Пред ста ве Петозарних мученика у цркви Све тог Сте фа на у Кон чи

Transcript

1 Пред ста ве Петозарних мученика у цркви Све тог Сте фа на у Кон чи Смиљка Габе лић UDK (497.7 Konče) У чланку се идентификују фигуре Пе то зар них мученика на источ ном па ру сту баца цркве Светог Стефа на у Кон чи (до 1366). Њи хо во зна че ње про ту ма че но је као фу не рар но. Под ло гу за кључ ку о фу не рар ној сим болици фигура светих мученика пружили су одговарајућа црквена служба и бо го слов ска схва та ња уло ге тих све ти те ља као за ступ ни ка за спас љу ди, а та ко ђе и ана ло ги је у по је диним споменицима. Док низ те мат ски об је дињених слика означавамо тер мином циклус, подразумевајући по садржини блиске сцен ске при ка зе уну тар јед не ико нографске целине која у мо ну мен тал ном сли кар ству има вид фор мал но из дво јеног, најчешће хоризонталног по ја са, до тле по ре ђа не сто јеће фи гуре светитеља истог ранга, понекад и датума просла вља ња, ли ше не на ра тив но сти, на зи ва мо гру пом или скупином. Гру па је, у од но су на ци клус, на изглед слабије де финисана, а ње но ме сто уну тар про гра ма је про мен љиво. Ње на фор мал на кохерентност, заснована на култном про сла вља њу, по се ду је за ко ни то сти ко је об је ди њу ју њене учесни ке и на ли ков ном пла ну. Припадност истом роду светитеља означавана је, најпре, једнаком одећом и заједничким ико нографским атрибутима, а припадност за себ ној гру пи још и по себ ним раз мештањем и међусобним односом ликова. Код фрон тално постављених фигура груписање је сугерисано покретима руку. Ка ко ће мо ви де ти на при ме ру јед ног по зног про гра ма из епо хе Па леолога, иконографски детаљи и начин постављања фигура омогућују да се на основу једне именом позна те или на дру ги на чин иден ти фи ко ва не фи гу ре по у зда но пре по знају и остали ликови групе, наиме они који су остали без сиг на ту ра или су ве о ма оште ће ни. При иден ти фи ка ци ји све ти тељ ских гру па и под гру па у гор њој зо ни сту ба ца на по стра да лом жи во пи су цр кве Све тог Сте фа на у Кон чи (до 1366) 1 култна повезаност ликова је незаобилазни, али тек додатни показатељ. Препознавање светитеља, па и разумевање целовитије програмске концепције, омогућу ју у пр вом ре ду исто риј скоумет нич ки по ступ ци, ико нограф ске ана ли зе и по ре ђе ња са дру гим спо ме ни ци ма. У Кон чи се на че тири ступца која носе купо лу, у другој зони живописа одоздо, налази шеснаест стојећих фигура, по једна на свакој страни тих стубаца. Две фигуре у том ни зу, оне на уну тра шњим стра на ма ис точних стубаца су архијереји; окренуте су олтару и представљају део његовог про гра ма, те ће мо их из нашег разматрања искључити (цр те жи 1, 4; 2, 4). Пре о ста ле фи гуре су мученици. Уз два изузетка, натписи с именима нису сачувани, но њихова иконографија поуздано показује да је реч о светим мученицима, у првом реду зато што светитељи у рукама држе крстове. Одећа на њима је патрицијска; чине је до ња ду гачка туника и плашт, а на једној фигури је трослојна. Велика избледе лост и оште ћеност фигура, као и кончанског живопи са у це лини, резул тат је то га што је цр ква, након урушавања оригиналне купо ле у не ком пе ри о ду пре XIX ве ка, дуго ста ја ла не покривена. 2 Конзерваторско-рестаураторским радовима које је шездесетих или седамдесетих година XX века обавио Републички завод за заштиту споменика култу ре из Ско пља спре чено је даље пропадање преосталог, веома избледелог живописа у храму. Једина фигура овог појаса са це ловитије очуваним име ном је све ти Јевстратије (Ев стратије), s(ty)j!(v)stra [ti e]. На сли кан је на за пад ној стра ни ју го и сточног ступ ца (цр теж 2, 2). Нео спор но, то је во де ћа лич ност гру пе Пе тозарних мученика из Севастије у Јерменији. Они се у цр кве ном ка лендару славе за јед но 13. де цембра, на дан ка да је скон чао Јев стра ти је. Пре ма жи ти ју, све титељ је у род ној Јер ме ни ји био ви со ки ад ми ни стра тивни слу жбе ник, то јест пи сар, па ода тле у ње го вим ру ка ма ро ту лус као знак ело квен ци је и про по вед ништва. Јевстратијева чврста увереност и способност образлагања хришћанске вере ободриле су његове савременике у градовима Араураки и Севастији постаријег све штеника 1 Црква Светог Сте фа на у Кон чи, за ду жби на ве ли ког вој во де Ни ко ле Ста ње ви ћа, ве ро ват но је по диг ну та и исли ка на пре го ди не, ка да је срп ски цар Урош сво јом по ве љом по твр дио Ста ње ви ће ву цр кву мана сти ру Хи лан да ру. Уро ше ву по ве љу, ко ја пред ста вља и је ди ни историј ски из вор што упу ћу је на вре ме на станка цркве у селу Кончи, издао је у це лини А. Соловјев, Повеље цара Уро ша, Бо го сло вље II/4 (1927), Датовање живописа у раз добље до године образлажемо не по вољ ним исто риј ским окол но сти ма за кти то ра цр кве на кон те го дине С. Га бе лић, Цр ква ма на сти ра Кон че (монографска обрада спомени ка, у при пре ми). У до са да шњој ли те ра ту ри о том пи та њу из не ти су не знат но дру га чи ји за кључ ци, по ко ји ма се жи во пис ма хом сме шта у период након и до го ди не: В. Ј. Ђу рић, Византијске фреске у Ју гославији, Бе о град 1974, 76; И. М. Ђор ђе вић, Зидно сликарство српске вла сте ле у доба Немањића, Бе о град 1994, 175. Очу ва но је, и то у ве о ма ло шем ста њу, ма ње од по ло ви не жи во пи са хра ма. Храм је ду жи низ го ди на био уру шен и без ку по ле, што је до вело до великих оштећења фре са ка (в. да љи текст). 2 Л. Шу ма нов, Истражување и проект Св. Стефан с. Кон че, in: Културно наследство и човековиот животен простор, Ско пје 1983, 203. О ра до ви ма на ар хитектури који су предузети средином шездесетих година: А. Томовски, Конзервацијата на културно-историските споменици во штипска и кумановска околија во 1957, Културно наследство 5 (1959), Ре ста урацију живописа помиње К. Балабанов, Прилог кон проучавањето на манастирската црква Св. Стефан во селото Конче Ра довишко, Кул тур но на след ство 7, (1978), 264, н. 4.

2 Цртеж 1. Конче, североисточни стубац, друга зона: непознати мученик (1), свети Евгеније (2), свети Мардарије (3), непознати архијереј (4) Авксентија, службеника Евге нија, обичног грађанина Мар дарија и младог вој ни ка Оре ста да ис ка жу уве рење у своју веру и издрже мучеништво. Понекад је свети Јев стра ти је при ка зи ван одво јено од скупине, 3 али у мо нументалној уметности таквих примера, изгледа, не ма. У Кончи светитељ има тамну проседу косу средње ду жине, за чешљану напред, и подужу зашиљену браду, а одевен је у зе лену хаљи ну ве за ну око по ја са ши ро ким плат не ним појасом и црвени плашт са апликацијом окер боје у висини рамена. Нашивци, као и руб хаљине, украшени су врежама и бисери ма. Плашт се на гру ди ма си метрично раз два ја. Око вра та ве за на је бе ла ма ра ма, то јест, ка ко изгледа, кра јеви капе ко ја је по зади спуштена, што је карак теристичан детаљ Јевстра тијеве одеће. 4 Обема рукама Јев стра ти је др жи сви је ни сви так, свој че сти атри бут ко ји му је додељен на основу хагиографије, а може се запазити и у Све том Лу ки у Фо ки ди, Неа Мо ни, Све том Ни ко ли ту Ка сни ци и Па на ги ји Ма ври о ти си у Ко сту ру, Све том Спа су у Ве рији, Грачаници и на хи ландарској икони Петозарних мученика. 5 У ре ђој ва ри јан ти он но си крст као у со лун ским Апо сто ли ма или Ле сно ву, на при мер. 6 Ако се пор трет све тог Јев стра тија у Кончи упореди са низом познатих представа тог светитеља насталих почев од X XI века, примећује се да у Кончи недоста је једино приказ типичне вишечлане копче што спреда затвара његов мантил, 7 док су оста ле по је ди но сти, укљу чу ју ћи и ти по ло гију ли ка, уоби чајене. Култ Пе то ри це по те као је из Јер ме ни је, где су они стра да ли мученичком смрћу у време цара Ди о кле ци ја на. Мо шти су им по ко пане у граду Араураки близу Севастије, који је по стао ва жно хо до часничко место. 8 Зна мо за не ко ли ко њи ма по све ћених капела. Једна је би ла у Ца ри гра ду, уз цр кву Бо го ро ди це Из во ра жи во та, а по 192 јед на на Хи о су, Си на ју и у ма на сти ру Ла ври на Све тој Го ри. Из вор на ико но гра фи ја Пе то ри це мо гла се ши рити из ма тич ног ме ста њи хо вог кул та у Јер ме ни ји, где је настао и текст Евсевија из Севастије у коме се говори о чудотвор ним ис це ље њи ма што су се де шавала на гробу 3 D. Mo u ri ki, The Mo sa ics of Nea Mo ni on Chi os I, At hens 1985, 147, по ми ње та кве при ме ре пред ста вља ња све тог Јев стра ти ја сло но ва че у Ва ти ка ну, Ри му и Лу вру, као и не пу бли ко ва ну ми ни ја ту ру јед ног не да то ва ног ру ко пи са у ма на сти ру Све тог Пан те леј мо на на Све тој Го ри. 4 На основу кападокијских приказа овог светитеља са белом ка пицом на глави, тумачење беле мараме као предњег де ла бе ле ка пе спу штене и за ба че не низ ле ђа пред ло жи ла је D. Mo u ri ki, Nea Mo ni, 146, према G. de Jerp ha nion, Les églises rupestres de Cappadoce, Pa ris , Plan ches II, pl. 118/2; Plan ches III, pl. 163/2. Би ла би то по себ на оде ћа византијских административних службе ни ка, што је, пре ма житију, било Јев стра ти је во зва ње (PG 116, col ). По сто је и ми шље ња да је приказивање тог детаља засновано на посебној епизоди из светитељевог жи ти ја (о по ја су) Th. Chat zidakis-bacharas, Les peintures murales de Hosios Loukas. Les chapelles occidentales, Athènes 1982, 75; PG 116, col Chatzidakis-Bacharas, Les peintures murales de Hosios Loukas, 79 (са литературом); Σ. Πελεκανίδης, Καστοριά. Ι, Βυζαντιναί τοιχ ογραφίαι, Θεσσαλονίκη 1953, pl. 54b, 56, 83a b; idem, Καλλιέργης. Όλης Θετταλίας ρισος ζωγράφος, Αθήνα 1973, 81 82, πίν. 60. За оста ле по ме ну те спо мени ке v. на ше на ред не на по ме не. 6 Α. Ξυγγ όποuλος, Η ψηφιδωτ διακόσµησις το ναο τ ν Αγίων Αποστόλων Θεσσαλονίκης, Θεσσαλονίκη 1953, πίν. 35. У Ле сно ву је очу ван са мо један од пет медаљона са Петозарним мученицима у њему је све ти Јев стра тије; репродуковано код N. L. Okunev, Lesnovo, in: L art byzan tin chez les Sla ves I/II, Pa ris 1930, pl. XXXVI II; cf. С. Га бе лић, Мана стир Ле сно во. Исто ри ја и сли карство, Београд 1998, Копча као нарочит детаљ Јевстратијеве одеће запажа се у Светом Луки у Фо ки ди (Chat zi da kis-bac ha ras, Les peintures murales de Hosios Loukas, 74 81, fig , по себ но fig.13, 15), Неа Мони на Хиосу (Mo u ri ki, Nea Mo ni, , 209, pl , ), ца ри град ској Хо ри (P. A. Underwood, The Kariye Djami II, New York 1966, 286, pl. 144) и на не коли ко при ка за у рукописима и на иконама средњовизантијског доба [K. We itzmann, Illustrations to the Lives of the Five Martyrs of Sebaste, DOP 33 (1979), , fig. 10, 14, 28]. 8 F. Hal kin, L épi lo que d Eusèbe de Sèvastèe à la pas sion de S. Eustra te et de ses com pag nons, Anal Boll 88 (1970),

3 Цртеж 2. Конче, југоисточни стубац, друга зона: свети Авксентије (1), свети Јевстратије (2), свети Орест (3), непознати архијереј (4) све тог Јевстратија у граду Араураки, 9 а мо гућ но је да су ка сније подстицаје давали и велики монашки центри као што је био Атос. На ту прет по став ку упућује неколико чињеница. Поред тога што је Лавра има ла ка пе лу по све ћену Светим петозарним, византијски цар Василије II даровао је том ма настиру главу светог Јевстратија као реликвију, 10 а ту се чу ва и из ван ред на ико на Петорице која потиче из XII ве ка. 11 Срп ски све то гор ски ма на стир Хи лан дар има нешто касније насталу икону тих светитеља, с краја XIV или из XV ве ка, ви со ких умет нич ких вредности. Из два ја је то што је све ти Јев стра ти је при ка зан ка ко у јед ној ру ци др жи крст, а у дру гој по лу о тво ре ни и ис пи са ни сви так, што је јединствена иконографска појединост. 12 У ви зан тиј ском све ту ови све ти те љи ужи ва ли су огром ну по пу лар ност. О то ме, по ред оста лог, све до чи и чињеница да су ве о ма ра но, у XII ве ку, до би ли сво је илу стро ва не ци клу се два у ру ко пи си ма (Esfigmen cod. 14, Turin, Bib. Nat. cod. B.II.4), с при ка зи ма до га ђа ја из њи хо вих жи во та, при зо ри ма су ђе ња и стра да ња, и је дан ико но пи сни, на епи стил ној гре ди у ка пе ли по све ће ној Пе то ри ци му че ни ка на Си на ју, те мат ски са ста вљен искљу чи во од ис це ли тељ ских чу да, по нај ви ше Јев стра ти јевих. 13 О ува жа ва њу за тим го во ри упа дљи во ве ли ки број очу ва них пред ста ва Пе то зар них све ти те ља. Нај ста ри ја са чу ва на је у Ме но ло гу Ва си ли ја II, с кра ја X ве ка (сцена стра да ња), а по том сле де при ме ри из ми ни ја тур ног сли кар ства и ико но пи са XI ве ка. 14 И у мо ну мен тал ној умет но сти при ка зи Пе то зар них, у ви ду по пр сја или сто је ћих фи гу ра, ра но се по ја вљу ју. При ме ре ста ри је од XI ве ка са др же ка па до киј ски хра мо ви Ку е леџ лар, Бе ли, Ка ра бас, Ка ран лек, Ел ма ли и цр ква Че тр де се то рице му че ни ка. 15 У грч ким спо ме ни ци ма из XI и XII ве ка на ла зи мо их у Све том Лу ки у Фо ки ди (при ка за ни су два пу та, у на о су и се ве ро за пад ној ка пе ли), 16 Неа Мо ни на Хи о су (у там бу ру ку по ле нар тек са), 17 ма на сти ру Даф ни (по тр буш је лу ко ва у ју го за пад ном де лу на о са), 18 Бо го роди ци Хал ке он у Со лу ну (ђа ко ни кон), 19 Све том Ни ко ли Ка снич ком (ју жни зид на о са) и Па на ги ји Ма ври о ти си у Ко сту ру (ју жни зид нар тек са), 20 за тим Не ре зи ма у Ма ке- 9 Mouriki, Nea Mo ni, 147, a ту и о светилиштима Свете петорице. За ора то ри јум Све тог Јев стра тија поред цари град ског хра ма Бо го ро ди це Извора живота cf. R. Janin, La géographie ecclésiastique de l Empire byzantin III, Pa ris 1953, Actes du Lavra I, ed. A. Gil li ou et al., Pa ris 1970, 46, 114; Mo u ri ki, Nea Moni, Μ. Χατζηδάκης, Χρονολογηµένη βυζαντιν ικόνα στη Μον Μεγί στης Λαύρας, in: Byzantium. Tribute to Andreas N. Stratos I, At hens 1986, , pl. X. 12 С. Ра дој чић, in: K. We itzmann et al., Ико не са Бал ка на, Бе о град 1970, 154, сл. 194; idem, Уметнички споменици манастира Хиландара, ЗР ВИ 3 (1955), Weitzmann, Li ves of the Fi ve Martyrs of Se ba ste, , fig Cf. ibid., fig. 4 9 (Mi la no, Am br. cod. E.89 inf; Va ti can cod. gr. 1156; Vatican cod. gr. 1613; две календарске иконе са Синаја). 15 Jerphanion, Cappadoce I, 247, ; II, , 275, 349, pl. 117/2, 118; за на ведене и друге примере из Кападокије cf. M. Restle, Die byzantinische Wandmalerei in Kleinasien, Rec kling ha u sen 1967, II, sh. II, XVI II (Елмали), XXII, XXV; III, sh. XLV, XLVII, XLVI II, Taf. 161, 191, 289, Chatzidakis-Bacharas, Les peintures murales de Hosios Loukas, 74 81, fig ; E. Di ez O. De mus, Byzantine Mosaics in Greece, Hosios Lucas and Dap hni, Cam bridge 1931, fig. 3, 4; за приказе Петозарних на пандантифима Светог Луке у Фокиди (очуван је са мо лик све тог Авксен ти ја) Ε. Γ. Στίκας, Τό ο κοδοµικόν χρονικόν της µον ς Οσ ιου Λυκ Φωκίδος, Αθ να 1970, 142, pl, 50, a, b. Медаљони са допојасним ликовима му че ни ка на ла зи ли су се у гор њим угло ви ма пан дан ти фа, у сва ко ме по два, што зна чи да их је би ло укуп но осам (пе торица Петозарних и тројица неидентификованих светитеља). 17 Mo u ri ki, Nea Mo ni, , pl , G. Mil let, La mo nastère de Dap hni, Pa ris , 88, fig. 58, pl. X/3, XI/3; Di ez Demus, Hosios Lucas and Daphni, fig Ε αγγελίδης, Η Παναγία τ ν Χαλκέων, Θεσσαλονίκη 1954, 55, pl Πελεκανίδης, Καστορι I, 54b, 56 (Свети Никола ту Касници), 83a b (Мавриотиса). 193

4 до ни ји 21 и Ста рој Па вли ци у Ср би ји (на по вр ши на ма око се вер ног про зо ра), 22 а на Си ци ли ји у ка пе ли Па ла ти ни и Мар то ра ни. 23 Из XI II ве ка са чу ва но је не ко ли ко приме ра: јед на си нај ска ико на, фре ске Ми ле ше ве, Ари ља и Ма на сти ра. 24 Че тр на е сти век до но си пра во оби ље при каза ових све ти те ља. Фокусирамо ли истраживање на монументално сликарство XIV столећа, уочићемо да положај представа Петозарних мученика није уједначен и да место на коме се приказују одражава значај и карактер њиховог култа. Живопис светогорског Протатона с почетка тог столећа (око 1300) садржи њихове стојеће и попрсне ликове у југоза падном угаоном компар тименту храма. 25 У цр ква ма српског краља Милутина, из првих деценија тог века, стојеће фигуре Петозарних могу се наћи на мање уочљивим или веома угледним местима у оквиру сликаног програма. У цркви Богородице Љевишке у Призрену насликани су на ступцима наоса са северне стране, у дру гој зо ни од оздо. 26 У сведеном програму мале Кра љеве цркве ликови ових све титеља налазе се у медаљонима на јужном поткуполном лу ку, 27 у Ста ром Нагорочину су, у пуној висини, на ју жном зи ду боч но од ико но ста са, у зо ни сто јећих фигура, 28 као и у Гра чаници, где су на западном делу ју жног зида. 29 У Хиландару су насликани, тако ђе у пу ној ви си ни, у нартексу, у другом појасу одоздо на источном делу јужног зи да. 30 У солунским Апостолима њихове фигуре су на потрбушјима луко ва у за пад ном де лу хра ма, у Све том Спа су у Ве рији њихови допојасни ликови налазе се у медаљонима на јужном и западном зиду, а у цариградској Хори су, такође у медаљонима, на источном луку најсевернијег дела спољашњег нартекса. 31 Богородица Олимпиотиса у Еласону, вероватно живописана око средине столећа, попрсне предста ве петорице мученика о којима је реч има у лу ко ви ма на ју жној и за пад ној стра ни централног дела храма. 32 Средином и у другој половини XIV века, као и у претходним де ценијама, ова скупина светитеља појављује се на раз личитим местима у оквиру сликаних програма, но не у до њој зони поред иконостаса као у Старом На горичину. Петозарни и надаље припадају кругу уважених све титеља, редовно приказиваних у већим храмовима, али се више не сликају на нарочито истакнутим местима, осим упра во у Кончи. У програму наоса Дечана (до 1347/ 1348) њихове фигуре су раздвојене и на доста скромном ме сту, у про зо ри ма ју жног бро да, док у при пра ти, у оквиру Ка лендара, постоји приказ мучеништва ових светитеља са знат ним гре шка ма у типологији ликова. 33 У оста лим црквама тог и нешто познијег раздобља када, дакле, изузмемо Конче и друге рет ке при ме ре они су при ка зани као допојасни ликови, у ви ду ни за по прсја или у медаљонима над зоном стојећих фигура. Тако је учи њено, међу охридским храмовима, у Светом Николи Болничком из четврте деценије XIV века (западни део јужног зида), Богородици Болничкој из око 1368 (северни зид), Малом светом Кли мен ту из 1378 (ју жни зид) и, из гле да, на за пад ној стра ни Григоријеве галерије у Светој Софији (око 1355). 34 У хра мовима нема њићке властеле у Србији и Македонији овог периода запажамо најчешће идентичну иконографску прак су. У Белој цркви у Карану ( ) попрсја Петозарних налазе се на западном луку под ку полом, а у Богородичиној цркви у Кучевишту (до 1331) су у северозападном I. Sin ke vić, The Church of St. Panteleimon at Nerezi. Architecture, Programme, Patronage, Wiesbaden 2000, 71 72, fig. LXVII, pl. 26; Д. Бар џиева-трајковска, За те мат ска та про гра ма на жи во пи сот во Не ре зи, Кул тур но на след ство 22/23 за (1997), 10 (где Пе тозарни му че ни ци ина че ни су иден ти фи ко ва ни). 22 Б. Жив ко вић, Па вли ца. Цр те жи фре са ка, Бе о град 1993, O. De mus, The Mo sa ics of Nor man Si cily, Lon don 1950, 39, Weitzmann, Li ves of the Fi ve Martyrs of Se ba ste, fig. 14; Б. Жив ко вић, Милешева. Цртежи фресака, Бе о град 1992, 22; Д. Ко цо П. Миљ ковић-пепек, Манастир, Ско пје 1958, 54 56, сх. I, сл ; за Ари ље cf. R. Ha mann-mac Lean H. Hal lensleben, Die Monumentalmalerei in Ser bien und Ma ke do nien von 11. bis zum frühen 14. Ja hr hun dert, Gi es sen 1963, Abb. 145, 151, Pl. 19; Б. Жив ко вић, Ариље, Бе о град 1970, 13; Б. То дић, Српско сликарство у доба краља Милутина, Бе о град 1998, 298; Д. Вој во дић, При лог иш чи та ва њу ико но граф ског про гра ма жи во пи са у Ари љу, Гла сник Дру штва кон зер ва то ра Ср би је 20 (1996), 94 (нај потпуније). 25 V. J. Dju rić, Les conceptions hagioritiques dans la peinture du Protaton, Хиландарски зборник 8 (1991), 56, fig Д. Па нић Г. Ба бић, Богородица Љевишка, 57, сл. 20 и 22, , cf (Ба бић). 27 Г. Ба бић, Кра ље ва цр ква у Сту де ници, Бе о град 1987, 98 99, сл. 43, 46, Ham man-mac Lean Hal lensleben, Die Monumentalmalerei, Abb. 276; Б. То дић, Ста ро На го ри чи но, Бе о град 1993, Petković, La peinture II, pl. LXV, LXXI II; Б. То дић, Грачаница, Бе о- град При шти на 1988, 88, 103, сл М. Мар ко вић, Првобитни живопис главне манастирске цркве, in: Манастир Хиландар, ed. Г. Су бо тић, Бе о град 1998, 232; То дић, Сликарство у до ба кра ља Милутина, Сва три спо ме ни ка при па да ју дру гој де це ни ји XIV ве ка: Ξηγγοπουλου, Η ψηφιδιωτ διακόσµησις, 50 52, πίν ; Πελεκανίδης, Καλλιέργις. Όλης Θετταλίας ρισος ζωγράφος, 81 83, πίν ; Un der wo od, The Ka riye Dja mi I, 152, II, pl. 282, Суде ћи по за бе ле же ном име ну све тог Ав ксен ти ја, из гле да да се би сте Пе то зар них уокви ре не ме да љо ни ма на ла зе и на за пад ној стра ни лу ка из ме ђу пи ла ста ра у пећ ким Све тим апо сто ли ма (жи во пис из пе те или ше сте де це ни је XIV ве ка), cf. Б. То дић, Па три јарх Јо а ни ки је кти тор фре са ка у цр кви Све тих апо сто ла у Пе ћи, ЗЛУ 16 (1980), 95, сл E. C. Constantinides, The Wall Paintings of the Panagia Olympiotissa at Elasson in Northern Thessaly, At hens 1992, , pl За да това ње жи во пи са ове цр кве у пе ри од до 1344/1345. го ди не, што се на ма чини прихватљивијим: G. Vèlènis, L église Panagia Olympiotissa et la chapelle de Pammacaristos, Зо граф 27 ( ), М. Мар ко вић, По је ди нач не фи гу ре све ти те ља у на о су и па ра клиси ма, in: Зид но сли кар ство ма на сти ра Де ча на, 257, црт. VIа (ју жни зид ју жног бро да); С. Ке сић-ри стић Д. Вој во дић, Ме но лог in: ibid., 390 (при пра та). У ли те ра ту ри је ре про ду ко ва на са мо фре ска из припра те: Ма на стир Де ча ни II, 12, pl. CXI II. Cf. П. Ми јо вић, Ме но лог, Бе о град 1973, 330, сх. 47. Вред но је по ме на да де чан ска илу стра ција 13. де цем бра от кри ва не по зна ва ње ли те рар ног из во ра и за ме ну при ка за них лич но сти. У за па ље ној пе ћи, ра ши ре них ру ку, ка ко је ина че пред став љан све ти Је в стра ти је, на сли кан је све ти тељ се дих вла си (Ав ксен ти је?). У ле вом до њем углу при ка за но је усе ко ва ње Ав ксен ти ја као ће ла вог стар ца, што не од го ва ра ти по ло ги ји тог свети те ља ко ји увек има се де вла си и бра ду. Тре ба ло би да је го ло бра ди мла дић ко ме џе лат ко ма да удо ве (де сно, до ле) Ев ге ни је, но он се, по пра ви лу, сли ка са ма лом бра дом. Оре сто во стра дал ни штво на ужа реној по сте љи је из о ста вље но. Ме ша ње ти по ло шких ка рак те ри сти ка ли ко ва Пе то зар них го во ри о то ме да сли ка ри или по ру чи о ци ни су по зна ва ли ико но гра фи ју тих све ти те ља. Та кве гре шке су, ме ђу тим, ре ла тив но че сте. 34 Cf. Ц. Гро зда нов, Охрид ско зид но сли кар ство XIV ве ка, Бе о град 1981, 39 (Ни ко ла Бол нич ки), 145, сл (Бо го ро ди ца Бол ничка), 153, сл. 160 (Ма ли све ти Кли мент), 91 92, црт. 25, сл. 57 (Све та Со фи ја, Гри го ри је ва га ле ри ја). Чи ни се до ста из ве сним да је у Григо ри је вој га ле ри ји до шло до од ре ђе не за бу не и по гре шног обе ле жава ња ли ко ва на ка пи те ли ма сту бо ва као пер сиј ских му че ни ка, иако су не ки од њих по у зда но Пе то зар ни. Фи зи о но ми ја и оде ћа му че ни ка ко ји је у нат пи су озна чен као све ти Пи га си је (ibid., сл. 57) у пот пу ности од го ва ра ју ико но гра фи ји све тог Јев стра ти ја, укљу чу ју ћи и приказ ка рак те ри стич не бе ле ма ра ме. Ико но граф ску гре шку на чи нио је и сли кар у Ма лом све том Кли мен ту на сли кав ши Мар да ри ја без уоби ча је не ка пе, а жи во пи сац Бо го ро ди це Бол нич ке све Пе то зар не му че ни ке при ка зао је као го ло бра де мла ди ће. У овом кон тек сту по миње мо и Бе рен де, са жи во пи сом из дру ге че твр ти не XIV ве ка, где је из о ста вље на пред ста ва све тог Ав ксен ти ја, а че тво ри ца при ка за них све ти те ља има ју де ли мич но про из вољ не ти по ло шке од ли ке (Мар дари је има се ду ду гач ку ко су и бра ду, слич но и Ев ге ни је); на сли ка ни су у ме да љо ни ма, у зо ни из над сто је ћих фи гу ра на се вер ном зи ду, cf. Е. Ба ка ло ва, Сте но пи си те на ц рква та при се ло Бе рен де, Со фи ја 1976, 44, црт. 23, сл. 53.

5 Сл. 1. Конче, црква Светог Стефана, свети Авксентије (око 1366) углу наоса (изузев једног који је приказан у целој фигури). У цркви Арханђела Михаила у Леснову њихова попрсја у медаљонима су на јужној страни потрбушја западног лука припрате (1349), у цркви на Малом граду у Албанији су на јужном зиду, у другој зони одоздо (око 1368), док је у Светом Николи у Псачи ( ) низ попрсја Петозарних смештен у други појас на јужном зиду.35 У Андреашу, најзад, из године фриз њихових биста налази се на западном делу јужног зида наоса, у другој зони одоздо.36 На основу изнетог прегледа показује се да приказе стојећих фигура Петозарних мученика имају, најпре, велики споменици епохе Палеолога Протатон, солунски Апостоли, Богородица Љевишка, Старо Нагоричино, Грачаница, Хиландар, Дечани и, потом, Горњи Козјак и Конче. У Кучевишту је, сасвим неуобичајено, приказана стојећа фигура светог Ореста, док су остали из скупине представљени у полуфигури, донекле слично решењу у Протатону. У Горњем Козјаку стојеће фигуре Петозарних налазе се на западном пару пиластара, у другој зони одоздо. Програм кончанске цркве истиче се у односу на храмове из друге по- ловине XIV века и међу њима нема аналогија. У Кончи су се, заправо, стекла два елемента помоћу којих је наглашен култ Петозарних мученика: фигуре у целој висини и неуобичајено истакнут положај у источном делу храма. Постојећа ликовна традиција што смо је представили пружа поуздану основу за приступ сагледавању и извеснијем препознавању светитеља који су у Кончи насликани поред светог Јевстратија или наспрам њега и који образују иконографску скупину Петозарних (Петочислених). На северној страни југоисточног ступца насликан је свети Авксентије. Уз њега су трагови натписа: k(s)e (слика 1, цртеж 2, 1). То је старац кратке седе косе и краће седе браде, завршене у шпиц, који у десној руци држи крст, а левом, подигнутом, показује у правцу Јевстратија, приказаног на западној страни ступца. Одевен је у трослојну одору која подсећа на одећу старозаветних свештеника37 и јединствена је у односу на одећу мученика у кончанском низу. Преко дугачке смеђе хаљине са широким рубом, испуњеним косим испресецаним линијама, има краћу хаљину окер боје и, преко ње, светлозелени плашт. На средини огртача је широки нашивак, а унутрашња страна декорисана је ситним мотивима на белој подлози. Начин приказивања светог Авксентија као седог старца кратке косе и са краћом брадом познат је од времена Менолога Василија II.38 Касније се од тога није одступало, осим када је реч о грубим иконографским грешкама, на шта смо већ скренули пажњу. На западној страни североисточног ступца насликан је, као пандан Јевстратију, свети Евгеније, такође у строго фронталном ставу (цртеж 1, 2). Од његовог имена у натпису читају се почетна слова: st(yj) ev... Сива хаљина светитеља има при дну широки руб окер боје посут драгим камењем и бисерима, распоређеним у правилним размацима. Кружни оковратник слично је украшен и такође обрубљен нискама бисера. Црвени плашт омеђен је низом бисера и има жуту апликацију по средини. У десној руци, придигнутој пред грудима, светитељ држи крст, а длан леве, усправљене у истој висини, окренуо је ка посматрачу. Евгеније, као и увек, има изглед млађег човека кратке браде, која је у Кончи једва назначена.39 Његова смеђа коврџава коса зачешљана је од чела уназад и иза ушију. 35 За поменуте споменике cf. Ђорђевић, Сликарство властеле, 132, 139, 142, 174, сл. 79 (Псача); у Богородичиној цркви на Малом граду, гледано од иконостаса према западу, у медаљонима су насликана попрсја Јевстратија (готово уништено), Авксентија (препознатљив по остацима седе косе), Мардарија (с капом), Евгенија (уништено) и Ореста (са сачуваним натписом) Foto Marburg, сигнатура LA /16, 31 и 34 (Универзитет у Марбургу, Немачка). У Кучевишту су Јевстратије и Авксентије у другој зони на западном зиду, на суседној површини са северне стране били су Евгеније и Мардарије, док је Орест на потрбушју лука који спаја северозападни стубац и северни зид; у Горњем Козјаку, у другој зони живописа одоздо, на источној страни југозападног пиластра распознаје се стојећа фигура светог Авксентија, а на јужној страни северозападног пиластра светог Мардарија (према властитим белешкама са терена). 36 Ј. Prolović, Die Kirche des Heiligen Andreas an der Treska, Wien 1997, 95, 180, Abb У том споменику свети Јевстратије представљен је и именован погрешно, наиме као свети Јевстатије, светитељ сличног имена, али другачијег изгледа (cf. ibid., 96, Abb. 84). 37 Авксентијева одећа наликује, на пример, одећи првосвештеника Захарије у Грачаници (cf. Petković, La peinture II, pl. LXV). 38 Cf. Weitzmann, Lives of the Five Martyrs, fig Упутимо само на неке добро репродуковане представе светог Евгенија: Mouriki, Nea Moni, pl. 63, 206 (Неа Мони), Chatzidakis-Bacharas, Les peintures murales de Hosios Loukas, fig. 13, 14 (Свети Лука у Фокиди) и Underwood, The Kariye Djami II, 287, fig. 145 (Хора). 195

6 На ју жној стра ни се ве роисточног ступ ца, де сно од Евгенија и ка њему окре нут, приказан је све ти Мар дарије (цр теж 1, 3), пре познатљив по платненој црвеној капи са кр зненим рубом. Куполаста капа је стал ни иконографски атри бут тог све ти те ља, из о ста вљан са мо на по је диним призорима њего вог стра да ња. Мар да ри је у Кон чи има смеђу косу сред ње ду жи не и сме ђу окру глу бра ду, ка ко се, по правилу, слика. Обе руке подиже; у десној држи крст, док ле вом показује надесно, ка Евгенију. Кончански сли кар ни је га пред ста вио у пер сијској одори коју ка рактерише кратка ха љина, 40 већ у ду гој туници. Тиме је следио јед ну од две по сто јеће иконографске варијанте, ону по којој се Мардарије приказује у одори двор ског слу жбени ка, а при том по но во с ка пом на гла ви (Cod. B.II.4 из Националне библиотеке у Торину, XII век; синајска икона с по чет ка XI II ве ка). 41 У Кон чи је ње гова хаљина светлоплаве бо је, с де ко рисаним рубом и украсима на оковратнику и на ра ме ни ца ма. Плат не ни бе ли по јас, по ве зан у чвор, и плашт за везан испод браде и забачен уна зад де та љи су који као и по јас код све тог Јевстратија вероват но тре ба да ука зу ју на све ти те ље во ис точ њач ко по ре кло. 42 У другом хоризонталном ни зу на ис точном пару стубаца преостале су две фигуре међу којима треба препознати све тог Оре ста, петог светитеља из групе Петозарних. Једна од фи гура је поред Евгенија, лево од њега, на северној површини североисточ ног ступ ца (цр теж 1, 1), а дру га де сно уз Јев стра тија, на јужној страни југоисточ ног ступ ца (цр теж 2, 3). Обе су ве о ма оште ће не, а пред ста вљају, дака ко, мученике у патрицијским дугачким ха љи на ма и с кр сто ви ма у ру ка ма. Ка да је реч о пр вој поменутој фигури, распознајемо да је прика зани светитељ млад, без браде, краће косе с коврџама размештеним иза уха; у десној руци држи пред грудима крст, а лева му је покривена крајем плашта. Његов изразито фронталан став и иконографски неактивна, покривена лева рука показују да светитељ није ни у каквом од носу са суседном фигуром све тог Евгенија и да га, отуд, треба искључити из гру пе Све те пе то ри це. Оре ста пак можемо доста поуздано ра забрати на супротној страни, у знатно стра да лој фигури на југо и сточ ном ступцу. Глава светитеља, нажалост, ни је очу ва на, али се рас познаје шака леве ру ке ко јом пока зује удесно, у прав цу све тог Јев стра ти ја. У ви зан тиј ској иконографској традицији, када је реч о из гле ду Оре сто ве одеће, слич но као и код Мардаријеве, постоје две варијанте. Приказиван је или у војничкој униформи, што је у са гла сно сти са по да ци ма из ње го вог жи ти ја, или у ду гој одори, заоденут плаштом, како је учињено у Кончи и, на пример, Светом Спасу у Верији, Богородици Љевишкој и Кучевишту (сли ка 2). 43 Ре дов но је, при том, пред ста вљан са свим млад, без бра де, а као боч на или крај ња фигура у окви ру сво је гру пе. У Кон чи све ти тељ но си бе лу ха љину, де сном руком високо подиже крст, а лева ру ка је савијена. Црвени плашт заве зан му је ис под браде, што је вероватно ути цај ста ри јих при ка за све титеља у војничкој одећи (Све ти Лу ка у Фо ки ди, Не ре зи, Ла гу де ра). 44 Благи искорак и гест леве руке усмерени су, неоспорно, према светом Јевстратију, идејном пред воднику Петозарних, који се на тај на чин на шао у сре ди ни ску пи не раз мештене на источном па ру сту ба ца и над не ка дашњим ико но ста сом. У кончанској групи су, према томе, видно ис такнути свети Јев стра тије, који је из над Хри сто вог стојећег 196 лика насли ка ног у пр вој зо ни на ју го и сточ ном ступ цу, и све ти Ев ге ни је, пред ста вљен на че о ном де лу североисточног ступца и над фреском Богородице Хиландарине. Обоји ца су, стро го фрон тал ним ста вом, окре ну ти сре дишту цркве. Шира иконографска пракса потврђује да фи гуру све тог Јевстратија најчешће окружују прикази дво јице све ти те ља из ску пи не Пе то зар них. У ви зан тиј ској уметно сти он је, на и ме, сли кан или у сре ди ни гру пе, на икона ма и ми ни ја ту ра ма по пра ви лу, или на ње ном по чет ку, у фре ско-сли кар ству он да ка да је гру па при ка за на у ви ду хоризонталног ни за. Кон чан ски сли кар до био је за да так да гру пу раз ме сти на ис точ ним ступ ци ма и због то га она ни је про стор но ја сно об је дињена, а несиметрична је због не пар ног бро ја фи гу ра. При том је све ти Јев стра ти је, пред водник скупине, задобио једно од два нај истакнутија ме ста. Но, још је значајније то што је светитељска група пред ста вљена у источном делу наоса, изнад хијерархијски нај ва жнијих фреса ка Бо го ро ди це Стра сне и Хри ста, на ступцима непо сред но по ред ико но ста са. У то ме сва како треба видети посебну жељу на ру чиоца програма, јер та кво ме сто Петозарних мученика у фреско-програмима хра мо ва ни је уоби чајено. Као што је по ка зано, фигуре Петозарних мученика тек само по изузетку могу би ти на сли ка не у ис точном делу хра ма или не по сред но уз иконостас, а постојеће паралеле нису идентичне Кончи. Бочно уз олтарску преграду и у доњој зони Петозарни су приказани, изнимно, у Старом Нагоричину. Па ра лелу Кончи пружа само неколико по ме ну тих спо меника у којима су Пе тозарни мученици насликани у источном делу хра ма, премда иконографски об лик ни је по ду да ран, јер су у њи ма пред ста вљени допојасно. То су Свети Лука у Фокиди, где су у медаљонима на пан дан ти фи ма под ку по лом на о са (очу ван је са мо свети Ав ксен ти је), ка падокијска Елма ли ки ли се, где су на површинама испод ма ле куполе пред олтаром, а до некле 40 С крат ким пла штом све ти Мар да ри је је, на при мер, на сли кан у се верозападној капели Светог Луке у Фокиди из средине XI века (Chatzidakis-Bacharas, Les peintures murales de Hosios Loukas, fig.12), на си најској ико ни из XII сто ле ћа (We itzmann, Li ves of the Fi ve Martyrs, fig. 38) или, у XIV ве ку, у Бо го ро ди ци Ље ви шкој и Гра чаници (Панић Бабић, Богородица Љевишка, сл. 22; То дић, Грачаница, сл. 73). 41 Weitzmann, Li ves of the Fi ve Martyrs, 103, fig. 12, Чи ни се да је за ба че ни плашт ти пи чан за при ка зе светог Мардарија још од по је диних минијатура из XI века (cf. Weitzmann, Li ves of the Fi ve Martyrs, fig. 4, 6). Исто ве тан плат не ни по вез око стру ка има, на при мер, про рок Да ни ло у Све том Ни ко ли Ор фа но су, та ко ђе све титељ персијског порекла (cf. Α. Τσιτουρίδου, Ο ζωγραφικός διάκοσµος του Αγίου Νικολάου Ορφανού στη Θεσσαλονίκη, Θεσσαλονίκη 1986, fig. 84). 43 О дру гим ико но граф ским по је ди но сти ма Оре сто ве пред ста ве, та кође ха ги о граф ски за сно ва ним (ко пље, крст око вра та), cf. Mo u ri ki, Nea Mo ni, 144; Па нић Ба бић, Бо го ро ди ца Ље ви шка, сл. 20. У Ма на сти ру код При ле па све ти Орест је при ка зан као вој ник са шти том и кр стом у ру ка ма, cf. Миљ ко вић-пе пек, Ма на стир, сл. 60. За Ку че ви ште cf. н Плашт за ве зан у чвор ис под бра де за пра во чи ни део вој нич ке униформе, преко ко је се пре бацује, а претпо ста вље ни Орест се и по том детаљу разликује од неидентификованог светитеља на североисточном ступ цу у Кон чи, ко ме плашт ни је по везан, већ само належе на рамена. У иконографским истраживањима такви детаљи тако ђе мо гу би ти од зна ча ја. За при каз све тог Оре ста у вој нич кој оде ћи у Све том Лу ки и Нерезима: Chatzidakis-Bacharas, Les peintures murales de Hosios Loukas, 78, fig. 11; Sin kević, Nerezi, fig. 72, 73. У Ла гу де ри на Ки пру до бро је очу ван при каз све тог Оре ста у вој нич кој уни фор ми и са ве ли ким крстом који ви си на лан цу око све ти те ље вог вра та, што је ка рак те ристичан детаљ засно ван на Оре сто вом жи ти ју. Cf. D. and J. Win fi eld, The Church of the Pa nag hia tou Ara kos at La go ud he ra, Cyprus: The Pa in tings and their Painterly Signifi cance, Washington 2003, , fig. 196; уп. и прет ход ну на по ме ну.

7 и Бо го ро ди ца Олим пи о ти са, у ко јој су на до њим стра нама лу ко ва с ју жне стра не, у по пр сји ма, с тим што је пр ви, све ти Јев стра тије, на најисточнијем луку, изнад представе Хри ста Спа ситеља на југо и сточ ном пиластру. Велики углед ових све ти те ља ис ка зу ју и про гра ми у окви ру ко јих су они на сли ка ни боч но уз ико но стас, у дру гој зо ни, а као низ по пр сја, сло бод них или сме штених унутар медаљона. Та ко је, већ смо по ме ну ли, учи ње но у Пса чи. Слич но је и у охрид ској Бо го ро ди ци Бол нич кој, где се на се верном зи ду, у дру гој зо ни од оздо, налазе само медаљони са ликовима Пето зар них; при ка за ни су јед нообразно и с погрешним особеностима, као младићи без брада. У целини по сма тра но, мо ну мен тал ни про гра ми XIV ве ка показују да су Петозарни мученици најређе сликани у ис точном де лу хра ма и да су ре ђе при ка зивани као стојеће фигуре. Налазимо их у западном делу цр ка ва (Све ти Спас у Ве рији, Свети aпостоли у Солуну, Кучевиште, Горњи Козјак), на западном или средишњем делу бочних зидова нао са (Гра ча ни ца, Ни ко ла Болнички, Мали свети Климент, Ан дре аш), боч ном ни зу сту ба ца (Бо го ро ди ца Ље ви шка, Бо го ро ди ца Олим пи о ти са), ју жном пот ку пол ном лу ку (Краљева црква), у бочном броду (Дечани), југозападном анек су (Про та тон) и при пра ти (Хо ра, Хи лан дар, Ле сново). Ста рији програми тако ђе по ка зују разно ли кост њиховог смештања. У кападокијским храмовима најчешће су на сводовима и доњим по вр ши на ма лу ко ва. У Све том Лу ки у Фо ки ди су на пан дан ти фи ма (мо за и ци), у Бо го родици тон Халкеон у ђако ни ко ну, Неа Мо ни и Ма ври о ти си у при пра ти, на фре ска ма Све тог Лу ке у Фо ки ди и Не ре за у уга о ним про сто ријама на западној страни, у Ста рој Па вли ци, Ми ле ше ви и Ари љу ви со ко у пот ку пол ним деловима нао са, а у Ма настиру на средишњем делу ју жног зида централног брода. Група Петозарних светитеља очито је мо гла бити насликана на различитим мести ма, а у Кончи се издваја тиме што је смештена на источни пар стубаца. У томе она, изузев донекле у Горњем Ко зјаку, нема непо сред них ана ло ги ја у свом до бу. У тражењу узрока необичног истицања фигура Петозарних мученика у Кончи треба поћи од чињенице да су у пи та њу идеј ни саборци светог Стефана, покровитеља храма, мученика par excellence и пра узора хришћанских страдал ника. 45 Напоредо са другим аспек тима, култ Пр во му че ни ка под ра зу ме вао је ува жа ва ње тог светитеља као патрона гробних цркава и капела. 46 Упра во та окол ност, иако ли ков ним је зиком слабије изражавана, изгледа пресудна за про грам кончанске цркве. Разлозима општије природе, на другој страни, свака ко припадају распрострањено схватање светих мученика као идејних утемељивача цркве и сим бо ла ис трајности и духовне снаге, што је резултирало прак сом да се они, но се ћи ту симбо лику, сликају на самим стубовима и ступцима цркве. 47 Очигледно је, исто та ко, да је ли ковној изло же но сти и ва жно сти ових и дру гих све тих му ченика доприносила њи хо ва по пу лар ност као ис целитеља и чудотвораца, то јест распрострањено уздање у њи хов не за шти т нич ке способности. 48 Вид но ме сто на ко ме су на сликани Петозарни све титељи у Кончи сведочи о њиховом угледу, али се тиме не мо гу објаснити непосредни раз ло зи ко ји су до вели до та квог про грам ског ре ше ња. Ње гов по се бан сми сао про на ла зи се тек кроз са гле давање значења светитељске гру пе у кон тек сту про гра ма хра ма и оно из ра жа ва, као што ће мо по ку ша ти да по ка же мо, фунерарну симбо лику. Подлогу таквом ту ма че њу, у пр вом ре ду, пру жа црквена служба, посебно молитве заупокојене литургије читане на сахранама световних лица и места на којима се наглашавају заступничке способности мученика пред Христом. 49 Сво јим стра дал ништвом хришћански мучени ци из во је ва ли су при ви ле го ван, не по сре дан при ступ Богу. Према Андреју Кеса ријском, прихватани су и као по сред ници на Страшном суду ко ји ма су упу ћи ва не мо литве. 50 На основу таквог схватања улоге светих мученика, пред стој ни ка пред Бо гом, Гри го ри је из Ни се об ја шња ва раз ло ге са хра њи ва ња сво јих ро ди те ља не да ле ко од гробнице Четрдесеторице севастијских мученика. 51 Култ на функционалност те категорије све титеља, као заступника ко ји су се за у зи ма ли за спас вер них, од ра зи ла се на ви ше начина у сликаним це ли на ма. По је дине сцене страдања и тријумфалне смрти Че трдесе торице сева стијских мученика, славних војника пострадалих за веру на залеђеном је зе ру, ну де у том смис лу ре чите примере. У Светој Луцији код Си ра ку зе (IX век) они су при ка зани као оранти, а у Вард зи ји ( ) и Ах та ли (до 1227) сце на је са свим приближена композицији Страшног су да. У Све тој Лу цији значење композиције разјашњава иконографски изглед четрдесеторице мученика, уз које су насликани крст и најсве тије фигуре (Христос, анђели и Богородица, који су та ко ђе у молитвеном ставу), а у Вардзији и Ахтали њено ме сто у окви ру про гра ма. 52 За наше истраживање тако ђе је веома значајна симболика појединих слика све тог Стефана Првомученика, оних које су у вези са фунерарном наменом храма или за ступ ни штвом у за гробном свету, а што се иш чи та ва из њи хо вог про стор ног или про грамског смештања. Примери, истина, нису мно го број ни 45 Ре пре зен та тив ност при ка за му че ни ка у Кон чи уочио је, до во де ћи је у везу с патро ном цр кве, И. М. Ђор ђе вић, Сли кар ство вла сте ле, 71, Поред других показатеља те врсте, значајан податак представља то што је срп ски краљ Ми лу тин сво ју гроб ну цр кву у Бањ ској по све тио све том Сте фа ну, cf. Д. Вој во дић, Прилог познавању иконографије и кул та св. Сте фа на у Ви зан ти ји и Ср би ји, in: Зид но сли кар ство ма настира Дечана, Нарочито је по зна то ту ма че ње ца ри град ског па три јар ха Гер ма на I ( ) о сим бо лич кој уло зи му че ни ка у утвр ђи ва њу цр кве не гра ђеви не (не бе ске цр кве на зе мљи) Hi sto ria mysta go gi ca, ed. F. E. Brightman [The Jo ur nal of The o lo gi cal Stu di es IX (1908)], При ка зи све тих столп ни ка на по вр ши на ма са мих сту ба ца, као и му че ни ка на ступ ци ма што но се ку по лу, по себ но су са о бра же ни иде ји о чвр сто ти и ис трај но сти ве ре. О том пи та њу И. М. Ђор ђе вић, Све ти столп ни ци у срп ском зид ном сли кар ству сред њег ве ка, ЗЛУ 18 (1982), У вези са уздањем у исцелитељске моћи карактеристичне су илустрације чуда светог Јевстратија на иконама иконостасне греде на Синају из XII ве ка. Ме ђу њи ма су по себ но за ни мљи ва три из ле чења (опседнутог, мах ни тог и згр че ног), јер су се до го ди ла за хва љу ју ћи све титељевој појави и благослову, одно сно уз при су ство реликвијара са његовим моштима (Weitzmann, Li ves of the Fi ve Martyrs of Se ba ste, , fig. 30, 32, 36). С дру ге стра не, из ра зи то про фи лак тич ну уло гу му че ни ка пок азу је место које су у храмовима добијале слике Четрдесе то ри це се ва стиј ских му че ни ка. Сли ка ни су на кон струк тивно најосетљивијим де ло ви ма цр ка ва: С. Ра дој чић, Узори и дела старих српских уметника, Београд 1975, 7 17; Габелић, Манастир Лесново, 59 61, сл. 6 12, са примерима. 49 А. Мал вцевъ,чины погреб енιя, Берлинъ 1898, 90 91; Д. По по вић, Срп ски вла дар ски гроб у сред њем ве ку, Бе о град 1992, PG 106, 265A; T. Vel mans, Une ico ne au Musée de Me stia et le thème des Quarante martyrs en Géorgie, Зо граф 14 (1983), PG 96, 784B; Vel mans, loc. cit. 52 Vel mans, Une ico ne au Musée de Me stia, 42 43; eadem, Byzance, les Sla ves et l Oc ci dent. Etu des sur l art paléoc hrétien et médiéval, Lon don 2001,

8 нити експли цит ни на уоби ча јен на чин. У на о су Де ча на јед на од не ко лико представа светог Стефана налази се у близини ктиторове гробнице, а у Ста ром Нагоричину он је на сли кан у ши рем са ста ву де и зи сне гру пе. 53 Нај зад, значајно је и то што се у по је диним сликаним декорима цркава може препознати идеја о сепулкралној улози предста ва Пе то зар них му че ни ка, ка кву они нај ве ро ват није има ју и у Кон чи. Фу не рар но зна че ње гру пе Пе то зар них му че ни ка за пажамо у мону мен тал ној уметности епохе Палеолога нешто старијој од Конче, премда аналогије нису потпуне. У Ари љу, гроб ној цр кви мо ра вич ких епи ско па, сто јеће фи гуре Петозарних налазе се у трећој зони западног травеја, где се запажају због рела тив но све де ног из бо ра приказаних свети те ља. У Бо го ро ди ци Ље ви шкој, гробници призренских епископа, насликани су на северним ступцима у другој зони, дуж наоса. У јужној од двеју запад них про сто ри ја Про та то на ко је су, ка ко је у ли те ра тури прет по ста вљено, могле служити за комеморацију умрлима Петозарни су предста вљени у другој и трећој зони ју жног, за пад ног и се вер ног зи да, док у Гра чаници стоје, што је од по себ ног зна чаја, непосредно уз ар ко со лијум, у пр вој зо ни на ју жном зи ду. 54 У Леснову су допојасне пред ста ве Петочислених на западном луку припрате и вероватно такође у склопу фунерарне симболике сликаног про гра ма, у при лог ко је го во ри нај већи број фресака тог про сто ра (Пантократор у ку бе ту, ци клус По след њих псалама, композиција Четрдесеторица севастијских мученика и Вазнесење про ро ка Или је). 55 Мученике приказане на источном пару стубаца у Кончи претходно налазимо на фре ска ма ма ле про сто ри је у се ве ро за пад ном углу цр кве Све тог Пантелејмона у Нере зима (1164), 56 као и у се верозападној капели Светог Луке у Фокиди ( ). 57 Обе про сто рије служи ле су, до ста је извесно, за са храњивање и имају првобитне аркосолијуме. 58 Ка да је реч о сликаном програму капе ле у Све том Лу ки, у ли те ра ту ри је фунерарна симболика приписана приказаним сценама (Рас пе ће, Пре о бра же ње, Ваз не се ње све тог Или је), као и појединим дета љи ма (при ка зи свећ ња ка и со ве). У по менутом бочном про сто ру у Не ре зима фунерарна симболика приписује се само фи гури светог Три фу на. По на шем мишљењу, то се може проширити и на остале пред ста ве све тих му че ни ка, то јест на чи тав сликани ансамбл који је над ви шен, у оба слу ча ја, Хри стом и ан ђе ли ма. У поменутој капели у Фокиди Петозарне мученике налазимо на ју жном зи ду и на спрам гроб нице. У северозападном анек су Нереза четворица из групе Петозарних заузимају гор њу зо ну зи до ва, док је пе ти спу штен у до њи по јас на источној стра ни, де сно од ар ко со лијума. Надовезујући се, по свему судећи, на старију традицију византијске уметности, омогућену особеностима култа све тих му ченика, поручилац програма Конче одре дио је да се у ви шим зо на ма ис точних стубаца насликају светитељи чије је значење било прикладно за гробну цр кву ктитора Николе Ста њевића, наиме фигуре које сво јом сим боликом и идејном функцијом одговарају таквом карактеру храма. Свакако да су уз саму ктиторову гробницу морали бити приказани светитељи чија су фунерарна својства била још из раженија свети врачи или најпознатији свети рат ници, који, уз то, припадају и уобичајеном репер тоару приказиваних светитеља. 59 Тих фи гу ра не ма у до њем по јасу ис точ них стубаца нити на западном пару стубаца, па, уз велику вероватноћу, можемо претпоставити да су се налазили на зидовима храма. Петозарним и другим мученицима приказаним у горњој зони стубаца у одређивању се пулкралне намене цркве у Кончи припада, заправо, другостепена улога, али је њихова програмска важност ипак велика. Због уважавања и истицања њихове чудотворности и, надасве, способности заступ ни штва они су по средни сведоци надгробне намене Стањевићевог храма. 53 Реч је о пред ста ви на за пад ном ли цу ју го за пад ног ступ ца у Де чанима, односно у североисточном делу припрате Старог Нагоричина: Војводић, Прилог познавању иконографије, 546, , сл. 6 (Ста ро Нагоричино), 8 (Дечани). 54 О претпостављеној надгробној намени угаоних компартимената Прота то на: Dju rić, Les conceptions hagioritiques (н. 25), За Гра чаницу, Бо го ро ди цу Ље ви шку и Ари ље cf. н. 24, 26, О сим бо ли ци про гра ма при пра те Ле сно ва: Га бе лић, Манастир Лесново, 157, 188, 190, pas sim. По ме ну ти при ка зи Че тр де сет се ва стиј ских муче ни ка у Све тој Лу ци ји, Вард зи ји и Ах та ли са по смрт ном сим бо ли ком (н. 52) та ко ђе по сред но до приносе есхатолошком тумачењу програма ле снов ске при пра те. Та сце на је у Ле сно ву при ка за на на за пад ном зи ду, испод лука на ко ме су ме да љо ни Пе то зар них и пер сиј ских му че ни ка са Христом Емануилом у врху. 56 О сли ка ном де ко ру се верозападне капеле у Нерези ма cf. Sin kević, Nerezi, 71 73, pl. XXI II, XXIV, LXV LVII; Бар џи е ва-трај ковска, За те матска та програма, У ку по ли се на ла зи пред ста ва Пантократора, у тамбуру су анђели ђакони, а мученици су распоређени по зидовима. 57 О фре ска ма ка пеле у северозападном делу цр кве Све тог Лу ке у Фо киди: Chat zidakis-bacharas, Les peintures murales de Hosios Loukas (n. 4), 22 27, 39 82, sh. I VI, fig О сепулкралној намени севе ро за пад не про сто рије Нереза, у којој је због ма лих ди мен зи ја ко ме мо ра тив ни об ред мо гао оба вља ти тек је дан свештеник: G. Babić, Les chapelles annexes des églises byzantines, Pa ris 1969, 166, где је ука за но и на ве ли ку слич ност про гра ма се ве ро западних капе ла у Све том Лу ки у Фо ки ди и Не ре зима, премда је чи та ње програма било не пот пу но. Пи та ње на ме не ове про сто ри је не дав но је темељно образложено и са архитектонског гледишта: Sinkević, Nerezi, 16 19, pl. 5. Не до но се ћи ана ло ги је ни ти из вор ну ли те ра ту ру, Бар џи е- ва-трај ков ска, За те мат ска та про гра ма,15 18, прет по ста вља да се у тој про сто ри ји на ла зио отво ре ни гроб ко ји тре ба да је слу жио за подви за ва ње. О за гроб ној функ ци ји се ве ро за пад не ка пе ле у Све том Лу ки у Фо ки ди, ко ја ни је спор на: Chat zidakis-bacharas, Les peintures murales de Hosios Loukas, О фунерарној улози предста ва све тих вра ча и рат ника: Д. Филиповић (Поповић), Саркофаг архиепископа Никодима у цркви св. Димитрија у Патријаршији, ЗЛУ 19 (1983), 90 92; eadem, Српски владарски гроб,