ALDEHIDI I KETONI. Značaj aldehida i ketona

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "ALDEHIDI I KETONI. Značaj aldehida i ketona"

Transcript

1 ALDEIDI I KETNI Značaj aldehida i ketona Sinteza polimera formaldehid fenolformaldehidne smole Sinteza plastifikatora butiraldehid etil1heksanol Sinteza sirćetne kiseline acetaldehid Sinteza alkohola Sastojci parfema Aldehidi 7 14 astvarači Šećeri (ugljeni hidrati) 1

2 Struktura Aldehidi su jedinjenja opšte formule Ketoni su jedinjenja opšte formule i mogu biti alifatične ili aromatične grupe osim kod (=) karbonilna grupa ' aldehidi keton Struktura karbonilne grupe 10 o ' δ 10 o δ _ i su sp hibridizovani p orbitala '. :. sp orbitala

3 Struktura karbonilne grupe Elektroni = drže zajedno atome različite elektronegativnosti π oblak je pomaknut više ka elektronegativnijem. = veza karbonilne grupe je PLAIZVANA delimično "" šarža (δ) je na, a delimično " " šarža (δ ) je na je ELEKTFILAN, a je NUKLEFILAN i SLAB BAZAN!!! _ δ δ.... : _ polarizovana veza elektrofilan nukleofilan i slabo bazan NomenklaturaAldehidi 1) Uobičajena (trivijalna) imena aldehida su izvedena iz uobičajenog imena karboksilne kiseline koja nastaje oksidacijom dotičnog aldehida, zamenom kiselinskog završetka izrazom "aldehid." Položaj supstituenata u odnosu na aldehidnu grupu se označava grčkim slovima: α, β, γ, δ itd. α β γ αmetilvaleraldehid βmetilvaleraldehid izokaproaldehid metilpentanal metilpentanal γmetilvaleraldehid 4metilpentanal

4 NomenklaturaAldehidi ) IUPA ovom nomenklaturom aldehidi se tretiraju kao derivati alkana ALKANALI. Imenu alkana (najduži niz atoma u kome se nalazi aldehidna grupa ) dodaje se nastavak "al". Položaj supstituenata u odnosu na aldehidnu grupu se označava brojevima. Karbonilni atom je uvek 1!!! Jedinjenja kod kojih je grupa vezana direktno za prsten, nazivaju se KABALDEIDI. NomenklaturaAldehidi metanal (formaldehid) etanal propanal (acetaldehid) (propionaldehid) δ β γ 5 4 γ β α l 1 4 4hlorbutanal metilpentanal (αmetilvaleraldehid) (γhlorbutiraldehid) α 1 feniletanal (fenilacetaldehid) 4

5 NomenklaturaAldehidi cikloheksankarbaldehid (E)hidroksi4metil4heksenal 1 benzenkarbaldehid (benzaldehid) pentandial hidroksibenzenkarbaldehid (ohidroksibenzaldehid salicilaldehid) propenal (akrolein) NomenklaturaKetoni 1) Uobičajena (trivijalna) imena ketona: prvo se navode supstituentske grupe (alkil ili aril), a zatim se na kraju doda reč "keton". Imena fenilketona (karbonilna grupa je vezana direktno za benzenovo jezgro) završavaju se nastavkom "fenon". 5

6 NomenklaturaKetoni ) IUPA ovom nomenklaturom ketoni se tretiraju kao derivati alkana ALKANNI. Najduži niz se numeriše tako da karbonilna grupa ima najmanji mogući broj, bez obzira na prisustvo ostalih supstituenata ili grupa manjeg prioriteta. iklični ketoni su IKLALKANNI. Karbonilni atom u prstenu je uvek 1!!! NomenklaturaKetoni propanon metilbutanon (dimetilketon) (izopropilmetilketon) (aceton) l (Z)5hlor4heksenon hidroksi5metilciklopentanon 1fenilpropanon (benzilmetilketon) hidroksi4oktinon 1 6

7 NomenklaturaKetoni 1feniletanon (acetofenon) 1fenil1propanon (propiofenon) 1fenil1butanon (nbutirofenon) difenilmetanon (benzofenon) 5 6 ' ' N 4' 4 1 1' 6' 5' (4metilfenil)(nitrofenil)metanon (4metil'nitrobenzofenon) Nomenklatura Ako osnovno jedinjenje sadrži funkcionalnu grupu koja ima veći prioritet: kao supstituent grupa se zove "formil" kao supstituent = grupa se zove " okso " Aldehidna grupa ( ) ima manji prioritet od karboksilne grupe ( )!!! Sistematsko ime fragmenta je "alkanoil". Za IUPA zadržava uobičajeno ime "acetil". 7

8 Nomenklatura prioriteti f.g. Klasa jedinjenja Sufiks Prefiks Primer Karboksilne kiseline ska kiselina karboksi propanska kiselina Aldehidi al formil propanal Ketoni on okso propanon Alkoholi Fenoli ol hidroksi propanol Tioli tiol merkapto propantiol Amini amin amino 1propanamin Etri etar alkoksi oksa dimetiletar Sulfidi sulfid alkiltio tia dimetilsulfid Alkeni en alkenil propen Alkini in alkinil propin alogenidi halogenid halo brompropan Nitro nitro nitropropan Alkani an alkil propan Nomenklatura 4 1 4formilcikloheksankarboksilna kiselina 1 S formilbenzensulfonska kiselina 4 1 4formilbenzenkarboksilna kiselina 4 4oksocikloheksenkarboksilna kiselina formil(oksopropil) benzenkarboksilna kiselina 8

9 Nomenklatura 1 acetiloksociklopentankarboksilna kiselina 4 1 oksobutanal 1 formilpropanoilcikloheksankarboksilna kiselina Fizička svojstva Zbog karbonilne grupe aldehidi i ketoni su polarna jedinjenja imaju više tk od nepolarnih jedinjenja iste M.M. Ne grade intermolekulske vodonične veze imaju niže tk od alkohola i karboksilnih kiselina Jedinjenje tk, 118 Niži aldehidi i ketoni su rastvorni u vodi zbog stvaranja vodoničnih veza sa molekulima vode granica rastvorljivosti je kod jedinjenja sa 5 atoma

10 Fizička svojstva formaldehid t.t., o 9 tk, o 1 rastvorljivost, g/100 g v.r. acetaldehid 11 0 bes. propionaldehid nbutiraldehid nkaproaldehid 11 s.r. fenilacetaldehid 194 s.r. benzaldehid , salicilaldehid 197 1,7 Fizička svojstva aceton t.t., o 94 tk, o 56 rastvorljivost, g/100 g bes. etilmetilketon pentanon , pentanon heksanon 5 150,0 heksanon 14 s.r. acetofenon 1 0 benzofenon

11 Dobijanje aldehida i ketona ksidacija alkohola idroliza geminalnih dihalogenih derivata zonoliza alkena idratacija alkina edukcija hlorida kiselina Friedelraftsovo acilovanje Formilovanje po Gattermann Koch u ksidacija alkohola P l 1 o ili K aldehid r 7 / S 4 ili r / S 4 o može biti alkil ili arilgrupa KMn 4 / S 4 keton o keton P katalizator = r l N _ r l N piridinijumhlorhromat r(vi)reagens je selektivan ne oksiduje i veze 11

12 ksidacija alkohola 1butanol 1 o piridinijumhlorhromat l butanal K r 7, S 4 mentol menton o monoterpeni sastojci ulja nane Terpeni Terpeni (i terpenoidi) predstavljaju najbrojniju grupu sekundarnih metabolita biljaka. Terpenoidi su kiseonični derivati terpena. Poseduju značajnu fiziološku aktivnost, nosioci su lekovitosti droga kao i nosioci mirisa. Komponente etarskih ulja složene smeše prirodnih proizvoda jakog mirisa dobijenih iz raznih delova biljaka prijatnog su mirisa, potpuno isparavaju i ne ostavljaju mrlje na papiru 1

13 Terpeni metil1,butadien (izopren) glava rep izoprenska jedinica terpena glava rep glava rep Podela prirodnih terpena: Monoterpeni ( izoprenske jedinice, 10 atoma) Seskviterpeni ( izoprenske jedinice, 15 atoma) Diterpeni (4 izoprenske jedinice, 0 atoma) Triterpeni (6 izoprenske jedinice, 0 atoma) Tetraterpeni (8 izoprenskih jedinica, 40 atoma) Politerpeni (n izoprenskih jedinica, 5n atoma) Strukturna formula citronelola lanosterol prekursor holesterola Strukturna formula βkarotena provitamin A ksidacija alkohola 1 o etanol tk = 78 o K r 7 / S 4 ili r / S 4 etanal (acetaldehid) tk = 0 o Nastali ALDEID se mora kontinualno izvoditi iz reakcione smeše. (voda prouzrokuje dalju oksidaciju, do karboksilne kiseline) 1

14 idroliza geminalnih dihalogenih derivata l l ' () ' () ' (), ' može biti alkil ili arilgrupa geminalni diol keton ili aldehid l l l l hν hν toluen benzilhlorid benzalhlorid benzaldehid l Br, a, Br l Br pbromtoluen pbrombenzaldehid zonoliza alkena alken, Zn ozon ozonid aldehidi i ketoni 1buten 1) ), Zn propanal metanal (formaldehid) 1metilcikloheksen 1) ), Zn ( ) 4 6oksoheptanal Videti alkene! 14

15 idratacija alkina gs 4 / S 4 alkin Markovnikovljeva adicija vinilalkohol ENLoblik (nestabilan) KEToblik (stabilan) propin gs 4 / S 4 propanon (aceton, dimetilketon) Videti alkine! gs 4 / S 4 pentin pentanon pentanon edukcija hlorida kiselina l ili Ar l LiAl(But) ili Ar litijumtri(tercbutoksi) aluminijumhidrid hlorid kiseline aldehid LiAl(But) N l N pnitrobenzoilhlorid pnitrobenzaldehid 15

16 Friedelraftsovo acilovanje eakcija elektrofilne aromatične supstitucije (EAS) supstitucija atoma iz aromatičnog prstena alkanoil (acil) grupom (alkanoilovanje) All l (EAS) l benzen alkanoil hlorid 1fenilalkanon benzen All l etanoil hlorid 1feniletanon (acetilhlorid) (acetofenon) l Friedelraftsovo acilovanje benzen anhidrid karboksilne kiseline All (EAS) 1fenilalkanon l All l benzofenon ( ) All acetofenon 16

17 Friedelraftsovo acilovanje Faza 1: nastajanje acilijumjona iz alkanoilhalogenida : : All : l : All l : Lewisova kompleks kiselina Faza : elektrofilni napad sporo elektrofil nukleofil intermedijarni cikloheksadienil katjon (σ kompleks) : : l All izomerni kompleks (disocijacija) : : l All acilijumjon Friedelraftsovo acilovanje Faza : deprotonovanje : l All Nastali fenilketon kompleksira sa All. bradom reakcione smeše vodom oslobaña se keton: brzo 1fenilalkanon (fenilketon) All : : : All, l All Da bi se reakcija odigrala do kraja neophodno je uzeti najmanje 1 ekvivalent katalizatora! : : 1fenilalkanon (fenilketon) Al() l 17

18 Friedelraftsovo acilovanje eakcija nije praćena poliacilovanjem (polialkanoilovanjem): alkanoil (acil) grupa je elektron privlačna ( I, ) pa dezaktivira aromatičan prsten i štiti ga od dalje supstitucije, nastali fenilketon kompleksira sa katalizatorom. eakcija nije moguća na aromatičnom prstenu koji je više dezaktiviran nego u slučaju arilhalogenida. Friedelraftsovo acilovanje N All N (nitrofenil)fenilmetanon l nitrobenzoilhlorid 18

19 Friedelraftsovo acilovanje N N l Pl 5 KMn 4 Friedelraftsovo acilovanje N All l nema reakcije Nitrobenzen se koristi kao rastvarač u reakcijama F acilovanja! 19

20 Friedel rafts ovo alkilovanje benzen propilhlorid l All (EAS) ( ) (G.P.) izopropilbenzen propilbenzen graničenja Friedel rafts ovog alkilovanja: premeštanje karbokatjona, mogućnost polialkilovanja (alkilgrupa je elektron donorska pa aktivira aromatičan prsten za dalju supstituciju). Zbog pomenutih ograničenja reakcija Friedel rafts ovog alkilovanja nije pogodna za uvoñenje ravnog ugljovodoničnog niza u aromatični prsten. U tu svrhu se koristi Friedel rafts ovo alkanoilovanje (acilovanje) nakon čega sledi redukcija. Friedelraftsovo acilovanje benzen l All butanoilhlorid (hlorid butanske kiseline) l 1fenil1butanon Zn(g), (kisela sredina) (lemmensenova redukcija) N N, (bazna sredina) (WolffKishnerova redukcija) butilbenzen 0

21 Friedelraftsovo acilovanje Zn(g), N 1(nitrofenil)1propanon N N, N propilbenzenamin Uslove redukcije biramo u zavisnosti od prirode supstituenata u prstenu fenilketona N 1nitropropilbenzen Formilovanje po Gattermann Koch u eakcija elektrofilne aromatične supstitucije (EAS) uvodi se formil grupa ( ) u prsten! G G ne sme biti dezaktivirajuca grupa!!! l l All (EAS) G aldehid All All4 formilijumjon elektrofil ponaša se kao hlorid mravlje kiseline l uslovi sinteze, l lab: All ; ul, l ind: All ; p, t 1

22 Formilovanje po Gattermann Koch u toluen, l All ; ul 4metilbenzaldehid, l All ; ul benzen benzaldehid N, l All ; ul NEMA EAKIJE!!! eakcije aldehida i ketona Jako polarna karbonilna grupa odreñuje hemijske reakcije aldehida i ketona! Postoje oblasti u kojima najvećim delom dolazi do reakcija: ❶ karbonilni kiseonik, ❷ karbonilni ugljenik, ❸ susedni ugljenik karbonilnom ugljeniku tzv. α atom. 1 : : α napad ELEKTFILA napad NUKLEFILA kiseo α atom (posledica I efekta = grupe) kiseo α atom.. δ δδ δ I efekat karbonilne grupe

23 eakcije aldehida i ketona eakcije nukleofilne adicije edukcija ksidacija Kiselost NUKLEFILNA ADIIJA Pokretljivi π elektroni karbonilne grupe su jako pomereni prema : ❶ karbonilni je obogaćen elektronima (za nukleofilni i slabo bazni se vezuju ELEKTFILI), ❷ karbonilni ima manjak elektrona (za elektrofilni se vezuju NUKLEFILI). Kako je karbonilna grupa planarna (u ravni je) moguć je nesmetan napad odozgo ili odozdo na tu ravan.

24 NUKLEFILNA ADIIJA Adicija polarnih reagenasa: δ δ Uopšteno se mogu formulisati mehanizma nukleofilne adicije: u baznim uslovima, u kiselim uslovima. _ elektrofilni deo δ _ δ X X Y nukleofilni deo Y Bazni uslovi (nukleofilna adicija i protonovanje) δ δ 1 _ : Nu : Nu elektrofil nukleofil jak alkoksidni jon (bazan) (jaka baza) Nu _ (adicioni) proizvod 1 adicija nukleofila protonovanje vim mehanizmom se vrši adicija jakih nukleofila: N (cijanidni jon) (hidroksilni jon) : (acetilidni jon tj. alkinilanjon) rganometalni reagensi MgX (Grignardovi reagensi) NaB 4, LiAl 4 (hidridni reagensi) 4

25 Bazni uslovi (nukleofilna adicija i protonovanje) Napad jakog nukleofila (:Nu ) na karbonilni ugljenik je olakšan sposobnošću kiseonika da prihvati " " šaržu tj. još jedan el. par (pravi razlog reaktivnosti aldehida i ketona za reakciju nukleofilne adicije). 1 Nukleofilni napad: Sa približavanjem nukleofila (:Nu ) elektrofilnom, on se rehibridizuje (iz sp u sp ) i el. par π veze se premešta na gradeći alkoksidni jon. Krajnji adicioni proizvod se dobija protonovanjem nastalog alkoksidnog jona (obično) protičnim rastvaračem (, ). Kiseli uslovi (elektrofilno protonovanje i nukleofilna adicija) δ δ _ 1 protonovana karbonilna grupa podleže lakše nukleofilnom napadu veoma reaktivan elektrofil : Nu Nu slab nukleofil Nu 1 elektrofilno protonovanje adicija nukleofila deprotonovanje Nu (adicioni) proizvod Adicija slabih nukleofila (:Nu ): voda ( ), alkohol ( ). Kiseli uslovi nisu pogodni za jako bazne nukleofile (dolazi do protonovanja). 5

26 Kiseli uslovi (elektrofilno protonovanje i nukleofilna adicija) 1 Elektrofilni napad : Protonovanje karbonilnog smanjuje Ea za nukleofilni napad protonovana karbonilna grupa se ponaša kao veoma reaktivan elektrofil ( može da primi π elektrone, a da pri tome ne poveća svoju " " šaržu). Nukleofilni napad: Slab nukleofil (:Nu) napada elektrofilni protonovane karbonilne grupe i pomera se prvobitno nepovoljna ravnoteža. Krajnji adicioni proizvod se dobija nakon deprotonovanja. eaktivnost aldehida i ketona u reakcijama NUKLEFILNE ADIIJE eaktivnost opada u nizu: > > > Aromatični aldehidi i ketoni vakav redosled reaktivnosti je posledica delovanja vrste efekata: elektronskih, i sternih. 6

27 Elektronski efekti Što je karbonilni atom elektrofilniji, tj. što je veća delimično "" šarža (δ ) na njemu, lakše će ga napasti nukleofil!!! formaldehid > > acetaldehid aceton grupa donor elektrona (I efekat) Supstituenti koji su donori elektrona smanjuju δ na karbonilnom atomu: viša je Ea prelazno stanje je destabilizovano reakcija adicije se odvija teže i sporije. Elektronski efekti Supstituenti koji su akceptori elektrona povećavaju δ na karbonilnom atomu: niža je Ea prelazno stanje je stabilizovano reakcija adicije se odvija lakše i brže. (trihlormetilgrupa) l grupa akceptor elektrona (I efekat) l hloral > acetaldehid 7

28 Elektronski efekti Aromatični aldehidi i ketoni su manje reaktivni od svojih alifatičnih analoga jer su stabilizovani rezonancijom!!! : : rezonanciona stabilizacija benzaldehida > acetaldehid benzaldehid Benzaldehid: smanjenje δ na karbonilnom atomu (preovlañuje "" nad " I" efektom) fenilgrupe. 6 5 grupa donor elektrona Sterni efekti _ : Nu Prilaz nukleofila je moguc sa bilo koje strane molekula!! trigonalna sp hibridizacija i Nastajanje nove veze menja konfiguraciju na atomu s trigonalne u tetraedarsku (atomi se oko jače zbijaju). NUKLEFILNA ADIIJA ' približno 10 o _ : Nu trigonalna sp hibridizacija ' Nu δ _ δ prelazno stanje _ ' Nu približno 109 o _ : tetraedarska sp hibridizacija 8

29 Sterni efekti Pri adiciji nukleofila na keton (u poreñenju sa aldehidom): u prelaznom stanju je povećano sterno nagomilavanje oko karbonilnog atoma, veća je Ea, prelazno stanje je destabilizovano, reakcija adicije se odvija teže i sporije. eakcije nukleofilne adicije Adicija vode Adicija alkohola. Stvaranje acetala Adicija bisulfita Adicija organometalnih reagenasa Adicija Grignardovog reagensa Adicija cijanovodonika. Stvaranje cijanohidrina Adicija amonijaka i derivata amonijaka 9

30 Adicija vode Nastaju GEMINALNI DILI (KABNILIDATI). ili aldehid ili keton katalizator: kiselina ( ) ili baza ( ) geminalni diol (karbonilhidrat) etanal (acetaldehid) ili 1,1etandiol Adicija vode Mehanizam baznokatalizovane hidratacije: 1 : : nukleofil elektrofil hidroksialkoksid (jaka baza) geminalni diol (karbonilhidrat) _ regenerisani katalizator 1 _ napad jona (nukleofila) protonovanje slab nukleofil _ : baza (katalizator) _ : jak nukleofil 0

31 Adicija vode idratacija je reverzibilna! Položaj ravnoteže zavisi od stabilnosti polaznog karb. jedinjenja: avnoteža je pomerena: u levo kod ketona u desno kod formaldehida i aldehida sa elektron privlačnim supstituentima. bični aldehidi se nalaze u sredini. IDATI se retko mogu izolovati kao čista jedinjenja (suviše lako gube vodu). Izuzetak: stabilan hidrat hlorala. l (može se izolovati) Adicija vode Mehanizam kiselokatalizovane hidratacije: slab nukleofil 1 protonovana karbonilna grupa elektrofil geminalni diol (karbonilhidrat) 1 elektrofilno protonovanje napad (nukleofila) deprotonovanje (regenerisanje ) 1

32 Adicija alkohola Adicijom alkohola na aldehide i ketone nastaju EMIAETALI (poluacetali) mehanizmom koji je veoma sličan hidrataciji. ' () 1 ekv. aldehid ili keton ili () ' hemiacetal reakcija je katalizovana kiselinom ( ) ili bazom ( ) Adicija alkohola etanal (acetaldehid) ili 1etoksietanol benzenkarbaldehid (benzaldehid) ili etoksifenilmetanol

33 Adicija alkohola eakcija je reverzibilna! Položaj ravnoteže zavisi od stabilnosti polaznog karb. jedinjenja: ravnoteža je uglavnom pomerena u levo. EMIAETALI se retko mogu izolovati kao čista jedinjenja. Stabilni hemiacetali: peto ili šestočlani prstenovi intramolekulska ciklizacija hidroksialdehida ili ketona 5hidroksipentanal ciklican hemiacetal Adicija alkohola U prisustvu viška alkohola, kiselo katalizovana reakcija aldehida i ketona odvija se i dalje od faze hemiacetala nastaju AETALI. ' () ' () ' aldehid ili keton reakcija je katalizovana kiselinom ( ) acetal etanal (acetaldehid) 1,1dietoksietan

34 Mehanizam nastajanja AETALA (na primeru aldehida) Faza 1: nastajanje EMIAETALA 1 : : : ' ' : : ' : ' hemiacetal 1 elektrofilno protonovanje napad ' (nukleofila) deprotonovanje (regenerisanje ) Mehanizam nastajanja AETALA (na primeru aldehida) Faza : nastajanje AETALA : : ' hemiacetal 1 : : ' 4 ' : ' : ' : ' acetal : ' ' karbokatjon stabilizovan rezonancijom slob. el. para na 1 ' ' protonovanje na hidroksilnoj grupi (prevoðenje loše odlazece grupe ( ) u dobru ( )) gubitak adicija drugog molekula ' (nukleofila) na elektrofilni 4 deprotonovanje (regenerisanje ) 4

35 Mehanizam nastajanja AETALA (na primeru aldehida) U prisustvu kiseline obe faze ovog procesa su reverzibilne. avnoteža se može pomeriti: U desno ka acetalu upotrebom viška alkohola ili odvoñenjem vode U levo ka karb. jedinjenju u prisustvu viška vode (hidroliza acetala). Acetali se mogu izolovati kao čista jedinjenja, neutralizacijom kiselog katalizatora. Acetali kao zaštitne grupe Često korišćen intermedijer u sintezi je acetal etilenglikola: 1,,etandiol (etilenglikol) propanon1,etandiolacetal stabilan ciklicni acetal iklični acetali su otporni prema mnogim nukleofilima (bazama, organometalnim i hidridnim reagensima). idrolizuju lako tretiranjem razblaženom mineralnom kiselinom. 5

36 Adicija bisulfita Adicija na aldehide i metilketone (ostali ketoni ne reaguju sterne smetnje) nastaje bisulfitno adiciono jedinjenje: bisulfitno adiciono jedinjenje (kristalni talog) S karbonilno jedinjenje Na S S Na Aldehidi i ketoni se često uklanjaju iz reakcione smeše tretiranjem iste sa konc. vodenim rastvorom natrijumbisulfita (adicioni proizvod je donekle rastvoran u vodi). Adicija bisulfita karbonilno jedinjenje Na S S Na S karbonilno natrijumbisulfit jedinjenje : : Na : : S : S S : Na : : Na jak nukleofil : natrijumbisulfit stvaruje se veza S S nukleofilniji od (bolje može da prihvati "" šaržu) bisulfitno adiciono jedinjenje (kristalni talog) 6

37 Adicija Grignard ovog reagensa rganomagnezijumovi i litijumovireagensi izvor nukleofilnog ugljenika! Adicijom nastaju ALKLI nukleofilna alkilgrupa iz organometalnog reagensa formira vezu sa polaznom karbonilnom grupom Ako su u strukturi aldehida i ketona prisutne druge = grupe ili grupe, moraju se zaštititi! δ δ aps. etar, MgX : MgX karbonilno jedinjenje jak nukleofil izvor nukleofilnog magnezijumalkoksid alkohol 1 o, o ili o X Mg = 1 o, o, o alkilgrupa arilgrupa benzil grupa itd. aps. etar δ δ MgX Grignardov reagens Adicija Grignard ovog reagensa ' MgX aps. etar,,, 1 o o o ' ' ' alkohol 7

38 Adicija Grignard ovog reagensa Br Mg, aps. etar MgBr aps. etar propilmagnezijum bromid : etilpentanol, : : MgBr Adicija Grignard ovog reagensa ZADATAK Polazeći od navedenih jedinjenja i ostalih reaktiva prikažite sinteze sledećih jedinjenja (izmeñu ostalih reakcija koristite adiciju Grignard ovih reagenasa na karbonilna jedinjenja): a) fenilbutanola iz benzena i etanola b),5dimetilheksanola iz izobutilena 8

39 fenilbutanol iz benzena i etanola fenilbutanol, 6 6 MgBr MgBr fenilbutanol iz benzena i etanola P l Br FeBr PBr Br Br MgBr 1) Mg ), aps. etar P l ili K r 7 S 4 Br Mg aps. etar MgBr 1) ), 9

40 ,5dimetilheksanol iz izobutilena,5dimetilheksanol ( ) MgBr,5dimetilheksanol iz izobutilena Br, Br P l Br Mg aps. etar MgBr 1) ),,5dimetilheksanol 40

41 ZADATAK Predložite odgovarajući postupak za transformaciju jedinjenja A u B: bromheksanon (A) Br hidroksiheptanon (B), Br, Mg, aps. etar MgBr _ MgBr Adicija cijanovodonika (cijanhidrinska reakcija) ijanovodonik (N) se reverzibilno adira na karbonilnu grupu aldehida i ketona gradeći IDKSIALKANNITILE tzv. IJANIDINE: N N : : : N karbonilno N N jak nukleofil jedinjenje cijanidni jon alkoksid hidroksialkanonitril (cijanohidrin) KN / S 4 N propanon (aceton) hidroksimetilpropanonitril (acetoncijanohidrin) feniletanal (fenilacetaldehid) KN / S 4 N fenilhidroksipropanonitril (fenilacetaldehidcijanohidrin) 41

42 Adicija cijanovodonika (cijanhidrinska reakcija) ijanohidrini su veoma korisni intermedijari u sintezi: hidroksikarboksilnih kiselina (αhidroksikiseline) nezasićenih karboksilnih kiselina (α,βnezasićene kiseline). etanal (acetaldehid) KN / S 4 N (acetaldehidcijanohidrin) l, hidroksipropanska kiselina (mlecna kiselina; αhidroksipropionska kiselina) konc. S 4 (dehidratacija) propenska kiselina (akrilna kiselina) Adicija cijanovodonika (cijanhidrinska reakcija) hidroksipropanonitril KN konc. S 4 N / S 4 propanon (aceton) hidroksimetilpropanonitril (dehidratacija) (acetoncijanohidrin) metilpropenska kiselina (metakrilna kis.; αmetilakrilna kis.) 4

43 Adicija cijanovodonika (cijanhidrinska reakcija) acetaldehid ahiralan KN, * * / S 4 N ( )acetaldehidcijanohidrin ( )mlecna k. ahiralan _ :N Prilaz cijanidnog jona (nukleofila) je moguc sa bilo koje strane molekula!! N * ()acetaldehidcijanohidrin hiralan * N (S)acetaldehidcijanohidrin hiralan Adicija cijanovodonika (cijanhidrinska reakcija) N * ()acetaldehidcijanohidrin, hiralan * N (S)acetaldehidcijanohidrin, hiralan * * ()mlecna k. (S)mlecna k. hiralan hiralan 4

44 Adicija amonijaka i njegovih derivata Adicija amonijaka i 1 amina Adicija hidroksilamina (N ), hidrazina ( NN ), fenilhidrazina ( NN 6 5 ) i semikarbazida ( NNN ) Adicija amina Adicija amonijaka i 1 amina Amonijak i 1 amini se adiraju na aldehide i ketone na analogan način kao voda i alkoholi. Meñutim, nastali proizvodi gube vodu pa nastaju IMINI. Ukupna reakcija je kondenzacija. N : N karbonilno jedinjenje (aldehid ili keton) nukleofil amonijak imin (nestabilan) (pri stajanju polimerizuju) N' : N ' karbonilno jedinjenje (aldehid ili keton) nukleofil 1 o amin Nsupstituisani imin Schiffova baza (stabilan imin) 44

45 Asimetrična kataliza Sinteza jedinjenja metodom koji favorizuje nastajanje odreñenog enantiomera ili diastereomera. Asimetrična kataliza ili enantioselektivna kataliza/sinteza je veoma važna u modernoj hemiji posebno u farmaceutskoj hemiji. Enantioselektivno formiranje ciklopropana Noyori (1968) je koristio kompleks u hiralna Schiffova baza kao katalizator. N 60 o, 6 h Ph N * u N katalizator * Ph 0,01 ekv. cis:trans=1:, 7 % Adicija amonijaka i 1 amina Mehanizam nastajanja IMINA iz 1 amina 1 N : N ' ' : nukleofil karbonilno 1 o amin jedinjenje (aldehid ili keton) deprotonovanje na N protonovanje na ' N N ' 1 napad N ' (nukleofila) eliminacija (dehidratacija) hemiaminal Nsupstituisani imin Schiffova baza 45

46 Adicija amonijaka i 1 amina Dehidratacija hemiaminala: ' N ' N ' N ' N hemiaminal iminijumjon Nsupstituisani imin Schiffova baza '.. N Adicija amonijaka i 1 amina Imini mogu da se izoluju kao čista jedinjenja u visokom prinosu (kontinualnim uklanjanjem ) Imini nastali kondenzacijom 1 amina sa aldehidima i ketonima su veoma korisni intermedijari u sintezi amina kompleksnije strukture (reakcija reduktivne aminacije): N N keton 1 o amin (redukcija) imin /Ni ili Pt ili NaB 4 N o amin cikloheksilizopropilamin 46

47 Adicija amonijaka i 1 amina eduktivna aminacija ketona daje amine koji sadrže sekalkilgrupe Takve amine je teško dobiti amonolizom zbog reakcije eliminacije kod sekalkilhalogenida K r 7 S 4 N,, Ni N PBr Br N Adicija hidroksilamina, hidrazina, fenilhidrazina i semikarbazida N (hidroksilamin) N oksim karbonilno jedinjenje (aldehid ili keton) N N (hidrazin) N N 6 5 (fenilhidrazin) N N hidrazon N 6 5 N G N N G N N N (semikarbazid) fenilhidrazon N N N Kondenzacijom sa aldehidima i ketonima daju kristalinične proizvode, često oštrih tt koriste se za identifikaciju (dokazivanje) strukture karbonilnih jedinjenja. semikarbazon 47

48 Adicija hidroksilamina, hidrazina, fenilhidrazina i semikarbazida N N acetofenonoksim N N N N acetofenon acetofenonhidrazon N 6 5 N N N 6 5 N N N acetofenonfenilhidrazon N N N acetofenonsemikarbazon Adicija hidroksilamina, hidrazina, fenilhidrazina i semikarbazida eakcije kondenzacije aldehida i ketona sa: 1 aminima (N ) hidroksilaminom (N ) hidrazinom ( NN ) fenilhidrazinom ( NN 6 5 ) semikarbazidom ( NNN ) odigravaju se često u slabo kiseloj sredini! 48

49 Adicija hidroksilamina, hidrazina, fenilhidrazina i semikarbazida protonovana karbonilna grupa elektrofil (olakšan napad nukleofila) N G N G N G sredina ne sme biti previše kisela: N G N G nukleofil (slobodna baza) nije nukleofil (so) N G Adicija amina Kondenzacijom aldehida i ketona sa aminima dobijaju se ENAMINI. (aldehid ili keton) : N' nukleofil o amin enamin : N' (enska funkcija alkena i aminogrupa amina) N( ) pentanon dimetilamin N( ) enamin A: N,Ndimetilpentenamin triv.: 1etilpropenildimetilamin N( ) N( ) N( ) A: N,Ndimetilpentenamin triv.: dimetil(1metilpentenil)amin A: N,Ndimetil1propen1amin triv.: dimetilpropenilamin A: N,Ndimetil1propenamin triv.: N,N,1trimetilvinilamin 49

50 Adicija amina Mehanizam α karbonilno jedinjenje (aldehid ili keton) : N' nukleofil o amin 1 α : N ' ' deprotonovanje na N protonovanje na α : N' α enamin : N' hemiaminalni intermedijer Natom nema atom koji bi otpustio! Dehidratacija se odvija alternativno: deprotonovanjem sa αatoma! 1 napad N' (nukleofila) eliminacija (dehidratacija) edukcija edukcija do alkohola edukcija do ugljovodonika edukcija ketona magnezijumamalgamom pinakolonsko premeštanje 50

51 edukcija do alkohola, ' = alkilarilgrupa ' [] [] ' 1 o alkohol o alkohol [] = (a) 1) LiAl 4 /aps. etar ), (b) NaB 4 / (redukcija hidridnim reagensima) (c) /Pt, Pd ili Ni (kataliticko hidrogenovanje) edukcija do alkohola edukcija hidridnim reagensima je nukleofilna adicija vodonika (nukleofil je hidridni jon : )! Li Al nukleofilni reagens litijum aluminijumhidrid karbonilno jedinjenje Al Li 4 litijumtetraalkoksialuminat Al Li litijum alkoksialuminijumhidrid ponavlja se još puta: reaguje sa još mol, 4 Al() Li LiAl 4 je izvor nukleofilnog atoma tj. hidridnog jona (: ) alkohol 51

52 edukcija do alkohola idridni reagensi LiAl 4 i NaB 4 su selektivni redukuju karbonilnu grupu ali ne i nezasićene veze! Transformišu nezasićene aldehide i ketone u nezasićene alkohole!!! 1) LiAl 4 /aps. etar ), NaB 4 / buten1ol /Pt butenal (krotonaldehid) 1butanol edukcija do alkohola 1) LiAl 4 /aps. etar ), fenilpropenal (cimetaldehid) NaB 4 / /Pt fenilpropen1ol fenil1propanol 5

53 edukcija do alkohola [] [] = (a) 1) LiAl 4 /aps. etar ), (b) NaB 4 / ciklopentanon ciklopentanol (c) /Pt, Pd ili Ni 5 1) LiAl 4 /aps. etar ), NaB 4 / 5 edukcija do ugljovodonika ', ' = alkilarilgrupa Zn(g), (kisela sredina) (lemmensenova redukcija) N N, (bazna sredina) (WolffKishnerova redukcija) ' ugljovodonik 5

54 edukcija do ugljovodonika butenal (krotonaldehid) Zn(g), ; ili NN, ; ( ) buten fenilpropenal (cimetaldehid) Zn(g), ; ili NN, ; ( ) 1fenil1propen edukcija do ugljovodonika 1,ciklopentandion Zn(g), ; ili NN, ; ( ) ciklopentan N 1(nitrofenil)etanon Zn(g), ; NN, ; ( ) N etilfenilamin N 1etilnitrobenzen 54

55 edukcija ketona magnezijumamalgamom 1) Mg(g), 6 6, ) aceton pinakol,dimetil,butandiol 1) Mg(g), 6 6, ) keton = alkil ili arilgrupa 1,diol tzv. pinakol Pinakolonsko premeštanje U kiseloj sredini pinakol podleže dehidrataciji koja je praćena 1,premeštanjem alkil, arilgrupe ili hidrida. Kao proizvod nastaje keton ili aldehid u zavisnosti od strukture polaznog 1,diola tzv. pinakola. pinakol,dimetil,butandiol ( ) pinakolon,dimetilbutanon 1,pomak alkilgrupe : : : ( ) ( ) : : (katjon stabilizovan rezonancijom) : o : : 55

56 ksidacija aldehida aldehidi se lako oksidišu za razliku od ketona Kao oksidaciona sredstva koriste se KMn 4 ili K r 7 u kiseloj sredini Tolensov (Tollens) reagens Felingov (Fehling) reagens ksidacija sa Ag ksidacija aldehida Sa KMn 4 ili K r 7 u kiseloj sredini KMn 4 / S 4 ili K r 7 / S 4 = alkil ili arilgrupa aldehid karb. kiselina acetaldehid KMn 4 / S 4 ili K r 7 / S 4 sircetna kiselina benzaldehid KMn 4 / S 4 ili K r 7 / S 4 benzoeva kiselina 56

57 Tollens ov test Tollensov rastvor Ag N, = alkil ili arilgrupa aldehid Ag 0 srebrno ogledalo amonijačni rastvor srebrohidroksida N 4 AgN Ag N [Ag(N ) ] Dokazna reakcija za aldehide! Fehling ov test Fehlingov rastvor = alkil ili arilgrupa aldehid u tartarati soli vinske kiseline Na K,Natartarat u ciglacrveni talog Felingov reagens A plavi vodeni rastvor us 4 Felingov reagens B bezbojni rastvor K,Natartarata i Na K,Natartaratni joni grade kompleks sa u i sprečavaju stvaranje u() Dokazna reakcija za aldehide! Takoñe reaguju i αhidroksiketoni! Aromatični aldehidi ne reaguju pa treba koristiti Tolensov test. 57

58 ksidacija sa vlažnim Ag Ag jon je blago i selektivno oksidaciono sredstvo! Ag / = alkil ili arilgrupa aldehid karb. kiselina butenal (krotonaldehid) Ag / butenska kiselina Ag / cikloheksenkarbaldehid cikloheksenkarboksilna kiselina ksidacija ketona Ketoni se oksidišu mnogo teže nego aldehidi mora doći do raskidanja veze izmeñu atoma! Pod blagim uslovima se mogu oksidisati jedino metilketoni. ksidacije ketona: ksidacija metilketona ALFMSKA EAKIJA Energična oksidacija ketona 58

59 ksidacija metilketona Bazno katalizovano α halogenovanje metilketona vrši se do potpunog halogenovanja metilgrupe. eakcija služi za identifikaciju metilketona! X, Na/ (bazna sredina) X = alkil ili arilgrupa metilketon Na/ Na X haloform (talog) ksidacija metilketona Mehanizam haloformske reakcije: : : : : : X : X : X baza : katalizator trihalogenmetidni jon X so karboksilne kiseline haloform 59

60 ksidacija metilketona Jodoformska reakcija I, Na Na = alkil ili arilgrupa metilketon Umesto I mogu se koristiti l i Br. I jodoform (žuti talog) 1) I 1) I, Na, Na I ), ), Prvo se oksidiše I do acetaldehida!!! jedini aldehid koji daje pozitivan jodoform test! ksidacija metilketona I, Na Na I butanon I 1) I, Na ) 4metilpentenon I l, K S 4 l 60 o K 4metilpentenon metilbutenska k. 60

61 Energična oksidacija ketona ' N, ' ' a b a b ' ' N, ' ' ' a b a b Energična oksidacija ketona pentanon N, N, ( ) ( ),4dimetilpentanon ( ) N, ( ) 4 cikloheksanon 61

62 Kiselost aldehida i ketona Karbonilna grupa je polarizovana. Elektrofilni karbonilni atom povlači elektrone duž σ veze ( I efekat) veza α je oslabljena α atomi su kiseli usled prisustva karbonilne grupe. Jake baze mogu ukloniti α atom. β kiseo α atom δ δδ α.. δ I efekat karbonilne grupe Kiselost aldehida i ketona Anjoni koji nastaju deprotonovanjem zovu se ENLATNI JNI ili ENLATI:.. pka oko 1618 (aldehidi) 191 (ketoni) B:.. : : enolatni jon jaka baza jak nukleofil rezonancioni hibrid B 6

63 Kiselost aldehida i ketona Nastali enolatni jon, konjugovana baza aldehida i ketona, je stabilizovan rezonancijom:.. : : enolatni jon rezonancioni hibrid δ.. δ.. ili.. Elektrofil može napasti δ ili δ (ambidentni jon). KET ENLNA tautomerija aldehida i ketona (') ketooblik ketotautomer Keto i enol izomer su dva različita hemijska jedinjenja (strukturni izomeri), tautomeri koji gubitkom protona daju isti anjon koji je rezonancioni hibrid granične strukture. Tautomeri se nalaze u termodinamičkoj ravnoteži koja je pomerena ka jednom ili drugom tautomeru. Keto enolna tautomerija tj. pretvaranje jednog oblika u drugi je kiselo ili bazno katalizovana reakcija. enolnioblik enoltautomer (') 6

64 KET ENLNA tautomerija aldehida i ketona Baznokatalizovana ketoenolna tautomerija.. B:.. : : B ketooblik ketotautomer T.D. stabilniji enolatni jon : B: enolnioblik enoltautomer kiseliji lakše otpušta proton Veća stabilnost keto oblika je rezultat energije veza. Keto oblik ima,, i = vezu, dok enolni oblik ima =, i vezu. Suma prve tri je oko 59 kcal/mol (1500 kj/mol), a druge tri je 47 kcal/mol (145 kj/mol). Prema tome, keto oblik je stabilniji za 1 kcal/mol (48 kj/mol). KET ENLNA tautomerija aldehida i ketona Kiselokatalizovana ketoenolna tautomerija. ketotautomer B kiselina protonovani karbonilni sistem : B konj. baza kiseline B enoltautomer 64

65 KET ENLNA tautomerija aldehida i ketona Položaj ravnoteže zavisi od strukture molekula! Kod prostih aldehida i ketona ravnoteža je pomerena ka keto tautomeru: 100% Postoje karbonilna jedinjenja kod kojih je ravnoteža pomerena ka enol tautomeru!!! 16% 84% cista supstanca (tecnost) 1 konjugovani sistem dvostrukih veza mogucnost uspostavljanja intramolekulske vodonicne veze (šestoclana prstenasta struktura)... KET ENLNA tautomerija aldehida i ketona U vodenom rastvoru enol tautomer je nestabilan jer je znatno smanjena mogućnost obrazovanja intramolekulske vodonične veze jače je intermolekulsko vodonično vezivanje sa molekulima vode! u vodi 85% 15% Intermolekulsko vezivanje sa molekulima vode!

66 EAKIJE IZAZVANE KISELŠĆU α ATMA Aldolna kondenzacija Ukrštena aldolna kondenzacija annizzaro va reakcija Ukrštena annizzaro va reakcija alogenovanje aldehida i ketona Aldolna kondenzacija U razblaženom vodenom rastvoru baze (ili kiseline) mogu se meñusobno vezati molekula aldehida (dimerizacija) koji u svojoj strukturi imaju bar 1 α atom! Kao proizvod aldolne reakcije nastaje β hidroksialdehid tzv. ALDL koji zagrevanjem podleže dehidrataciji dajući α,βnezasićeni aldehid. 1 α (ili ) β α aldehid (niska t) 1 Intramolekulska dehidratacija je favorizovana jer nastaje α,βnezasiceno karbonilno jedinjenje (konjugovani sistem dvostrukih veza) aldolna reakcija dehidratacija 1 = aldolna kondenzacija aldol βhidroksialdehid ( ) β α α,βnezasiceni aldehid 66

67 Aldolna kondenzacija Na/ α β β α etanal butenal (acetaldehid) hidroksibutanal (krotonaldehid) aldol Aldolna kondenzacija Analogno se mogu meñusobno vezati molekula (veoma reaktivnog) ketona koji u svojoj strukturi imaju bar 1 α atom! Kao proizvod aldolne reakcije nastaje βhidroksiketon (aldol) koji zagrevanjem podleže dehidrataciji dajući α,βnezasićeni keton. 1 Na/ β α β α propanon (aceton) 4hidroksi4metilpentanon 4metilpentenon aldol (α,βnezasiceni keton) (βhidroksiketon) 1 aldolna reakcija dehidratacija 1 = aldolna kondenzacija Aldolna reakcija kod ketona je reverzibilan proces ravnoteža je pomerena ka ketonu! avnotežu u desno pomera: uklanjanje aldola iz reakcione smeše, dehidratacija i uklanjanje vode iz reakcione smeše. 67

68 Mehanizam nastajanja ALDLA (bazna kataliza) Faza 1: nastajanje ENLATA (enolatnog jona) : : :.. α : : α α katalizator enolatni jon (hidroksilni jon) Faza : nukleofilni napad (adicija) : : elektrofil nukleofil enolatni jon : : : : : : alkoksidni jon nukleofilni centar je αatom enolatnog jona enolatni jon napada kao karbanjon Mehanizam nastajanja ALDLA (bazna kataliza) Faza : protonovanje : : : : alkoksidni jon : : : β α aldol hidroksibutanal : regenerisani katalizator Faze i ove reakcije pomeraju, u početku nepovoljnu ravnotežu (Faza 1), prema proizvodu, aldolu. 68

69 Aldolna kondenzacija Na povišenoj temperaturi, aldol lako podleže dehidrataciji i nastaje proizvod aldolne kondenzacije. Eliminacija vode je naročito olakšana zato što kao proizvod nastaje stabilan konjugovani sistem. : β α hidroksibutanal aldol :, β butenal α (krotonaldehid) α,βnezasiceni aldehid Aldolna kondenzacija Proizvodi aldolne reakcije mogu se izolovati samo ako su reaktanti jednostavni aldehidi ili ketoni! može se izolovati na niskoj T. propanal Na/ β α hidroksimetilpentanal :, ( ) β α metilpentenal 69

70 Aldolna kondenzacija Ako je α,βnezasićeni proizvod naročito stabilan (npr. benzenski prsten deo konjugovanog sistema) može se izolovati isključivo nezasićeno jedinjenje. Pažnja: α Na/ β α metilpropanal hidroksi,,4trimetilpentanal :, ( ) dehidratacija nije moguca α,βnezasićeni aldehid ne može nastati jer na α atomu nema više atoma, pa ne može doći do dehidratacije! Aldolna kondenzacija Aldoli (ukoliko se mogu izolovati) i α,βnezasićena karbonilna jedinjenja često se koriste kao intermedijari u organskoj sintezi: a ld o l / α, β n e z a s ic e n i a ld e h id A g 1 ) L ia l 4 /a p s. e ta r ), ili N a B 4 / ili /P t A g /P t 1 ) L ia l 4 /a p s. e ta r ), ili N a B 4 / h id r o k s ik a rb o k s iln a k is. 1, d io l 70

71 Ukrštena aldolna kondenzacija Neselektivna ukrštena aldolna reakcija! etanal propanal Na/ :Nu je Kada reaguju različita karbonilna jedinjenja nastaje složena smesa aldolnih proizvoda: : Nu je : Nu je :Nu je Ukrštena aldolna kondenzacija Selektivna ukrštena aldolna kondenzacija! nema αatome Meñutim, moguće je dobiti 1 aldolni proizvod ukoliko samo 1 karbonilno jedinjenje ima α atome! α ima αatome enolizuje dajuci :Nu.... : enolatni jon Na/ 4hidroksibutanon butenon 71

72 Ukrštena aldolna kondenzacija Selektivna ukrštena aldolna kondenzacija! benzaldehid : : α acetaldehid Na/ nije izolovan fenilpropenal (cimetaldehid) annizzaro va reakcija Aldehidi koji nemaju α atom u prisustvu koncentrovanih rastvora (vodenih ili alkoholnih) baze podležu oksido redukcionoj reakciji. Nastaje smesa alkohola i soli karboksilne kiseline. konc. Na metanal (formaldehid) Na metanol natrijummetanoat (natrijumformijat) Na konc. Na benzenkarbaldehid (benzaldehid) fenilmetanol (benzilalkohol) natrijumbenzoat 7

73 Mehanizam annizzaro ve reakcije : : : : nukleofil (pocetni) intermedijar oksidise se : : : redukuje se nukleofil hidridni jon : "" šarža na pomaze otcepljenje hidridnog jona alkoksidni jon jaka baza :.... : karboksilna kiselina Ukrštena annizzaro va reakcija eaguju dva različita aldehida bez α atoma jedna komponenta se uvek uzima u višku. Formaldehid se lako oksidiše (veoma reaktivan, lakše će ga napasti nukleofil) uzima se kao komponenta u višku. formaldehid 4metoksibenzenkarbaldehid (pmetoksibenzaldehid) (anisaldehid) konc. Na (4metoksifenil)metanol (pmetoksibenzilalkohol) Na natrijumformijat 7

74 alogenovanje aldehida i ketona alogeni reaguju sa ugljenikom u susedstvu karbonilne grupe (α atom) aldehida i ketona. alogenovanje može da se vrši u kiseloj ili baznoj sredini obim halogenovanja zavisi od toga da li je sredina kisela i li bazna. α X = l, Br, I X kiselina ili baza α X ( ili ) αhalogen karbonilno jedinjenje X alogenovanje aldehida i ketona U baznoj sredini reakcija se vrši do potpunog halogenovanja α atoma do zamene svih α atoma halogenom. U kiseloj sredini α halogenovanje staje posle uvoñenja prvog atoma halogena nastaju monohalogenkarbonilna jedinjenja. l, Na/ (bazna sredina) l, (kisela sredina) l l l Br, Na/ (bazna sredina) Br, (kisela sredina) Br Br Br Br 74

75 α,βnezasićeni aldehidi i ketoni α,βnezasićeni aldehidi i ketoni tzv. konjugovani ENALI odnosno ENNI α,βnezasićeni aldehidi i ketoni su stabilniji od svojih nekonjugovanih izomera : : : rezonanciona stabilizacija akroleina : : Laboratorijska sinteza: glicerol KS 4 akrolein α,βnezasićeni aldehidi i ketoni Adicione reakcije α,βnezasićenih karbonilnih jedinjenja se klasifikuju kao: 1,adicije (učestvuje samo jedna π veza konjugovanog sistema), 1,4adicije (učestvuju obe π veze konjugovanog sistema). 75

76 α,βnezasićeni aldehidi i ketoni 1,Adicija polarnog reagensa A B δ A elektrofilni deo δ _ B nukleofilni deo B A 1,adicija na dvostruku vezu A B 1,adicija na karbonilnu grupu α,βnezasićeni aldehidi i ketoni 1,4Adicija polarnog reagensa A B β A = α 1,4adicija β B α enoloblik elektrofilni deo δ 1,4adicija β A B izomerizacija δ _ nukleofilni deo B ketooblik B α A Čini se da je došlo do 1,adicije Nu na dvostruku vezu!!! 76

77 α,βnezasićeni aldehidi i ketoni Nukleofili koji mogu da stupe u 1,4adiciju: halogenovodonici, Grignardov reagens, voda (kisela ili bazna kataliza), alkoholi (kisela ili bazna kataliza), cijanovodonik (kisela kataliza). X (X = l, Br, I) β α X βhalogen karbonilno jedinjenje β α βhidroksi karb. jed. β α 1,4adicija β α βalkoksi karb. jed. N β α βcijano karb. jed. N α,βnezasićeni aldehidi i ketoni propenal (akrolein) Br Br brompropanal (βbrompropionaldehid) butenon a() 4hidroksibutanon 4metilpentenon S 4 ( ) 4metoksi4metilpentanon KN 1fenilpropenon S 4 N 4fenil4oksobutanonitril 77

78 Mehanizam 1,4adicije Br β α : : 1 Br : : β α β α β α rezonancijom stabilizovan katjon elektrofil 1 protonovanje 1 Elektrofilni deo reagensa, proton, se adira na kraj konjugovanog sistema na karbonilni (ne na βatom) jer tako nastaje najstabilniji intermedijarni katjon stabilizovan rezonancijom, kod koga je "" šarža na atomima. Mehanizam 1,4adicije Br : Br : nukleofil bromidni jon β α elektrofil Br β α enoloblik nukleofilni napad na βatom Br β α. tautomerizacija ketooblik βhalogen karbonilno jedinjenje Nukleofilni deo reagensa, negativni jon, napada βatom (ne karbonilni ) jer tako nastaje stabilniji proizvod. 78

79 Adicija Grignardovog reagensa 1,adicija 1. MgI. / Mg()I metilpentenol (glavni proizvod) 1,4adicija 4metilpentanon (sporedni proizvod) Adicija Grignardovog reagensa Adicija Grignardovog reagensa kod α,βnezasićenih aldehida odigrava se generalno na karbonilnoj grupi (1,adicija) pri čemu nastaje nezasićeni alkohol. Adicija Grignardovog reagensa kod α,βnezasićenih ketona odigrava se i kao 1,4adicija, pri čemu nastaje i βalkilovani keton kao sporedni proizvod. Kod voluminoznijih i sterno zaštićenih α,βnezasićenih ketona dominantna je 1,4adicija pa je β alkilovani keton glavni proizvod. 79

Funkcionalna grupa alkohola je hidroksilna grupa ( OH) odreñuje njihove fizičke i hemijske osobine. Opšta formula:

Funkcionalna grupa alkohola je hidroksilna grupa ( OH) odreñuje njihove fizičke i hemijske osobine. Opšta formula: ALKLI (po IUPAu alkanoli) Funkcionalna grupa alkohola je hidroksilna grupa ( ) odreñuje njihove fizičke i hemijske osobine. pšta formula: Podela prema vrsti sp hibridizovanog atoma za koga je vezana grupa:

Διαβάστε περισσότερα

STVARANJE VEZE C-C POMO]U ORGANOBORANA

STVARANJE VEZE C-C POMO]U ORGANOBORANA STVAAJE VEZE C-C PM]U GAAA 2 6 rojne i raznovrsne reakcije * idroborovanje alkena i reakcije alkil-borana 3, Et 2 (ili TF ili diglim) Ar δ δ 2 2 3 * cis-adicija "suprotno" Markovnikov-ljevom pravilu *

Διαβάστε περισσότερα

IMENOVANJE ALKENA Trivijalna imena se dobijaju tako što se sufiks an alkana zamenjuje sufiksom ilen.

IMENOVANJE ALKENA Trivijalna imena se dobijaju tako što se sufiks an alkana zamenjuje sufiksom ilen. ALKENI n n Nezasićeni ugljovodonici podležu rjama adicije Funkcionalna grupa: = veza Eten 4 Eten je planaran sa trigonalna atoma i uglovima veza od 10º ba atoma su sp hibridizovana Tipovi veza: : σveza

Διαβάστε περισσότερα

KLASIFIKACIONI ISPIT IZ HEMIJE ZA UPIS NA TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET U BEOGRADU

KLASIFIKACIONI ISPIT IZ HEMIJE ZA UPIS NA TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET U BEOGRADU ИНФОРМАТОР 29 UNIVERZITET U BEOGRADU jun 2005. godine KLASIFIKACIONI ISPIT IZ HEMIJE ZA UPIS NA TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET U BEOGRADU Šifra zadatka: 51501 Test ima 20 pitanja. Netačan odgovor donosi

Διαβάστε περισσότερα

Prisustvo azota menja osobine osnovnog prstena. 1,3-heteroazoli. Azoli nastaju zamenom =CH- grupe azotom u tiofenu, furanu ili pirolu. N PREDAVANJE 9.

Prisustvo azota menja osobine osnovnog prstena. 1,3-heteroazoli. Azoli nastaju zamenom =CH- grupe azotom u tiofenu, furanu ili pirolu. N PREDAVANJE 9. PDAVAJ 9. Azoli nastaju zamenom =- grupe azotom u tiofenu, furanu ili pirolu. imidazol pirazol izotiazol izoksazol tiazol oksazol Prof. dr Mirjana Abramović Prisustvo azota menja osobine osnovnog prstena

Διαβάστε περισσότερα

Prema preporuci Chemical Abstract-a, ime fenol se može koristiti umesto njegovog sistematskog COOH NO 2 O 2 OH OH. OH 1,2-benzendiol CH 3

Prema preporuci Chemical Abstract-a, ime fenol se može koristiti umesto njegovog sistematskog COOH NO 2 O 2 OH OH. OH 1,2-benzendiol CH 3 FELI (po IUPACu benzenoli) Fenoli imaju hidroksilnu grupu direktno vezanu za benzenov prsten. pšta formula Ar Argrupa može biti fenil (C 6 5 ), supstituisana fenil, bilo koja arilgrupa. aftalenski homolozi

Διαβάστε περισσότερα

RAVNOTEŽE U RASTVORIMA KISELINA I BAZA

RAVNOTEŽE U RASTVORIMA KISELINA I BAZA III RAČUNSE VEŽBE RAVNOTEŽE U RASTVORIMA ISELINA I BAZA U izračunavanju karakterističnih veličina u kiselinsko-baznim sistemima mogu se slediti Arenijusova (Arrhenius, 1888) teorija elektrolitičke disocijacije

Διαβάστε περισσότερα

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE **** MLADEN SRAGA **** 011. UNIVERZALNA ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE SKUP REALNIH BROJEVA α Autor: MLADEN SRAGA Grafički urednik: BESPLATNA - WEB-VARIJANTA Tisak: M.I.M.-SRAGA

Διαβάστε περισσότερα

RASTVORLJIVOST LEKOVA

RASTVORLJIVOST LEKOVA FIZIČK-HEMIJSKA KARAKTERIZACIJA LEKVA RASTVRLJIVST LEKVA Rastvorljivost leka u GIT-u Portalna vena Krvna plazma Enterociti Aktivni transport Tableta Raspadanje tablete Pasivna difuzija Rastvaranje Lek

Διαβάστε περισσότερα

PRAKTIKUM IZ HEMIJE ZA STUDENTE MEDICINE

PRAKTIKUM IZ HEMIJE ZA STUDENTE MEDICINE PRAKTIKUM IZ EMIJE ZA STUDENTE MEDICINE Saradnik Bigović Miljan Saradnik Kosović Milica Demonstrator Roganović Milovan Vježba 1 Pravljenje rastvora određene koncentracije Rastvor je homogen sistem sastavljen

Διαβάστε περισσότερα

PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L

PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L UPUTSTVO ZA UPOTREBU. 1 Prskalica je pogodna za rasprsivanje materija kao sto su : insekticidi, fungicidi i sredstva za tretiranje semena. Prskalica je namenjena za kućnu upotrebu,

Διαβάστε περισσότερα

Budući brucoši, srećno!

Budući brucoši, srećno! Prijemni ispit za upis na Osnovne akademske studije hemije na PMF u u Nišu školske 2015/16. godine 1. Izrada testa traje 120 minuta. 2. Test se sastoji od 40 pitanja. 3. Test se popunjava zaokruživanjem

Διαβάστε περισσότερα

18. listopada listopada / 13

18. listopada listopada / 13 18. listopada 2016. 18. listopada 2016. 1 / 13 Neprekidne funkcije Važnu klasu funkcija tvore neprekidne funkcije. To su funkcije f kod kojih mala promjena u nezavisnoj varijabli x uzrokuje malu promjenu

Διαβάστε περισσότερα

13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA 13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA. Elektronska konfiguracija ns 2 np 1 B 4

13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA 13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA. Elektronska konfiguracija ns 2 np 1 B 4 13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA 13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA Bor redak element, najčešće u obliku minerala boraksa, Na 2 B 4 O 7 10H 2 O. Aluminijum najrasprostranjeniji metal u Zemljinoj kori (8,3 mas.%) i

Διαβάστε περισσότερα

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na . Ispitati tok i skicirati grafik funkcij = Oblast dfinisanosti (domn) Ova funkcija j svuda dfinisana, jr nma razlomka a funkcija j dfinisana za svako iz skupa R. Dakl (, ). Ovo nam odmah govori da funkcija

Διαβάστε περισσότερα

SREDNJA ŠKOLA HEMIJA

SREDNJA ŠKOLA HEMIJA SREDNJA ŠKOLA HEMIJA Zadatak broj Bodovi 1. 6 2. 10 3. 12 4. 8 5. 6 6. 10 7. 8 8. 8 9. 4 10. 10 11. 8 12. 10 Ukupno 100 Za izradu testa planirano je 120 minuta. U toku izrade testa učenici mogu koristiti

Διαβάστε περισσότερα

SVEUČILIŠTE U ZAGREBU GRAFIČKI FAKULTET KATEDRA ZA KEMIJU U GRAFIČKOJ TEHNOLOGIJI

SVEUČILIŠTE U ZAGREBU GRAFIČKI FAKULTET KATEDRA ZA KEMIJU U GRAFIČKOJ TEHNOLOGIJI SVEUČILIŠTE U ZAGREBU GRAFIČKI FAKULTET KATEDRA ZA KEMIJU U GRAFIČKOJ TEHNOLOGIJI INTERNA SKRIPTA Priredili: Doc. dr.sc. Mirela Rožić Doc. dr.sc. Željka Barbarić-Mikočević Ivana Plazonić, asistent Zagreb

Διαβάστε περισσότερα

Organska kemija. Predavanje 2

Organska kemija. Predavanje 2 Organska kemija Predavanje 2 I. Klasifikacija organskih spojeva Podjela ugljikovodika ugljikovodici Alifatski ili aciklički Ciklički i aromatski alkani alkeni alkini ALKANI Sadrže samo C i H Opća formula

Διαβάστε περισσότερα

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Biserka Draščić Ban Pomorski fakultet u Rijeci 17. veljače 2011. Grafičko prikazivanje atributivnih nizova Atributivni nizovi prikazuju se grafički

Διαβάστε περισσότερα

Proteini. Naziv PROTEINI potiče od Grčke reči proteios, što znači PRVI

Proteini. Naziv PROTEINI potiče od Grčke reči proteios, što znači PRVI Proteini Uvod aziv PRTEII potiče od Grčke reči proteios, što znači PRVI čine osnovu života, ulaze u sastav svih živih bića emijski, proteini ili belančevine, su prirodni makromolekuli To su poliamidi izgrañeni

Διαβάστε περισσότερα

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k.

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k. 1 3 Skupovi brojeva 3.1 Skup prirodnih brojeva - N N = {1, 2, 3,...} Aksiom matematičke indukcije Neka je N skup prirodnih brojeva i M podskup od N. Ako za M vrijede svojstva: 1) 1 M 2) n M (n + 1) M,

Διαβάστε περισσότερα

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova)

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova) MEHANIKA 1 1. KOLOKVIJ 04/2008. grupa I 1. Zadane su dvije sile F i. Sila F = 4i + 6j [ N]. Sila je zadana s veličinom = i leži na pravcu koji s koordinatnom osi x zatvara kut od 30 (sve komponente sile

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja

radni nerecenzirani materijal za predavanja Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Kažemo da je funkcija f : a, b R u točki x 0 a, b postiže lokalni minimum ako postoji okolina O(x 0 ) broja x 0 takva da je

Διαβάστε περισσότερα

ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA

ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA **** IVANA SRAGA **** 1992.-2011. ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE POTPUNO RIJEŠENI ZADACI PO ŽUTOJ ZBIRCI INTERNA SKRIPTA CENTRA ZA PODUKU α M.I.M.-Sraga - 1992.-2011.

Διαβάστε περισσότερα

Organska kemija i Biokemija. Predavanje 1

Organska kemija i Biokemija. Predavanje 1 Organska kemija i Biokemija Predavanje 1 Povijesni pregled XVIII. st. IZOLACIJA čistih organskih spojeva 1807. Berzelius ''vis vitalis' 1828. Friedrich Wöhler: iz amonij cijanata sintetizirao ureu 1848.

Διαβάστε περισσότερα

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011.

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011. Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika Monotonost i ekstremi Katica Jurasić Rijeka, 2011. Ishodi učenja - predavanja Na kraju ovog predavanja moći ćete:,

Διαβάστε περισσότερα

d-elemeti su su elementi koji se nalaze u PS između 2. i 13.grupe (od IIa do IIIa podgrupe ili glavnih grupa)

d-elemeti su su elementi koji se nalaze u PS između 2. i 13.grupe (od IIa do IIIa podgrupe ili glavnih grupa) PRELAZNI ELEMENTI d-elemeti su su elementi koji se nalaze u PS između 2. i 13.grupe (od IIa do IIIa podgrupe ili glavnih grupa) Prelazni elementi d-elementi Lantanoidi i aktinoidi II-b-grupa cinka U prelazne

Διαβάστε περισσότερα

PRSKALICA - LELA 12 L / LELA16 L

PRSKALICA - LELA 12 L / LELA16 L PRSKALICA - LELA 12 L / LELA16 L UPUTSTVO ZA UPOTREBU 1 Prskalica je pogodna za raspršivanje materija kao sto su : insekticidi, fungicidi i sredstva za tretiranje semena. Uredjaj je namenjen za kućnu,

Διαβάστε περισσότερα

STRUKTURA I OSOBINE Aminokiseline su karboksilne kiseline koje u svom molekulu sadrže AMINO grupe.

STRUKTURA I OSOBINE Aminokiseline su karboksilne kiseline koje u svom molekulu sadrže AMINO grupe. AMIKISELIE STUKTUA I SBIE Aminokiseline su karboksilne kiseline koje u svom molekulu sadrže AMI grupe. 2 2aminokiselina (aminokiselina) ' 2 2 3aminokiselina (aminokiselina) d prirodnih, najuobičajenije

Διαβάστε περισσότερα

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota:

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota: ASIMPTOTE FUNKCIJA Naš savet je da najpre dobro proučite granične vrednosti funkcija Neki profesori vole da asimptote funkcija ispituju kao ponašanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti, pa kako

Διαβάστε περισσότερα

STRUKTURA I VEZE UVOD

STRUKTURA I VEZE UVOD UVOD Šta je organska hemija i zašto je vi treba da proučavate? Odgovori su svuda oko nas. Svaki živi organizam je sačinjen od organskih hemikalija. Proteini koji izgrađuju našu kosu, kožu i mišiće su organske

Διαβάστε περισσότερα

MAΘΗΜΑ 2 ο AΛ ΕΫ ΕΣ- ΚΕΤΟΝΕΣ

MAΘΗΜΑ 2 ο AΛ ΕΫ ΕΣ- ΚΕΤΟΝΕΣ MAΘΗΜΑ 2 ο AΛ ΕΫ ΕΣ- ΚΕΤΟΝΕΣ Προπανάλη (Προπιονική αλδεΰδη) Καρβονυλικός άνθρακας, υβριδισμού sp 2 Προπανόνη (Ακετόνη) Δρα. Κουκουλίτσα Αικατερίνη Χημικός Εργαστηριακός Συνεργάτης Τ.Ε.Ι Αθήνας ckoukoul@teiath.gr

Διαβάστε περισσότερα

PITANJA ZA MATURSKI ISPIT-HEMIJA (izborni predmet)

PITANJA ZA MATURSKI ISPIT-HEMIJA (izborni predmet) PITANJA ZA MATURSKI ISPIT-HEMIJA (izborni predmet) Zaokruţi tačnu tvrdnju: 1. Elementi u PSE su poredani: a) po broju elektrona u K-ljusci b) po abecednom redu c) po porastu atomskog broja d) bez ikakvog

Διαβάστε περισσότερα

OSNOVI ELEKTRONIKE. Vežbe (2 časa nedeljno): mr Goran Savić

OSNOVI ELEKTRONIKE. Vežbe (2 časa nedeljno): mr Goran Savić OSNOVI ELEKTRONIKE Vežbe (2 časa nedeljno): mr Goran Savić savic@el.etf.rs http://tnt.etf.rs/~si1oe Termin za konsultacije: četvrtak u 12h, kabinet 102 Referentni smerovi i polariteti 1. Odrediti vrednosti

Διαβάστε περισσότερα

ΓΗ ΚΑΙ ΣΥΜΠΑΝ. Εικόνα 1. Φωτογραφία του γαλαξία μας (από αρχείο της NASA)

ΓΗ ΚΑΙ ΣΥΜΠΑΝ. Εικόνα 1. Φωτογραφία του γαλαξία μας (από αρχείο της NASA) ΓΗ ΚΑΙ ΣΥΜΠΑΝ Φύση του σύμπαντος Η γη είναι μία μονάδα μέσα στο ηλιακό μας σύστημα, το οποίο αποτελείται από τον ήλιο, τους πλανήτες μαζί με τους δορυφόρους τους, τους κομήτες, τα αστεροειδή και τους μετεωρίτες.

Διαβάστε περισσότερα

Aminokiseline. Anabolizam azotnihjedinjenja: Biosinteza aminokiselina, glutationa i biološki aktivnih amina 22.12.2014

Aminokiseline. Anabolizam azotnihjedinjenja: Biosinteza aminokiselina, glutationa i biološki aktivnih amina 22.12.2014 Anabolizam azotnihjedinjenja: Biosinteza aminokiselina, glutationa i biološki aktivnih amina Predavanja iz opšte biohemije Školska 2014/2015. godina Aminokiseline 1 Metabolizam aminokiselina Proteini iz

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz trigonometrije za seminar

Zadaci iz trigonometrije za seminar Zadaci iz trigonometrije za seminar FON: 1. Vrednost izraza sin 1 cos 6 jednaka je: ; B) 1 ; V) 1 1 + 1 ; G) ; D). 16. Broj rexea jednaqine sin x cos x + cos x = sin x + sin x na intervalu π ), π je: ;

Διαβάστε περισσότερα

MIKRO-NANO FLUIDIKA 8. UVOD U ELEKTROHEMIJU

MIKRO-NANO FLUIDIKA 8. UVOD U ELEKTROHEMIJU MIKRO-NANO FLUIDIKA Handout 4 2012/2013 8. UVOD U ELEKTROHEMIJU Elektrohemija je grana hemije koja proučava hemijske reakcije koje se dešavaju na granici izmeďu električnog provodnika (metalne, poluprovodničke

Διαβάστε περισσότερα

A N A L I S I S K U A L I T A S A I R D I K A L I M A N T A N S E L A T A N S E B A G A I B A H A N C A M P U R A N B E T O N

A N A L I S I S K U A L I T A S A I R D I K A L I M A N T A N S E L A T A N S E B A G A I B A H A N C A M P U R A N B E T O N I N F O T E K N I K V o l u m e 1 5 N o. 1 J u l i 2 0 1 4 ( 61-70) A N A L I S I S K U A L I T A S A I R D I K A L I M A N T A N S E L A T A N S E B A G A I B A H A N C A M P U R A N B E T O N N o v i

Διαβάστε περισσότερα

Κατηγορίες οργανικών αντιδράσεων

Κατηγορίες οργανικών αντιδράσεων Αντιδράσεις Οργανικής Χηµείας 1 Κατηγορίες οργανικών αντιδράσεων 1. Αντιδράσεις προσήκης α) Επίδραση Η, Η Ο, Χ και ΗΧ σε αλκένια β) Επίδραση Η, Η Ο, Χ και ΗΧ σε αλκίνια γ) Αντίδραση Η, ΗN και αντιδραστηρίων

Διαβάστε περισσότερα

ΠΕΡΙΟΔΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ ΣΤΟΙΧΕΙΩΝ

ΠΕΡΙΟΔΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ ΣΤΟΙΧΕΙΩΝ ΠΕΡΙΟΔΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ ΣΤΟΙΧΕΙΩΝ Περίοδοι περιοδικού πίνακα Ο περιοδικός πίνακας αποτελείται από 7 περιόδους. Ο αριθμός των στοιχείων που περιλαμβάνει κάθε περίοδος δεν είναι σταθερός, δηλ. η περιοδικότητα

Διαβάστε περισσότερα

Το άτομο του Υδρογόνου

Το άτομο του Υδρογόνου Το άτομο του Υδρογόνου Δυναμικό Coulomb Εξίσωση Schrödinger h e (, r, ) (, r, ) E (, r, ) m ψ θφ r ψ θφ = ψ θφ Συνθήκες ψ(, r θφ, ) = πεπερασμένη ψ( r ) = 0 ψ(, r θφ, ) =ψ(, r θφ+, ) π Επιτρεπτές ενέργειες

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz Osnova matematike

Zadaci iz Osnova matematike Zadaci iz Osnova matematike 1. Riješiti po istinitosnoj vrijednosti iskaza p, q, r jednačinu τ(p ( q r)) =.. Odrediti sve neekvivalentne iskazne formule F = F (p, q) za koje je iskazna formula p q p F

Διαβάστε περισσότερα

2.7 Primjene odredenih integrala

2.7 Primjene odredenih integrala . INTEGRAL 77.7 Primjene odredenih integrala.7.1 Računanje površina Pořsina lika omedenog pravcima x = a i x = b te krivuljama y = f(x) i y = g(x) je b P = f(x) g(x) dx. a Zadatak.61 Odredite površinu

Διαβάστε περισσότερα

Νόµοςπεριοδικότητας του Moseley:Η χηµική συµπεριφορά (οι ιδιότητες) των στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού.

Νόµοςπεριοδικότητας του Moseley:Η χηµική συµπεριφορά (οι ιδιότητες) των στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού. Νόµοςπεριοδικότητας του Moseley:Η χηµική συµπεριφορά (οι ιδιότητες) των στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού. Περιοδικός πίνακας: α. Είναι µια ταξινόµηση των στοιχείων κατά αύξοντα

Διαβάστε περισσότερα

4 Numeričko diferenciranje

4 Numeričko diferenciranje 4 Numeričko diferenciranje 7. Funkcija fx) je zadata tabelom: x 0 4 6 8 fx).17 1.5167 1.7044 3.385 5.09 7.814 Koristeći konačne razlike, zaključno sa trećim redom, odrediti tačku x minimuma funkcije fx)

Διαβάστε περισσότερα

Sarò signor io sol. α α. œ œ. œ œ œ œ µ œ œ. > Bass 2. Domenico Micheli. Canzon, ottava stanza. Soprano 1. Soprano 2. Alto 1

Sarò signor io sol. α α. œ œ. œ œ œ œ µ œ œ. > Bass 2. Domenico Micheli. Canzon, ottava stanza. Soprano 1. Soprano 2. Alto 1 Sarò signor io sol Canzon, ottava stanza Domenico Micheli Soprano Soprano 2 Alto Alto 2 Α Α Sa rò si gnor io sol del mio pen sie io sol Sa rò si gnor io sol del mio pen sie io µ Tenor Α Tenor 2 Α Sa rò

Διαβάστε περισσότερα

TERMODINAMIKA osnovni pojmovi energija, rad, toplota

TERMODINAMIKA osnovni pojmovi energija, rad, toplota TERMODINAMIKA osnovni pojmovi energija, rad, toplota TERMODINAMIKA TERMO TOPLO nauka o kretanju toplote DINAMO SILA Termodinamika-nauka odnosno naučna disciplina koja ispituje odnose između promena u sistemima

Διαβάστε περισσότερα

ΝΟΜΟΣ ΤΗΣ ΠΕΡΙΟ ΙΚΟΤΗΤΑΣ : Οι ιδιότητες των χηµικών στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού.

ΝΟΜΟΣ ΤΗΣ ΠΕΡΙΟ ΙΚΟΤΗΤΑΣ : Οι ιδιότητες των χηµικών στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού. 1. Ο ΠΕΡΙΟ ΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ Οι άνθρωποι από την φύση τους θέλουν να πετυχαίνουν σπουδαία αποτελέσµατα καταναλώνοντας το λιγότερο δυνατό κόπο και χρόνο. Για το σκοπό αυτό προσπαθούν να οµαδοποιούν τα πράγµατα

Διαβάστε περισσότερα

Snimanje karakteristika dioda

Snimanje karakteristika dioda FIZIČKA ELEKTRONIKA Laboratorijske vežbe Snimanje karakteristika dioda VAŽNA NAPOMENA: ZA VREME POSTAVLJANJA VEŽBE (SASTAVLJANJA ELEKTRIČNE ŠEME) I PRIKLJUČIVANJA MERNIH INSTRUMENATA MAKETA MORA BITI ODVOJENA

Διαβάστε περισσότερα

OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE (DOMEN) Pre nego što krenete sa proučavanjem ovog fajla, obavezno pogledajte fajl ELEMENTARNE FUNKCIJE, jer se na

OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE (DOMEN) Pre nego što krenete sa proučavanjem ovog fajla, obavezno pogledajte fajl ELEMENTARNE FUNKCIJE, jer se na OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE (DOMEN) Prva tačka u ispitivanju toka unkcije je odredjivanje oblasti deinisanosti, u oznaci Pre nego što krenete sa proučavanjem ovog ajla, obavezno pogledajte ajl ELEMENTARNE

Διαβάστε περισσότερα

MALA NOVOGRČKA GRAMATIKA

MALA NOVOGRČKA GRAMATIKA MALA NOVOGRČKA GRAMATIKA I II ARISTOTELOV UNIVERZITET U TESALONIKI INSTITUT ZA NOVOGRČKE STUDIJE Fondacija Manolisa Trijandafilidisa Manolis A. Trijandafilidis MALA NOVOGRČKA GRAMATIKA Preveo i priredio

Διαβάστε περισσότερα

ANALIZA SA ALGEBROM I razred MATEMATI^KA LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA. p q r F

ANALIZA SA ALGEBROM I razred MATEMATI^KA LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA. p q r F ANALIZA SA ALGEBROM I razred MATEMATI^KA LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA. Istinitosna tablica p q r F odgovara formuli A) q p r p r). B) q p r p r). V) q p r p r). G) q p r p r). D) q p r p r). N) Ne znam. Date

Διαβάστε περισσότερα

Projektovanje informacionih sistema 39

Projektovanje informacionih sistema 39 Projektovanje informacionih sistema 39 Glava 3 3.0 Osnove relacione algebre - uvod Za manipulisanje podacima i tabelama u relacionim bazama podataka potrebna su osnovna znanja iz relacione algebre. Relaciona

Διαβάστε περισσότερα

Αλληλεπίδραση ακτίνων-χ με την ύλη

Αλληλεπίδραση ακτίνων-χ με την ύλη Άσκηση 8 Αλληλεπίδραση ακτίνων-χ με την ύλη Δ. Φ. Αναγνωστόπουλος Τμήμα Μηχανικών Επιστήμης Υλικών Πανεπιστήμιο Ιωαννίνων Ιωάννινα 2013 Άσκηση 8 ii Αλληλεπίδραση ακτίνων-χ με την ύλη Πίνακας περιεχομένων

Διαβάστε περισσότερα

Ukupni proteini u serumu

Ukupni proteini u serumu Ukupni proteini u serumu Proteini u humanom serumu se nalaze u vidu kompleksne smeše, a mogu se klasifikovati prema hemijskim osobinama, katalitičkoj sposobnosti i imunološkim osobinama. U plazmi je do

Διαβάστε περισσότερα

OSNOVI AUTOMATSKOG UPRAVLJANJA PROCESIMA. Vežba br. 6: Dinamika sistema u frekventnom domenu u MATLABu

OSNOVI AUTOMATSKOG UPRAVLJANJA PROCESIMA. Vežba br. 6: Dinamika sistema u frekventnom domenu u MATLABu OSNOVI AUTOMATSKOG UPRAVLJANJA PROCESIMA Vežba br. 6: Dinamika sistema u frekventnom domenu u MATLABu I Definisanje frekventnih karakteristika Dinamički modeli sistema se definišu u vremenskom, Laplace-ovom

Διαβάστε περισσότερα

OSNOVNA ŠKOLA HEMIJA

OSNOVNA ŠKOLA HEMIJA OSNOVNA ŠKOLA HEMIJA UPUTSTVO TAKMIČARIMA Zadatak br. Bodovi 1. 10 2. 10 3. 10 4. 10 5. 1o 6. 10 7. 10 8. 10 9. 10 10. 10 Ukupno: 100 bodova - Za izradu testa planirano je 120 minuta. - U toku izrade

Διαβάστε περισσότερα

BIOHEMIJA I LABORATORIJSKE VJEŽBE

BIOHEMIJA I LABORATORIJSKE VJEŽBE BIOHEMIJA I LABORATORIJSKE VJEŽBE Student: Vježba broj 1 KVALITATIVNO I KVANTITATIVNO ODREĐIVANJE UGLJIKOHIDRATA 1. TEORETSKI DIO Ugljikohidrati (šećeri, saharidi) su spojevi izgrađeni od lanca ugljikovodika

Διαβάστε περισσότερα

Ι ΙΟΤΗΤΕΣ ΤΩΝ ΑΤΟΜΩΝ. Παππάς Χρήστος Επίκουρος Καθηγητής

Ι ΙΟΤΗΤΕΣ ΤΩΝ ΑΤΟΜΩΝ. Παππάς Χρήστος Επίκουρος Καθηγητής ΗΛΕΚΤΡΟΝΙΚΗ ΟΜΗ ΚΑΙ Ι ΙΟΤΗΤΕΣ ΤΩΝ ΑΤΟΜΩΝ Παππάς Χρήστος Επίκουρος Καθηγητής ΤΟ ΜΕΓΕΘΟΣ ΤΩΝ ΑΤΟΜΩΝ Ατομική ακτίνα (r) : ½ της απόστασης μεταξύ δύο ομοιοπυρηνικών ατόμων, ενωμένων με απλό ομοιοπολικό δεσμό.

Διαβάστε περισσότερα

POJAVE NA GRANICAMA FAZA ADSORPCIJA

POJAVE NA GRANICAMA FAZA ADSORPCIJA POJAVE NA GRANICAMA FAZA ADSORPCIJA Šta je adsorpcija na granici tečne faze Adsorpcija je povećanje ili smanjenje koncentracije rastvorka u graničnom nom sloju u odnosu na unutrašnjost njost rastvora.

Διαβάστε περισσότερα

Na grafiku bi to značilo :

Na grafiku bi to značilo : . Ispitati tok i skicirati grafik funkcije + Oblast definisanosti (domen) Kako zadata funkcija nema razlomak, to je (, ) to jest R Nule funkcije + to jest Ovo je jednačina trećeg stepena. U ovakvim situacijama

Διαβάστε περισσότερα

Μάθημα 12ο. O Περιοδικός Πίνακας Και το περιεχόμενό του

Μάθημα 12ο. O Περιοδικός Πίνακας Και το περιεχόμενό του Μάθημα 12ο O Περιοδικός Πίνακας Και το περιεχόμενό του Γενική και Ανόργανη Χημεία 201-17 2 Η χημεία ΠΠΠ (= προ περιοδικού πίνακα) μαύρο χάλι από αταξία της πληροφορίας!!! Καμμία οργάνωση των στοιχείων.

Διαβάστε περισσότερα

Bioenergetski i globalni značaj

Bioenergetski i globalni značaj Bioenergetski i globalni značaj aj Transformacija energije: svetlosna električna hemijska (energija makroenergetskih jedinjenja) sinteza organskih materija. FOTOSINTEZA VODA+SVETLOST HEMIJSKA ENERG HLOROFIL

Διαβάστε περισσότερα

VJEROJATNOST I STATISTIKA Popravni kolokvij - 1. rujna 2016.

VJEROJATNOST I STATISTIKA Popravni kolokvij - 1. rujna 2016. Broj zadataka: 5 Vrijeme rješavanja: 120 min Ukupan broj bodova: 100 Zadatak 1. (a) Napišite aksiome vjerojatnosti ako je zadan skup Ω i σ-algebra F na Ω. (b) Dokažite iz aksioma vjerojatnosti da za A,

Διαβάστε περισσότερα

Termofizika. Glava Temperatura

Termofizika. Glava Temperatura Glava 7 Termofizika Toplota je jedan od oblika energije sa čijim transferom sa tela na telo se svakodnevno srećemo. Tako nas na primer, leti Sunce zagreva tokom dana dok su vedre letnje noći često prilično

Διαβάστε περισσότερα

panagiotisathanasopoulos.gr

panagiotisathanasopoulos.gr . Παναγιώτης Αθανασόπουλος Χηµικός ιδάκτωρ Παν. Πατρών. Οξειδοαναγωγή Παναγιώτης Αθανασόπουλος Χημικός, Διδάκτωρ Πανεπιστημίου Πατρών 95 Χηµικός ιδάκτωρ Παν. Πατρών 96 Χηµικός ιδάκτωρ Παν. Πατρών. Τι ονοµάζεται

Διαβάστε περισσότερα

τροχιακά Η στιβάδα καθορίζεται από τον κύριο κβαντικό αριθµό (n) Η υποστιβάδα καθορίζεται από τους δύο πρώτους κβαντικούς αριθµούς (n, l)

τροχιακά Η στιβάδα καθορίζεται από τον κύριο κβαντικό αριθµό (n) Η υποστιβάδα καθορίζεται από τους δύο πρώτους κβαντικούς αριθµούς (n, l) ΑΤΟΜΙΚΑ ΤΡΟΧΙΑΚΑ Σχέση κβαντικών αριθµών µε στιβάδες υποστιβάδες - τροχιακά Η στιβάδα καθορίζεται από τον κύριο κβαντικό αριθµό (n) Η υποστιβάδα καθορίζεται από τους δύο πρώτους κβαντικούς αριθµούς (n,

Διαβάστε περισσότερα

Tvrd enje 3: Ako su formule A i A B tautologije, onda je tautologija. Dokaz: Neka su A i A B tautologije.

Tvrd enje 3: Ako su formule A i A B tautologije, onda je tautologija. Dokaz: Neka su A i A B tautologije. Svojstva tautologija Tvrd enje 3: Ako su formule A i A B tautologije, onda je tautologija i formula B. Dokaz: Neka su A i A B tautologije. Pretpostavimo da B nije tautologija. Tada postoji valuacija v

Διαβάστε περισσότερα

ΕΠΑΝΑΛΗΠΤΙΚΑ ΘΕΜΑΤΑ 2015 Β ΦΑΣΗ Γ ΓΕΝΙΚΟΥ ΛΥΚΕΙΟΥ ΘΕΤΙΚΗ ΧΗΜΕΙΑ ÅÍ-ÔÁÎÇ ΕΚΦΩΝΗΣΕΙΣ

ΕΠΑΝΑΛΗΠΤΙΚΑ ΘΕΜΑΤΑ 2015 Β ΦΑΣΗ Γ ΓΕΝΙΚΟΥ ΛΥΚΕΙΟΥ ΘΕΤΙΚΗ ΧΗΜΕΙΑ ÅÍ-ÔÁÎÇ ΕΚΦΩΝΗΣΕΙΣ ΤΑΞΗ: ΚΑΤΕΥΘΥΝΣΗ: ΜΑΘΗΜΑ: ΘΕΜΑ Α Γ ΓΕΝΙΚΟΥ ΛΥΚΕΙΟΥ ΘΕΤΙΚΗ ΧΗΜΕΙΑ Ηµεροµηνία: Τετάρτη 15 Απριλίου 2015 ιάρκεια Εξέτασης: 3 ώρες ΕΚΦΩΝΗΣΕΙΣ Για τις ερωτήσεις Α1 έως και Α4 να γράψετε στο τετράδιό σας τον

Διαβάστε περισσότερα

BIOGENI ELEMENTI (BIOELEMENTI)

BIOGENI ELEMENTI (BIOELEMENTI) BIOGENI ELEMENTI (BIOELEMENTI) IAKO BIOMOLEKULI SAČINJAVANJU SVA ŽIVA BIĆA ONI SAMI SU NAČINJENI OD MALOG BROJA HEMIJSKIH ELEMENATA -BIOGENI ELEMENTI- C, H, O, N, P i S čine 99% mase ćelija-najvažniji

Διαβάστε περισσότερα

Mate Vijuga: Rijeseni zadaci iz matematike za srednju skolu

Mate Vijuga: Rijeseni zadaci iz matematike za srednju skolu 7. KOMPLEKSNI BROJEVI 7. Opc pojmov Kompleksn brojev su sastavljen dva djela: Realnog djela (Re) magnarnog djela (Im) Promatrajmo broj a+ b = + 3 Realn do jednak je Re : Imagnarna jednca: = - l = (U elektrotehnc

Διαβάστε περισσότερα

ΗΛΙΑΣΚΟΣ ΦΡΟΝΤΙΣΤΗΡΙΑ. Γενικής Παιδείας Χημεία Α Λυκείου ΥΠΗΡΕΣΙΕΣ ΠΑΙΔΕΙΑΣ ΥΨΗΛΟΥ ΕΠΙΠΕΔΟΥ. Επιμέλεια: ΒΑΣΙΛΗΣ ΛΟΓΟΘΕΤΗΣ

ΗΛΙΑΣΚΟΣ ΦΡΟΝΤΙΣΤΗΡΙΑ. Γενικής Παιδείας Χημεία Α Λυκείου ΥΠΗΡΕΣΙΕΣ ΠΑΙΔΕΙΑΣ ΥΨΗΛΟΥ ΕΠΙΠΕΔΟΥ. Επιμέλεια: ΒΑΣΙΛΗΣ ΛΟΓΟΘΕΤΗΣ ΗΛΙΑΣΚΟΣ ΦΡΟΝΤΙΣΤΗΡΙΑ ΥΠΗΡΕΣΙΕΣ ΠΑΙΔΕΙΑΣ ΥΨΗΛΟΥ ΕΠΙΠΕΔΟΥ Γενικής Παιδείας Χημεία Α Λυκείου Επιμέλεια: ΒΑΣΙΛΗΣ ΛΟΓΟΘΕΤΗΣ e-mail: info@iliaskos.gr www.iliaskos.gr 1 57 1.. 1 kg = 1000 g 1 g = 0,001 kg 1

Διαβάστε περισσότερα

Υ ΑΤΙΚΗ ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΙΟ ΑΙΓΑΙΟΥ ΤΟΜΕΑΣ ΠΕΡΙΒΑΛΛΟΝΤΙΚΗΣ ΜΗΧΑΝΙΚΗΣ ΚΑΙ ΕΠΙΣΤΗΜΗΣ Κ. Π. ΧΑΛΒΑ ΑΚΗΣ ΜΥΤΙΛΗΝΗ 2004. Καθηγητής Περ.

Υ ΑΤΙΚΗ ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΙΟ ΑΙΓΑΙΟΥ ΤΟΜΕΑΣ ΠΕΡΙΒΑΛΛΟΝΤΙΚΗΣ ΜΗΧΑΝΙΚΗΣ ΚΑΙ ΕΠΙΣΤΗΜΗΣ Κ. Π. ΧΑΛΒΑ ΑΚΗΣ ΜΥΤΙΛΗΝΗ 2004. Καθηγητής Περ. ΠΑΝΕΠΙΣΤΗΜΙΟ ΑΙΓΑΙΟΥ ΤΟΜΕΑΣ ΠΕΡΙΒΑΛΛΟΝΤΙΚΗΣ ΜΗΧΑΝΙΚΗΣ ΚΑΙ ΕΠΙΣΤΗΜΗΣ Υ ΑΤΙΚΗ ΧΗΜΕΙΑ ΤΜΗΜΑ ΠΕΡΙΒΑΛΛΟΝΤΟΣ ΜΥΤΙΛΗΝΗ 2004 Κ. Π. ΧΑΛΒΑ ΑΚΗΣ Καθηγητής Περ. Μηχανικής ΠΕΡΙΕΧΟΜΕΝΑ ΠΕΡΙΕΧΟΜΕΝΑ...1 1 ΕΙΣΑΓΩΓΗ...3

Διαβάστε περισσότερα

SUŠENJE I REVITALIZACIJA IZOLACIJE ENERGETSKIH TRANSFORMATORA TOKOM RADA NA MREŢI

SUŠENJE I REVITALIZACIJA IZOLACIJE ENERGETSKIH TRANSFORMATORA TOKOM RADA NA MREŢI Referat A2-06 SUŠENJE I REVITALIZACIJA IZOLACIJE ENERGETSKIH TRANSFORMATORA TOKOM RADA NA MREŢI Dejan Pantić*, VIMAP D.O.O., Beograd Radovan Radosavljević Elektrotehnički fakultet, Beograd Vladimir Pantić

Διαβάστε περισσότερα

Geometrijske karakteristike poprenih presjeka nosaa. 9. dio

Geometrijske karakteristike poprenih presjeka nosaa. 9. dio Geometrijske karakteristike poprenih presjeka nosaa 9. dio 1 Sile presjeka (unutarnje sile): Udužna sila N Poprena sila T Moment uvijanja M t Moment savijanja M Napreanja 1. Normalno napreanje σ. Posmino

Διαβάστε περισσότερα

2.3 Γενικά για το χημικό δεσμό - Παράγοντες που καθορίζουν τη χημική συμπεριφορά του ατόμου.

2.3 Γενικά για το χημικό δεσμό - Παράγοντες που καθορίζουν τη χημική συμπεριφορά του ατόμου. 2.3 Γενικά για το χημικό δεσμό - Παράγοντες που καθορίζουν τη χημική συμπεριφορά του ατόμου. 10.1. Ερώτηση: Τι ονομάζουμε χημικό δεσμό; Ο χημικός δεσμός είναι η δύναμη που συγκρατεί τα άτομα ή άλλες δομικές

Διαβάστε περισσότερα

Devizno tržište. Mart 2010 Ekonomski fakultet, Beograd Irena Janković

Devizno tržište. Mart 2010 Ekonomski fakultet, Beograd Irena Janković Devizno tržište Devizni urs i devizno tržište Devizni urs - cena jedne valute izražena u drugoj valuti Promene deviznog ursa utiču na vrednost ative i pasive oje su izražene u stranoj valuti Devizni urs

Διαβάστε περισσότερα

PRERADA NAFTE PRIMARNA PRERADA NAFTE

PRERADA NAFTE PRIMARNA PRERADA NAFTE RUDARSKI ODSEK-Eksploatacija tečnih i gasovitih mineralnih sirovina i gasna tehnika PREDMET: HEMIJA I PRERADA NAFTE I GASA (za studente VI semestra) Prof. dr AleksandraKostic-Pulek ( 09.05.2008) PRERADA

Διαβάστε περισσότερα

I S L A M I N O M I C J U R N A L J u r n a l E k o n o m i d a n P e r b a n k a n S y a r i a h

I S L A M I N O M I C J U R N A L J u r n a l E k o n o m i d a n P e r b a n k a n S y a r i a h A n a l i s a M a n a j e m e n B P I H d i B a n k S y a r i a h I S S N : 2 0 8 7-9 2 0 2 I S L A M I N O M I C P e n e r b i t S T E S I S L A M I C V I L L A G E P e n a n g g u n g J a w a b H. M

Διαβάστε περισσότερα

Karakterizacija kontinualnih sistema u prelaznom režimu

Karakterizacija kontinualnih sistema u prelaznom režimu Karakterizacija kontinualnih sistema u prelaznom režimu Postoji veći broj parametara koji karakterišu ponašanje sistema u prelaznom režimu. Ovi parametri pripadaju različitim prostorima u kojima se sistemi

Διαβάστε περισσότερα

Algebarske strukture

Algebarske strukture i operacije Univerzitet u Nišu Prirodno Matematički Fakultet februar 2010 Istraživačka stanica Petnica i operacije Operacije Šta je to algebra i apstraktna algebra? Šta je to algebarska struktura? Cemu

Διαβάστε περισσότερα

o glikolipidi (glicero- i sfingoglikolipidi sadrže ostatke ugljenihhidrata (β-dglukoze,

o glikolipidi (glicero- i sfingoglikolipidi sadrže ostatke ugljenihhidrata (β-dglukoze, LIPIDI aziv potiče od grčke reči lipos, mast. Lipidi su biomolekuli koji se nalaze u biljnim i životinjskim tkivima; rastvorni su u nepolarnim organskim rastvaračima (hloroform, dietiletar, benzen, aceton),

Διαβάστε περισσότερα

ΠΑΓΚΥΠΡΙΑ ΕΝΩΣΗ ΕΠΙΣΤΗΜΟΝΩΝ ΧΗΜΙΚΩΝ ΠΑΓΚΥΠΡΙΑ ΟΛΥΜΠΙΑΔΑ ΧΗΜΕΙΑΣ 2012 ΓΙΑ ΤΗ Β ΤΑΞΗ ΛΥΚΕΙΟΥ ΥΠΟ ΤΗΝ ΑΙΓΙΔΑ ΤΟΥ ΥΠΟΥΡΓΕΙΟΥ ΠΑΙΔΕΙΑΣ ΚΑΙ ΠΟΛΙΤΙΣΜΟΥ

ΠΑΓΚΥΠΡΙΑ ΕΝΩΣΗ ΕΠΙΣΤΗΜΟΝΩΝ ΧΗΜΙΚΩΝ ΠΑΓΚΥΠΡΙΑ ΟΛΥΜΠΙΑΔΑ ΧΗΜΕΙΑΣ 2012 ΓΙΑ ΤΗ Β ΤΑΞΗ ΛΥΚΕΙΟΥ ΥΠΟ ΤΗΝ ΑΙΓΙΔΑ ΤΟΥ ΥΠΟΥΡΓΕΙΟΥ ΠΑΙΔΕΙΑΣ ΚΑΙ ΠΟΛΙΤΙΣΜΟΥ ΠΑΓΚΥΠΡΙΑ ΕΝΩΣΗ ΕΠΙΣΤΗΜΟΝΩΝ ΧΗΜΙΚΩΝ ΠΑΓΚΥΠΡΙΑ ΟΛΥΜΠΙΑΔΑ ΧΗΜΕΙΑΣ 2012 ΓΙΑ ΤΗ Β ΤΑΞΗ ΛΥΚΕΙΟΥ KYΡIAKH 18 MAΡTIOY 2012 ΔΙΑΡΚΕΙΑ:ΤΡΕΙΣ (3) ΩΡΕΣ ΥΠΟ ΤΗΝ ΑΙΓΙΔΑ ΤΟΥ ΥΠΟΥΡΓΕΙΟΥ ΠΑΙΔΕΙΑΣ ΚΑΙ ΠΟΛΙΤΙΣΜΟΥ Να μελετήσετε

Διαβάστε περισσότερα

ΙΑΦΑ Φ ΝΕΙ Ε ΕΣ Ε ΧΗΜΕ Μ Ι Ε ΑΣ ΓΥΜΝ Μ ΑΣΙΟΥ H

ΙΑΦΑ Φ ΝΕΙ Ε ΕΣ Ε ΧΗΜΕ Μ Ι Ε ΑΣ ΓΥΜΝ Μ ΑΣΙΟΥ H Hταξινόµηση των στοιχείων τάξη Γ γυµνασίου Αναγκαιότητα ταξινόµησης των στοιχείων Μέχρι το 1700 µ.χ. ο άνθρωπος είχε ανακαλύψει µόνο 15 στοιχείακαι το 1860 µ.χ. περίπου 60στοιχεία. Σηµαντικοί Χηµικοί της

Διαβάστε περισσότερα

Chi-kvadrat test. Chi-kvadrat (χ2) test

Chi-kvadrat test. Chi-kvadrat (χ2) test 1 Chi-kvadrat test Chi-kvadrat (χ2) test Test za proporcije, porede se frekvence Neparametarski test Koriste se dihotomne varijable Proverava se veza između dva faktora Npr. tretmana i bolesti pola i smrtnosti

Διαβάστε περισσότερα

1. Έντυπα αιτήσεων αποζημίωσης... 2 1.1. Αξίωση αποζημίωσης... 2 1.1.1. Έντυπο... 2 1.1.2. Πίνακας μεταφράσεων των όρων του εντύπου...

1. Έντυπα αιτήσεων αποζημίωσης... 2 1.1. Αξίωση αποζημίωσης... 2 1.1.1. Έντυπο... 2 1.1.2. Πίνακας μεταφράσεων των όρων του εντύπου... ΑΠΟΖΗΜΙΩΣΗ ΘΥΜΑΤΩΝ ΕΓΚΛΗΜΑΤΙΚΩΝ ΠΡΑΞΕΩΝ ΣΛΟΒΕΝΙΑ 1. Έντυπα αιτήσεων αποζημίωσης... 2 1.1. Αξίωση αποζημίωσης... 2 1.1.1. Έντυπο... 2 1.1.2. Πίνακας μεταφράσεων των όρων του εντύπου... 3 1 1. Έντυπα αιτήσεων

Διαβάστε περισσότερα

MAKRO-, MIKRO- I POLUMIKROMETODE

MAKRO-, MIKRO- I POLUMIKROMETODE Analiza namirnica 6 MAKRO-, MIKRO- I POLUMIKROMETODE Atributi makro, mikro- i polumikro- doslovce proističu iz veličine probe koja se uzima za analizu. Iako u analitičkoj hemiji postoji gruba podela na

Διαβάστε περισσότερα

TAČKA i PRAVA. , onda rastojanje između njih računamo po formuli C(1,5) d(b,c) d(a,b)

TAČKA i PRAVA. , onda rastojanje između njih računamo po formuli C(1,5) d(b,c) d(a,b) TAČKA i PRAVA Najpre ćemo se upoznati sa osnovnim formulama i njihovom primenom.. Rastojanje između dve tačke Ako su nam date tačke Ax (, y) i Bx (, y ), onda rastojanje između njih računamo po formuli

Διαβάστε περισσότερα

USB Charger. Battery charger/power supply via 12 or 24V cigarette lighter

USB Charger. Battery charger/power supply via 12 or 24V cigarette lighter USB Charger Battery charger/power supply via 12 or 24V cigarette lighter Compact charger for devices chargeable via USB For example ipod, iphone, MP3 player, etc. Output voltage: 5V; up to 1.2A; short-circuit

Διαβάστε περισσότερα

ΛΥΣΕΙΣ. 1. Χαρακτηρίστε τα παρακάτω στοιχεία ως διαµαγνητικά ή. Η ηλεκτρονική δοµή του 38 Sr είναι: 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 6 3d 10 4s 2 4p 6 5s 2

ΛΥΣΕΙΣ. 1. Χαρακτηρίστε τα παρακάτω στοιχεία ως διαµαγνητικά ή. Η ηλεκτρονική δοµή του 38 Sr είναι: 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 6 3d 10 4s 2 4p 6 5s 2 ΛΥΣΕΙΣ 1. Χαρακτηρίστε τα παρακάτω στοιχεία ως διαµαγνητικά ή παραµαγνητικά: 38 Sr, 13 Al, 32 Ge. Η ηλεκτρονική δοµή του 38 Sr είναι: 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 6 3d 10 4s 2 4p 6 5s 2 Η ηλεκτρονική δοµή του

Διαβάστε περισσότερα

SAZNANJA O MATERIJI OD STAROG DO XIX VEKA

SAZNANJA O MATERIJI OD STAROG DO XIX VEKA SAZNANJA O MATERIJI OD STAROG DO XIX VEKA U najstarija vremena, čovek je svoja poimanja sveta iskazivao mitovima. MIT (mitos) reč, priča, kazivanje (grč.); MITOLOGIJA od, priča i (logos), reč, učenje.

Διαβάστε περισσότερα

Rad, energija, snaga. Glava Rad

Rad, energija, snaga. Glava Rad Glava 4 Rad, energija, snaga Pojam energije je jedan od najvažnijih u nauci i tehnici ali se koristi i u svakodnevnom životu. U našoj svakodnevnici taj pojam se obično odnosi na gorivo za pokretanje automobila

Διαβάστε περισσότερα

Rastvor predstavlja homogenu smešu dve ili više komponenti. Uslovna podela komponenata na rastvorak i rastvarač:

Rastvor predstavlja homogenu smešu dve ili više komponenti. Uslovna podela komponenata na rastvorak i rastvarač: RASTVORI 1 Rastvor predstavlja homogenu smešu dve ili više komponenti. Uslovna podela komponenata na rastvorak i rastvarač: Rastvarač je komponenta koja ima isto agregatno stanje kao i dobijeni rastvor.

Διαβάστε περισσότερα

Induktivno spregnuta kola

Induktivno spregnuta kola Induktivno spregnuta kola 13. januar 2016 Transformatori se koriste u elektroenergetskim sistemima za povišavanje i snižavanje napona, u elektronskim i komunikacionim kolima za promjenu napona i odvajanje

Διαβάστε περισσότερα

ΗΛΙΑΣΚΟΣ ΦΡΟΝΤΙΣΤΗΡΙΑ. Θετικής Κατεύθυνσης Χημεία Γ Λυκείου ΥΠΗΡΕΣΙΕΣ ΠΑΙΔΕΙΑΣ ΥΨΗΛΟΥ ΕΠΙΠΕΔΟΥ ΚΑΛΟΓΝΩΜΗΣ ΗΛΙΑΣΚΟΣ

ΗΛΙΑΣΚΟΣ ΦΡΟΝΤΙΣΤΗΡΙΑ. Θετικής Κατεύθυνσης Χημεία Γ Λυκείου ΥΠΗΡΕΣΙΕΣ ΠΑΙΔΕΙΑΣ ΥΨΗΛΟΥ ΕΠΙΠΕΔΟΥ ΚΑΛΟΓΝΩΜΗΣ ΗΛΙΑΣΚΟΣ ΗΛΙΑΣΚΟΣ ΦΡΟΝΤΙΣΤΗΡΙΑ ΥΠΗΡΕΣΙΕΣ ΠΑΙΔΕΙΑΣ ΥΨΗΛΟΥ ΕΠΙΠΕΔΟΥ Θετικής Κατεύθυνσης Χημεία Γ Λυκείου ΚΑΛΟΓΝΩΜΗΣ ΗΛΙΑΣΚΟΣ e-mail: info@iliaskosgr wwwiliaskosgr 0 2 7 1s 2s ΗΛΙΑΣΚΟΣ ΦΡΟΝΤΙΣΤΗΡΙΑ 2p 3s 14 2 2 6

Διαβάστε περισσότερα

Dekompozicija DFT. Brzi algoritmi na bazi radix-2. Brza Furijeova transofrmacija. Tačnost izračunavanja. Kompleksna FFT OASDSP 1: 7 FFT

Dekompozicija DFT. Brzi algoritmi na bazi radix-2. Brza Furijeova transofrmacija. Tačnost izračunavanja. Kompleksna FFT OASDSP 1: 7 FFT OASDSP : 7 FFT Dkompozicija DFT Brzi algoritmi a bazi radix- Brza Furijova trasofrmacija Tačost izračuavaja Komplksa FFT ovi Sad, Oktobar 5 straa OASDSP : 7 FFT Brza trasformacija : itrativa dkompozicija

Διαβάστε περισσότερα

ΟΜΟΣΠΟΝ ΙΑ ΕΚΠΑΙ ΕΥΤΙΚΩΝ ΦΡΟΝΤΙΣΤΩΝ ΕΛΛΑ ΟΣ (Ο.Ε.Φ.Ε.) ΕΠΑΝΑΛΗΠΤΙΚΑ ΘΕΜΑΤΑ ΕΠΑΝΑΛΗΠΤΙΚΑ ΘΕΜΑΤΑ 2014. ÄÉÁÍüÇÓÇ

ΟΜΟΣΠΟΝ ΙΑ ΕΚΠΑΙ ΕΥΤΙΚΩΝ ΦΡΟΝΤΙΣΤΩΝ ΕΛΛΑ ΟΣ (Ο.Ε.Φ.Ε.) ΕΠΑΝΑΛΗΠΤΙΚΑ ΘΕΜΑΤΑ ΕΠΑΝΑΛΗΠΤΙΚΑ ΘΕΜΑΤΑ 2014. ÄÉÁÍüÇÓÇ ΤΑΞΗ: ΜΑΘΗΜΑ: ΘΕΜΑ Α Α ΓΕΝΙΚΟΥ ΛΥΚΕΙΟΥ ΧΗΜΕΙΑ Ηµεροµηνία: Τετάρτη 23 Απριλίου 2014 ιάρκεια Εξέτασης: 2 ώρες ΕΚΦΩΝΗΣΕΙΣ Να γράψετε στο τετράδιο σας τον αριθµό κάθε µίας από τις ερωτήσεις A1 έως A4 και δίπλα

Διαβάστε περισσότερα

ZADACI. Biohemija I

ZADACI. Biohemija I ZADACI Biohemija I 05.01.2016. 1. Povezanost između titracione krive i kiselinsko-baznih svojstava glicina. 100 ml 0,1 M otopine glicina (Gly) pri ph 1,72 titrirano je sa 2 M otopinom NaOH. ph je praćen,

Διαβάστε περισσότερα

Fakultet tehničkih nauka, Softverske i informacione tehnologije, Matematika 2 KOLOKVIJUM 1. Prezime, ime, br. indeksa:

Fakultet tehničkih nauka, Softverske i informacione tehnologije, Matematika 2 KOLOKVIJUM 1. Prezime, ime, br. indeksa: Fakultet tehničkih nauka, Softverske i informacione tehnologije, Matematika KOLOKVIJUM 1 Prezime, ime, br. indeksa: 4.7.1 PREDISPITNE OBAVEZE sin + 1 1) lim = ) lim = 3) lim e + ) = + 3 Zaokružiti tačne

Διαβάστε περισσότερα