Funkcionalna grupa alkohola je hidroksilna grupa ( OH) odreñuje njihove fizičke i hemijske osobine. Opšta formula:

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Funkcionalna grupa alkohola je hidroksilna grupa ( OH) odreñuje njihove fizičke i hemijske osobine. Opšta formula:"

Transcript

1 ALKLI (po IUPAu alkanoli) Funkcionalna grupa alkohola je hidroksilna grupa ( ) odreñuje njihove fizičke i hemijske osobine. pšta formula: Podela prema vrsti sp hibridizovanog atoma za koga je vezana grupa: bilo koja alkil ili supstituisana alkilgrupa Jedinjenja u čijoj strukturi je grupa vezana direktno za aromatičan (benzenov) prsten (za sp hibridizovan atom) zovu se fenoli Ar (ili po IUPAu benzenoli) po svojim osobinama se veoma razlikuju od alkohola. Prema broju grupa u molekulu, alkoholi se dele na: monohidroksilne, dihidroksilne, trihidroksilne, polihidroksilne. primarni sekundarni tercijarni o o o NMENKLATUA ALKLA Postoje tri različite nomenklature. Trivijalna nomenklatura: nazivu alkilgrupe dodaje se sufiks: alkohol. IUPA nomenklatura Alkoholi se tretiraju derivatima alkana ime alkana sufiks ol. ❶ Naći najduži niz koji sadrži grupu. ❷ Brojem (što manjim) obeležiti položaj grupe u osnovnom nizu. ❸ Brojem označiti mesta u osnovnom nizu gde su smeštene ostale grupe, supstituenti: grupa ima prednost u odnosu na = i vezu i atom halogena. metanol etanol propanol (metilalkohol) (etilalkohol) (npropilalkohol) propanol (izopropilalkohol) o o o butanol (sekbutilalkohol) o metilpropanol (izobutilalkohol) o fenilmetanol (benzilalkohol) metilpropanol (tercbutilalkohol) o l hloretanol o

2 4 butenol propenol (alilalkohol) l Br 4 (E)4bromhlormetilbutenol Alkoholi sa dve grupe se zovu dioli, sa tri trioli.,etandiol,propandiol,,propantriol (etilenglikol) (propilenglikol) (glicerin) iklični alkoholi se zovu cikloalkanoli. Kod njih je atom za koji je vezana grupa je. cikloheksanol etilciklopentanol l cis hlorciklobutanol Karbinol nomenklatura: Alkoholi se smatraju derivatima metilalkohola, karbinola: atomi u strukturi se zamenjuju raznim grupama. metanol (karbinol) difenilmetanol (difenilkarbinol) 4 5 etilpentanol (trietilkarbinol) FIZIČKE SBINE ALKLA Strukturno, alkoholi su slični vodi. Polarna jedinjenja. 04,5 o voda je sp hibridizovan i u i u A o 0,96,4A o molekulski dipol µ =,85 D 08,9 o metanol PLANA jedinjenja gotovo tetraedarski valencioni ugao 0,96 A o molekulski dipol µ =,69 D Valencioni ugao (molekul ) je veći od (molekul ) sterne smetnje usled prisustva grupe. veza je kraća (0,96 Å) i jača (D = 04 kcal mol ) od veze (,4 Å; D = 98 kcal mol ): veća ja razlika u elektronegativnosti izmeñu i atoma (elektronegativnost po Paulingu: =,0; =,55; =,44). veza je jako polarizovana ( na, na ): i su polarna jedinjenja. 4

3 Meñumolekulske privlačne interakcije koje postoje izmeñu molekula alkohola: vodonične veze jačine D ~ 5 kcal mol interakcija izmeñu slobodnog elektronskog para sa atoma jednog molekula i atoma grupe drugog molekula, dipoldipol interakcija (dipoldipol privlačne sile oulombovog tipa izmeñu molekula, koji su permanenti dipoli usled jako porarizovane veze), Londonove sile (zavise od meñusobne korelacije elektrona izmeñu molekula; rastu sa povećanjem dodirne površine meñu molekulima). Fizičke osobine odabranog alkohola, alkilhalogenida i alkana (slične molekulske mase) Jedinjenje Mr µ (D) 7 l (nepolarno jed.),0 (polarno jed.),6 (polarno jed.) T klj ( ) 5 Meñumolekulske privlačne inerakcija 6 Londonove sile 47 8 dipoldipol interakcije Londonove sile vodonične veze dipoldipol interakcije Londonove sile Temperatura ključanja T klj alkohola su: više od T klj alkana (nepolarna jedinjenja), više od T klj alkilhalogenida (polarna jedinjenja). azlog neobično visokih T klj alkohola je sposobnost vodoničnog vezivanja: T klj alkohola rastu sa povećanjem broja grupa u molekulu (veća mogućnost vodoničnog vezivanja). T klj alkohola:..... rastu sa povećanjem broja atoma,... opadaju sa stepenom razgranatosti lanca. metanol etanol propanol propanol. 6,etandiol (etilenglikol) T klj ( o ) 65 78,5 97,4 8,5 97 Važno: Vodonična veza se može formirati izmeñu atoma, koji je vezan za neki elektronegativan atom (najčešće F,, N itd.) i slobodnog elektronskog para koji se nalazi na obližnjem elektronegativnom atomu (najčešće F,, N atom drugog molekula).

4 astvorljivost Mnogi alkoholi se dobro rastvaraju u vodi sposobnost vodoničnog vezivanja vode i alkohola. astvorljivost alkohola ravnog niza Jedinjenje astvorljivost u vodi (g/00 g ) ( ) 8,0 ( ), ( ) 4 0,6 Sa povećanjem hidrofobnog dela, smanjuje se rastvorljivost u vodi a povećava se rastvorljivost u nepolarnim rastvaračima (npr., u heksanu) (hydro, grčki, voda; phobos, grčki, strah) astvorljivost alkohola u vodi se povećava sa povećanjem broja grupa u molekulu (veća mogućnost vodoničnog vezivanja sa molekulima vode)... hidrofobni deo nepolarni deo. 7 hidrofilni deo polarni deo DBIJANJE ALKLA U industriji Metilalkohol i etilenglikol se dobijaju u velikim količinama iz smeše i (tzv., sintetski gas) sintezom pod pritiskom, u prisustvu odgovarajućeg katalizatora (redukcija ugljenmonoksida vodonikom): katalizator p, katalizator p,,etandiol (etilenglikol) Etilalkohol se dobija fermentacijom šećera ili kiselokatalizovanom hidratacijom etilena. Laboratorijske sinteze. idratacija alkena (videti alkene) Adicija prema Markovnikovljevom pravilu! eakcija katalizovana kiselinom ( S 4, l, P 4 ). 8 metilpropen metilpropanol

5 . idroliza alkilhalogenida (videti alkilhalogenide) X Na o X G.P. X Na o E G.P. alken S.P. E X o S.P. E G.P.. edukcija aldehida i ketona ksidacija i redukcija imaju posebno značenje u : S.P. je proces kojim se molekulu dodaje elektronegativni atom, kao što su kiseonik ili halogen ili iz koga se uklanja vodonik, redukcija je proces u kome se molekulu uklanja kiseonik ili dodaje vodonik. Kao ilustracija, prikazana je postupna 4 do : 4 9 aldehid redukcija o alkohol ' keton redukcija U slučaju konverzije karbonilnih jedinjenja u alkohole i obrnuto: ' o alkohol adicija dva atoma na = vezu karbonilne grupe predstavlja redukciju u odgovarajući alkohol, a uklanjanje dva atoma, pri čemu nastaju karbonilna jedinjenja, primer je oksidacije., ' = alkilarilgrupa [] = (a) ) LiAl 4 /aps. etar ) ' (b) NaB 4 / [] [] o o ' (redukcija hidridnim reagensima) (c) /Pt, Pd ili Ni (kataliticko hidrogenovanje) edukcija, [], aldehida i ketona do alkohola može se izvršiti: dejstvom hidridnih reagenasa (LiAl 4, NaB 4 ) ili adicijom molekulskog vodonika. 0

6 metanal (formaldehid) /Ni metanol ) LiAl 4 /aps. etar ) etanal (acetaldehid) o NaB 4 propanon o (aceton) idridni reagensi Li Al 4 (litijum aluminijumhidrid) i Na B 4 (natrijumborhidrid) su selektivni redukuju karbonilnu grupu ali ne i nezasićene, veze! Transformišu nezasićene aldehide i ketone u nezasićene alkohole!!! 4. edukcija karboksilnih i estara edukcija se vrši sa LiAl 4 (litijumaluminijumhidridom). ) LiAl 4 /aps. etar etanska (sircetna k.) ) ) LiAl 4 /aps. etar ) metiletanoat (metil estar sircetne k.) o o ) LiAl 4 /aps. etar ), NaB 4 / butenol /Pt butenal (krotonaldehid) butanol

7 5. Adicija Grignardovih jedinjenja na aldehide i ketone X Mg = o, o, o alkilgrupa arilgrupa benzil grupa itd. aps. etar MgX Grignardov reagens aps. etar, Mg : X MgX karbonilno jedinjenje ' MgX jak nukleofil izvor nukleofilnog aps. etar,,, Adicijom nastaju ALKLI nukleofilna alkilgrupa iz organometalnog reagensa formira vezu sa polaznom karbonilnom grupom. magnezijumalkoksid o o o ' ' ' alkohol o, o ili o formaldehid aldehid keton EMIJSKE SBINE ALKLA AMFTENST alkohola Alkoholi su AMFTENA jedinjenja, ponašaju se kao kiseline i baze: ❶ mogu da otpuste pod uticajem bazne čestice, ❷ mogu da prime pod uticajem kisele čestice. : alkiloksonijum jon jaka saba baza alkohol jaka bza saba : alkoksidni jon 4 aps. etar Br Mg MgBr propilmagnezijumbromid : : MgBr aps. etar MgBr butanon : etilpentanol,

8 ❶ Alkoholi kao kiseline Kiselost alkohola u vodenom rastvoru je odreñena konstantom ravnoteže, K. U stanju ravnoteže, izraz za K je: Kako se radi o razblaženom vodenom rastvoru ( slabo jonizuje), može se uzeti da je [ ] = const. Konstanta kiselosti, K a je: pk a = logk a Merilo za jačinu kiselosti: K a (što je vrednost K a veća, kiselost je veća), pk a = logk a (što je vrednost pk a manja, kiselost je veća). Kada je vrednost konstante ravnoteže K: K = konjugovana baza alkohola [ ] [ ] [] [ ] K > ravnoteža je pomerena " " (u desno) znači da je u ravnotežnoj smeši veća koncentracija proizvoda nego reaktanata, K < ravnoteža je pomerena " " (u levo) znači da je u ravnotežnoj smeši veća koncentracija reaktanata nego proizvoda, K = u ravnotežnoj smeši je jednaka koncentracija proizvoda i reaktanata (50%, 50%). 5 K : : alkohol alkoksidni jon K a = K [ ] = [ ] [ ] [] pka vrednosti alkohola u vodi Jedinjenje pka 5,7 5,5 5,9 ( ) 7, ( ) 8 _ : : _ : : Kiselost alkohola u vodenom rastvoru opada u nizu : > > > najjača vo je rezultat sternog ometanja solvatacije i vodoničnog vezivanja alkoksida. Važno: Solvatacija i vodonično vezivanje stabilizuju " " šaržu na kiseoniku, odnosno, stabilizuju alkoksidni jon. Alkoholi su, slično vodi, umereno slabe kiseline. Kiselost opada u nizu: > > > N > Baznost raste u nizu: : < : < : < N: < : bolje solvatisan MANJI jon VEI jon solvatacija alkoksidniog jona molekulima vode (proticni rastvarac) najslabija 6

9 Zašto su alkoholi kiseli dgovor je u relativno velikoj elektronegativnosti kiseonika hidroksilne grupe: ❶ se može lako odvojiti u obliku (pod uticaje bazne čestice) zbog jako polarizovane veze, kao posledica velike razlike u elektronegativnosti i. ❷ elektronegativni kiseonik stabilizuje " " šaržu alkoksidnog jona. Akohol može deprotonovati isključivo bazna čestica koja je jača baza od alkoksidnog jona (konjugovane baze alkohola)! _ K = 0 Na :N 9,5 _ : Na jaca : jaca baza slabija baza :N slabija pka = 5,5 natrijumamid natrijummetoksid pka = 5 va ravnoteža je znatno pomerena " " (K = 0 9,5 ) zato što je mnogo jača od N, odnosno, zato što je amidni jon ( N ) mnogo jača baza od metoksidnog jona ( ). Meñutim, _ K ~ Na : _ : Na pka = 5,9 pka = 5,7 u prisustvu Na kao baze, približno će 50% alkohola biti prevedeno u alkoksidni jon. Na se NE može koristiti za deprot. alkohola. 7 sim NaN, alkohole mogu deprotonovati npr.,: hidridi alkalnih metala (Na, K) _ K = 0 K,5 _ : : K kalijumpka = 5,5 hidrid pka = 8 alkalni metali (Na, K, Li) ali redukcijom _ Ọ. Na : Na Elektronprivlačni supstituenti u blizini grupe snižavaju pka vrednost alkohola (povećavaju kiselost). Prisustvo halogena, kao supstituenata u strukturi alkohola, utiče na povećanje kiselosti: halogeni su akceptori e duž σveze ( I efekat). pka vrednosti nekih alkohola u vodi Jedinjenje pka 5,9 l 4, F,4 F 4,6 F 5,4 Induktivni efekat opada sa rastojanjem: gotovo je zanemarljiv ako se njegov uticaj posmatra preko više od 4 atoma. Veća elektronegativnost atoma halogena, jači I efekat! 8

10 pka = 5,9 _ : l pka = 4, l _ : satabilniji, slabija baza kiseliji loretanol je kiseliji od etanola: atom se lakše se odvaja u obliku (kiseliji je) zbog I efekta latoma: veza je jače polarizovana. l svojim I efektom stabilizuje " " šaržu na kiseoniku alkoksidnog jona (" " šarža je raspršena na većem delu molekula): F alkoksidni jon je stabilniji, ima manji sadržaj E, slabija je baza. F F pka =,4 jaka F F F _ : Zadatak: Poreñajte sledeće alkohole po opadajućem redosledu kislosti: l l 4 l > 4 > > najaca najslabija (Induktivni efekat opada sa rastojanjem) 9 ❷ Alkoholi kao baze Slobodni elektronski parovi na kiseoniku čine alkohole baznim (slabe baze)! Potrebne su veoma jake kiseline za protonovanje grupe. A : jaka alkohol alkiloksonijum jon :A pka vrednosti nekih protonovanih alkohola Jedinjenje pka,,4 Amfoternost alkohola: veoma jake kiseline u jakim ma oni se nalaze kao alkiloksonijumjoni, u neutralnoj sredini kao alkoholi, u jakim bazama kao alkoksidi. : alkiloksonijum jon jaka saba baza alkohol jaka bza saba : alkoksidni jon 0

11 EMIJSKE EAKIJE ALKLA. Dehidratacija alkohola (videti alkene, fol. 8 5) o, o ili o S 4 ; ili P 4 ; Vrsta alkohola, neophodna temperatura i mehanizam dehidratacije T (º) Mehanizam º E º E º 5 80 E Mehanizam dehidratacije º i º alkohola (E mehanizam) S. sumporna protonovani alkohol alkohol baza alkiloksonijumjon protonovanje disocijacija alkiloksonijumjona (na i KABKATJN) deprotonovanje karbokatjona (B: je S ) karbokatjon INTEMEDIJE : S : S hidrogensulfatni jon alken Može doći do karbokatjonskog premeštanja! faza. je spora odredjuje ukupnu brzinu reakcije! S regenerisani katalizator S 4 o 80 o Mehanizam dehidratacije º alkohola (E mehanizam) β S α β α : S 4 : S º Alkoholi podležu,premeštanju koncertovano, ne preko katjonskih intermedijera (odlazi molekul uz istovremeni,pomak : ili : ): S 4 metilbuten metilbuten o,dimetilpropanol (neopentilalkohol)

12 ,alkilno premeštanje (istovremeno) o k.k. sim tzv., intramolekulske (unutar molekula) dehidratacije, alkoholi podležu i intermolekulskoj dehidrataciji. Etri (alkoksialkani) nastaju iz alkohola i mehanizmom, intermolekulskom dehidratacijom: ❶ protonovanjem grupe jednog molekula nastaje kao odlazeća grupa, ❷ nukleofilnom zamenom drugim molekulom nastaje etar. mehanizam: º, º i º. o k.k. Pažnja: sinteze etara iz alkohola se izvode na nižim T u odnosu na reakcije dehidratacije u kojima nastaju alkeni! Sinteza etara iz º ( ) S 4 o 0 o etoksietan (dietiletar) Mehanizam protonovanje nukleofilna zamena sa deprotonovanje dialkiloksonijumjona : Ȯ. dietiloksonijum katjon Na ovaj način mogu se dobiti samo simetrični etri. Sinteza tetrahidrofurana iz,4butandiola:,4butandiol S 4 0 o oksaciklopentan (tetrahidrofuran) TF 4

13 5 6 Ȯ. Mehanizam : Ọ. Ọ. : ( ) ( ) 4 ( ) ( ) Sinteza etara iz º i º ( ) Simetrični etri se mogu dobiti, takoñe, iz º i º. Meñutim, u ovim slučajevima se prvo formiraju karbokatjoni, koji zatim reaguju sa alkoholima ( ). o propanol (izopropilalkohol) S 4 ( ) ( ) 40 o (metiletoksi)propan (diizopropiletar) 4 protonovanje disocijacija alkiloksonijumjona (na i KABKATJN) nukleofilni napad deprotonovanje dialkiloksonijumjona

14 7 8. eakcija alkohola sa halogenovodoničnim ma, X (videti halogenalakane, fol. 4 44; konverzija alkohola u halogenalkane) alkoholi reakcija Br Br X X o i o : X = I, Br, l o : X = I, Br (u slucaju l (:l je loš nukleofil) neophodno je prisustvo Znl ) ili reakcija u zavisnosti od strukture alkohola: reakcija: i reakcija:. Prvi stupanj u reakciji je protonovanje molekula alkohola, pri čemu nastaje alkiloksonijumjonjon. alkiloksonijumjon : X : : X : LŠA odlazeca grupa JAKA baza Na taj način se loša odlazeća grupa, : (jaka baza), prevodi u dobru odlazeću grupu, (slaba baza). Na Br, S 4 / NaBr S 4 Br NaS 4 Mehanizam :Br : nukleofil Br : višak : Br : nukleofil alkiloksonijumjon protonovanje nukleofilni napad :Br Br NaS 4 = : : Br : Br odlazeca proizvod supstrat prelazno stanje grupa sp (PS) Br

15 9 0 i alkoholi reakcija l l o Br Br brommetilbutan Br brommetilbutan (proizvod premeštanja) l : : l : alkiloksonijumjon Br. : :Br : protonovanje :l : l : nukleofil DBA odlazeca grupa karbokatjon INTEMEDIJE : Br : DBA odlazeca grupa o karbokatjon INTEMEDIJE disocijacija alkiloksonijumjona nukleofilni napad :Br = Mehanizam reakcije je potpuno analogan sa I i Br. Alkoholi sa X reaguju, takoñe, po mehanizmu. Može doći do karbokatjonskog premeštanja, pomakom: : ili :.,hidridno premeštanje o o (atom se zajedno sa el. parom pomera na susedni atom) karbokatjon INTEMEDIJE Br :Br : Br

16 . eakcija alkohola sa halogenidima mineralnih (videti halogenalkane, fol. 4; konverzija alkohola u halogenalkane) Pogodna metoda za sintezu alkilhalogenida u reakciji retko dolazi do premeštanja. ( o ili o ) Sl PX (X = l, Br) Pl 5 P/I (PI nastaje direktno u reakcionoj smeši) l ( o ili o ) I ( o ili o ) l ili ( o ili o ) Sl (tionilhlorid; hlorid sumporaste kiseline, S ) PX (fosfortrihalogenid; halogenid fosforaste kiseline, P ) PX 5 (fosforpentahalogenid; halogenid fosforne kiseline, P 4 ) Br 4. ksidacija alkohola redukcija o alkohol aldehid ' o alkohol redukcija keton ' karboksilna º Alkoholi se oksidišu pod drastičnim uslovima, uz raskidanje ugljenikovog niza. [] o aldehid = alkil ili arilgrupa P katalizator = piridinijumhlorhromat [] a) P/ l b) K r 7 / S 4 c) r / S 4 r l N [] o keton = alkil ili arilgrupa N r l [] a) P/ l b) K r 7 / S 4 r(vi)reagens je selektivn ne oksiduje i veze c) r / S 4 d) KMn 4 / S 4 e) N

17 o etanol T klj = 78 o K r 7 / S 4 ili r / S 4 etanal (acetaldehid) T klj = 0 o Nastali ALDEID se mora kontinualno izvoditi iz reakcione smeše. (voda prouzrokuje dalju oksidaciju, do karboksilne kiseline) P l o propanol propanal Direktno iz º alkohola ili iz aldehida oksidacijom se dobija sa istim brojem atoma. [] o alkohol aldehid = alkil ili arilgrupa [] karboksilna [] a) K r 7 / S 4 b) r / S 4 c) KMn 4 / S 4 ili Na/ (kisela ili bazna sredina) d) N KMn 4 ( ) ( ) Na/ etilheksanol etilheksanska k.

Derivati alkohola ili fenola kod kojih je H-atom OH grupe zamenjen alkil- ili aril-grupom. Opšta formula: NOMENKLATURA ETARA Trivijalna nomenklatura:

Derivati alkohola ili fenola kod kojih je H-atom OH grupe zamenjen alkil- ili aril-grupom. Opšta formula: NOMENKLATURA ETARA Trivijalna nomenklatura: ETI (po IUPAu alkoksialkani) Derivati alkohola ili fenola kod kojih je atom grupe zamenjen alkil ili arilgrupom. pšta formula: NMENKLATUA ETAA Trivijalna nomenklatura: Ar Ar ' Ar simetricni nesimetricni

Διαβάστε περισσότερα

ALDEHIDI I KETONI. Jedinjenja sa karbonilnom funkcionalnom grupom

ALDEHIDI I KETONI. Jedinjenja sa karbonilnom funkcionalnom grupom ALDEHIDI I KETNI Jedinjenja sa karbonilnom funkcionalnom grupom I aldehidi i ketoni sadrže karbonilnu grupu C R C H R C karbonilna grupa aldehid keton R 1 Nomenklatura aldehida i ketona ALKANAL I ALKANN

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВИ ОРГАНСКЕ ХЕМИЈЕ АЛКОХОЛИ

ОСНОВИ ОРГАНСКЕ ХЕМИЈЕ АЛКОХОЛИ ОСНОВИ ОРГАНСКЕ ХЕМИЈЕ Предавања АЛКОХОЛИ Др Весна Антић, ванредни професор Др Малиша Антић, ванредни професор ALKOHOLI Alkoholi su jedinjenja opšte formule R-OH. Funkcionalna grupa alkohola je hidroksilna

Διαβάστε περισσότερα

3. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer ALKENI. Aciklični nezasićeni ugljovodonici koji imaju jednu dvostruku vezu.

3. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer ALKENI. Aciklični nezasićeni ugljovodonici koji imaju jednu dvostruku vezu. ALKENI Acikliči ezasićei ugljovodoici koji imaju jedu dvostruku vezu. 2 4 2 2 2 (etile) viil grupa 3 6 2 3 2 2 prope (propile) alil grupa 4 8 2 2 3 3 3 2 3 3 1-bute 2-bute 2-metilprope 5 10 2 2 2 2 3 2

Διαβάστε περισσότερα

Aldehidi i ketoni organska jedinjenja koja u svojoj strukturi sadrže karbonilnu grupu karbonilna jedinjenja:

Aldehidi i ketoni organska jedinjenja koja u svojoj strukturi sadrže karbonilnu grupu karbonilna jedinjenja: ALDEIDI I KETI Aldehidi i ketoni organska jedinjenja koja u svojoj strukturi sadrže karbonilnu grupu karbonilna jedinjenja: ALDEID strukturna formula:. = alkilgrupa arilgrupa opšta formula: karbonilna

Διαβάστε περισσότερα

Aldehidi i ketoni organska jedinjenja koja u svojoj strukturi sadrže karbonilnu grupu karbonilna jedinjenja:

Aldehidi i ketoni organska jedinjenja koja u svojoj strukturi sadrže karbonilnu grupu karbonilna jedinjenja: ALDEIDI I KETI Aldehidi i ketoni organska jedinjenja koja u svojoj strukturi sadrže karbonilnu grupu karbonilna jedinjenja: ALDEID strukturna formula:. opšta formula: = alkilgrupa arilgrupa KET strukturna

Διαβάστε περισσότερα

Karboksilne kiseline

Karboksilne kiseline Karboksilne kiseline Značaj Sinteza polimera akrilna i metakrilna k., adipinska k., maleinska k., tereftalna k. Sinteza rastvarača estri Industrija tekstila, kože, graf. boja. mravlja k. Aditivi hrane

Διαβάστε περισσότερα

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET Goran Stančić SIGNALI I SISTEMI Zbirka zadataka NIŠ, 014. Sadržaj 1 Konvolucija Literatura 11 Indeks pojmova 11 3 4 Sadržaj 1 Konvolucija Zadatak 1. Odrediti konvoluciju

Διαβάστε περισσότερα

ALDEHIDI I KETONI. Značaj aldehida i ketona

ALDEHIDI I KETONI. Značaj aldehida i ketona ALDEIDI I KETNI Značaj aldehida i ketona Sinteza polimera formaldehid fenolformaldehidne smole Sinteza plastifikatora butiraldehid etil1heksanol Sinteza sirćetne kiseline acetaldehid Sinteza alkohola Sastojci

Διαβάστε περισσότερα

MEĐUMOLEKULSKE SILE JON-DIPOL DIPOL VODONIČNE NE VEZE DIPOL DIPOL-DIPOL DIPOL-INDUKOVANI INDUKOVANI JON-INDUKOVANI DISPERZNE SILE

MEĐUMOLEKULSKE SILE JON-DIPOL DIPOL VODONIČNE NE VEZE DIPOL DIPOL-DIPOL DIPOL-INDUKOVANI INDUKOVANI JON-INDUKOVANI DISPERZNE SILE MEĐUMLEKULSKE SILE JN-DIPL VDNIČNE NE VEZE DIPL-DIPL JN-INDUKVANI DIPL DIPL-INDUKVANI INDUKVANI DIPL DISPERZNE SILE MEĐUMLEKULSKE SILE jake JNSKA VEZA (metal-nemetal) KVALENTNA VEZA (nemetal-nemetal) METALNA

Διαβάστε περισσότερα

IMENOVANJE ALKENA Trivijalna imena se dobijaju tako što se sufiks an alkana zamenjuje sufiksom ilen.

IMENOVANJE ALKENA Trivijalna imena se dobijaju tako što se sufiks an alkana zamenjuje sufiksom ilen. ALKENI n n Nezasićeni ugljovodonici podležu rjama adicije Funkcionalna grupa: = veza Eten 4 Eten je planaran sa trigonalna atoma i uglovima veza od 10º ba atoma su sp hibridizovana Tipovi veza: : σveza

Διαβάστε περισσότερα

H 3 CH 3 CH 2 C CH CH CHC CH CH 2 C CH C CH CH 2. propin. 2-butin (acetilen) etin. (metilacetilen) (dimetilacetilen)

H 3 CH 3 CH 2 C CH CH CHC CH CH 2 C CH C CH CH 2. propin. 2-butin (acetilen) etin. (metilacetilen) (dimetilacetilen) 1 ALKINI n n Alkini su ugljovodonici koji sadrže vezu u molekulu. Dele se na: terminalne, R, unutrašnje, R R'. IMENVANJE ALKINA UBIČAJENA (trivijalna) imena: trivijalni naziv za alkin sa atoma, je acetilen,,

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВИ ОРГАНСКЕ ХЕМИЈЕ АЛДЕХИДИ И КЕТОНИ

ОСНОВИ ОРГАНСКЕ ХЕМИЈЕ АЛДЕХИДИ И КЕТОНИ ОСНОВИ ОРГАНСКЕ ХЕМИЈЕ Предавања АЛДЕХИДИ И КЕТОНИ Др Весна Антић, ванредни професор Др Малиша Антић, ванредни професор ALDEIDI I KETNI Metanal Aldehid Keton Metanal Etanal Propanon 1-buten μ = 0,3 D Propanal

Διαβάστε περισσότερα

FIZIČKE OSOBINE HALOGENALKANA Polarna jedinjenja. Fizičke osobine im se veoma razlikuju od fizičkih osobina alkana što je rezultat:

FIZIČKE OSOBINE HALOGENALKANA Polarna jedinjenja. Fizičke osobine im se veoma razlikuju od fizičkih osobina alkana što je rezultat: ALGEALKAI (alkilhalogenidi) astaju supstitucijom (zamenom) jednog ili više atoma atomom halogena (X = F, l,, I) Funkcionalna grupa atom halogena pšta formula X Podela prema vrsti atoma na kome se nalazi

Διαβάστε περισσότερα

STVARANJE VEZE C-C POMO]U ORGANOBORANA

STVARANJE VEZE C-C POMO]U ORGANOBORANA STVAAJE VEZE C-C PM]U GAAA 2 6 rojne i raznovrsne reakcije * idroborovanje alkena i reakcije alkil-borana 3, Et 2 (ili TF ili diglim) Ar δ δ 2 2 3 * cis-adicija "suprotno" Markovnikov-ljevom pravilu *

Διαβάστε περισσότερα

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju RAČUN OSTATAKA 1 1 Prsten celih brojeva Z := N + {} N + = {, 3, 2, 1,, 1, 2, 3,...} Osnovni primer. (Z, +,,,, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: sabiranje (S1) asocijativnost x + (y + z) = (x + y)

Διαβάστε περισσότερα

3.1 Granična vrednost funkcije u tački

3.1 Granična vrednost funkcije u tački 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 2 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 3. Granična vrednost funkcije u tački Neka je funkcija f(x) definisana u tačkama x za koje je 0 < x x 0 < r, ili

Διαβάστε περισσότερα

Klasa jedinjenja. Sufiks Prefiks Primer. 1 Katjoni -onijum -onio- amonijum. Karboksilne kiseline. -ska kiselina. karboksi- CH 3 etanska k.

Klasa jedinjenja. Sufiks Prefiks Primer. 1 Katjoni -onijum -onio- amonijum. Karboksilne kiseline. -ska kiselina. karboksi- CH 3 etanska k. KABKSILE KISELIE Karboksilne kiseline su organska jedinjenja koja u svojoj strukturi sadrže karboksilnu grupu (funkcionalna grupa u kojoj je hidroksilna grupa vezana za karbonilni atom) karboksilna kiselina

Διαβάστε περισσότερα

A L D O L N A R E A K C I J A

A L D O L N A R E A K C I J A A L D L A E A K C I J A * U PTI^IM USLVIMA * Katalizovane bazama * Katalizovane kiselinama * U APTI^IM USLVIMA (eakcije preformiranih enolata ili dirigovane adicije) * U baznim uslovima * U kiselim uslovima

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВИ ОРГАНСКЕ ХЕМИЈЕ АЛКИНИ И ДИЕНИ

ОСНОВИ ОРГАНСКЕ ХЕМИЈЕ АЛКИНИ И ДИЕНИ ОСНОВИ ОРГАНСКЕ ХЕМИЈЕ Предавања АЛКИНИ И ДИЕНИ Др Весна Антић, ванредни професор Др Малиша Антић, ванредни професор ALKINI C C Ugljovodonici sa trostrukom vezom C C Opšta formula alkina: C n H 2n-2 Ugljenikovi

Διαβάστε περισσότερα

AMINI. Značaj amina. Sinteza boja i pigmenata. Sinteza lekova

AMINI. Značaj amina. Sinteza boja i pigmenata. Sinteza lekova AMII Značaj amina Sinteza boja i pigmenata posebno azo boja i pigmenata Sinteza lekova efedrin, amfetamin Uklanjanje ugljen(iv)oksida i vodoniksulfida iz prirodnog gasa (stvaranje soli) Alkaloidi Podela

Διαβάστε περισσότερα

Organska kemija. Organski spojevi s kisikom i derivati

Organska kemija. Organski spojevi s kisikom i derivati Organska kemija Organski spojevi s kisikom i derivati KARBONILNI SPOJEVI klase opća formula klase opća formula ketoni karboksilne kiseline esteri aldehidi kiselinski kloridi amidi ALDEHIDI I KETONI - dvije

Διαβάστε περισσότερα

Osnovne veličine, jedinice i izračunavanja u hemiji

Osnovne veličine, jedinice i izračunavanja u hemiji Osnovne veličine, jedinice i izračunavanja u hemiji Pregled pojmova veličina i njihovih jedinica koje se koriste pri osnovnim izračunavanjima u hemiji dat je u Tabeli 1. Tabela 1. Veličine i njihove jedinice

Διαβάστε περισσότερα

Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija

Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Za skiciranje grafika funkcije potrebno je ispitati svako od sledećih svojstava: Oblast definisanosti: D f = { R f R}. Parnost, neparnost, periodičnost. 3

Διαβάστε περισσότερα

Metan CH 4 C H. 0,110 nm. 109,5 o

Metan CH 4 C H. 0,110 nm. 109,5 o 1 2 ALKANI Zasićeni (aciklični) ugljovodonici ili parafini neaktivni (nedovoljno afiniteta, lat parum affinis) Pokazuju slabu reaktivnost Nemaju funkcionalnu grupu! Svi -atomi su sp 3 hibridizovani Opšta

Διαβάστε περισσότερα

Pri međusobnom spajanju atoma nastaje energetski stabilniji sistem. To se postiže:

Pri međusobnom spajanju atoma nastaje energetski stabilniji sistem. To se postiže: HEMIJSKE VEZE Pri međusobnom spajanju atoma nastaje energetski stabilniji sistem. To se postiže: - prelaskom atoma u pozitivno i negativno naelektrisane jone koji se međusobno privlače, jonska veza - sparivanjem

Διαβάστε περισσότερα

Kod njihovih (funkcionalnih) izomera, neorganskih estara, atom azota je vezan za kiseonik! Struktura nitro grupe

Kod njihovih (funkcionalnih) izomera, neorganskih estara, atom azota je vezan za kiseonik! Struktura nitro grupe RGASKA JEDIJEJA AZTA ITRJEDIJEJA U molekulu sadrže grupu, nitro grupu, kao karakterističnu funkcionalnu grupu Kod nitrojedinjenja atom azota je direktno vezan za atom ugljenika: R Ar nitroalkani nitroareni

Διαβάστε περισσότερα

REAKCIJE ADICIJE. Karakteristične reakcije adicije su adicije na alkene

REAKCIJE ADICIJE. Karakteristične reakcije adicije su adicije na alkene Karakteristične reakcije adicije su adicije na alkene REAKIJE ADIIJE + A B A B syn-ad Adicija i anti-adi Adicija syn addition anti addition Eleketrofilna adicija hidrogen halida na alkene pšti pšti primjer

Διαβάστε περισσότερα

UGLJOVODONICI. Organska jedinjenja koja sadrže samo ugljenik i vodonik (C i H)

UGLJOVODONICI. Organska jedinjenja koja sadrže samo ugljenik i vodonik (C i H) UGLJOVODONICI Organska jedinjenja koja sadrže samo ugljenik i vodonik (C i ) PODELA UGLJOVODONIKA emijske osobine ugljovodonika Ugljovodonici Veze u molekulu emijska reaktivnost Vrsta hem. reakcija Zasićeni

Διαβάστε περισσότερα

Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1

Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu 3.2.2016. Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Prezime i ime: Broj indeksa: 1. Definisati Koxijev niz. Dati primer niza koji nije Koxijev. 2. Dat je red n=1

Διαβάστε περισσότερα

MATEMATIKA 2. Grupa 1 Rexea zadataka. Prvi pismeni kolokvijum, Dragan ori

MATEMATIKA 2. Grupa 1 Rexea zadataka. Prvi pismeni kolokvijum, Dragan ori MATEMATIKA 2 Prvi pismeni kolokvijum, 14.4.2016 Grupa 1 Rexea zadataka Dragan ori Zadaci i rexea 1. unkcija f : R 2 R definisana je sa xy 2 f(x, y) = x2 + y sin 3 2 x 2, (x, y) (0, 0) + y2 0, (x, y) =

Διαβάστε περισσότερα

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 Matrice - osnovni pojmovi (Matrice i determinante) 2 / 15 (Matrice i determinante) 2 / 15 Matrice - osnovni pojmovi Matrica reda

Διαβάστε περισσότερα

KVADRATNA FUNKCIJA. Kvadratna funkcija je oblika: Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax + bx + c. je parabola.

KVADRATNA FUNKCIJA. Kvadratna funkcija je oblika: Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax + bx + c. je parabola. KVADRATNA FUNKCIJA Kvadratna funkcija je oblika: = a + b + c Gde je R, a 0 i a, b i c su realni brojevi. Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije = a + b + c je parabola. Najpre ćemo naučiti kako

Διαβάστε περισσότερα

RAVNOTEŽE U RASTVORIMA KISELINA I BAZA

RAVNOTEŽE U RASTVORIMA KISELINA I BAZA III RAČUNSE VEŽBE RAVNOTEŽE U RASTVORIMA ISELINA I BAZA U izračunavanju karakterističnih veličina u kiselinsko-baznim sistemima mogu se slediti Arenijusova (Arrhenius, 1888) teorija elektrolitičke disocijacije

Διαβάστε περισσότερα

IZVODI ZADACI (I deo)

IZVODI ZADACI (I deo) IZVODI ZADACI (I deo) Najpre da se podsetimo tablice i osnovnih pravila:. C`=0. `=. ( )`= 4. ( n )`=n n-. (a )`=a lna 6. (e )`=e 7. (log a )`= 8. (ln)`= ` ln a (>0) 9. = ( 0) 0. `= (>0) (ovde je >0 i a

Διαβάστε περισσότερα

Pravilo 1. Svaki tip entiteta ER modela postaje relaciona šema sa istim imenom.

Pravilo 1. Svaki tip entiteta ER modela postaje relaciona šema sa istim imenom. 1 Pravilo 1. Svaki tip entiteta ER modela postaje relaciona šema sa istim imenom. Pravilo 2. Svaki atribut entiteta postaje atribut relacione šeme pod istim imenom. Pravilo 3. Primarni ključ entiteta postaje

Διαβάστε περισσότερα

Prema preporuci Chemical Abstract-a, ime fenol se može koristiti umesto njegovog sistematskog COOH NO 2 O 2 OH OH. OH 1,2-benzendiol CH 3

Prema preporuci Chemical Abstract-a, ime fenol se može koristiti umesto njegovog sistematskog COOH NO 2 O 2 OH OH. OH 1,2-benzendiol CH 3 FELI (po IUPACu benzenoli) Fenoli imaju hidroksilnu grupu direktno vezanu za benzenov prsten. pšta formula Ar Argrupa može biti fenil (C 6 5 ), supstituisana fenil, bilo koja arilgrupa. aftalenski homolozi

Διαβάστε περισσότερα

Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama.

Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. a b Verovatno a da sluqajna promenljiva X uzima vrednost iz intervala

Διαβάστε περισσότερα

41. Jednačine koje se svode na kvadratne

41. Jednačine koje se svode na kvadratne . Jednačine koje se svode na kvadrane Simerične recipročne) jednačine Jednačine oblika a n b n c n... c b a nazivamo simerične jednačine, zbog simeričnosi koeficijenaa koeficijeni uz jednaki). k i n k

Διαβάστε περισσότερα

III VEŽBA: FURIJEOVI REDOVI

III VEŽBA: FURIJEOVI REDOVI III VEŽBA: URIJEOVI REDOVI 3.1. eorijska osnova Posmatrajmo neki vremenski kontinualan signal x(t) na intervalu definisati: t + t t. ada se može X [ k ] = 1 t + t x ( t ) e j 2 π kf t dt, gde je f = 1/.

Διαβάστε περισσότερα

Alkeni ili olefini C n H 2n. sp 2 hibridne orbitale

Alkeni ili olefini C n H 2n. sp 2 hibridne orbitale Alkeni ili olefini C n 2n sp 2 hibridne orbitale 1 sp 2 hibridne orbitale Struktura etilena (etena) 2 Struktura etilena (etena) Alkeni ili olefini C n 2n C C C C C3 Eten Propen Nomenklatura može i etilen

Διαβάστε περισσότερα

n (glavni ) 1, 2, 3,.. veličina orbitale i njena energija E= -R(1/n 2 )

n (glavni ) 1, 2, 3,.. veličina orbitale i njena energija E= -R(1/n 2 ) Kvantni brojevi Jedna atomska orbitala je definisana sa tri kvantna broja n l m l Elektroni su rasporedjeni u nivoima i podnivoima n l definiše nivo definiše podnivo ukupni broj orbitala u podnivou: 2

Διαβάστε περισσότερα

Molekulska Pregradjivanja

Molekulska Pregradjivanja Molekulska Pregradjivanja 1 1. Pregradjivanje na elektronom osiromasenom atomu 2. Slobodni radikali i anionska pregradjivanja 2 Pregradjivanje na elektronom osiromasenom atomu Migracija prema karbokationu

Διαβάστε περισσότερα

HEMIJSKA VEZA ŠTA DRŽI STVARI (ATOME) ZAJEDNO?

HEMIJSKA VEZA ŠTA DRŽI STVARI (ATOME) ZAJEDNO? HEMIJSKA VEZA ŠTA DRŽI STVARI (ATOME) ZAJEDNO? U OKVIRU OVOG POGLAVLJA ĆEMO RADITI Jonska i kovalentna veza. Metalna veza. Elektronska teorija hemijske veze. Struktura molekula. Međumolekulske interakcije.

Διαβάστε περισσότερα

MEĐUMOLEKULSKE SILE Jon-jon Kulonove sile kj/mol, Šarl-Оgisten de Кulon (Charles-Augustin de Coulomb) , francuski fizičar

MEĐUMOLEKULSKE SILE Jon-jon Kulonove sile kj/mol, Šarl-Оgisten de Кulon (Charles-Augustin de Coulomb) , francuski fizičar MEĐUMOLEKULSKE SILE Jon-jon Kulonove sile 400-4000 kj/mol, Šarl-Оgisten de Кulon (Charles-Augustin de Coulomb) 1736-1806, francuski fizičar F = k Q 1 x Q 2 d 2 Privlačne i odbojne elektrostatičke sile

Διαβάστε περισσότερα

Rastvori i osobine rastvora

Rastvori i osobine rastvora Rastvori i osobine rastvora U srpskom jeziku reč rasvor predstavlja homogenu tečnu smešu. U engleskom reč solution predstavlja više od toga smešu dva gasa, legure (homogene smeše dva metala)... Na ovom

Διαβάστε περισσότερα

SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA

SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA April, 2013 Razni zapisi sistema Skalarni oblik: Vektorski oblik: F = f 1 f n f 1 (x 1,, x n ) = 0 f n (x 1,, x n ) = 0, x = (1) F(x) = 0, (2) x 1 0, 0 = x n 0 Definicije

Διαβάστε περισσότερα

Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman za hemiju

Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman za hemiju Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman za hemiju Prijemni ispit za upis na Osnovne akademske studije hemije na PMF-u u Nišu školske 2014/15. godine Test se popunjava zaokruživanjem

Διαβάστε περισσότερα

100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med =

100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med = 100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med = 96kcal 100g mleko: 49kcal = 250g : E mleko E mleko =

Διαβάστε περισσότερα

OM2 V3 Ime i prezime: Index br: I SAVIJANJE SILAMA TANKOZIDNIH ŠTAPOVA

OM2 V3 Ime i prezime: Index br: I SAVIJANJE SILAMA TANKOZIDNIH ŠTAPOVA OM V me i preime: nde br: 1.0.01. 0.0.01. SAVJANJE SLAMA TANKOZDNH ŠTAPOVA A. TANKOZDN ŠTAPOV PROZVOLJNOG OTVORENOG POPREČNOG PRESEKA Preposavka: Smičući napon je konsanan po debljini ida (duž pravca upravnog

Διαβάστε περισσότερα

DERIVATI KARBOKSILNIH KISELINA. Jedinjenja izvedena iz karboksilnih kiselina

DERIVATI KARBOKSILNIH KISELINA. Jedinjenja izvedena iz karboksilnih kiselina DERIVATI KARBKSILNIH KISELINA Jedinjenja izvedena iz karboksilnih kiselina Podela derivata karboksilnih kiselina Derivati kiselina (zamena H grupe u CH grupi) hloridi kiselina amidi kiselina anhidridi

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Trigonometrijske jednačine i nejednačine. Zadaci koji se rade bez upotrebe trigonometrijskih formula. 00. FF cos x sin x

Διαβάστε περισσότερα

I HEMIJSKI ZAKONI I STRUKTURA SUPSTANCI

I HEMIJSKI ZAKONI I STRUKTURA SUPSTANCI dr Ljiljana Vojinović-Ješić I HEMIJSKI ZAKONI I STRUKTURA SUPSTANCI ZAKON STALNIH MASENIH ODNOSA (I stehiometrijski zakon, Prust, 1799) Maseni odnos elemenata u datom jedinjenju je stalan, bez obzira na

Διαβάστε περισσότερα

Primeri test pitanja iz hemije za polaganje prijemnog ispita iz hemije - ORGANSKA HEMIJA -

Primeri test pitanja iz hemije za polaganje prijemnog ispita iz hemije - ORGANSKA HEMIJA - OMEGA MS PHARMACY Fakultet za farmaciju i menadžment u farmaciji 21.000 Novi Sad, Mite Ružića 1 tel: (+381 21) 44 75 77; (+381 65) 306 8310 fax: (+381 21) 44 75 77 www.omegams-pharmacy.com office@omegams-pharmacy.com

Διαβάστε περισσότερα

RASTVORLJIVOST LEKOVA

RASTVORLJIVOST LEKOVA FIZIČK-HEMIJSKA KARAKTERIZACIJA LEKVA RASTVRLJIVST LEKVA Rastvorljivost leka u GIT-u Portalna vena Krvna plazma Enterociti Aktivni transport Tableta Raspadanje tablete Pasivna difuzija Rastvaranje Lek

Διαβάστε περισσότερα

18. listopada listopada / 13

18. listopada listopada / 13 18. listopada 2016. 18. listopada 2016. 1 / 13 Neprekidne funkcije Važnu klasu funkcija tvore neprekidne funkcije. To su funkcije f kod kojih mala promjena u nezavisnoj varijabli x uzrokuje malu promjenu

Διαβάστε περισσότερα

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Biserka Draščić Ban Pomorski fakultet u Rijeci 17. veljače 2011. Grafičko prikazivanje atributivnih nizova Atributivni nizovi prikazuju se grafički

Διαβάστε περισσότερα

C CH. U prisustvu Lewis-ove kiseline 1 (FeBr 3 ), kao katalizatora, benzen podleže reakciji supstitucije H-atom biva zamenjen bromom:

C CH. U prisustvu Lewis-ove kiseline 1 (FeBr 3 ), kao katalizatora, benzen podleže reakciji supstitucije H-atom biva zamenjen bromom: ARMATIČNI UGLJVDNII iklična jedinjenja koja imaju različita svojstva od cikloalkana i alifatičnih jedinjenja Naziv su dobili u XIX veku: ARMATIČNA jedinjenja, jedinjenja karakterističnog (prijatanog) mirisa,

Διαβάστε περισσότερα

PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L

PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L UPUTSTVO ZA UPOTREBU. 1 Prskalica je pogodna za rasprsivanje materija kao sto su : insekticidi, fungicidi i sredstva za tretiranje semena. Prskalica je namenjena za kućnu upotrebu,

Διαβάστε περισσότερα

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova)

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova) MEHANIKA 1 1. KOLOKVIJ 04/2008. grupa I 1. Zadane su dvije sile F i. Sila F = 4i + 6j [ N]. Sila je zadana s veličinom = i leži na pravcu koji s koordinatnom osi x zatvara kut od 30 (sve komponente sile

Διαβάστε περισσότερα

1s 2 2s 2 2p 2. C-atom. Hibridne atomske orbitale. sp 3 hibridizacija. sp 3. Elektronska konfiguracija ugljenika: aktivacija. ekscitovano stanje

1s 2 2s 2 2p 2. C-atom. Hibridne atomske orbitale. sp 3 hibridizacija. sp 3. Elektronska konfiguracija ugljenika: aktivacija. ekscitovano stanje PREAVAJE 2. Ugljenik je u organskim jedinjenjima četvorovalentan. Elektronska konfiguracija ugljenika: 1s 2 2 2p 2 dva nesparena elektrona -atom oc.dr Mirjana Abramović 2p osnovno stanje aktivacija 2p

Διαβάστε περισσότερα

KLASIFIKACIONI ISPIT IZ HEMIJE ZA UPIS NA TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET U BEOGRADU

KLASIFIKACIONI ISPIT IZ HEMIJE ZA UPIS NA TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET U BEOGRADU ИНФОРМАТОР 29 UNIVERZITET U BEOGRADU jun 2005. godine KLASIFIKACIONI ISPIT IZ HEMIJE ZA UPIS NA TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET U BEOGRADU Šifra zadatka: 51501 Test ima 20 pitanja. Netačan odgovor donosi

Διαβάστε περισσότερα

Hemijska veza Kada su atomi povezani jedan sa drugim tada kažemo da izmeñu njih postoji hemijska veza Generalno postoji tri vrste hemijske veze:

Hemijska veza Kada su atomi povezani jedan sa drugim tada kažemo da izmeñu njih postoji hemijska veza Generalno postoji tri vrste hemijske veze: Hemijska veza Kada su atomi povezani jedan sa drugim tada kažemo da izmeñu njih postoji hemijska veza Generalno postoji tri vrste hemijske veze: Jonska, Kovalentna i Metalna Luisovi simboli veoma zgodan

Διαβάστε περισσότερα

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE **** MLADEN SRAGA **** 011. UNIVERZALNA ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE SKUP REALNIH BROJEVA α Autor: MLADEN SRAGA Grafički urednik: BESPLATNA - WEB-VARIJANTA Tisak: M.I.M.-SRAGA

Διαβάστε περισσότερα

PRILOG. Tab. 1.a. Dozvoljena trajna opterećenja bakarnih pravougaonih profila u(a) za θ at =35 C i θ=30 C, (θ tdt =65 C)

PRILOG. Tab. 1.a. Dozvoljena trajna opterećenja bakarnih pravougaonih profila u(a) za θ at =35 C i θ=30 C, (θ tdt =65 C) PRILOG Tab. 1.a. Dozvoljena trajna opterećenja bakarnih pravougaonih profila u(a) za θ at =35 C i θ=30 C, (θ tdt =65 C) Tab 3. Vrednosti sačinilaca α i β za tipične konstrukcije SN-sabirnica Tab 4. Minimalni

Διαβάστε περισσότερα

STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODA I TRANZISTORA

STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODA I TRANZISTORA Katedra za elektroniku Elementi elektronike Laboratorijske vežbe Vežba br. 2 STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODA I TRANZISTORA Datum: Vreme: Studenti: 1. grupa 2. grupa Dežurni: Ocena: Elementi elektronike -

Διαβάστε περισσότερα

PRIRUČNIK ZA PRIJEMNI ISPIT

PRIRUČNIK ZA PRIJEMNI ISPIT PRIRUČNIK ZA PRIJEMNI ISPIT 1 OPŠTA I NEORGANSKA HEMIJA Visoka škola strukovnih studija Aranđelovac PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRIJEMNOG ISPITA IZ HEMIJE ARANĐELOVAC, 2017. 2 PRIRUČNIK ZA PRIJEMNI ISPIT PREDGOVOR

Διαβάστε περισσότερα

DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE

DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE TEORIJA ETONSKIH KONSTRUKCIJA T- DIENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE 3.5 f "2" η y 2 D G N z d y A "" 0 Z a a G - tačka presek koja određje položaj sistemne

Διαβάστε περισσότερα

10. STABILNOST KOSINA

10. STABILNOST KOSINA MEHANIKA TLA: Stabilnot koina 101 10. STABILNOST KOSINA 10.1 Metode proračuna koina Problem analize tabilnoti zemljanih maa vodi e na određivanje odnoa između rapoložive mičuće čvrtoće i proečnog mičućeg

Διαβάστε περισσότερα

I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa?

I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa? TET I.1. Šta je Kulonova sila? elektrostatička sila magnetna sila c) gravitaciona sila I.. Šta je elektrostatička sila? sila kojom međusobno eluju naelektrisanja u mirovanju sila kojom eluju naelektrisanja

Διαβάστε περισσότερα

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na . Ispitati tok i skicirati grafik funkcij = Oblast dfinisanosti (domn) Ova funkcija j svuda dfinisana, jr nma razlomka a funkcija j dfinisana za svako iz skupa R. Dakl (, ). Ovo nam odmah govori da funkcija

Διαβάστε περισσότερα

UNIVERZITET U PRIŠTINI MEDICINSKI FAKULTET. Program prijemnog ispita

UNIVERZITET U PRIŠTINI MEDICINSKI FAKULTET. Program prijemnog ispita UNIVERZITET U PRIŠTINI MEDICINSKI FAKULTET Program prijemnog ispita Hemija Struktura atoma Periodni sistem; Hemijske veze Energetika Hemijska kinetika; Hemijska ravnoteža Rastvori - koncentracije; Jonske

Διαβάστε περισσότερα

OSNOVNA ŠKOLA HEMIJA

OSNOVNA ŠKOLA HEMIJA OSNOVNA ŠKOLA HEMIJA Zadatak broj Bodovi 1. 8 2. 8 3. 6 4. 10 5. 10 6. 6 7. 10 8. 8 9. 8 10. 10 11. 8 12. 8 Ukupno 100 Za izradu testa planirano je 120 minuta. U toku izrade testa učenici mogu koristiti

Διαβάστε περισσότερα

Geometrija molekula Lusiove formule su dvodimezione i ne daju nam nikakve informacije o geometriji molekula Srećom postoje razvijene eksperimentalne

Geometrija molekula Lusiove formule su dvodimezione i ne daju nam nikakve informacije o geometriji molekula Srećom postoje razvijene eksperimentalne Geometrija molekula Lusiove formule su dvodimezione i ne daju nam nikakve informacije o geometriji molekula Srećom postoje razvijene eksperimentalne metode (rentgenska kristalografija, NMR spektroskopija...)

Διαβάστε περισσότερα

Spektroskopske metode

Spektroskopske metode Spektroskopske metode 1 Spektroskopske metodezasnivaju se na analizi energije elektromagnetnog zračenja koju ispitivana supstanca apsorbuje odnosno emituje. Apsorpcionemetode analit apsorbuje energiju

Διαβάστε περισσότερα

Novi Sad god Broj 1 / 06 Veljko Milković Bulevar cara Lazara 56 Novi Sad. Izveštaj o merenju

Novi Sad god Broj 1 / 06 Veljko Milković Bulevar cara Lazara 56 Novi Sad. Izveštaj o merenju Broj 1 / 06 Dana 2.06.2014. godine izmereno je vreme zaustavljanja elektromotora koji je radio u praznom hodu. Iz gradske mreže 230 V, 50 Hz napajan je monofazni asinhroni motor sa dva brusna kamena. Kada

Διαβάστε περισσότερα

Kovalentna veza , CO 2. U molekulima H 2

Kovalentna veza , CO 2. U molekulima H 2 Kovalentna veza U molekulima H 2, N 2, O 2, CO 2, NH 3, H 2 O,... ili molekulima organskih jedinjenja ne postoje joni. To je veza između atoma i ona se bitno razlikuje od jonske veze a naziva se kovalentnom

Διαβάστε περισσότερα

Sistemi veštačke inteligencije primer 1

Sistemi veštačke inteligencije primer 1 Sistemi veštačke inteligencije primer 1 1. Na jeziku predikatskog računa formalizovati rečenice: a) Miloš je slikar. b) Sava nije slikar. c) Svi slikari su umetnici. Uz pomoć metode rezolucije dokazati

Διαβάστε περισσότερα

Ispitna pitanja iz Osnova hemije

Ispitna pitanja iz Osnova hemije I grupa pitanja Ispitna pitanja iz Osnova hemije 1. Hijerarhija materijala, smeše, metode razdvajanja smeša Materija: supstance i energija (polje). Supstance se dele na homogene i heterogene supstance.

Διαβάστε περισσότερα

Budući brucoši, srećno!

Budući brucoši, srećno! Prijemni ispit za upis na Osnovne akademske studije hemije na PMF u u Nišu školske 2015/16. godine 1. Izrada testa traje 120 minuta. 2. Test se sastoji od 40 pitanja. 3. Test se popunjava zaokruživanjem

Διαβάστε περισσότερα

ISPITNA PITANJA Opšta i neorganska hemija I KOLOKVIJUM. 5. Navesti osobine amfoternih oksida i napisati 3 primera amfoternih oksida.

ISPITNA PITANJA Opšta i neorganska hemija I KOLOKVIJUM. 5. Navesti osobine amfoternih oksida i napisati 3 primera amfoternih oksida. Dr Sanja Podunavac-Kuzmanović, redovni profesor tel: (+381) 21 / 485-3693 fax: (+381) 21 / 450-413 e-mail: sanya@uns.ac.rs web page: hemijatf.weebly.com ISPITNA PITANJA Opšta i neorganska hemija I KOLOKVIJUM

Διαβάστε περισσότερα

ОРГАНСКA ХЕМИЈA АЛКЕНИ

ОРГАНСКA ХЕМИЈA АЛКЕНИ ОРГАНСКA ХЕМИЈA Предавања АЛКЕНИ Др Весна Антић, ванредни професор Др Малиша Антић, ванредни професор ALKENI C C Ugljovodonici sa dvostrukom vezom C=C Opšta formula alkena: C n H 2n Ugljenikovi atomi povezani

Διαβάστε περισσότερα

HEMIJSKA RAVNOTEŽA U VODENIM RASTVORIMA ELEKTROLITA KISELINE, BAZE, SOLI

HEMIJSKA RAVNOTEŽA U VODENIM RASTVORIMA ELEKTROLITA KISELINE, BAZE, SOLI HEMIJSA RAVNOTEŽA U VODENIM RASTVORIMA ELETROLITA ISELINE, BAZE, SOLI Šta imaju zajedničko ove supstance? A ove? ELETROLITI ISELINE BAZE SOLI VODA AUTOJONIZACIJA VODE: H 2 O H + + OH - Provodnost elektrolita

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja R(f) = {f(x) x D}

radni nerecenzirani materijal za predavanja R(f) = {f(x) x D} Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Neka su D i K bilo koja dva neprazna skupa. Postupak f koji svakom elementu x D pridružuje točno jedan element y K zovemo funkcija

Διαβάστε περισσότερα

Ispitna pitanja iz medicinske hemije

Ispitna pitanja iz medicinske hemije Ispitna pitanja iz medicinske hemije Periodni sistem elemenata 1. Alkalni metali (1. grupa) u najvišem energetskom nivou imaju elektronsku konfiguraciju: a) s 2 p 1 b) s 2 c) s 1 d) s 1 p 1 e) s 2 p 3

Διαβάστε περισσότερα

IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f

IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f 2. Nule i znak funkcije; presek sa y-osom IspitivaƬe

Διαβάστε περισσότερα

OSNOVI HEMIJSKE TERMODINAMIKE I TERMOHEMIJA

OSNOVI HEMIJSKE TERMODINAMIKE I TERMOHEMIJA OSNOVI HEMIJSKE TERMODINAMIKE I TERMOHEMIJA OSNOVI HEMIJSKE TERMODINAMIKE Hemjska termodnamka proučava promene energje (toplotn efekat) pr odgravanju hemjskh reakcja. MATERIJA ENERGIJA? Energja je dskontnualna

Διαβάστε περισσότερα

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k.

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k. 1 3 Skupovi brojeva 3.1 Skup prirodnih brojeva - N N = {1, 2, 3,...} Aksiom matematičke indukcije Neka je N skup prirodnih brojeva i M podskup od N. Ako za M vrijede svojstva: 1) 1 M 2) n M (n + 1) M,

Διαβάστε περισσότερα

U unutrašnja energija H entalpija S entropija G 298. G Gibsova energija TERMOHEMIJA I TERMODINAMIKA HEMIJSKA TERMODINAMIKA

U unutrašnja energija H entalpija S entropija G 298. G Gibsova energija TERMOHEMIJA I TERMODINAMIKA HEMIJSKA TERMODINAMIKA HEMIJSKA TERMODINAMIKA Bavi se energetskim promenama pri odigravanju hemijskih reakcija. TERMODINAMIČKE FUNKCIJE STANJA U unutrašnja energija H entalpija S entropija Ako su određene na standardnom pritisku

Διαβάστε περισσότερα

POGON SA ASINHRONIM MOTOROM

POGON SA ASINHRONIM MOTOROM OGON SA ASNHRON OTORO oučavaćemo amo ogone a tofaznim motoom. Najčešće koišćeni ogon. Ainhoni moto: - ota kontukcija; - jeftin; - efikaan. ETALN RSTEN LANRANO JEZGRO BAKARNE ŠKE KAVEZN ROTOR NAOTAJ LANRANO

Διαβάστε περισσότερα

BIOTRANSFORMACIJA (METABOLIZAM) LEKOVA

BIOTRANSFORMACIJA (METABOLIZAM) LEKOVA BITRASFRMACIJA (METABLIZAM) LEKVA PRVA FAZA DRUGA FAZA IZLUČIVAJE REAKCIJE METABLIZMA I FAZA funkcionalizacija uvoñenje novih funkcionalnih grupa zamena postojećih funkcionalnih grupa demaskiranje postojećih

Διαβάστε περισσότερα

АЛКАНИ И ЦИКЛОАЛКАНИ

АЛКАНИ И ЦИКЛОАЛКАНИ ОСНОВИ ОРГАНСКЕ ХЕМИЈЕ Предавања АЛКАНИ И ЦИКЛОАЛКАНИ Др Весна Антић, ванредни професор Др Малиша Антић, ванредни професор UGLJOVODONICI Jedinjenja koja sadrže samo ugljenik i vodonik Zahvaljujući osobinama

Διαβάστε περισσότερα

Međutim, Organskih jedinjenja (OJ) ima preko 30,000,000.

Međutim, Organskih jedinjenja (OJ) ima preko 30,000,000. rganska hemija emija ugljenikovih jedinjenja GANSKI MLEKULI. Ime GANSKA EMIJA je pogrešno, a potiče iz vremena tzv. VITALISTIČKE TEIJE (vis vitalis): "GANSKA JEDINJENJA (J) mogu biti sintetisana samo pod

Διαβάστε περισσότερα

Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri

Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri 1 1 Zadatak 1b Čisto savijanje - vezano dimenzionisanje Odrediti potrebnu površinu armature za presek poznatih dimenzija, pravougaonog

Διαβάστε περισσότερα

PROSTA GREDA (PROSTO OSLONJENA GREDA)

PROSTA GREDA (PROSTO OSLONJENA GREDA) ROS GRED (ROSO OSONJEN GRED) oprečna sila i moment savijanja u gredi y a b c d e a) Zadana greda s opterećenjem l b) Sile opterećenja na gredu c) Određivanje sila presjeka grede u presjeku a) Unutrašnje

Διαβάστε περισσότερα

Rešenje: X C. Efektivne vrednosti struja kroz pojedine prijemnike su: I R R U I. Ekvivalentna struja se određuje kao: I

Rešenje: X C. Efektivne vrednosti struja kroz pojedine prijemnike su: I R R U I. Ekvivalentna struja se određuje kao: I . Otnik tnsti = 00, kalem induktivnsti = mh i kndenzat kaacitivnsti = 00 nf vezani su aaleln, a između njihvih kajeva je usstavljen steidični nan efektivne vednsti = 8 V, kužne učestansti = 0 5 s i četne

Διαβάστε περισσότερα

( , treći kolokvij) 3. Na dite lokalne ekstreme funkcije z = x 4 + y 4 2x 2 + 2y 2 3. (20 bodova)

( , treći kolokvij) 3. Na dite lokalne ekstreme funkcije z = x 4 + y 4 2x 2 + 2y 2 3. (20 bodova) A MATEMATIKA (.6.., treći kolokvij. Zadana je funkcija z = e + + sin(. Izračunajte a z (,, b z (,, c z.. Za funkciju z = 3 + na dite a diferencijal dz, b dz u točki T(, za priraste d =. i d =.. c Za koliko

Διαβάστε περισσότερα

a M a A. Može se pokazati da je supremum (ako postoji) jedinstven pa uvodimo oznaku sup A.

a M a A. Može se pokazati da je supremum (ako postoji) jedinstven pa uvodimo oznaku sup A. 3 Infimum i supremum Definicija. Neka je A R. Kažemo da je M R supremum skupa A ako je (i) M gornja meda skupa A, tj. a M a A. (ii) M najmanja gornja meda skupa A, tj. ( ε > 0)( a A) takav da je a > M

Διαβάστε περισσότερα

JONSKA VEZA (metal-nemetal) KOVALENTNA VEZA (nemetal-nemetal) METALNA VEZA (metal-metal) jake H N. prelazne VODONIČNA VEZA H F

JONSKA VEZA (metal-nemetal) KOVALENTNA VEZA (nemetal-nemetal) METALNA VEZA (metal-metal) jake H N. prelazne VODONIČNA VEZA H F HEMIJSKE VEZE HEMIJSKE VEZE I GRAĐA JEDINJENJA,, I deo Postoje tri osnovna tipa veza (primarne veze) i one imaju najveći uticaj na svojstva jedinjenja. Pored njih postoje i dopunske (sekundarne) veze između

Διαβάστε περισσότερα

C n H 2n+2 ALICIKLIČNI AROMATIČNI. alkani alkeni. dieni. alkini. Jedinjenja sastavljeni samo od dve vrste atoma, ugljenika i vodonika.

C n H 2n+2 ALICIKLIČNI AROMATIČNI. alkani alkeni. dieni. alkini. Jedinjenja sastavljeni samo od dve vrste atoma, ugljenika i vodonika. PEDAVANJE 9. AIKLIČNI AOMATIČNI ALIIKLIČNI Jedinjenja sastavljeni samo od dve vrste atoma, ugljenika i vodonika. Doc.dr Mirjana Abramović ZASIĆENI alkani alkeni NEZASIĆENI ENI alkini dieni IKLOALKANI IKLOALKENI

Διαβάστε περισσότερα