Fizički parametri radne i životne sredine Prof. dr Dragan Cvetković. Zračenje vidljive svetlosti

Transcript

1 OPTIČKO ZRAČENJE

2 Optičko zračenje Optička zračenja pokriaju ono područje elektromagnetnog spektra koje se koristi u tehnici osetljaanja i termotehnici. Unutar EM spektra samo relatino usko područje talasnih dužina (10 2 do 10 6 nm) zauzima optičko zračenje.

3 Optičko zračenje Spektar optičkog zračenja je podeljen na tri područja: Infracreno (toplotno) zračenje Vidljio zračenje (setlost) Ultraioletno zračenje poećanje frekencije idljia setlost poećanje talasne dužine poećanje talasne dužine u nm

4 Vidljio zračenje Čoečije oko opaža samo idljio zračenje kao setlost i može da ga razlikuje prema boji i sjajnosti. Područje idljie setlosti zauzima spektar od 380 do 750nm. Kraćim talasnim dužinama odgoara ioletni spektar dok dužim talasnim dužinama odgoara creni spektar. idljia setlost talasna dužina u nm

5 Vidljio zračenje (+) Vidljio zračenje je složeno polhromatsko zračenje Pri tome neko zračenje može biti sastaljeno samo od jedne talasne dužine (monohromatsko zračenje) ili od ećeg broja talasnih dužina (polihromatsko zračenje). Složena zračenja mogu da imaju kontinualni i linijski spektar. Kontinualni spektar ima blage prelaze između pojedinih spektralnih komponenti, dok linijski spektar sadrži eći broj spektralnih linija koje potiču od različitih monohromatskih zračenja.

6 Vidljio zračenje Vidljio zračenje koje sadrži se talasne dužine idljiog spektra, ljudsko oko opaža kao setlost bele boje. Prolaskom bele setlosti kroz prizmu, kratki talasi zračenja (ioletni spektar) prelamaju se iše nego dugi talasi (creni spektar). Bela setlost se razlaže na boje iz idljiog spektra (dugine boje).

7 Veličine ine i jedinice / fizičke eličine ine Setlost se može opisati na da načina: pomoću fizičkih (objektinih) eličina i pomoću fotometrijskih (subjektinih) eličina Radiometrija je oblast fizike koja proučaa merenje elektromagnetnog zračenja, uključujući i idljiu setlost. Za opisianje elektromagentnog zračenja koristi fizičke energetske eličine. Vidljio zračenje setlost u fizičkom smislu se definiše kao emitoanje i prenos energije u obliku talasa i čestica tako da se može rednoati i energetskim fizičkim eličinama. Osnone fizičke eličine koje se koriste za opisianje setlosti su: energija zračenja, fluks ili izračena snaga, intenzitet zračenja, zračenje i ozračenje enje.

8 Fizičke eličine ine Saki fizički izor u prostoru oko sebe emituje energiju, tako da i setlosni izor emituje setlosnu energiju. Ukupna energija zračenja jednaka je zbiru energije kantoa fotona: Q e n i 1 hν i [] J Izračena energija u jedinici remena predstalja izračenu snagu koja se još nazia fluks zračenja enja: Φ e Q e t [ W] Izračena snaga predstalja ili snagu koju emituje uzor ili snagu koja dospe na neku poršinu. h Plankoa konstanta ν frekencija fotona

9 Fizičke eličine ine Setlosni izor u jedinici remena izrači energiju koja je jednaka ukupnom fluksu (snazi) zračenja. Q e Φ e Za definisanje fluksa zračenja koga zahata prostorni ugao dω potrebno je poznaanje intenziteta zračenja (u tom smeru) koji predstalja fluks (ili izračenu snagu) po jedinici prostornog ugla. Ω - je prostorni ugao koji predstalja meru eličine prostora oblika kupe ili piramide, koji ograničaaju setlosni zraci iz izora setlosti na određenu poršinu A. t [ W] I e Φe Ω [ ] -1 Wsr Ω A 2 r [ sr]

10 Fizičke eličine ine Jedinica za prostorni ugao je steradijan. 1 steradijan (sr) je prostorni ugao kupe s rhom u središtu lopte, koja na omotaču obuhata poršinu jednaku kadratu njenog poluprečnika. Puni prostorni ugao obuhata celokupan prostor oko setlosnog izora a time i celokupnu poršinu omotača lopte oko izora. Ω p 2 A 4πr 4π 2 2 r r [ sr]

11 Fizičke eličine ine Zračenje opisuje količinu setlosti koja se emituje sa neke poršine ili prolazi kroz neku poršinu u određenom pracu i prostornom uglu. L e Φe ΩA [ ] 1-2 Wsr - m Zračenje je jednako intenzitetu zračenja po jedinici poršine. Ozračenje je jednako snazi (fluksu) koja pada na neku poršinu. Φ [ ] e -2 Ee Wm A I e Φe Ω [ ] -1 Wsr

12 Fotometrijske eličine ine Za razliku od fizičkih eličina koje se koriste za energetsku analizu setlosti, fotometrijske eličine rednuju setlost na osnou osetljiosti idnog organa. Na slici je prikazana relatina osetljiost oka u zaisnosti od talasne dužine. Kria V(λ) odnosi se na osetljiost oka adaptiranog na setlost (dneni usloi). Kria V'(λ) se odnosi na osetljiost oka adaptiranog na tamu (noćni usloi). Pri jakoj setlosti oko je najosetljiije na 555nm a pri slaboj setlosti na 507nm. U oba slučaja reč je o zelenoj boji. V'(λ) V(λ)

13 Fotometrijske eličine ine Se fotometrijske eličine temelje se na fizičkim eličinama i osetljiosti prosečnog ljudskog oka za različite talasne dužine setlosti. Fotometrijske eličine se često definišu preko fizičkih pa se zbog njihoog razlikoanja fizičke eličine označaaju indeks "e" (energetske) a fotometrijske se ili ne označaaju ili nose oznaku "" (izuelne). Osnone fotometrijske eličine su: Setlosni fluks, Φ [lm] - ek. fluks zračenja Intenzitet setlosti (jačina setlosti), I intenzitet zračenja Osetljenost, E [lx] - ek. ozračenje Sjajnost, L [cd/m 2 ] - ek. zračenje [cd] - ek.

14 Fotometrijske eličine ine (+) Setlosni fluks za datu poršinu jednak je energiji koja protekne u jedinici remena kroz tu poršinu koju čoečije oko rednuje kao setlost. Definiše se kao: Φ K 750nm Φ m 380nm eλ ( λ) V ( λ) dλ [ lm] Jedinica za setlosni fluks je [lm] lumen. Lumen je izedena jedinica koja se definiše kao setlosni fluks, kojeg u prostorni ugao od 1sr zrači tačkasti izor setlosti, čiji je intenzitet setlosti (jačina setlosti) ista u sim smeroima prostora i jednaka 1cd (kandela). Komercijalni setlosni izori imaju setlosni fluks koji se kreće u opsegu od nekoliko stotona lumena do preko lumena.

15 Fotometrijske eličine ine Φ K 750nm Φ m 380nm eλ ( λ) V ( λ) dλ [ lm] dφ e ( λ) dλ Φ eλ je spektralna gustina snage (fluksa) zračenja koja je u gornjem izrazu ponderisana po talasnoj dužini, što toj fizičkoj eličini daje subjektini karakter. Konstanta K m poezuje se fotometrijske i fizičke eličine i nazia se maksimalna setlosna efikasnost zračenja pri prilagođenju za dneno setlo. Φ K Φ e [ lm/w] Φ eλ K m ( λ) 683[ lm/w] Integral u jednačini za setlosni fluks podrazumea da je setlosni fluks polihromatske setlosti jednak zbiru fluksea monohromatskih komponenti.

16 Fotometrijske eličine ine (+) Intenzitet setlosti (jačina setlosti) je merilo emitoane snage setlosnog izora u određenom smeru po jedinici prostornog ugla. Definiše se kao: I K 750nm m Ie λ 380nm ( λ) V ( λ) dλ [ cd] Jedinica za intenzitet setlosti je [cd] kandela. Ieλ je spektralna gustina intenziteta zračenja koja je u gornjem izrazu ponderisana po talasnoj dužini, što toj fizičkoj eličini daje subjektini karakter I eλ ( λ) die( λ) dλ

17 Fotometrijske eličine ine Polazeći od eza fizičkih eličina jednačina I K 750nm m Ie λ 380nm može se napisati u obliku: ( λ) V ( λ) dλ I [ cd] dφ d Ω Intenzitet setlosti je mera gustine setlosnog fluksa po jedinici prostornog ugla u određenom smeru. I e Φe Ω [ ] -1 Wsr U slučaju tačkastog izora eličina setlosnog fluksa je ista kroz saki poprečni presek posmatranog prostornog ugla čiji se rh poklapa sa izorom setlosti. Ne zaisi od rastojanja.

18 Fotometrijske eličine ine (+) Ako je setlosni fluks u sim smeroima jednak, ili, ako se posmatra konačni fluks kojeg zrači setlosni izor u prostorni ugao Ω, izraz za intenzitet setlosti se pojednostaljuje: Φ I Ω Izor koji u sim smeroima zrači isti intenzitet setlosti I (izotropni izor), zrači sa soje poršine setlosni fluks: Φ 4πI Jačina setlosnog izora se izražaa preko intenziteta (jačine) setlosti. Ω

19 Fotometrijske eličine ine (+) Osetljenost je merilo setlosnog fluksa koji padne na neku poršinu. Definiše se kao: E K 750nm m Eeλ 380nm ( λ) V ( λ) dλ [ lx] Jedinica za osetljenost je [lx] luks. Eeλ je spektralna gustina ozračenja koja je u gornjem izrazu ponderisana po talasnoj dužini, što toj fizičkoj eličini daje subjektini karakter E eλ ( λ) dee( λ) dλ

20 Fotometrijske eličine ine Polazeći od eza fizičkih eličina jednačina E K 750nm m Ee λ 380nm može se napisati u obliku: ( λ) V ( λ) dλ E [ cd] dφ da Osetljenost u datoj tački je mera gustine setlosnog fluksa po poršini koja je normalna na fluks, i na kojoj je tačka. Ako je setlosni fluks ranomerno raspoređen po nekoj poršini izraz se pojednostaljuje: Φ E A E e Φ A [ ] 2 Wm e

21 Fotometrijske eličine ine Osetljenost poršine je definisana odnosom celekupnog setlosnog fluksa Φ, koji pada pod praim uglom na određenu poršinu i eličine te poršine, A: Φ E A Ako setlosni fluks pada na istu poršinu pod nekim uglom α, osetljenost poršine se smanjuje jer na poršinu pada samo deo setlosnog fluksa: ' Φ cosα Osetljenost je tada: Φ ' E ' Φ Φ cosα A A E cosα

22 Fotometrijske eličine ine (+) Tipične rednosti osetljenosti nekih poršina: Poršina Osetljenost [lx] Slao osetljen put Dobro osetljen put 5-30 Prosečno osetljen stan Stan sa dnenom setlošću Otoreni prostor pri oblačnom nebu 1k-2k U senci na otorenom prostoru pri sunčanom nebu 3k-8k Otoren prostor neposredno osetljen suncem 70k-100k

23 Fotometrijske eličine ine Osetljenost tačke u slučaju tačkastog izora opada sa kadratom rastojanja od izora, i proporcionalna je intenzitetu setlosti: E I r 2 E Φ A I r Ω Ω 2 I r 2 Ako setlosni fluks pada na istu tačku pod nekim uglom α, osetljenost tačke se smanjuje i proporcionalna je komponenti intenzitetu setlosti u smeru posmatrane tačke: E I r 2 cosα α

24 Fotometrijske eličine ine (+) Često su poršine na kojima se izračunaa osetljenost horizontalne i ertikalne u odnosu na smer setlosnog fluksa tako da se razmatra horizontalna i ertikalna osetljenost. α α r h cosα h r cosα Za take poršine obično je poznata isina setlosnog izora iznad poršine, tako da su osetljenosti: E I I I 3 cosα cosα cos α 2 2 r h 2 ( ) h cosα I I I EV sinα cosα sinα cos 2 2 r h 2 ( ) h cosα H 2 α

25 Fotometrijske eličine ine Sjajnost je jedina fotometrijska eličina koju čoek neposredno opaža. Ona predstalja merilo za setlosni utisak o manjoj ili ećoj sjajnosti setleće ili osetljene poršine. Setlosni fluks koji se doodi poršini A koja nije normalna na setlosni snop zaisi samo od gustine fluksa po poršini i od poprečne (normalne) poršine snopa a ne zaisi od poršine kojoj se doodi setlosni fluks. Poprečna poršina snopa iznosi: A ' Acosα α

26 Fotometrijske eličine ine Sjajnost se definiše kao odnos setlosnog fluksa koji napušta poršinu (setleća poršina), prolazi kroz nju ili dolazi na nju (osetljena poršina) i koji se u datom smeru širi unutar prostornog ugla i proizoda prostornog ugla i ortogonalne projekcije posmatrane poršine na raan koja je normalna na smer setlosti: L 2 d Φ dωdacosα [ ] 2 cd/m Jedinica za sjajnost je kandela po kadratnom metru. α

27 Fotometrijske eličine ine Sjajnost u nekoj tački setleće poršine, koja može biti setlosni izor ili reflektujuća setlost, određuje se kao: [ ] 2 di 2 d Φ dφ L cd/m L I dacosα dωdacosα d Ω Ako je setlosni fluks ranomerno raspoređen po poršini tada je: L I Acosγ gde je γ ugao koji određuje smer setlosnog snopa.

28 Fotometrijske eličine ine (+) Sjajnost osetljene poršine određuje se kao: L de d Ω [ ] 2 cd/m L 2 d Φ dωdacosα E dφ da Kod poršina sa potpuno difuznom refleksijom sjajnost se određuje kao: ρ E L gde je ρ koeficijent refleksije koji definiše odnos reflektoanog i upadnog setlosnog fluksa. π Difuzni elementi su elementi poršine čija sjajnost ima konstantnu rednost.

29 Fotometrijske eličine ine (+) Φ :Ω I E Φ A L E Ω :A :A I Φ Ω L I A E :Ω L Setlosni fluks, Φ [lm] Osetljenost, E [lx] Intenzitet (jačina) setlosti, I [cd] Sjajnost, L [cd/m 2 ] Prostorni ugao, Ω [sr] Poršina, A [m 2 ]

30 1. Spektar optičkog zračenja. 2. Fizičke eličine ine energija zračenja fluks zračenja intenzitet zračenja zračenje Ozračenost prostorni ugao 3. Fotometrijske eličine. ine. setlosni fluks intenzitet setlosti osetljenost sjajnost

31 Fotometrijski prorap roračuni Si proračunu se temelje na izračunaanju setlosnog fluksa koji se prenosi sa jedne na drugu poršinu. Pra poršina se nazia izor setlosti, a druga prijemnik. Izor setlosti može biti električni, prirodni ili poršina koja reflektuje setlost. Pri proračunu se uzima u obzir: direktni setlosni fluks se prenosi od izora do prijemnika bez interakcije s drugim objektima reflektoani setlosni fluks se reflektuje od drugih poršina pre nego što dođe do prijemnika. Efekat išestrukih refleksija nazia se interrefleksija.

32 Fotometrijski prorap roračuni 1. Tačkasti izor i tačkasti prijemnik Izračunaanje osetljenosti malog elementa poršine u okolini tačke, koja se često nazia osetljenost u tački, od tačkastog izora je najjednostaniji korišćeni metod proračuna. I E cosα 2 r Izor se može smatrati tačkastim ako je udaljenost između izora i prijemnika pet puta eća od maksimalne dimenzije izora, a max : r 5a max α

33 Proračuni Fotometrijski prorap roračuni 2. Tačkasti izor i raanski prijemnik Setlosni fluks tačkastog izora setlosti koji pada na neku raan konačne eličine određuje se integracijom po poršini prijemnika A ili diskretizacijom poršine i aproksimacijom sa tačkastim prijemnikom. Prijemnik u obliku rani se podeli na male segmente ΔA i tako da se mogu smatrati tačkastim prijemnicima. Na sakom tačkastom prijemniku se izračunaa osetljenost: Ii Ei cosα 2 i r Prosečna osetljenost se računa kao odnos ukupnog fluksa koji pada na raan i njen poršine: Φ E Ai E iδ A A ΔA i A

34 Fotometrijski prorap roračuni 3. Raanski izor i tačkasti prijemnik Setlosni izor kod koga nije ispunjen uslo da se može posmatrati tačkastim nazia se poršinski. Osetljenost u nekoj tački od poršinskog izora konstantne sjajnosti određuje tako što se posmatrani izor podeli na dooljno eliki broj segmenata koji se mogu posmatrati kao tačkasti. Osetljenost tačkastog prijemnika je zbir doprinosa osetljenosti od sih tačkastih izora i proporcionalna je sjajnosti poršinskog izora: E cπ L gde je c faktor konfiguracije. ΔA i A

35 Fotometrijski prorap roračuni 4. Raanski izor i raanski prijemnik Prosečna osetljenost poršine konačnih dimenzija od poršinskog izora konstantne sjajnosti određuje tako što se poršina izora i prijemnika podeli na dooljno eliki broj segmenata koji se mogu posmatrati kao tačkasti. Osetljenost jednog segmenta poršine prijemnika jednaka je zbiru doprinosa osetljenosti od sih segmenata poršine izora. Prosečna osetljenost prijemnika se dobija sabiranjem setlosnih fluksea po sim segmentima poršine prijemnika: E fπ L gde je: f faktor oblika koji zaisi od relatinog geometrijskog odnosa izora i prijemnika.

36 Izori setlosti Tela koja emituju setlost naziaju se setlosni izori. Izori setlosti se mogu podeliti na: prirodne sunce, munja... eštačke setlost nastaje usled dejsta električne struje Električni izori setlosti se mogu podeliti u odnosu na princip nastajanja setlosti na: izore setlosti sa užarenim laknom izore setlosti na električno pražnjenje

37 Izori setlosti Kod izora setlosti sa užarenim laknom užareno olframoo lakno zrači setlosni fluks. Što je temperatura lakna eća to je i iskoristiost izora eća, odnosno eći je setlosni fluks. Pošto se kod isokih temperatura olframoo lakno prebrzo raspada, ono se smešta u stakleni balon koji može imati različitu formu i eličinu. Izori setlosti sa užarenim laknom mogu se podeliti na: sijalice za opštu upotrebu reflektorske sijalice halogene sijalice

38 Izori setlosti Reflektorske sijalice su izori setlosti sa užarenim olframoim laknom kod kojih je balon sa unutrašnje strane mataliziran, tako da one zrače setlost u određenom smeru ili u koncentrisnom snopu. Halogene sijalice su izrađene od karcnog stakla i ispunjene inertnim gasom sa malim količinama halogenih elemenata (jod, brom). Prisusto halogenih elemenata omogućaa staranje procesa gde se ispareni olfram ponoo raća čime se ek sijalice produžaa.

39 Izori setlosti Izori setlosti na električno pražnjenje, su izori koji zrače setlost usled električnog pražnjenja kroz gas, metalne pare ili njihoe mešaine. Izori setlosti na električno pražnjenje mogu se podeliti na: Fluoroscentne s. izore Žiine s. izore - isokog pritiska metal-halogene s. izore isokog pritiska natrijumoe s. izore Fluoroscentne sijalice Fluoroscentne sijalice su taki izori koji zrače setlost usled električnog pražnjenja kroz žiine pare niskog pritiska.

40 Izori setlosti Žiine sijalice isokog pritiska su su taki izori koji zrače setlost usled električnog pražnjenja kroz žiine pare isokog pritiska. Metal-halogene sijalice isokog pritiska su su taki izori kod kojih su žii dodani halogenidi koji pražnjenjem daju setlost određene boje, pa je rezultujuća setlost rlo kalitetnog spektra. Natrijumoe sijalice Natrijumoe sijalice su taki izori koji zrače setlost usled električnog pražnjenja kroz natrijumoe pare.

41 Izori setlosti Raspodela intenziteta setlosti opisuje se u idu polarnog dijagrama gde je smer određen polarnim uglom i azimutom. Radi preglednosti podaci o intenzitetu se prikazuju kao funkcije polarnih ugloa γ u određenim karakterističnim C- ranima određenim azimutom.

42 Izori setlosti Si polarni dijagrami intenziteta setlosti određuju se za setlosni fluks izora setlosti od 1000 lumena. Na taj način se isti dijagram koristi za izore setlosti istih dimenzija ali različitog setlosnog fluksa. Da bi se dobio intenzitet setiljke u određenom pracu očitana rednost se množi sa brojem lumena sih izora u setiljci.

43 Izori setlosti Efikasnost izora setlosti se definiše kao odnos između emitoanog setlosnog fluksa Φ i primljene električne snage P: η Φ P lm W Setiljka može biti sastaljena od iše setlosnih izora. Ukupni setlosni fluks setiljke, zbog gubitaka koji se mogu jaiti, je manji od ukupnog setlosnog fluksa sih izora u setiljci. Definiše se koeficijent efikasnosti setiljke kao: η s Φ s Φ iz Ukupni setlosni fluks setiljke Ukupni setlosni fluks sih izora u setiljci

44 Proračun unutrašnjeg njeg osetljenja Kod proračuna unutrašnjeg osetljenja uglanom se primenjuju sledeće metode izračunaanja i ocenjianja: metoda efikasnosti metoda tačke metoda izoluks dijagrama metoda proračuna srednje sjajnosti poršine metoda graničnih kriih sjajnosti

45 Proračun unutrašnjeg njeg osetljenja Metoda efikasnosti namenjena je za izračunaanje srednje osetljenosti na nekoj rani u prostoriji. Uzima se u obzir setlosni fluks, koji pada direktno na posmatranu raan (direktna komponetna), i reflektoana setlost s ostalih rani prostorije (indirektna komponenta). Srednja osetljenost korisne poršine odnosi se uek na horizontalnu radnu raan (obično 0.85m iznad poda) i izračunaa se kao: gde je: Φ iz prostoriji, η R E nφ iz ηr A setlosni fluks setiljke, n - broj setiljki u - efikasnost osetljenja, A - korisna poršina

46 Proračun unutrašnjeg njeg osetljenja Efikasnost osetljenja zaisi od: setlotehničkih karakteristika setiljke (CIE kod) isine montaže setiljke dimenzija prostorije refleksionih sojstaa poršina u prostoriji Efikasnost osetljenja se daje u obliku tabela u funkciji: indeksa prostorije efektinog koeficijenta refleksije plafona efektinog koeficijenta refleksije zidoa efektinog koeficijenta refleksije poda ili radne poršine Efikasnost osetljenja uključuje uje i karakteristike setiljke.

47 1. Proračun tačkasti kasti izor - tačkasti kasti prijemnik tačkasti kasti izor - poršinski prijemnik poršinski izor - tačkasti kasti prijemnik poršinski izor - poršinski prijemnik 2. Izor setlosti tipoi karakteristike 3. Proračun unutrašnjeg njeg osetljenja

48 Merenje i ocena osetljenosti Standardom SRPS U.C9.100:1962 definisane su metode za merenje i ocenjianje dnenog i električnog osetljenja u prostrorijama. Pored toga postoje i preporuke JKO (Jugosloenski komitet za osetljenje) iz 1974 koji pored unutrašnjeg osetljenja obuhataju i problematiku spoljašnjeg osetljenja. Kalitet unutrašnjeg osetljenja ocenjuje se na osnou: srednje osetljenosti ranomernosti osetljenosti raspodele sjajnosti ograničenja bleštanja boje

49 Merenje i ocena osetljenosti Standardom SRPS U.C9.100:1962 definisane su zahtei koji se razrstaaju na: eoma male male srednje elike eoma elike izanredno elike

50 Merenje i ocena osetljenosti 1. Električno osetljenje Za izršaanje određene delatnosti pri samo opštem osetljenju ili pri opštem i dopunskom osetljenju radnog mesta, nio osetljenosti izražen eličinom minimalne srednje osetljenosti mora zadooljaati rednosti date u narednoj tabeli za različite idne zahtee. Vrednosti nioa osetljenosti date u tabeli aže za opšte osetljenje prostorije za horizontalnu raan na isini 0.85m, a za osetljenje radnog mesta za radnu raan tog mesta. Vrednost osetljenosti u koloni "a" aži za osetljenje sa sijalicama sa užarenim laknom, a rednost u koloni "b" za osetljenje sa fluoroscentnim ceima ili sličnim izorima setlosti iše temperature boje.

51 Merenje i ocena osetljenosti Minimalna srednja osetljenost za različite ite idne zahtee Zahtei Samo opšte osetljenje Opšte osetljenje sa dopunskim osetljenjem radnog mesta Opšte osetljenje Dopunsko osetljenje radnog mesta a b a b a b Veoma mali Mali Srednji Veliki Veoma eliki Izanredno eliki >1000 >1000

52 Merenje i ocena osetljenosti Dobra prostorna ranomernost osetljenja postiže se najpooljnije samo opštim osetljenjem. Prostorija mora biti u sakom som delu dooljno osetljena. Za samo opšte osetljenje, odnos između osetljenosti najslabije osetljenog mesta u prostoriji prema srednjoj osetljenosti cele prostorije mora biti u skladu sa datomtabelom za različite idne zahtee. Ranomernost osetljenja za različite ite idne zahtee Vidni zahte Odnos osetljenosti najslabije osetljenog mesta prema srednjoj osetljenosti prostorije Veoma mali 1: 6 do 1: 3 Mali 1: 3 Srednji i eliki 1: 2.5 Veoma eliki i izanredno eliki 1: 1.5

53 Merenje i ocena osetljenosti Da bi se smanjilo blještanje usled jakih kontrasta u idnom polju potrebno je da kontrasti budu što jači u idnom polju koje posmatrani predmet obrazuje sa pozadinom, zatim da ostala područja nemaju eću osetljenost od glanog idnog polja i treba da osetljenost ukupnog idnog polja bude što ranomernija, tj. da odnosi osetljenosti (kontrast) ne prekorače rednosti date u tabeli. Najeće dopuštene rednosti kontrasti C Između glanog idnog polja i bliže okoline idnog polja 3:1 do 5: 1 Između glanog idnog polja i dalje okoline idnog polja 10:1 do 20:1 Između izora setlosti i susednih poršina unutar idnog polja 20:1 do 40:1 Bilo gde u prostoriji 40:1 do 80:1 C L o L L p p L o - sjajnost objekta L p - sjajnost pozadine

54 Merenje i ocena osetljenosti 2. Dneno osetljenje S obzirom na promenljiost dnene setlosti, potrebne rednosti osetljenosti određuju se kako minimalnom srednjoj osetljenošću tako i faktorom dnene osetljenosti. Vrednosti su prikzane u tabeli. Faktor dnene osetljenosti sračunaa se na prosečnu dnenu osetljenost od 5000 luksa. Srednja osetljenost i faktor dnene osetljenosti E % Zahtei Osetljenost [lx] Faktor dnene osetljenosti [%] Veoma mali 30 do do 1.0 Mali 50 do 80 1.o do 1.6 Srednji 80 do do 3.0 Veliki 150 do do 6.0 Veoma eliki 300 do do 12.0 Izanredno eliki preko 600 preko 12.0 T

55 Merenje i ocena osetljenosti Merenje osetljenosti rši se pomoću fotometara. Najčešće u upotrebi je luksmetar. Saki luksmetar ima da osnona dela: fotoelektrični prijemnik merni instrument Kao fotoelektrični prijemnik koristi se: selenski fotoelement silicijumski fotoelemnti Merni instrument može biti: analogni digitalni

56 Merenje i ocena osetljenosti Rad luksmetra se zasnia na fotoelektričnom efektu - fenomenu da tela emituju elektrone nakon apsorpcije energije elektromagnetnog zračenja kao štu su x-zraci ili idljia setlost. Fotoelektrična pojaa se dešaa usled dejsta fotona čija je energija nekoliko ev. Osetljaanjem fotoelektričnog prijemnika oslobađaju se elektroni koji staraju električnu struju. Na taj način se setlosna energija pretara u električnu.

57 Merenje i ocena osetljenosti Merenje osetljenosti luksmetrom po prailu se izodi na isini radnog stola (obično 0.85m iznad poda). Prema SRPS standardu cela prostorija se podeli na segmente jednakih poršina i označe se središta segmenata kao merne tačke. Izmeri se horizontalna osetljenost u mernim tačkama. Broj mernih tačaka zaisi od indeksa prostorije. K h ab ( a b) k +

58 Merenje i ocena osetljenosti Na osnou izmerenih rednosti osetljenja izračunaa se srednja horizontalna osetljenost E sr E i n i 1 i određuje minimalna rednost. 1 n E min( E min i ) Srednja horizontalna rednost osetljenja se upoređuje sa dozoljenom minimalnom srednjom osetljenošću. Esr E srmin Ranomernost osetljenja određena je odnosom: E : min E sr

59 Merenje i ocena osetljenosti Preporuke JKO prediđaju merenje osetljenosti u radnim zonama kada su radna mesta definisana. isoka oprema niska oprema

60