Дух полемике у филозофији Јован Бабић

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Дух полемике у филозофији Јован Бабић"

Transcript

1 Дух полемике у филозофији Јован Бабић У свом истинском смислу филозофија претпостаља једну посебну слободу мишљења, исконску слободу која подразумева да се ништа не подразумева нешто што истовремено изгледа бесмислено и немогуће, а ипак неодољиво и заправо нужно. Циљ филозофије, а истовремено и њен критеријум, је истина, али се узима, било да се подразмева било да се претпоставља, да се истина (још) не зна. Услов ове претпоставке је једност света, његова универзална повезаност (континуитет) и суштинска независност од чина сазнања без обзира на то што му се може прићи једино сазнањем. Ова једност повлачи униформност и јединственост која је изражена у нужности детерминизма. Са друге стране, слобода, свака па и слобода мишљења, означава моћ да се мисли (и поступи) другачије. Отуда је, чини се, слобода простор нужног макар привременог неслагања; трагање за истином мора да буде отворено за све могућности. Али ово није тако једноставно како изгледа на први поглед: слобода мишљења сама по себи још увек не повлачи било какву заинтересованост за било шта, тако да на овом, апстрактном, плану разлике још увек нису извор било какве сукобљености, и то је оно што слободи даје ову универзалну и у суштини неограничену моћ, моћ да се стварно замисли све што се може замислити. Нема никаквих препрека да се замисли било шта (у оквиру могућности замишљања), и једне мисли немају никакву предност пред другим мислима (пошто се истина још не зна, а једино је она циљ, ниједна мисао о нечему нема предност у односу на било коју другу о томе истом). Ниједна од ових замисли још није разлог, јер да би била разлог једна замисао, или идеја, мора постати предмет заинтересованости и тако извор жеља и хтења. Слобода мишљења је ослобођена сваког другог интереса осим ове спонтане заинтересованости за истину. Зашто бисмо ишта замишљали?! Зашто бисмо замишљали било шта за шта нисмо директно заинтересовани, као за нешто што нам може помоћи да остваримо неки (већ) постављени циљ? Откуд нам ова моћ замишљања пуких могућности, таквих схема за које се ни не узима да ће или да треба да послуже некој сврси? Откуд неутрална радозналост, Беседа на отварању 16. Филозосксе школе Феликс Ромулијана, Зајечар 28. август

2 која изгледа као заинтересованост без заинтересованости, заинтересованост, и то са елементима радикалне искључивости, без референце на било који резултат изузев да тај резултат буде истинит, чак и када је то директно противно ономе за шта смо иначе заинтересовани, остварењу неког нашег интереса? (Другим речима: Откуд примат објективне прогнозе над заинтересованом пристрасношћу кад, као што ћемо видети, из заинтересованости долазе све вредности? Да ли то значи да ми можемо бити незаинтересовани за вредности?) Можда на овом, апстрактном, плану већ имамо једну, такорећи претходну, заинтересованост, а то је радозналост, интелектуална и животна или како ћемо је већ назвати. А можда је то заинтересованост управо за суштинског себе: за основу своје слободе као извора ума који нас чини оним што јесмо. Тако да смо умска бића, оно што и треба да будемо, управо највише онда када смо заинтересовани само за истину и ни за шта друго. Ова чиста радозналост искључује било коју другу заинтересованост која би је могла само ометати у долажењу до истине као јединог циља. Ова начелна заинтересованост се јасно види у снажном доживљају разлике између оног што је истинито и оног што није истинито, и ту већ имамо основу за оно што нам је потребно да би замисао постала разлог само она замисао у чију се истинитост верује може постати разлог. И лажна замисао (лажна у смислу да се не верује у њену истинитост) може личити на разлог када се, нпр. нешто прижељкује, али заправо не може бити разлог да се нешто заиста хоће и на основу тога донесе одлука да се нешто уради. Овде се јасно види практична природа резоновања, разлагања, навођења разлога за нешто: то нешто је такав предмет заинтересованости који укључује ону врсту жеље у којој није свеједно да ли ће она постати предмет хтења или неће већ у себи већ укључује интенционалност потенцијалне будуће одлуке (жељу) и траг спремности да се уради оно што је потребно да се та одлука оствари. Ту смо већ на терену на коме имамо функционисање разлога да се за нешто залажемо или не залажемо, да нешто урадимо или не урадимо. То функционисање карактерише процес у коме имамо начелну отвореност о томе шта ће бити коначни резултат, или резултанта, јер да није тако не бисмо имали посла са разлозима већ са детерминантама другачије врсте, узроцима у процесу догађања или премисама у процесу закључивање (у оба ова случаја нема ове отворености него имамо нужност у погледу тога 2

3 шта ће бити последица или закључак). Функциоисање разлога дакле повлачи почетно разилажење, неизвесност и неслагање, неку врсту дилеме или сукоба у погледу тога шта се заиста хоће или шта заиста треба да буде коначни предмет заинтересованости. У филозофији, која се бави суштинама ствари, ово је веома важан моменат који указује на то да у сваком поступку долажења до истине морамо проћи кроз етапу која садржи процес навођења разлога, свих разлога за и против, било да се ради о теоријском закључку било о практичној одлуци. Овај процес вагања разлога је универзално присутан у свему што мислимо и у свему што чинимо, али у филозофији он има посебни значај зато што су захтеви који се постављају у филозофији такви да не допуштају да се тај процес заврши провизорно и пре него што се цео терен свих релевантних разлога не истражи. **** Свет се кардинално мења пред нашим очима, све се мења и филозофија по претпоставци није, као што можда не би ни требало да је, изузетак. Али да ли је тако? У науци и на њој заснованој технологији, па и животу који се гради уз помоћ нове технологије, имамо на делу одбацивање старих парадигми. Не само стари инструменти него и старе тезе и старе вредносне схеме све брже застаревају и бивају замењене новим. Тај процес није просто једнократан, као замена старога новим, већ вишекратан и убрзан: све су краћи интервали важења не само технолошких решења и модних трендова већ и научних теза и принципа и критеријума о томе шта се броји да је исправно и добро, или добро, у свету и животу. У овоме се састоји један од највећих парадокса садашњег света, и можда један од његових већих проблема: у времену у коме се животни век продужава век важења текућих вредности, оних које actualiter конструишу смисао живота или бар осећај тог смисла, се старлно и све више скраћује. То се посебно види у моди, у којој делује принцип наддетерминације: не само да нема никаквог смисла питати зашто се нешто мења него се и претпоставља да заиста и нема никаквог узрока и да је узрок томе у самој тој ствари. Међутим, у филозофији ипак имамо нешто другачију ситуацију. Оно што је у њој вредно не зависи од протока времена и не застарева, бар не тако лако као у другим сферама стварности и њене теоријске или друге рефлексије. Једна од ствари које у филозофији остаје као њена трајна особина јесте њен критички дух, дух полемике. И мада и у филозофији имамо, чак веома разуђене, схеме директно агресивног или скривено 3

4 прошверцованог догматизма, често у форми своје супротности изразжен као радикални скептицизам, ипак оно што чини живот филозофије, моћ да се постављају питања, и питања о питањима (којима се испитује релеванција првих питања која се постављају) није ни слепо заузимање става без рефлексије ни тврдоглаво истрајавање на сумњи да се процес постављања питања икада може завршити. Зорни и динамички вид ове позиције, позиције образлагања у уверењу да су разлози једини валидни начин начин да се дође до филозофски релевантних одговора на филозофска питања, јесте суочавање разлога једних са другима и непристрано испитивање њихове разложне снаге. Иако бисмо можда желели да је другачије, стварност је огромна и веома сложена и оскудно светло разложности нужно парцијално, погрешиво и привремено. Поступак међусобног суочавања разлога у важним стварима живота и стварности има отуда форму сукоба тих разлога, полемике у којој се разлози једни са другима боре, на начине и по критеријумима чија је коректност и правичност такође ствар ове разложне динамике и сукобљености ривалских тумачења и онога што стоји у основи тих тумачења, ривалских склоности и интереса. Изгледа да је епистемолошка позиција човека, његова погрешивост и ограниченост, истовремено извор и оправдање ове динамичке тензије која отвара простор за полемику о ономе што је важно, и о чему, зато што је важно, бисмо желели да се сложимо. Да ли то значи да филозофија тежи налажењу суштина које су отпорне и независне према времену, вечне, или се бави суштином питања како се, стално изнова, гради свет кроз оно што одлучимо да чинимо, и што, слободно, чинимо. Ако је у питању ово друго онда имамо чудну ситуацију да се предмет филозофије стално мења али да се она сама, и инструменти којима барата, не мења већ само, можда, изоштрава своје критеријуме које користи у процесу истраживања и образлагања онога што чини стварност и оно што је у њој важно. Међутим, постављање питања и полемисање о тим питањима и тада остаје једини начин да се тај процес започне, настави, и евентуално доведе близу неког краја. Отуда се са правом можемо питати: Да ли филозофије може бити без полемике, да ли је полемика нужна претпоставка филозофирања, у њеном капацитету разлагања питања од за филозофију специфичне важности? Коначно, да ли дух полемике означава и одређену контролу над оним што полемика, и тензија и неизвесност коју то повлачи, уноси у филозофију? Да ли то значи не само да полемике у филозофији латентно и 4

5 имплицитно мора бити него и да она притом мора остати скривена иза једног другог својства које је потребно да би се филозофирање, као догађај и као чин, наставило а то је да ограничење сукобљености садржано у неизвесности онога што у раложном испитивању суштина долази као резултат остане на нивоу озбиљне али и љубазне радозналости и не сме да подлегне ароганцији, бесу и неконтролисаној једностраности? Да се не сме унапред претпоставити шта ће бити одговор? Реч полемика долази од грчке речи πολεμικός (polemikos), која означава ратоборност, која опет долази од речи πόλεμος (polemos) која означава рат. Али шта је заправо рат? Хераклит каже да је рат отац свих ствари. Можда је боље рећи да је рат отац свих догађаја, јер су ствари, када се гледају у времену, у неку руку само замрзнути догађаји, догађаји у којима је време, привремено, стало. Заиста, свака ствар, утолико уколико је стварна, је подложна генерацији и корупцији, она је настала као што ће, по претпоставци, такође и нестати, па гледано из те временске перспективе ствар је такође догађај, само, у оном интервалу у коме постоји, или се броји да постоји, узета без односа према времену, без узимања у обзир оних разлика које постоје пре и после тог интервала. Ако је тако онда можемо рећи да све што постоји, све што се догађа, настаје из неке разлике и у процесу да се та разлика разложи и сложи, разреши, да је више не буде. Сама разлика не подразумева никакав процес: можемо замислити постојање различитог једног поред другог без икаквог покрета, статично и без суштинског односа према времену, као што постоје ствари. Ствари, као такве, по себи, нису у сукобу једна са другом да би то биле потребно је увести неки њихов однос, и тај однос нужно мора да укључи фактор времена, јер сукоб постоји само у времену, иначе га нема. Догађаји, међутим, увек садрже одређену динамичку тензију која, без обзира на сав детерминизам који их коначно артикулише, указује управо на присуство неке разлике, оне разлике која се догађа и која чини да оно од чега се полази није исто што и оно што ће се коначно десити. Ако прихватиомо овај опис догађаја (догађај се догађâ) онда следи да наша радозналост да сазнамо шта ( штаство, суштину) онога што се догађа, повлачи нашу спремност да уђемо у анализу разлика које се одмотавају пред нашим интелектуалним очима, да следимо нашу радозналост и да будемо спремни да се напрегнемо и жртвујемо да ту радозналост задовољимо, без одустајања и без компромиса. И то је оно што је суштински састојак филозофирања: истрајавање на радозналости, непристајање на прекид 5

6 истраживања ни онда када оно наизглед не води нигде зато што није завршено, што се још није дошло до одговора на питање које, насупрот сваком привиду у супротно, не може да се избегне и да се не постави. Ова нужност постављања питања, карактеристична за филозофију, је посебно напорна ставка у процесу филозофирања: са једне стране филозофска питања су потпуно независна од сваке директне користи и усмерена су искључиво на задовољење интелектуалне радозналости о томе како свет функционише и шта је у њему важно; са друге стране, иако нема никакве непосредне потребе за тим да се та питања поставе, важност тих питања, независно од сваке такве потребе, је, за филозофа, очигледна. У ком смислу се онда филозофија односи на свет и шта филозофи раде у свету? **** Сврха овог дугачког апстрактног увода је да се покаже да је дух полемике у филозофији њено природно стање и нека врста судбине. Та судбина не прати нужно остале делове нашег живота и нашег суочавања са стварношћу, напротив у остатку људске стварности имамо обично потребу да се упитност замрзне, постављање питања избегне, да се прихвате схеме које функционишу као да су вечне (sub specie aeternitatis), иако то нису. Полемика није проста препирка, сукоб ради сукоба, или чак сукоб у коме се не жели доћи до слагања, сукоб у коме је циљ наметање свог става или свог интереса независно од разлога који се могу навести. Када би било тако онда инструменти сукоба не би били разлози већ нешто ван-разложно, чиста моћ да се друга страна укине у свом капацитету да мисли другачије или да има другачије интересе и прихвата другачије вредности. Ово је деликатно питање. Као што смо видели реч полемика долази од старогрчке речи полемос, што значи рат. Хераклит каже: Рат (сукоб, πόλεμος) је отац свих ствари. Иако је филозофија по дефиницији некорисна, многи сматрају да је она једна од најважнијих ствари са којима имамо посла. Да ли то значи да ни филозофије нема без полемике? Да ли разговор који је у току, у свом динамичком аспекту, нужно укључује једну полемичку димензију, једну тензију која је покретач да се разговор даље наставља и развија? Замислимо, што уосталом није претерано тешко, ситуацију групе људи који сви говоре у исти мах и нико никога не слуша. Шта то они раде? Да ли покушавају да нешто кажу, или, конкретније, да ли покушавају да некоме нешто кажу? Коме, ако нико не слуша? Да ли се они свађају? Са ким? Иако ова ситуација, 6

7 када се овако опише, делује нереално она уопште није ретка, још мање немогућа. Она заправо представља стварну ситуацију света у коме говор не подразумева постављање питања, а још мање озбиљан покушај да се на постављена питања одговори. Рат је међутим врста сукоба у коме се додуше користи обострано прихваћено правило одлучивања у долажењу до заједнички прихватљивог решења, али то правило није засновано на разлозима и њиховој снази већ на ванразложној моћи, моћи која је често потпуно независна од сваке разложности и заснована је у пукој сили или чак насиљу (иако понекад није јасна разлика између овога двога). Полемика може и тако да се схвати али не у филозофији, зато што је то у потпуној супротности са оним што је у филозофији кључно, а то је њена умска природа. У филозофији полемика има јасну разложну артикулацију, и њен циљ је консензус. Али не било који конзенсус већ она врста слагања у којој ће они који следе ум, и поштују принцип универзалности заложен у уму, нужно да се сложе, независно од тога шта су претходно мислили и желели. Филозофска полемика отуда подразумева нешто веома необично: једну врсту незаинтересованости и равнодушности за то шта ће заиста бити коначан резултат, већ заинтересованост само за то да тај резултат буде исправан, тј. уистину заснован управо на најбољим разлозима. Ова наизглед једноставна ситуација је заправо веома сложена и захтевна. Она пре свега укључује висок степен субверзивности коју овај процес повлачи за онај огроман простор густо насељен претпоставкама, ставовима, жељама, интересима, већ постављеним циљевима и успостављеним очекивањима и културним обрасцима који чине мрежу нашег стварног текућег живота и основу његове вредности и његовог смисла. Постављање питања је субврзивно у односу на успостављени систем и, још више, поредак претпоставки, свега онога што се узима као неупитно (а то је највећи део онога у шта верујемо, све наше предрасуде али такође и корпус укупног знања који је толико велики да се његов највећи део мора просто подразумевати). Али она такође укључује и спремност да се за разлозима иде искрено и озбиљно, одлучно, па ма куда да они одведу. У томе је сасвим видљив дух полемике у самом процесу мишљења: то је процес бескомпромисног сукобљавања између алтернатива које су prima facie потпуно равноправне. То је тако зато што је слобода извор могућности артикулације жеља и хтења потпуно независно од разлика у погледу њихове (у суштини накнадне) легитимисаности актом конаног прихватања, индивидуалног или друштвеног. 7

8 Ако у долажењу до закључка или одлуке кључну улогу треба да има мишљење онда се то може постићи само непристрасним вагањем разлога за све могућности које се појаве и уоче. То подразумева спремност да се заиста прихвати оно чему разлози воде, што повлачи веома озбиљну и одговорну позицију која изгледа немогућа: ако је разлог за мишљење и одлучивање нека заинтересованост, онда овај захтев за објективношћу и непристрасношћу (која произлази из објективности) повлачи да нам је, начелно, једнако стало до сваке од алтернатива, и да смо у суштини равнодушни шта ће бити коначни резултат. Ово је у директној супротности са природом и одлучивања и делања који заиста зависе од, да тако кажемо, независне заинтересованости (заинтересованости која се не може свести на импликацију из неких разлога из којих би се та одлука могла дедуковати), и то је оно место на коме се мишљење и делање кардинално разликују, барем оно мишљење са којим имамо посла у филозофији: принципијелно мишљење у коме је истина истовремено и коначни циљ и врховни критеријум: разумевање стварности па ма каква да је. То је оно по чему се филозофија разликује од проповедања, догматизма и апологетике. У томе је њена субверзивна страна да ништа не оставља изван упитности, и да је полемична у односу на сваку парцијалну истину. А пошто се свет састоји од чињеница које су по својој природи парцијалне истине то је онда дух филозофије у неком смислу њена судбина: судбина која подразумева позицију Сократа који, узимајући да је могућност постављања питања нешто најдрагоценије, спреман да попије кукуту, или ућути, ако би било забрањено постављати питања и трагати за одговорима на њих. Заиста, да ли филозофије може бити без полемике? Понекад се каже да је дијалог прави медијум филозофије, али питање опстаје и тада: да ли дијалога може бити ако се у свему од почетка слажемо? Међутим, исто би било и ако слагања уопште не би могло бити, ако би унапред било извесно, нужно, да до слагања никада неће доћи. Слагање је циљ до кога се долази, то није нешто што се подразумева као да већ постоји или да би требало да постоји па је дијалог, полемика, и само неслагање, заправо нешто излишно и само знак немоћи и одсуства правог знања. Шта је онда неслагање? Али оно што је занимљивије је да ли постоји обезбеђени крај дијалога, његов закључак до кога се мора доћи? Или је дијалог, иако мора да следи форму разложности, ипак једно начелно и суштинско неслагање које нас уводи у неизвесност шта ће на крају да буде резултат, и да 8

9 можда нема начина да се тај резултат израчуна, што повлачи да нема ни извесности да ће резултат бити било који који се очекује него да неслагање укључује одлучивање, које није сводиво на било какво закљуичивање зато што укључује елемент слободе. Неслагање има и своје друго име, а то је сукоб, било да је у питању сукоб мишљења или сукоб интереса. И сасвим је јасно да би се сваки сукоб могао унапред избећи само ако бисмо се слагали у свему и од почетка. Али ако замислимо шта би слагање у свему и од почетка значило онда се суочавамо са нечим што би била потпуна супротност филозофије узимање да већ имамо одговоре на сва питања и да је потпуно непотребно било шта питати. То би био чудан облик догматизма. Јер чак и у апологетици се то не подразумева, и тамо је слагање циљ а не нешто што се налази, као подразумевано, већ на почетку. Можемо рећи да и разматрање неког питања, а не само расправа, дискусија, аргументисање, па и убеђивање или проповедање, имају ову логичку форму да се узима да на почетку процеса одговарања на неко питање нема слагања, и то просто зато што на почетку нема увида у то шта је одговор на то питање. Кључно својство ове логичке форме процеса постављања питања и одговарања на њих јесте фундаментална чињеница да нам није свеједно шта је одговор, или шта ће одговор бити (и то у чак два различита и независна смисла: да одговор буде истинит али и, по правилу, да буде оно што очекујемо да буде, оно што нам одговара да буде, што желимо да буде). Ово указује на суштински практичку природу овог процеса, на то да одговарање на питања претпоставља активан став и према питању и према одговору. Активност која је у питању је слобода, моћ да према свету заузмемо делатан став, па било да (само) мислимо или да деламо. Али и мишљење је облик делања. И мада филозофија није лишена разних облика нормативности (истина, добро, лепо су вредности, поред других, мање општих вредности као што су корист, успех, ефикасност, итд.), можемо поједностављено рећи да се филозофија бави постављањем питања и покушавањем да се на та питања одговори. То су, по претпоставци, најважнија питања о свету и животу. Покушај да се дође до одговора на та питања подразумева највиши могући ниво одговорности, то је поступак велике захтевности који карактерише једна динамика разликовања, отворености и неизвесности. Отвореност и неизвесност су две стране исте медаље. 9

10 Отвореност подразумева алтернативе, различите могућности, нешто што је интимно повезано са односом према будућем времену, а тај однос је слобода: моћ да се одлучује а не да се просто чека да се види или да се предвиђа шта ће бити. Још мање да је то закључивање, нека форма рачунице која би омогућила експерту да израчуна закључак, не упуштајући се у то на било какав одлучивалачки начин и независно од сваке заинтересованости. Чекање, истрајавање у постојању, вероватно најраширенија онтичка позиција, је својство ствари и не подразумева ништа више од инерције прости континуитет у егзистенцији. Али и ствари ће, по принципу акције и реакције, да реагују на промене и тако могу настати разлике које се могу акумулисати и произвести нову стварност. (Ствари заправо чекају, стрпљиво, да буду употребљене и томе се уопште не противе, под условм да се у том процесу поштују природни закони иначе се, као што знамо, жестоко супротстављају!). Али ствари су, уосталом као и догађаји, суштински пасивне, за њих се никада не може рећи да делају штогод да им се дешава нема смисла рећи да су ствари успешне или неуспешне. Више од тога је она врста реаговања на промене у околини које су резултат инстинктивног делања које имамо код животиња; иако се ту већ ради о делању (које може бити успешно или неуспешно), инстинкт не подразумева било какву двојност или отвореност, тако да животиње, као и ствари које само чекају да им се нешто деси, немају никакве алтернативе или дилеме, ништа не одлучују и немају потребу да се колебају и да кроз процес који личи на полемику долазе до јединственог става или закључка након што су одбацили друге могућности. У свим тим случајевима, и код ствари и код живих бића без самосвести и слободе, имамо могућност предвиђања, једна схема у којој је оно што ће бити у будућности ствар природног развоја узрочног процеса а само предвиђање ствар прецизности знања о том процесу (неутралног знања у прогнози а сасвим практичног у рефлексу). Али код мишљења и одлучивања, два процеса карактеристична за самосвесна рационална бића какви су људи, немамо овај једнодимензионални континуитет подобан за предвиђање већ имамо отвореност и дилематичност у оквиру које нема правог смисла говорити о предвиђању јер коначан исход може бити начелно било која од могућих алтернатива. Предвиђање о томе како ће се завршити једна расправа или полемика је више нагађање о томе који скуп разлога ће бити ефикаснији, тј. убедљивији, у долажењу до коначне одлуке (јер, по претпоставци, расправа, као и сваки процес одлучивања, ће се у 10

11 неком тренутку завршити), него што је то нека објашњавалачка схема са вероватноћом која има научну заснованост (или претензију на научну заснованост). Неизвесност са којом имамо посла у оквиру ове отворености за различите могућности значи да није унапред одређено шта ће бити закључак или резултат, јер то зависи и од тога шта хоћемо. Зато је дилематичност медијум функционисања слободе: ми не знамо унапред за шта ћемо се определити (када би то знали не би се радило о одлучивању већ о закључивању), делимично зато што не знамо који ће све разлози ући у игру (које ћемо разлоге прихватити као релевантне за наставак процеса расправљања или одлучивања), а делимично зато што не знамо које од тих разлога прихватити у једном јачем смислу (за које од разлога које смо све прихватили као чиниоце ћемо се на крају одлучити). У том смислу свако одлучивање, и оно које доносимо сами као појединци и оно до кога долазимо у међусобном сучељавању и оно које доносимо као колективи, карактерише се сукобом између различитих алтернатива и дилемама које овај сукоб повлачи. И не само међусобно сучељавање већ и појединачно или колективно (сингуларно колективно, засновано на моћи колектива који поседује одлучивалачку снагу, који има колективни идентитет) одлучивање је врста полемике, са самим собом, са другима, или нама самима. Колективно одлучивање је, наравно, теже не само у процесу бирања разлога за одлуку него и процедурама вагања тих разлога у процесу доношења одлуке, али је то делом тако зато што је зато што је мишљење колектива у великој мери несвесно и инвестирано у, у суштини механичко, функционисање процедура у којима разлози функционишу само на почетку (заправо пре почетка одлучивања), што колективе чини глупљим од појединаца и слободних група који могу да мисле сасвим слободно и да се предомишљају докле год им се чини да има нових разлога или нове разложне снаге у старим разлозима. Зато се може рећи да колективи, ма колико јак колективни идентитет имали, нису у стању да филозофирају. Али појединци, који могу да полемишу сами са собом, или међу собом, могу да се одају мишљењу све док, као Сократ, не исцрпу тему. Мишљење је по својој природи полемисање, све док траје. И пошто је филозофија најинтензивније мишљење које познајемо онда је она по свом духу полемичка. То је зато што је слобода један динамички процес који, као слобода мишљења, треба да води у конклузију које није било на почетку, а као слобода делања треба да води у стање 11

12 ефективне узрочности у одлуци да се покрене поступак и учини нешто чега иначе не би било да та одлука није донесена. Слобода је извор сукоба јер она подразумева стварну могућност да се поступи другачије што повлачи могућност, и нужност, неслагања у пресеку различитих делања (па и сукоб жеља на нивоу појединца). Слобода је извор сукоба зато што је слобода извор могућности жеља и хтења независно од разлика у погледу њихове (у суштини накнадне) легитимисаности актом друштвеног прихватања (па чак и, на нивоу појединца, легитимисаности чином избора међу различитим алтернативама! могуће је и погрешити, а и предомислити се, и за појединце и за колективе). Сукоб се може решити онако како се решавају дилеме (онако како решавамо сукоб са самим собом) разложно, вагањем разлога за једну и за другу алтернативу, или за све алтернативе колико их има. Али то подразмева нешто што у овом пресеку може али не мора да се нађе: спремност да се одустане од свог става, и свог интереса, ако друга страна располаже бољим разлозима од нас. То подразумева и нешто чега нема, да се сукоб у ставу и интересу може до краја и без остатка разрешити разлагањем разлога за и против неког става, као да нам је заиста једнако стало до свог и до туђег, као да постоји она равнодушност која је претпоставка стварне и коначне једнакости у објективности суђења. Али та равнодушност не постоји, напротив заинтересованост је извор сваке вредности: оно за шта нико није заинтересован је безвредно без обзира на то која својства има. Да би се делало потребно је јединство воље, потребна је једност, потребан је идентитет, а то значи да је потребно да се тражење, разлагање, дебата, полемика, сукоб, рат узме као нешто што ће заиста да се заврши, и да се гледа из те перспективе завршености, свршености или савршенести као нешто што је (било) актуално али је такође (сада, у неком будућем сада ) архирвирано у инвентар постигнућа (или неуспеха) и ускладиштено у акумулацију онога што из прошлости даје основу и детерминише садашњост и будућност. Да би то било могуће нужно је да се прихвате и следе правила, која ће омогућити да се савлада и ограничи она неодређеност слободе пред којом је укупна огромна стварност и још веће поље замисливог (као могућност да се пажња, практичка или пажња неутралне радозналости) увек може усмерити на нешто друго (или да се чак може одустати, у 12

13 принципу и без разлога, слободно). Да би се могло ефикасно деловати потребна је предвидивост, што искључује произвољност неочекиване промене. Предвидивост је заложена у успостављена очекивања, нешто што већ постоји и о чему се не полемише. Бескрајна разноликост континуиране стварности се сажима у артикулацију једног њеног издвојеног дела који може имати различите облике (законито стање нормалности, ефикасна контрола успостављене обичајности, итд., у сваком случају нека одређена артикулација друштвене моћи која може да се мења али само у оквиру који је омеђен доменом примене правила одлучивања и делања, правила која ће сачувати довољно ове једности, или идентитета, да би могло да се каже да се и даље ради о истој ствари (без обзира колико се сукобљавали). Сукоб је онда стање неодређености и неизвесности о томе која ће жеља превагнути и који циљ, међу могућим, ће бити изабран, и док сукоб траје није извесно шта ће коначно бити изабрано и конституисано као вредно (јер је изабрано), односно шта ће се, у пољу оног што се може, стварно радити. Како су све жеље prima facie једнако вредне (ако произведу заинтересованост), и долазе без питања, и како слобода стално производи нове разлике које, ма колико биле мале, могу дуготрајном акумулацијом да индукују промене практично у свему што је од човека створени део стварности, то је разложно испитивање алтернатива, испитивање алтернатива на основи разлога који се могу навести за једну или другу, ма колико то, због кардиналне разлике између одлучивања (слободе) и закључивања (детерминизма), било безнадежно заправо веома важно за свако деловање, па и за теоријско расправљање. У контексту одлучивања, а одлучивање је медијум живота (живот без слободе је безвредан, као живот животиња или биљака, или се своди на пуко постојање, као што постоје ствари) имамо важно ограничење у домену примене разлога за одлучивање и делање: разлози се (и на колективном и на инндивидуалном плану) брзо исрпе а да сукоб још није решен. Тада се приступа ван-разложном виду одлучивања, као што је гласање или рат: пошто сукоб мора да се реши то мора да се учини ванразложним методама. * * * Али сукоб разлика, рат, је отац и других ствари а не само догађаја као састојака стварности. Као отац свих ствари, он је отац, или очух, свих састојака наше стварности која се свакако не своди на природну стварност дефинисану параметрима простора и 13

14 времена. Наш свет је наша стварност, а наш свет није само физичка, природна стварност. То су и вредности и све оне чињенице које су настале, или преостале, кроз реализацију вредности. Уосталом, сама реализација вредности је део те стварности. И ту разлике нису само продуктивне, као код догађаја, него и конститутивне, кроз сврховитост, кроз правила, и кроз слободу као моћ да се дела и да се постављају циљеви које није нужно поставити али које, кад их поставимо, итекако постају стварни и важни. И онда она епистемолошка, или можда и онтолошка, позиција човека као погрешивог и темпоралног слободног бића постаје извор динамичке моћи у којој је основна тензија, све док се постављени циљеви не остваре или од њих не одустане, карактерише неизвесност не само у временском смислу (да ли ће се заиста реализовати) него и вредносно (да ли је то оно што је најбоље и најпожељније, за мене, за тебе, за нас, за њих) и нормативно (да ли треба, и да ли је требало, да то урадимо или је можда требало да се уради нешто друго). Неслагање изгледа да је позиција, или судбина, живота у времену (само ван времена би могло бити оне извесности која би учинила да нема потребе, ни могућности, неслагања), и онда полемика изгледа нужно својство форме озбиљности сваког приступа свим стварима у животу и стварности. Поготово у филозофији у којој се ради не само о важним или најважнијим од тих ствари, о којима морамо да се сложимо пре него што их произведемо а не можемо да се сложимо ни након што смо то извели. Чини се да је полемика отуда нужан састојак филозофије, барем док се не заглибимо у неку од две форме у којима више нема места за њу: догматизам или (радикални) скептицизам. Али пошто ни догматизам (који је нужно неки облик епистемолошке ароганције, и неки вид одустајања) ни радикални скептицизам (који нужно води у епистемолошку равнодушност и неки вид смрти) не могу да преживе кроз промене, то је место за полемику у филозофији обезбеђено. 14

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ Mожда је дошло време да се запише понека успомена, иако би се рекло да је прерано за сећања. Има нечег гротескног

Διαβάστε περισσότερα

Eутаназија: у одбрану једне добре, античке речи

Eутаназија: у одбрану једне добре, античке речи Драган Павловић 44 Одељење за анестезију и интензивну медицинску негу, Универзитет Ернст Мориц Арнт, Немачка Александар Спасов Одељење за ортодонтију, Медицински факултет, Универзитет у Грајфсвалду, Немачка

Διαβάστε περισσότερα

Испитвање тока функције

Испитвање тока функције Милош Станић Техничка школа Ужицe 7/8 Испитвање тока функције Испитивање тока функције y f подразумева да се аналитичким путем дође до сазнања о понашању функције, као и њеним значајним тачкама у координантном

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом).

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом). СЕЧИЦА(СЕКАНТА) ЦЕНТАР ПОЛУПРЕЧНИК ТАНГЕНТА *КРУЖНИЦА ЈЕ затворена крива линија која има особину да су све њене тачке једнако удаљене од једне сталне тачке која се зове ЦЕНТАР КРУЖНИЦЕ. *Дуж(OA=r) која

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВНА ЛОГИКА. Коста Дошен

ОСНОВНА ЛОГИКА. Коста Дошен ОСНОВНА ЛОГИКА Коста Дошен 2 Овa књигa je учињена слободно доступном преданошћу издавача Арона Сворца. Београд, 2013 This book is made freely available by the good offices of the publisher Aaron Swartz.

Διαβάστε περισσότερα

ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА

ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА Др Зоран Крстић, протојереј ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА Говорећи на прослави 180 годишњице Старе Милошеве цркве у Крагујевцу проф. др Радош Љушић 1 је говорио о двема нашим историјским заблудама, које

Διαβάστε περισσότερα

ANALI OGRANKA SANU U NOVOM SADU. број 4 за 2008.

ANALI OGRANKA SANU U NOVOM SADU. број 4 за 2008. ANALI OGRANKA SANU U NOVOM SADU број 4 за 2008. S E R B I A N A C A D E M Y O F S C I E N C E S A N D A R T S B R A N C H I N N O V I S A D ANNALS of the sasa branch in novi sad N o 4 for 2008 NOVI SAD

Διαβάστε περισσότερα

Приредиле: др Сања Филиповић др Александра Јоксимовић Флу, Наставник као истраживач

Приредиле: др Сања Филиповић др Александра Јоксимовић Флу, Наставник као истраживач Приредиле: др Сања Филиповић др Александра Јоксимовић Флу, 2015. 1 Наставник као истраживач 2 Циљ курса је развијање компетенција студената, будућих наставника да: истражују и унапређују сопствену праксу

Διαβάστε περισσότερα

ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА И ОБРАЗОВАЊЕ УЧЕНИКА СА СЕНЗОРНИМ ОШТЕЋЕЊИМА

ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА И ОБРАЗОВАЊЕ УЧЕНИКА СА СЕНЗОРНИМ ОШТЕЋЕЊИМА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ САША Љ. СТЕПАНОВИЋ ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВЕ У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА И ОБРАЗОВАЊЕ УЧЕНИКА СА СЕНЗОРНИМ ОШТЕЋЕЊИМА докторска дисертација Београд, 2016. UNIVERSITY OF BELGRADE

Διαβάστε περισσότερα

(1) Дефиниција функције више променљивих. Околина тачке (x 0, y 0 ) R 2. График и линије нивоа функције f: (x, y) z.

(1) Дефиниција функције више променљивих. Околина тачке (x 0, y 0 ) R 2. График и линије нивоа функције f: (x, y) z. Дефиниција функције више променљивих Околина тачке R График и линије нивоа функције : Дефиниција Величина се назива функцијом променљивих величина и на скупу D ако сваком уређеном пару D по неком закону

Διαβάστε περισσότερα

ПРОЈЕКТОВАЊЕ РАМПЕ. Слика А.1 - (а) приказ рампе у основи, (б) подужни пресек рампе

ПРОЈЕКТОВАЊЕ РАМПЕ. Слика А.1 - (а) приказ рампе у основи, (б) подужни пресек рампе ПРОЈЕКТОВАЊЕ РАМПЕ Рампа представља косу подземну просторију која повезује хоризонте или откопне нивое, и тако је пројектована и изведена да омогућује кретање моторних возила. Приликом пројектовања рампе

Διαβάστε περισσότερα

< < < 21 > > = 704 дана (15 бодова). Признавати било који тачан. бодова), па је тражена разлика 693 (5 бодова), а тражени збир 907(5

< < < 21 > > = 704 дана (15 бодова). Признавати било који тачан. бодова), па је тражена разлика 693 (5 бодова), а тражени збир 907(5 05.03.011 - III РАЗРЕД 1. Нацртај 4 праве a, b, c и d, ако знаш да је права а нормална на праву b, права c нормалана на b, а d паралелнa са а. Затим попуни табелу стављајући знак (ако су праве нормалне)

Διαβάστε περισσότερα

АКАДЕМСКА БУДУЋНОСТ ЗАВИСИ ОД РАНОГ СТАРТА

АКАДЕМСКА БУДУЋНОСТ ЗАВИСИ ОД РАНОГ СТАРТА Оригинални научни рад UDK:37.022/.026:371.314.6. АКАДЕМСКА БУДУЋНОСТ ЗАВИСИ ОД РАНОГ СТАРТА ACADEMIC FUTURE DEPENDS ON EARLY START Ненад Сузић Резиме: Аутор полази од тезе да рано предшколско учење (рани

Διαβάστε περισσότερα

School of Physics, University of Athens, Panepistimioupolis, Zographos 157 84, Athens-Greece ** Aстрономска опсерваторија, Волгина 7,

School of Physics, University of Athens, Panepistimioupolis, Zographos 157 84, Athens-Greece ** Aстрономска опсерваторија, Волгина 7, 27-725 Indikoplovac K. 528.425(495.02) ВАСИЛИЈЕ Н. МАНИМАНИС * ЕВСТРАТИЈЕ Т. ТЕОДОСИЈУ * МИЛАН С. ДИМИТРИЈЕВИЋ ** * Department of Astrophysics-Astronomy and Mechanics, School of Physics, University of

Διαβάστε περισσότερα

Андреј Фајгељ. После Вучића. Copyright 2016 Andrej Fajgelj Smashwords Edition

Андреј Фајгељ. После Вучића. Copyright 2016 Andrej Fajgelj Smashwords Edition Андреј Фајгељ После Вучића Copyright 2016 Andrej Fajgelj Smashwords Edition Свако неовлашћено умножавање, дељење и објављивање ове књиге најтоплије се препоручује. Свака сличност с правим личностима и

Διαβάστε περισσότερα

ЗНАЊЕ, ВЕШТИНА, МУДРОСТ: ЈЕДАН КРАТАК ЕСЕЈ ЈОВАНА ХРИСТИЋА

ЗНАЊЕ, ВЕШТИНА, МУДРОСТ: ЈЕДАН КРАТАК ЕСЕЈ ЈОВАНА ХРИСТИЋА 821.163.41-4.09 Hristiж J. Др ГОРДАН МАРИЧИЋ Филозофски факултет Универзитет у Београду ЗНАЊЕ, ВЕШТИНА, МУДРОСТ: ЈЕДАН КРАТАК ЕСЕЈ ЈОВАНА ХРИСТИЋА Aпрстакт: Успешан у свему чега се латио, негде одличан,

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА. август 2010.

УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА. август 2010. УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА август 2010. I. УВОД Сврха овог Упутства је да помогне оператерима који управљају опасним материјама, како да одреде да

Διαβάστε περισσότερα

Теорија одлучивања. Анализа ризика

Теорија одлучивања. Анализа ризика Теорија одлучивања Анализа ризика Циљеви предавања Упознавање са процесом анализе ризика Моделовање ризика Монте-Карло Симулација Предности и недостаци анализе ризика 2 Дефиниција ризика (квалитативни

Διαβάστε περισσότερα

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! Ј О В А Н

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! Ј О В А Н Ј О В А Н ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! Ово је дан Васкрсења, радујмо се људи! Васкрс је, драга браћо и сестре, најрадоснији догађај и овога и онога света. Васкрс је најрадоснији осећај човеков, јер је Васкрсењем

Διαβάστε περισσότερα

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 24

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 24 , 2 1 1 INOVACIJE u nastavi ~asopis za savremenu nastavu YU ISSN 0352-2334 UDC 370.8 Vol. 24 U»ITEySKI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU Adresa redakcije: U~iteqski fakultet, Beograd, Kraqice Natalije 43

Διαβάστε περισσότερα

ЛИКОВНИ РЕД, АКУМУЛАЦИЈА, ОД ХАОСА КА СМИСЛУ

ЛИКОВНИ РЕД, АКУМУЛАЦИЈА, ОД ХАОСА КА СМИСЛУ Мегатренд универзитет, Београд Факултет за уметност и дизајн, Београд Марија Александровић ЛИКОВНИ РЕД, АКУМУЛАЦИЈА, ОД ХАОСА КА СМИСЛУ ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА-УМЕТНИЧКИ ПРОЈЕКАТ БЕОГРАД, 2014. Мегатренд

Διαβάστε περισσότερα

МРЕЖЕ ПАРТИЦИЈА И КОНГРУЕНЦИЈА АЛГЕБРИ Мастер рад

МРЕЖЕ ПАРТИЦИЈА И КОНГРУЕНЦИЈА АЛГЕБРИ Мастер рад Универзитет у Београду Математички факултет МРЕЖЕ ПАРТИЦИЈА И КОНГРУЕНЦИЈА АЛГЕБРИ Мастер рад студент: Данка Николић ментор: доцент др Небојша Икодиновић Београд, 2016. Садржај Предговор... 1 1. Уводни

Διαβάστε περισσότερα

Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела. Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу пикнометра

Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела. Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу пикнометра Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела Густина : V Специфична запремина : V s Q g Специфична тежина : σ V V V g Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу

Διαβάστε περισσότερα

ABCDEFGHIJ KLMNOPQRS TUVWXYZ ABCEFHIKMNO PQTXYZ DGLRSV JUW

ABCDEFGHIJ KLMNOPQRS TUVWXYZ ABCEFHIKMNO PQTXYZ DGLRSV JUW ЛАТИНИЦА ЈЕ СУПЕРИОРНИЈА ОД ЋИРИЛИЦЕ НИКОЛА КОВАНОВИЋ БЕОГРАД 2008 ЛАТИНИЦА ЈЕ СУПЕРИОРНИЈА ОД ЋИРИЛИЦЕ Ово је изјава коју можете врло често чути од наших људи. Неко је некад, негде то тако рекао и сви

Διαβάστε περισσότερα

ШКОЛСКИ ЧАСОПИС ТАКОВСКИ УСТАНАК ГОРЊИ БАЊАНИ. Page 1

ШКОЛСКИ ЧАСОПИС ТАКОВСКИ УСТАНАК ГОРЊИ БАЊАНИ. Page 1 ШКОЛСКИ ЧАСОПИС ТАКОВСКИ УСТАНАК ГОРЊИ БАЊАНИ Page 1 2 P age ОШ ТАКОВСКИ УСТАНАК, ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ ГОРЊИ БАЊАНИ... П олазећи из Такова, села недалеко од Горњег Милановца, стићи ћете и до Горњих Бањана,

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Тежиште и ортоцентар троугла

4.4. Тежиште и ортоцентар троугла 50. 1) Нацртај правоугли троугао и конструиши његову уписану кружницу. ) Конструиши једнакокраки троугао чија је основица = 6 m и крак = 9 m, а затим конструиши уписану и описану кружницу. Да ли се уочава

Διαβάστε περισσότερα

САДРЖАЈ #008 // ДЕЦЕМБАР 2014.

САДРЖАЈ #008 // ДЕЦЕМБАР 2014. 1 2 САДРЖАЈ 04 Уводник 06 Четврти Фестивал науке у Бањалуци - Паметни уређаји у служби науке 09 Тема броја Депресија 12 Усамљеност 16 Стрес увод у болест 18 Наука Математика није баук 20 Све на свијету

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ

ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЧЕТРНАЕСТО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ДРУГОГ РАЗРЕДА број задатка 1

Διαβάστε περισσότερα

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ ГОДИНА III БРОЈ 3

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ ГОДИНА III БРОЈ 3 ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ ГОДИНА III БРОЈ 3 SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS THE SASA LIBRARY FORUM YEAR III VOLUME 3 Accepted on December 9 th 2014, at the 9 th meeting of the SASA Department of Languages

Διαβάστε περισσότερα

Катедра за електронику, Основи електронике

Катедра за електронику, Основи електронике Лабораторијске вежбе из основа електронике, 13. 7. 215. Презиме, име и број индекса. Трајање испита: 12 минута Тест за лабораторијске вежбе 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 11 12 13 14 15 16 17 5 1 5 1 5 5 2 3 5 1

Διαβάστε περισσότερα

ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА ШКОЛА

ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА ШКОЛА Република Србија ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ИЗВЕШТАЈ О СПОЉАШЊЕМ ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА ШКОЛА (школска 2012/13. и школска 2013/14. година) Београд, децембар 2014. Завод за

Διαβάστε περισσότερα

Реализована вежба на протоборду изгледа као на слици 1.

Реализована вежба на протоборду изгледа као на слици 1. Вежбе из електронике Вежба 1. Kондензатор три диоде везане паралелно Циљ вежбе је да ученици повежу струјно коло са три диоде везане паралелно од којих свака има свој отпорник. Вежба је успешно реализована

Διαβάστε περισσότερα

ISSN УЧЕЊЕ И НАСТАВА. Београд

ISSN УЧЕЊЕ И НАСТАВА. Београд ISSN 2466-2801 УЧЕЊЕ И НАСТАВА 3 2015 Београд ISSN 2466-2801 КLЕТТ ДРУШТВО ЗА РАЗВОЈ ОБРАЗОВАЊА УЧЕЊЕ И НАСТАВА ГОДИНА I Број 3, 2015. УДК 37(497.11) УЧЕЊЕ И НАСТАВА Година I Број 3 2015 415 618 ISSN 2466-2801

Διαβάστε περισσότερα

МАРКЕТИНГ - Приручник за вежбе -

МАРКЕТИНГ - Приручник за вежбе - УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Технички факултет Михајло Пупин Зрењанин МАРКЕТИНГ - Приручник за вежбе - Припремио: др Драган Ћоћкало, доцент Приручник је намењен, пре свега, студентима студијског програма инжeњерски

Διαβάστε περισσότερα

Радна група за МС. Бела књига о Мултиплој Склерози. Право на здравље и здравствену правичност

Радна група за МС. Бела књига о Мултиплој Склерози. Право на здравље и здравствену правичност Радна група за МС Бела књига о Мултиплој Склерози Право на здравље и здравствену правичност Здравствена правичност (у складу са глобалним принципима WHО) Право на здравље је основно људско право. Заштита

Διαβάστε περισσότερα

ОДНОС КУЛТУРНИХ СТУДИЈА ПРЕМА КОНЦЕПТУ ПОПУЛАРНЕ КУЛТУРЕ 2

ОДНОС КУЛТУРНИХ СТУДИЈА ПРЕМА КОНЦЕПТУ ПОПУЛАРНЕ КУЛТУРЕ 2 УДК 316.723 316.74:008 Проф. др Наташа Симеуновић Бајић 1 Факултет за културу и медије Универзитет Џон Незбит Београд ОДНОС КУЛТУРНИХ СТУДИЈА ПРЕМА КОНЦЕПТУ ПОПУЛАРНЕ КУЛТУРЕ 2 Сажетак: Истраживачка традиција

Διαβάστε περισσότερα

1. УВОД 1.1. ЗАШТО ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА НАСТАВЕ МАТЕМАТИКЕ? ''Настава математике није наука. Она је уметност'' Ђерђ Поја - ''Математичко откриће''

1. УВОД 1.1. ЗАШТО ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА НАСТАВЕ МАТЕМАТИКЕ? ''Настава математике није наука. Она је уметност'' Ђерђ Поја - ''Математичко откриће'' ''Настава математике није наука. Она је уметност'' Ђерђ Поја - ''Математичко откриће'' 1. УВОД Зашто су краљевићи и царевићи од античких па до наших времена имали своје приватне учитеље математике? Зашто

Διαβάστε περισσότερα

ЗЛАТНИ ПРЕСЕК У МАТЕМАТИЦИ THE GOLDEN SECTION IN MATHEMATICS

ЗЛАТНИ ПРЕСЕК У МАТЕМАТИЦИ THE GOLDEN SECTION IN MATHEMATICS ЗЛАТНИ ПРЕСЕК У МАТЕМАТИЦИ THE GOLDEN SECTION IN MATHEMATICS АУТОР: Анђелика Радивојевић, ученица II разреда, гимназије Бора Станковић Бор МЕНТОР: Светлана Арсенијевић, професор математике, гимназија Бора

Διαβάστε περισσότερα

Сваки задатак се бодује са по 20 бодова. Израда задатака траје 150 минута. Решење сваког задатка кратко и јасно образложити.

Сваки задатак се бодује са по 20 бодова. Израда задатака траје 150 минута. Решење сваког задатка кратко и јасно образложити. IV разред 1. Колико ће година проћи од 1. јануара 2015. године пре него што се први пут догоди да производ цифара у ознаци године буде већи од збира ових цифара? 2. Свако слово замени цифром (различита

Διαβάστε περισσότερα

Иван В. Лалић је написао низ есеја о другим песницима и о поезији, а

Иван В. Лалић је написао низ есеја о другим песницима и о поезији, а 821.111:821.163.41.02NEOSIMBOLIZAM 821.111.09 Eliot T. S. Саша М. РАДОЈЧИЋ 1 Универзитет уметности у Београду Факултет ликовних уметности Теоријски одсек Т. С. ЕЛИОТ И СРПСКИ НЕОСИМБОЛИЗАМ У овом огледу

Διαβάστε περισσότερα

Јован Цвијић и прве деценије формирања и институционализовање етнологије као науке у Србији 1

Јован Цвијић и прве деценије формирања и институционализовање етнологије као науке у Србији 1 DOI: 10.2298/GEI1402083P УДК: 39(497.11):929 Цвијић Ј. Примљено за штампу на седници Редакције 15. 09. 2014. Младена Прелић Етнографски институт САНУ, Београд mladena.prelic@ei.sanu.ac.rs Јован Цвијић

Διαβάστε περισσότερα

ТЕОРИЈСКА АНАЛИЗА ПРОДУКТИВНОСТИ ПОЉОПРИВРЕДНОГ СЕКТОРА СА АСПЕКТА МАКРОЕКОНОМСКИХ ТРАНСФОРМАЦИЈА

ТЕОРИЈСКА АНАЛИЗА ПРОДУКТИВНОСТИ ПОЉОПРИВРЕДНОГ СЕКТОРА СА АСПЕКТА МАКРОЕКОНОМСКИХ ТРАНСФОРМАЦИЈА Теоријска анализа продуктивности пољопривредног... Стручни рад Економика пољопривреде Број 4/2010. УДК: 338.312:631 ТЕОРИЈСКА АНАЛИЗА ПРОДУКТИВНОСТИ ПОЉОПРИВРЕДНОГ СЕКТОРА СА АСПЕКТА МАКРОЕКОНОМСКИХ ТРАНСФОРМАЦИЈА

Διαβάστε περισσότερα

ISSN x, LXV (2009), р. ( ) УДК: ; ID

ISSN x, LXV (2009), р. ( ) УДК: ; ID ISSN 0350-185x, LXV (2009), р. (375 403) УДК: 811.163.41 373.45 ; 811.163.41 373.6 ID 169698572 ЈАСНА ВЛАЈИЋ-ПОПОВИЋ (Београд) ГРЕЦИЗМИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ * (осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања)

Διαβάστε περισσότερα

DEFENSOR CIVITATIS (ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА) У ИЛИРИКУ

DEFENSOR CIVITATIS (ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА) У ИЛИРИКУ УДК/UDC 34(37)(091) Доц. др Самир Аличић Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву DEFENSOR CIVITATIS (ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА) У ИЛИРИКУ Овај рад посвећен је позноримској институцији defensor civitatis

Διαβάστε περισσότερα

ΟΙ ΚΑΣΤΟΡΙΑΝΟΙ ΖΩΓΡΑΦΟΙ ΠΟΥ ΜΕΤΑΚΙΝΟΥΝΤΑΙ ΒΟΡΕΙΑ ΚΑΤΑ ΤΟ ΠΡΩΤΟ ΜΙΣΟ ΤΟΥ 14 ΟΥ ΑΙΩΝΑ

ΟΙ ΚΑΣΤΟΡΙΑΝΟΙ ΖΩΓΡΑΦΟΙ ΠΟΥ ΜΕΤΑΚΙΝΟΥΝΤΑΙ ΒΟΡΕΙΑ ΚΑΤΑ ΤΟ ΠΡΩΤΟ ΜΙΣΟ ΤΟΥ 14 ΟΥ ΑΙΩΝΑ Ni{ i Vizantija II 295 Ιωάννης Σίσιου ΟΙ ΚΑΣΤΟΡΙΑΝΟΙ ΖΩΓΡΑΦΟΙ ΠΟΥ ΜΕΤΑΚΙΝΟΥΝΤΑΙ ΒΟΡΕΙΑ ΚΑΤΑ ΤΟ ΠΡΩΤΟ ΜΙΣΟ ΤΟΥ 14 ΟΥ ΑΙΩΝΑ Μετά την μάχη της Πελαγονίας και όσο βρισκόταν σε εξέλιξη η προσπάθεια για την

Διαβάστε περισσότερα

61. У правоуглом троуглу АВС на слици, унутрашњи угао код темена А је Угао

61. У правоуглом троуглу АВС на слици, унутрашњи угао код темена А је Угао ЗАДАЦИ ЗА САМОСТАЛНИ РАД Задаци за самостлни рад намењени су првенствено ученицима који се припремају за полагање завршног испита из математике на крају обавезног основног образовања. Задаци су одабрани

Διαβάστε περισσότερα

Сунчев систем. Кеплерови закони

Сунчев систем. Кеплерови закони Сунчев систем Кеплерови закони На слици је приказан хипотетички сунчев систем. Садржи једну планету (Земљу нпр.) која се креће око Сунца и једина сила која се ту појављује је гравитационо привлачење. Узимајући

Διαβάστε περισσότερα

Утицај дистрибуираних извора електричне енергије на мрежу

Утицај дистрибуираних извора електричне енергије на мрежу INFOTEH-JAHORINA Vol. 13, March 2014. Утицај дистрибуираних извора електричне енергије на мрежу Младен Бањанин, Јована Тушевљак Електротехнички факултет Источно Сарајево, Босна и Херцеговина banjanin@ymail.com,

Διαβάστε περισσότερα

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2014/15. бр. XLIX-5

МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 2014/15. бр. XLIX-5 МАТЕМАТИЧКИ ЛИСТ 014/15. бр. XLIX-5 РЕЗУЛТАТИ, УПУТСТВА ИЛИ РЕШЕЊА ЗАДАТАКА ИЗ РУБРИКЕ ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ III разред 1. а) 70 - седамсто три; б) двесто осамдесет два 8.. а) 4, 54, 54, 45, 504, 54. б)

Διαβάστε περισσότερα

Са неким, до сада неуведеним појмовима из теоријских основа турбомашина, упознаћемо се кроз израду следећих задатака.

Са неким, до сада неуведеним појмовима из теоријских основа турбомашина, упознаћемо се кроз израду следећих задатака. Основе механике флуида и струјне машине 1/11 Са неким, до сада неуведеним појмовима из теоријских основа турбомашина, упознаћемо се кроз израду следећих задатака 1задатак Познате су следеће величине једнe

Διαβάστε περισσότερα

КОСМОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ ПРЕСОКРАТОВСКИХ ГРЧКИХ ФИЛОЗОФА И ЊИХОВИ ФИЛОЗОФСКИ ПОГЛЕДИ НА ЧОВЕКОВУ ОКОЛИНУ

КОСМОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ ПРЕСОКРАТОВСКИХ ГРЧКИХ ФИЛОЗОФА И ЊИХОВИ ФИЛОЗОФСКИ ПОГЛЕДИ НА ЧОВЕКОВУ ОКОЛИНУ Зборник радова конференције Развој астрономије код Срба VI Београд, 22-26. април 2010, уредник М. С. Димитријевић Публ. Астр. друш. Руђер Бошковић бр. 10, 2011, 639-651 КОСМОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ ПРЕСОКРАТОВСКИХ

Διαβάστε περισσότερα

Кондензатор је уређај који се користи

Кондензатор је уређај који се користи Kондензатори 1 Кондензатор Кондензатор је уређај који се користи у великом броју електричних кола Капацитет, C, кондензатора се дефинише као количник интензитета наелектрисања на његовим плочама и интернзитета

Διαβάστε περισσότερα

ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНА ФУНКЦИЈА ПРЕВЕНТИВНО-КОРЕКТИВНИХ ВЕЖБИ

ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНА ФУНКЦИЈА ПРЕВЕНТИВНО-КОРЕКТИВНИХ ВЕЖБИ Др Марта Дедај 1 Висока школа струковних студија за васпитаче Oригиналан научни рад и пословне информатичаре Сирмијум УДК: 371.72 Сремска Митровица ==========================================================================

Διαβάστε περισσότερα

Антене и простирање. Показна лабораторијска вежба - мерење карактеристика антена. 1. Антене - намена и својства

Антене и простирање. Показна лабораторијска вежба - мерење карактеристика антена. 1. Антене - намена и својства Антене и простирање Показна лабораторијска вежба - мерење карактеристика антена 1. Антене - намена и својства Антена је склоп који претвара вођени електромагнетски талас у електромагнетски талас у слободном

Διαβάστε περισσότερα

Фреквентност именице πίστις у Новом

Фреквентност именице πίστις у Новом udc 27 246:81'371 Милосав Вешовић, Зоран Ранковић (Београд) Семантика лексеме πίστις у активној употреби у Новозаветној традицији 251 Кључне речи: Новозаветни грчки језик, семантика, црквенословенски језик,

Διαβάστε περισσότερα

СОЦИЈАЛНО ЕКОЛОШКА БЕЗБЕДНОСТ, ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И КВАЛИТЕТ ЖИВОТА

СОЦИЈАЛНО ЕКОЛОШКА БЕЗБЕДНОСТ, ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И КВАЛИТЕТ ЖИВОТА УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ Ивана Љ. Илић Крстић СОЦИЈАЛНО ЕКОЛОШКА БЕЗБЕДНОСТ, ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И КВАЛИТЕТ ЖИВОТА ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА Текст ове докторске дисертације ставља се на

Διαβάστε περισσότερα

ПРАВИЛА ЗА АТЛЕТСКА ТАКМИЧЕЊА

ПРАВИЛА ЗА АТЛЕТСКА ТАКМИЧЕЊА ПРАВИЛА ЗА АТЛЕТСКА ТАКМИЧЕЊА Превод из IAAF Competiton Rules 2014-2015 Правила важе од 1. новембра 2013. БЕОГРАД, 2014 1 Атлетски савез Србије Заједница атлетских судија Србије Издавач Атлетски савез

Διαβάστε περισσότερα

Саборност 8 (2014) УДК 271.2-72-1 271.2-144.89 DOI:5937/sabornost8-7328 Оригинални научни рад. Ιωάννης Ζηζιούλας. Aκαδημία Aθηνών, Αθήνα

Саборност 8 (2014) УДК 271.2-72-1 271.2-144.89 DOI:5937/sabornost8-7328 Оригинални научни рад. Ιωάννης Ζηζιούλας. Aκαδημία Aθηνών, Αθήνα Саборност 8 (2014) Α Ω 43 52 УДК 271.2-72-1 271.2-144.89 DOI:5937/sabornost8-7328 Оригинални научни рад Ιωάννης Ζηζιούλας Aκαδημία Aθηνών, Αθήνα Το Μυστήριο της Εκκλησίας και το Μυστήριο της Αγίας Τριάδος

Διαβάστε περισσότερα

ВАСКРШЊЕ СЛОВО СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГА

ВАСКРШЊЕ СЛОВО СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГА Број 6 мај 2013 Лист храма Светог Козме и Дамјана при ваљевској болници Излази с благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина ВАСКРШЊЕ СЛОВО СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГА Ако је ко побожан

Διαβάστε περισσότερα

Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди ЗБОРНИК ВШССОВ година VII број 2. Кикинда, 2012.

Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди ЗБОРНИК ВШССОВ година VII број 2. Кикинда, 2012. Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди ЗБОРНИК ВШССОВ година VII број 2. Кикинда, 2012. САДРЖАЈ СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ Др Лидија Мишкељин Дечји вртић као културни артефакт вртић из

Διαβάστε περισσότερα

VICTORIA. Serbian Српски. Cardholder Handbook ADMIT TWO ADMIT

VICTORIA. Serbian Српски. Cardholder Handbook ADMIT TWO ADMIT VICTORIA Serbian Српски Cardholder Handbook èappleëappleû ÌËÍ Á Î ÒÌËÍ Í appleúëˆâ Languages and Formats ë appleê О овом приручнику 4 Опис термина 4 èappleëappleû ÌËÍ Á Î ÒÌËÍ Í appleúëˆâ Септембар 2003

Διαβάστε περισσότερα

Градска библиотека Карло Бијелицки Сомбор Градски музеј Сомбор

Градска библиотека Карло Бијелицки Сомбор Градски музеј Сомбор Градска библиотека Карло Бијелицки Сомбор Градски музеј Сомбор Станислав Кнежевић МУЗИЧКА ЕСТЕТИКА И ИНСТРУМЕНТИ Сомбор 2011. Садржај Увод... 7 1. Mузичка естетика у доба античке Грчке и њени каснији

Διαβάστε περισσότερα

МЕНАЏМЕНТ КВАЛИТЕТА У ТРАНСПОРТУ

МЕНАЏМЕНТ КВАЛИТЕТА У ТРАНСПОРТУ Др Бранко Давидовић, дипл. инж. саоб. МЕНАЏМЕНТ КВАЛИТЕТА У ТРАНСПОРТУ Крагујевац, 2009. Висока техничка школа струковних студија Др Бранко Давидовић, дипл. инж. саоб. МЕНАЏМЕНТ КВАЛИТЕТА У ТРАНСПОРТУ

Διαβάστε περισσότερα

ЗАДАЧИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ НА ТЕМАТА ГЕОМЕТРИСКИ ТЕЛА 8 ОДД.

ЗАДАЧИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ НА ТЕМАТА ГЕОМЕТРИСКИ ТЕЛА 8 ОДД. ЗАДАЧИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ НА ТЕМАТА ГЕОМЕТРИСКИ ТЕЛА 8 ОДД. ВО ПРЕЗЕНТАЦИЈАТА ЌЕ ПРОСЛЕДИТЕ ЗАДАЧИ ЗА ПРЕСМЕТУВАЊЕ ПЛОШТИНА И ВОЛУМЕН НА ГЕОМЕТРИСКИТЕ ТЕЛА КОИ ГИ ИЗУЧУВАМЕ ВО ОСНОВНОТО ОБРАЗОВАНИЕ. СИТЕ ЗАДАЧИ

Διαβάστε περισσότερα

УПРАВЉАЊЕ КРЕТАЊЕМ ЛИФТА У ФУНКЦИЈИ ВРИЈЕДНОСТИ ТРЗАЈА ELEVATOR MOVEMENT CONTROL IN THE FUNCTION OF JERK VALUE

УПРАВЉАЊЕ КРЕТАЊЕМ ЛИФТА У ФУНКЦИЈИ ВРИЈЕДНОСТИ ТРЗАЈА ELEVATOR MOVEMENT CONTROL IN THE FUNCTION OF JERK VALUE INFOTEH-JAHORINA Vol., Ref. A-9, p. 4-44, March. УПРАВЉАЊЕ КРЕТАЊЕМ ЛИФТА У ФУНКЦИЈИ ВРИЈЕДНОСТИ ТРЗАЈА ELEVATOR MOVEMENT ONTROL IN THE FUNTION OF JERK VALUE Бојан Кнежевић, Машински факултет, Бања Лука

Διαβάστε περισσότερα

МАСТЕР РАД MATEMATIKA U BIBLIJSKOM TEKSTU САДРЖАЈ. ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Одсек: МАТЕМАТИКА Београд, Студентски трг 16

МАСТЕР РАД MATEMATIKA U BIBLIJSKOM TEKSTU САДРЖАЈ. ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Одсек: МАТЕМАТИКА Београд, Студентски трг 16 ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Одсек: МАТЕМАТИКА Београд, Студентски трг 16 МАСТЕР РАД MATEMATIKA U BIBLIJSKOM TEKSTU Ментор: проф. др Милан Божић Постдипломац: проф. Мирослав Марковић САДРЖАЈ Београд,

Διαβάστε περισσότερα

Класификација и класе опасности

Класификација и класе опасности На основу члана 10. став 4, члана 16. став 6, члана 17. став 2. и члана 30. став 6. Закона о хемикалијама ( Службени гласник РС, број 36/09) и тачке 8. став 5. подтачка 11) Одлуке о оснивању Агенције за

Διαβάστε περισσότερα

мр Дарко Вуковић МОДЕЛ РЕГИОНАЛНЕ КОНКУРЕНТНОСТИ: ТЕОРИЈСКО- МЕТОДОЛОШКА АНАЛИЗА И МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ У СРБИЈИ Докторска дисертација

мр Дарко Вуковић МОДЕЛ РЕГИОНАЛНЕ КОНКУРЕНТНОСТИ: ТЕОРИЈСКО- МЕТОДОЛОШКА АНАЛИЗА И МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ У СРБИЈИ Докторска дисертација УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ мр Дарко Вуковић МОДЕЛ РЕГИОНАЛНЕ КОНКУРЕНТНОСТИ: ТЕОРИЈСКО- МЕТОДОЛОШКА АНАЛИЗА И МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ У СРБИЈИ Докторска дисертација Крагујевац, 2013. година

Διαβάστε περισσότερα

Експериментална истраживања ефеката различитих екрана на смањење магнетске индукције индустријске учестаности

Експериментална истраживања ефеката различитих екрана на смањење магнетске индукције индустријске учестаности Стручни рад UDK:621.317.42:621.316.97 BIBLID:0350-8528(2012),22.p.173-184 doi:10.5937/zeint22-2341 Експериментална истраживања ефеката различитих екрана на смањење магнетске индукције индустријске учестаности

Διαβάστε περισσότερα

ПРИМЕНА ЕЛЕКТРОНСКОГ НАСТАВНОГ МАТЕРИЈАЛА У ОБРАДИ ТЕМЕ СИЛА У ГИМНАЗИЈИ

ПРИМЕНА ЕЛЕКТРОНСКОГ НАСТАВНОГ МАТЕРИЈАЛА У ОБРАДИ ТЕМЕ СИЛА У ГИМНАЗИЈИ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Природно-математички факултет Департман за физику ТЕЛ/ФАКС: +381(0)21 455 318 21000 Нови Сад, Трг Д. Обрадовића 4 ПРИМЕНА ЕЛЕКТРОНСКОГ НАСТАВНОГ МАТЕРИЈАЛА У ОБРАДИ ТЕМЕ СИЛА У

Διαβάστε περισσότερα

4. МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА Савремена достигнућа у грађевинарству 22. април Суботица, СРБИЈА

4. МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА Савремена достигнућа у грађевинарству 22. април Суботица, СРБИЈА 4. МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА Савремена достигнућа у грађевинарству. април 06. Суботица, СРБИЈА АНАЛИЗA СТАБИЛНОСТИ ВЕРТИКАЛНОГ ЗАСЕКА ПРИМЕНОМ МЕХАНИКЕ ЛОМА Предраг Митковић Никола Обрадовић Драгослав Шумарац

Διαβάστε περισσότερα

ПРАВИЛА О ПОКЛОНУ У СРПСКОМ СРЕДЊОВЕКОВНОМ ПРАВУ

ПРАВИЛА О ПОКЛОНУ У СРПСКОМ СРЕДЊОВЕКОВНОМ ПРАВУ УДК 347.472(497.11) 04/14 Др Зоран Мирковић Др Марко Ђурђевић ПРАВИЛА О ПОКЛОНУ У СРПСКОМ СРЕДЊОВЕКОВНОМ ПРАВУ Римско-византијско право било је значајно извориште права средњовековне српске државе. Такво

Διαβάστε περισσότερα

МОДЕЛ УЧЕЊА ПРОГРАМСКОГ ЈЕЗИКА PASCAL НА ДАЉИНУ

МОДЕЛ УЧЕЊА ПРОГРАМСКОГ ЈЕЗИКА PASCAL НА ДАЉИНУ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ "МИХАЈЛО ПУПИН" ЗРЕЊАНИН МОДЕЛ УЧЕЊА ПРОГРАМСКОГ ЈЕЗИКА PASCAL НА ДАЉИНУ ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА МЕНТОР Проф. др Драгица Радосав КАНДИДАТ Пардањац мр Марјана Зрењанин,

Διαβάστε περισσότερα

Институција кафане као огледало друштвеног живота Београда: улога и функције кафана у Београду у обликовању модерности у Србији ХIХ и ХХ века

Институција кафане као огледало друштвеног живота Београда: улога и функције кафана у Београду у обликовању модерности у Србији ХIХ и ХХ века Урош Живковић 1 прегледни рад Министарство одбране Републике Србије, УДК 316.7(497.11) 18/19 Институт за стратегијска истраживања, Београд Институција кафане као огледало друштвеног живота Београда: улога

Διαβάστε περισσότερα

Анализа тачности мерења електричне енергије и максималне снаге у систему директног и полуиндиректног мерења

Анализа тачности мерења електричне енергије и максималне снаге у систему директног и полуиндиректног мерења Анализа тачности мерења електричне енергије и максималне снаге у систему директног и полуиндиректног мерења Славиша Пузовић Факултет техничких наука, Чачак Електротехничко и рачунарско инжењерство, Eлектроенергетика,

Διαβάστε περισσότερα

Са орнос 9 (2015) УДК 322: (560)-9"14/18" DOI: /sabornost Оригинални научни рад. Јов Геча

Са орнос 9 (2015) УДК 322: (560)-914/18 DOI: /sabornost Оригинални научни рад. Јов Геча Са орнос 9 (2015) Α Ω 25 37 УДК 322:271.2-726.1(560)-9"14/18" DOI: 10.5937/sabornost9-9780 Оригинални научни рад Јов Геча Православни институт Васељенске патријаршије у Шамбезију, Женева Примат Васељенског

Διαβάστε περισσότερα

Увод у неохеленистику I

Увод у неохеленистику I Универзитет у Београду Филолошки факултет Катедра за неохеленске студије др Предраг Мутавџић, доцент Увод у неохеленистику I - основна скрипта - Тип предмета: академско-општеобразовни Статус предмета:

Διαβάστε περισσότερα

THE SERBIAN LANGUAGE IN THE DIGITAL AGE СРПСКИ ЈЕЗИК У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ

THE SERBIAN LANGUAGE IN THE DIGITAL AGE СРПСКИ ЈЕЗИК У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ White Paper Series Серија белих књига THE SERBIAN LANGUAGE IN THE DIGITAL AGE СРПСКИ ЈЕЗИК У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ Duško Vitas Ljubomir Popović Cvetana Krstev Ivan Obradović Gordana Pavlović-Lažetić Mladen Stanojević

Διαβάστε περισσότερα

PDH (Plesiochronous Digital Hierarchy) систем

PDH (Plesiochronous Digital Hierarchy) систем 2.2.2.1. PDH (Plesiochronous Digital Hierarchy) систем Импулсно кодно мултиплексирање (РСМ) и хијерархијски комуникациони систем који је објашњен често се назива и PDH систем ( plesiоchronous digital hierarchy).

Διαβάστε περισσότερα

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ NOVI SAD FACULTY OF LAW (SERBIA) ЗБОРНИК РАДОВА COLLECTED PAPERS XLIII 1 (2009) НОВИ САД, 2009.

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ NOVI SAD FACULTY OF LAW (SERBIA) ЗБОРНИК РАДОВА COLLECTED PAPERS XLIII 1 (2009) НОВИ САД, 2009. ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ NOVI SAD FACULTY OF LAW (SERBIA) ЗБОРНИК РАДОВА COLLECTED PAPERS XLIII 1 (2009) УДК 3 НОВИ САД, 2009. ЗРПФНС, Година XLIII Нови Сад, бр. 1 (2009) 1 ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ

Διαβάστε περισσότερα

ТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ (3 сата)

ТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ (3 сата) Електријада 003 Будва ТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ (3 сата) Заокружује се само један од понуђених одговора. Сваки тачан и адекватно образложен одговор бодује се са по 5 поена. ЗАДАЦИ. Положај материјалне тачке (МТ),

Διαβάστε περισσότερα

МЕТОДИКА РЕШАВАЊА РАЧУНСКИХ ЗАДАТАКА ПРИ ОБРАДИ НАСТАВНЕ ТЕМЕ РАВНОТЕЖА ТЕЛА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

МЕТОДИКА РЕШАВАЊА РАЧУНСКИХ ЗАДАТАКА ПРИ ОБРАДИ НАСТАВНЕ ТЕМЕ РАВНОТЕЖА ТЕЛА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ Универзитет у Новом Саду Природно-математички факултет Департман за физику МЕТОДИКА РЕШАВАЊА РАЧУНСКИХ ЗАДАТАКА ПРИ ОБРАДИ НАСТАВНЕ ТЕМЕ РАВНОТЕЖА ТЕЛА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ - Мастер рад - Ментор: Проф. Маја

Διαβάστε περισσότερα

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈE Рецептивне језичке активности у универзитетској настави страног језика релације између модерног грчког и српског

Διαβάστε περισσότερα

Учесталост и могућности примене кооперативног учења у разредној настави

Учесталост и могућности примене кооперативног учења у разредној настави UDC 371.3::371.315.7 Иновације у настави, XXIX, 2016/2, стр. 25 37 371.3::371.311.5 Рад примљен: 4. 9. 2015. Рад прихваћен: 14. 5. 2016. Марина Ж. Илић 1 Учитељски факултет у Ужицу, Универзитет у Крагујевцу

Διαβάστε περισσότερα

Теорија група и музика

Теорија група и музика Математички факултет Теорија група и музика Ментор: Небојша Икодиновић Студент: Андријана Радосављевић 1078/2013 Универзитет у Београду, 2014. Не би ли се музика могла описати као математика осећаја, а

Διαβάστε περισσότερα

ТРЕНДови ШУМСКЕ ПОВРШИНЕ И БРОЈА СТАНОВНИКА

ТРЕНДови ШУМСКЕ ПОВРШИНЕ И БРОЈА СТАНОВНИКА ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2012, бр. 106, стр. 183-196 BIBLID: 0353-4537, (2012), 106, p 183-196 Ranković N. 2012. Trends of forest area and population and the impact of population on forest

Διαβάστε περισσότερα

Задаци могу да се раде оним редоследом који кандидат сам одреди. ПРИЈЕМНИ ИСПИТ СВЕСКА ЗАДАТАКА

Задаци могу да се раде оним редоследом који кандидат сам одреди. ПРИЈЕМНИ ИСПИТ СВЕСКА ЗАДАТАКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ 2014. СВЕСКА ЗАДАТАКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ 2014. СВЕСКА ЗАДАТАКА Пријемни испит се реализује у виду теста, у трајању од 90 минута; тест се решава заокруживањем једног од више понуђених одговора;

Διαβάστε περισσότερα

Παιχνίδια μυαλού. Raintear ΠΕΡΙΕΧΟΜΕΝΑ ΑΦΙΕΡΩΜΑ. ΣΥΝΕΝΤΕΥΞΗ 26 PromRacing

Παιχνίδια μυαλού. Raintear ΠΕΡΙΕΧΟΜΕΝΑ ΑΦΙΕΡΩΜΑ. ΣΥΝΕΝΤΕΥΞΗ 26 PromRacing ΠΕΡΙΕΧΟΜΕΝΑ ΜΟΝΙΜΕΣ ΣΤΗΛΕΣ 2 Πράσινη Γραμμή 4 Βrainstorming 14 Γραφές 24 Οθόνη 28 Αυλαία 30 Ήχοι ΑΦΙΕΡΩΜΑ Παιχνίδια μυαλού 8 ΑΦΙΕΡΩΜΑΤΑ 18 Μπαμ και κάτω ΣΥΝΕΝΤΕΥΞΗ 26 PromRacing Raintear 16 ΔΙΑΒΑΣΤΕ 7

Διαβάστε περισσότερα

LEX SPORTIVA ПОРЕКЛО И ЗНАЧАЈ ТЕРМИНА

LEX SPORTIVA ПОРЕКЛО И ЗНАЧАЈ ТЕРМИНА ТEME, г. XXXIX, бр. 2, април јун 2015, стр. 559 577 Прегледни рад Примљено: 13. 3. 2014. UDK 796:34 Ревидирана верзија: 13. 12. 2014. Одобрено за штампу: 18. 6. 2015. LEX SPORTIVA ПОРЕКЛО И ЗНАЧАЈ ТЕРМИНА

Διαβάστε περισσότερα

ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ ЗА ШКОЛСКУ 2011/2012.

Διαβάστε περισσότερα

Microsoft Expression Web корисничко окружење. Прављење новог сајта

Microsoft Expression Web корисничко окружење. Прављење новог сајта Microsoft Expression Web корисничко окружење Expression Web кориснички интерфејс се састоји од бројних окана задатака (task panes), трака алатки (toolbars), и дијалога са широким опсегом могућности. Команде

Διαβάστε περισσότερα

ЕКСТРАКЦИЈА ИНФОРМАЦИЈА ВОЂЕНА ОНТОЛОГИЈАМА (МОДЕЛ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК)

ЕКСТРАКЦИЈА ИНФОРМАЦИЈА ВОЂЕНА ОНТОЛОГИЈАМА (МОДЕЛ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК) УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Сташа И. Вујичић Станковић ЕКСТРАКЦИЈА ИНФОРМАЦИЈА ВОЂЕНА ОНТОЛОГИЈАМА (МОДЕЛ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК) докторска дисертација Београд, 2016. UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY

Διαβάστε περισσότερα

а о Е е СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ ЗА ШКОЛСКУ 2010/2011. ГОДИНУ

а о Е е СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ ЗА ШКОЛСКУ 2010/2011. ГОДИНУ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ ЗА ШКОЛСКУ 2010/2011. ГОДИНУ

Διαβάστε περισσότερα

Утврђивање времена сушења кукуруза примјеном технологије драјерације

Утврђивање времена сушења кукуруза примјеном технологије драјерације Оригиналан научни рад Original scientific paper UDK: 631.15:631.563 DOI: 10.7251/AGRSR1504519R Утврђивање времена сушења кукуруза примјеном технологије драјерације Борислав Раилић 1, Зоран Маличевић 1

Διαβάστε περισσότερα

Катодна заштита подземних инсталација

Катодна заштита подземних инсталација Аутор: Љиљана Топаловић, дипл.ел.инж. Катодна заштита подземних инсталација У складу са принципима термодинамике метали у које је уложена енергија у процесу екстракције из руде настоје да у природном окружењу

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: МЕХАНИКА 1 студијски програми: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 3. 1 Садржај предавања: Статичка одређеност задатака

Διαβάστε περισσότερα

инфо 12 Љубисав Орбовић Др Мирослав Пола века ужичке ортопедије Радничка права на маргини portal jugozapadne Srbije

инфо 12 Љубисав Орбовић Др Мирослав Пола века ужичке ортопедије Радничка права на маргини portal jugozapadne Srbije инфо 4Расим Љајић 8Ружица Марјановић 12 Љубисав Орбовић 13 Др Мирослав Јевтић 21 Милосав Тешић 26 Микица Веснић О реконструкцији Голије ВИТЕЗ ПОЗИВА Радничка права на маргини Пола века ужичке ортопедије

Διαβάστε περισσότερα