Иван В. Лалић је написао низ есеја о другим песницима и о поезији, а

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Иван В. Лалић је написао низ есеја о другим песницима и о поезији, а"

Transcript

1 : NEOSIMBOLIZAM Eliot T. S. Саша М. РАДОЈЧИЋ 1 Универзитет уметности у Београду Факултет ликовних уметности Теоријски одсек Т. С. ЕЛИОТ И СРПСКИ НЕОСИМБОЛИЗАМ У овом огледу се анализира појам традиције Т. С. Елиота (Thomas Stearns Eliot), као и рецепција тог појма код неких српских неосимболистичких песника. Елиот је схватао традицију динамички и перспективистички, истовремено као историјски променљиву категорију и као извор трајног важења појединачних уметничких дела која се уклапају у хоризонт традиције. Српски неосимболисти, преузимајући Елиотов појам традиције, донекле га мењају, наглашавајући активну улогу писаца, као и идеју о избору традиције. Кључне речи: традиција, модерност, иновација, неосимболизам, Т. С. Елиот. 1. Иван В. Лалић је написао низ есеја о другим песницима и о поезији, а међу њима и есеј који носи наслов О поезији Милутина Бојића. Читајући овај есеј, боље разумемо не само Лалићев однос према једном значајном имену српске поезије, него и према што је тачка сродства Лалића и Бојића, према једном од симбола у којима се код обојице, а посебно код самог Лалића, остварује свест о традицији, као специфични облик историјске свести. Реч је о Византији. Овде се сусрећу многи други важни Лалићеви симболи, и уколико би требало да тражимо неку врсту заштитног знака читаве његове поезије, онда би то несумњиво била управо Византија. Када у поменутом есеју Лалић говори о томе како је Византију схватао Милутин Бојић, онда тај говор има важне импликације по начин на који сам Лалић схвата Византију. Та тражена Византија за Бојића била је зацело само један вид духовног завичаја који је хтео да напипа прстима 1 sasa.radojcic@gmail.com 185

2 Т. С. Елиот и српски неосимболизам Српски језик, књижевност и култура у процесу евроинтеграција своје песме (Лалић 1980: 45). Слично би могло да се каже и за самога Лалића, код кога Византија игра улогу симбола духовног порекла. То не треба да схватимо поједностављено, и помислимо да се Лалић једноставно угледа на Бојића; однос између ове двојице песника, који се разликују и по епохалној и по поетичкој позицији, куд и камо је сложенији од неког пуког угледања. Колико је тај однос сложен, показује начин на који је Лалић остварио своју Плаву гробницу, песму која уз вишеструке алузивно-цитатне спојеве са истоименом Бојићевом песмом, сложеним поступком наизменичне патетизације и депатетизације исказа и реактивирањем неких видова симболичког усвајања важних догађаја националне историје из перспективе потомака, достиже један од врхунаца не само Лалићеве поезије, већ и укупног српског песништва у последњој четвртини двадесетог века. Исто тако, у начину на који третирају симбол Византије, између ове двојице песника успоставља се важна разлика. Лалић се доследно клони оног, код Бојића релативно честог, декоративног посезања за бившим златним сјајем византијских слика, које не укључује њихову ревитализацију под условима новог времена. Византија је за Лалића симбол порекла, а не културно-историјска илустрација; али то са друге стране значи да њени облици и даље могу да живе у новим, измењеним епохалним околностима. Свој однос према Бојићу Лалић сажима следећим исказом: Могућност и потреба вредновања његовог песничког напора јављају се тек у тренутку када Бојићеви најдубљи и најинтересантнији акценти почињу да се, преко лука година, додирују с гласовима чија је зрелост нова и друкчија, али који могу да у њима осете ону врсту сродности која подстиче органски раст традиције (исто, 33-34). Другим речима, ревалоризацију Бојићевог доприноса омогућују и захтевају нова песничка дела (Лалић мисли и на сопствену поезију), која израстају из постојећег традицијског оквира и доприносе његовој квалитативној промени (односно, како Лалић формулише, његовом органском расту ). Израз органски раст традиције је сигналног карактера. Нема сумње да се Иван В. Лалић овде ослања на схватање традиције Т. С. Елиота и да прихвата задатак да у склопу модерне уметничке праксе, на Елиотовом трагу одреди однос нових уметничких појава према традицијском оквиру у којем настају, у настојању да постигне, колико је могуће целовитије, естетичко самоодређење. Када кажемо да је Елиот револуционисао модерну поезију, пише Лалић у есеју Поезија Т. С. Елиота, онда имамо у виду да је он то учинио у сложеном процесу једног напора да се дође до самодефиниције. Он је свесно бирао [наш курзив] своју традицију, спајао 186

3 Саша М. РАДОЈЧИЋ њене разнородне елементе у личну синтезу, не кријући него, напротив, износећи отворено утицаје који су битни за формирање његове сопствене поезије (Лалић 1978: 11). У разговору објављеном под насловом Византија је метафора за свест о пореклу, Лалић за поетички став да песник сам ствара своју традицију и бира своје претходнике [наш курзив] каже да је заправо једна очигледна истина, коју је Елиот први овако недвосмислено формулисао (Лалић 1995: 34-35). Ови примери су довољни да се покаже како се Лалић у средствима којима је изражавао поетичко саморазумевање, ослањао на Елиотов појам традиције, или, тачније речено, на тај појам онако како га је сам схватао, али не нудећи при томе за то схватање ширу аргументацију, можда управо зато што је у њему видео једну очигледну истину. Али, да ли је то заиста тако очигледно и недвосмислено као што мисли Лалић? Настојећи да одговорим на то питање, размотрићу Елиотову концепцију традиције и њене импликације. 2. Есеј Традиција и индивидуални таленат у којем је та концепција сажето изложена, Елиот је објавио у часопису Егоист, у два наставка, као свој први значајнији рад после харвардске докторске дисертације посвећене схватању сазнања и искуства код Ф. Х. Бредлија из (Дисертација је објављена тек 1964, под насловом Сазнање и искуство у филозофији Ф. Х. Бредлија.) Текст дисертације је био позитивно оцењен, али због ратних прилика, Елиот није успео да из Енглеске допутује у Америку на сам чин одбране тезе. Иако је у међувремену одустао од идеје да гради каријеру професионалног филозофа, трагови различитих филозофских теорија и појмова могу се препознати у многим Елиотовим критичкотеоријским, па и песничким радовима. За тему којом се овде бавимо је од значаја могућност да је идеалиста Бредли својом филозофијом историје утицао на формирање Елиотовог појма традиције (в. Шустерман 1994). Наиме, Бредлијево схватање историје као темпоралног система међузависности, садржи, и то већ у релативно развијеној форми, једну од важних компоненти Елиотовог појма традиције. Такође је у обликовању појма традиције код Елиота могућ и утицај немачке идеалистичке филозофије, пре свега Хегела (Hegel), који историју схвата као развојни (телеолошки) систем. У самом тексту Елиотовог огледа, међутим, нема директних позивања, па ни довољно јасних алузија, које би потврдиле претпоставке о непосредној инспирацији Бредлијевом или Хегеловом мишљу; оно што може да се утврди, јесу сличности појмова, које указују на неке могуће 187

4 Т. С. Елиот и српски неосимболизам Српски језик, књижевност и култура у процесу евроинтеграција или вероватне везе и утицаје, али их не доказују. Студирајући филозофију на Харварду, Елиот је свакако долазио у додир са различитим филозофским концепцијама историје и историјског развоја, и могао је да буде директно или индиректно подстакнут некима од њих у обликовању свог концепта традиције. У огледу Традиција и индивидуални таленат, Елиот настоји да одреди два међусобно повезана појма, који ће постати важни елементи његовог укупног песничког и критичарског програма појам традиције и појам уметничке деперсонализације. Питањем деперсонализације се нећемо посебно бавити; она је код Елиота схваћена као нека врста саможртвовања индивидуалног талента, и одређена као међуфаза у процесу објективације персоналног естетског искуства, нужна у процесу стицања традиције. По Елиоту, традиција не може да буде једноставно наслеђена, она је, додуше, увек расположива, али то није довољно. Да би се традиција стекла, потребан је велики труд на ситуирању новог уметничког дела у постојећи традицијски контекст. За могућност стицања традиције, од одлучујуће важности је осећање историје које подразумева да за једног песника читава европска књижевност почињући са Хомером, и у оквиру ње читава књижевност његове земље, истовремено постоје и образују истовремени поредак (Елиот 1934: 14). Појединачно уметничко дело стиче значај само унутар овог поретка, али га у исти мах и мења, јер, улазећи у тај поредак, проширује његов обим и додаје му сопствене вредности. То значи, прво, да се уметност (овде конкретно књижевност) схвата као обухватни аутономни систем који је примарно одређен сплетом својих унутрашњих, а не спољашњих релација, друго, да су и појединачно уметничко дело и систем уметности унутар којег то дело проналази своје место, динамичке, историјски променљиве категорије, и треће, да се традиција може разумети као сам систем уметности у својој историјској димензији. Размотримо ове импликације, које ће нам помоћи да разјаснимо Елиотов појам традиције и његово функционисање у смислу естетичког принципа који су преузели и модификовали И. В. Лалић и њему блиски песници српског неосимболизма. Формулација о истовременом поретку читаве књижевности могла би да наведе читаоца да помисли како овде има посла са елитистичком представом уметности као неког историјског система устаљених и непроменљивих, канонских вредности. Такву помисао може да подстакне и то што се Елиот касније заиста бавио питањем канонског уметничког дела и његових карактеристика. Али био би то погрешан закључак. 188

5 Саша М. РАДОЈЧИЋ По Елиотовом мишљењу изнетом у есеју Традиција и индивидуални таленат, појединачна уметничка дела, са једне стране, стално мењају своје међусобне односе и стога стално морају да буду изнова интерпретирана, док се са друге стране захтев за реинтерпретацијом поставља и пред сам систем уметности (традицију), када успева да интегрише нова уметничка дела у свој историјски променљиви хоризонт. Историјска свест која одговара оваквом схватању традиције не укључује само свест о томе да прошлост одређује садашњост тиме што даје целовити оквир вредности и претходних могућности разумевања у који се нова уметничка дела и њихове интерпретације морају интегрисати, већ и свест о томе да свако ново дело модификује овај оквир и постаје чинилац који ће учествовати у одређивању оквира будућих дела. Једно ново уметничко дело мења сам традицијски оквир, његов обим и садржај, као и начин на који принципијелно можемо да разумемо појединачна уметничка дела и читав систем уметности којем припадају. Релација, према томе, важи у оба смера, што Елиот изричито наглашава: садашњица би требало да измени прошлост као што прошлост управља садашњицом (Елиот 1934: 15). По Елиоту, хоризонт традиције није крут и непроменљив, поредак система уметности се непрекидно модификује и самокоригује. Читање Хомерове Одисеје не може остати неизмењено после читања Џојсовог Улиса; разумевање лика Хамлета не може бити исто после открића динамике несвесног које је остварила психоанализа. Психоаналитичко читање Шекспира (Shakespeare) или феминистичко читање Аристофана, да поменемо само те примере, ни у ком случају нису анахронизми, нити произвољно херменеутичко насиље над изворним текстом, него потпуно легитимни интерпретативни приступи. То је посебно јасно код свих оних интерпретација уметничких дела које се заснивају на новим теоријским парадигмама или на успостављању веза старих са новим делима, што би било немогуће када би традиција била монолитан и непроменљиви скуп трајних и недодирљивих вредности. Однос перманентног модификовања и превазилажења је општи однос новог и старог, традиционалног и модерног. Као илустрација тог односа може се навести једно сликовито поређење. Слику модерних као патуљака који седе на раменима дивова, први је, према Х. Р. Јаусу, употребио схоластички мислилац из 12. века, Бернар од Шартра (Bernard de Chartres): та слика укључује, поред дивљења старима, и свест о повишавању старог у ново: савременост види даље него прошлост (Јаус 1978: 173). Уклапање новог дела у обухватни, али променљиви континуитет традиције је, по Елиоту, пробни камен његове вредности (Елиот 1934:

6 Т. С. Елиот и српски неосимболизам Српски језик, књижевност и култура у процесу евроинтеграција 16). Но, да ли то значи да већ из уклапања неког уметничког дела у поредак традиције може да се изведе директан закључак о (вишој) вредности тог дела? Да ли је неко дело вредније самим тим што се боље уклапа у традицију? Ова питања маркирају критично место Елиотове концепције; она опстаје или пада у зависности од артикулације односа вредности и традиције. Уколико би одговор на ова питања био потврдан, онда би било веома тешко објаснити како долази до промена у схватању и изражавању вредности; осим тога, изгледа да би потврдан одговор затворио простор за уметничку иновацију. Делотворност новог била би сведена на провокацију и ексцес, који у ствари, устајући против неких устаљених вредности, легитимишу актуелност тих вредности. Ако бисмо закључили да је неко дело вредније самим тим што се боље уклапа у постојећу традицију, морали бисмо да као мање вредна посматрамо сва она дела која се превратнички постављају према њој и траже нове искуствене и изражајне могућности. Можда на први поглед необично делује чињеница да чак и таква дела једном постају чиниоци неког новог лика традиције, и да управо тиме потврђују свој трајни значај. Судбина авангардне уметности у двадесетом веку показује сву амбивалентност ове релације. Онда када авангарда постане део институције уметности против које је првобитно дигла глас, онога тренутка када Дишанов (Duchamp) писоар постане изложбени експонат неког музеја (и то фактички чак не баш тај предмет, него један такав! што је проблем који отвара питања о онтолошком статусу уметничког дела), процес интегрисања авангарде у поредак традиције је, идеално посматрано, окончан. Авангарда постаје елемент система уметности против којег је дигла глас, али према којем ће морати да се одређују будућа дела. Интегративна снага традиције је надмоћна у односу на дезинтегративне амбиције авангарде. Али из става о традицији као утемељујућем оквиру у чији динамички контекст се уклапају појединачна уметничка дела, није неопходно да се повуче вредносни закључак. Традиција као систем уметности у историјској димензији је схваћена као извор нормативног важења, она је ауторитет који уопште оправдава одређење неког артефакта као уметничког дела (нпр. неког текста као лирске песме или неког физичког предмета као скулптуре), али уклапање у традицијски оквир није истовремено и критеријум за оцену вредности појединачног дела. Није тешко да се образложи због чега би овде требало избегавати директан вредносни закључак. Схватање по којем је уклапање у традицијски оквир уједно одлучујући вредносни критеријум, као што је речено, непријатељско је 190

7 Саша М. РАДОЈЧИЋ према уметничкој иновацији, а без ње нема ни уметничке модерности. На основу тога, међутим, не би требало да помислимо како је Елиот, да би сачувао модерност до које му је стало, ослабио своју концепцију традиције и одрекао се њене консеквентности. Управо супротно је овде случај. Динамика односа модерног и традиционалног је оно што, у ствари, онемогућује директан вредносни закључак. Када би тај закључак био повучен, у питање би дошла начелна могућност модификовања традицијског оквира коју постиже свако ново дело, а сама традиција би се, из једног динамичког и отвореног историјског јединства, деформисала у окоштали затворени скуп обавезујућих формалних и садржинских образаца. Неспорно је да се заиста, и то не ретко, традиција доживљавала (и понекад се, уз сва искуства модерности, још увек доживљава) и на тај начин, али тако радикално конзервативно схватање традиције изриче смртну пресуду будућности једне културе, осуђујући је на вечно понављање једном досегнутог нивоа и то уз потпуно арбитрарно издвајање одређених обликовних и садржинских елемената и њихових веза из живе целине предања која стално расте и преображава се. У вези са тим је још један од елемената Елиотове концепције традиције који би требало посебно нагласити: схватање о истовремености поретка традиције. Да би традиција била делотворна, она мора да буде жива ; дела прошлости морају да буду способна да одрже свој садашњи моменат (Елиот 1934: 22). Како да разумемо израз садашњи моменат прошлости? Изгледа да би најпримеренија интерпретација била она која би указивала на околност да уметничка дела минулих епоха образују традицијски оквир садашњице тиме што као дела постоје у садашњици и учествују у изградњи њених мерила. Постоје интерпретације Елиотовог појма традиције које укључују још један могући аспекат овог израза, наиме указивање на то да је и сама прошлост једном била садашњост (Цилкоски 2005: 25). Понудићу за боље разумевање овог односа два примера из домена ликовних уметности. Фидијин фриз на Партенону је чинилац који учествује у изградњи традицијског хоризонта вајарске уметности већ дуги низ векова, све до нашег времена; изгубљена статуа богиње Атине истог вајара и из истог храма, премда у своје доба делатна као реални чинилац традицијског оквира, данас је у најбољем случају предмет истраживачких претпоставки историчара уметности и спекулација естетичара. Или, да се окренемо теоријској артикулацији историјског развоја грчког вајарства и једној слутњи: Винкелман (Winckelmann) је своје смеле (и спорне) спекулације о времену опадања уметничке снаге грчке скулптуре у доба после Пракситела (Πραξιτέλης) изнео пре него што је

8 Т. С. Елиот и српски неосимболизам Српски језик, књижевност и култура у процесу евроинтеграција на острву Милосу откривена статуа Афродите, која је данас несумњиво једно од најпрепознатљивијих вајарских дела уопште. Да ли би његов суд о опадању био исти и да је статуа била откривена век раније, да је деловала у његовој садашњици? Схватање о истовремености поретка традиције импликује, према томе, како став о традицији као идеалном поретку (Елиот 1934: 15), извору канонског важења, тако и свест о динамичности тог поретка, о његовом непрестаном успостављању и самокориговању. Динамика успостављања система традиције је наизглед парадоксална: традиција поседује квалитет трајне основе нормативног важења, она је узорна, она омогућује и одређује нове уметничке појаве, али се у исти мах та основа непрестано преображава и мења, што нас спречава да закључујемо како су она уметничка дела која су боље адаптирана на традицију самим тим и вреднија. Тврди се, у исти мах, надвремени идентитет традиције и стално превазилажење тог идентитета у времену, а вредносни услови које уоквирује тако схваћена традиција уобличавају се (такође историјски) заједно са њом. Уколико је понуђено тумачење утемељено, могло би да се закључи да је Елиотова концепција традиције у основи динамичка, перспективистичка и релативистичка. Спој релативистичког поимања традиције и приписивања традицији статуса одлучујућег ауторитета, био је мотив критике упућиване Елиотовој концепцији (уп. Вудраф 2002: 88. и даље). Ова критика би била сасвим оправдана да је у Елиотовом огледу традиција схваћена као склоп конкретних вредности, правила, симбола, сижеја или ма којих других садржинских чинилаца. Међутим, традиција код Елиота функционише као формални, а не садржински појам. Тај појам указује на нужне, историјски променљиве структурне односе, а не на једноставне промене одређених садржаја или вредности у димензији времена. Без обзира на то како се динамично успоставља њен конкретни лик, традиција је увек једна, у сваком тренутку ту, као претходни услов и неизбежан оквир сваког новог дела, сваког новог уметника. Појмом традиције се обухвата не само оно временито, већ и оно ванвремено. Она је, речима самог Елиота, принцип естетичке, а не историјске критике (Eliot 1934: 15). Динамика Елиотове перспективистичке концепције традиције може се интерпретирати у различитим теоријским кључевима и повезати са различитим општијим филозофским позицијама. Тако, на пример, Јирген Крамер (Jürgen Kramer) тумачи Елиотов концепт традиције у светлу дијалектичке филозофије, и настоји да образложи духовни афинитет између Бенјамина и Елиота (Крамер 1975: 22). Указивано је и на могуће 192

9 Саша М. РАДОЈЧИЋ везе између Елиота и Ничеа, при чему се Елиотова позиција упоређује са видовима схватања историје које Ниче обрађује у другом Несавременом разматрању монументалном, антикварном, односно критичком историјом (Цилкоски 2005). Преко заједничког идеалистичког наслеђа, могуће је наћи тачке додира између Елиотове концепције традиције и Марксом инспирисане материјалистичке филозофије историје, односно филозофске херменеутике Х. Г. Гадамера, који је такође развио један динамички и перспективистички појам традиције (в. Радојчић 2009). 3. Вратимо се сада питању због чега је Лалићу уопште толико важно (Елиотово или неко друго) одређење традиције? Пре него што покушам да пружим један могући одговор на ово питање, желео бих да покажем да у позивању на Елиотову концепцију традиције Лалић није био усамљен, да су и неки други њему поетички сродни песници на сличан начин размишљали о традицији, као и да критика која прати ово песништво, такође, однос према Елиотовој концепцији традиције схвата као један од његових веома важних поетичких односа. У једном огледу из године, Јован Христић, анализирајући поетичке токове српске књижевности у годинама после 1950, пише: Трагање за традицијом [ ] представља једну од најзначајнијих и најпресуднијих одлика важног крила овдашњег модернизма педесетих година, и то трагање за другом традицијом у нашој књижевности, која ће се битно разликовати од оне канонизоване [ ] и нешто даље: А посао стварања [наш курзив] те друге традиције био је подједнако далеко од приклањања патријархалној традицији, и од понављања нечег што је другде давно било речено, а можда већ и заборављено (Христић 2005: ). Још десетак година пре тога, у анкети часописа Израз, Христић је изнео слично мишљење: Свако време ствара [наш курзив], у уметности бар, једну своју прошлост и једну своју традицију, негује своје осећање традиције. Ако ми успемо да једно такво осећање традиције постигнемо, значи да смо успели да постигнемо модерно у своме времену, да будемо савремени (Христић 1957: 155). Александар Јовановић, у теоријски најзанимљивијем, завршном делу студије о поезији српског неосимболизма, варира ове ставове: Сваки нови значајни песник [ ] бира своју традицију [ ] и обнавља је у свом певању, у своме индивидуалном гласу. Свако ново певање је процењивање, али и продужавање гласова претходника (Јовановић 1994: ). Слично томе, Драган Хамовић, пишући о песничком нараштају с половине двадесетог века, оцењује да је овај имао да 193

10 Т. С. Елиот и српски неосимболизам Српски језик, књижевност и култура у процесу евроинтеграција обави и један нарочит књижевноисторијски посао, који види у трагању за другом традицијом (Хамовић 2008: 89); он такође говори о избору традиције и о утицају Елиотове концепције традиције (Исто, 90-92). Наведени ставови песника и критичара поседују једну важну заједничку црту наглашавање активне улоге уметника, песника, у одређењу према традицији. По овом схватању, уметник, песник, у прилици је да бира своју традицију, односно да је чак и ствара. Не треба, наравно, да у ставовима српских неосимболистичких песника и њихових критичара видимо наговештаје неког, код антрополога, социолога и историчара у последње време популарног и скоро да би се могло рећи помодног, схватања о такозваном измишљању традиције. Нешто друго је у питању, а то друго морамо да тражимо у ширим естетичким, идеолошким и социјалним кретањима српског друштва у време око половине двадесетог века, кретањима која ни до данас нису изгубила своју важност. За разлику од српских авангардиста који су, следећи у томе естетичке (али и идеолошке) захтеве свог интернационалног покрета, ишли правцем лабављења традицијских континуитета које су доживљавали као стегу и оков, настојећи да буду другачији, да се разликују, не жалећи много због цене коју за то морају да плате, неосимболисти, као припадници нове генерације модерниста српске књижевности у годинама после Другог светског рата, почели су да заснивају своју позицију на два наоко одељена попришта, настојећи да се не повинују ни претераним захтевима авангардиста, нити моделу функционално редуковане, ангажоване књижевности. Додатно су тај задатак отежавали идеолошки предуслови тадашњег дискурзивног деловања. Питање које су себи поставили ови песници, који ће до краја века бити широко прихваћени као најзначајнији представници савремене српске поезије, могло би отприлике овако да се сажето формулише: како да се настави са иновирањем, са освајањем нових искуствених и изражајних могућности (што је захтев и самих авангардиста), а да се при томе не делује деструктивно по вредности које у себи садржи традиција (чиме се разликују од авангардиста). У основи, овде је реч о питању модернизовања и о начину његове естетичке легитимације. Требало је разумети, омогућити и стално подстицати органски раст традиције, и у исто време, по сугестији поменутог алегоријског приказа дивова и патуљака, видети даље од ње. Само деценију и по касније, када више није било сумње у исход овог подухвата, процес модернизовања као превазилажења авангарде (што са своје стране можда указује на специфичност развоја модерне уметности и заслужује подробније истраживање), био је разумеван као значајно обележје ра- 194

11 Саша М. РАДОЈЧИЋ звоја новије српске књижевности, и као допринос друге послератне модернистичке генерације том развоју. За процес модернизовања који у себи садржи и једну конзервативну црту, могу се пронаћи паралеле код самог Елиота и развоја његових погледа на уметност и културу, али, на пример, и у неким процесима у новијој српској ликовној уметности помислимо само на експресионистичко превазилажење социјалистичког реализма у сликарству Лубарде и Коњовића с краја четрдесетих и почетка педесетих година прошлог века, када је већ познатим, претходних деценија освојеним ликовним средствима, снажно обнављана привремено изгубљена естетичка аутономија. Процес књижевног модернизовања који су остваривали неки од најзначајнијих међу послератним српским песницима, имао је и један додатни учинак, који је такође садржан у Елиотовом концепту традиције. Било је, наиме, прихваћено као легитимно да паралелно буду коришћена актуелна искуства савременог светског песништва (узгред буди речено, много актуелнија него што је то српско песништво данас у стању да прихвати и креативно обради), пре свега оног ствараног на француском и енглеском језику, као и живи импулси народног предања. Антологичарски и преводилачки рад, као и интерпретативни огледи, тих година су заокупљали наше песнике у мери која тешко да ће у скорије време поново бити достигнута. Из Елиотове концепције традиције српски неосимболисти су посебно извели идеју о активном односу према традицији, и ова идеја им је не само указала на могући простор дискурзивне слободе у идеолошки условљеном амбијенту социјалистичке државе и њене културе, већ је обећавала и начин да се та слобода утемељи и сачува. Из времена које нам припада, потребно је да високо ценимо напор самоодређења и успостављања линија континуитета са националним и светским традицијским токовима, напор који је могао да буде угрожен интенцијама авангардиста са једне, и идеолошким притиском са друге стране (укључујући ту и неизбежан притисак самоограничавања, јер неки од ових песника су били укључени у рад високих партијских и државних органа). Посао на (поновном) двоструком ситуирању српског песништва у светски и национални традицијски контекст, отпочели су песници који су непосредно претходили неосимболистима Миодраг Павловић и Васко Попа. Попа је у том процесу заслужан (поред онога што се може рећи о његовом редуковању и објективизовању језичког израза) и за реактуелизовање различитих фолклорних представа са универзалним антрополошким важењем, док се Павловић окренуо, у првим песмама, излагању психолошког положаја савремене субјективности, а потом, широко 195

12 Т. С. Елиот и српски неосимболизам Српски језик, књижевност и култура у процесу евроинтеграција развивши своје теме од временске искони до наших дана, синтетичком приказу појава светог у историји. Неосимболисти су тако ступили на један мање-више припремљен, али још увек не и подразумеван песнички простор. Оно што су убрзо морали да примете, јесте да на том простору нису урођеници, и да је потребно да се определе према целини онога што им претходи и што их надилази према традицији. У том опредељењу, српски неосимболисти и њихова критика акценат стављају углавном на садржинске моменте традиције и на замисао о могућности избора традиције. И управо то је оно што их у значајној мери одваја од Елиотове концепције традиције на коју се изричито позивају. Прво, јер наглашавањем садржинских момената традиције у други план потискују доминантно формално-естетички карактер Елиотове концепције и друго, јер замисао о избору, додуше, респектује Елиотове идеје о истовремености уметности и о постојању једног целовитог, надисторијског поретка вредности, али их редукује на примамљиву представу о расположивости традиције. Наиме, замисао о избору традиције импликује, са једне стране, схватање традиције као релативно постојане, заокружене и пре свега садржински одређене целине (или можда боље речено континуума целина), а са друге стране представу положаја уметника (песника) као некога ко долази изван самог тог поретка, дакле аисторијски. Тиме се поједностављује и сужава схватање о узајамности историјског и надисторијског: уважава се савремени карактер уметничких дела минулих епоха, али не и свест о томе да та дела више нису једнака свом првобитном лику, да наше поимање уметничких дела минулих епоха више није, нити може да буде, једнако ономе које су те епохе биле у стању да развију. Ми не само што разумевамо другачије од наших претходника, већ је другачије и оно што разумевамо, јер наше разумевање има посла не само са уметничким делима, већ и са атмосфером њиховог досадашњег разумевања. Не заборавимо исто то важи и за песништво српског неосимболизма, које је постало незаобилазан чинилац традиције која данас омеђује и омогућује поезију и мишљење о поезији. Закључујући, мислим да се основни обриси рецепције Елиотовог појма традиције код песника српског неосимболизма могу овако представити: тражећи средства сопствене поетичке легитимације, ови песници су код Елиота препознали једну могућност да се теоријски заснује позиција која ће респектовати и традицију и иновацију, и која ће саму модерност артикулисати као синтезу старог и новог. Тиме су они превазишли схватање о перманентном сукобу традиционалног и модерног, и схватили модерност управо супротно од тога као органски раст традиције. 196

13 Саша М. РАДОЈЧИЋ Тај хармонизујући појам српски неосимболисти су обојили специфичним нијансама повлашћујући садржинске аспекте традиције и активни допринос уметника у процесу стицања традиције. Тиме су се уједно удаљили од свог узора. Због тога би најисправнији закључак био, не да српски неосимболисти преузимају и без модификација користе Елиотов појам традиције, него да су на основу његовог појма обликовали сопствену концепцију традиције. ЛИТЕРАТУРА Вудраф 2002: A. C. Woodruff, I Caught the Sudden Look of Some Dead Master : Eliot s Tradition and Modern Materialism, Culture, Theory & Critique 43/2, Елиот 1934: T. S. Eliot, Tradition and the Individual Talent, Sellected Essays, London: Faber and Faber, Јаус 1978: H. R. Jaus, Književna tradicija i svest o modernosti, u: H. R. Jaus, Estetika recepcije, Beograd: Nolit. Јовановић 1994: А. Јовановић, Поезија српског неосимболизма, Београд: Филип Вишњић. Крамер 1975: J. Kramer, T. S. Eliot s Concept of Tradition: A revaluation, New German Critique 6, Лалић 1978: И. В. Лалић, Поезија Т. С. Елиота, у: Т. С. Елиот, Изабране песме; Београд: БИГЗ, Лалић 1980: И. В. Лалић, О поезији дванаест песника, Београд: Слово љубве. Лалић 1995: И. В. Лалић, Византија је метафора за свест о пореклу, у: А. Јовановић, Порекло песме. Девет разговора о поезији, Ниш: Просвета. Радојчић 2009: S. Radojčić, Gadamerovo shvatanje tradicije, Filozofija i društvo 20/1, Хамовић 2008: Д. Хамовић, Лето и цитати, Београд: Филип Вишњић. Христић 1957: Ј. Христић, Шта је модерно и где га видите, Израз 3. Христић 2005: Ј. Христић, Изабрани есеји, Београд: ПЕН центар. Цилкоски 2005: J. Zilcosky, Modern Monuments: T. S. Eliot, Nietzsche and the Problem of History, Journal of Modern Literature 29/1, Шустерман 1994: R. Shustermann, Eliot as Philosopher, in: A. D. Moody (ed.), The Cambridge Companion to T. S. Eliot, Cambridge / New York: Cambridge University Press, T. S. ELIOT AND SERBIAN NEOSYMBOLISM Summary This essay is analyzing T. S. Eliot s concept of tradition, as well as the reception of the concept by some Serbi- 197

14 Т. С. Елиот и српски неосимболизам an neosymbolistic poets. Eliot s concept of tradition proved to be suitable in the process of aesthetic foundation of the so-called second wave of post-war modernism in Serbian poetry. Concepts of modern and traditional are connected in some essays of Ivan V. Lalic and Jovan Hristic, with an explicit reference to Eliot. What is characteristic for Lalic s and Hristic s understanding is that they do not set the concepts in opposition. However, they are seen in the interdependence of legitimation within the changing historical horizon. By adopting Eliot s concept of tradition, Serbian neo-symbolists are putting the emphasis on some of his factors in order to justify their own poetic position. At the same time they have brought some nuances into the concept that, strictly speaking, make the concept different than Eliot s position which is essentially perspectival. Eliot s concept of tradition is a formal concept of aesthetic criticism and refers to the system of historical relations of art. Key words: tradition, modernity, innovation, neosymbolism, T. S. Eliot. Saša М. Radojčić Српски језик, књижевност и култура у процесу евроинтеграција 198

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm 1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом . Решимо једначину 5. ( * ) + 5 + Провера: + 5 + 0 5 + 5 +. + 0. Број је решење дате једначине... Реши једначину: ) +,5 ) + ) - ) - -.. Да ли су следеће једначине еквивалентне? Провери решавањем. ) - 0

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

Упутство за избор домаћих задатака

Упутство за избор домаћих задатака Упутство за избор домаћих задатака Студент од изабраних задатака области Математике 2: Комбинаторика, Вероватноћа и статистика бира по 20 задатака. Студент може бирати задатке помоћу програмског пакета

Διαβάστε περισσότερα

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011 Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна

Διαβάστε περισσότερα

Количина топлоте и топлотна равнотежа

Количина топлоте и топлотна равнотежа Количина топлоте и топлотна равнотежа Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић Скупови (наставак) Релације Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић Дефиниција дуалне скуповне формуле За скуповне формулу f, која се састоји из једног или више скуповних симбола и њихових

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

Дух полемике у филозофији Јован Бабић

Дух полемике у филозофији Јован Бабић Дух полемике у филозофији Јован Бабић У свом истинском смислу филозофија претпостаља једну посебну слободу мишљења, исконску слободу која подразумева да се ништа не подразумева нешто што истовремено изгледа

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

I Наставни план - ЗЛАТАР

I Наставни план - ЗЛАТАР I Наставни план - ЗЛААР I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД УКУО недељно годишње недељно годишње недељно годишње годишње Σ А1: ОАЕЗНИ ОПШЕОРАЗОНИ ПРЕДМЕИ 2 5 25 5 2 1. Српски језик и књижевност 2 2 4 2 2 1.1

Διαβάστε περισσότερα

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА . колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре 0 6.. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре У обичном говору се често каже да су неки предмети симетрични. Примери таквих објеката, предмета, геометријских

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ Mожда је дошло време да се запише понека успомена, иако би се рекло да је прерано за сећања. Има нечег гротескног

Διαβάστε περισσότερα

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2 8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или

Διαβάστε περισσότερα

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

Решења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака

Решења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака Решења задатака са првог колоквиjума из Математике Б II група задатака Пре самих решења, само да напоменем да су решења детаљно исписана у нади да ће помоћи студентима у даљоj припреми испита, као и да

Διαβάστε περισσότερα

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),

Διαβάστε περισσότερα

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја. СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2.1. МАТЕМАТИЧКИ РЕБУСИ Најједноставније Диофантове једначине су математички ребуси. Метод разликовања случајева код ових проблема се показује плодоносним, јер је раздвајање

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

(од 4. до 155. стране) (од 4. до 73. стране) ДРУГИ, ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД - Европа и свет у другој половини 19. и почетком 20.

(од 4. до 155. стране) (од 4. до 73. стране) ДРУГИ, ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД - Европа и свет у другој половини 19. и почетком 20. Драгољуб М. Кочић, Историја за први разред средњих стручних школа, Завод за уџбенике Београд, 2007. година * Напомена: Ученици треба да се припремају за из уџбеника обајвљених од 2007 (треће, прерађено

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

Семинарски рад из линеарне алгебре

Семинарски рад из линеарне алгебре Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити

Διαβάστε περισσότερα

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске слика. У свакој тачки посматране средње површи, у општем случају, постоје два компонентална померања: v - померање у правцу тангенте на меридијалну

Διαβάστε περισσότερα

ПРАВОСЛАВЉЕ И МОДЕРНОСТ СУКОБ ИЛИ САРАДЊА?

ПРАВОСЛАВЉЕ И МОДЕРНОСТ СУКОБ ИЛИ САРАДЊА? Зоран Крстић Abstract. Аутор анализира амбивалентан однос православља и модерности. Основна теза рада је да евентуалне тешкоће постоје у прихватању каснијих фаза модерности а да сукоб на релацији модерности

Διαβάστε περισσότερα

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2/13 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним

Διαβάστε περισσότερα

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 Метод разликовања случајева је један од најексплоатисанијих метода за решавање математичких проблема. У теорији Диофантових једначина он није свемогућ, али је сигурно

Διαβάστε περισσότερα

2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван

2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван 2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван Човек је за своје потребе градио куће, школе, путеве и др. Слика 1. Слика 2. Основа тих зграда је често правоугаоник или сложенија фигура (слика 3). Слика 3.

Διαβάστε περισσότερα

Примена првог извода функције

Примена првог извода функције Примена првог извода функције 1. Одреди дужине страница два квадрата тако да њихов збир буде 14 а збир површина тих квадрата минималан. Ре: x + y = 14, P(x, y) = x + y, P(x) = x + 14 x, P (x) = 4x 8 Први

Διαβάστε περισσότερα

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x) ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Врсте диференцијалних једначина. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА КОЈА РАЗДВАЈА ПРОМЕНЉИВЕ Код ове методе поступак је следећи: раздвојити

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, предавања, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 07. Вишефазне електричне системе је патентирао српски истраживач Никола Тесла

Διαβάστε περισσότερα

О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1)

О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1) О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1) Епископ Григорије (Дур и ћ) Вера је врхунска брига поглављу под насловом Шта вера јесте, П. Тилих, пре свега, говори о вери као врхунској бризи, те да би појаснио динамику вере

Διαβάστε περισσότερα

Cook-Levin: SAT је NP-комплетан. Теодор Најдан Трифунов 305M/12

Cook-Levin: SAT је NP-комплетан. Теодор Најдан Трифунов 305M/12 Cook-Levin: SAT је NP-комплетан Теодор Најдан Трифунов 305M/12 1 Основни појмови Недетерминистичка Тјурингова машина (НТМ) је уређена седморка M = (Q, Σ, Γ, δ, q 0,, ) Q коначан скуп стања контролног механизма

Διαβάστε περισσότερα

Скрипта ријешених задатака са квалификационих испита 2010/11 г.

Скрипта ријешених задатака са квалификационих испита 2010/11 г. Скрипта ријешених задатака са квалификационих испита 00/ г Универзитет у Бањој Луци Електротехнички факултет Др Момир Ћелић Др Зоран Митровић Иван-Вања Бороја Садржај Квалификациони испит одржан 9 јуна

Διαβάστε περισσότερα

ТАЧКЕ КОЈЕ ЕКСПЛОДИРАЈУ ПОГЛАВЉЕ 5 ДЕЉЕЊЕ ПОЧИЊЕМО

ТАЧКЕ КОЈЕ ЕКСПЛОДИРАЈУ ПОГЛАВЉЕ 5 ДЕЉЕЊЕ ПОЧИЊЕМО ТАЧКЕ КОЈЕ ЕКСПЛОДИРАЈУ ПОГЛАВЉЕ 5 ДЕЉЕЊЕ Сабирање, одузимање, множење. Сад је ред на дељење. Ево једног задатка с дељењем: израчунајте колико је. Наравно да постоји застрашујући начин да то урадите: Нацртајте

Διαβάστε περισσότερα

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом).

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом). СЕЧИЦА(СЕКАНТА) ЦЕНТАР ПОЛУПРЕЧНИК ТАНГЕНТА *КРУЖНИЦА ЈЕ затворена крива линија која има особину да су све њене тачке једнако удаљене од једне сталне тачке која се зове ЦЕНТАР КРУЖНИЦЕ. *Дуж(OA=r) која

Διαβάστε περισσότερα

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични

Διαβάστε περισσότερα

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5 ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017. Предмет: ЗАВРШНИ РАД Предмет се вреднује са 6 ЕСПБ. НАСТАВНИЦИ И САРАДНИЦИ: РБ Име и презиме Email адреса звање 1. Јасмина Кнежевић

Διαβάστε περισσότερα

ДРЖАВНИ СУВЕРЕНИТЕТ У СВЕТЛУ САВРЕМЕНОГ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА

ДРЖАВНИ СУВЕРЕНИТЕТ У СВЕТЛУ САВРЕМЕНОГ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Мр Сенад Ф. Ганић ДРЖАВНИ СУВЕРЕНИТЕТ У СВЕТЛУ САВРЕМЕНОГ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА докторска дисертација Београд, 2012 UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF LAW Mr Senad F.

Διαβάστε περισσότερα

УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ. Интердисциплинарне студије Теорија уметности и медија. Докторска дисертација:

УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ. Интердисциплинарне студије Теорија уметности и медија. Докторска дисертација: УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ Интердисциплинарне студије Теорија уметности и медија Докторска дисертација: ОДНОС ПРИВАТНОГ И ЈАВНОГ У САВРЕМЕНОЈ УМЕТНОСТИ аутор: Миа Луковац ментор: др Јасмина Чубрило,

Διαβάστε περισσότερα

Закони термодинамике

Закони термодинамике Закони термодинамике Први закон термодинамике Први закон термодинамике каже да додавање енергије систему може бити утрошено на: Вршење рада Повећање унутрашње енергије Први закон термодинамике је заправо

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРКИРАЛИШТА 1. вежба Место за паркирање (паркинг место) Део простора намењен, технички опремљен и уређен за паркирање једног

Διαβάστε περισσότερα

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016.

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016. ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ (3Е03ЕП) октобар 06.. Батерија напона B = 00 пуни се преко трофазног полууправљивог мосног исправљача, који је повезан на мрежу 3x380, 50 Hz преко трансформатора у спрези y, са преносним

Διαβάστε περισσότερα

РЕЧ,ЈА ИЗМЕЂУ ХИПОСТАЗЕ И РЕДУКЦИЈЕ ПРОБЛЕМИ ФИЛОЗОФСКОГ ГОВОРА О СОПСТВУ

РЕЧ,ЈА ИЗМЕЂУ ХИПОСТАЗЕ И РЕДУКЦИЈЕ ПРОБЛЕМИ ФИЛОЗОФСКОГ ГОВОРА О СОПСТВУ Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, Књига XXXVII (2012) Annual Review of the Faculty of Philosophy, Novi Sad, Volume XXXVII (2012) 373 Дамир Ј. Смиљанић УДК 141.13 Филозофски факултет Универзитета

Διαβάστε περισσότερα

Андреј Лаут. Универзитет у Дараму Катедра за теологију и религију. Св. Григорије Богослов и св. Максим Исповедник: обликовање Предања 1

Андреј Лаут. Универзитет у Дараму Катедра за теологију и религију. Св. Григорије Богослов и св. Максим Исповедник: обликовање Предања 1 Саборност Α Ω 2 (2008) 197 210 УДК 27-1 Максим Исповедник, свети 27-1 Григорије из Назијанза, свети 27-9"05/06" Андреј Лаут Универзитет у Дараму Катедра за теологију и религију Св. Григорије Богослов и

Διαβάστε περισσότερα

I Линеарне једначине. II Линеарне неједначине. III Квадратна једначина и неједначина АЛГЕБАРСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ

I Линеарне једначине. II Линеарне неједначине. III Квадратна једначина и неједначина АЛГЕБАРСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? АЛГЕБАРСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ I Линеарне једначине Линеарне једначине се решавају по следећем шаблону: Ослободимо се разломка Ослободимо се заграде Познате

Διαβάστε περισσότερα

НОВА ЕСТЕТСКА ДИМЕНЗИЈА И ПРОБЛЕМ ЊЕНОГ РАЗУМЕВАЊА

НОВА ЕСТЕТСКА ДИМЕНЗИЈА И ПРОБЛЕМ ЊЕНОГ РАЗУМЕВАЊА ТМ Г. XXXV Бр. 4 Стр. 1611-1625 Ниш октобар - децембар 2011. UDK 004.738.5:111.852 Оригинални научни рад Примљено: 26. 1. 2011. Александар Чучковић Универзитет у Новом Саду Економски факултет у Суботици

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала Теоријски део: Вежба број ТЕРМИЈСКА AНАЛИЗА. Термијска анализа је поступак који је 903.год. увео G. Tamman за добијање криве хлађења(загревања). Овај поступак заснива се на принципу промене топлотног садржаја

Διαβάστε περισσότερα

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) i L u=? За коло са слике кроз калем ппзнате позната простопериодична струја: индуктивности L претпоставићемо да протиче i=i m sin(ωt + ψ). Услед променљиве

Διαβάστε περισσότερα

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА Београд, 21.06.2014. За штап приказан на слици одредити најмању вредност критичног оптерећења P cr користећи приближан поступак линеаризоване теорије другог реда и: а) и један елемент, слика 1, б) два

Διαβάστε περισσότερα

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије 1 Обавезе ЈП ЕПС као КПС... ЗАКОН О ЕНЕРГЕТИЦИ ЧЛАН 94. Енергетски

Διαβάστε περισσότερα

Витгенштајн, Филозофска истраживања I,13

Витгенштајн, Филозофска истраживања I,13 Оригинални научни рад UDC: 130.2 Милан Попадић milan_popadic@yahoo.com Културно наслеђе - оглед из филозофије баштине Апстракт: У раду се разматра однос појмова баштина и наслеђе у контексту савремених

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

ТЕЗИ ОПШТА В Ш Т 1 - Е М Ј Е Д Н А Ч И Н «Л Р В О Г А Р Ш ФИЛ030ФСК0Г ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У A Ù y'..' Х СИМЕ М. МАРКОВИЋА ПРИМЉЕНА ЗА

ТЕЗИ ОПШТА В Ш Т 1 - Е М Ј Е Д Н А Ч И Н «Л Р В О Г А Р Ш ФИЛ030ФСК0Г ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У A Ù y'..' Х СИМЕ М. МАРКОВИЋА ПРИМЉЕНА ЗА ОПШТА В Ш Т 1 - Е М Ј Е Д Н А Ч И Н «Л Р В О Г А Р Ш ТЕЗИ СИМЕ М. МАРКОВИЋА ПРИМЉЕНА ЗА Д О КТО РСКИ и с п и т НА СЕДНИЦИ ФИЛ030ФСК0Г ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ОД 5. ЈУНА 1913. ГОД. ПРЕМА РЕфЕРАТУ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 1 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

ТЕХНИЧАР ЗА ДИГИТАЛНУ ГРАФИКУ И ИНТЕРЕНЕТ ОБЛИКОВАЊЕ

ТЕХНИЧАР ЗА ДИГИТАЛНУ ГРАФИКУ И ИНТЕРЕНЕТ ОБЛИКОВАЊЕ План наставе и учења: ТЕХНИЧАР ЗА ДИГИТАЛНУ ГРАФИКУ И ИНТЕРЕНЕТ ОБЛИКОВАЊЕ I РАЗРЕД I УКУПНО недељно годишње недељно годишње недељно годишње недељно годишње годишње Т В Т В Б Т В Т В Б Т В Т В Б Т В Т

Διαβάστε περισσότερα

ОДРЕЂЕЊЕ ЛЕПОГ У ПЛАТОНОВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ

ОДРЕЂЕЊЕ ЛЕПОГ У ПЛАТОНОВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ Годишњак Педагошког факултета у Врању, књига VIII, 1/2017. Александар ПЕШИЋ Филозофски факултет Универзитет у Новом Саду УДК 111.852 141.131 177.61(38) - прегледни научни рад - ОДРЕЂЕЊЕ ЛЕПОГ У ПЛАТОНОВОЈ

Διαβάστε περισσότερα

РАЗВОЈ ПРЕДСТАВА О ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ У НАУЦИ О КЊИЖЕВНОСТИ

РАЗВОЈ ПРЕДСТАВА О ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ У НАУЦИ О КЊИЖЕВНОСТИ УДК: 82.01:111/115 ИД: 195670284 Оригинални научни рад ДОЦ. ДР НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ 1 Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Филозофски факултет, Катедра са српску књижевност

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА. - удаљеност између двије тачке. 1 x2

АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА. - удаљеност између двије тачке. 1 x2 АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА d AB x x y - удаљеност између двије тачке y x x x y s, y y s - координате средишта дужи x x y x, y y - подјела дужи у заданом односу x x x y y y xt, yt - координате тежишта троугла

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 017/018. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Са орнос 9 (2015) УДК Јован, пергамски митрополит(049.2) Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: /sabornost Оригинални научни рад

Са орнос 9 (2015) УДК Јован, пергамски митрополит(049.2) Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: /sabornost Оригинални научни рад Са орнос 9 (2015) Α Ω 57 81 УДК 271.2-1 Јован, пергамски митрополит(049.2) 271.2-1 Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: 10.5937/sabornost9-9771 Оригинални научни рад Александар Ђаковац * Универзитет у Београду, Православни

Διαβάστε περισσότερα

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c 6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c Ако су а, b и с цели бројеви и аb 0, онда се линеарна једначина ах + bу = с, при чему су х и у цели бројеви, назива линеарна Диофантова једначина. Очигледно

Διαβάστε περισσότερα

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23 6.3. Паралелограми 27. 1) Нацртај паралелограм чији је један угао 120. 2) Израчунај остале углове тог четвороугла. 28. Дат је паралелограм (сл. 23), при чему је 0 < < 90 ; c и. c 4 2 β Сл. 23 1 3 Упознајмо

Διαβάστε περισσότερα

Проблем зла: од Августина до савремене генетике. протопрезвитер Никола Лудовикос

Проблем зла: од Августина до савремене генетике. протопрезвитер Никола Лудовикос Проблем зла: од Августина до савремене генетике протопрезвитер Никола Лудовикос Прије но што се Други свјетски рат у потпуност завршио, знаменити енглески писац, C.S. Lewis, желећи да поново исприча причу

Διαβάστε περισσότερα

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( )

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( ) Шт треба знати пре почетка решавања задатака? АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА У РАВНИ I Тачка. Растојање две тачке:. Средина дужи + ( ) ( ) + S + S и. Деоба дужи у односу λ: 4. Површина троугла + λ + λ C + λ и P

Διαβάστε περισσότερα

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2017/18. бр. LII-3

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2017/18. бр. LII-3 МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 07/8. бр. LII- РЕЗУЛТАТИ, УПУТСТВА ИЛИ РЕШЕЊА ЗАДАТАКА ИЗ РУБРИКЕ ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ . III разред. Обим правоугаоника је 6cm + 4cm = cm + 8cm = 0cm. Обим троугла је 7cm + 5cm + cm =

Διαβάστε περισσότερα