TEST PITANJA BIOHEMIJA UGLJENI HIDRATI

Transcript

1 TEST PITANJA BIOHEMIJA UGLJENI HIDRATI 1. Kakve osobine pokazuju monosaharidi: a) osidacione b) redukcione c) metilirajuće 2. Skrob, kao dominantan šećer u ishrani čoveka, se razlaže do disaharida u: a) želucu b) tankom crevu c) debelom crevu 3. Enzim zadužen za intraluminalnu hidrolizu skroba je: a) α helikaza b) α amilaza c) α glicerofosfat kinaza 4. Iz lumena digestivnog trakta glukoza (i galaktoza) u enterocite ulazi mehanizmom: a) aktivnog transporta, transporter zavisnim mehanizmon i uz utrošak makroenergetskih veza, nasuprot gradijentu koncentracije b) olakšane difuzije, transporter zavisnim mehanizmom u pravcu gradijenta koncentracije c) proste difuzije u pravcu gradijenta koncentracije 5. U ćelije tkiva organa u kojima se metaboliše, glukoza ulazi mehanizmom: a) aktivnog transporta, transporter zavisnim mehanizmom nasuprot gradijentu koncentracije i uz utrošak metaboličke energije b) olakšane difuzije, transporter zavisnim mehanizmom u pravcu gradijenta koncentracije, bez utroška energije c) proste difuzije, u pravcu gradijenta koncentracije 6. U kom ćelijskom kompartmanu se odvija proces glikolize: a) ćelijskoj membrani b) citosolu c) mitohondrijama 1

2 7. Fosforilisana glukoza ne može da izađe nazad iz citosola u cirkulaciju zbog toga što: a) se transport glukoze u ćelije odvija u pravcu gradijenta koncentracije krv tkiva, što takođe važi i za fosforilisanu glukozu čije su koncentracije u cirkulaciji veće nego u ćeliji b) se sva fosforilisana glukoza odmah transportuje iz citosola u druge ćelijske kompartmane, tako da je u citosolu praktično nikada nema c) su ćelijske membrane i membrane subcelularnih organela zbog svoje nepolarnosti nepropustive za polarne fosfatne estre, što znači i za glukozo fosfate 8. Dejstvom enzima heksokinaze glukoza se u citosolu fosforiliše u: a) glukozo 6 fosfat b) glukozo 1 fosfat c) glukozo 1,6 difosfat 9. Snabdevanje ćelija glukozom i pri niskoj koncentraciji glukoze u krvi omogućava: a) visoki afinitet heksokinaze prema glukozi b) brzi ulazak glukoze u proces sinteze glikogena c) alosterijska modifikacija glukokinaze 10. Fosforilaciju glukoze heksokinazom alosterijskom modifikacijom inhibiše: a) Mg 2+ b) glukozo 6 fosfat c) glukoza 11. Generaciju ATP a na nivou supstrata u toku anaerobne faze glikolize katalizuju enzimi: a) heksokinaza i aldolaza b) fosfoglukomutaza i glicerinaldehid 3 fosfat dehidrogenaza c) fosfoglicerat kinaza piruvat kinaza 12. Ključni regulatorni enzimi glikolize, čija aktivnost podleže alosterijskoj modifikaciji su: a) aldolaza, fosfoglicerat mutaza i fosfoheksoizomeraza b) laktat dehidrogenaza, triozofosfat izomeraza i enolaza c) heksokinaza, fosfofruktokinaza i piruvat kinaza 2

3 13. Heksokinazu (tip I) alosterijski inhibiše: a) glukozo 6 fosfat b) fruktozo 1,6 difosfat c) fosfoenolpiruvat 14. Zbog čega hepatociti imaju veći kapacitet metabolisanja glukoze od drugih ćelija: a) njihova heksokinaza ne podleže alosterijskoj inhibiciji b) osim heksokinaze imaju i glukokinazu c) u hepatocite glukoza ulazi aktivnim transportom 15. Aktivnost glikolitičkog enzima fosfofruktokinaze inhibišu: a) povišene koncentracije ADP a i fruktozo 6 fosfata b) povišene koncentracije ATP a i limunske kiseline c) povišene koncentracije AMP a i glukozo 6 fosfata 16. Glikolitički enzim fosforuktokinazu aktivišu: a) povišene koncentracije ADP a i fruktozo 6 fosfata b) snižene koncentracije ADP a i fruktozo 6 fosfata c) povišene koncentracije ATP a i limunske kiseline 17. Stvaranje veće količine ATP a u ćeliji inhibiše glikolitičke enzime: a) glukokinazu i heksokinazu b) piruvat kinazu i fosfofruktokinazu c) aldolazu i triozofosfat izomerazu 18. U oksidativnoj dekarboksilaciji piruvata u aerobnim uslovima kao krajnji proizvodi nastaju: a) citrat i voda b) acetil CoA i voda c) acetil CoA i ugljen dioksid 19. Mlečna kiselina (laktat) nastaje u toku glikolize iz: a) pirogrožđane kiseline (piruvata) b) ćilibarne kiseline (sukcinata) c) jabučne kiseline (malata) 3

4 20. Napišite reakciju koju katalizuje enzim laktat dehidrogenaza (LDH) LAKTAT DEHIDROGENAZA 21. Potpunom razgradnjom 1 mola glukoze do CO 2 i H 2 O nastaje: a) 6 mola ATP a b) 24 mola ATP a c) 38 mola ATP a 22. Kako hormon insulin deluje na proces glikolize: a) ubrzava glikolizu zato što indukuje sintezu svih a posebno ključnih enzima ovog procesa b) inhibiše glikolizu tako što indukuje sintezu enzima glukoneogeneze, čiji produkti deluju kao alosterijski inhibitori ključnih enzima glikolize c) inhibiše glikolizu tako što indukuje enzime uključene u razgradnju glikogena, čiji produkti deluju kao alosterijski inhibitori glikolize 23. Direktnom oksidacijom glukoze u heksozo monofosfatnom šantu ćelija obezbeđuje: a) dodatnu količinu ATP a b) redukovani NADPH+H + i pentoze c) oksidovanu liponsku kiselinu 24. Krebsov ciklus limunske kiseline se odvija u: a) citosolu b) mitohondrijama c) jedru 25. U početnoj reakciji ciklusa limunske kiseline reaguju: a) acetil CoA i oksalosirćetna kiselina b) α ketoglutarna kiselina i CO 2 c) cis akonitinska kiselina i H 2 O 26. U ciklusu limunske kiseline kao krajnji proizvodi nastaju: a) glicerinaldehid 3 fosfat i dihidroksiaceton fosfat b) CO 2, redukovani nukleotidi i GTP c) H 2 O, oksidovani nukleotidi i GDP 4

5 27. 2,3 DPG (2,3 difosfoglicerat) u eritrocitima nastaje u toku: a) glikolize b) ciklusa limunske kiseline c) direktne oksidacije glukoze 28. Koja je fiziološka uloga 2,3 difosfoglicerata (2,3 DPG a): a) energijom je bogato jedinjenje i njegova makroenergetska veza učestvuje u aktivaciji glikogena u procesu glikogenolize b) reguliše otpuštanje kiseonika iz oksihemoglobina c) alosterijski je modifikator enzima glukokinaza 29. U slučaju da se glikoliza vrši u anaerobnim uslovima, oksidovani NAD + se obezbeđuje u reakciji koju katalizuje enzim: a) laktat dehidrogenaza b) aldolaza c) fosfo fruktokinaza 30. Oksidovani NAD + je potreban kao koenzim za aktivnost glikolitičkog enzima: a) fosfo fruktokinaze b) 3 fosfoglicerinaldehid dehidrogenaze c) fosfoheksoizomeraze 31. Koliki je neto prinos molova ATP a iz 1 mola glukoze kada se glikoliza odvija u anaerobnim uslovima u ćeliji: a) ne stvara se ATP b) 2 mola ATP a c) 6 molova ATP a 32. Koliki je neto prinos ATP a iz 1 mola glukoze kada se glikoliza odvija u aerobnim uslovima do pirogrožđane kiseline (piruvata): a) 5 mola ATP a b) 8 molova ATP a c) 16 molova ATP a 33. Oksidativnom dekarboksilacijom piruvata nastaje: a) glicerol b) acetil CoA c) glicerinaldehid 3 P 5

6 34. Oksidativna dekarboksilacija piruvata se odigrava u: a) citosolu b) peroksizomima c) mitohondrijama 35. U sklopu piruvat dehidrogenaznog kompleksa se kao prostetične grupe nalaze: a) ATP, NADP + i acil CoA b) TPP, FAD i oksidovani lipoat c) biotin, redukovani lipoat i acetil CoA 36. Piruvat dehidrogenaza je aktivna kada je: a) fosforilisana b) defosforilisana c) sulfatisana 37. Aktivnost piruvat dehidrogenaze podleže i brzoj feed beck regulaciji jer na nju inhibitorno deluju: a) snižene koncentracije acetil CoA i NADH+H + b) povišene koncentracije acetil CoA i NADH+H + c) povišene koncentracije ADP a i piruvata 38. Kakav uticaj imaju povišene koncentracije ATP a u ćeliji na aktivnost enzima piruvat dehidrogenaze: a) inhibišu enzim b) aktivišu enzim c) nemaju uticaja 39. Kako hormon insulin deluje na aktivnost piruvat dehidrogenaze (PDH): a) povećava aktivnost ovog enzima indirektno, indukcijom sinteze specifične fosfataze koja defosforiliše PDH b) smanjuje aktivnost ovog enzima indukcijom sinteze piruvat dehidrogenaza kinaze koja fosforiliše PDH c) smanjuje aktivnost ovog enzima jer onemogućava pristup tiamin pirofosfata (TPP) u PDH kompleks 40. Za koji se metabolički put kaže da predstavlja stecište metabolizama ugljenih hidrata, masti i proteina : a) glikolizu b) ciklus trikarboksilnih kiselina c) sintezu uree 6

7 41. Oksidativnom dekarboksilacijom izocitrata u Krebsovom ciklusu trikarboksilnih kiselina nastaje: a) α ketoglutarat b) sukcinat c) citrat 42. Trikarboksilne kiseline, učesnice Krebsovog ciklusa su: a) oksalosirćetna, ćilibarna, sirćetna b) α ketogutarna, fumarna, jabučna c) cis akonitinska, limunska, izolimunska 43. Koliko se molova redukovanog NADH+H + stvara transformacijom 1 mola acetil CoA u Krebsovom ciklusu trikarboksilnih kiselina: a) 3 mola NADH+H + b) 6 mola NADH+H + c) 12 molova NADH+H Krebsov ciklus trikarboksilnih kiselina u stvari predstavlja: a) proces za sintezu acetosirćetne kiseline b) oksidaciju aktivisane sirćetne kiseline do ugljen dioksida c) proces dobijanja ATP a i vode 45. Fosforilacija na nivou supstrata se u Krebsovom ciklusu trikarboksilnih kiselina odigrava pri dejstvu enzima: a) akonitaza b) sukcinat tiokinaza c) malat dehidrogenaza 46. Aminokiseline koje se u Krebsov ciklus trikarboksilnih kiselina uključuju prevođenjem u piruvat su: a) alanin, cistein, glicin, serin, treonin, triptofan b) fenilalanin, tirozin, glutamin, prolin c) valin, izoleucin, metionin, asparagin, arginin 47. Alosterijski inhibitori citrat sintetaze Krebsovog ciklusa su: a) ADP i acetil CoA b) ADP i pirogrožđana kiselina c) ATP i acil CoA dugolančanih masnih kiselina 7

8 48. Uopšteno gledajući, Krebsov ciklus trikarboksilnih kiselina ubrzavaju: a) snižene koncentracije ATP a i snižene koncentracije NADH+H + b) povišene koncentracije ATP a i povišene koncentracije NADH+H + c) snižene koncentracije ADP a i snižene koncentracije NAD Put direktne oksidacije glukoze (heksozo monofosfatni šant) se odvija u: a) mitohondrijama b) jedru c) citosolu 50. Heksozo monofosfatni šant obezbeđuje ćeliji a) metaboličku energiju b) redukovane NADPH+H + nukleotide c) oksidovani NAD U heksozo monofosfatnom šantu nastaje pentoza: a) 2 dezoksiriboza b) D arabinoza c) D riboza 52. Početnu reakciju u direktnoj oksidaciji glukoze katalizuje enzim: a) glukokinaza b) glukozo 6 fosfat dehidrogenaza c) 6 fosfoglukonat dehidrogenaza 53. Ribulozo 5 fosfat koji nastaje u direktnoj oksidaciji glukoze stvara se iz 3 keto 6 fosfoglukonske kiseline: a) redukcijom b) dekarboksilacijom c) defosforilacijom 54. Heksozo monofosfatni šant se odvija u eritrocitima da bi se obezbedile: a) dovoljne količine riboze za sintezu ribonukleotida i dezoksiribonukleotida b) redukovani NADPH+H + za aktivnost methemoglobin reduktaze c) dovoljne količine ATP a za funkcionisanje ATP zavisnih pumpi ćelijske membrane eritrocita 8

9 55. Uzrok nesferocitne hemolitičke anemije može biti deficit enzima: a) glukozo 6 P dehidrogenaze b) amilo 1,4 glikozidaze c) ribulozo 5 P epimeraze 56. Glikogen je homopolisaharid sačinjen od molekula: a) fruktoze b) galaktoze c) glukoze 57. U procesu glikogeneze (sinteze glikogena) molekuli glukoze se vezuju na glikogenu maju u obliku: a) glukozo 1 P b) glukozo 6 P c) UDP glukoze 58. Enzim glikogen sintetaza je aktivan kada je a) fosforilisan b) defosforilisan c) acetilovan 59. Porast koncentracije kog jedinjenja u ćeliji inaktiviše enzim glikogen sintetazu: a) c AMP b) ATP c) NADH+H Hidrolizu α 1,4 glikozidnih veza u glikogenu katalizuje enzim: a) fosforilaza b b) kisela fosfataza c) fosforilaza a 61. Razgradnjom nerazgranatog dela lanca glikogena (glikogenolizom) glukoza se oslobađa u obliku: a) glukozo 1 P b) glukozo 6 P c) glukozo 1,6 dip 9

10 62. Razgradnjom mesta grananja glikogenog lanca dejstvom amilo 1,6 glukozidaze, glukoza se oslobađa u obliku: a) glukozo 1 fosfata b) glukozo 6 fosfata c) nefosforilisane glukoze 63. Enzim prisutan u jetri, a manje i u bubrežnom tkivu, koji omogućava stvaranje slobodne glukoze nakon glikogenolize je: a) heksokinaza b) glukozo 6 fosfataza c) glukozo 6 fosfat dehidrogenaza 64. Fruktoza se u kataboličke procese (glikolizu) uključuje uglavnom u obliku: a) fruktozo 6 P b) fruktozo 1,6 di P c) fruktozo 1 P 65. Fruktozo 1 fosfat se može dejstvom aldolaze razložiti na: a) glicerinaldehid 3 P i dihidroksiaceton P b) glicerinaldehid i dihidroksiaceton P c) glicerinaldehid 3 P i dihidroksiaceton 66. Galaktoza nastala iz peroralno unete laktoze se: a) u hepatocitima prevodi u glukozu i dalje metaboliše kao glukoza b) cirkulacijom dospeva do tkiva u kojima služi za sintezu složenih biomolekula (galaktolipida, proteoglikana ) c) u mlečnoj žlezdi služi za sintezu laktoze za vreme laktacije 67. Za prevođenje galaktoze u glukozu potrebno je prisustvo aktivisane glukoze u obliku: a) glukozo 6 fosfata b) UDP glukoze c) glukozo 1,6 difosfata 68. Kod galaktozemije postoji urođeni nedostatak enzima: a) galaktokinaza b) fosfoglukomutaza c) galaktozo 1 P uridil transferaza 10

11 69. Proces glukoneogeneze se odvija u: a) masnom tkivu i kori nadbubrega b) mišićima i nervnom tkivu c) jetri i bubrezima 70. Najznačajniji supstrati za proces glukoneogeneze su: a) holesterol, keratin i neki proteini seruma b) urea, bilirubin i glikogen c) mlečna kiselina, glicerol i neke aminokiseline 71. Proces glukoneogeneze je: a) identičan procesu glikolize, samo obrnutog toka b) samo delimično sličan obrnutom procesu glikolize c) nema dodirnih tačaka sa glikolizom 72. U kojim organima se odvija proces glukoneogeneze: a) mišićima i moždanom tkivu b) eritrocitima i enterocitima c) hepatocitima i bubrezima 73. Mlečna kiselina se u glukoneogenezu uključuje preko: a) glicerola b) piruvata c) α glicero fosfata 74. Oksalosirćetna kiselina nastaje u mitohondrijama: a) karboksilacijom piruvata b) dekarboksilacijom α ketoglutarata c) kondenzacijom 2 molekula acetil CoA 75. Za sintezu oksalosirćetne kiseline neophodno je prisustvo koenzima: a) piridoksal fosfata b) biotina c) NAD + 11

12 76. Da bi izašla iz mitohondrija i uključila u proces glukoneogeneze, oksalosirćetna kiselina se prevodi u: a) aceto acetil CoA b) jabučnu kiselinu c) ćilibarnu kiselinu 77. Jabučna kiselina se u citosolu, u procesu glukoneogeneze, prevodi u oksalosirćetnu kiselinu dejstvom enzima: a) piruvat dehidrogenaza b) malat dehidrogenaza c) laktat dehidrogenaza 78. Oksalosirćetna kiselina se uključuje u glikolizu ili glukoneogenezu nakon dekarboksilacije i fosforilacije koje katalizuje enzim: a) fosfoenolpiruvat karboksikinaza b) fosfoglicerat kinaza c) 2,3 difosfoglicerat fosfataza 79. Dekarboksilacijom i fosforilacijom oksalosirćetne kiseline u citosolu nastaje: a) dihidroksiaceton fosfat b) glicerinaldehid 3 fosfat c) fosfoenol piruvat 80. Prevođenje fruktozo 1,6 difosfata u fruktozo 6 fosfat u toku glukoneogeneze katalizuje enzim: a) fosfofrukto kinaza b) fruktozo difosfataza c) fosfohekso izomeraza 81. Kruženje mlečne kiseline iz tkiva do jetre, glukoneogeneza iz mlečne kiseline u hepatocitima i otpuštanje stvorene glukoze u cirkulaciju naziva se: a) Varburg Dikinsov put b) Korijev ciklus c) Enterohepatično kruženje glukoze 12

13 82. Glicerol nastao katabolizmom prostih i složenih masti, kao i katabolizmom fruktoze i nekih drugih jedinjenja se u proces glukoneogeneze uključuje: a) kao piruvat b) kao dihidroksiaceton fosfat c) kao 1,3 difosfoglicerat 83. Oksidacijom aktivisane UDP glukoze (uridin difosfoglukoza) na 6 tom C atomu u hepatocitima nastaje UDP glukuronska kiselina čija je fiziološka funkcija: a) u enrgetskom metabolizmu jer se metaboliše glikolizom b) da predstavlja glikogenu maju, pa ima ulogu u sintezi glikogena c) da konjuguje neke egzogene i endogene liposolubilne molekule čineći ih rastvorljivim u vodi MASTI I HOLESTEROL 1. U kojim se rastvaračima rastvaraju masti: a) vodenim puferskim rastvorima b) rastvorima kiselina ili baza c) nepolarnim rastvaračima 2. Šta su u hemijskom pogledu neutralne masti: a) fosfolipidi b) triacilgliceroli c) holesterol 3. Hidrolizu neutralnih masti započinje u želucu acid stabilna lipaza koju stvaraju i izlučuju: a) ćelije retrolingvalnih pljuvačnih žlezda b) parijetalne ćelije želuca c) ćelije antralnog dela želuca 13

14 4.Glavni enzim digestivne hidrolize triacilglicerola je : a) tripsin b) pankreasna lipaza c) fosfolipaza 5. Žučne kiseline omogućavaju digestiju masti tako što: a) na fiziološkom ph deluju kao anjonski deterdženti b) aktiviraju pankreasnu lipazu c) aktiviraju acid stabilnu želudačnu lipazu 6. Inhibišući efekat žučnih kiselina na aktivnost lipaze u toku digestije masti sprečava protein poreklom iz pankreasa poznat kao: a) prolipaza b) kolipaza c) dijaforaza 7. Varenje i resorpcija masti se odvija u: a) usnoj duplji i ezofagusu b) želucu i tankom crevu c) sigmi i kolonu 8. Neutralne masti (triacilgliceroli) se u tankom crevu hidrolizuju do: a) 1,2 diacilglicerola i masnih kiselina b) 2 monoacilglicerola i masnih kiselina c) slobodnog glicerola i masnih kiselina 9. Resinteza triacilglicerola u entrocitima se odvija u: a) glatkom endoplazmatskom retikulumu b) citosolu c) granuliranom endoplazmatskom retikulumu 14

15 10.Nakon resinteze triacilglicerola u ćelijama tankog creva dolazi do formiranja: a) monoacilglicerola i glicerola koji opštom cirkulacijom dospevaju do perifernih tkiva b) hilomikrona koji limfom dolaze do velikih vena i pluća c) kompleksa sa lipolitičkim enzimima koji zatim enterohepatičnom cirkulacijom dospevaju do jetre 11. Transportni oblici masti i mastima srodnih jedinjenja su: a) proteoglikani b) lipoproteini c) glikolipidi 12. Šta se dešava sa kratkolančanim i srednjelančanim masnim kiselinama resorbovanim iz lumena digestivnog trakta u enterocite: a) inokrporiraju se u hilomikrone zauzimajući poziciju između apolipoproteina i neutralnih masti, pa duktusom toracikusom dolaze do velikih vena b) nemodifikovane izlaze prostom difuzijom u enterohepatičnu cirkulaciju, vezuju se sa albuminom i dolaze do jetre c) ne ulaze uopšte u cirkulaciju, već se u enterocitima metabolišu u procesu β oksidacije masnih kiselina koja je za enterocite jedini izvor metaboličke energije 13. Najveću količinu peroralno unetih masti preuzimaju: a) moždano tkivo i nadbubreg b) masno tkivo i mišići c) tkivo jetre i eritrociti 14. Preuzimanje masti iz cirkulacije od strane perifernih tkiva zavisi od: a) aktivnosti ćelijske pumpe za kalcijumove jone b) prisustva specifičnih receptora za apolipoproteine na ćelijskim membranama c) sadržaja fosfolipida u okviru složenog kompleksa lipoproteina 15

16 15. Koji je glavni metabolički put razgradnje viših masnih kiselina: a) dekarboksilacija b) β oksidacija c) α oksidacija 16. U kojim se ćelijskim organelama nalaze enzimi β oksidacije masnih kiselina: a) ribozomima b) mitohondrijama c) citosolu 17. Aktivaciju masne kiseline katalizuju enzimi: a) acil CoA dehidrogenaze b) acil CoA sintetaze c) acili transferaze 18. U kom ćelijskom kompartmanu se dešava aktivacija viših masnih kiselina: a) citosolu i granuliranom endoplazmatskom retikulumu b) spoljašnjoj membrani mitohondrija i endoplazmatskom retikulumu c) unutrašnjoj membrani i matriksu mitohondrija 19. Reakcija aktivacije masne kiseline je: a) reverzibilna u svim uslovima b) ireverzibilna c) reverzibilna pri nižim ph 20. Bipolarni jon neophodan za transport aktivisane masne kiseline kroz membranu mitohondrija je: a) karnitin b) karnozin c) keratin 16

17 21. Vezivanje karnitina i aktivisane masne kiseline sa spoljašnje, citosolne strane membrane mitohondrija katalizuje enzim: a) katnitin acilkarnitin translokaza b) karnitin aciltransferaza I c) karnitin aciltransferaza II 22. Koje je tvrđenje tačno kada su u pitanju kratkolančane i srednjelančane masne kiseline: a) aktivišu se u citosolu, njihovi estri sa CoA su rastvorljivi u mitohondrijalnim membranama zbog čega nisu zavisne od karnitinskog transportera b) aktivišu se na spoljašnjoj membrani mitohondrija i karnitin transportnim mehanizmom ulaze u mitohondrijalni matriks c) ulaze u matriks mitohondrija bez prethodne aktivacije i bez posredstva karnitin zavisnog transportnog sistema 23. U toku svakog ciklusa β oksidacije masna kiselina se: a) produžava za 2 C atoma na karboksiterminalnom delu lanca b) skraćuje za 2 C atoma na karboksi terminalnom delu lanca c) skraćuje za 2 C atoma na metil terminalnom delu lanca 24. Kompletnom β oksidacijom masne kiseline sa parnim brojem C atoma nastaju molekuli: a) acil CoA b) acetil CoA c) propionil CoA 25. Nakon dejstva FAD zavisne acil CoA dehidrogenaze na aktivisanu masnu kiselinu stvara se: a) nezasićena dvoguba veza između 2. i 3. C atoma masne kiseline b) keto grupa na 3. C atomu masne kiseline c) OH grupa na 3. C atomu masne kiseline 17

18 26. Koliko se reakcija oksidacije supstrata (dehidrogenacije) odvija u svakom ciklusu β oksidacije: a) 1 b) 2 c) Enzim koji katalizuje odvajanje jedinjenja sa 2 C atoma od β keto acil CoA u toku β oksidacije masnih kiselina je: a) β keto tiolaza b) tiokinaza c) acil CoA dehidrogenaza 28. Akceptori vodonika u reakcijama oksidacije supstrata u toku β oksidacije masnih kiselina su: a) FAD i NAD + b) FMN i NAD + c) NADP + i ADP 29. Šta se dešava sa zasićenom masnom kiselinom (acil CoA) koja je u jednom ciklusu skraćena za 2 C atoma: a) ulazi u proces β oksidacije, kada se skraćuje za po 1 C atom b) ponovo ulazi u ciklus β oksidacije, počev od prve reakcije dehidrogenacije supstrata c) ponovo ulazi u ciklus β oksidacije, ali zaobilazi prve dve reakcije ciklusa 30. Masne kiseline sa neparnim brojem C atoma kompletnom β oksidacijom daju: a) acetil CoA b) acetil CoA i propionil CoA c) acetil CoA i metil malonil CoA 18

19 31. Kakva je metabolička sudbina propionil CoA stvorenog u β oksidaciji masnih kiselina sa neparnim brojem C atoma: a) dekarboksiliše se u acetil CoA i zatim uključuje u ciklus trikarbonskih kiselina b) izlazi iz mitohondrija i u citosolu služi kao prekursor u sintezi holesterola c) karboksiliše se u sukcinil CoA i zatim uključuje u ciklus trikarboksilnih kiselina 32. Koliki je neto prinos molova ATP a koji se stvaraju potpunom oksidacijom (do CO 2 i H 2 O) jednog mola palmitinske masne kiseline: a) 98 b) 131 c) Koliko se makroenergetskih veza ATP a utroši za aktivaciju 1 mola masne kiseline pri formiranju acil CoA: a) nijedna b) jedna c) dve 34. Za potpunu β oksidaciju nezasićenih masnih kiselina potrebno je i učešće enzima izomeraza enoil CoA zbog toga što: a) prirodne nezasićene masne kiseline poseduju cis konfiguraciju dvogube veze dok se u β oksidaciji stvara jedinjenje sa trans konfiguracijom b) položaj dvogube veze ne odgovara položaju na koji deluje enoil hidrataza c) svi odgovori su tačni 35. Osim u mitohondrijama, β oksidacija masnih kiselina se odvija i u: a) endoplazmatskom retikulumu b) peroksizomima c) ćelijskom jedru 19

20 36. Prvu reakciju ciklusa β oksidacije masnih kiselina u peroksizomima katalizuje enzim: a) acil CoA dehidrogenaza b) acil CoA karboksilaza c) acil CoA oksidaza 37. Procesom β oksidacije u peroksizomima zasićena masna kiselina sa parnim brojem C atoma se: a) potpuno oksidiše do acetil CoA b) oksidiše do oktanil CoA i izvesnog broja acetil CoA c) potpuno oksidiše do propionil CoA 38. Akceptor elektrona sa redukovanog FAD koenzima (FADH 2 ) acil CoA oksidaze u peroksizomima je: a) NAD + b) NADP + c) O Koje je tvrđenje tačno kada je u pitanju proces β oksidacije masnih kiselina: a) služi za uklanjanje metil grupa (1 C atom) sa karboksi terminalnog dela masne kiseline b) iako je energetski beznačajan, predstavlja glavni put razgranje masnih kiselina u moždanim ćelijama c) svi odgovori su tačni 40. U fiziološkim uslovima stvaraju se sledeća ketonska (acetonska) tela: a) acetoacetat i aceton b) acetoacetat i β hidroksibutirat c) aceton i β hidroksibutirat 20

21 41. Najveća količina ketonskih tela sintezuje se u: a) mitohondrijama jetre b) citosolu enterocita c) mikrozomima tubularnih ćelija bubrega 42. Ketonska tela se u fiziološkim uslovima: a) dalje ne metabolišu, već se izlučuju urinom b) koriste u ekstrahepatičnim tkivima za dobijanje energije c) enterohepatičnim kruženjem izlučuju u duodenum i ulaze u sastav fecesa 43. Početna reakcija u sintezi fiziološki prisutnih ketonskih tela je: a) enzimatska kondenzacija 2 molekula acetil CoA b) spontana dekarboksilacija aceto acetata c) enzimatska dekarboksilacija aceto acetil CoA 44. U kojim se od navedenih uslova stvaraju veće količine ketonskih tela: a) povećana de novo sinteza masnih kiselina b) intenzivirana direktna oksidacija glukoze kroz heksozo monofosfatni šant c) povećana β oksidacija masnih kiselina 45. Koje ćelije ne mogu ni pod kojim uslovima da koriste ketonska tela za dobijanje metaboličke energije: a) hepatociti b) miociti c) neuroni 46. Sinteza viših zasićenih masnih kiselina de novo se odvija u: a) mitohondrijama b) mikrozomima c) citosolu 21

22 47. Direktni prekurzor svih C atoma u masnoj kiselini sintetisanoj de novo je: a) acetil CoA b) propionil CoA c) aceto acetat 48. Osim u prvoj reakciji de novo sinteze zasićenih masnih kiselina, acetil CoA se u svim daljim reakcijama ugrađuje kao: a) propionil CoA b) malonil CoA c) acetil CoA 49. Malonil CoA koji služi kao kondenzacioni blok u sintezi masnih kiselina de novo nastaje: a) dekarboksilacijom butiril CoA b) izomerizacijom propionil CoA c) karboksilacijom acetil CoA 50. U toku sinteze masnih kiselina de novo intermedijerni produkti sinteze su: a) rastvoreni u citosolu b) vezani za ACP i membrane mitohondrija c) vezani za ACP i enzime kompleksa 51. Neto energetski efekat sinteze palmitinske kiseline (C=16) iz odgovarajućih prekurzora je: a) dobitak 16 makroenergetskih veza ATP a b) gubitak 16 makroenergetskih veza ATP a c) gubitak 7 makroenergetskih veza ATP a 52. Koenzimi u reakcijama redukcije supstrata u toku de novo sinteze masnih kiselina su molekuli: a) NADPH+H + b) NADH+H + c) NADP + 22

23 53. Odvajanje sintetisane palmitinske kiseline sa multienzimskog kompleksa u toku de novo sinteze katalizuje: a) palmitil CoA sintetaza b) palmitil tioesteraza c) palmitil CoA dehidrogenaza 54. U mitohondrijama se sintetišu dugolančane masne kiseline: a) elongacojom masnih kiselina pomoću acetil CoA b) elongacijom masnih kiselina pomoću malonil CoA c) oksidacijom masnih kiselina sa više od 20 C atoma 55. Napišite opštu formulu triacilglicerola (alkil radikale obeležiti sa R 1, R 2, R 3 ): 56. Fosfatidna kiselina je: a) estar glicerola, 2 masne kiseline i fosforne kiseline b) estar glicerola i fosforne kiseline c) estar masne kiseline i holesterola 57. Kojoj grupi organskih jedinjenja pripada holesterol: a) alkohol b) masna kiselina c) neutralna mast 58. Koje je tvrđenje tačno za holesterol: a) vodi poreklo isključivo iz hrane i služi za dobijanje energije b) nema fizioloških uloga u organizmu c) ulazi u sastav ćelijskih membrana i membrana subcelularnih organela 23

24 59. Esterifikovani holesterol je jedinjenje holesterola i: a) fosforne kiseline b) masne kiseline c) CoA SH 60. Prekurzorski molekul u sintezi holesterola je: a) acil CoA b) malonil CoA c) acetil CoA 61. Kondenzacijom 2 molekula farnezil PP u biosintezi holesterola nastaje: a) skvalen b) piralen c) benzen 62. Prvi ciklizovani međuproizvod u biosintezi holesterola je: a) holestandiol b) lanosterol c) acil holesterol 63. Žučne kiseline nastaju iz: a) holesterola b) triacilglicerola c) bilirubina 64. Primarne nekonjugovane žučne kiseline su: a) arahidonska i linolna kiselina b) holna i henodezoksiholna kiselina c) fosfatidna i lizofosfatidna kiselina 24

25 65. Dugolančana masna kiselina (C=24) sa 4 nezasićene dvogube veze koja je prekurzor eikozanoidnih hormona je: a) oksinervonska kiselina b) arahidonska kiselina c) lignocerinska kiselina 66. Fosfolipidi su: a) složene masti b) neutralne masti c) fosforilisane masne kiseline 67. Dejstvom kojih enzima na fosfolipide nastaju lizofosfolipidi: a) fosfolipaze C / D b) fosfolipaze A 1 / A 2 c) fosforilaze b kinaze 68. Osim fosfatidne kiseline u molekulu fosfolipida tipa lecitina nalazi se još i: a) holin b) serin c) holesterol 69. Fosfatidilholin se sintetiše iz aktivnog holina ( CDP holin) i: a) holesterola b) diacilglicerola c) glicerola 70. Sfingol je alkohol koji ulazi u sastav sfingolipida a sintetizuje se od: a) amonijum jona i stearil CoA b) glutaminske kiseline i cisteina c) serina i palmitil CoA 25

26 71. Masne kiseline koje ulaze u sastav cerebrozida: a) imaju kratak lanac (do C=8) b) imaju dug lanac (24 C) c) mogu imati i kratke i duge lance 72. Biosinteza holesterola je proces koji se u ćeliji odvija u: a) mitohondrijama b) citosolu c) jedru 73. Inhibicija de novo sinteze holesterola u tkivima alosterijskom modifikacijom odigrava se na nivou enzima: a) β hidroksimetil glutaril CoA reduktaze b) β hidroksimetil glutaril CoA sintetaze c) acetoacetil CoA tiolaze 74. Holesterol iz LDL lipoproteina inhibiše sintezu holesterola de novo delujući kao inhibitor enzima: a) izopentil pirofosfat izomeraze b) fosfomevalonat kinaze c) farnezil pirofosfat sintetaze 75. Visoka koncentracija holesterola u ćeliji inhibiše sintezu: a) receptora za LDL holesterol b) receptora za insulin c) acetoacetil CoA tiolaze 76. Esterifikaciju holesterola u cirkulaciji katalizuje enzim: a) holesterol esteraza b) lecitin holesterol aciltransferaza c) acil holesterol aciltransferaza 26

27 77. Enzim lecitin holesterol aciltransferaza koji katalizuje esterifikaciju holesterola se nalazi u sklopu: a) LDL lipoproteina b) HDL lipoproteina c) VLDL lipoproteina 78. Enzim acil holesterol aciltransferaza koji katalizuje esterifikaciju holesterola se nalazi u: a) krvnoj plazmi b) citosolu ćelija c) mitohondrijama 79. Na koji način holesterol iz krvne plazme ulazi u ćelije: a) zbog svoje liposolubilosti ulazi pasivnom difuzijom b) ulazi u sklopu LDL lipoproteina receptor zavisnim mehanizmom c) ulazi u sklopu hilomikrona, recepror nezavisnim mehanizmom 80. Koji je glavni način eliminacije holesterola iz organizma: a) eliminiše se urinom nakon esterifikacije sa masnim kiselinama b) eliminiše se fecesom i znojem nakon esterifikacije sa sirćetnom kiselinom c) eliminiše se prevođenjem u steroidne hormone, vitamin D i žučne kiseline 81. Neresorbovani holesterol hrane kao i nešto holesterola koji sa žuči dospe u tanko crevo eliminiše se fecesom kao: a) sterkobilin b) sitosterol c) koprostanol 27

28 AZOTNE BAZE; SINTEZA PROTEINA 1. Purinske baze su: a) adenozin, guanozin, inozin b) adenin, guanin, hipoksantin c) citozin, timin, uracil 2. Pirimidinske baze su: a) citozin, uracil, timin b) citidin, uridin, timidin c) adenin, guanin, hipoksantin 3. Nukleozidi su jedinjenja azotne baze i šećera. Purinski nukleozidi su: a) adenin, guanin, hipoksantin b) adenozin, guanozin, inozin c) citozin, timin, uracil 4. Pirimidinski nukleozidi su: a) citidin, uridin, timidin b) citozin, timin, uracil c) adenin, guanin, hipoksantin 5. Purinske baze adenin i guanin se razlažu do: a) β ureidopropionske kiseline b) mokraćne kiseline c) mlečne kiseline 28

29 6. Osim što učestvuje u izgradnji nukleinskih kiselina adenin ulazi u sastav i nekih koenzima: a) piridoksal fosfata, tetrahidrofolata b) NAD a, FAD a c) Koenzima Q 7. Koje je tvrđenje tačno kada se govori o biološkim ulogama purinskih nukleotida: a) sastavni su delovi makroenergetskih jedinjenja b) imaju modulatorno dejstvo na brzinu odvijanja većine biohemijskih procesa u organizmu c) svi odgovori su tačni 8. Ciklični oblici purinskih nukleotida su: a) unutarćelijski glasnici delovanja mnogih hormona b) intermedijerna jedinjenja u procesu biosinteze RNK c) membranski receptori tireocita za preuzimanje joda iz krvne plazme 9. Koji vitamin učestvuje u procesu sinteze purinskih baza kao donor metil grupe: a) vit. B 6 b) folna kiselina c) vit. D 10. Biosinteza purinskih baza počinje pirofosforilacijom: a) ribozo 5 fosfata b) fruktozo 6 fosfata c) glukozo 6 fosfata 11. Donori 4 atoma azota u molekulu purinskih baza u sintezi de novo su: a) alanin, serin i asparagin b) glutamin, alanin i asparagin c) glutamin, glicin i asparaginska kiselina 29

30 12. Proces sinteze purinskih nukleotida de novo se odvija u: a) citosolu b) mitohondrijama c) jedarcetu 13. Koji je enzim karakterističan za biosintezu mokraćne kiseline: a) pirofosfo ribozilfosfat sintetaza b) ksantin oksidaza c) ureaza 14. U uslovima anoksije dolazi do potpune degradacije ATP a a nastala adenilna kiselina se razgrađuje do jedinjenja koje se smatra markerom ćelijske energetske krize. To jedinjenje je: a) fosforna kiselina b) hipurna kiselina c) mokraćna kiselina 15. Orotska kiselina je prekursor: a) uridilne kiseline (UMP) b) adenilne kiseline (AMP) c) guanilne kiseline (GMP) 16. Orotska kiselina (orotat) je intermedijerno jedinjenje u: a) sintezi pirimidinskih baza b) katabolizmu pirimidinskih baza c) sintezi purinskih baza 17. Početne reakcije de novo sinteze pirimidinskih baza imaju za rezultat stvaranje karbamoil fosfata, kao u ciklusu sinteze uree. Ova dva metabolička puta su ipak odvojena zato što je: a) donor amonijum jona različit (glutamin u sintezi uree a asparagin u sintezi pirimidina) b) aktivacija bikarbonata različita (karbamoil fosfat sintaza u sintezi uree a karbamoil fosfat sintetaza u sintezi pirimidina) 30

31 c) se karbamoil fosfat stvara u mitohondrijama u ciklusu sinteze uree, dok se u sintezi pirimidina ovo jedinjenje stvara u citosolu 18. Koje je tvrđenje tačno kada je reč o sintezi purinskih i pirimidinskih nukletotida: a) procesi sinteze de novo purinskih i pirimidinskih baza i nukleotida se odvijaju u mitohondrijama b) ćelije mogu da koriste intermedijerne produkte nepotpunog katabolizma ovih baza za sintezu novih molekula nukleotida c) moždano tkivo ima veću efikasnost de novo sinteze ovih molekula nego hepatociti 19. Nukleotidi su sagrađeni od: a) azotne baze i šećera b) nukleozida i fosforne kiseline c) azotne baze i fosforne kiseline 20. Purinska ili pirimidinska baza je u nukleozidu povezana sa pentozom: a) N glikozidnom vezom b) 1,4 glikozidnom vezom c) tioestarskom vezom 21. U nukleotidima je ostatak fosforne kiseline vezan za: a) puinsku (pirimidinsku) bazu b) ribozu ili dezoksiribozu c) molekulom vode 22. Kakvim su vezama povezani nukleotidi u linearni lanac u nukleinskim kiselinama: a) kovalentnim fosfodiestarskim vezama b) pirofosfatnim vezama c) nekovalentnim hidrofobnim vezama 23. U molekulu DNK dva antiparalelna spiralizovana lanca su povezana: a) koordinativnim vezama b) vodoničnim vezama c) jonskim vezama 31

32 24. Između kojih parova baza antiparalelnih lanaca spiralizovane DNK nastaju vodonične veze: a) T C b) A G c) A T 25. Koliko se parova baza nalazi u potpunoj spirali DNK: a) 10 b) 40 c) Polinukleotidni sastav DNK različitih tkiva jedne jedinke je: a) isti i ne zavisi od ishrane b) različit i zavisi od metaboličke aktivnosti tkiva c) menja se sa uzrastom 27. Količina (broj) molekula adenina u DNK jednaka je količini (broju) molekula: a) guanina b) uracila c) timina 28. U unutrašnjosti heliksa dvostruko spiralizovane DNK se nalaze: a) ostaci dezoksiriboze b) ostaci purinskih i pirimidinskih baza c) ostaci fosforne kiseline 29. Geni koji kodiraju sintezu ribonukleinskih kiselina su: a) regulatorni geni b) strukturni geni c) mutirani geni 32

33 30. Nukleozomski histoni su: a) belančevine odgovorne za superpakovanje DNK b) regulatorni geni c) intronske sekvence u genima eukariota 31. Heteronuklearna ribonukleinska kiselina je: a) učesnik translatornog procesa u citosolu b) prekursor informacione RNK u jedru c) uzgredni produkt transkripcionog procesa 32. Za svaku aminokiselinu u polipeptidnom lancu na molekulu DNK se nalazi šifra koju čine odgovarajućim redosledom postavljeni nukleotidi (kod) sastavljeni od: a) 7 baza b) 5 baza c) 3 baze 33. U procesu replikacije DNK povezivanje dezoksiribonukleozid trifosfata fosfodiestarskom vezom katalizuje enzim: a) DNK zavisna RNK polimeraza b) DNK polimeraza c) Fosforibozil pirofosfat aminotransferaza 34. Pod procesom transkripcije podrazumeva se: a) sinteza polipeptida b) sinteza DNK c) sinteza RNK 35. U procesu transkripcije prepisuje se: a) celokupna hromozomska DNK b) svi geni sa matričnog lanca DNK c) samo jedan gen ili grupa gena sa matričnog lanca DNK 36. Povezivanje ribonukleozid trifosfata fosfodiestarskim vezama pri sintezi RNK katalizuje enzim: a) DNK polimeraza I b) DNK zavisna RNK polimeraza c) Poliadenin polimeraza 33

34 37. Najveća količina RNK se nalazi u: a) jedru b) ribozomima c) mitohondrijama 38. Informaciona RNK (i RNK ), za razliku od drugih RNK ima: a) pseudouracilnu, dihidrouracilnu i antikodonsku petlju b) metilguanozinsku kapu i poliadeninski rep c) veoma malu molekulsku masu, s obzirom da je izgra ena od svega ribonukleotida 39. Koje je tvrđenje tačno kada se govori o transportnoj RNK ( t RNK ): a) za svaku aminokiselinu postoji samo po jedna t RNK b) za pojedine aminokiseline postoje dve ili više t RNK c) transport svih aminokiselina vrši samo jedna zajednička t RNK 40. Na 3 terminalnom delu lanca svake t RNK postoji terminalni trinukleotid C C A čija je uloga da: a) vezuje specifičnu aktivisanu aminokiselinu b) štiti molekul t RNK od hidrolize c) omogućava ulazak t RNK u ribosome 41. Antikodonska petlja t RNK sadrži triplet baza (antikodon) koji: a) vezuje specifičnu aminokiselinu b) prepoznaje odgovarajući triplet nukleotida na i RNK c) štiti t RNK od dejstva ribonukleaza 42. Šta prepoznaje kodon informacione RNK u kompleksu aminokiselina trnk (aminoaciltrnk): a) aminokiselinu b) antikodon t RNK c) celokupni kompleks aminoacil trnk 34

35 43. Proces translacije je u stvari: a) sinteza DNK b) sinteza RNK c) sinteza polipeptidnog lanca 44. Sinteza polipeptidnog lanca u ribozomima eukariota počinje uvek: a) od aminokiseline metionin b) od prve aminokiseline u budućem polipeptidu c) od one aminokiseline čiji je kompleks sa t RNK u tom trenutku najbliži ribozomu 45. Završetak sinteze polipeptidnog lanca u ribozomima zavisi od: a) ulaska besmislenih kodona informacione RNK u ribozom b) ulaska izoleucil trnk kompleksa u ribozom c) izlaska aminoterminalnog dela novostvorenog polipeptida iz ribozoma 46. Sinteza polipeptidnih lanaca je u energetskom pogledu: a) praćena stvaranjem velikog broja makroenergetskih veza ATP a b) praćena utroškom velike količine energije ATP a c) praćena stvaranjem svega dve makroenergteske veze ATP a 47. Većina funkcionalnih proteina se razlikuje od novosintetisanog polipeptidnog lanca zbog posttranslacione modifikacije. Ovi procesi obuhvataju sledeće hemijske reakcije: a) acetilaciju, karboksilaciju, fosforilaciju, metilaciju b) dodavanje šećernih grupa ili drugih prostetičnih grupa, obrazovanje disulfidnih mostova c) svi su odgovori tačni 35

36 ENZIMI I VITAMINI 1. Enzimi su organska jedinjenja koja se sa hemijskog aspekta klasifikuju kao: a) masti b) belančevine c) ugljeni hidrati 2. Koje je tvrđenje tačno kada je reč o hemijskoj građi enzima: a) u sastavu enzima se nalaze i neke aminokiseline koje do sada nisu otkrivene u drugim proteinima b) za razliku od neezimslkih proteina, sve aminokiseline enzima su D konfiguracije c) enzimi su sastavljeni od istih L aminokiselina kao i neenzimski proteini 3. Tercijerna struktura polipeptidnog lanca enzima je: a) kod svih enzima globularna b) kod nekih globularna a kod nekih fibrilarna c) kod svih enzima fibrilarna 4. Koji je odgovor tačan kada se govori o kvartenernoj strukturi enzima: a) postoji kod većeg broja ovih biomolekula s obzirom da su često izgrađeni od više polipeptidnih lanaca b) za razliku od nekih drugih proteina enzimi nemaju dobro definisanu kvartenernu strukturu c) svi do sada proučeni enzimi imaju kvartenernu strukturu 5. Samo jedno od tvrđenja je tačno: a) enzimi menjaju konstantu ravnoteže hemijskih reakcija b) zbog specifične strukture enzimi su termostabilna jedinjenja c) iz reakcije koju katalizuju, enzimi izlaze nepromenjeni 36

37 6. Brzina enzimom katalizovane reakcije je: a) 2 do10 puta brža od reakcije koju katalizuje neorganski katalizator b) 10 6 do puta brža od spontane reakcije c) do puta brža od reakcije u prisustvu neorganskog katalizatora 7. Proteinska komponenta složenih proteid enzima se naziva: a) apoenzim b) koenzim c) holoenzim 8. Princip katalitičkog delovanja enzima sastoji se u: a) ubrzanju kretanja molekula supstrata u neposrednoj blizini enzima, čime se povećava broj efikasnih sudara među molekulima b) sniženju energije aktivacije molekula supstrata formiranjem intermedijernog jedinjenja sa supstratom c) stabilizaciji reaktivnih grupa proizvoda reakcije čime se onemogućava reverzibilnost hemijske transformacije 9. Deo molekula enzima koji učestvuje u vezivanju supstrata je: a) antigeni centar b) aktivni centar c) alosterijski centar 10. Aktivni centar enzima je izgrađen od: a) velikog broja aminokiselina polipeptidnog lanca enzima b) samo malog broja aminokiselina polipeptidnog lanca c) samo od koenzima i/ili jona metala u sklopu polipeptidnog lanca 37

38 11. Kakav je odnos relativne molekulske mase enzima i molekulske mase supstrata čiju hemijsku transformaciju enzim katalizuje: a) najčešće je molekulska masa enzima mnogostruko veća od molekulske mase supstrata b) u odnosu na molekulsku masu supstrata, molekul enzima ima daleko manju molekulsku masu c) relativne molekulske mase enzima i supstrata su približno istog reda veličine 12. U izgradnji aktvnog centra enzima učestvuju: a) neuobičajene aminokiseline i amini koji se u primarnoj strukturi polipeptida enzimskog molekula nalaze u nizu (jedna do druge) b) aminokiseline koje su u primarnoj strukturi često dosta udaljene jedna od druge a koje se formiranjem viših konformacionih struktura dovode u blizak kontakt c) aminokiseline koje se pri formiranju sekundarne i drugih viših struktura polipeptida enzima ne mogu ni na koji način dovesti u blizak kontakt 13. Između aminokiselinskih ostataka aktivnog centra enzima i reaktivnih grupa supstrata dolazi do formiranja: a) isključivo labilnih vodoničnih veza i van der Waals ovih sila b) vodoničnih veza i hidrofobnih interakcija nedisosovanih delova molekula enzima i supstrata c) osim navedenih veza pod a) i b), mogu se razviti još i hemijski jače kovalentne i jonske veze 14. Formiranjem intermedijernog jedinjenja enzima i supstrata (enzim supstratni kompleks): a) smanjuje se promena slobodne energije celokupne reakcije b) povećava se promena slobodne energije celokupne reakcije c) ne dolazi do promene slobodne enrgije celokupne reakcije 38

39 15. Sjedinjavanje enzima sa supstratom je: a) ireverzibilna reakcija i uvek dovodi do formiranja proizvoda b) reverzibilna reakcija, tako da se zbog disocijacije E S kompleksa na enzim i supstrat, proizvod reakcije u fiziološkim uslovima stvara samo pri visokim koncentracijama supstrata c) reverzibilna reakcija, ali je u fiziološkim uslovima pomerena u smeru stvaranja proizvoda reakcije zbog utroška proizvoda u sledećoj etapi hemijske transformacije 16. Da bi uopšte došlo do sjedinjavanja enzima i supstrata u enzim supstratni kompleks potrebno je da aminokiselinski ostaci aktivnog centra enzima u potpunosti odgovaraju reaktivnim grupama supstrata što se postiže: a) na nivou sinteze i posttranslacione obrade polipeptidnih lanaca enzima i pre kontakta sa supstratom b) tek u bliskom kontaktu sa supstratom kada supstrat indukuje minimalne konformacione promene grupa aktivnog centra enzima c) tek kada se supstrat veže sa koenzimom i/ili metalom jer aktivni centar enzima prepoznaje samo takav oblik supstrata 17. Koji od navedenih enzima pokazuje apsolutnu specifičnost prema supstratu: a) amilaza b) ureaza c) monoaminoksidaza (MAO) 18. Kakva je brzina enzimom katalizovane reakcije pri povećanju temperature reagujućeg sistema: a) brzina enzimom katalizovane reakcije ne zavisi od promene temperature reagujućeg sistema b) pokorava se Van t Hoff ovm pravilu da povećanje temperature za 10 0 C povećava brzinu enzimom katalizovane reakcije c) Van t Hoff ovo pravilo važi i za enzime do temperature C nakon čega se brzina naglo smanjuje 39

40 19. Povećanje temperature reagujućeg sistema iznad temperaturnog optimuma enzima usporava i prekida enzimom katalizovanu reakciju zbog: a) denaturacije enzima na višim temperaturama b) disocijacije supstrata sa enzim supstratnog kompleksa c) formiranja ireverzibilnog kompleksa enzima sa supstratom u kome je aktivni centar enzima potpuno zasićen supstratom 20. Da li se na temperaturi 0 0 C odvija enzimom katalizovana reakcija: a) da, ali je brzina mala zbog sporog kretanja molekula u rastvoru b) ne, niske temperature imobilišu aktivni centar enzima c) ne, na niskim temperaturama su imobilisani molekuli supstrata 21. Denaturacija je proces u kome se: a) menja primarna struktura polipeptidnih lanaca proteina b) menja sekundarna i ostale više strukture, dok primarna ostaje očuvana c) menja se naelektrisanje bočnih grupa polipeptidnog lanca 22. Šta je tačno kada je reč o ph optimumu enzima: a) svi enzimi imaju ph optimum oko neutralnog b) ph optimum različitih enzima je različit c) enzim je aktivan u širokom intervalu ph vrednosti 23. Dodavanje kiseline ili baze rastvoru koji sadrži enzim i supstrat pomera ph van optimalnog opsega i: a) u početku usporava a zatim potpuno prekida enzimom katalizovanu reakciju b) ubrzava enzimom katalizovanu reakciju geometrijskom progresijom u odnosu na količinu dodatih H + jona c) nema uticaja na brzinu enzimom katalizovane reakcije s obzirom da enzimi imaju veliku pufersku sposobnost 40

41 24. Dodavanje kiseline ili baze rastvoru enzima i supstrata pomera ph van optimalnog opsega i dovodi do: a) promene naelektrisanja jonizovanih grupa polipeptidnog lanca molekula enzima i supstrata b) otkrivanja do tada sakrivenih reaktivnih grupa aktivnog centra enzima c) efikasnijeg vezivanja do tada disosovanog koenzima što ubrzava enzimom katalizovanu reakciju 25. Pri konstantnoj koncentraciji enzima, dodavanjem rastućih količina supstrata brzina enzimom katalizovane reakcije: a) se ne menja, jer enzim ne menja konstantu ravnoteže reakcije u kojoj učestvuje b) stalno raste, uz stvaranje sve veće količine proizvoda, tako da je ta zavisnost tipa linearne regresije c) raste do tačke zasićenja enzima supstratom, kada dalje dodavanje supstrata ne povećava brzinu stvaranja proizvoda 26. Koje je tvrđenje tačno kada se govori o koenzimima: a) ulaze u sastav aktivnog centra enzima b) i bez apoenzima pokazuju aktivnost prema supstratu c) imaju ulogu u oslobađanju alosterijskih inhibitora 27. Kakva je uloga koenzima u enzimom katalizovanoj reakciji: a) zajedno sa enzimom stupa u reakciju sa supstratom b) reaguje sa alosterijskim centrom i aktiviše enzim c) reaguje sa antigenim centrom enzima i zaustavlja enzimsku reakciju 28. Koenzimi se često smatraju kosupstratima zbog toga što: a) imaju sličnu hemijsku strukturu sa supstratom mogu da zamene molekul(e) supatrata u enzimom katalizovanoj reakciji b) mogu da zamene molekule enzima u enzimom katalizovanoj reakciji jer poseduju iste grupe kao aktivni centar enzima c) u enzimom katalizovanoj reakciji trpe hemijske promene samo obratnog smera od promena na supstratu 41

42 29. U većini slučajeva koenzim može da: a) učestvuje u svim reakcijama jednog ćelijskog prostora u sklopu više različitih enzima koji su za njega specifični b) učestvuje u enzimskoj katalizi i bez direktnog povezivanja sa enzimom c) učestvuje samo u jednoj određenoj reakciji u sklopu samo jednog za njega specifičnog enzima 30. Naznačite koji od navedenih koenzima ima vitaminsku prirodu: a) hem b) NAD(P) c) Koenzim Q 31. U reakciji oksidativne dekarboksilacije piruvata učestvuje, kao koenzim piruvat dehidrogenaze, derivat vitamina B 1 : a) tiamin pirofosfat b) piridoksal fosfat c) tetrahidrofolna kiselina 32. Koji je vitamin koenzim karboksilaza: a) riboflavin b) tiamin c) biotin 33. U reakcijama transaminacije koenzim je derivat vitamina: a) tokoferola b) piridoksina c) tiamina 34.Veći broj oksidoreduktaza za koenzim ima derivat vitamina PP: a) NAD(P) b) FAD c) ATP 42

43 35. Koenzim nekih oksidoreduktaza je derivat vitamina B 2 : a) NAD(P) b) FAD c) ATP 36. Kod NAD(P) zavisnih oksidoreduktaza prenos elektrona/vodonika se odvija preko: a) proteinskog dela (apoproteina) oksidoreduktaze b) koenzima c) pomoćnih grupa oko aktivnog centra oksidoreduktaze 37. Redukovani nikotinamid adenin dinukleotid fosfat NADPH+H + je koenzim u procesima: a) glikolize i glukoneogeneze b) sinteze masnih kiselina, holesterola i steroida c) oksidativne dekarboksilacije piruvata i tkivnog disanja 38. U reakcijama transaminacije prenos amino grupe između aminokiseline donora i ketokiseline akceptora se odvija preko: a) koenzima, derivata vitamina B 6 b) koenzima, derivata vitamina D c) apoproteina odgovarajuće aminotransferaze 39. Primanjem amino grupe sa aminokiseline donora koenzim aminotransferaze prelazi u: a) piridoksal fosfat b) piridoksin fosfat c) piridoksamin fosfat 40. U multienzimskom kompleksu sintaze masnih kiselina koenzim ACP a (proteinskog nosioca masnih ostataka) je: a) derivat pantotenske kiseline, 4 fosfopantotein b) derivat vitamina B 6, piridoksal fosfat c) derivat folne kiseline, tetrahidrofolat 43

44 41. Reakcije karboksilacije različitih supstrata dejstvom odgovarajućih karboksilaza omogućava: a) karboksilisana glutaminska kiselina apoenzima b) karboksilisani biotin, koenzim karboksilaza c) ostatak serina u aktivnom centru enzima 42. U hidroksilaciji prolina u okviru protokolagena, kao kofaktor protokolagen prolin hidroksilaze učestvuje: a) pantotenska kiselina b) folna kiselina c) askorbinska kiselina 43. Aktivacija masne kiseline podrazumeva stvaranje tioestarske veze između masnog ostatka i koenzima A (CoA). Koji deo molekula ovog koenzima vezuje ostatak masne kiseline: a) fosforna kiselina na položaju 3 adenozin difosfata b) pantotenska kiselina, vitamin u sklopu CoA c) tioetanolamin u sklopu CoA 44. Iza kog od navedenih naziva se krije ime enzima: a) formilkinurenin b) kinrueninformilaza c) kinureninat 45. Kada se alosterijski efektor veže za alosterijski centar nekih enzima: a) dolazi do denaturacije alosterijskih enzima b) menja se aktivnost alosterijskih enzima c) stvaraju se multienzimski kompleksi 44

45 46. Alosterijski inhibitori menjaju aktivnost enzima tako što: a) njihovo vezivanje sa enzimom menja trodimenzionalnu strukturu enzima i njegovog aktivnog centra b) njihovo vezivanje sa enzimom stvara antigeni podražaj na koji reaguju cirkulišuća antitela što pokreće mehanizme eliminacije enzima c) generalno povećavaju afinitet aktivnog centra enzima prema supstratu 47. Specifičnost alosterijskih enzima prema alosterijskom efektoru po pravilu je: a) niska b) visoka c) apsolutna 48. Alosterijska modifikacija predstavlja: a) pripremnu fazu u eliminaciji molekula enzima iz ćelije ili telesnih tečnosti b) vid regulacije brzine odvijanja nekog metaboličkog puta c) način da se u ćeliji zaobiđu reakcije sa velikom energetskom barijerom 49. Kompetitivnu inhibiciju enzimom katalizovane reakcije izazivaju supstance koje: a) menjaju položaj reaktivnih grupa aktivnog centra enzima vezivanjem za bilo koji deo polipeptidnog lanca b) lako reaguju sa aktivnim centrom enzima zbog strukturne sličnosti sa supstratom c) izazivaju disocijaciju koenzima sa veznog mesta na enzimu, zbog čega je hemijska transformacija supstrata nemoguća 50. Kompetitivni inhibitori se mogu ukloniti: a) dodavanjem većih koncentracija supstrata b) dodavanjem većih koncentracija koenzima c) centrifugovanjem 51. Nekompetitivni inhibitori se: a) vezuju za aktivni centar enzima b) ne vezuju za aktivni centar enzima c) vezuju za kompleks enzim supstrat 45