Дух полемике у филозофији Јован Бабић

Save this PDF as:
Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Дух полемике у филозофији Јован Бабић"

Transcript

1 Дух полемике у филозофији Јован Бабић У свом истинском смислу филозофија претпостаља једну посебну слободу мишљења, исконску слободу која подразумева да се ништа не подразумева нешто што истовремено изгледа бесмислено и немогуће, а ипак неодољиво и заправо нужно. Циљ филозофије, а истовремено и њен критеријум, је истина, али се узима, било да се подразмева било да се претпоставља, да се истина (још) не зна. Услов ове претпоставке је једност света, његова универзална повезаност (континуитет) и суштинска независност од чина сазнања без обзира на то што му се може прићи једино сазнањем. Ова једност повлачи униформност и јединственост која је изражена у нужности детерминизма. Са друге стране, слобода, свака па и слобода мишљења, означава моћ да се мисли (и поступи) другачије. Отуда је, чини се, слобода простор нужног макар привременог неслагања; трагање за истином мора да буде отворено за све могућности. Али ово није тако једноставно како изгледа на први поглед: слобода мишљења сама по себи још увек не повлачи било какву заинтересованост за било шта, тако да на овом, апстрактном, плану разлике још увек нису извор било какве сукобљености, и то је оно што слободи даје ову универзалну и у суштини неограничену моћ, моћ да се стварно замисли све што се може замислити. Нема никаквих препрека да се замисли било шта (у оквиру могућности замишљања), и једне мисли немају никакву предност пред другим мислима (пошто се истина још не зна, а једино је она циљ, ниједна мисао о нечему нема предност у односу на било коју другу о томе истом). Ниједна од ових замисли још није разлог, јер да би била разлог једна замисао, или идеја, мора постати предмет заинтересованости и тако извор жеља и хтења. Слобода мишљења је ослобођена сваког другог интереса осим ове спонтане заинтересованости за истину. Зашто бисмо ишта замишљали?! Зашто бисмо замишљали било шта за шта нисмо директно заинтересовани, као за нешто што нам може помоћи да остваримо неки (већ) постављени циљ? Откуд нам ова моћ замишљања пуких могућности, таквих схема за које се ни не узима да ће или да треба да послуже некој сврси? Откуд неутрална радозналост, Беседа на отварању 16. Филозосксе школе Феликс Ромулијана, Зајечар 28. август

2 која изгледа као заинтересованост без заинтересованости, заинтересованост, и то са елементима радикалне искључивости, без референце на било који резултат изузев да тај резултат буде истинит, чак и када је то директно противно ономе за шта смо иначе заинтересовани, остварењу неког нашег интереса? (Другим речима: Откуд примат објективне прогнозе над заинтересованом пристрасношћу кад, као што ћемо видети, из заинтересованости долазе све вредности? Да ли то значи да ми можемо бити незаинтересовани за вредности?) Можда на овом, апстрактном, плану већ имамо једну, такорећи претходну, заинтересованост, а то је радозналост, интелектуална и животна или како ћемо је већ назвати. А можда је то заинтересованост управо за суштинског себе: за основу своје слободе као извора ума који нас чини оним што јесмо. Тако да смо умска бића, оно што и треба да будемо, управо највише онда када смо заинтересовани само за истину и ни за шта друго. Ова чиста радозналост искључује било коју другу заинтересованост која би је могла само ометати у долажењу до истине као јединог циља. Ова начелна заинтересованост се јасно види у снажном доживљају разлике између оног што је истинито и оног што није истинито, и ту већ имамо основу за оно што нам је потребно да би замисао постала разлог само она замисао у чију се истинитост верује може постати разлог. И лажна замисао (лажна у смислу да се не верује у њену истинитост) може личити на разлог када се, нпр. нешто прижељкује, али заправо не може бити разлог да се нешто заиста хоће и на основу тога донесе одлука да се нешто уради. Овде се јасно види практична природа резоновања, разлагања, навођења разлога за нешто: то нешто је такав предмет заинтересованости који укључује ону врсту жеље у којој није свеједно да ли ће она постати предмет хтења или неће већ у себи већ укључује интенционалност потенцијалне будуће одлуке (жељу) и траг спремности да се уради оно што је потребно да се та одлука оствари. Ту смо већ на терену на коме имамо функционисање разлога да се за нешто залажемо или не залажемо, да нешто урадимо или не урадимо. То функционисање карактерише процес у коме имамо начелну отвореност о томе шта ће бити коначни резултат, или резултанта, јер да није тако не бисмо имали посла са разлозима већ са детерминантама другачије врсте, узроцима у процесу догађања или премисама у процесу закључивање (у оба ова случаја нема ове отворености него имамо нужност у погледу тога 2

3 шта ће бити последица или закључак). Функциоисање разлога дакле повлачи почетно разилажење, неизвесност и неслагање, неку врсту дилеме или сукоба у погледу тога шта се заиста хоће или шта заиста треба да буде коначни предмет заинтересованости. У филозофији, која се бави суштинама ствари, ово је веома важан моменат који указује на то да у сваком поступку долажења до истине морамо проћи кроз етапу која садржи процес навођења разлога, свих разлога за и против, било да се ради о теоријском закључку било о практичној одлуци. Овај процес вагања разлога је универзално присутан у свему што мислимо и у свему што чинимо, али у филозофији он има посебни значај зато што су захтеви који се постављају у филозофији такви да не допуштају да се тај процес заврши провизорно и пре него што се цео терен свих релевантних разлога не истражи. **** Свет се кардинално мења пред нашим очима, све се мења и филозофија по претпоставци није, као што можда не би ни требало да је, изузетак. Али да ли је тако? У науци и на њој заснованој технологији, па и животу који се гради уз помоћ нове технологије, имамо на делу одбацивање старих парадигми. Не само стари инструменти него и старе тезе и старе вредносне схеме све брже застаревају и бивају замењене новим. Тај процес није просто једнократан, као замена старога новим, већ вишекратан и убрзан: све су краћи интервали важења не само технолошких решења и модних трендова већ и научних теза и принципа и критеријума о томе шта се броји да је исправно и добро, или добро, у свету и животу. У овоме се састоји један од највећих парадокса садашњег света, и можда један од његових већих проблема: у времену у коме се животни век продужава век важења текућих вредности, оних које actualiter конструишу смисао живота или бар осећај тог смисла, се старлно и све више скраћује. То се посебно види у моди, у којој делује принцип наддетерминације: не само да нема никаквог смисла питати зашто се нешто мења него се и претпоставља да заиста и нема никаквог узрока и да је узрок томе у самој тој ствари. Међутим, у филозофији ипак имамо нешто другачију ситуацију. Оно што је у њој вредно не зависи од протока времена и не застарева, бар не тако лако као у другим сферама стварности и њене теоријске или друге рефлексије. Једна од ствари које у филозофији остаје као њена трајна особина јесте њен критички дух, дух полемике. И мада и у филозофији имамо, чак веома разуђене, схеме директно агресивног или скривено 3

4 прошверцованог догматизма, често у форми своје супротности изразжен као радикални скептицизам, ипак оно што чини живот филозофије, моћ да се постављају питања, и питања о питањима (којима се испитује релеванција првих питања која се постављају) није ни слепо заузимање става без рефлексије ни тврдоглаво истрајавање на сумњи да се процес постављања питања икада може завршити. Зорни и динамички вид ове позиције, позиције образлагања у уверењу да су разлози једини валидни начин начин да се дође до филозофски релевантних одговора на филозофска питања, јесте суочавање разлога једних са другима и непристрано испитивање њихове разложне снаге. Иако бисмо можда желели да је другачије, стварност је огромна и веома сложена и оскудно светло разложности нужно парцијално, погрешиво и привремено. Поступак међусобног суочавања разлога у важним стварима живота и стварности има отуда форму сукоба тих разлога, полемике у којој се разлози једни са другима боре, на начине и по критеријумима чија је коректност и правичност такође ствар ове разложне динамике и сукобљености ривалских тумачења и онога што стоји у основи тих тумачења, ривалских склоности и интереса. Изгледа да је епистемолошка позиција човека, његова погрешивост и ограниченост, истовремено извор и оправдање ове динамичке тензије која отвара простор за полемику о ономе што је важно, и о чему, зато што је важно, бисмо желели да се сложимо. Да ли то значи да филозофија тежи налажењу суштина које су отпорне и независне према времену, вечне, или се бави суштином питања како се, стално изнова, гради свет кроз оно што одлучимо да чинимо, и што, слободно, чинимо. Ако је у питању ово друго онда имамо чудну ситуацију да се предмет филозофије стално мења али да се она сама, и инструменти којима барата, не мења већ само, можда, изоштрава своје критеријуме које користи у процесу истраживања и образлагања онога што чини стварност и оно што је у њој важно. Међутим, постављање питања и полемисање о тим питањима и тада остаје једини начин да се тај процес започне, настави, и евентуално доведе близу неког краја. Отуда се са правом можемо питати: Да ли филозофије може бити без полемике, да ли је полемика нужна претпоставка филозофирања, у њеном капацитету разлагања питања од за филозофију специфичне важности? Коначно, да ли дух полемике означава и одређену контролу над оним што полемика, и тензија и неизвесност коју то повлачи, уноси у филозофију? Да ли то значи не само да полемике у филозофији латентно и 4

5 имплицитно мора бити него и да она притом мора остати скривена иза једног другог својства које је потребно да би се филозофирање, као догађај и као чин, наставило а то је да ограничење сукобљености садржано у неизвесности онога што у раложном испитивању суштина долази као резултат остане на нивоу озбиљне али и љубазне радозналости и не сме да подлегне ароганцији, бесу и неконтролисаној једностраности? Да се не сме унапред претпоставити шта ће бити одговор? Реч полемика долази од грчке речи πολεμικός (polemikos), која означава ратоборност, која опет долази од речи πόλεμος (polemos) која означава рат. Али шта је заправо рат? Хераклит каже да је рат отац свих ствари. Можда је боље рећи да је рат отац свих догађаја, јер су ствари, када се гледају у времену, у неку руку само замрзнути догађаји, догађаји у којима је време, привремено, стало. Заиста, свака ствар, утолико уколико је стварна, је подложна генерацији и корупцији, она је настала као што ће, по претпоставци, такође и нестати, па гледано из те временске перспективе ствар је такође догађај, само, у оном интервалу у коме постоји, или се броји да постоји, узета без односа према времену, без узимања у обзир оних разлика које постоје пре и после тог интервала. Ако је тако онда можемо рећи да све што постоји, све што се догађа, настаје из неке разлике и у процесу да се та разлика разложи и сложи, разреши, да је више не буде. Сама разлика не подразумева никакав процес: можемо замислити постојање различитог једног поред другог без икаквог покрета, статично и без суштинског односа према времену, као што постоје ствари. Ствари, као такве, по себи, нису у сукобу једна са другом да би то биле потребно је увести неки њихов однос, и тај однос нужно мора да укључи фактор времена, јер сукоб постоји само у времену, иначе га нема. Догађаји, међутим, увек садрже одређену динамичку тензију која, без обзира на сав детерминизам који их коначно артикулише, указује управо на присуство неке разлике, оне разлике која се догађа и која чини да оно од чега се полази није исто што и оно што ће се коначно десити. Ако прихватиомо овај опис догађаја (догађај се догађâ) онда следи да наша радозналост да сазнамо шта ( штаство, суштину) онога што се догађа, повлачи нашу спремност да уђемо у анализу разлика које се одмотавају пред нашим интелектуалним очима, да следимо нашу радозналост и да будемо спремни да се напрегнемо и жртвујемо да ту радозналост задовољимо, без одустајања и без компромиса. И то је оно што је суштински састојак филозофирања: истрајавање на радозналости, непристајање на прекид 5

6 истраживања ни онда када оно наизглед не води нигде зато што није завршено, што се још није дошло до одговора на питање које, насупрот сваком привиду у супротно, не може да се избегне и да се не постави. Ова нужност постављања питања, карактеристична за филозофију, је посебно напорна ставка у процесу филозофирања: са једне стране филозофска питања су потпуно независна од сваке директне користи и усмерена су искључиво на задовољење интелектуалне радозналости о томе како свет функционише и шта је у њему важно; са друге стране, иако нема никакве непосредне потребе за тим да се та питања поставе, важност тих питања, независно од сваке такве потребе, је, за филозофа, очигледна. У ком смислу се онда филозофија односи на свет и шта филозофи раде у свету? **** Сврха овог дугачког апстрактног увода је да се покаже да је дух полемике у филозофији њено природно стање и нека врста судбине. Та судбина не прати нужно остале делове нашег живота и нашег суочавања са стварношћу, напротив у остатку људске стварности имамо обично потребу да се упитност замрзне, постављање питања избегне, да се прихвате схеме које функционишу као да су вечне (sub specie aeternitatis), иако то нису. Полемика није проста препирка, сукоб ради сукоба, или чак сукоб у коме се не жели доћи до слагања, сукоб у коме је циљ наметање свог става или свог интереса независно од разлога који се могу навести. Када би било тако онда инструменти сукоба не би били разлози већ нешто ван-разложно, чиста моћ да се друга страна укине у свом капацитету да мисли другачије или да има другачије интересе и прихвата другачије вредности. Ово је деликатно питање. Као што смо видели реч полемика долази од старогрчке речи полемос, што значи рат. Хераклит каже: Рат (сукоб, πόλεμος) је отац свих ствари. Иако је филозофија по дефиницији некорисна, многи сматрају да је она једна од најважнијих ствари са којима имамо посла. Да ли то значи да ни филозофије нема без полемике? Да ли разговор који је у току, у свом динамичком аспекту, нужно укључује једну полемичку димензију, једну тензију која је покретач да се разговор даље наставља и развија? Замислимо, што уосталом није претерано тешко, ситуацију групе људи који сви говоре у исти мах и нико никога не слуша. Шта то они раде? Да ли покушавају да нешто кажу, или, конкретније, да ли покушавају да некоме нешто кажу? Коме, ако нико не слуша? Да ли се они свађају? Са ким? Иако ова ситуација, 6

7 када се овако опише, делује нереално она уопште није ретка, још мање немогућа. Она заправо представља стварну ситуацију света у коме говор не подразумева постављање питања, а још мање озбиљан покушај да се на постављена питања одговори. Рат је међутим врста сукоба у коме се додуше користи обострано прихваћено правило одлучивања у долажењу до заједнички прихватљивог решења, али то правило није засновано на разлозима и њиховој снази већ на ванразложној моћи, моћи која је често потпуно независна од сваке разложности и заснована је у пукој сили или чак насиљу (иако понекад није јасна разлика између овога двога). Полемика може и тако да се схвати али не у филозофији, зато што је то у потпуној супротности са оним што је у филозофији кључно, а то је њена умска природа. У филозофији полемика има јасну разложну артикулацију, и њен циљ је консензус. Али не било који конзенсус већ она врста слагања у којој ће они који следе ум, и поштују принцип универзалности заложен у уму, нужно да се сложе, независно од тога шта су претходно мислили и желели. Филозофска полемика отуда подразумева нешто веома необично: једну врсту незаинтересованости и равнодушности за то шта ће заиста бити коначан резултат, већ заинтересованост само за то да тај резултат буде исправан, тј. уистину заснован управо на најбољим разлозима. Ова наизглед једноставна ситуација је заправо веома сложена и захтевна. Она пре свега укључује висок степен субверзивности коју овај процес повлачи за онај огроман простор густо насељен претпоставкама, ставовима, жељама, интересима, већ постављеним циљевима и успостављеним очекивањима и културним обрасцима који чине мрежу нашег стварног текућег живота и основу његове вредности и његовог смисла. Постављање питања је субврзивно у односу на успостављени систем и, још више, поредак претпоставки, свега онога што се узима као неупитно (а то је највећи део онога у шта верујемо, све наше предрасуде али такође и корпус укупног знања који је толико велики да се његов највећи део мора просто подразумевати). Али она такође укључује и спремност да се за разлозима иде искрено и озбиљно, одлучно, па ма куда да они одведу. У томе је сасвим видљив дух полемике у самом процесу мишљења: то је процес бескомпромисног сукобљавања између алтернатива које су prima facie потпуно равноправне. То је тако зато што је слобода извор могућности артикулације жеља и хтења потпуно независно од разлика у погледу њихове (у суштини накнадне) легитимисаности актом конаног прихватања, индивидуалног или друштвеног. 7

8 Ако у долажењу до закључка или одлуке кључну улогу треба да има мишљење онда се то може постићи само непристрасним вагањем разлога за све могућности које се појаве и уоче. То подразумева спремност да се заиста прихвати оно чему разлози воде, што повлачи веома озбиљну и одговорну позицију која изгледа немогућа: ако је разлог за мишљење и одлучивање нека заинтересованост, онда овај захтев за објективношћу и непристрасношћу (која произлази из објективности) повлачи да нам је, начелно, једнако стало до сваке од алтернатива, и да смо у суштини равнодушни шта ће бити коначни резултат. Ово је у директној супротности са природом и одлучивања и делања који заиста зависе од, да тако кажемо, независне заинтересованости (заинтересованости која се не може свести на импликацију из неких разлога из којих би се та одлука могла дедуковати), и то је оно место на коме се мишљење и делање кардинално разликују, барем оно мишљење са којим имамо посла у филозофији: принципијелно мишљење у коме је истина истовремено и коначни циљ и врховни критеријум: разумевање стварности па ма каква да је. То је оно по чему се филозофија разликује од проповедања, догматизма и апологетике. У томе је њена субверзивна страна да ништа не оставља изван упитности, и да је полемична у односу на сваку парцијалну истину. А пошто се свет састоји од чињеница које су по својој природи парцијалне истине то је онда дух филозофије у неком смислу њена судбина: судбина која подразумева позицију Сократа који, узимајући да је могућност постављања питања нешто најдрагоценије, спреман да попије кукуту, или ућути, ако би било забрањено постављати питања и трагати за одговорима на њих. Заиста, да ли филозофије може бити без полемике? Понекад се каже да је дијалог прави медијум филозофије, али питање опстаје и тада: да ли дијалога може бити ако се у свему од почетка слажемо? Међутим, исто би било и ако слагања уопште не би могло бити, ако би унапред било извесно, нужно, да до слагања никада неће доћи. Слагање је циљ до кога се долази, то није нешто што се подразумева као да већ постоји или да би требало да постоји па је дијалог, полемика, и само неслагање, заправо нешто излишно и само знак немоћи и одсуства правог знања. Шта је онда неслагање? Али оно што је занимљивије је да ли постоји обезбеђени крај дијалога, његов закључак до кога се мора доћи? Или је дијалог, иако мора да следи форму разложности, ипак једно начелно и суштинско неслагање које нас уводи у неизвесност шта ће на крају да буде резултат, и да 8

9 можда нема начина да се тај резултат израчуна, што повлачи да нема ни извесности да ће резултат бити било који који се очекује него да неслагање укључује одлучивање, које није сводиво на било какво закљуичивање зато што укључује елемент слободе. Неслагање има и своје друго име, а то је сукоб, било да је у питању сукоб мишљења или сукоб интереса. И сасвим је јасно да би се сваки сукоб могао унапред избећи само ако бисмо се слагали у свему и од почетка. Али ако замислимо шта би слагање у свему и од почетка значило онда се суочавамо са нечим што би била потпуна супротност филозофије узимање да већ имамо одговоре на сва питања и да је потпуно непотребно било шта питати. То би био чудан облик догматизма. Јер чак и у апологетици се то не подразумева, и тамо је слагање циљ а не нешто што се налази, као подразумевано, већ на почетку. Можемо рећи да и разматрање неког питања, а не само расправа, дискусија, аргументисање, па и убеђивање или проповедање, имају ову логичку форму да се узима да на почетку процеса одговарања на неко питање нема слагања, и то просто зато што на почетку нема увида у то шта је одговор на то питање. Кључно својство ове логичке форме процеса постављања питања и одговарања на њих јесте фундаментална чињеница да нам није свеједно шта је одговор, или шта ће одговор бити (и то у чак два различита и независна смисла: да одговор буде истинит али и, по правилу, да буде оно што очекујемо да буде, оно што нам одговара да буде, што желимо да буде). Ово указује на суштински практичку природу овог процеса, на то да одговарање на питања претпоставља активан став и према питању и према одговору. Активност која је у питању је слобода, моћ да према свету заузмемо делатан став, па било да (само) мислимо или да деламо. Али и мишљење је облик делања. И мада филозофија није лишена разних облика нормативности (истина, добро, лепо су вредности, поред других, мање општих вредности као што су корист, успех, ефикасност, итд.), можемо поједностављено рећи да се филозофија бави постављањем питања и покушавањем да се на та питања одговори. То су, по претпоставци, најважнија питања о свету и животу. Покушај да се дође до одговора на та питања подразумева највиши могући ниво одговорности, то је поступак велике захтевности који карактерише једна динамика разликовања, отворености и неизвесности. Отвореност и неизвесност су две стране исте медаље. 9

10 Отвореност подразумева алтернативе, различите могућности, нешто што је интимно повезано са односом према будућем времену, а тај однос је слобода: моћ да се одлучује а не да се просто чека да се види или да се предвиђа шта ће бити. Још мање да је то закључивање, нека форма рачунице која би омогућила експерту да израчуна закључак, не упуштајући се у то на било какав одлучивалачки начин и независно од сваке заинтересованости. Чекање, истрајавање у постојању, вероватно најраширенија онтичка позиција, је својство ствари и не подразумева ништа више од инерције прости континуитет у егзистенцији. Али и ствари ће, по принципу акције и реакције, да реагују на промене и тако могу настати разлике које се могу акумулисати и произвести нову стварност. (Ствари заправо чекају, стрпљиво, да буду употребљене и томе се уопште не противе, под условм да се у том процесу поштују природни закони иначе се, као што знамо, жестоко супротстављају!). Али ствари су, уосталом као и догађаји, суштински пасивне, за њих се никада не може рећи да делају штогод да им се дешава нема смисла рећи да су ствари успешне или неуспешне. Више од тога је она врста реаговања на промене у околини које су резултат инстинктивног делања које имамо код животиња; иако се ту већ ради о делању (које може бити успешно или неуспешно), инстинкт не подразумева било какву двојност или отвореност, тако да животиње, као и ствари које само чекају да им се нешто деси, немају никакве алтернативе или дилеме, ништа не одлучују и немају потребу да се колебају и да кроз процес који личи на полемику долазе до јединственог става или закључка након што су одбацили друге могућности. У свим тим случајевима, и код ствари и код живих бића без самосвести и слободе, имамо могућност предвиђања, једна схема у којој је оно што ће бити у будућности ствар природног развоја узрочног процеса а само предвиђање ствар прецизности знања о том процесу (неутралног знања у прогнози а сасвим практичног у рефлексу). Али код мишљења и одлучивања, два процеса карактеристична за самосвесна рационална бића какви су људи, немамо овај једнодимензионални континуитет подобан за предвиђање већ имамо отвореност и дилематичност у оквиру које нема правог смисла говорити о предвиђању јер коначан исход може бити начелно било која од могућих алтернатива. Предвиђање о томе како ће се завршити једна расправа или полемика је више нагађање о томе који скуп разлога ће бити ефикаснији, тј. убедљивији, у долажењу до коначне одлуке (јер, по претпоставци, расправа, као и сваки процес одлучивања, ће се у 10

11 неком тренутку завршити), него што је то нека објашњавалачка схема са вероватноћом која има научну заснованост (или претензију на научну заснованост). Неизвесност са којом имамо посла у оквиру ове отворености за различите могућности значи да није унапред одређено шта ће бити закључак или резултат, јер то зависи и од тога шта хоћемо. Зато је дилематичност медијум функционисања слободе: ми не знамо унапред за шта ћемо се определити (када би то знали не би се радило о одлучивању већ о закључивању), делимично зато што не знамо који ће све разлози ући у игру (које ћемо разлоге прихватити као релевантне за наставак процеса расправљања или одлучивања), а делимично зато што не знамо које од тих разлога прихватити у једном јачем смислу (за које од разлога које смо све прихватили као чиниоце ћемо се на крају одлучити). У том смислу свако одлучивање, и оно које доносимо сами као појединци и оно до кога долазимо у међусобном сучељавању и оно које доносимо као колективи, карактерише се сукобом између различитих алтернатива и дилемама које овај сукоб повлачи. И не само међусобно сучељавање већ и појединачно или колективно (сингуларно колективно, засновано на моћи колектива који поседује одлучивалачку снагу, који има колективни идентитет) одлучивање је врста полемике, са самим собом, са другима, или нама самима. Колективно одлучивање је, наравно, теже не само у процесу бирања разлога за одлуку него и процедурама вагања тих разлога у процесу доношења одлуке, али је то делом тако зато што је зато што је мишљење колектива у великој мери несвесно и инвестирано у, у суштини механичко, функционисање процедура у којима разлози функционишу само на почетку (заправо пре почетка одлучивања), што колективе чини глупљим од појединаца и слободних група који могу да мисле сасвим слободно и да се предомишљају докле год им се чини да има нових разлога или нове разложне снаге у старим разлозима. Зато се може рећи да колективи, ма колико јак колективни идентитет имали, нису у стању да филозофирају. Али појединци, који могу да полемишу сами са собом, или међу собом, могу да се одају мишљењу све док, као Сократ, не исцрпу тему. Мишљење је по својој природи полемисање, све док траје. И пошто је филозофија најинтензивније мишљење које познајемо онда је она по свом духу полемичка. То је зато што је слобода један динамички процес који, као слобода мишљења, треба да води у конклузију које није било на почетку, а као слобода делања треба да води у стање 11

12 ефективне узрочности у одлуци да се покрене поступак и учини нешто чега иначе не би било да та одлука није донесена. Слобода је извор сукоба јер она подразумева стварну могућност да се поступи другачије што повлачи могућност, и нужност, неслагања у пресеку различитих делања (па и сукоб жеља на нивоу појединца). Слобода је извор сукоба зато што је слобода извор могућности жеља и хтења независно од разлика у погледу њихове (у суштини накнадне) легитимисаности актом друштвеног прихватања (па чак и, на нивоу појединца, легитимисаности чином избора међу различитим алтернативама! могуће је и погрешити, а и предомислити се, и за појединце и за колективе). Сукоб се може решити онако како се решавају дилеме (онако како решавамо сукоб са самим собом) разложно, вагањем разлога за једну и за другу алтернативу, или за све алтернативе колико их има. Али то подразмева нешто што у овом пресеку може али не мора да се нађе: спремност да се одустане од свог става, и свог интереса, ако друга страна располаже бољим разлозима од нас. То подразумева и нешто чега нема, да се сукоб у ставу и интересу може до краја и без остатка разрешити разлагањем разлога за и против неког става, као да нам је заиста једнако стало до свог и до туђег, као да постоји она равнодушност која је претпоставка стварне и коначне једнакости у објективности суђења. Али та равнодушност не постоји, напротив заинтересованост је извор сваке вредности: оно за шта нико није заинтересован је безвредно без обзира на то која својства има. Да би се делало потребно је јединство воље, потребна је једност, потребан је идентитет, а то значи да је потребно да се тражење, разлагање, дебата, полемика, сукоб, рат узме као нешто што ће заиста да се заврши, и да се гледа из те перспективе завршености, свршености или савршенести као нешто што је (било) актуално али је такође (сада, у неком будућем сада ) архирвирано у инвентар постигнућа (или неуспеха) и ускладиштено у акумулацију онога што из прошлости даје основу и детерминише садашњост и будућност. Да би то било могуће нужно је да се прихвате и следе правила, која ће омогућити да се савлада и ограничи она неодређеност слободе пред којом је укупна огромна стварност и још веће поље замисливог (као могућност да се пажња, практичка или пажња неутралне радозналости) увек може усмерити на нешто друго (или да се чак може одустати, у 12

13 принципу и без разлога, слободно). Да би се могло ефикасно деловати потребна је предвидивост, што искључује произвољност неочекиване промене. Предвидивост је заложена у успостављена очекивања, нешто што већ постоји и о чему се не полемише. Бескрајна разноликост континуиране стварности се сажима у артикулацију једног њеног издвојеног дела који може имати различите облике (законито стање нормалности, ефикасна контрола успостављене обичајности, итд., у сваком случају нека одређена артикулација друштвене моћи која може да се мења али само у оквиру који је омеђен доменом примене правила одлучивања и делања, правила која ће сачувати довољно ове једности, или идентитета, да би могло да се каже да се и даље ради о истој ствари (без обзира колико се сукобљавали). Сукоб је онда стање неодређености и неизвесности о томе која ће жеља превагнути и који циљ, међу могућим, ће бити изабран, и док сукоб траје није извесно шта ће коначно бити изабрано и конституисано као вредно (јер је изабрано), односно шта ће се, у пољу оног што се може, стварно радити. Како су све жеље prima facie једнако вредне (ако произведу заинтересованост), и долазе без питања, и како слобода стално производи нове разлике које, ма колико биле мале, могу дуготрајном акумулацијом да индукују промене практично у свему што је од човека створени део стварности, то је разложно испитивање алтернатива, испитивање алтернатива на основи разлога који се могу навести за једну или другу, ма колико то, због кардиналне разлике између одлучивања (слободе) и закључивања (детерминизма), било безнадежно заправо веома важно за свако деловање, па и за теоријско расправљање. У контексту одлучивања, а одлучивање је медијум живота (живот без слободе је безвредан, као живот животиња или биљака, или се своди на пуко постојање, као што постоје ствари) имамо важно ограничење у домену примене разлога за одлучивање и делање: разлози се (и на колективном и на инндивидуалном плану) брзо исрпе а да сукоб још није решен. Тада се приступа ван-разложном виду одлучивања, као што је гласање или рат: пошто сукоб мора да се реши то мора да се учини ванразложним методама. * * * Али сукоб разлика, рат, је отац и других ствари а не само догађаја као састојака стварности. Као отац свих ствари, он је отац, или очух, свих састојака наше стварности која се свакако не своди на природну стварност дефинисану параметрима простора и 13

14 времена. Наш свет је наша стварност, а наш свет није само физичка, природна стварност. То су и вредности и све оне чињенице које су настале, или преостале, кроз реализацију вредности. Уосталом, сама реализација вредности је део те стварности. И ту разлике нису само продуктивне, као код догађаја, него и конститутивне, кроз сврховитост, кроз правила, и кроз слободу као моћ да се дела и да се постављају циљеви које није нужно поставити али које, кад их поставимо, итекако постају стварни и важни. И онда она епистемолошка, или можда и онтолошка, позиција човека као погрешивог и темпоралног слободног бића постаје извор динамичке моћи у којој је основна тензија, све док се постављени циљеви не остваре или од њих не одустане, карактерише неизвесност не само у временском смислу (да ли ће се заиста реализовати) него и вредносно (да ли је то оно што је најбоље и најпожељније, за мене, за тебе, за нас, за њих) и нормативно (да ли треба, и да ли је требало, да то урадимо или је можда требало да се уради нешто друго). Неслагање изгледа да је позиција, или судбина, живота у времену (само ван времена би могло бити оне извесности која би учинила да нема потребе, ни могућности, неслагања), и онда полемика изгледа нужно својство форме озбиљности сваког приступа свим стварима у животу и стварности. Поготово у филозофији у којој се ради не само о важним или најважнијим од тих ствари, о којима морамо да се сложимо пре него што их произведемо а не можемо да се сложимо ни након што смо то извели. Чини се да је полемика отуда нужан састојак филозофије, барем док се не заглибимо у неку од две форме у којима више нема места за њу: догматизам или (радикални) скептицизам. Али пошто ни догматизам (који је нужно неки облик епистемолошке ароганције, и неки вид одустајања) ни радикални скептицизам (који нужно води у епистемолошку равнодушност и неки вид смрти) не могу да преживе кроз промене, то је место за полемику у филозофији обезбеђено. 14

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm 1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011 Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

Количина топлоте и топлотна равнотежа

Количина топлоте и топлотна равнотежа Количина топлоте и топлотна равнотежа Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина

Διαβάστε περισσότερα

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2.1. МАТЕМАТИЧКИ РЕБУСИ Најједноставније Диофантове једначине су математички ребуси. Метод разликовања случајева код ових проблема се показује плодоносним, јер је раздвајање

Διαβάστε περισσότερα

Упутство за избор домаћих задатака

Упутство за избор домаћих задатака Упутство за избор домаћих задатака Студент од изабраних задатака области Математике 2: Комбинаторика, Вероватноћа и статистика бира по 20 задатака. Студент може бирати задатке помоћу програмског пакета

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом . Решимо једначину 5. ( * ) + 5 + Провера: + 5 + 0 5 + 5 +. + 0. Број је решење дате једначине... Реши једначину: ) +,5 ) + ) - ) - -.. Да ли су следеће једначине еквивалентне? Провери решавањем. ) - 0

Διαβάστε περισσότερα

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 Метод разликовања случајева је један од најексплоатисанијих метода за решавање математичких проблема. У теорији Диофантових једначина он није свемогућ, али је сигурно

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом

Διαβάστε περισσότερα

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2 8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или

Διαβάστε περισσότερα

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја. СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x) ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Врсте диференцијалних једначина. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА КОЈА РАЗДВАЈА ПРОМЕНЉИВЕ Код ове методе поступак је следећи: раздвојити

Διαβάστε περισσότερα

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА . колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

Решења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака

Решења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака Решења задатака са првог колоквиjума из Математике Б II група задатака Пре самих решења, само да напоменем да су решења детаљно исписана у нади да ће помоћи студентима у даљоj припреми испита, као и да

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Cook-Levin: SAT је NP-комплетан. Теодор Најдан Трифунов 305M/12

Cook-Levin: SAT је NP-комплетан. Теодор Најдан Трифунов 305M/12 Cook-Levin: SAT је NP-комплетан Теодор Најдан Трифунов 305M/12 1 Основни појмови Недетерминистичка Тјурингова машина (НТМ) је уређена седморка M = (Q, Σ, Γ, δ, q 0,, ) Q коначан скуп стања контролног механизма

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

TEMA V ЉУДИ (НАЈЧЕШЋЕ) ЛАЖУ КАКО БИ ЗАШТИТИЛИ СОПСТВЕНУ РЕПУТАЦИЈУ

TEMA V ЉУДИ (НАЈЧЕШЋЕ) ЛАЖУ КАКО БИ ЗАШТИТИЛИ СОПСТВЕНУ РЕПУТАЦИЈУ TEMA V ЉУДИ (НАЈЧЕШЋЕ) ЛАЖУ КАКО БИ ЗАШТИТИЛИ СОПСТВЕНУ РЕПУТАЦИЈУ Станко Абаџић, Праг (2000) 75 76 ПРАВО НА ЛАГАЊЕ Ј е ли овај свет видео икада грану дебљу и тежу од стабла на коме лежи? Покушавате да

Διαβάστε περισσότερα

Теорија друштвеног избора

Теорија друштвеног избора Теорија друштвеног избора Процедура гласања је средство избора између више опција, базирано на подацима које дају индивидуе (агенти). Теорија друштвеног избора је студија процеса и процедура доношења колективних

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2/13 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним

Διαβάστε περισσότερα

О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1)

О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1) О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1) Епископ Григорије (Дур и ћ) Вера је врхунска брига поглављу под насловом Шта вера јесте, П. Тилих, пре свега, говори о вери као врхунској бризи, те да би појаснио динамику вере

Διαβάστε περισσότερα

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ Mожда је дошло време да се запише понека успомена, иако би се рекло да је прерано за сећања. Има нечег гротескног

Διαβάστε περισσότερα

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић Скупови (наставак) Релације Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић Дефиниција дуалне скуповне формуле За скуповне формулу f, која се састоји из једног или више скуповних симбола и њихових

Διαβάστε περισσότερα

ВИЗАНТИЈСКО НАСЛЕЂЕ, ДИСКУРС ИДЕНТИТЕТА

ВИЗАНТИЈСКО НАСЛЕЂЕ, ДИСКУРС ИДЕНТИТЕТА Ni{ i Vizantija IX 479 Зоран Пешић ВИЗАНТИЈСКО НАСЛЕЂЕ, ДИСКУРС ИДЕНТИТЕТА Суочени све више с губитком идентитета принуђени смо да налазимо нова-стара обележја како би успоставили реалну потпору даљег

Διαβάστε περισσότερα

Показано је у претходној беседи да се

Показано је у претходној беседи да се ДРУГА БЕСЕДА КАКАВ ДОПРИНОС ЖИВОТУ У ХРИСТУ ПРУЖА БОЖАНСКО КРШТЕЊЕ Показано је у претходној беседи да се свештени живот у Христу садржи у светим Тајнама. Испитајмо сада како нас свака од Тајни уводи у

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА ИНФОРМАТИКУ

Διαβάστε περισσότερα

ОДРЕЂЕЊЕ ЛЕПОГ У ПЛАТОНОВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ

ОДРЕЂЕЊЕ ЛЕПОГ У ПЛАТОНОВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ Годишњак Педагошког факултета у Врању, књига VIII, 1/2017. Александар ПЕШИЋ Филозофски факултет Универзитет у Новом Саду УДК 111.852 141.131 177.61(38) - прегледни научни рад - ОДРЕЂЕЊЕ ЛЕПОГ У ПЛАТОНОВОЈ

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

Eутаназија: у одбрану једне добре, античке речи

Eутаназија: у одбрану једне добре, античке речи Драган Павловић 44 Одељење за анестезију и интензивну медицинску негу, Универзитет Ернст Мориц Арнт, Немачка Александар Спасов Одељење за ортодонтију, Медицински факултет, Универзитет у Грајфсвалду, Немачка

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ

СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ Захваљујем се организатору на љубазном позиву да узмем учешћа у данашњем скупу а поводом врло значајног догађаја и врло значајне теме. Када се у јесен прошле године,

Διαβάστε περισσότερα

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23 6.3. Паралелограми 27. 1) Нацртај паралелограм чији је један угао 120. 2) Израчунај остале углове тог четвороугла. 28. Дат је паралелограм (сл. 23), при чему је 0 < < 90 ; c и. c 4 2 β Сл. 23 1 3 Упознајмо

Διαβάστε περισσότερα

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c 6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c Ако су а, b и с цели бројеви и аb 0, онда се линеарна једначина ах + bу = с, при чему су х и у цели бројеви, назива линеарна Диофантова једначина. Очигледно

Διαβάστε περισσότερα

ТАЧКЕ КОЈЕ ЕКСПЛОДИРАЈУ ПОГЛАВЉЕ 5 ДЕЉЕЊЕ ПОЧИЊЕМО

ТАЧКЕ КОЈЕ ЕКСПЛОДИРАЈУ ПОГЛАВЉЕ 5 ДЕЉЕЊЕ ПОЧИЊЕМО ТАЧКЕ КОЈЕ ЕКСПЛОДИРАЈУ ПОГЛАВЉЕ 5 ДЕЉЕЊЕ Сабирање, одузимање, множење. Сад је ред на дељење. Ево једног задатка с дељењем: израчунајте колико је. Наравно да постоји застрашујући начин да то урадите: Нацртајте

Διαβάστε περισσότερα

ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА

ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА ВАЉЕВО, 006 1 1. УВОД 1.1. ПОЈАМ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ У једној земљи Далеког истока живео је некад један краљ, који је сваке ноћи узимао нову жену и следећег

Διαβάστε περισσότερα

Са орнос 9 (2015) УДК Јован, пергамски митрополит(049.2) Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: /sabornost Оригинални научни рад

Са орнос 9 (2015) УДК Јован, пергамски митрополит(049.2) Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: /sabornost Оригинални научни рад Са орнос 9 (2015) Α Ω 57 81 УДК 271.2-1 Јован, пергамски митрополит(049.2) 271.2-1 Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: 10.5937/sabornost9-9771 Оригинални научни рад Александар Ђаковац * Универзитет у Београду, Православни

Διαβάστε περισσότερα

Проблем зла: од Августина до савремене генетике. протопрезвитер Никола Лудовикос

Проблем зла: од Августина до савремене генетике. протопрезвитер Никола Лудовикос Проблем зла: од Августина до савремене генетике протопрезвитер Никола Лудовикос Прије но што се Други свјетски рат у потпуност завршио, знаменити енглески писац, C.S. Lewis, желећи да поново исприча причу

Διαβάστε περισσότερα

Семинарски рад из линеарне алгебре

Семинарски рад из линеарне алгебре Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити

Διαβάστε περισσότερα

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a

Διαβάστε περισσότερα

ПРАВОСЛАВЉЕ И МОДЕРНОСТ СУКОБ ИЛИ САРАДЊА?

ПРАВОСЛАВЉЕ И МОДЕРНОСТ СУКОБ ИЛИ САРАДЊА? Зоран Крстић Abstract. Аутор анализира амбивалентан однос православља и модерности. Основна теза рада је да евентуалне тешкоће постоје у прихватању каснијих фаза модерности а да сукоб на релацији модерности

Διαβάστε περισσότερα

Теорија одлучивања. Циљеви предавања

Теорија одлучивања. Циљеви предавања Теорија одлучивања Бајесово одлучивање 1 Циљеви предавања Увод у Бајесово одлучивање. Максимална а постериори класификација. Наивна Бајесова класификација. Бајесове мреже за класификацију. 2 1 Примене

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре 0 6.. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре У обичном говору се често каже да су неки предмети симетрични. Примери таквих објеката, предмета, геометријских

Διαβάστε περισσότερα

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation)

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) Студија случаја D-Sight Консултантске услуге за Изградња брзе пруге

Διαβάστε περισσότερα

Данило Коцић АФО(К)РИЗМИ ДРУГЕ (НЕ)ЗГОДЕ. Карикатуре: Зоран Илић. УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА Лесковац 2017.

Данило Коцић АФО(К)РИЗМИ ДРУГЕ (НЕ)ЗГОДЕ. Карикатуре: Зоран Илић. УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА Лесковац 2017. Данило Коцић АФО(К)РИЗМИ & ДРУГЕ (НЕ)ЗГОДЕ Карикатуре: Зоран Илић УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА Лесковац 2017. 2 Данило Коцић АФО(К)РИЗМИ & ДРУГЕ (НЕ)ЗГОДЕ УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА Лесковац 2017. 3 Књига посвећана пријатељима!

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Осврт на нека уводна питања проблематике богословског симпосиона Онтологија и етика из године

Осврт на нека уводна питања проблематике богословског симпосиона Онтологија и етика из године Са орнос 9 (2015) Α Ω 83 108 УДК 271.2-1:005.745(497.11)"2003" 111:27-42 DOI: 10.5937/sabornost9-9777 Оригинални научни рад Томислав Пауновић *1 Хришћански културни центар, Београд Осврт на нека уводна

Διαβάστε περισσότερα

4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА

4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА 4. Закон великих бројева 4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА Аксиоматска дефиниција вероватноће не одређује начин на који ће вероватноће случајних догађаја бити одређене у неком реалном експерименту. Зато треба наћи

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

У н и в е р з и т е т у Б е о г р а д у Математички факултет. Семинарски рад. Методологија стручног и научног рада. Тема: НП-тешки проблеми паковања

У н и в е р з и т е т у Б е о г р а д у Математички факултет. Семинарски рад. Методологија стручног и научног рада. Тема: НП-тешки проблеми паковања У н и в е р з и т е т у Б е о г р а д у Математички факултет Семинарски рад из предмета Методологија стручног и научног рада Тема: НП-тешки проблеми паковања Професор: др Владимир Филиповић Студент: Владимир

Διαβάστε περισσότερα

Андреј Лаут. Универзитет у Дараму Катедра за теологију и религију. Св. Григорије Богослов и св. Максим Исповедник: обликовање Предања 1

Андреј Лаут. Универзитет у Дараму Катедра за теологију и религију. Св. Григорије Богослов и св. Максим Исповедник: обликовање Предања 1 Саборност Α Ω 2 (2008) 197 210 УДК 27-1 Максим Исповедник, свети 27-1 Григорије из Назијанза, свети 27-9"05/06" Андреј Лаут Универзитет у Дараму Катедра за теологију и религију Св. Григорије Богослов и

Διαβάστε περισσότερα

, број Листић "Dominisiana" Драга браћо и сестре,

, број Листић Dominisiana Драга браћо и сестре, 17.06.2018., број 123 - Листић "Dominisiana" ------------------------------------------------------------------------- оно најбитније по чему је Црква заправо Црква, није нешто друго него управо света

Διαβάστε περισσότερα

РЕЧ,ЈА ИЗМЕЂУ ХИПОСТАЗЕ И РЕДУКЦИЈЕ ПРОБЛЕМИ ФИЛОЗОФСКОГ ГОВОРА О СОПСТВУ

РЕЧ,ЈА ИЗМЕЂУ ХИПОСТАЗЕ И РЕДУКЦИЈЕ ПРОБЛЕМИ ФИЛОЗОФСКОГ ГОВОРА О СОПСТВУ Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, Књига XXXVII (2012) Annual Review of the Faculty of Philosophy, Novi Sad, Volume XXXVII (2012) 373 Дамир Ј. Смиљанић УДК 141.13 Филозофски факултет Универзитета

Διαβάστε περισσότερα

Саборност 7 (2013) УДК : DOI: /sabornost Оригинални научни рад. Јован Зизијулас. Атинска академија наука, Атина

Саборност 7 (2013) УДК : DOI: /sabornost Оригинални научни рад. Јован Зизијулас. Атинска академија наука, Атина Саборност 7 (2013) Α Ω 1 5 УДК 2-154-675 2-673.5:141.412 DOI:10.5937/sabornost7-5046 Оригинални научни рад Јован Зизијулас Атинска академија наука, Атина Истина, толеранција, монотеизам. Да ли је могућ

Διαβάστε περισσότερα

F( x) НЕОДРЕЂЕНИ ИНТЕГРАЛ

F( x) НЕОДРЕЂЕНИ ИНТЕГРАЛ НЕОДРЕЂЕНИ ИНТЕГРАЛ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Дефиниција: Интеграл једне функције је функција чији је извод функција којој тражимо интеграл (подинтегрална функција). Значи: f d F F

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРКИРАЛИШТА 1. вежба Место за паркирање (паркинг место) Део простора намењен, технички опремљен и уређен за паркирање једног

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 017/018. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5 ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017. Предмет: ЗАВРШНИ РАД Предмет се вреднује са 6 ЕСПБ. НАСТАВНИЦИ И САРАДНИЦИ: РБ Име и презиме Email адреса звање 1. Јасмина Кнежевић

Διαβάστε περισσότερα

За један другачији начин живота

За један другачији начин живота Са орнос 11 (2017) Α Ω 13 62 УДК 271.2-18 271.2-72-1 Оригинални научни рад Игнатије Мидић *1 Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд За један другачији начин живота Abstract:

Διαβάστε περισσότερα

АПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ (по светом Василију Великом)

АПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ (по светом Василију Великом) АПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ (по светом Василију Великом) УВОД Одређени грчки теолози тежећи да створе мостове комуникације са савременом философском мишљу, а особито са егзистенцијалистичком

Διαβάστε περισσότερα

НОВА ЕСТЕТСКА ДИМЕНЗИЈА И ПРОБЛЕМ ЊЕНОГ РАЗУМЕВАЊА

НОВА ЕСТЕТСКА ДИМЕНЗИЈА И ПРОБЛЕМ ЊЕНОГ РАЗУМЕВАЊА ТМ Г. XXXV Бр. 4 Стр. 1611-1625 Ниш октобар - децембар 2011. UDK 004.738.5:111.852 Оригинални научни рад Примљено: 26. 1. 2011. Александар Чучковић Универзитет у Новом Саду Економски факултет у Суботици

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала Теоријски део: Вежба број ТЕРМИЈСКА AНАЛИЗА. Термијска анализа је поступак који је 903.год. увео G. Tamman за добијање криве хлађења(загревања). Овај поступак заснива се на принципу промене топлотног садржаја

Διαβάστε περισσότερα

, број 37 - Листић "Доминисиана" Драга браћо и сестре,

, број 37 - Листић Доминисиана Драга браћо и сестре, 26.06.2016, број 37 - Листић "Доминисиана" какав би морао бити духовни учитељ? Какве би морале бити његове особине? У његовој личности не сме бити ничега сличног духом одсутном слабоумном визионару. Са

Διαβάστε περισσότερα

Александар Ђаковац (НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА

Александар Ђаковац (НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА Александар Ђаковац (НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА (Осврт на књигу г. Родољуба Лазића: «Но(ватосрск)о богословље Митрополита Зизијуласа», Издавач «Атос» мисионарски духовни

Διαβάστε περισσότερα

I Линеарне једначине. II Линеарне неједначине. III Квадратна једначина и неједначина АЛГЕБАРСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ

I Линеарне једначине. II Линеарне неједначине. III Квадратна једначина и неједначина АЛГЕБАРСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? АЛГЕБАРСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ I Линеарне једначине Линеарне једначине се решавају по следећем шаблону: Ослободимо се разломка Ослободимо се заграде Познате

Διαβάστε περισσότερα

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА ИНФОРМАТИКУ

Διαβάστε περισσότερα

Sch dy (Ск ди) Март Горски /18-19/95 III * * *

Sch dy (Ск ди) Март Горски /18-19/95 III * * * Sch dy (Ск ди) Март Горски 1995-1999 11/18-19/95 III Sch dy (Дијагноза). Недеља у јутро. Prosit! Нити шта предстоји нити се ишта завршило. (Oeil de boeuf - око бика). (Напољу, некаква птица крешти као

Διαβάστε περισσότερα

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 22

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 22 , 1 9 INOVACIJE u nastavi ~asopis za savremenu nastavu YU ISSN 0352-2334 UDC 370.8 Vol. 22 U»ITEySKI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU Adresa redakcije: U~iteqski fakultet, Beograd, Kraqice Natalije 43 www.uf.bg.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

Јелена Фемић Касапис. Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд

Јелена Фемић Касапис. Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд Саборност 3 (2009) Α Ω 259 268 Јелена Фемић Касапис Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд УДК 111(38) 111(38):27-1 Термин ὑπόστασις [hypóstasis] у јелинскоj писаној баштини

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα