ДА ЛИ СУ САСИ ИМАЛИ ПРИВИЛЕГИЈЕ У МЕШОВИТИМ СПОРОВИМА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ?

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "ДА ЛИ СУ САСИ ИМАЛИ ПРИВИЛЕГИЈЕ У МЕШОВИТИМ СПОРОВИМА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ?"

Transcript

1 УДК (497.11) 12/14 CERIF: S110; H220 Др Андреја Катанчевић * ДА ЛИ СУ САСИ ИМАЛИ ПРИВИЛЕГИЈЕ У МЕШОВИТИМ СПОРОВИМА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ? Према сведочењима савременика, средњовековни српски краљеви дугују своје богатство и моћ бројним рудницима метала који су постојали у њиховој држави. Вађење руде метала у Србији се везује за долазак Саса, рудара немачког порекла. Саси су у средњовековној Европи били народ рударских стручњака, који је радио у рудницима далеко ван своје постојбине Саксоније. Они су се том уносном привредном делатношћу бавили и у Чешкој, Угарској (у данашњој Словачкој и у Ердељу), Босни, али и у Србији. Њихов долазак се традиционално везује за владавину краља Стефана Уроша I ( ). Иако нису сачувани извори који би то директно потврдили, сматра се да су римокатолицима Сасима приликом доласка у православну Србију морале бити дате одређене привилегије, као што су самоуправа, слобода вероисповедања, рударске концесије. Међу тим привилегијама се често наводе и судске, а посебно право Саса на мешовити суд или мешовиту пороту у спору са припадницима друге етничке скупине. Рад покушава да преиспита ову последњу тезу кроз историјски метод и језичко, системско и историјско тумачење извора, пре свих повеља српских краљева издатих Дубровнику, Душановог законика и Законика о рудницима деспота Стефана Лазаревића. Кључне речи: Саси. Средњовековно српско право. Порота. Средњовековно судство. Душанов законик. * Аутор је доцент Правног факултета Универзитета у Београду, andreja katancevic@gmail.com. 107

2 Анали Правног факултета у Београду, година LXIII, 2/ УВОД...поче краљ Стефан настојати да повећа своје приходе и царине. У ту сврху посла у Немачку људе да му доведу Немце веште у копању злата, сребра и других ковина. И тако, благодарећи многим рудницима које му ови отворише, порасте веома његово благо и постаде врло богат. Ово нису умели његови претходници, па су живели припросто, не бринући се за сакупљање блага и стицање новца. 1 Ове речи потичу од Мавра Орбинија, из његове књиге Краљевство Словена (у оригиналу Il regno degli Slavi ), објављене године. Представљају једини извор о томе да је краљ Стефан (Урош I) позвао Сасе рударе да дођу у Србију. Иако се Саси срећу у изворима на територији Србије почевши од времена његове владавине 2, не постоји ни један други извор који би потврдио да их је овај краљ позвао. Иако у изворима нема изричитог помена да су Саси у средњовековној Србији имали одређене привилегије, у литератури се често тврди да су оне постојале. Верује се да су међу осталим привилегијама биле и судске. Те наводне судске привилегије су биле двојаке. Прво, Саси су наводно имали посебно аутономно судство. 3 Друго, они су, како неки писци тврде, имали право слично Дубровчанима, да им у споровима са лицима која нису припадала њиховој етничкој групи суди мешовити суд или мешовита порота пред српским судом. 4 У случају мешовитог суда један судија би био Сас, а други би припадао 1 Мавро Орбини, Краљевство Словена (прев. Здравко Шундрица), Београд 1968, 93. У оригиналу овај одломак гласи:...cominciò Rè Stefano attendere all aumento delle sue rendite, & gabelle. Onde mandò in Alemagna à levare alcuni Tedeschi, periti à cavare di terra oro, argento, & altri metalli. Et così con molte cave, che da detti fece fare accrebbe molto il suo tesoro, & divenne ricchissimo. La qual cosa non seppero fare li suoi predecessori, che vivevano simplicemente, nè si curavano di raccorre i tesori, et ammassare i denari. mode/2up, 9. април М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни I део, Београд 1955, Сима Ћирковић, Саси, Лексикон српског средњег века (ур. С. Ћирковић, Р. Михаљчић), Београд 1999, Зоран Мирковић, Суђење и судије у Србији од XIII до XV века (докторска расправа), Београд 2002, ; Биљана Марковић, Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, Споменик одељења друштвених наука 24/1985, 30 31; С. Ћирковић (1999), 649; Ђорђе Бубало, Душанов законик, Београд 2010, 195, 208; Александар Соловјев, Законик цара Стефана Душана и године, Београд 1980, ; А. Соловјев, Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка, Скопље 1928, 209, фн. 2; Константин Јиречек, Јован Радонић, Историја Срба 2, Београд 1988, 126 и 142; Ружа Ћук, Долазак Саса и успон Брскова, Старо српско рударство, Београд Нови Сад 2002, 22; Срђан Шаркић, Може ли се говорити о 108

3 Андреја Катанчевић (стр ) етничкој групи друге странке у спору. У случају пороте, по половина поротника би била из етничке групе сваке од странака. Иако се често заступа, оваква слика саских судских привилегија није несумњива. Наиме, не постоји нити један једини извор који недвосмислено потврђује овакву привилегију, а до закључака о њеном постојању се дошло тумачењем по аналогији неких одредаба Душановог законика и владарских повеља издатих Дубровнику. То тумачење би могло бити спорно. Рад ће покушати да анализира ове и друге расположиве изворе и да још једном провери тврдњу о постојању саске привилегије на паритетни састав суда и пороте. Бројна отворена питања у науци у вези са судством, уређењем градова и рударске производње неће бити обрађивана јер је обим рада неподесан за то. Из истих разлога ни Саско аутономно судство неће бити посебно разматрано на овом месту. 2. ПОВЕЉЕ ИЗДАТЕ ДУБРОВНИКУ Повеље српских владара издате Дубровнику су вредан извор за проучавање српске средњовековне историје. Оне су незамењиве када се ради о проучавању српског средњовековног судства. Повеље сведоче о постојању мешовитог суда за спорове између Дубровчана и Срба, а касније о постојању мешовите пороте у тим случајевима. 5 У неким од повеља се посебно наглашава да Дубровчани имају иста права у случају спора са Србима као и у случају спора са Сасима. Прва у низу тих повеља је повеља краља Стефана Дечанског ( ). У њој се каже: II. Да имь нѣ оудаве оу комь годѣ дльгоу, лише соудомь да се иштоу, да ѥ ѥдьнь Срьблинь а дроуги Доубровьчанинь. III. Ако боуде пра сь Сасиномь, да боуде ѥднь Сасинь а дроуги Доубровьчанинь, прѣдь теми да се расправлаю. 6 заштити животне средине у средњовековној Србији?, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 1/2014, О овој теми више у новијој литератури вид. З. Мирковић, Стојан Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Београд 1912, 160. Повељу је Новаковић приписивао краљу Милутину и датирао је у годину Ibid.. Ћирковић је доказао да је реч о повељи Милутиновог сина, Стефана Дечанског. С. Ћирковић, Повеља краља Стефана Уроша III Дечанског Дубровчанима из године, Стари српски архив, 5/2006, Нина Кршљанин, Српске средњовековне повеље као извор Душановог законика (докторска дисертација), Београд 2013, 402, фн

4 110 Анали Правног факултета у Београду, година LXIII, 2/2015 У повељи цара Душана Дубровнику од 20. септембра се помиње право Дубровчана, који се називају Латини, на паритетни састав пороте у случају спора са Србима, али не и у случају спора са Сасима: И кьди прии Латининь Срьбина, да да Латининь Срьбиноу половиноу Латинь а половиноу Срьбль сведоке; такожде и Срьбинь када прии Латинина, да моу даѥ сведоке половиноу Срьбль а половиноу Латинь по законоу, како соу имали оу родителя и оу прародителя царства ми, светаго краля. 7 Исту формулацију садржи и повеља цара Уроша Дубровнику од 25. априла године. Саси се у ове две царске повеље чак и не спомињу. Како се мора рачунати с тим да је у време цара Душана било Саса у Србији 8, па свакако и с могућношћу спора између Саса и Дубровчана, мора се претпоставити да су се под Србима овде подразумевали и Саси. Повеља кнеза Лазара издата Дубровчанима 9. јануара године има нешто измењену формулацију у односу на повељу Стефана Дечанског: II. И ако се оучини коя пра мегоу Доубровчани и Срьбли, да се постави половина соуди доубровьчкихь, а половина Срьбль, да се прѣдь ними прѣ. III. И да ѥ порота Доубровчаниноу негова дроужина Доубровчане, кои соу ондези, или кои се нагоу Доубровчане оу наиближнемь местоу. IV. Ако ли оузьхоте обоои сведочбоу, кои се прѣ, да поставе половиноу Доубровчань а половиноу Срьбль; а одь онехьзи сведокь да нѥ вольнь побеки ниѥднь. V. Ако ли оузимаю кою проу Саси зь Доубровчани, такогерѣ да се соуде како и Срьбле: половина Сась соудин а половина Доубровчань. VI. И да не позива Срьбинь Доубровчанина на соудь никамо тькмо прѣдь онези соудие. Такогерѣ и Сасинь да се прѣ прѣдь онемизи соудиями. и да се не моуче прѣдь господство ми ни прѣдь кефалию. 9 Ова формулација се прво понавља у повељи коју је Вук Бранковић издао једанаест дана после кнеза Лазара, а затим у повељама српских владара све до краја постојања српске средњовековне државе 10 и то: 7 С. Новаковић (1912), Упор. М. Динић, 5. 9 С. Новаковић (1912), ; Александар Младеновић, Повеље кнеза Лазара, Београд 2003, Овако касни помен Саса Динић објашњава на следећи начи: Ако су сви рудари пред крај Средњег века код нас називани уопште Сасима не би се могло тврдити да су они сви без разлике уживали посебан правни положај који поменути уговори Сасима дају још у XV столећу. Очигледно, ту се ради о једној ужој

5 Андреја Катанчевић (стр ) повељи деспота Стефана Лазаревића од 2. децембра 1405; 11 повељи Гргура, Ђурђа, Маре и Лазара Бранковића од 29. децембра 1405; 12 повељама деспота Ђурђа Бранковића од 27. децембра и 17. септембра Из повеља се недвосмислено види само то да право на мешовити суд или пороту имају Дубровчани и то без обзира на то да ли се суде са Србима или са Сасима. Повеље не могу сведочити о таквом праву Саса у спору са Србима, јер се таква привилегија у њима не помиње. 14 Наравно адресати су били Дубровчани, а не Саси, па би било разумљиво што се у повељама Дубровчанима не помињу саске категорији људи која се још правно могла сматрати Сасима. М. Динић, 20. Да се у последњем српско-дубровачком уговору налазе одредбе о Сасима по којима би могло изгледати да они још увек чине значајну групу становништва могла су утицати три разлога: Прво, што је реч Сас током времена добила шире значење него што је првобитно имала. Друго, што су нека места задржала уређење које су добила са доласком Саса. Треће, најзад, што се уговор од године ослања на раније уговоре када су Саси стварно чинили засебну етничку и правну категорију становништва у Србији. И овде су се поновиле механички, као што често бива, раније одредбе, без обзира на то што оне нису више потпуно одговарале правом стању по нашим рударским местима (...). М. Динић, 21. Затим о одредбама о Сасима у каснијим повељама Дубровнику Динић каже: У пракси одредбе о мешовитом суду између Дубровчана и Саса сводиле су се уствари на расправљање спорова у местима са наслеђеним саским уређењем, где су Дубровчани и пургари заједнички доносили пресуду. Ако би се узело да curia purgarorum односно Sclauorum у тим местима није овде у питању, онда не видимо на кога би се онај став о Сасима иначе могао примењивати. Морало би се претпоставити да су Саси још увек чинили једну компактну значајну посебну етничку групу која је мимо градских власти решавала своје спорове са Дубровчанима. Такве групе, као што смо видели, више није било, а нема ни трага у изворима о томе да су Дубровчани своје сукобе са становницима рударских места расправљали другде сем са локалним властима. М. Динић, С. Новаковић (1912), Ibid., Ibid., Супротно Б. Марковић, 30. Ауторка чак каже: Специфичан положај Саса може се несумњиво утврдити према документима у којима се одређује судска надлежност за спорове Саса са Србима и Дубровчанима, а затим као доказ наводи горе цитирани део повеље Стефана Дечанског (наводи је као повељу краља Милутина). Као што се из самог цитираног извора може утврдити, нити се у њему помиње регулисање спора између Срба и Саса, нити се то може несумњиво утврдити на основу ове, али ни било које друге сачуване повеље српског владара издате Дубровнику. Донекле исто мишљење као и Б. Марковић заступа и С. Ћирковић: Из владарских повеља од времена краља Милутина види се да су Саси у споровима са домаћим људима и са далматинским трговцима, пре свега Дубровчанима, имали посебан мешовити суд састављен од једнаког броја представника сваке стране. С. Ћирковић (1999),

6 Анали Правног факултета у Београду, година LXIII, 2/2015 привилегије. Тим пре ове повеље не могу послужити као сведочанство о саским привилегијама ДУШАНОВ ЗАКОНИК Душанов законик је неколико чланова посветио пороти. Тако се у њему одређује њен састав и број поротника: 151. Повелѣнїе царьско: Ѡт сьда напрѣдь да ѥсть порота и за много и за мало. а велико дѣло да соу кд порот8ци, а за поманї дльгь да соу вi поротьц8, а за мало дѣло ѕ поротьць. И тизи порот8ци да несоу вол8ни никога оумирити, развѣ да ωправе или пакы да ωкриве. И да ѥст всака порота оу црьквы и попь оу ризах да их закльне. И оу поротѣ камо се векыи кльноу и кога векыи ωправе, тїизи да соу вѣровани Како ѥсть быль законь оу дѣда царева, оу Светаго краля, да соу велїимь властеломь велїи властеле порот8ци, а срѣднїимь людемь противоу ихь дроужина, а себрьдия мь нихь дроужина да соу порот8ци. И да нѣсть оу поротѣ родима ни пизматара Иновѣр8цемь и трьговцемь поротьци половина Срьбль а половина них дроужине, по Закону Светаго краля. 15 Последњи наведени члан (153) Душановог законика даје основа за закључак да су и Саси, као иноверци, имали право да у пороти имају половину својих сународника. Међутим, овај члан оставља места за додатна тумачења. Наиме, први услов да неко има права на паритетну пороту је да је он иноверац, а други да је трговац. Питање је да ли су ови услови постављени алтернативно или кумулативно. Ако би се претпоставило да су услови постављени алтернативно 16, тада би сваком иноверцу сваки припадник његове вероисповести могао да буде поротник. Тако би римокатолицима Дубровчанима поротници могли бити не само Дубровчани, већ и римокатолици Саси, грађани приморских комуна, плаћеници у српској војсци или други римокатолици који би се нашли на територији земље. То би довело до супротног решења у односу на оно које је било установљено повељом законодавца (цара Душана) издатом Дубровнику (да су поротници Дубровчана само Дубровчани). С друге стране, прихватањем алтернативног односа услова би дошло до тога да су трговцима било које вероисповести поротници могли бити трговци било које вероисповести. То би довело до тога да би дубровачким трговцима порот- 15 Ђ. Бубало, 107. Осим наведених, пороти је посвећен и члан 154 Душановог законика, али он неће бити цитиран због тога што није од значаја за тему рада. 16 Јиречек тврди да су се под овом формулацијом подразумевале стране занатлије и трговци. К. Јиречек, Ј. Радонић, 142. Међутим, није јасно како је дошао да закључка да се члан односи и на занатлије.

7 Андреја Катанчевић (стр ) ници могли бити и српски трговци што би још више било насупрот дубровачких привилегија издатих од стране српских владара. Могло би се тврдити да алтернативно постављање ових услова не би било у складу са оним што је познато из других извора. Уколико би се прихватило решење кумулације услова, онда би трговцима иноверцима поротници могли бити трговци иноверци 17, али уз додатно ограничење: по закону Светог краља. То би значило да у Душанов законик улази управо она привилегија која се помиње у повељама које им је он издао. Како Саси јесу иноверци, али нису трговци, то се на њих ова одредба Душановог законика не би односила. Додатни проблем се отвара јединим чланом Душановог законика у коме се помињу Саси. Он гласи: 123. О трьговѣх: Што соу коудѣ посекли Саси горѣ до сїегазїи събора, тоузїи землю да си имаю. Ако соу комоу властѣлиноу без8 прав8ды оузели землю, да се соудѣ съ нимь властѣле Закономь Светаго краля. А ωт сьда напрѣда Сасинь да нѣ сѣче; а што сече, ωногазїи да не тежи, ни людїи да не сагя, тьк8мо да стои поуста, да расте гора. Никто да не забрани Сасиноу горѣ; колико ѥсть трѣбе трьгоу толикозїи да сѣче. Иако се на овом месту не каже да Саси имају право на половину пороте својих сународника, овај члан оставља места за таква тумачења. 18 Наиме, како се овде помиње Закон Светог краља, на који се Душанов законик позива на месту на коме уређује састав пороте, може се извести закључак да се и овде цитирање односи на састав пороте. 19 Осим тога, ако би се члан 153. тумачио у смислу да се свим иноверцима даје право на паритетну пороту, онда би се могао извести закључак да се овде Сасима гарантује право на половину пороте у споровима око земље Слично и С. Новаковић, Законик Стефана Душана, цара српског, 1349 и 1354, Београд 1898, 238; Н. Кршљанин, 400 фн. 1472; Александар Ђорђевић, Старо српско право у судском поступку Душановог законика, Зборник радова Правног факултета у Нишу 43/2003, 334. У овој одредби Душановог законика се не помињу изричито Дубровчани, јер се она примењивала и на друге трговце римокатолике, као нпр. на Которане. З. Мирковић, 147; А. Соловјев (1980), Ове спорове је вероватно решавао или владалац лично, или суд на владаочевом двору или државни суд. 19 З. Мирковић, 176; С. Новаковић (1898), 220; А. Соловјев (1980), ; К. Јиречек, Ј. Радонић, 126; А. Соловјев (1928), 209, фн. 2 (На овом месту Соловјев каже да се ради о суђењу са повлашћеним иностранцима, али не наводи да се ради о примени члана 153 Душановог законика.);с. Ћирковић, Завршна разматрања: Рударство у привреди земље, Старо српско рударство, Београд Нови Сад 2002, 210; С. Шаркић (2014), За разлику од текста повеље, који Србима противставља само Латине, а тек повеље краља Милутина, која је засебно издвајала Дубровчане и Сасе, Зако- 113

8 Анали Правног факултета у Београду, година LXIII, 2/2015 Међутим, члан 123 дозвољава и неколико другачијих тума чења. Прво, треба приметити да се Закон Светог краља (Милутина) у Душановом законику помиње на укупно три места: у члановима 123, 152 и 153. У члановима 152 и 153 се на овај Закон 21 изричито упућује у материји састава пороте. У члану 123 се нигде не помиње састав пороте, чак ни сама порота. Могуће је да је Закон Светог краља могао садржавати и друге норме, а не само оне о саставу пороте. На пример, могле су се поред процесних, наћи и материјалне норме, које би могле уређивати права странака у ситуацији коју помиње члан 123. Изостанак помена пороте само у члану 123 би могао бити додатни аргумент да се овде не упућује на норму о пороти. Друго, Закон Светог краља о пороти из чланова 152 и 153, не мора бити идентичан акт Закону Светог краља из члана 123. Могуће је не само да је реч о нормама различите садржине или природе, већ и о два различита акта. Треће, чак и да се у члану 123 ради о Закону Светог краља о пороти, то не мора да значи да се ту упућује на норму из члана 153 (чији би се услови тумачили шире и алтернативно). Могуће је да се ради о упућивању на норму из члана 152. То би значило да члан 123 не жели да каже да би у случају спора између властелина православног Србина и римокатолика Саса, половина пороте морала бити сачињена од Срба, а половина од Саса, већ да би половина пороте морала бити оформљена од људи који по друштвеном статусу одговарају властелину, а друга половина од лица који деле друштвени статус Саса ( велїимь властеломь велїи властеле порот8ци, а срѣднїимь людемь противоу ихь дроужина, а себрьдиямь нихь дроужина да соу порот8ци. ). 22 Овако је члан 123 тумачио Јиречек. 23 Тако се може закључити да Душанов законик не пружа или никаквог или јако слабог основа за тезу да су Саси у споровима са Србима имали право на половину судија (или поротника). ник говори сасвим апстрактно о иноверцима, што је за тадашње време сасвим прихватљив термин који је требало да означи странце са којима је Србија имала трговачких послова. Н. Кршљанин, 409 фн Слично Ђ. Бубало, О различитим значењима речи закон вид. С. Шаркић, Закон, Лексикон српског средњег века (ур. С. Ћирковић, Р. Михаљчић), Београд 1999, ; С. Шаркић, Закон у глагољским и ћирилским правним споменицима (од XII до XVIII века), Нови Сад Новаковић овде види упућивање на одредбе Душановог законика о пороти, али не наводи да ли се ту ради о упућивању на члан 153 или на члан 152. С. Новаковић (1898), К. Јиречек, Ј. Радoнић, 127 фн

9 Андреја Катанчевић (стр ) 4. ЗАКОНИК О РУДНИЦИМА ДЕСПОТА СТЕФАНА Законик о рудницима Деспота Стефана је вероватно најважнији извор сазнања о уређењу градова у унутрашњости српске средњовековне државе. Он садржи неколико чланова који су посвећени суђењу, а који би могли да послуже као извор од значаја за тему рада: IV Ѡ судѣ воеводѣ и кнезу Воевода и кнезь да соу волни соудити що е вредно, a литру а що е за бащине и за ине големе работе да иде кнезь с протопопѡм кон воеводѣ и с поургари и добри люди кои се находѣ оу мѣсту да соудѣ сьборˢно:~ V Црьковнїи соудь:~ Що е соудь црьковнїи протопопа да сьзове поповѣ да соудѣ по законоу право за тои да не има нитко ниеднога посла:~ VI Ѡ колˢскем закону и рупнем Що соуть колˢскы соудови за оуглѥвье за руду, за смїача за оупкапаре, и за чистилˢце за конюхе за фурове за грунте ть ѥ соудˢ цариничˢки не има нитко за тои ни едˢнь посˢль и тко е колˢски работникь да не идѣ на соудь (20) ни да моу е прѣстаноути оу недѣлю како да се работа господска не упраздни. А що е рупни соудь да соуде цариници и оурбарари що соу мале работе и дробни соудовы а що е за дѣлове и за ине големе работе да идоу цариници и оурˢбарари да имь соуде сьборно по законоу 24 У овим члановима се огледа састав и надлежност појединих судова у Новом Брду. Колективни суд већа пургара 25 је преузет из саског обичајног права, али је модификован. Наиме у Новом Брду заједно са пургарима у судској колегији учествују и војвода и кнез, али и протопоп. На тај начин се подједнака заступљеност различитих вероисповести у судском већу нарушава. Наиме, пургари, војвода и кнез су могли бити како православци тако и римокатолици и у том погледу не постоји никаквог ограничења нити захтева за паритетом. С друге стране, православни протопоп Новог Брда је увек био не само члан, већ и великодостојник православне цркве. Као члан јерархије православне цркве, он је био члан већа које је судило и спорове између православних Срба и Саса римокатолика. То би могао бити доказ да паритета у саставу судских већа није било Н. Радојчић, Закон о рудницима деспота Стефана, Београд 1962, О томе ко су били пургари у српској науци је досад најисцрпније писао Динић. М. Динић, 14, Нешто је другачија ситуација у Сребреници. Тамо пургари године суде заједно са војводом и кнезом, али без протопопа. М. Динић, 15. Међутим, како су обе парничне странке словенског имена (Pribcus Cheganich, Dobroscus Dabisiui Latinice), баш како и војвода (Милош) и кнез (Јакета Радулиновић), не може се 115

10 Анали Правног факултета у Београду, година LXIII, 2/2015 Законик о рудницима ни на једном месту не помиње пороту. Могуће је да је порота била већ довољно уређена Душановим закоником, па да та материја није захтевала додатно уређење или промену. Законик о рудницима такође нигде не спомиње ни термин Сас, иако су чак у уводу Законика поменута саска лична имена. 27 То би могло да значи да за законодовца Саси нису представљали категорију лица са посебним правним статусом, па тако ни категорију лица која има право на половину чланова колективног суда или пороте својих сународника у случају спора са Србином ОСТАЛИ ИЗВОРИ Остали извори који би могли користи приликом разматрања питања права Саса на паритетни састав судова и пороте су документа сачувана у Дубровнику. Михаило Динић је у свом двотомном раду За историју рударства у средњовековној Србији и Босни, дао доста детаљан преглед ових докумената и на основу њих извео драгоцене закључке. Он одговара на питања ко су Саси, одакле су дошли, где су деловали, како, када и зашто су нестали са историјске сцене. За тему рада је од посебног значаја Динићев приказ уређења средњовековних градова у унутрашњости Србије. 28 Динић доста подробно разматра изворе о судским споровима у рударским местима средњовековне Србије. Притом, он нигде не наводи изворе који говоре о привилегијама Саса у случају њиховог спора са Србима. Штавише, он у својој двотомној монографији нигде не спомиње нити такве спорове, нити, што је посебно важно, привилегију Саса на паритетни састав суда или пороте у случају спора са Србима. Разумљиво је што он то не чини, јер се његова истраживања базирају на дубровачким изворима, за које није ни очекивано да помињу суђења између Срба и Саса. Десанка Ковачевић Којић у својој монографији Средњовјековна Сребреница XIV-XV вијек 29 истражује историју овог рударског средишта, између осталог и у време док је оно било у саставу Деспотовине. Иако Сребреницу изучава из много аспекта, па и из тврдити да је неко од њих био Сас, па се ни ова пресуда не може узимати као релевантан извор у разматрању саских привилегија. 27 Н. Радојчић, М. Динић, Десанка Ковачевић Којић, Средњовјековна Сребреница XIV-XV вијек, Београд 2010.

11 Андреја Катанчевић (стр ) угла правног уређења града 30, Ковачевић Којић такође не помиње саску привилегију на паритетну пороту или суд, баш као и Динић пре ње ЗАКЉУЧАК У сачуваним изворима српског средњег века се не нигде изричито не спомиње право Саса на паритетни састав пороте или суда у случају спора са Србима. Повеље издате Дубровнику не разматрају могућност спора између Срба и Саса и не уређују га. То је и разумљиво с обзиром на то да су њихови адресати Дубровчани, а не Саси. Душанов законик прописује паритетни састав пороте у случају спора између Србина и неког ко је трговац и иноверац. Под овом дефиницијом се нужно не подразумевају Саси. Члан 123 истог акта који предвиђа решавање спорова између Саса и властеле по Закону Светога краља, такође не може да послужи као неспорни доказ паритетног састава пороте у споровима Срба и Саса. Законик о рудницима деспота Стефана, иако не спомиње Сасе уређује начин суђења у Новом Брду. Овај најзначајнији споменик српског средњовековног рударског права пре би се могао употребити као доказ да наведених привилегија није било, него за супротно тврђење. С обзиром на стање у изворима, не може се поуздано закључити нити то да је поменутих привилегија било, нити да их није било. Једини поуздани закључак од значаја за науку би био тај да ни за једно од поменутих решења нема довољно доказа, те да се треба уздржати од несумњивих ставова до открића нових извора. 30 Ibid., Тарановски такође не помиње овакву судску привилегију Саса, иако подробно изучава суђење у средњовековној Србији. Теодор Тарановски, Историја српског права у немањићкој држави 3 4, Београд 1935,

12 Анали Правног факултета у Београду, година LXIII, 2/2015 Dr. Andreja Katančević Assistant Professor University of Belgrade Faculty of Law JUDICIAL PRIVILEGIES OF SAXONS IN MIXED DISPUTES IN MEDIEVAL SERBIA Summary Based on the contemporary testimonies, wealth of the Serbian medieval kings was significantly increased by exploitation of number of precious metal mines that existed in their realm. Beginnings of the mine exploitation in medieval Serbia are related to the settlements of Saxon miners. Saxons were mining experts in medieval Europe who worked in distant mines far away from their homeland Saxony. They worked in this profitable mining business not only in Serbia, but also in Bohemia, Hungary (Transylvania and modern Slovakia) and Bosnia. The settlement of Saxons in Serbia occurred in time of the reign of King Stefan Uros I ( ). Although without preserved sources which could directly support this thesis, Serbian historiography advocates that certain privileges were granted to the Roman Catholic Saxons at the time of their migration in orthodox Serbia. It appears that these privileges included self-government, freedom of religion, and mining concessions. Also judicial privileges are often mentioned in historiography especially the right of Saxons to one half of the members of their ethnicity in judicial collegium and jury in the case of a dispute with member of another ethic group. This paper attempts to test the thesis related to composition of mixed courts and juries by applying historical method, and linguistic, systemic and historical interpretation of the sources such as King s Charters issued to Dubrovnik, Dusan s Code and Despot Stefan s Mining Code. Key words: Saxons. Medieval Serbian law. Jury. Medieval judiciary. Dusan s Code.. 118

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm 1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:

Διαβάστε περισσότερα

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011 Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2 8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или

Διαβάστε περισσότερα

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2.1. МАТЕМАТИЧКИ РЕБУСИ Најједноставније Диофантове једначине су математички ребуси. Метод разликовања случајева код ових проблема се показује плодоносним, јер је раздвајање

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

Количина топлоте и топлотна равнотежа

Количина топлоте и топлотна равнотежа Количина топлоте и топлотна равнотежа Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом . Решимо једначину 5. ( * ) + 5 + Провера: + 5 + 0 5 + 5 +. + 0. Број је решење дате једначине... Реши једначину: ) +,5 ) + ) - ) - -.. Да ли су следеће једначине еквивалентне? Провери решавањем. ) - 0

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

I Наставни план - ЗЛАТАР

I Наставни план - ЗЛАТАР I Наставни план - ЗЛААР I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД УКУО недељно годишње недељно годишње недељно годишње годишње Σ А1: ОАЕЗНИ ОПШЕОРАЗОНИ ПРЕДМЕИ 2 5 25 5 2 1. Српски језик и књижевност 2 2 4 2 2 1.1

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 Метод разликовања случајева је један од најексплоатисанијих метода за решавање математичких проблема. У теорији Диофантових једначина он није свемогућ, али је сигурно

Διαβάστε περισσότερα

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА . колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја. СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c 6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c Ако су а, b и с цели бројеви и аb 0, онда се линеарна једначина ах + bу = с, при чему су х и у цели бројеви, назива линеарна Диофантова једначина. Очигледно

Διαβάστε περισσότερα

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

(од 4. до 155. стране) (од 4. до 73. стране) ДРУГИ, ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД - Европа и свет у другој половини 19. и почетком 20.

(од 4. до 155. стране) (од 4. до 73. стране) ДРУГИ, ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД - Европа и свет у другој половини 19. и почетком 20. Драгољуб М. Кочић, Историја за први разред средњих стручних школа, Завод за уџбенике Београд, 2007. година * Напомена: Ученици треба да се припремају за из уџбеника обајвљених од 2007 (треће, прерађено

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2. За плочу

Διαβάστε περισσότερα

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2/13 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним

Διαβάστε περισσότερα

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре 0 6.. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре У обичном говору се често каже да су неки предмети симетрични. Примери таквих објеката, предмета, геометријских

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5 ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017. Предмет: ЗАВРШНИ РАД Предмет се вреднује са 6 ЕСПБ. НАСТАВНИЦИ И САРАДНИЦИ: РБ Име и презиме Email адреса звање 1. Јасмина Кнежевић

Διαβάστε περισσότερα

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),

Διαβάστε περισσότερα

ДРЖАВНИ СУВЕРЕНИТЕТ У СВЕТЛУ САВРЕМЕНОГ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА

ДРЖАВНИ СУВЕРЕНИТЕТ У СВЕТЛУ САВРЕМЕНОГ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Мр Сенад Ф. Ганић ДРЖАВНИ СУВЕРЕНИТЕТ У СВЕТЛУ САВРЕМЕНОГ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА докторска дисертација Београд, 2012 UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF LAW Mr Senad F.

Διαβάστε περισσότερα

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x) ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Врсте диференцијалних једначина. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА КОЈА РАЗДВАЈА ПРОМЕНЉИВЕ Код ове методе поступак је следећи: раздвојити

Διαβάστε περισσότερα

ИНЈУРИЈА КАО ДЕЛИКТ 1. ПИТАЊА

ИНЈУРИЈА КАО ДЕЛИКТ 1. ПИТАЊА ПОЛЕМИКА Mр Огњен Вујовић ИНЈУРИЈА КАО ДЕЛИКТ Iniuria је од раних времена била знак противправности. Управо је због тога означавала пра-crimen. Током процеса издвајања световне инјурије из пракримена,

Διαβάστε περισσότερα

ИНЈУРИЈА И ТЕЛЕСНЕ ПОВРЕДЕ У ЗАКОНУ XII ТАБЛИЦА

ИНЈУРИЈА И ТЕЛЕСНЕ ПОВРЕДЕ У ЗАКОНУ XII ТАБЛИЦА Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2011 Оригинални научни рад 343.6(37) Мр Огњен Вујовић, асистент Правног факултета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици ИНЈУРИЈА И ТЕЛЕСНЕ

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези Регулциј електромоторних погон 8 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА Здтк вежбе: Изрчунвње фктор појчњ мотор нпонским упрвљњем у отвореној повртној спрези Увод Преносн функциј мотор којим се нпонски упрвљ Кд се з нулте

Διαβάστε περισσότερα

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

Са орнос 9 (2015) УДК Јован, пергамски митрополит(049.2) Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: /sabornost Оригинални научни рад

Са орнос 9 (2015) УДК Јован, пергамски митрополит(049.2) Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: /sabornost Оригинални научни рад Са орнос 9 (2015) Α Ω 57 81 УДК 271.2-1 Јован, пергамски митрополит(049.2) 271.2-1 Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: 10.5937/sabornost9-9771 Оригинални научни рад Александар Ђаковац * Универзитет у Београду, Православни

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИ1А ПОСЕБНА ИЗДАЊА КЊИГА СХХХ ДРУШТВЕНИ И ИСТОРИСКИ СПИСИ КЊИГА 54 СРПСКИ ДРЖАВНИ САБОРИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ. од НИКОЛЕ РАДОЈЧИЋА

СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИ1А ПОСЕБНА ИЗДАЊА КЊИГА СХХХ ДРУШТВЕНИ И ИСТОРИСКИ СПИСИ КЊИГА 54 СРПСКИ ДРЖАВНИ САБОРИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ. од НИКОЛЕ РАДОЈЧИЋА СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИ1А ПОСЕБНА ИЗДАЊА КЊИГА СХХХ ДРУШТВЕНИ И ИСТОРИСКИ СПИСИ КЊИГА 54 СРПСКИ ДРЖАВНИ САБОРИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ од НИКОЛЕ РАДОЈЧИЋА 10 Иадаље Задужбине Милаиа Кујунџића 10 БЕОГРАД, 1940

Διαβάστε περισσότερα

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије 1 Обавезе ЈП ЕПС као КПС... ЗАКОН О ЕНЕРГЕТИЦИ ЧЛАН 94. Енергетски

Διαβάστε περισσότερα

МАИСТОРИЈЕ, СОКАЛНИЦИ И СЕОСКИ ПОПОВИ 1

МАИСТОРИЈЕ, СОКАЛНИЦИ И СЕОСКИ ПОПОВИ 1 Оригинални научни рад 316.343(497.11) 04/14 Др Срђан Шаркић, редовни професор Правног факултета у Новом Саду МАИСТОРИЈЕ, СОКАЛНИЦИ И СЕОСКИ ПОПОВИ 1 Сажетак: У раду се расправља о правном положају три

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

DU[ANOV ZAKONIK I PRAVNI TRANSPLANTI

DU[ANOV ZAKONIK I PRAVNI TRANSPLANTI Univerzitet u Beogradu Pravni fakultet Katedra za pravnu istoriju DU[ANOV ZAKONIK I PRAVNI TRANSPLANTI Uporedno-pravna studija Izradio Nikola M. Selakovi} Beograd Januar 2007. University of Belgrade School

Διαβάστε περισσότερα

ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА

ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА ВАЉЕВО, 006 1 1. УВОД 1.1. ПОЈАМ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ У једној земљи Далеког истока живео је некад један краљ, који је сваке ноћи узимао нову жену и следећег

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА ИНФОРМАТИКУ

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα

2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван

2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван 2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван Човек је за своје потребе градио куће, школе, путеве и др. Слика 1. Слика 2. Основа тих зграда је често правоугаоник или сложенија фигура (слика 3). Слика 3.

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

ПРАВОСЛАВЉЕ И МОДЕРНОСТ СУКОБ ИЛИ САРАДЊА?

ПРАВОСЛАВЉЕ И МОДЕРНОСТ СУКОБ ИЛИ САРАДЊА? Зоран Крстић Abstract. Аутор анализира амбивалентан однос православља и модерности. Основна теза рада је да евентуалне тешкоће постоје у прихватању каснијих фаза модерности а да сукоб на релацији модерности

Διαβάστε περισσότερα

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23 6.3. Паралелограми 27. 1) Нацртај паралелограм чији је један угао 120. 2) Израчунај остале углове тог четвороугла. 28. Дат је паралелограм (сл. 23), при чему је 0 < < 90 ; c и. c 4 2 β Сл. 23 1 3 Упознајмо

Διαβάστε περισσότερα

Теорија друштвеног избора

Теорија друштвеног избора Теорија друштвеног избора Процедура гласања је средство избора између више опција, базирано на подацима које дају индивидуе (агенти). Теорија друштвеног избора је студија процеса и процедура доношења колективних

Διαβάστε περισσότερα

О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1)

О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1) О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1) Епископ Григорије (Дур и ћ) Вера је врхунска брига поглављу под насловом Шта вера јесте, П. Тилих, пре свега, говори о вери као врхунској бризи, те да би појаснио динамику вере

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала Теоријски део: Вежба број ТЕРМИЈСКА AНАЛИЗА. Термијска анализа је поступак који је 903.год. увео G. Tamman за добијање криве хлађења(загревања). Овај поступак заснива се на принципу промене топлотног садржаја

Διαβάστε περισσότερα

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ Mожда је дошло време да се запише понека успомена, иако би се рекло да је прерано за сећања. Има нечег гротескног

Διαβάστε περισσότερα

Семинарски рад из линеарне алгебре

Семинарски рад из линеарне алгебре Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити

Διαβάστε περισσότερα

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ И З В Е Ш Т А Ј

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ И З В Е Ш Т А Ј НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Б е о г р а д Декан Правног факултета Универзитета у Београду на предлог Наставнонаучног већа од 27. октобра 2014. године донео је одлуку

Διαβάστε περισσότερα

ОДЛУКУ. I Народна скупштина Републике Српске усваја Измјене и допуне Развојног програма Републике Српске, година.

ОДЛУКУ. I Народна скупштина Републике Српске усваја Измјене и допуне Развојног програма Републике Српске, година. 1102 На основу члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске, члана 183. и члана 187. ст. 1. и 2. Пословника Народне скупштине Републике Српске - Пречишћени текст ( Службени гласник Републике Српске,

Διαβάστε περισσότερα

Дух полемике у филозофији Јован Бабић

Дух полемике у филозофији Јован Бабић Дух полемике у филозофији Јован Бабић У свом истинском смислу филозофија претпостаља једну посебну слободу мишљења, исконску слободу која подразумева да се ништа не подразумева нешто што истовремено изгледа

Διαβάστε περισσότερα

ГРАДСКО СТАНОВНИШТВО У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ 1

ГРАДСКО СТАНОВНИШТВО У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ 1 Оригинални научни рад 316.343(497.11) 04/14 Др Срђан Шаркић, редовни професор Правног факултета у Новом Саду ГРАДСКО СТАНОВНИШТВО У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ 1 Сажетак: У раду се испитује правни положај градског

Διαβάστε περισσότερα

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом

Διαβάστε περισσότερα

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА ИНФОРМАТИКУ

Διαβάστε περισσότερα

Решења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака

Решења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака Решења задатака са првог колоквиjума из Математике Б II група задатака Пре самих решења, само да напоменем да су решења детаљно исписана у нади да ће помоћи студентима у даљоj припреми испита, као и да

Διαβάστε περισσότερα

4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА

4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА 4. Закон великих бројева 4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА Аксиоматска дефиниција вероватноће не одређује начин на који ће вероватноће случајних догађаја бити одређене у неком реалном експерименту. Зато треба наћи

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 017/018. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Упутство за избор домаћих задатака

Упутство за избор домаћих задатака Упутство за избор домаћих задатака Студент од изабраних задатака области Математике 2: Комбинаторика, Вероватноћа и статистика бира по 20 задатака. Студент може бирати задатке помоћу програмског пакета

Διαβάστε περισσότερα

Copyright 2016, Лука Мичета Слика Краљ Милутин на насловној страни Олгица Стефановић. Copyright овог издања 2016, ЛАГУНА

Copyright 2016, Лука Мичета Слика Краљ Милутин на насловној страни Олгица Стефановић. Copyright овог издања 2016, ЛАГУНА Copyright 2016, Лука Мичета Слика Краљ Милутин на насловној страни Олгица Стефановић Copyright овог издања 2016, ЛАГУНА Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projekta odgovornog korišćenja šumskih

Διαβάστε περισσότερα

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ NOVI SAD FACULTY OF LAW (SERBIA) ЗБОРНИК РАДОВА COLLECTED PAPERS XLV 3 (2011) ТОМ I НОВИ САД, 2011.

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ NOVI SAD FACULTY OF LAW (SERBIA) ЗБОРНИК РАДОВА COLLECTED PAPERS XLV 3 (2011) ТОМ I НОВИ САД, 2011. ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ NOVI SAD FACULTY OF LAW (SERBIA) ЗБОРНИК РАДОВА COLLECTED PAPERS XLV 3 (2011) ТОМ I УДК 3 НОВИ САД, 2011. ЗРПФНС, Година XLV Нови Сад, бр. 3 (2011) 1 ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ

Διαβάστε περισσότερα

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) i L u=? За коло са слике кроз калем ппзнате позната простопериодична струја: индуктивности L претпоставићемо да протиче i=i m sin(ωt + ψ). Услед променљиве

Διαβάστε περισσότερα

4/2014 4/2014 ISSN eissn

4/2014 4/2014 ISSN eissn 4/2014 2014 ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ ЗБОРНИК РАДОВА 1 За издавача Проф. др Ранко Кеча декан Правног факултета у Новом Саду Управник Центра за издавачку делатност Проф. др Љубомир Стајић

Διαβάστε περισσότερα

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( )

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( ) Шт треба знати пре почетка решавања задатака? АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА У РАВНИ I Тачка. Растојање две тачке:. Средина дужи + ( ) ( ) + S + S и. Деоба дужи у односу λ: 4. Површина троугла + λ + λ C + λ и P

Διαβάστε περισσότερα

ТРЕЋЕ ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У РЕШАВАЊУ ОПТИМИЗАТОРА 29. НОВЕМБАР ДЕЦЕМБАР ГОДИНЕ

ТРЕЋЕ ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У РЕШАВАЊУ ОПТИМИЗАТОРА 29. НОВЕМБАР ДЕЦЕМБАР ГОДИНЕ ТРЕЋЕ ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У РЕШАВАЊУ ОПТИМИЗАТОРА 29. НОВЕМБАР - 12. ДЕЦЕМБАР 2010. ГОДИНЕ http://puzzleserbia.com/ ДРУГА НЕДЕЉА (6.12. - 12.12.) 7. СУДОКУ АЈНЦ 8. ПЕНТОМИНО УКРШТЕНИЦА 9. ШАХОВСКЕ

Διαβάστε περισσότερα

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић Скупови (наставак) Релације Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић Дефиниција дуалне скуповне формуле За скуповне формулу f, која се састоји из једног или више скуповних симбола и њихових

Διαβάστε περισσότερα

АНТИЧКА ПРОШЛОСТ У СРПСКИМ УЏБЕНИЦИМА КРАЈЕМ XIX ВЕКА

АНТИЧКА ПРОШЛОСТ У СРПСКИМ УЏБЕНИЦИМА КРАЈЕМ XIX ВЕКА 371.3::94(497.11)"18" 930.85(37+38) Др СВЕТОЗАР БОШКОВ Филозофски факултет Универзитет у Новом Саду АНТИЧКА ПРОШЛОСТ У СРПСКИМ УЏБЕНИЦИМА КРАЈЕМ XIX ВЕКА Апстракт: У овом раду се излажу промене у начину

Διαβάστε περισσότερα

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ МЕЂУНАРОДНИХ СЛУЖБЕНИКА

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ МЕЂУНАРОДНИХ СЛУЖБЕНИКА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Марко С. Новаковић ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ МЕЂУНАРОДНИХ СЛУЖБЕНИКА докторска дисертација Београд, 2015 UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF LAW Marko S. Novaković LEGAL STATUS

Διαβάστε περισσότερα

ЗАШТИТА ПОДАТАКА. Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

ЗАШТИТА ПОДАТАКА. Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним кључем

Διαβάστε περισσότερα

Правни положај међународних службеника

Правни положај међународних службеника Универзитет у Београду Правни факултет Марко С. Новаковић Правни положај међународних службеника докторска дисертација Београд, 2015. University of Belgrade Faculty of Law Marko S. Novaković Legal Status

Διαβάστε περισσότερα

ПРОЦЕДУРА APAGOGE АТИНСКОГ КРИВИЧНОГ ПРАВА У СЛУЧАЈЕВИМА УБИСТВА a

ПРОЦЕДУРА APAGOGE АТИНСКОГ КРИВИЧНОГ ПРАВА У СЛУЧАЈЕВИМА УБИСТВА a ТEME, г. XXXIX, бр. 4, октобар децембар 2015, стр. 1359 1378 Прегледни рад Примљено: 25. 9. 2014. UDK 34. 343. 123 Ревидирана верзија: 10. 11. 2014. Одобрено за штампу: 23. 11. 2015. ПРОЦЕДУРА APAGOGE

Διαβάστε περισσότερα