHMS, AND LEGACY, Princeton University Press, New Jersey, J. J. O'Connor и E. F. Robertson, Henry Briggs (
12 Примене логаритама Основни разлог за употребу логаритама при изражавању јачине земљотреса и јачине звука лежи у намери да се бројеви који се појављују ограниче на употребљив опсег. На пример, уколико нека величина може да има произвољну вредност из интервала од 0 (што се је безначајно мало) до 0 (што је астрономски велико) ), онда је вредност log у згоднијем интервалу 00,00. Јачина земљотреса Постоји више приступа којима се сеизмолошка очитавања конвертују у јединствену скалу која осликава јачину земљотреса. Најчешће је у употреби тзв. Рихтерова скала коју је дефинисао америчкии сеизмолог и физичар Чарлс Франсис Рихтер ( ) у чему му је помогао америчкии сеизмолог немачког порекла Бено Гутенберг ( ). Рихтерова скала испод Опис земљотреса микро мањи лагани умерени јаки велики разарајући епски Последице деловања земљотреса Микропотреси, не осећају се. У општем случају се не осете, али их сеизмографи бележе. Често се осете, али ретко узрокују штету. Приметно трескање покућства, присутнии звуци трескања. Значајна оштећења су ретка. Узрокују штету на слабијим грађевинамаа у руралним регијама, могућа мања штета код савремених зграда. Могу изазвати штете у насељаним подручјима 60 km од епицентра. Узрокују озбиљну штету на великом подручју. Могу проузроковати велику штету и на.000 километара од епицентра. Катастрофални земљотреси који уништавају већину објеката у кругу од неколико хиљада километара. Никада нису забележени. Учесталост појаве око дневно око.000 дневно годишње (процена) годишње (процена) 800 годишње 0 годишње 8 годишње годишње у 0 година екстремно ретки (непознати)
13 Стандардни сеизмограф може да региструје земљотрес јачине веће од степена Рихтерове скале, а, са друге стране, никада није забележен земљотрес који је био јачине веће од 9 степени по Рихтеровој скали. Само 6 земљотреса је имало јачину од 8,5 или више степени Рихтерове скале. Како би се описало мерење употребом Рихтерове скале, најпре се уводи референтни земљотрес, односно земљотрес нултог нивоа на скали, а то је, по дефиницији, било који земљотрес чији би најјачи сеизмички талас на стандардном сеизмографу, који се налази на растојању од 00 километара од епицентра земљотреса, могао да се очита као 0,00 милиметар ( микрон). Јачина земљотреса дата је формулом =log =log log, где је са означена амплитуда највећег сеизмичког таласа посматраног земљотреса очитана на стандардном сеизмографу, док је амплитуда највећег сеизмичког таласа земљотреса нултог нивоа са истим епицентром, очитаног на истом сеизмографу. Вредности за за различита растојања од епицентра су унапред израчунате, па је потребно само измерити како би се одредила јачина посматраног земљотреса. Што је земљотрес јачи, то је већи количник амплитуда сеизмичких таласа. Тај количник назива се јачином земљотреса. Земљотрес који је погодио Аљаску на Велики петак, био је јачине 8,5 степени по Рихтеровој скали. Скоро две деценије касније, јак земљотрес од 6,5 степени Рихтерове скале погодио је место Коалинга у Калифорнији. Колико пута је земљотрес на Аљасци био јачи од оног у Калифорнији? log =log =log log = =0 = 00 = 00 Понекад се наводи да је јачина земљотреса који је погодио Аљаску 964. године била 8,4 степена Рихтерове скале. Одредити количник максималне амплитуде земљотреса јачине 8,4 степена у односу на земљотрес јачине 8,5 степени. log =8,4 8,5= 0, =0, 0,79. Од 7 великих земљотреса који су погодили Иран током седамдесетих година двадесетог века, два (из априла 97. и марта 977.) су била јачине од приближно 6,9 степени Рихтерове скале. Одредити количник амплитуда највећих таласа тих земљотреса, ако се они упореде са земљотресом који је 906. Погодио Сан Франциско, а био је јачине 8,3 степена Рихтерове скале. log =6,9 8,3=,4 =0, 0,04. Најјачи земљотреси свих времена су забележени на обали Еквадора и Колумбије 906. и у Јапану 933. Сва три су била јачине 8,9 степени Рихтерове скале. Одредити количник амплитуде највећег таласа земљотреса наведене јачине у односу на одговарајући талас земљотреса нултог нивоа. log =8,9 =0, ,7. 3
14 Земљотрес који је погодио Аљаску на Велики петак 964. био је јачине 8,5 степени по Рихтеровој скали. Одредити количник амплитуда a a. log =8,5 =0, ,0. Уколико је земљотрес јачине степена Рихтерове скале, одредити амплитуду његовог најјачег таласа на растојању од 00 km од епицентра. log = = 00 = 00 0,00 = 0,. Ако се амплитуда максималног сеизмичког таласа удвостручи, за колико ће се повећати јачина земљотреса? = =log =log+log = 0, Претпоставимо да се сеизмограф налази на растојању од тачно 00 km од епицентра земљотреса. Одредити јачину земљотреса, уколико је највећа амплитуда сеизмичког таласа регистрованог апаратом микрон, милиметар, центиметар. ) = =0,00 =0; ) =, =0,00 =log =3;, 3) = 0, =0,00 =log =4., 4
15 Æ a R a > 0 a º ÈÓ Ñ ØÖ ÑÓ ÙÒ Ù y = a x º ÈÖ Ú y = b Õ Ö ÙÒ y = a x Ù Ø ÕÒÓ ÒÓ Ø Õ Ó a > 0 Ò Ñ Þ Ò Õ Ø Õ Ö ÓÑ Ó b 0º ÖÙ Ñ Ö Õ Ñ Þ ( b > 0)( x R) a x = bº Ò Æ a R a > 0 a º ÄÓ Ö Ø Ñ ÖÓ b Þ Ó ÒÓÚÙ a Ö Ð Ò ÖÓ Ó Ñ ÔÓØÖ ÒÓ Ø Ô ÒÓÚ Ø ÖÓ a Ó Ó ÔÓÞ Ø Ú Ò ÖÓ bº ÇÞÒ Õ Ú log a b. Ã Ó ÔÓÒ Ò ÐÒ ÙÒ Ø ÚÒ Þ a x = a x x = x. ËØÓ ÐÓ Ö Ø Ñ ÔÓÞ Ø ÚÒÓ ÖÓ b Ó Ö Æ Ò ÑÓ ÑÓ ÙÚ Ø Ó Ö Æ ÒÙ ÓÞÒ Ù a x = b log a b = x. ÖÓ a Ò Þ Ú Ó ÒÓÚ ÖÓ b ÒÙÑ ÖÙ Ð ÐÓ Ö ØÑ Ò º a > 0 a b > 0 Ú a log a b = b. Ç ÒÓÚÒ ÚÓ ØÚ ÐÓ Ö Ø Ñ Ó Ú a > 0 a x > 0 y > 0 Ú log a xy = log a x+log a y log a x n = nlog a x n Rº Ì ÚÓ ØÚ ÞÚÓ Ò Ð Ò Õ Òº Ó α = log a x β = log a y Ñ ÑÓ a log a xy = xy = a α a β = a α+β = a log a x+log b y. a log a xn = x n = (a log a x ) n = a nlog a x º ÈÓ Ð log a y x = log ax log a y; log a n x = n log a x. ÈÖ Ñ Ö ½º log3x = log3+logx ¾º log(3+x) =? º log a5 b 4 c 3 x+ = 5loga+logb+ 3 4 logc log(x+) º Ç Ö Ø log 6 3 Ó log 6 4 = xº ½
16 Ê Ü log 6 3 = log 6 6 = log 6 6 log 6 = log 6 4 = log 6 4 = xº º Ç Ö Ø ÚÖ ÒÓ Ø ÞÖ Þ log 4 +log 6 5 log30º Ê Ü log 4 +log 6 5 log30 = log log30 = log 5 0 log30 = log3 log0 log3 log0 =. º Ç Ö Ø ÚÖ ÒÓ Ø ÞÖ Þ log x x xº Ê Ü log x x x = log x x x = log x 4 x 3 = log 4 x4 x 3 = log 8 x 7 = 7 8 logx. º 5 4 log 38+3log 6 log 3 +log 3 7 º 5 3 log log log 5 = º ÁÞÖ ÕÙÒ Ø µ log 4a 7 5b 3 4 3a µ log 5b 3 c º 7 ½¼º ÁÞÖ ÕÙÒ Ø logx Ó x = 3a b c 4 dc 3 º ½½º ÁÞÖ ÕÙÒ Ø logp Ó P = s(s a)(s b)(s c) º ½¾º log(a +b )+logc ½ º loga 3log(a +b ) ½ º log 8 log 4 log 6 ½ º log 8 log 6 3 log ( log 5 ) = 56 5 º ¾
17 ÈÖ Ñ Ò Ó ÒÓÚÒ ÚÓ Ø Ú ÐÓ Ö Ø Ñ ß Ú ËÚÓ ØÚ ÐÓ Ö Ø Ñ log a = 0 log a a = log b a = log b n a n n N ÍÔÙØ ØÚÓ log b n a n = α (b n ) α = a n b α = a α = log b aº log b a log a b = ÍÔÙØ ØÚÓ a log a b = b log b a log a b = log b b log a b log b a = º log a b = log cb log c a ÍÔÙØ ØÚÓ a,b > 0 a,b c > 0 c µ a,b > 0 a,b x > 0 c º log a s b = s log ab s 0 s Rº ÍÔÙØ ØÚÓ log a s x = a log a c = b log b c log a a log a c = log a b log b c log a c = log b c log a b log a c log b c = log a b log cb log c a = log a b log x a s = slog x a = s log axº ÄÓ Ö Ø Ñ ÙÒ Ò Ö Æ x R a > 0 a º ÙÒ y = a x Ó ÔÖ Ð Ú R Ò R + º Ì Ú log a y = log a a x Ø º x = log a yº Ã Ó f(x) = a x f : R R + ØÓ ÔÓ ØÓ ÒÚ ÖÞÒ ÙÒ ÙÒ f(x) = a x ØÓ ÙÒ Æ a > 0 a x > 0º f (x) = log a x, f : R + R. ÈÓ Ñ ØÖ ÑÓ ÙÒ Ù y = a x a (0,) ß ÓÑ Ò ÙÒ D x = (,+ ) Ó ÓÑ Ò D y = (0,+ ) ß ÙÒ ÔÖ y¹ó Ù Ù Ø Õ (0,) ß ÙÒ ÓÔ ß Ã x + ÔÖ Ú y = 0 ÓÖ ÞÓÒØ ÐÒ ÑÔØÓØ º Ó ÒÚ ÖÞÒ ÙÒ Ò ØÓÑ ÒØ ÖÚ ÐÙ f (x) = log a xº Ó Ó Ò Ù Ò
18 ß ÓÑ Ò ÙÒ D x = (0,+ ) Ó ÓÑ Ò D y = (,+ ) ß ÆÙÐ ÙÒ Ø Õ (,0) ß ÙÒ ÓÔ ß ÈÖ Ú x = 0 Ú ÖØ ÐÒ ÑÔØÓØ Ò ØÖ Ò Ø º x 0+0 y + º ÈÓ Ñ ØÖ ÑÓ ÙÒ Ù y = a x a (,+ ) ß ÓÑ Ò ÙÒ D x = (,+ ) Ó ÓÑ Ò D y = (0,+ ) ß ÙÒ ÔÖ y¹ó Ù Ù Ø Õ (0,) ß ÙÒ Ö Ø ß Ã x ÔÖ Ú y = 0 ÓÖ ÞÓÒØ ÐÒ ÑÔØÓØ º Ó ÒÚ ÖÞÒ ÙÒ Ò ØÓÑ ÒØ ÖÚ ÐÙ f (x) = log a xº Ó Ó Ò Ù ß ÓÑ Ò ÙÒ D x = (0,+ ) Ó ÓÑ Ò D y = (,+ ) ß ÆÙÐ ÙÒ Ø Õ (,0) ß ÙÒ Ö Ø ß ÈÖ Ú x = 0 Ú ÖØ ÐÒ ÑÔØÓØ Ò ØÖ Ò Ø º x 0+0 y º ÈÖ Ñ Ö ½º Í ØÓÑ ÓÓÖ Ò ØÒÓÑ Ø ÑÙ ÓÒ ØÖÙ Ø Ö ÙÒ y = log x y = log (x 3) y = log (x+)º ¾º Í ØÓÑ ÓÓÖ Ò ØÒÓÑ Ø ÑÙ ÓÒ ØÖÙ Ø Ö ÙÒ y = log x y = log x+ y = log x 3º º Í ØÓÑ ÓÓÖ Ò ØÒÓÑ Ø ÑÙ ÓÒ ØÖÙ Ø Ö ÙÒ y = log x y = log x y = log x º º Í ØÓÑ ÓÓÖ Ò ØÒÓÑ Ø ÑÙ ÓÒ ØÖÙ Ø Ö ÙÒ µ y = log x y = log (x ) y = log (x ) µ y = log (x ) y = log x y = log x º º ÃÓÒ ØÖÙ Ø Ö ÙÒ y = a log a x º º ÃÓÒ ØÖÙ Ø Ö ÙÒ y = log x 3 º º ÃÓÒ ØÖÙ Ø Ö ÙÒ y = log x log x º Ò
19 ÄÓ Ö Ø Ñ Ò Õ Ò ÄÓ Ö Ø Ñ Ò Õ Ò Ù Ò Õ Ò Ù Ó Ñ Ò ÔÓÞÒ Ø Ú ÔÓ ÞÒ ÓÑ ÐÓ Ö ØÑ º Æ ÔÖ Ñ Ö log (x ) + log (x + ) = x logx = 0, log x = Ø º ÑÓ ÑÓ Ð ÔÖ Ú ÐÒÓ Ö Ü Ú ÑÓ ÔÓØÖ ÒÓ ÔÓ Ø ÑÓ Ö Ø Ö Ø ÐÓ Ö Ø Ñ ÙÒ º ÁÞÖ Þ log ϕ(x) f(x) Ò Ò Ó ÑÓ Ó f(x) > 0 ϕ(x) > 0 ϕ(x) º Ã Ó Ö Ü Ú Ø ÐÓ Ö Ø Ñ Ù Ò Õ ÒÙ ß ÈÓØÖ ÒÓ ÙØÚÖ Ø Ó Ð Ø Ò ÒÓ Ø ÒÙÑ ÖÙ Ó ÒÓÚ ØÖ Ò ÓÖÑ Ø Ò Õ ÒÙ ÔÖ Ñ ÒÓÑ Ó Ó Ò ÐÓ Ö Ø Ñ ÙÒ Ò ÜØÓ ÒÓ Ø ÚÒ Ó Ð º Æ ÒÓ Ø ÚÒ ÐÓ Ö Ø Ñ Ò Õ Ò Ó Ð log b f(x) = cº ÇÒ Ö Ü Ú ÓÖ Ü Ñ Ò ÐÓ Ö ØÑ º Ó b > 0 b f(x) > 0 Ð log b f(x) = c f(x) = b c. Æ ÔÖ Ñ Ö log (x+) = º Ã Ó > 0 x+ > 0º ÇÕ Ð ÒÓ 0 ÑÓÖ ÑÓ ÙØÚÖ Ø ( ) = x+ x = 3. ÈÓ Ñ ØÖ ÑÓ Ò Õ ÒÙ Ó Ð log b f(x) + log b ϕ(x) = cº b > 0 b f(x) > 0 ϕ(x) > 0 Ñ ÑÓ Ó log b f(x)+log b ϕ(x) = c f(x) ϕ(x) = b c. Æ ÔÖ Ñ Ö log (x )+log (x+) = º ÅÓÖ Ø x > 0 x+ > 0 Ø x > º ÁÑ ÑÓ log (x )(x+) = x +x = 4 x +x 6 = 0 x =. ÃÓ Ò Õ Ò Ó Ð log b f(x) = log b ϕ(x) ÔÖ Ñ Ò ÑÓ Ó Ó ÒÙ ÐÓ Ö Ø Ñ ÙÒ ½¹½ Ô Ø Ò Õ Ò Ó Ù ÐÓ Ö ØÑ ¹ Ò Ò Ú Ú Ð ÒØÒ Ò Õ Ò f(x) = ϕ(x)º b > 0 b log b f(x) = log b ϕ(x) f(x) = ϕ(x) f(x) > 0 ϕ(x) > 0. Æ ÔÖ Ñ Ö log 5 +x 0 = log 5 x+ +x = x > x > 0 x+ x +x 8 = 0 x > x = 3 x > x = 3. ËÐÓ Ò ÐÓ Ö Ø Ñ Ò Õ Ò ÔÖ Ñ ÒÓÑ Ó Ó Ò ÐÓ Ö Ø Ñ ÚÓ¹ Ò Ó ÒÓÚÒ Ø ÔÓÚ º Æ Ó Ñ ØÓ Ù
20 ÓÚÓÆ Ò Þ Ò Õ Ù Ó ÒÓÚÙ Ñ ØÓ Þ Ñ Ò 3 ÐÓ Ö ØÑÓÚ Ò Õ Ò º ÈÖ Ñ Ö ½º Ê Ü Ø Ò Õ ÒÙ log x+log 4 x+log 6 x = 7º Ê Ü log x+log 4 x+log 6 x = 7 log x+ log x+ 4 log x = log x = 7 log x = 4 x = 6. ¾º Ê Ü Ø Ò Õ ÒÙ log ( x +) log ( x+ +) = º Ê Ü Æ log ( x +) = tº ÁÑ ÑÓ log ( x+ +) = log (( x +) ) = +log ( x +) = +t. Ð Ò Õ Ò ÚÓ Ò t(t+) = Ø Ù Ö Ü t = t = º ÎÖ Ñ Ñ Ò ÙØÚÖÆÙ ÑÓ x + = 4 Ò Ö Ü Ø x + = Ø º x = 0º º Ê Ü Ø Ò Õ ÒÙ ( x) log 3 x = 3º Ê Ü ÅÓÖ Ø x > 0 x º ÁÑ ÑÓ log 3 ( x) log 3 x = log 3 3. Ð (log 3 x ) log 3 x = log 3 3, Ô ÙÚÓÆ Ñ Ñ Ò log 3 x = t Ñ ÑÓ t t = 0. Ê Ü Ù t = t = º ÎÖ Ñ Ñ Ò Ò Ð Þ ÑÓ Ù Ö Ü x = 9 x = 3 º ÄÓ Ö Ø Ñ Ò Ò Õ Ò ÈÖ Ö Ü Ú Ù ÐÓ Ö Ø Ñ Ò Ò Õ Ò ÓÖ Ø Ó Ó Ò ÐÓ Ö Ø Ñ¹ ÙÒ ÓÒ ØÖÓ Ó ÓÔ Ù Þ 0 < a < ØÖÓ Ó Ö ØÙ Þ a > º ÖÙ Ñ Ö Õ Ñ Ø º log a f(x) < log a g(x) 0 < a < f(x) > g(x) f(x),g(x) > 0, log a f(x) < log a g(x) a > f(x) < g(x) f(x),g(x) > 0. ÈÖ Ñ Ö ½º log x > 0 x > ¾º log x < x ( 0, )
21 º log 64 x > x (0,8) º Ê Ü Ø Ò Ò Õ ÒÙ log x 3 > 5º Ê Ü x (0,) Ñ ÑÓ log x 3 > log x x 5 3 < x 5 x < ÒÓ ØÓ Ö Ü Ò Ù Ð ÒÓ Ø Ù ÐÓÚÓÑ x (0,)º x (,+ ) Ñ ÑÓ log x 3 > log x x 5 3 > x 5 x < Ø Ö Ü x (,)º º Ê Ü Ø Ò Ò Õ ÒÙ log x 5 < 3º Ê Ü x (0,) Ñ ÑÓ log x 5 < log x x 3 5 > x 3 x < 5 Ø Ö Ü x (0,)º x (,+ ) Ñ ÑÓ log x 5 < log x x 3 5 < x 3 x > 5 Ø Ö Ü x > 5º ÃÓÒ ÕÒÓ Ö Ü Ò Ò Õ Ò Ð x (0,) (5,+ ) º Ê Ü Ø Ò Ò Õ ÒÙ log ( ) x+ log 3 0º x Ê Ü Ç Ð Ø Ò ÒÓ Ø D x = (,+ )º Ê Ü Ò Ò Õ Ò ÒØ ÖÚ Ð x [,+ )º º Ê Ü Ø Ò Ò Õ ÒÙ log 5 x+log 4x > º Ê Ü ( Ç Ð Ø Ò ÒÓ Ø ) D x = (0,+ )º Ê Ü Ò Ò Õ Ò ÒØ ÖÚ Ð x 4 log 0,8 0,,+ º ( º Ê Ü Ø Ò Ò Õ ÒÙ log x 4x+3 ) 3º ( º Ê Ü Ø Ò Ò Õ ÒÙ log log4 (x 5) ) > 0º 3 ½¼º Ê Ü Ø Ò Ò Õ ÒÙ log 3 ( x) < log 3 (x+)º ½½º Ê Ü Ø Ò Ò Õ ÒÙ log x+3 x < º
22 Þ ÔÖ Þ ÒØ Ù ½º Ç Ö Ø log 4 Ó log 68 3 = a log 68 7 = bº Ê Ü ÍÓÕ ÑÓ Ò ÔÖ 68 = 4 7º ÌÖ Ò ÓÖÑ Ü ÑÓ ÐÓ Ö ØÑ Ó ÒÓÚÓÑ ½ Ò ÐÓ Ö ØÑ Ó ÒÓÚÓÑ ¾ º ÁÑ ÑÓ log 4 3 log 4 68 = a, log 4 7 log 4 68 = b. Ë Ó Þ ÖÓÑ log 4 68 = log 4 (4 7) = +log 4 7 Ò Ó Ø ÔÓ Ø Ù log 4 3 +log 4 7 = a, log 4 7 +log 4 7 = b. ÇÚ Ò Ó Ø Ö Ü Ú ÑÓ ÔÓ log 4 7 log 4 3 Ô Ò Ð Þ ÑÓ log 4 7 = b b+, Æ Ô Ü ÑÓ ÖÙ Ù Ò Ó Ø Ù Ó Ð Ù log 4 3 = a b. log 4 3 = log 3 log 4 = log 3 3+log 3 = a b, Ó Ð 3a log 3 = b a. ÃÓÒ ÕÒÓ log 4 ÔÖ ÑÓ Ò Ó ÒÓÚÙ ¾ Ø º Ø Ó ÔÖ Ñ ÒÓÑ ¾µ Ò Ð Þ ÑÓ log 4 = log log 4 = 3+log 3, log 4 = 3+ 3a b a = b a 3( b). ½µ ¾µ ¾º ÍÔÓÖ Ø ÖÓ Ú log log 45 75º Ê Ü ÌÖ Ò ÓÖÑ Ü ÑÓ Ó ÖÓ Ó ÑÓ ÙÔÓÖ Ð º log ρ log log 35 (5 35) ρ log 45 (5 3) log ρ log 45 (5 3) log 5 (5 7) + ρ log 45 5+log log ρ log 5 5+log log 3 3 +log log ρ +log log log log 5 3 ρ +log 5 3 +log a +3a ρ +a +a +4a+3a+6a ρ +a+6a+3a +7a+6a ρ +7a+3a 3a > 0  ÒÓ ÖÓ log Ú Ó ÖÓ log 45 75º
23 º Ó Þ Ø Ò Ò Ó Ø log 0 9+log 0 > log 098. Ê Ü ÈÖ Ñ ÒÓÑ Ò Ò Ó Ø ( +x) > +x x R Ñ ÑÓ log 0 9+log 0 = (+log 0 0,9) +( +log 0,) > +log 0 0,9++log 0, = +log 0 0,8 ++log 0, = log 0 8,+log 0, = log 0 (8,,) = log 0 98, > log º Ó Þ Ø Þ n N n 3 Ú Ò Ò Ó Ø Ê Ü ÁÑ ÑÓ Ã Ó log n (n+) = log n n log n (n+) < log n n. ( + ) ( = +log n n + ). n ( +log n + ) ( < +log n n + ) ( < +log n n + ), n ÔÖ ØÓÑ ( +log n + ) n = +log n n n = +log n n = log n n, Þ ÙÕÙ ÑÓ log n (n+) < log n n. º Ó Þ Ø log 7 7 > 7 7º Ê Ü ÈÓØÖ ÒÓ ÔÓ Þ Ø 7 7 < 3 < log 7 7º º Ó Þ Ø log 4 5+log 5 6+log 6 7+log 7 8 > 4,4º Ê Ü ÃÓÖ Ø Ó ÒÓ ÞÑ ÆÙ Ö ØÑ Ø Õ ÓÑ ØÖ Ö Ò Õ Ø Ö Ò Ò Ø ÚÒ ÖÓ Ñ ÑÓ log 4 5+log 5 6+log 6 7+log 7 8 = 4 4 log 4 5 log 5 6 log 6 7 log 7 8 = 4 4 log = 4 4 > 4, = 4,4. º Ê Ü Ø Ò Õ ÒÙ log x+(x )log x+x 6 = 0.
24 Ê Ü Ø Ò Õ Ò Ú Ú Ð ÒØÒ Ð Ñ Ò Õ Ò Ñ Î ÑÓ log x log x 6+x(log x+) = 0, (log x 3)(log x+)+x(log x+) = 0, (log x+)(log x 3+x) = 0. log x+ = 0 Ð log x 3+x = 0. Ê Ü ÔÖÚ Ò Õ Ò ÓÕ Ð ÒÓ x = 4 º Â ÒÓ Ö Ü ÖÙ Ò Õ Ò x = º Ó ÑÓ ØÓ ÒÓ Ö Ü º ÈÓÜØÓ Ø Ò Õ Ò Ñ Ñ Ð ÑÓ Ó x > 0 ÔÓ Ñ ØÖ ÑÓ Ú ÒØ ÖÚ Ð 0 < x < log x < log x+x < 3 log x+x 3 < 0; < x < log x 3 < log x+x 0 < log x+x 3. Ð x log x+x 3 0º ÈÖ Ñ ØÓÑ Ø Ò Õ Ò Ñ Ú Ö Ü x = 4 x = º º Ó x > Ö Ü Ø Ò Õ ÒÙ Ê Ü Ã Ó Ò Õ Ò ÚÓ Ò Ó Ð log 3 x +3 log x = 4. log x = log 3 log 3 x, 4 = log 3 x log 3 +3 log 3 x 4 = log 3 x + (3 log 3 ) log 3 x, 4 = log 3 x + log 3 x. Ó ÙÚ ÑÓ Ñ ÒÙ t = log 3 x x > t > 0µ Ó ÑÓ 4 = t + t. ÈÖ Ñ ÒÓÑ Ò Ò Ó Ø ÞÑ ÆÙ Ö ØÑ Ø Õ ÓÑ ØÖ Ö Ò Ñ ÑÓ 4 = t + t t t = t+ t = 4, ÔÖ Õ ÑÙ ÑÓ ÙÔÓØÖ Ð Ò Ò Ó Ø t+ º ÈÖ Ñ ØÓÑ Ú ÞÒ Ò Ó¹ t Ø Ù Ó ÒÓ Ù Ö ØÑ Ø Õ ÓÑ ØÖ Ö Ò Ø º t = t t = t. ÈÓÜØÓ t > 0 ÒÓ Ö Ü ÓÚ Ò Õ Ò t = º ÃÓÒ ÕÒÓ Þ Ò Õ Ò log 3 x = t = Ò Ð Þ ÑÓ x = 3 ØÓ ÒÓ Ö Ü Þ Ø Ò Õ Ò º º Ê Ü Ø Ò Õ ÒÙ (5 x x ) +log 0 (5 x + x ) = x. Ê Ü ÈÖ Ñ Ò ÑÓ Ò Ò Ó Ø ÞÑ ÆÙ Ö ØÑ Ø Õ ÓÑ ØÖ Ö Ò Ó Ð 5 x + x 5 x x = 0 x, log 0 ( 5 x + x ) x, ÞÒ Ò Ó Ø Ú Ó ÑÓ Ó 5 x = x º ÈÓÜØÓ ( 5 x x ) 0 Þ Ú Ó x R Ø Ò Ó ÒÓÚÙ Þ Ø Ò Õ Ò Ò Ò Õ Ò µ Ñ ÑÓ x = ( 5 x x ) +log0 ( 5 x + x ) x, µ ½¼
25 Ô Ó ØÐ Ð Ù ( 5 x x ) = 0 ( log0 5 x + x ) = x, ØÓ ÔÙ ÒÓ 5 x = x xlog 5 = x x = log 5. ½¼º Ó ÚÖ ÒÓ Ø a Ò Õ Ò log x (x+a) = Ò Ñ Ö Ü Ê Ü Ô Ö ÖÓ Ú (x,a) Þ ÓÚÓ Ú Ó ØÙ Ò Õ ÒÙ ÔÓØÖ ÒÓ Ó¹ ÚÓ ÒÓ Ù Ù ÔÙ Ò Ù ÐÓÚ x+a = x, x+a > 0, x. Ì Õ Õ ÓÓÖ Ò Ø Þ ÓÚÓ Ú Ù Ù ÐÓÚ Ù Ø Õ Ô Ö ÓÐ ( a = x ) 5, Ó Ò Ð Þ ÞÒ ÔÖ Ú x + a = 0 Ó Ñ Ø Õ Ô Ñ ± Ø º Ó Ñ Ø Õ (, ) (, + ) к ½ µº ÈÖÓ Ú Ø Ø Õ Ò Ó Oa ÔÓÔÙ Ú Ù ÞÖ a >, Ó Ñ Ò Ø Õ a =. Ëк ½ ½½º Ê Ü Ø Ò Ò Õ ÒÙ log x (x+) log x+3 (3 x) 0. Ê Ü ÅÓÖ Ø x > 0 x x+ > 0 x+3 > 0 x+3 3 x > 0 Ø º D x = (,) (,). ÈÓ Ñ ØÖ ÑÓ ÔÓÒ Ü ÐÓ Ö Ø Ñ x (, ) x (,) x (,) log x (x+) +++ log x+3 (3 x) Á Ô Ø ÑÓ ÞÒ ÔÖÚÓ Õ Ò Ó º Ó x (,) Ø x > x+ (0,3) Ô Ú Ó x (, ) ÓÒ x+ (0,) Ø º log x (x+) < 0; ½½
26 Ó x (,) Ó Ò x+ (,3) Ø º log x (x+) > 0. Ó x (,) Ø x (0,) x+ (3,4) Ø º log x (x+) < 0. Ò ÐÓ ÒÓ ØÓÑ Ô Ø ÑÓ ÞÒ ÖÙ Ó Õ Ò Ð º Æ Ð Þ ÑÓ Þ x (,) Ú x+3 (,4) 3 x (,5) Ô log 3+x (3 x) > 0, Ó ÒÓ ÒÓ Þ x (,) Ú x+3 (4,5) 3 x (,) Ô Ð Ö Ü x (, ] (,)º log 3+x (3 x) > 0. ( ½¾º Ê Ü Ø Ò Õ ÒÙ log xy + ) = (x+y ) º xy Ê Ü Â ÒÓ Ó Ð Ø Ò ÒÓ Ø xy > 0º Ã Ó Ñ ÑÓ Ã Ó xy + xy, ( log xy + ). xy (x+y ) Þ Ú Ó x y ÓÕ Ð ÒÓ Ò Ó Ø ÑÓ Ú ÑÓ Ù ÐÙÕ Ù Ù Ð Ú Ò ØÖ Ò Ò Ó Ø Ò ØÓ Ø ÐÙÕ Þ xy = x+y = Ô x = y = º ½ º Æ M ÙÔ Ú ÚÖ ÒÓ Ø Ö ÐÒÓ Ô Ö Ñ ØÖ p Ø Ú Ò ¹ Õ Ò log(x +px) log(8x 6p 3) = 0 Ñ Ò ØÚ ÒÓ Ö Ü º Ì µ M = [, 3 ] {} µ M = ε M = {,3} µ M = {} µ M = [, 3 ] º Å ØÙÖ Ô Ø Å Ø Ñ Ø Õ ÑÒ Þ ½ º µ Ê Ü Ç Ð Ø Ò ÒÓ Ø Ò Õ Ò Â Ò Õ ÒÙ ÑÓ ÑÓ Ò Ô Ø Ù Ó Ð Ù D x = { x x +px > 0 8x 6p 3 > 0 }. log(x +px) = log(8x 6p 3), Ô ÒÓ ÓÒ ÚÓ Ò Ú Ö ØÒÙ Ò Õ ÒÙ x +(p 4)x+3(p+) = 0. ÈÓ ØÓ Ú ÑÓ Ù ÒÓ Ø Ò Õ Ò Ð Ñ Ò ØÚ ÒÓ Ö Ü Ð Ñ Ú Ö ¹ Ü ÒÓ Ó Ø Ú Ö Ü Ò Þ ÓÚÓ Ú Ù ÐÓÚ Þ Ø º Í ÔÖÚÓÑ ÐÙÕ Ù Ò Ð Þ Ö Ù Ö Ñ Ò ÒØÙ Ú Ö ØÒ Ò Õ Ò Ñ ÑÓ 4(p 4) (p+) = 0, Ø º p = Ð p = 3º Ê Ü p = Ò Ñ Þ Ñ ÒÓÑ Ù Ú Ö ØÒÙ Ò Õ ÒÙ Ö Ü x = 3º Ê Ü p = 3 Ò Ñ x = 9 ÜØÓ ÓØÔ Ù ÑÓº Í ÖÙ ÓÑ ÐÙÕ Ù Ò Õ Ò Ñ Ú Ö Ü Ó p (,) (3,+ )º Ê ÞÑÓØÖ ÑÓ ØÖ ÐÙÕ ½¾
27 Ó p (3,+ ) Ñ ÑÓ x +px > 0 x (, p) (0,+ ) ( 3 8x 6p 3 > 0 x 4 p+ 3 ) 8,+. ÇÚ Ú ÙÔ Ò Ñ Ù ÔÖ Ö Þ p > 3 Ú x (, 6) (0,+ ) x ( 8 8,+ ) Ò ÒØ ÖÚ ÐÙ ( 8 8,+ ) Ô Ö ÓÐ ÔÖ Ú Ò Ñ Ø Þ Ò Õ Ø Õ Ó p [0,) ÔÖ Ú 8x 6p 3 Ô Ö ÓÐ x +px Ù Ù Ú Ñ Ø Õ Ñ Ø º Ò Õ Ò Ñ Ú Ö Ü 3 Ó p (,0) Ñ ÑÓ x +px > 0 x (,0) ( p,+ ) ( 3 8x 6p 3 > 0 x 4 p+ 3 ) 8,+. Ò Õ Ò Ñ Ð ÒÓ Ö Ü Ó Þ ÓÚÓ Ú Ù ÐÓÚ Ø Õ ÔÖ ÔÖ Ú y = 6p+3 ÑÓÖ Ø ÞÑ ÆÙ 0 pº Ó Ð Ð ÚÓ Ó ÒÙÐ 8 ÔÓ ØÓ Ð Ú Ø Õ Ó ÔÙ Ú Ù Ù ÐÓÚº Ó 6p+3 > p Ø 8 p > 3 6p+3 Ø ÔÓ ØÓ Ú ÔÖ ÕÒ Ø Õ º ÅÓÖ Ù 0 p 8 Ô p [ ], 3 º Ð Ø Õ Ò Ó ÓÚÓÖ µº ½ º Æ S ÙÔ Ú Ö ÐÒ ÖÓ Ú x Þ Ó Ú log x 6x 35x x 3. Ì Þ Ò ÖÓ Ú a b c d e f g a < b < c < d < e < f < gµ ÙÔ S Ó Ð µ (a,b] [c,d) (d,e] [f,g] µ [a,b] (c,d] [e,f) ε (a,b] [c,d] [e,f) µ [a,b] [c,d] [e,+ ) µ (a,b] [c,d)º Ê Ü Ø Ò Õ Ò Ñ Ñ Ð Ó x > 0 x 6x 35x+6 > 0º Ã Ó 35 6x 6x 35x+6 > 0 Þ Ú Ó x ÔÓ Ð Ò Ò Õ Ò ÔÙ Ò Ó 35 6x > 0 Ø º x < 35 º ÈÓ Ñ ØÖ ÑÓ Ú ÐÙÕ 6 Ó 0 < x < ÐÓ Ö Ø Ñ Ò Õ Ò ÚÓ Ò Ó Ð 6x 35x x x 3, 6x 4 35x 3 +6x 35x+6. ÈÖ ØÓÑ ÑÓ ÚÓ Ð Ö ÕÙÒ 35 6x > 0º Â Ò Õ Ò 6x 4 35x 3 +6x 35x+6 = 0 Ø ÓÞÚ Ò Ö ÔÖÓÕÒ Ò Õ Ò Ñ ØÖ ÕÒ Ñ Ó ÒØ Ñ º Ó ØÙ Ò Õ ÒÙ ÔÓ Ð ÑÓ x Ñ ÑÓ 6 (x + x ) ( 35 x+ ) +6 = 0. x ËÑ ÒÓÑ x+ = t Ò Ð Þ ÑÓ x 6(t ) 35t+6 = 0, ½µ Ø º 6t 35t+50 = 0. ½
28 Ê Ü Ø Ò Õ Ò Ù t = 0 3 t = 5 Ô ÚÖ Ñ Ñ Ò Ñ ÑÓ Ò Õ Ò x+ x = 0 3 x+ x = 5. Ê Ü ÔÖÚ Ò Õ Ò Ù x = 3 x = Ö Ü ÖÙ Ò Õ Ò Ù 3 x 3 = x 4 = º Ð Ò Õ Ò ½µ Þ ÓÚÓ Ò Þ 3 x Ð x 3º ÇÚ ÚÖ ÒÓ Ø x Þ ÓÚÓ Ú Ù Ù ÐÓÚ x > 0 x x < 35 º Å ÆÙØ Ñ ÔÓÜØÓ 6 Ù ÓÚÓÑ ÐÙÕ Ù 0 < x < Ö Ü ÐÓ Ö Ø Ñ Ò Ò Õ Ò Ó Ø 3 x. Ó x > ÐÓ Ö Ø Ñ Ò Ò Õ Ò ÔÓ Ø Ø º 6x 35x x x, 6x 4 35x 3 +6x 35x+6 0. ËÐ ÕÒ Ñ ÔÓ ØÙÔ ÓÑ Ò Ð Þ ÑÓ Ù Ö Ü Ò Ò Õ Ò ¾µ x, x, x 3, Ó Þ ÖÓÑ Ò Ù ÐÓÚ x > x < 35 6 Ñ ÑÓ < x 3 x < 35 6 º Ð Ö Ü ÐÓ Ö Ø Ñ Ò Õ Ò Ô Ó ÓÚÓÖ Îµº 3 x 35, < x, 3 x < 6, ½ º Ç Ö Ø ÖÓ Ö Ü Ò Õ Ò ( ) x log x =. 6 6 Ê Ü ÍÚ ÑÓ ÙÒ f (x) = log 6 x f (x) = ( ) x. 6 Ë ( k k ÓÞÒ Õ ÑÓ Ö Ú Ó Ö Æ Ò Ò Õ Ò Ñ y = f (x) y = f (x)º Ì Õ, ) ( 4 4, ) ÔÖ Ô Ù ÔÖ Ñ k k Ô Ù x = x = Ö Ü Þ Ø 4 Ò Õ Ò º ÈÖ Ñ Ø ÑÓ Ù ÙÒ f f ÙÞ ÑÒÓ ÒÚ ÖÞÒ º ÌÓ ÞÒ Õ Ö Ú k Ñ ØÖ ÕÒ Ö ÚÓ k Ù Ó ÒÓ Ù Ò ÔÖ ÚÙ y = x Ó ÖÒÙØÓ Ô ÔÖ Ú y = x Ó Ñ ØÖ º ÈÖ Ñ ØÓÑ Ò Ø Õ ÔÖ Ø Ö Ú ÔÖ Ô Ù ÔÖ ÚÓ y = xº Ô Ø Õ ÔÖ Ù Ö Ü Ò Õ Ò ( x 6) = xº ÇÚ Ò Õ Ò Ñ ÒÓ Ö Ü Ó Ò Ð Þ ÑÓ ÒÙÑ Ö Õ Ñ ÔÙØ Ñº ÇÒÓ ÞÒÓ x = 0, º ÈÖ Ñ ØÓÑ Ø Ò Õ Ò Ñ ØÖ Ö Ü º ¾µ ½ º Ê Ü Ø Ò Õ ÒÙ ( ) log x log x x log 5 x =. Ê Ü ÅÓÖ Ø Ð x log x = Ð log x log x = 0º 5 Í ÐÙÕ Ù x log x = Ñ ÑÓ log x = x. ½
29 Ö Õ ÑÓ ÑÓ ÔÓ Þ Ø Ø Ò Õ Ò Ò Ñ Ö Ü º Í ÐÙÕ Ù log x log x = 0 Ñ ÑÓ 5 log x logx = 0, Ø º logx(logx ) = 0. ÇÕ Ð ÒÓ Ð x = Ð x = 0 ØÓ Ø x = Ð x = 5º ½ º Í Ö ÚÒ Oxy ÜÖ Ö Ø Ó Ð Ø Ê Ü ÁÑ ÑÓ Ú ÑÓ Ù ÒÓ Ø º I ÑÓ Ù ÒÓ Ø Ó x > Ø Ê ÞÑÓØÖ ÑÓ Ú ÐÙÕ A = { (x,y) log x (log y x) > 0 }. log x (log y x) > 0 log y x > log y x > log y y. y > x > y 0 < y < x < yº ÌÓ Ò ÑÓ Ù Ö x > º Ð Ñ ÑÓ x > y > x > yº II ÑÓ Ù ÒÓ Ø Ó 0 < x < Ø log x (log y x) > 0 0 < log y x < log y < log y x < log y y. ÁÑ ÑÓ Ú ÐÙÕ y > < x < yº ÌÓ Ò ÑÓ Ù Ö 0 < x < 0 < y < > x > yº ÈÖ Ñ ØÓÑ Ñ ÑÓ 0 < x < 0 < y < x > yº ÁÑ Ù Ó ÑÓ Ù ÒÓ Ø Ù Ú Ù Ò Ð Þ ÑÓ A = {(x,y) x >,y >,x > y} {(x,y) 0 < x <,0 < y <,x > y}. ½ º Ç Ú Ô ÖÓÚ Ö ÐÒ ÖÓ Ú (x,y) Ó Þ ÓÚÓ Ú Ù Ù ÐÓÚ log x +y(x+y) Ò ÓÒ Ô Ö Õ y Ò Ú º Ê Ü º ËÚ Ø Õ Ö ÚÒ Ó Þ ÓÚÓ Ú Ù ØÙ Ò Ò Õ ÒÙ Ò Ò Ù ÔÓÑÓ Ù Ú Ø Ñ Ò Ò Õ Ò x +y } >, x+y x +y ½µ ; x +y } <, 0 < x+y x +y ¾µ. Ó Ù ÖÙ Ó Ó Ò Ò Õ Ò Ø Ñ ½µ Ñ ØÖ ÑÓ y Ó Ô Ö Ñ Ø Ö Ó ÑÓ Ò ¹ Ò Õ ÒÙ ÔÓ x x x+y y 0. (3) ÇÚ Ò Ò Õ Ò Ñ Ö Ü ÑÓ ÙÞ Ù ÐÓÚ D = 4(y y) 0, Ø º Ó 4y 4y 0, Õ Ö Ü + y. Æ Ú ÚÖ ÒÓ Ø Þ y ÔÖ Ñ ØÓÑ +. y = + Ò Ò Õ Ò µ Ó Ó Ð x x + 0 Õ Ò ØÚ ÒÓ ( 4 Ö Ü x = ). ÈÖ ØÓÑ Þ Ø Õ Ù, + ÔÖÚ Ó Ò Ò Õ Ò Ø Ñ ½µ ½
30 Þ ÓÚÓ Ò º Ø Ñ ¾µ Ñ ÑÓ y < Ô Þ ØÓ ÖÙ Ø Ñ Ò ÒÓÚ Ö Ü Þ Ò Ú y. ÈÖ Ñ º Â Ò Õ Ò x+y = x +y ¹ Ò Ü ÖÙ ( x ) ( + y ) ( ) = y ÔÓÐÙÔÖ ÕÒ ÓÑ ÒØÖÓÑ Ù Ø Õ ( ),. ÃÓÖ Ø ØÓ Ð Ó Ó Ö Ø Ú Ö Ü Ò Ò Õ Ò Ø Ù Þ Ø Ù Ðº µ Ø Õ M Ñ ÓÓÖ Ò Ø (, + ). x+y = 0 ¼ к ½
31 . Na xto vixe naqina izraqunati log log log 8 + log 3. Napisati broj 3 kao stepen sa osnovama 9, 5, 7 i. 3 + log Odrediti znak brojeva log 3 4, log 3( 3 ), log ( 3 ) i log 3 (log 3 8). 4. Izraqunati log log 8 + log log. 5. Odrediti log p i log a p ako je p = a Odrediti log V i log r V ako je V = r3 π Ako je p = ab, odrediti log a p, log b p i log p. 8. Ako se zna da je log 0 = 0,3003, odrediti logaritam sa osnovom 0 od brojeva 4, 5, 8, 0, 3, 40, 50, 0,, 0,04, 0,5, 0,8, 0,5. 9. Uz pomo logaritamskih tablica ili digitrona, odrediti vrednost izraza 5,3 3 3, 7 5 3,7 35, Nacrtati grafike sledeih funkcija i ispitati ihove osobine: y = log 3 x, y = log 3 x +, y = log 3 x, y = log 3 (x + ), y = log 3 (x ), y = log x, y = log x +, y = log x, y = log (x + ), y = log (x ) Odrediti oblast definisanosti i nule funkcije y = log(x 3x).. Pomou grafika funkcije y = log 3 x odrediti du qiji merni broj duine predstav a: a) log 3 5; b) log 3 4,5; v) log 3 3, Pomou grafika funkcije y = log x, pokazati da je: a) log 6 = log + log 3; b) log 3 = log log 4; v) log 9 = log 3; g) log 5 = log Pomou grafika funkcije y = log 3 x i y = x+4, odrediti pribline vrednosti promen ive x takve da je log 3 x = x Odrediti skup vrednosti promen ive x takve da je: a) log (x + 3) > 0; b) log (x 4) > 0; v) log 5 (x + 3) < 0; g) log x < log (8 x). 6. Odrediti skup vrednosti promen ive x za koje je odreena funkcija:
32 3 x a) y = log 3 (x 5); b) y = log 5 ; v) y = log 3 x + ; g) y = log 3(x 5); d) y = 3 log x ; ) y = log( x); x e) y = log x + ; ) y = log x ; z) log (3x + ). 7. Rexiti jednaqinu log 3 x + log 9 x + log 7 x =. 8. Rexiti jednaqinu log( 3x 3x 3 ) = log( 3x 4 + 4). 9. Rexiti jednaqine: a) log x log(4x 5) = ; b) xlog x = 00; v) 5 log x + + log x = ; g) log 7x log(x + 7) = + log 4,5; ( ) d) log + x = log log x; ) x log x = Rexiti jednaqine: a) log x 9 log 8 x = 4; b) log x+ a + log ax a = 0; v) log x 0 + log 0x log 00x 0 = 0; g) log x log x = log 4x ; d) log 3x x log 3 x = log 3x 3 ; ) log x log x = 6 log x 6 ; e) log(x + 3) = log x; ) log x+ (x 3 9x + 8) log x (x + ) = 3.. Ako je 0 < a <, rexiti po x jednaqinu log a x > 6 log x a.. Nai sve realne brojeve za koje je definisan logaritam log x x 6(x + x 6). 3. Rexiti sistem jednaqina 3 x y = 576, log (y x) =. 4. Rexiti sistem jednaqina log y x 3 log x y =, log x = 4 log y. 5. Dokazati da su najvee vrednosti izraza (log 5 6) sin x i (log 6 5) cos x me- usobno jednake. 6. U elektrotehnici i akustici nivo snage L je funkcija snage P, merene prema referentnoj snazi P 0 = 0 W, meri se u decibelima i izraen je formulom L = 0 log P P 0.
33 a) Ako je P = Ru, gde je u elektriqni napon, a R otpor, dokazati da dva puta veem naponu odgovara za 8 db vei nivo snage; b) Ako jedan zvuqnik ima nivo akustiqne snage 78 db, pokazati da se uk uqiva em jox jednog takvog izvora nivo snage poveava na 8 db; v) Ako je gor a granica nivoa snage 9 db, koliko ovakvih zvuqnih izvora moe raditi istovremeno? 7. Dokazati identitet log x log x 4 + log x 4 log x log x n log x n = n n (log x ). 8. Odrediti koje od sledeih funkcija su jednake: f (x) = log x, f (x) = log x, f 3 (x) = log x, f 4 (x) = log x. 9. Odrediti sve racionalne brojeve r za koje je log r i sam racionalan. 30. Odrediti sva realna rexe a jednaqine 9 x 89 x = Rexiti jednaqinu log x a + log ax a + 3 log a x a = 0, a > 0, a. 3. Odrediti koji od navedenih iskaza su taqni: a) log( )( 3) = log( ) + log( 3); b) log( 3) = log( 3); v) log( ) 4 = log( ) ; g) log = log log Dokazati da je: a) log 3 = log 3 7 log 7 5 log ; b) log 3 log 4 3 log 5 4 log 6 5 log 7 6 log 8 7 = Odrediti vrednost realnog broja x tako da za kompleksne brojeve z = log(x + x + ) + i 4 x i z = log(x + ) + i( x+ 3) vai z = z. log log a 35. Izraqunati a log a, ako je a > 0 i a. 36. Rexiti jednaqine: a) + log (x ) = log x 4; b) 5 +log 4 x + 5 log 4 x = 6 5 ; v) 9 +log 3 x + 3 +log 3 x = 0; g) (log 0 x) log 0 x 3 + = 0; ( ) 3 d) log 3x log 3 x =. x 37. Ako su a, b i c realni parametri, rexiti jednaqine: a) log a x + log x a = ; b) log x log x a + = 0; v) log x a log a a 4 a x = ; g) log a x + log b x + log c x = log abc x; 3
34 d) log (x + x 7) = log 9 6x+x 4 ; ) log 3x+7 (9 + x + 4x ) + log x+3 (6x + 3x + ) = Rexiti nejednaqinu: a) (log 0,5 x) + x log 0,5 x >,5; b) 3 log x+ < 3 log x +5 ; ( ) v) 5 log 3 fx x < ; g) log 5 0,5 (x 5x + 8),5; d) log x (x 3 x x) < 3; ) log x 5 (x 8x + 6) 0; e) log x 3x x + > 0; ) log x(x 5x + 6) <. 39. Odrediti n 3 ako je log 4n 40 3 = log 3n Odrediti p q ako je log 9 p = log q = log 6 (p + q). 4
p din,j = p tot,j p stat = ρ 2 v2 j,
ÁÑ ÔÖ Þ Ñ Öº Ò ÍÔÙØ ØÚÓ Þ Ð ÓÖ ØÓÖ Ú ¹ Å Ò ÐÙ Í Å Ò ÐÙ Ø ÓÖ ÔÖÓÙÕ Ú Ù ÒÓ Ñ ÒÞ ØÖÙ Ò Ø Ü ÚÓ ÐÙ º Ç ÒÓÚÙ Ø ÞÒ Õ Ò ÖÒÙÐ Ú Ò Õ Ò Ò Õ Ò ÓÒØ ÒÙ Ø Ø ÔÖÓ¹ Ö ÕÙÒ ØÖÙ Ò ÓØÔÓÖ º ÅÒÓ Ó Ø ÓÖ ÞÒ ÒÓ Ñ ÒÞ ØÖÙ ÑÓ Ù ÔÖÓÚ
Διαβάστε περισσότεραM 2. T = 1 + κ 1. p = 1 + κ 1 ] κ. ρ = 1 + κ 1 ] 1. 2 κ + 1
Å Ü Ò ÙÐØ Ø ÍÒ Ú ÖÞ Ø Ø Ù Ó Ö Ù Ã Ø Ö Þ Ñ Ò Ù ÐÙ Ð Ò Ö Ëº Ó Ì Ä ÈÊÇÊ ÉÍÆ Æ ÃÁÀ ËÌÊÍ ËÌÁ ÁÎÇ ÄÍÁ Á ÆÌÊÇÈËÃ Ê Ä Á κ = 1.4µ ½ ½ ÁÞ ÒØÖÓÔ Ö Ð ÃÓÖ Ø Ò ÑÓ Þ Þ ÒØÖÓÔ Ó ØÖÙ ½ Ú ÔÓÑÓ Ù Ò ÜÙ ØÓØ ÐÒ Ú Ð Õ Ò Ø Ø
Διαβάστε περισσότεραS i L L I OUT. i IN =i S. i C. i D + V V OUT
Ç ÒÓÚÒ ÓÒÚ ÖØÓÖ ÈÓ Ó ÒÓÚÒ Ñ ÔÖ Ñ ÓÒÚ ÖØÓÖ Ñ ÔÓ Ö ÞÙÑ Ú Ù ØÖ ÓÒÚ ÖØÓÖ Ù ÓÓ Ø Ù ¹ ÓÓ Øº ËÚ ØÖ ÓÒÚ ÖØÓÖ Ù Ö Ø Ö Ò Ñ Ò Ñ ÐÒ Ñ ÖÓ Ñ Ð Ñ Ò Ø Þ Ø Ú Ù Ò ÓÒØÖÓÐ Ò ÔÖ ÒÙ Ó Ù Ò Ð Ñ Ò ÓÒ ÒÞ ØÓÖº Æ Ò Ó ÓÚ ØÖ ÓÒÚ ÖØÓÖ
Διαβάστε περισσότεραv[m/s] U[mV] 2,2 3,8 6,2 8,1 9,7 12,0 13,8 14,2 14,6 14,9
Á ¹ È ÖÙÔ ½º ÖÞ ÚÓÞ Ö ÓÒ Ø ÒØÒÓÑ ÖÞ ÒÓÑ ÒØ ÒÞ Ø Ø v 1 = 45,0 m/s ÔÖÙ ÒÓÑ ÔÖ Ð ÞÙ Ó ÔÙØ Ñ ÒÓÖÑ ÐÒÓ Ò ÔÖ Ú ÔÖÙ Ö ÙØÓÑÓ Ð ÓÒ Ø ÒØÒÓÑ ÖÞ ÒÓÑ ÒØ ÒÞ Ø Ø v 2 = 15,0 m/s Ó Ò Ð º Í ÓÐ Ó Ö Ò ÚÓÞ Ñ ØÙ ÞÚÙ ÙÕ Ø ÒÓ
Διαβάστε περισσότερα½ Τετραγωνίζω=κατασκευάζωκάτιίσουεμβαδούμεδοθέντετράγωνο. Δείτεκαιτην υποσημείωσηστηνπρότασηβ 14. ¾
Ã Ð Ó ËØÓ Õ ÛÒ ÐÓ ³ À ÛÑ ØÖ ØÛÒ ÇÖ Ó ÛÒÛÒ º½ ÇÖ ÑÓ ØÓÙ ÐÓÙ ³ ÌÓ ÐÓ ³ Ò ÒØÓÑÓ ÓÑÓ Ò Ñ Ñ ÒÓ ½ ÔÖÓØ Ó ÓÖ ¹ ÑÓ Ø Ò ÖÕ º ËØÓ Ñ Ð Ø ÖÓ Ñ ÖÓ ØÓÙ ÔÖ Ø ÔÓØ Ð Ñ Ø ÔÓÙ ÓÖÓ Ò ÓÖÓÙ ÙÒ Ù ÑÓ ÓÖ Ó ÛÒÛÒ Ø ØÖ ôòûò ÓÙ Ô
Διαβάστε περισσότεραv w = v = pr w v = v cos(v,w) = v w
Íö Ú Ò ÔÖ Ø Ô Ö ÔÖ ØÝ Ô Ð Ùö Ú ÒÝÒ ÝÖ Ð ÓØ Ó µ º ºÃÐ ØÒ Ë ÓÖÒ Þ ÔÓ ÒÐ Ø Ó ÓÑ ØÖ ½ ÁÞ Ø Ð ØÚÓ Æ Ù Å Ú º ÖÙ µº Ã Ø Ùö Ú Ò ÝÖ Ú Ø ÒÅ ØØÔ»»ÛÛÛºÑ ºÚÙºÐØ» Ø ÖÓ» ¾» л Ò Ó» ÓÑ ÙÞ º ØÑ ½ Î ØÓÖ Ð Ö ÒÅ Ö Ú ØÓÖ ÒÅ
Διαβάστε περισσότεραналазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm
1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки
Διαβάστε περισσότεραКРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.
КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг
Διαβάστε περισσότερα½ ÍÚÓ Ò Ð Þ Ð ÓÖ Ø Ñ Ò ÓÔ Ó Ò Ó Ù Ø ÓÖ Ñ Ö ÞÑ ØÖ Ò Ñ ÔÓ Ù Ú ÑÓ Ó Ö ÑÓ ÐÓö ÒÓ Ø Ø ö ÒÙ Ò Ó ÔÖÓ Ð Ñ Ø Ó Ù ÔÖ Ø Ò Ñ ÔÖ Ñ Ò Ñ ö Ð ÑÓ ØÓ ÔÖ ÞÒ ÔÖÓ Ò ÑÓ Ó Ú
Ò Ð Þ Ð ÓÖ Ø Ñ Ô ØÒ Ö Þ ÔÖ Ñ Ø ËÐÓö ÒÓ Ø ÞÖ ÙÒ Ú Ò Å Ð Ò Ò ÓÚ ¾¼¾½»¼ ¼ º ¼¾º ¾¼¼ º Ë ö Ø ÇÚ Ö ÔÖ Ø ÚÐ Ö Ø ÔÖ Ð Ò Ñ ØÓ Ò Ð Þ Ð ÓÖ Ø Ñ Ó Ñ ÙØÓÖ Ö ÙÔÓÞÒ Ó Ù Ó Ú ÖÙ ÙÖ ËÐÓö ÒÓ Ø ÞÖ ÙÒ Ú Ò Ò ÔÖÚÓ Ó Ò ÔÓ Ø ÔÐÓÑ
Διαβάστε περισσότερα1.2. Сличност троуглова
математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)
Διαβάστε περισσότεραг) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве
в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу
Διαβάστε περισσότερα7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ
7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,
Διαβάστε περισσότεραN i. D i (x) = 1 N i. D(x, x ik ). (3, 1), (3, 0.9), (3, 0.8), (3, 0.8) (4, 0), (4, 0.1), (4, 0.2). k=1. j=1
Å Ì Å ÌÁà Á Î µ ÍÔÓÖ Å Ø Ñ Ø Á Ú Ð ØÖÓØ Ò ÚØÓÖ ØÙÑ Å Ð Ø À Ò Ú Ù Ø ¾¼¼ ½ âì ÎÁÄËà ÎÊËÌ ½º Ê ÎÊâ Æ ΠÇÊ Î ÃÓ ö Ð ÑÓ Ò Ö ÞÚÖ Ò ÚÞÓÖ ÑÓ ÒÓ Ö ÞÚÖ Ø Ø ÓÞº ÓÔÖ Ð Ø ÞÖ ÙÒ ÑÓ Ö Þ Ð Ø ÚÞÓÖ Ó Ú ÞÒ Ò Ö ÞÖ ÓÚ ÚÞÓÖ
Διαβάστε περισσότεραZ
Ç ÒÙØ Þ Ó Þ Þ Ñ ÒÓ Ó Ò Óö ÈÖ ÑÓö È Ø ÖÐ Ò Ë ËÚ Ø Ò Ò Ó Ø Ò ê ¾¼½½»¾¼½¾ ÈÓ Ð Ú ÌÇÅËÃÇ Â ÊÇ º½ ÍÚÓ Î Ø Ñ ÔÓ Ð Ú Ù ÓÑÓ Ù Ú Ö Ð Þ Ó ÒÓÚÒ Ñ Ð ØÒÓ ØÑ ØÓÑ Öº ÈÓÞÒ Ú Ò Ø Ð ØÒÓ Ø ÔÓÑ Ñ ÒÓ Þ Ö ÞÙÑ Ú Ò Ñ Ò ÒÓ Ø Ò
Διαβάστε περισσότερα2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА
. колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност
Διαβάστε περισσότεραtan(2α) = 2tanα 1 tan 2 α
½º ÙÒ Ð ØØ ½º Ò Ò Å Ò Ò M 1 = {1,4,9,16,25,36,49,64,...}, M 2 = {4,6,8,9,10,12,14,15,...}. µ Ö Ò Ë M 1 ÙÒ M 2 ÙÖ Ò Ò Ö Ò Ø ÓÖÑ Ð Ù º µ Ò Ë M 1 M 2 Òº µ Ò Ë M 1 \M 2 ÙÒ M 2 \M 1 Òº µ Ï Ú Ð ÚÓÒ Ò Ò Ö Ú Ö
Διαβάστε περισσότεραMorganναδώσειμίαεναλλακτικήμέθοδο,αποδεικνύονταςπρώταότιηευθείαπουδιχοτομεί κάθεταμίαχορδήπεριέχειτοκέντροτουκύκλου. Παρ όλααυτά,καιαυτήημέθοδοςέχει
Ã Ð Ó ËØÓ Õ ÛÒ ÐÓ ³ È Ö ÐÓÙ º½ È Ö Õ Ñ Ò ØÓÙ ÐÓÙ ³ ÇÖ ÑÓ ½ ½½ ÈÖ Ø ½ ÈÛ Ö ÓÙÑ ØÓ ÒØÖÓ ØÓÙ ÐÓÙº ÈÖÓØ ¾ ½ ÉÓÖ ÐÓ Ø ÑÒ Ñ ÒÓ ÔØ Ñ ÒÓ º ÈÖÓØ ½ ½ ÔØ Ñ Ò º ÈÖÓØ ¾¼ ¾¾ ½ ÛÒ ØÑ Ñ Ø ÐÓÙ Ø ØÖ ÔÐ ÙÖ ÐÓÙº à ï Ä ÁÇ
Διαβάστε περισσότεραТеорија електричних кола
др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,
Διαβάστε περισσότεραØÖÓÒÓÑ ÈÖ Ø ÙÑ Ù Ò Ö Ò Ë Ð ØÛ ØØ Ö¹ ØÖÓÒÓÑ Íº Ù ÍÒ Ú Ö ØØ Ù ÙÖ ¹ Ò Ö ËÓÒÒ ÒÐ Ù Ñ Î ÖÐ Ù Ò Â Ö Ð ÙÒ ½ Û ÙÒ Ö ËÓÒÒ Ö Ò À ÑÑ Ð ÞÙ Ï ÒØ Ö Ò Ò Ö Ð Ò Ò Ò ÙÒ
ØÖÓÒÓÑ ÈÖ Ø ÙÑ Ù Ò Ö Ò Ë Ð ØÛ ØØ Ö¹ ØÖÓÒÓÑ Íº Ù ÍÒ Ú Ö ØØ Ù ÙÖ ¹ Ò Ö ËÓÒÒ ÒÐ Ù Ñ Î ÖÐ Ù Ò Â Ö Ð ÙÒ ½ Û ÙÒ Ö ËÓÒÒ Ö Ò À ÑÑ Ð ÞÙ Ï ÒØ Ö Ò Ò Ö Ð Ò Ò Ò ÙÒ ËÓÑÑ Ö Ò Ò ÖÞ Ù Ø Ñ Ø Ñ ÈÖÓ Ö ÑÑ Ë ØØ Ò ÔÙÖ µ ½ ÒÐ
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ
Διαβάστε περισσότεραÈÖÓ Ö ÑÑ Ò ÑÓÖ Û ÈÖÓÔØÙÕ ÛÒ ËÔÓÙ ÛÒ ÌÑ Ñ ØÓ Å Ñ Ø ÛÒ È Ò Ô Ø Ñ Ó È ØÖÛÒ Å Ñ Û Ø Ò Ô Ø Ñ ØÛÒ ÍÔÓÐÓ ØôÒ
ÈÖÓ Ö ÑÑ Ò ÑÓÖ Û ÈÖÓÔØÙÕ ÛÒ ËÔÓÙ ÛÒ ÌÑ Ñ ØÓ Å Ñ Ø ÛÒ È Ò Ô Ø Ñ Ó È ØÖÛÒ Å Ñ Û Ø Ò Ô Ø Ñ ØÛÒ ÍÔÓÐÓ ØôÒ ¾ ÓÑ ¹ Ì Ø ÖØ»»¾ ÃÙ ÐôÑ Ø ÔÖ Ü ÛÒ ¹ ËØÓ Õ ô ÑÓÒ Ö Ñ Ø»¾¾ Ö Ñ Ø ÔÖ Ü ÔÓÙ Ø Ð Ø Ò Ò ÀºÍº Ò À ÔÖ ¾ Ù ôò
Διαβάστε περισσότεραАнализа Петријевих мрежа
Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,
Διαβάστε περισσότεραTестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10
Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење
Διαβάστε περισσότερα2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ
2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2.1. МАТЕМАТИЧКИ РЕБУСИ Најједноставније Диофантове једначине су математички ребуси. Метод разликовања случајева код ових проблема се показује плодоносним, јер је раздвајање
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА
Διαβάστε περισσότερα¾ Ë Öö º¾º Å ØÓ º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º Ê ÞÙÐØ Ø Ù º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º½º Ê ÞÙÐØ
Ë Öö ½º ÍÚÓ Ó Ò Ú Ò ÓÐÓ ÑÖ ö Ø ÓÖ ÓÑ Ö ÓÚ ½º½º ÍÚÓ º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º ½º¾º ÈÓÖ î Ò ÑÖ ö ÔÖ Ó Ò ÓÚ ÚÓ Ø Ú º º º º º º º º º º º ½º º ÅÓ Ð ÑÖ ö º º º º º º º
Διαβάστε περισσότεραЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева
ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2/13 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО
Διαβάστε περισσότεραУпутство за избор домаћих задатака
Упутство за избор домаћих задатака Студент од изабраних задатака области Математике 2: Комбинаторика, Вероватноћа и статистика бира по 20 задатака. Студент може бирати задатке помоћу програмског пакета
Διαβάστε περισσότεραСИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ
СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни
Διαβάστε περισσότεραp a (p m ) A (p v ) B p A p B
½ ËØ Ø ÐÙ ½º½ ÍÚÓ ÈÖ ÔÖÓÙÕ Ú Ù Ñ Ò ÐÙ Ð Ó ÐÙ Ù Ò ÐÙ ÑÓ ÑÓ ÔÓ Ð Ø Ò Þ ÔÖ Ñ Ò Ð ¹ ÐÙ Ù Ò Ú ÐÙ Ò Ð ÙÒÙØ Ö ÔÓ Ñ ØÖ Ò Þ ÔÖ Ñ Ò Þ Ò Ó Ö ØÒÓ Þ Õ Ó ÓÒØ Ø Ð Þ Ñ Ò Ø Ò Ö ÐÒ Ð Ð ØÖÓÑ Ò ØÒ Ð µº ÇÚ Ð Ó ÕÒÓ ÞÖ Ú Ù ÔÓ
Διαβάστε περισσότερα½ È Ê Ç Î Ç Ê ÇÚ ÒÓÚ ÓØ À Ð ÖØÓÚ Ç ÒÓÚ ÓÑ ØÖ Ò Ò ÔÖ Ú ÒÓÚ ÔÖ Ö º ÍÔÖ ÚÓ Ù Ò Ò Ù ÑÓ Ò ÔÖ Ú Ñ Ò ÓÔÙÒ º Í ÓÔÙÒ I Ù ÙÔÐ Ò Ò Þ Ú ÒÓ Ø Ù Ø ÑÙ ÓÑ Ö ÐÒ ÖÓ¹ Ú
½ ËÊÈËà à ÅÁÂ Æ Íà ÃÄ ËÁ ÆÁ Æ Í ÆÁ ËÈÁËÁ ÃÆÂÁ XIV Å Ì Å ÌÁ ÃÁ ÁÆËÌÁÌÍÌ ÃÆÂÁ ½ ÍÖ Ò Ñ Ê ÁÎÇ à â ÆÁÆ ÍÔÖ ÚÒ Ñ Ø Ñ Ø Ó Ò Ø ØÙØ Ë Æ º ÀÁÄ ÊÌ ÇËÆÇÎ ÇÅ ÌÊÁ ÈÊ Î Ç Ë ÇËÅÇ Æ Å ÃÇ Á ÆÂ êº Ê â ÆÁÆ ÈÖ ÑÐ ÒÓ Ò XI
Διαβάστε περισσότεραпредмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА
Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем
Διαβάστε περισσότεραa x = x a x. Ηθετικήλύσητηςεξίσωσηςαυτής(για a = 1)είναιοαριθμόςτου Fibonacci 5 1 φ =. 2 ΟΑριστοτέληςδενχρησιμοποιείτονόρο,αλλάπροτιμάτοκάθετος.
Ã Ð Ó ½¾ ËØÓ Õ ÛÒ ÐÓ Ø³ ÇÑÓ Ø Ø ½¾º½ Ì Ô Ö Õ Ñ Ò ØÓÙ ÐÓ٠س ÇÖ ÑÓ ÇÖ ÑÓ Ø ÓÑÓ Ø Ø Ù Ù Ö ÑÑÛÒ Õ Ñ ØÛÒº ÈÖ Ø ½ ÌÓ ôö Ñ º ÈÖÓØ ¾ ÇÑÓ Ø Ø ØÖ ôòûòº ÈÖÓØ ½ Ò ÐÓ Ö ØÑ Ñ ØÛÒº ÈÖÓØ ½ ½ Ò ÐÓ Ñ º ½¾ ½¾ à ï Ä ÁÇ ½¾º
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки
Διαβάστε περισσότεραb) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:
Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног
Διαβάστε περισσότεραПоложај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.
VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне
Διαβάστε περισσότεραРЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,
РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45
Διαβάστε περισσότεραΣχολή Ηλεκτρολόγων Μηχανικών και Μηχανικών Υπολογιστών Εθνικό Μετσόβιο Πολυτεχνείο. Επίδοση Υπολογιστικών Συστημάτων. Α.-Γ. Σταφυλοπάτης.
Σχολή Ηλεκτρολόγων Μηχανικών και Μηχανικών Υπολογιστών Εθνικό Μετσόβιο Πολυτεχνείο Επίδοση Υπολογιστικών Συστημάτων Α.-Γ. Σταφυλοπάτης Πειράματα Άδεια Χρήσης Το παρόν εκπαιδευτικό υλικό υπόκειται σε άδειες
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА
Διαβάστε περισσότεραÅ Ñ ¾ º½ ÈÓÖ Ñ Ð Ø º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º ¾ º¾ ÈÙÖ Ò Ò Ñ Ö ÑÑ Ô Ò º º º º º º º º º º º ½ º ÈÒ Ñ Ö ÑÑ Ô Ò º º º º º º
È Ö Õ Ñ Ò Á ³ Ò ÖÜ Ñ Ñ ØÓ ÁÁ ÖÕ Ñ Ñ Ø ½ Å Ñ ½ ½º½ Û º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º ½º¾ ÈÓÖ Ñ Ð Ø º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º ½º º º º º º º º
Διαβάστε περισσότερα2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом
. Решимо једначину 5. ( * ) + 5 + Провера: + 5 + 0 5 + 5 +. + 0. Број је решење дате једначине... Реши једначину: ) +,5 ) + ) - ) - -.. Да ли су следеће једначине еквивалентне? Провери решавањем. ) - 0
Διαβάστε περισσότερα+ m ev 2 e 2. 4πε 0 r.
Ç ÒÙØ Þ Ó Þ Þ Ñ ÒÓ Ó Ò Óö Ë ËÚ Ø Ò Ò Ó Ø Ò ê ¾¼½½»¾¼½¾ ÈÓ Ð Ú ÇËÆÇÎ ÅÇÄ ÃÍÄËà ÁÇ Á Áà º½ ÍÚÓ ÅÓÐ ÙÐ Ó Þ Ó Ö ÚÒ Ú Ð ØÒÓ Ø Ó ÒÓÚÒ Ø ÚÒ ÐÓÚ ÓÐÓ Ø ÑÓÚ ØÓ ØÓ¹ ÑÓÚ ÑÓÐ ÙÐ ÓÒÓÚ Ò Ñ ÖÓÑÓÐ Ùк Ç Ö ÚÒ Ú ØÙ ÞÚ ÞÓ
Διαβάστε περισσότεραΕισαγωγή στις Φυσικές Επιστήμες (ΦΥΕ14) Περίοδος ΕΡΓΑΣΙΑ 1 η. Τότε r r b c. και ( )
Εισαγωγή στις Φυσικές Επιστήμες (ΦΥΕ4) Περίοδος 8-9 ΕΡΓΑΣΙΑ η Θέμα (μονάδες ) i. Δείξτε ότι ( a b) c a ( b c ) + b( a c ). a b c+ c a b+ b c a ii. Δείξτε την ταυτότητα Jacobi : ( ) ( ) ( ) Απάντηση i.
Διαβάστε περισσότεραÁ ÆÌÁ Áà ÁÇÆ ËÌÊ ÆÁ ÇÃÌÇÊËà ÁË ÊÌ Á Iº ÙØÓÖ ÁÑ ÔÖ Þ Ñ Ì Ø Ò Ð Ð ØÙÑ Ñ ØÓ ÖÓ Û ÃÖ Ù Ú Ë ßÛ Þ ÔÓ Ð Û Ø ÒØ Ò ÈÖ ÖÓ ÒÓ¹Ñ Ø Ñ Ø ÓÑ ÙÐØ ØÙ ÍÒ Ú
ÍÒ Ú ÖÞ Ø Ø Ù ÃÖ Ù ÚÙ ÈÖ ÖÓ ÒÓ¹Ñ Ø Ñ Ø ÙÐØ Ø Ì Ø Ò Ð Ð Ê ÇÎÁ ÁÂ Â Æ ÂÅ Ï Ã Ê ÃÌ ÊÁËÌÁ Æ ÎÊ ÆÇËÌ ÅÁÆÁÅ ÄÆ Í Æ ÃÁÅ ÃÄ Ë Å Ê ÇÎ Ó ØÓÖ ÖØ ÃÖ Ù Ú ¾¼½¾º Á ÆÌÁ Áà ÁÇÆ ËÌÊ ÆÁ ÇÃÌÇÊËà ÁË ÊÌ Á Iº ÙØÓÖ ÁÑ ÔÖ Þ Ñ
Διαβάστε περισσότερα6.2. Симетрала дужи. Примена
6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права
Διαβάστε περισσότεραΠροσομοίωση Δημιουργία τυχαίων αριθμών
Σχολή Ηλεκτρολόγων Μηχανικών και Μηχανικών Υπολογιστών Εθνικό Μετσόβιο Πολυτεχνείο Επίδοση Υπολογιστικών Συστημάτων Α.-Γ. Σταφυλοπάτης Προσομοίωση Δημιουργία τυχαίων αριθμών Άδεια Χρήσης Το παρόν εκπαιδευτικό
Διαβάστε περισσότεραΑνώτερα Μαθηματικά ΙI
Ανοικτά Ακαδημαϊκά Μαθήματα Τεχνολογικό Εκπαιδευτικό Ίδρυμα Αθήνας Ανώτερα Μαθηματικά ΙI Ενότητα 2: Αναλυτική Γεωμετρία Αθανάσιος Μπράτσος Τμήμα Πολιτικών Μηχ.ΤΕ και Μηχ. Τοπογραφίας & Γεωπληροφορικής
Διαβάστε περισσότεραОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда
ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.
Διαβάστε περισσότεραТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце
РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез
Διαβάστε περισσότεραarxiv: v1 [math.dg] 3 Sep 2007
Ì Ö ØÓ Ð ÔÖÓ Ð Ñ Ò ØÛÓ Ò ÐÓ Ó Ø Å Ò ÓÛ ÔÖÓ Ð Ñ Ò Ê Ñ ÒÒ Ò Ô º Ò Ö Áº Ó Ö Ò Ó ½ arxiv:0709.0158v1 [math.dg] 3 Sep 2007 ØÖ Ø ÙØ ÓÖ Ò Ø ÓÐÙØ ÓÒ Ó Ø Ö ØÓ Ð ÔÖÓ Ð Ñ ÓÖ ÓÔ Ò Ò ÐÓ ÙÖ Ò Ê Ñ ÒÒ Ò Ô º Ì Ö ØÓ Ð ÔÖÓ
Διαβάστε περισσότερα10.3. Запремина праве купе
0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка
Διαβάστε περισσότεραПРИЈЕМНИ ИСПИТ. Јун 2003.
Природно-математички факултет 7 ПРИЈЕМНИ ИСПИТ Јун 00.. Одредити све вредности параметра m за које су оба решења једначине x x + m( m 4) = 0 (a) реална; (b) реална и позитивна. Решење: (а) [ 5, + (б) [
Διαβάστε περισσότεραΔυναμικοί τύποι δεδομένων
Δυναμικοί τύποι δεδομένων ΙωάννηςΓºΤσούλος Δεκέμβριος ¾¼ Η ÂÚπεριέχειμιασειράαπόχρήσιμεςκατηγορίεςπουχρησιμοποιούνταιγια τηνδιαχείρισηδυναμικώνδεδομένων σταοποίαδενγνωρίζουμεεκτωνπροτέρων όχι μόνον την
Διαβάστε περισσότερα8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2
8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или
Διαβάστε περισσότεραΗυλοποίησ ητηςπαραπάνωκατηγορίαςβρίσ κεταισ τοναλγόριθμο º¾ºΗγραμμή
ÔØ Ö ΕΙΣΟΔΟΣ ΔΕΔΟΜΕΝΩΝ º½ ÉÄ Ò Ø Ηβασ ικήκατηγορίατης ÉØγιαείσ οδοδεδομένωνείναιηéä Ò Øμετηνοποία οχρήσ τηςμπορείναεισ άγεισ εμιαγραμμήένααλφαριθμητικόºστοναλγόριθμο º½παρουσ ιάζεταιηδήλωσ ηγιαένακεντρικόπαράθυρομετοοποίοοχρήσ
Διαβάστε περισσότεραÈÖÓ Ö ÑÑ Ò ÑÓÖ Û ÈÖÓÔØÙÕ ÛÒ ËÔÓÙ ÛÒ ÌÑ Ñ ØÓ Å Ñ Ø ÛÒ È Ò Ô Ø Ñ Ó È ØÖÛÒ Å Ñ Û Ø Ò Ô Ø Ñ ØÛÒ ÍÔÓÐÓ ØôÒ
ÈÖÓ Ö ÑÑ Ò ÑÓÖ Û ÈÖÓÔØÙÕ ÛÒ ËÔÓÙ ÛÒ ÌÑ Ñ ØÓ Å Ñ Ø ÛÒ È Ò Ô Ø Ñ Ó È ØÖÛÒ Å Ñ Û Ø Ò Ô Ø Ñ ØÛÒ ÍÔÓÐÓ ØôÒ ÌÅÀÅ Ä ÉÇÍ Controlµ Ã Ì ÉÏÊÀÌ Ë Registersµ º Bussesµ ÃÍÃÄÇÁ ÅÀÉ ÆÀË Machine Cyclesµ Á ÍÄÇÁ ØÑ Ñ Ð ÕÓÙ
Διαβάστε περισσότεραПредмет: Задатак 4: Слика 1.0
Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +
Διαβάστε περισσότερα! " # $ % & $ % & $ & # " ' $ ( $ ) * ) * +, -. / # $ $ ( $ " $ $ $ % $ $ ' ƒ " " ' %. " 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 : ; ; < = : ; > : 0? @ 8? 4 A 1 4 B 3 C 8? D C B? E F 4 5 8 3 G @ H I@ A 1 4 D G 8 5 1 @ J C
Διαβάστε περισσότεραË Ö ½ Ç ÒÓÚÒ ÔÓ ÑÓÚ Þ Õ ÚÓ ØÚ ÐÙ ½ ½º½ ÈÖ Ñ Ø ÞÒ Õ Ö ÞÚÓ Ñ Ò ÐÙ º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º ½ ½º½º½ ÈÖ Ñ Ø ÔÓ Ð Ñ Ò ÐÙ º º º º º º º º º º
ÍÒ Ú ÖÞ Ø Ø Ù Ó Ö Ù Å Ü Ò ÙÐØ Ø Ëº É ÒØÖ Åº Ä Õ º Ó Å À ÆÁà ÄÍÁ Ó Ö ¾¼¼ º Ë Ö ½ Ç ÒÓÚÒ ÔÓ ÑÓÚ Þ Õ ÚÓ ØÚ ÐÙ ½ ½º½ ÈÖ Ñ Ø ÞÒ Õ Ö ÞÚÓ Ñ Ò ÐÙ º º º º º º º º º º º º º º º º º º º º ½ ½º½º½ ÈÖ Ñ Ø ÔÓ Ð Ñ Ò
Διαβάστε περισσότεραРЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА
РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА 006. Задатак. Одредити вредност израза: а) : за, и 69 0, ; б) 9 а) Како је за 0 и 0 дати израз идентички једнак изразу,, : : то је за дате вредности,
Διαβάστε περισσότεραZ L L L N b d g 5 * " # $ % $ ' $ % % % ) * + *, - %. / / + 3 / / / / + * 4 / / 1 " 5 % / 6, 7 # * $ 8 2. / / % 1 9 ; < ; = ; ; >? 8 3 " #
Z L L L N b d g 5 * " # $ % $ ' $ % % % ) * + *, - %. / 0 1 2 / + 3 / / 1 2 3 / / + * 4 / / 1 " 5 % / 6, 7 # * $ 8 2. / / % 1 9 ; < ; = ; ; >? 8 3 " # $ % $ ' $ % ) * % @ + * 1 A B C D E D F 9 O O D H
Διαβάστε περισσότεραВектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.
Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,
Διαβάστε περισσότερα1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1
1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 Метод разликовања случајева је један од најексплоатисанијих метода за решавање математичких проблема. У теорији Диофантових једначина он није свемогућ, али је сигурно
Διαβάστε περισσότεραΤεχνικές βασισμένες στα Δίκτυα Αναμονής Εισαγωγικά Επιχειρησιακοί νόμοι
Σχολή Ηλεκτρολόγων Μηχανικών και Μηχανικών Υπολογιστών Εθνικό Μετσόβιο Πολυτεχνείο Επίδοση Υπολογιστικών Συστημάτων Α.-Γ. Σταφυλοπάτης Τεχνικές βασισμένες στα Δίκτυα Αναμονής Εισαγωγικά Επιχειρησιακοί
Διαβάστε περισσότεραΕΛΛΗΝΙΚΗ ΔΗΜΟΚΡΑΤΙΑ ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΙΟ ΚΡΗΤΗΣ. Ψηφιακή Επεξεργασία Εικόνων. Ενότητα: 2-Δ συνεχή σήματα. Καθηγητής Γεώργιος Τζιρίτας
ΕΛΛΗΝΙΚΗ ΔΗΜΟΚΡΑΤΙΑ ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΙΟ ΚΡΗΤΗΣ Ψηφιακή Επεξεργασία Εικόνων Ενότητα: 2-Δ συνεχή σήματα Καθηγητής Γεώργιος Τζιρίτας Τμήμα Επιστήμης Υπολογιστών ÃÐÓ 3 ¾¹ ÙÒÕ ÑØ Å ÙÒÕ Ò ÑÔÓÖ Ò ÔÖ Ø Ô Ò ¾¹ ÙÒÕ Ñ Ð
Διαβάστε περισσότερα) * +, -. + / - 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 6 : ; < 8 = 8 9 >? @ A 4 5 6 7 8 9 6 ; = B? @ : C B B D 9 E : F 9 C 6 < G 8 B A F A > < C 6 < B H 8 9 I 8 9 E ) * +, -. + / J - 0 1 2 3 J K 3 L M N L O / 1 L 3 O 2,
Διαβάστε περισσότεραАксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011
Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна
Διαβάστε περισσότερα5.2. Имплицитни облик линеарне функције
математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.
Διαβάστε περισσότεραПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА
ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a
Διαβάστε περισσότεραf 1 : P(Y ) P(X) : B f 1 (B) {x X : f(x) B}. (X, A) f (Y, B) g (Z, C) f 1 (E) A Õ E Eº (iii) a R f 1 ([a, )) Mº (iv) a R f 1 ((, a]) Mº
ÇÐÓ Ð ÖÛ º½ Å ØÖ Ñ ËÙÒ ÖØ È Ö Ø Ö º½ µ Å ÙÒ ÖØ f : X Y Ñ Ø Ü Ñ ÒôÒ ÙÒ ÐÛÒ Ô ½ Ñ Ô Ò f 1 : P(Y ) P(X) : B f 1 (B) {x X : f(x) B}. À Ô Ò ÙØ Ø Ö ÙÑÔÐ ÖôÑ Ø Ù Ö Ø Òô Ù Ö Ø ØÓÑ º µ Ò B P(Y ) Ò σ¹ Ð Ö Ó Ó Ò
Διαβάστε περισσότεραº º½ Destination-Sequenced Distance-Vector (DSDV) º º º º. º º Temporally Ordered Routing Algorithm (TORA) º º º
È Ò Ô Ø Ñ Ó È ØÖôÒ ÈÓÐÙØ ÕÒ ËÕÓÐ ÌÑ Ñ Å Õ Ò ôò ÀÐ ØÖÓÒ ôò ÍÔÓÐÓ ØôÒ ÈÐ ÖÓ ÓÖ ÔÐÛÑ Ø Ö Ð Ö ÑÓ Ô Ó ÒÛÒ Ad-hoc Ã Ò Ø ØÙ È Ò ôø à ÒÓ Å ¾½¾ Ô Ð ÔÛÒ ÉÖ ØÓ ÖÓÐ È ØÖ ÁÓ Ð Ó ¾¼¼ c Copyright È Ò ôø à ÒÓ ÁÓ Ð Ó ¾¼¼
Διαβάστε περισσότεραplants d perennials_flowers
ÈÖÓ Ð Ø Ç Ø ÌÀÇÅ Ë ÁÌ Ê Ì Ò ÍÒ Ú Ö ØĐ Ø Ï Ò Â Å Ë Âº ÄÍ Ù Ò ÐÐ ÍÒ Ú Ö ØÝ ÌÀÇÅ Ë ÄÍà ËÁ ÏÁ Ì Ò ÍÒ Ú Ö ØĐ Ø Ï Ò Ò Îº ˺ ËÍ Ê ÀÅ ÆÁ Æ ÍÒ Ú Ö ØÝ Ó Å ÖÝÐ Ò Ì ÓÙ Ø Ö Ö Ñ ÒÝ ÔÔÐ Ø ÓÒ Û Ö Ò Ó Ø ÓÖ ÒØ Ø ÑÓ Ð ÓÓ
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА
Διαβάστε περισσότεραВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА
ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА ВАЉЕВО, 006 1 1. УВОД 1.1. ПОЈАМ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ У једној земљи Далеког истока живео је некад један краљ, који је сваке ноћи узимао нову жену и следећег
Διαβάστε περισσότερα18.2 Sistemi sa eliptichkim krivama Sistem analogan PUKDH... 50
ÃÖ ÔØÓ Ö Å Ó Ö Ú ÓÚ ½ ÔÖ Ð ¾¼½¾ º ËÓ Ö Ò ½ ÍÚÓ ¾ Ç ÒÓÚÒ ÔÓ ÑÓÚ Á ØÓÖ ÈÖ Ð Ó ÒÓÚ Ø ÓÖ ÖÓ Ú Â ÒÓ Ø ÚÒ Ü Ö Ø Ñ ½ Ë ÚÖ Ñ Ò ÔÖÓØÓÕÒ Ü Ö ½ ÃÓÒ ÕÒ ÔÓ ½ 8 RC4 17 9 Ë ÑÓ Ò ÖÓÒ ÜÙ ÔÖÓØÓÕÒ Ü Ö ½ 10 ËÐÙÕ Ò Ü Ö ½ 11
Διαβάστε περισσότεραЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.
ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО
Διαβάστε περισσότεραСваки задатак се бодује са по 20 бодова. Израда задатака траје 150 минута. Решење сваког задатка кратко и јасно образложити.
IV разред 1. Колико ће година проћи од 1. јануара 2015. године пре него што се први пут догоди да производ цифара у ознаци године буде већи од збира ових цифара? 2. Свако слово замени цифром (различита
Διαβάστε περισσότεραΜαθηματικά ΙΙΙ. Ανοικτά Ακαδημαϊκά Μαθήματα. Ενότητα 11: SPLINES. Αθανάσιος Μπράτσος. Τμήμα Μηχανικών Ενεργειακής Τεχνολογίας ΤΕ
Ανοικτά Ακαδημαϊκά Μαθήματα Τεχνολογικό Εκπαιδευτικό Ίδρυμα Αθήνας Μαθηματικά ΙΙΙ Ενότητα 11: SPLINES Αθανάσιος Μπράτσος Τμήμα Μηχανικών Ενεργειακής Τεχνολογίας ΤΕ Το περιεχόμενο του μαθήματος διατίθεται
Διαβάστε περισσότεραÖ ØÓØ Ð Ó È Ò Ô Ø Ñ Ó ÈÓÐÙØ ÕÒ ËÕÓÐ Ò ÌÑ Ñ Ö Ñ Ø Ò ÐÙ Ä ÛÒ È Ø Ó Ð Â ÐÓÒ ¾¼¼
Ö ØÓØ Ð Ó È Ò Ô Ø Ñ Ó ÈÓÐÙØ ÕÒ ËÕÓÐ Ò ÌÑ Ñ Ö Ñ Ø Ò ÐÙ Ä ÛÒ È Ø Ó Ð Â ÐÓÒ ¾¼¼ ¾ È Ö Õ Ñ Ò ÈÖ ÐÓ Ó i ½ Ð Ö ÑÓ Ë ÐÑ Ø ½ ½º½ ÔÐÙ ÈÖÓ Ð Ñ ØÛÒ Ð Ö ÑÓ º º º º º º º º º º º º º º º º ½ ½º¾ Ð Ö ÑÓ Ù Ó ô º º º
Διαβάστε περισσότεραΕΛΛΗΝΙΚΗ ΔΗΜΟΚΡΑΤΙΑ ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΙΟ ΚΡΗΤΗΣ. Ψηφιακή Επεξεργασία Εικόνων. Ενότητα: Σχηματισμός και αντίληψη εικόνων. Καθηγητής Γεώργιος Τζιρίτας
ΕΛΛΗΝΙΚΗ ΔΗΜΟΚΡΑΤΙΑ ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΙΟ ΚΡΗΤΗΣ Ψηφιακή Επεξεργασία Εικόνων Ενότητα: Σχηματισμός και αντίληψη εικόνων Καθηγητής Γεώργιος Τζιρίτας Τμήμα Επιστήμης Υπολογιστών ÃÐÓ 2 ËÕÑØ Ñ ÒØÐÝ ÒÛÒ 2.1 ËÕÑØ Ñ ÒÛÒ
Διαβάστε περισσότεραСлика 1. Слика 1.2 Слика 1.1
За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика
Διαβάστε περισσότεραТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА ИНФОРМАТИКУ
Διαβάστε περισσότεραЈедна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије
Рекурзија Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије Рекурзивна функција (неформално) је функција која у својој дефиницији има позив те
Διαβάστε περισσότεραL кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)
L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) i L u=? За коло са слике кроз калем ппзнате позната простопериодична струја: индуктивности L претпоставићемо да протиче i=i m sin(ωt + ψ). Услед променљиве
Διαβάστε περισσότερα[Na + ] [NaCl] + [Na + ]
Ç ÒÙØ Þ Ó Þ Þ Ñ ÒÓ Ó Ò Óö ÂÙÖ Ö Ò ÊÙ ÓÐ ÈÓ ÓÖÒ Ò Ë ËÚ Ø Ò ¾¼½½»¾¼½¾ ÈÓ Ð Ú Ä ÃÌÊÁ ÆÁ ÁÆ Å Æ ÌÆÁ ÈÇ ÎÁ º½ º½º½ Ð ØÖ ÒÓ ÔÓÐ Ò ØÓ Ð ØÖ Ò Ò Ó Ð ØÖ Ò ÔÓ Ú Ð Ó Ö ÞÐÓö ÑÓ Ò Ó ÒÓÚ Ù ÓØÓÚ ØÚ Ñ Ó Ó ÒÓÚÒ Ð ÓØ Ø
Διαβάστε περισσότεραЗАШТИТА ПОДАТАКА. Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева
ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним кључем
Διαβάστε περισσότεραΘεωρία Συνόλων. Ενότητα: Διατακτικοί αριθμοί. Γιάννης Μοσχοβάκης. Τμήμα Μαθηματικών
Θεωρία Συνόλων Ενότητα: Διατακτικοί αριθμοί Γιάννης Μοσχοβάκης Τμήμα Μαθηματικών Θεωρία Συνόλων Σημειώματα Σημειώμα ιστορικού εκδόσεων έργου Το παρόν έργο αποτελεί την έκδοση 1.1. Εχουν προηγηθεί οι κάτωθι
Διαβάστε περισσότεραΑΡΧΕΙΑ ΚΑΙ ΒΑΣΕΙΣ ΔΕΔΟΜΕΝΩΝ
ÔØ Ö ΑΡΧΕΙΑ ΚΑΙ ΒΑΣΕΙΣ ΔΕΔΟΜΕΝΩΝ Στοκεφάλαιοαυτόθαπαρουσ ιασ τούνμερικέςαπότιςδυνατότητεςπουπαρέχειη βιβλιοθήκη ÉÌσ εαρχείακαθώςκαιτρόποισ ύνδεσ ηςκαιεκτέλεσ ηςερωτημάτων σ εβάσ ειςδεδομένωνº º½ Ηκατηγορία
Διαβάστε περισσότεραМАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА
Београд, 21.06.2014. За штап приказан на слици одредити најмању вредност критичног оптерећења P cr користећи приближан поступак линеаризоване теорије другог реда и: а) и један елемент, слика 1, б) два
Διαβάστε περισσότεραTAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА
TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични
Διαβάστε περισσότερα3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни
ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује
Διαβάστε περισσότεραΜαθηματικά ΙΙΙ. Ανοικτά Ακαδημαϊκά Μαθήματα. Ενότητα 7: Προσεγγιστική Λύση Εξισώσεων. Αθανάσιος Μπράτσος. Τμήμα Μηχανικών Ενεργειακής Τεχνολογίας ΤΕ
Ανοικτά Ακαδημαϊκά Μαθήματα Τεχνολογικό Εκπαιδευτικό Ίδρυμα Αθήνας Μαθηματικά ΙΙΙ Ενότητα 7: Προσεγγιστική Λύση Εξισώσεων Αθανάσιος Μπράτσος Τμήμα Μηχανικών Ενεργειακής Τεχνολογίας ΤΕ Το περιεχόμενο του
Διαβάστε περισσότεραКоличина топлоте и топлотна равнотежа
Количина топлоте и топлотна равнотежа Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина
Διαβάστε περισσότεραFaculté des Sciences. Etude du couplage entre un algorithme génétique et des méthodes d optimisation locale
Faculté des Sciences Etude du couplage entre un algorithme génétique et des méthodes d optimisation locale Promoteur : Annick Sartenaer Directeur : Caroline Sainvitu Mémoire présenté pour l'obtention du
Διαβάστε περισσότερα