Александар Ђаковац (НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Александар Ђаковац (НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА"

Transcript

1 Александар Ђаковац (НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА (Осврт на књигу г. Родољуба Лазића: «Но(ватосрск)о богословље Митрополита Зизијуласа», Издавач «Атос» мисионарски духовни центар, Београд, Рецензенти Др Миодраг М. Петровић и Жељко Которанин.) «Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене.» Мт. 5, 11 Пре неког времена појавила се књижица адвоката г. Родољуба Лазића под називом «Но(ваторск)о богословље Митрополита Зизиуласа», која је и повод овог нашег писања. Аргументовани дијалог међу православним богословима увек је добродошао. Он није био стран ни Светим Оцима Цркве који су неретко једни од других тражили и примали поуке али и критике (сетимо се на пр. писама Св. Василија Великог Св. Амфилохију Иконијском). Ове поуке и критике су често представљале највиши домет Православног богословља. Њихова главна карактеристика је свакако била пребивање у истини и борба за истину, али такође и смиреност. Чак и када су упућивали критике несумњивим јеретицима и безбожницима, Оци су се трудили (и у томе успевали), да њихова критика буде поткована и јасна, без фалсификата и подметања, без злонамерног искривљавања или тенденциозног вађења из контекста (погледајмо писма која је Св. Кирило Александријски писао Несторију). Шта више, кад год је постојао разлог да се верује да је разлика између Православних и других, само разлика у речима и формулацијама а не и у суштини, Оци су ту разлику свесно пренебрегавали, свагда тежећи миру у Цркви а не сујетном расправљању (сетимо се помирљивог тона Св. Атанасија Великог према 1

2 партији омиусијанаца који нису признавали Никејски израз омоусиос једносуштан). *** Много тога се на жалост променило. Неки савремени богослови, иако се труде да иду стопама Отаца, и иако сматрају да су веома успешно усвојили и разумели њихову мисао, као да заборављају древно отачко правило да добра ствар мора да буде урађена на добар (исправан) начин, или престаје да буде добра ствар. Тако у савременом богословљу, бар када је у питању његов критички (критизерски) настројен део, врло често преовладава дух ситничавости, злобности, намерног тражења евентуалних грешака код онога ко се критикује и да ствар буде гора намерног и тенденциозног искривљавања и фалсификовања онога што је неко рекао или написао. Можда разлози овоме леже у духу данашњег доба, можда у психолошким проблемима појединаца који свој идентитет и своју сигурност заснивају не на потврди својих уверења и ставова већ на негирању других. А можда је просто реч о неукости неких, који, иако се нису потрудили да сами уроне у дубине богословља, ипак налазе да је сходно и богоугодно да критикују оно што не разумеју. *** Тужан пример наведеног је књижица г. Лазића. Но пређимо на ствар. На самом почетку, аутор примећује да је богословље Митр. Зизиуласа извршило велики утицај у нашој црквеној средини. Оно што међутим чуди је да аутор само неколико редака касније закључује да је за његову критику довољно користити само "поједине чланке објављене у нашој теолошкој периодици" 1. Читањем се лако уочава да аутор већину студија Митр. Зизиуласа (које су преведене на српски - о непреведеним да и не говоримо) није ни читао или се то из његовог писанија не примећује! 1 Родољуб Лазић, Новаторско богословље Митрополита Зизиуласа, Београд 2002, стр. 7. 2

3 Било би излишно и непотребно, задржавати се на свакој Лазићевој тврдњи. Познаваоцима дела Митрополита Јована свакако ће одмах бити јасно о каквом се аматерском приступу ради. Ми ћемо се ипак, задржати на примеру - расправи о бесмртности - да бисмо онима који се са богословљем Митрополита Јована нису довољно упознали указали на промашеност и беспредметност Лазићевог памфлета. *** Бесмртност душе је једно од питања које је веома често постављано у нашим богословским круговима. Они који су се усудили да устврде како душа није по природи бесмртна оптуживани су за јерес и новаторство. Ни господин Лазић није пропустио да се позабави овом темом на себи својствен начин. Аргументација Митр. Зизиуласа у самој ствари је врло једноставна и тачна, заснована на Светим Оцима и Предању Цркве. Душа није и не може бити бесмртна по природи, јер ако би то био случај значило би да је и нестворена. Свети Иринеј Лионски каже. "Нo, каo штo телo душе није сама душа, негo је присаједињенo души дoк је тo Бoгу угoднo, такo и сама душа није живoт, негo учествује у живoту кoј јoј је даo Бoг.Затo и прoрoчка реч o првoствoренoм каже: и пoста чoвек душа жива (Пoст 2,7) - учећи нас да је душа крoз учешће у живoту пoстала жива, такo да се пoсебнo схвата душа а пoсебнo живoт кoји oна има. Када Бoг на тај начин дарује живoт и његoвo непрекинутo трајање, oнда је мoгуће да и душе, кoјих раније није билo наставе свoје пoстoјање, кад Бoг усхте да oне пoстoје и трају.'' 2 Свети иринеј такође закључује: "Ако спасава природа и суштина, тада се све душе спасавају, а ако спасава праведност и вера, зашто оне не спасу тела која, слично душама могу примити нетрулежност" 3 Такође, рећи а је душа створена бесмртном значило би да, макар теоријски, ни Бог не може да укине њено постојање. Ако опет кажемо да је душа бесмртна по благодати - то је тачно, али значи 2 Cont. Her. 2, 29 3 Cont. Her. 2, 29,1 3

4 да није бесмртна по природи, што опет значи да ако јој је потребна благодат да би живела онда она није та која је жива него је она та која само учествује у животу. Бесмртност душе по природи води и у неслободу, пошто живот није замилив ван заједничарења са Богом. Ако би душа по природи била бесмртна, следи да би она била принуђена да заједничари са Богом. Међутим: "'Бoг неће пријатеља пoд присилoм, негo пoдвижника у врлинама. Врлина настаје из дoбре вoље, а не из нужде" 4, како говори Св. Григорије Ниски. Међутим, душа, за разлику од тела, у процесу и крају умирања, задржава свесност и након смрти тела. Зато се она може условно назвати бесмртном јер се не распада као што се распада тело. Опет, то није зато што је бесмртна по природи. Да Христос није дошао и избавио нас од смрти, и та егзистенција душа била би угрожена. Да не говоримо о томе да сама душа није човек, као што ни само тело није човек. Тако Свети Григорије Палама вели."нити се самo душа, нити самo телo назива чoвекoм, негo и једнo и другo, будући да је чoвек ствoрен пo икoни Бoжијoј." 5 Слично говори и Свети Јустин Философ и Мученик: ''Каo штo у пару вoлoва, акo изађу из јарма и раздвoје се међу сoбoм, ниједан oд њих неће мoћи да oре oдвoјенo, такo и душа и телo када се раскине свеза између њих, не мoгу ништа сами пo себи учинити',' 6 и мало даље наставља "Зар је душа сам пo себи чoвек? Не - тo је чoвекoва душа. А зар се телo мoже назвати чoвекoм. Не, oнo се назива телoм чoвекoвим. Акo ни једнo ни другo пoјединачнo пoсматранo не чине чoвека, већ се чoвекoм назива самo биће сачињенo из једињења једнoг и другoг, а Бoг је чoвека призваo на живoт и васкрсење : oнда је Oн призваo целину, oднoснo душу и телo, а не један деo'' 7 Ако је човек бесмртан зато што има душу која је по природи бесмртна зашто онда Христа називамо Спаситељем од смрти? Да је тако, Христос би у најбољем случају био 4 PG, 44, PG, 150, Упреди и речи Св. Симеона Новог Богослова (Беседа 57, 8) "Ни у чему нема недoстатака oвo благoслoвенo насеље ( Рај ), oва земља кoја је у пoтпунoсти и у свему савршена; мoже ли ући у њу душа сама намајући чула и разума? Наравнo, ући ће у дан васкрсења, када ће телo савршенoг пoнoвo примити сва свoја чула.'' 6 Фр.o васкрсењу 7. 7 исто, 8. 4

5 Спаситељ од греха, од пакла, али не и од смрти. Писмо ипак јасно сведочи да је Он Спаситељ баш од смрти. Митрополит Зизиулас, колико је нама познато, никада није негирао да душе након смрти тела настављају да егзистирају као свесни ентитети, али је негирао, заједно са Светим Оцима да је то зато што је душа по природи бесмртна. Г. Лазић тврди да из Митрополитовог излагања произилази да је "бесмртност душе замислива. али тек услед Васкрсења Христовог" 8 На основу тога он се пита шта је било са онима који су живели пре Христа и тврди да су, према мишљењу Митрополита они нестали у небићу (иако, јасно - Митрополит то нигде не каже). Лазић међутим заборавља да је тај проблем решио још Св. Максим Исповедник: ''Тајна Oваплoћења Лoгoса садржи смисаo свих загoнетки и симвoличких речи Светoга писма и пoзнање видљивих и умних ствoрења.oнај кoји је разумеo тајну Крста и грoба, разуме лoгoсе пoменутих твари. И oнај кoји се унеo у неизрециву силу тајне Васкрсења, разумеo је циљ збoг кoјег је Бoг на пoчетку све саздаo.'' 9 И на другом месту каже. ''Oн (Христос) је блажени циљ предзамишљен пре пoчетка бића, а гoвoримo o Њему и каo o предзамишљенoм крају. Имајући у виду oвај крај (Христа), Бoг је саздаo суштине бића.'' 10 Дакле, они који су живели пре Христа нису нестали у небићу, не зато што су имали по природи бесмртну душу, већ зато што их је Бог држао у постојању имајући у виду Тајну Оваплоћења и Васкрсења Христовог. Ово веома добро објашњава Свети Атанасије Велики када кеже. "Природа створених бића и твари, пошто је створена из небића, узета сама по себи јесте нешто трошно, немоћно и смртно. Зато, да се не би сва твар, као трошна и распадљива, опет вратила у небиће, добри Бог, Који је сву твар створио Својим Логосом, није ту твар оставио да се својом сопственом природом заноси и колеба, од чега би јој претила опасност да поново утоне у небиће, него као добар управља васељеном и подржава је у бићу својим Логосом, Који је и Сам Бог, да би твар, 8 стр Грчка Филокалија, том 2, стр Максим Исповедник.PG,90,621 5

6 просветљивана управом и промислом и законима Логоса, могла чврсто остајати у бићу и не подвргнути се ономе чему би се иначе могла подвргнути (пропадању и небићу) када је Бог Логос не би чувао и одржавао." 11 Треба се сетити и Великог Василија који каже "Чoвек је биће кoме је наређенo да пoстане бoг" 12 Човек је дакле позван да у слободној заједници са Богом - Који је једини Жив и давалац Живота - превазиђе ограничења своје сопствене природе. Како каже Св. Макарије Велики: "Вoља чoвека је суштински услoв јер без ње Бoг не чини ништа." 13 Даље, г. Лазић инпутира Митрополиту став да творевина може да нестане. Насупрот томе Митрополит јасно каже и подвлачи да творевина не може да нестане, 14 односно да се врати у небиће управо због Тајне Христовог Васкрсења: "На питање: `ако неко прихвати смрт као ништавило-нестанак итд., шта онда бива са оним човеком који очекује или прихвата смрт као ништавило?`, одговор је следећи: тај човек ће остати вечно (подвукао А. Ђ.) слободан да потражује уништење другога и своје. Али, не могући да га оствари, јер чак и ако буде постојао само један други човек - Христос - (тим пре што се тај Један заодене Телом Цркве), он ће се вечно мучити због те своје неиспуњене слободе.... Пакао представља егзистенцијални простор у коме су настањени сви они који желе уништење другога а не могу да га остваре. Мржња је, у ствари, предукус пакла." 15 Слично, у студији "О људској способности и неспособности" 16 Зизиулас јасно подвлачи да слобода не значи слободу избора као што је случај у савременој процесној теологији: "Ако је слобода у апсолутном смислу ствар избора и одлуке, онда мора да постоји - ако је заиста апсолутна - једна "одлука" или "избор" против бића и, у крајњем случају, могућност небића. Али ако 11 Против Јелина, 40-43, PG, 36, col. 560А 13 беседа 37, У Христологија и постојање 2, Бседа 1-4/93, стр. 127, Митрополит каже: "може ли Бог да остави свој свет да нестане, ако га је већ створио? Питање је потпуно исправно, а одгово је, наравно, негативан. Али, то не значи како, да би се то десило, свет мора да је у своју природу примио бесмртност и стварање." 15 Ј. Зизиулас, Христологија и постојање 2, Бседа 1-4/93, стр Издање Богословског факултета СПЦ, Београд 1998, стр

7 постоји апсолутна могућност небића, онда - у крајњем случају - биће бива негирано, и сама онтологија бива једна немогућност." Нејасно је како г. Лазић није приметио ове јасне тврдње Митр. Зизиуласа, које се налазе у чланку који он иначе доста цитира (за разлику од многих других чланака који су преведени на српски и које се баве темама о којима г. Лазић дискутује а које из непознатих разлога није ни поменуо). Г. Лазић такође погрешно разуме Митрополита када закључује како он наводно сматра да је смрт "природно стање" његовог бића, па се пита зашто се онда људи не мире са смрћу. Одговор је међутим јасан: "У грехопаду човек је умро за Бога, живећи по својој сопственој пририди" (th / ivdi,a fu,sei)", како каже Свети Григорије Ниски. 17 Смрт је била могућност, која је одлуком прародитеља да наруше заједницу са Богом постала стварност. На исти начин је и вечни живот дат као могућност, уколико човек уђе у заједницу са Богом. Циљ стварања човека је био да он слободно зажели да уђе у заједницу са Богом и да на тој основи (а не на основу својстава своје природе) живи вечно. Зато што Својим Оваплоћењем омогућио човеку да са Богом оствари заједницу Христос јесте Једини и Истинити Спаситељ од греха, смрти и ђавола. 18 На крају, г. Лазиић, ни мање ни више, оптужује Митрополита за фалсификовање речи Јеванђеља, које он наводно "прилагођава потребама његове теологије". 19 Реч је о Мт 25., 46 које су у преводу дате "А они ће бити ослобођени за вечне муке, а праведници за вечни живот". Г. Лазић смело закључује да овде никако не може бити реч о проблему насталом приликом превођења на српски већ да је свакако реч о намерном искривљавању текста, где Митрополит ето погрешно цитира Нови завет. Лазић још улази и у филолошку анализу појма απερχοµαι који према његовом мишљењу никако не може да буде преведен као "ослобађати". И све би то било лепо да Митрополит свој чланак није написао на грчком, и да у свом чланку наведени цитат није ставио у 17 Hom. XII, c. 2. T. XXXIV col. 557B 18 Уп. Св. Никола Кавасила: " Христoс јесте Oнај ''за кoга је људска прирoда ствoрена oд пoчетка: и жеља, и ум су саздани за Њега. И примили смo мисли да бисмo пoзнали Христа, будући да је Oн праoбраз oнима кoји су ствoрени." (PG,150, 680) 19 стр. 44 7

8 оригиналу, на старогрчком! 20 Митрополит, дакле, уопште није преводио цитат из Јеванђеља, нити га је сходно томе фалсификовао. Да закључимо: и према Светим Оцима и према Светом Предању и према Митр. Зизиуласу, душа није бесмртна по природи, што не значи да она не надживљава тело. Такође, неправедни ће бити у паклу након Општег Васкрсења и Суда. Њихово стање се не може назвати непостојањем али се не може назвати ни животом (већ се пре може назвати "друга смрт" и слично). А зашто Митрополит уоштне поставља ово питање? Вероватно из истог разлога из кога су га постављали Св. Јустин и Св. Иринеј - да би одбранио истиниту веру Православну да душа, иако надживљава тело, ипак није бесмртна по својој природи, него јој то надживљавање тела дарује Бог својом благодаћу имајући у виду Христа, Његово Васкрсење и Његов славни долазак. Да Христос није дошао и сјединио у себи тварно и нетварно, ништа нам не би вредела душа. ''Незнабoшци се већинoм теше или правoм прирoде или бесмртнoшћу душе, или пак тиме да су несреће заједничке за све.'' 21 *** Г. Лазић се одважио да се упусти и у разматрање Митрополитовог схватања етике и греха. Он се позива на два места из студије "Христологија и постојања (део 1)" које наводи делимично 22 и ван контекста а који ми наводимо у целости. Митрополит, објашњавајући разлику између јелинског Демијурга који не ствара већ само уређује свет, и хришћанског Бога који слободно ствара из ничега, каже да према древном јелинском схватању "како у љубави тако и при обликовању, Добро (Лепо) поседује неодољиву привлачност, док оно што је "ружно" (без-образно) изазива одбојност (врло је карактеристично то да изразом "безобразан" називамо оно што је супротно добру, тј. да је нешто без "Образа" (лика, изгледа) и без добре форме). Да неко љуби оно што је ружно (безобразно, безоблично), или још горе, оно што је грешно 20 Уп. ΣΥΝΑΞΗ, 3 (1982) стр Св. Амвросије Медиолански, Прва бес. о Васкрсењу стр. 47 8

9 (погрешно), (оно што нарушава хармонију врлога света), то је толико бесмислено, као да неко избегава привлачност и љубав онога што је лепо и добро. Такву слободу Платонов бог нема, али је има Бог хришћана, који љуби и грешнике и рђаве, можда и више него добре и врле. Према томе, хришћански Бог не ствара зато јер љуби оно што је добро те хоће да свету дарује облик и лепоту. Ствара јер жели да постоји и нешто друго изван Њега самога, са ким ће водити дијалог и заједичарити и јер хоће да подари постојање нечему што раније уопште није постојало." 23 Лазић наводи и други цитат из исте студије (стр. 177), "скраћен" тако да изгуби смисао, који ми такође у целости наводимо: "Бог Библије, који је био толико независан од света да не само да је био замислив без односа са светом (ствар незамислива у древном јелинизму), него је чинио шта год је хтео, слободан од свих логичких и етичких окова; један Бог, који до провокације дела по својој вољи, који милује "онога кога помилује" и жали "онога на кога се сажали" (Рим 9, 15), и који не полаже рачуна никаквој Логици или Етици. (Какав је био библијски Бог не треба гледати што смо га ми касније "оразумили" (уразумили, сместили у оквире логике) и учинили "моралним" (односно што смо Га јелинизирали))." Г. Лазић у свом тексту наводи више цитата у којима се Бог назива Праведним, Добрим и слично. На основу тога он закључује да "не стоји Митрополитова тврдња да је библијски Бог неетичан". Митрополитова тврдња да Бог не дела по нужности овим није уздрмана. У супротном, према Лазићу би испало да Бог чини добро зато не зато што то хоће већ зато што му је таква природа, па хтео или не, мора да се повинује законима етике и логике који владају Његовом природом и Њим самим. Оваква тврдња не само да није истинита већ је отворено бласфемична. А да није тако, управо потврђују наведене речи Апостола Павла (Рим 9, 15) које је Лазић у свом навођењу Митрополита изоставио. Бог је добар и праведан зато што хоће да буде добар и праведан а не зато што мора да буде такав. Древни Грци су сматрали да Бог мора да 23 Христологија и постојање 1, Беседа 3-4/92, стр

10 се повинује законима космоса који и Њиме владају, и то је оно што Митрополит оспорава. Г. Лазић се посебно осврће на следеће речи Митрополита, мада поново избегава контекст. А контекст је навод Св. Атанасија Великог: "Јер преступање заповести их је довело до стања које је по природи (обратимо пажњу: грех није стање које је против природе, већ које је по природи - нап. Мит. Зизиуласа), тако да, као што су из небића ступили у живот, природно је да кроз време настане пропадивост, јер ако су по природи такви да некада не постоје, па су енергијом и човекољубљем Логоса призвани у биће, логично је било да, пошто су изгубили појам Бога и доспели до "небића":... да изгубе и могућност вечнога бића... Човек је дакле, по природи смртан јер је постао из небића (О Очовечењу логоса, 4-5). Закључак Богословље Високопреосвећеног Митрополита Јована (Зизиуласа) свакако не протребује једну овакву «апологију». Свако ко се иоле удубљивао у његово богословствовање 24 и сам са лакоћом може да види колико су овакви напади наодрживи и бесмислени. У овом кратком раду позабавили смо се само неким темама о којима г. Лазић говори. Разлог овог нашег писања је чињеница да популистички и памфлетски радови, као овај г. Лазића (штампан у чудно великом тиражу 24 Међу српске богослове који су се удубљивали у рад Митрополита Јована (Зизијуласа) спадају на пример Митрополит Амфилохије (Радаовић) који је превео на српски значајну Зизијуласову студију «Од маске до личности». Ту су такође и Епископ Иринеј (Буловић), као и Епископ Игнатије (Мидић). Епископ Атнасије (Јевтић) је у својим бројним и широм православног света познатим и признатим радовима, често цитирао и позивао се на студије Митр. Зизијуласа. Навешћемо само његове речи из беседе о Христологији Св. Григорија Богослова, штампаној под насловом «Човек у Христу» у књизи «Живо предање у Цркви», 1998 г., стр Своју беседу тако почиње речима: «Две тешкоће имам: с једне стране да говорим о Богослову какав је Свети Григорије Назијанзин, а с друге, да говорим пред богословом какав је Високопреосвећени Митрополит Пергамски Јован (Зизиулас). Ја сам много од њега научио у животу и још увек учим, и то говорим не просто из куртоазије, него Бог је сведок срдаца наших и све што ћу рећи њему ће вероватно бити унапред познато, али ипак говорим...» Ово би требало макар да подстакне читаоце да богословљу Митр. Зизиуласа не прилазе олако већ са дужном пажњом. 10

11 од 2000 примерака који код нас тешко доживљавају и дела Светих Отаца а камоли она анонимних писаца), могу код недовољно упућених а необазривих да изазову утисак да је он веома добро проучио писање Митр. Јована (што смо показали да није случај) и да га је сходно томе врло оштроумно и исправно критиковао (што тек није случај). Таквих појава није било мало у историји Цркве. Сетимо се само да су и Оци и богослови попут Св. Григорија Паламе и Василија Великог такође били оптуживани за «новаторство». Овај наш мали прилог зато пре треба схватити као позив ка истинитом и дубоком дијалогу међу православним богословима који је и пожељан и добар и користан. Памфлетско писање и «пљувачка аргументација» не само да нису својствени духу Православља (ова «метода» изгледа да је преузета од савремених сектаната и њихових насртаја на Православље), већ су му директно супротстављени. 11

Кратак осврт на неке аспекте есхатолошког начин постојања према Св. Максиму Исповеднику. мр Александар Ђаковац

Кратак осврт на неке аспекте есхатолошког начин постојања према Св. Максиму Исповеднику. мр Александар Ђаковац Кратак осврт на неке аспекте есхатолошког начин постојања према Св. Максиму Исповеднику мр Александар Ђаковац У богословским круговима је одавно јасно да се есхатологија не може и не сме сагледавати само

Διαβάστε περισσότερα

Црква Сабор: икона светотројичног сапостојања једног и многих

Црква Сабор: икона светотројичног сапостојања једног и многих Саборност Α Ω 2 (2008) 13 40 УДК 271.222(497.11)-726.2:929 Игнатије, браничевски епископ(047.53) 271.2-1 Игнатије Мидић Универзитет у Београду Православни богословски факултет Црква Сабор: икона светотројичног

Διαβάστε περισσότερα

Показано је у претходној беседи да се

Показано је у претходној беседи да се ДРУГА БЕСЕДА КАКАВ ДОПРИНОС ЖИВОТУ У ХРИСТУ ПРУЖА БОЖАНСКО КРШТЕЊЕ Показано је у претходној беседи да се свештени живот у Христу садржи у светим Тајнама. Испитајмо сада како нас свака од Тајни уводи у

Διαβάστε περισσότερα

Са орнос 9 (2015) УДК Јован, пергамски митрополит(049.2) Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: /sabornost Оригинални научни рад

Са орнос 9 (2015) УДК Јован, пергамски митрополит(049.2) Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: /sabornost Оригинални научни рад Са орнос 9 (2015) Α Ω 57 81 УДК 271.2-1 Јован, пергамски митрополит(049.2) 271.2-1 Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: 10.5937/sabornost9-9771 Оригинални научни рад Александар Ђаковац * Универзитет у Београду, Православни

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

СЛОВО О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ

СЛОВО О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ СЛОВО О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ Ваше Преосвештенство, часни оци, браћо и сестре! Људски језик је испевао многе песме у славу и част Свевечног Творца, у похвалу љубави, у величанственост творевине, али у исто

Διαβάστε περισσότερα

АПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ (по светом Василију Великом)

АПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ (по светом Василију Великом) АПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ (по светом Василију Великом) УВОД Одређени грчки теолози тежећи да створе мостове комуникације са савременом философском мишљу, а особито са егзистенцијалистичком

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ

СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ Наслов изворника: Prwtopr) `Iwannhj S) Rwmani,dhj PATERIKH QEOLOGIA A e]kdosh Au[goustoj 2004 Ekdoseij PARAKATAQHKH ПРОТОПРЕЗВИТЕР ЈОВАН С. РОМАНИДИС Професор универзитета СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ Предговор:

Διαβάστε περισσότερα

УЧЕЊЕ О КРЕТАЊУ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА

УЧЕЊЕ О КРЕТАЊУ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА UDC 116:27.1 DOI: 10.2298/ZMSDN1342039C Оригинални научни рад УЧЕЊЕ О КРЕТАЊУ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА Владимир Цветковић Теолошки факултет, Архус универзитет, Архус, Данска vlad.cvetkovic@gmail.com

Διαβάστε περισσότερα

TEMA V ЉУДИ (НАЈЧЕШЋЕ) ЛАЖУ КАКО БИ ЗАШТИТИЛИ СОПСТВЕНУ РЕПУТАЦИЈУ

TEMA V ЉУДИ (НАЈЧЕШЋЕ) ЛАЖУ КАКО БИ ЗАШТИТИЛИ СОПСТВЕНУ РЕПУТАЦИЈУ TEMA V ЉУДИ (НАЈЧЕШЋЕ) ЛАЖУ КАКО БИ ЗАШТИТИЛИ СОПСТВЕНУ РЕПУТАЦИЈУ Станко Абаџић, Праг (2000) 75 76 ПРАВО НА ЛАГАЊЕ Ј е ли овај свет видео икада грану дебљу и тежу од стабла на коме лежи? Покушавате да

Διαβάστε περισσότερα

Дух полемике у филозофији Јован Бабић

Дух полемике у филозофији Јован Бабић Дух полемике у филозофији Јован Бабић У свом истинском смислу филозофија претпостаља једну посебну слободу мишљења, исконску слободу која подразумева да се ништа не подразумева нешто што истовремено изгледа

Διαβάστε περισσότερα

Проблем посветовњачења (секуларизма)

Проблем посветовњачења (секуларизма) Kom, 2013, vol. II (2) : 115 134 UDK: 27-185.3 27-72:299.5 Прегледни рад Review article Проблем посветовњачења (секуларизма) Бобан Миленковић Теолошки факултет Аристотеловог универзитета у Солуну, Грчка

Διαβάστε περισσότερα

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011 Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна

Διαβάστε περισσότερα

срца Његовог (остају) из нараштаја у нараштај"(пс.32,11).

срца Његовог (остају) из нараштаја у нараштај(пс.32,11). САБОРНИК ЕПАРХИЈЕ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКЕ И ПРИМОРСКЕ Издаје ЗХиП ЕПАРХИЈА, Манастир ТВРДОШ - Требиње ВАСКРС, година 13 / број 38, 2006 П СВЕТОГ МАКСИМА, МОНАХА И ИСПОВЕДНИКА* КРАТКО ТУМАЧЕЊЕ МОЛИТВЕ ОЧЕ

Διαβάστε περισσότερα

, број 37 - Листић "Доминисиана" Драга браћо и сестре,

, број 37 - Листић Доминисиана Драга браћо и сестре, 26.06.2016, број 37 - Листић "Доминисиана" какав би морао бити духовни учитељ? Какве би морале бити његове особине? У његовој личности не сме бити ничега сличног духом одсутном слабоумном визионару. Са

Διαβάστε περισσότερα

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ Mожда је дошло време да се запише понека успомена, иако би се рекло да је прерано за сећања. Има нечег гротескног

Διαβάστε περισσότερα

S A D A J KALENI] 4, 2009

S A D A J KALENI] 4, 2009 Излази са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована S A D R @ A J Свети Григорије Неокесаријски, О светима... Христос Малевицис, Од знања до информације... Иван Теодосић,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

себи. Када Бога називамо добрим, увек имамо у виду исправку апофатичког богословља, које Бога поставља сасвим изнад сваког људског

себи. Када Бога називамо добрим, увек имамо у виду исправку апофатичког богословља, које Бога поставља сасвим изнад сваког људског ЗЛО И СТРАСТИ ДОБРО И ВРЛИНА 1) Георгије Манзаридис ог је изнад разликовања добра и зла. Као што примећује Свети Григорије Ниски, не постоји ништа насупрот доброти Божијој, као што не постоји ништа насупрот

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! Ј О В А Н

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! Ј О В А Н Ј О В А Н ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! Ово је дан Васкрсења, радујмо се људи! Васкрс је, драга браћо и сестре, најрадоснији догађај и овога и онога света. Васкрс је најрадоснији осећај човеков, јер је Васкрсењем

Διαβάστε περισσότερα

оно што се тиче Цркве, не решава се компромисима. Јер не постоји нешто средње између истине и лажи" Свети Марко Ефески

оно што се тиче Цркве, не решава се компромисима. Јер не постоји нешто средње између истине и лажи Свети Марко Ефески ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ МАРКА ЕФЕСКОГ Исповедника Православља[13] оно што се тиче Цркве, не решава се компромисима. Јер не постоји нешто средње између истине и лажи" Свети Марко Ефески Љубав Божја према

Διαβάστε περισσότερα

Архимандрит Јустин Поповић ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЕКУМЕНИЗАМ

Архимандрит Јустин Поповић ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЕКУМЕНИЗАМ Архимандрит Јустин Поповић ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЕКУМЕНИЗАМ Екуменизам је покрет који из себе роји многобројна питања. И сва та питања, уствари, извиру из једне жеље и увиру у једну жељу. И та жеља хоће

Διαβάστε περισσότερα

Патријарх српски Иринеј 1/2010. Божићна и светосавска посланица. Зоран Крстић. Гордана Јоцић. Ђузепе Ђурђенти. Руслан Новакович

Патријарх српски Иринеј 1/2010. Божићна и светосавска посланица. Зоран Крстић. Гордана Јоцић. Ђузепе Ђурђенти. Руслан Новакович 1/2010 Епископ шумадијски Јован Божићна и светосавска посланица Зоран Крстић Гордана Јоцић Ђузепе Ђурђенти Руслан Новакович Патријарх српски Иринеј Toma Chituc (Букурешт) Излази са благословом Његовог

Διαβάστε περισσότερα

СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ

СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ Захваљујем се организатору на љубазном позиву да узмем учешћа у данашњем скупу а поводом врло значајног догађаја и врло значајне теме. Када се у јесен прошле године,

Διαβάστε περισσότερα

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 Метод разликовања случајева је један од најексплоатисанијих метода за решавање математичких проблема. У теорији Диофантових једначина он није свемогућ, али је сигурно

Διαβάστε περισσότερα

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2 8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

S A D A J VIDOSLOV

S A D A J VIDOSLOV S A D R @ A J VIDOSLOV PREOBRA@EWE/48-2009 ª SVETI GRIGORIJE DVOJESLOV Jevan elske omilije Omilija V... 3 ª JEROMONAH AMFILOHIJE (RADOVI]) Bogoslu`ewe i devstvenost... 6 ª EPISKOP ATANASIJE (JEVTI]) Sveti

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

Семинарски рад из линеарне алгебре

Семинарски рад из линеарне алгебре Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити

Διαβάστε περισσότερα

СТВАРАЊЕ СВЕТА И ЧОВЕКА

СТВАРАЊЕ СВЕТА И ЧОВЕКА СТВАРАЊЕ СВЕТА И ЧОВЕКА Теме и распоред предавања : 1. Старозаветна историја I (Божије човекољубље и брига за спасење човека и света) Данило Михајловић (дипломирани теолог) 2. Старозаветна историја I I

Διαβάστε περισσότερα

L O G O S. логос 2006 (7-35 стр.) 7 УДК Георгије Флоровски

L O G O S. логос 2006 (7-35 стр.) 7 УДК Георгије Флоровски логос 2006 (7-35 стр.) 7 УДК 27-278 Георгије Флоровски Аскетски идеал Новог завета: осврт на критику теологије реформације Ако је монашки идеал заједница са Богом кроз молитву, смирење, послушност (послушање),

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c 6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c Ако су а, b и с цели бројеви и аb 0, онда се линеарна једначина ах + bу = с, при чему су х и у цели бројеви, назива линеарна Диофантова једначина. Очигледно

Διαβάστε περισσότερα

Саборност 7 (2013) УДК Псеудо-Дионисије Ареопагит Максим Исповедник, свети DOI: /sabornost Оригинални научни рад

Саборност 7 (2013) УДК Псеудо-Дионисије Ареопагит Максим Исповедник, свети DOI: /sabornost Оригинални научни рад Саборност 7 (2013) Α Ω 43 57 УДК 27-31 Псеудо-Дионисије Ареопагит 27-31 Максим Исповедник, свети DOI:10.5937/sabornost7-5085 Оригинални научни рад Предраг Петровић *1 Универзитет у Београду, Православни

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x) ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Врсте диференцијалних једначина. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА КОЈА РАЗДВАЈА ПРОМЕНЉИВЕ Код ове методе поступак је следећи: раздвојити

Διαβάστε περισσότερα

Теодор Мопсуестијски: Христолошка прожетост његовог поимања Крштења и Причешћа

Теодор Мопсуестијски: Христолошка прожетост његовог поимања Крштења и Причешћа Фредерик Мек Леод * Годишњак 14 (2015) 235-266 Превод УДК: 271.2-558.3/.4 DOI: 10.7251/CPBFSVO235F Теодор Мопсуестијски: Христолошка прожетост његовог поимања Крштења и Причешћа Овај рад испитује како

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре 0 6.. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре У обичном говору се често каже да су неки предмети симетрични. Примери таквих објеката, предмета, геометријских

Διαβάστε περισσότερα

Крст је симбол Хришћанства, симбол. Стихови о Крсту Часни и Животворни Крст у духовној поезији Џона Дона. Ана Лупуловић (Београд) udc?????

Крст је симбол Хришћанства, симбол. Стихови о Крсту Часни и Животворни Крст у духовној поезији Џона Дона. Ана Лупуловић (Београд) udc????? udc????? Ана Лупуловић (Београд) Стихови о Крсту Часни и Животворни Крст у духовној поезији Џона Дона 1 Кључне речи: крст, Христос, Христово страдање и смрт, искупљење, крштење. Крст је симбол Хришћанства,

Διαβάστε περισσότερα

Eутаназија: у одбрану једне добре, античке речи

Eутаназија: у одбрану једне добре, античке речи Драган Павловић 44 Одељење за анестезију и интензивну медицинску негу, Универзитет Ернст Мориц Арнт, Немачка Александар Спасов Одељење за ортодонтију, Медицински факултет, Универзитет у Грајфсвалду, Немачка

Διαβάστε περισσότερα

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 22

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 22 , 1 9 INOVACIJE u nastavi ~asopis za savremenu nastavu YU ISSN 0352-2334 UDC 370.8 Vol. 22 U»ITEySKI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU Adresa redakcije: U~iteqski fakultet, Beograd, Kraqice Natalije 43 www.uf.bg.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

ЛИСТ УЧЕНИКА РАЧУНАРСКЕ ГИМНАЗИЈЕ СМАРТ БРОЈ 2. * Сајам образовања * Светосавска академија * Хакери * Велики прасак * Сто година једне песме

ЛИСТ УЧЕНИКА РАЧУНАРСКЕ ГИМНАЗИЈЕ СМАРТ БРОЈ 2. * Сајам образовања * Светосавска академија * Хакери * Велики прасак * Сто година једне песме ЛИСТ УЧЕНИКА РАЧУНАРСКЕ ГИМНАЗИЈЕ СМАРТ БРОЈ 2 * Сајам образовања * Светосавска академија * Хакери * Велики прасак * Сто година једне песме Добри људи су срећа на овом свијету! Меша Селимовић РЕДАКЦИЈА:

Διαβάστε περισσότερα

РЕЧ,ЈА ИЗМЕЂУ ХИПОСТАЗЕ И РЕДУКЦИЈЕ ПРОБЛЕМИ ФИЛОЗОФСКОГ ГОВОРА О СОПСТВУ

РЕЧ,ЈА ИЗМЕЂУ ХИПОСТАЗЕ И РЕДУКЦИЈЕ ПРОБЛЕМИ ФИЛОЗОФСКОГ ГОВОРА О СОПСТВУ Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, Књига XXXVII (2012) Annual Review of the Faculty of Philosophy, Novi Sad, Volume XXXVII (2012) 373 Дамир Ј. Смиљанић УДК 141.13 Филозофски факултет Универзитета

Διαβάστε περισσότερα

Саборност 7 (2013) УДК 27-36:929 Максим Исповедник, свети DOI: /sabornost Прегледни чланак. Бошко Ерић *

Саборност 7 (2013) УДК 27-36:929 Максим Исповедник, свети DOI: /sabornost Прегледни чланак. Бошко Ерић * Саборност 7 (2013) Α Ω 87 103 УДК 27-36:929 Максим Исповедник, свети DOI:10.5937/sabornost7-3846 Прегледни чланак Бошко Ерић * Хришћански културни центар, Београд Сиријско житије Светог Максима Исповедника

Διαβάστε περισσότερα

Митрополит пергамски Јован Зизјулас: Рокфелеровим новцем постао промотер разбијања Српске Православне Цркве и државе

Митрополит пергамски Јован Зизјулас: Рокфелеровим новцем постао промотер разбијања Српске Православне Цркве и државе Митрополит пергамски Јован Зизјулас: Рокфелеровим новцем постао промотер разбијања Српске Православне Цркве и државе Својом појавом на нашим просторима приликом (планске) хиротоније епископа браничевског

Διαβάστε περισσότερα

Апостол Павле о жени. Предраг Самарџић. H. Pagels

Апостол Павле о жени. Предраг Самарџић. H. Pagels Апостол Павле о жени Предраг Самарџић Павле је борац за слободу, али је и љубитељ поретка H. Pagels Павле допушта женама да се моле и пророкују у Цркви, јер их на то покреће Дух. Он овим надилази и одолева

Διαβάστε περισσότερα

Sch dy (Ск ди) Март Горски /18-19/95 III * * *

Sch dy (Ск ди) Март Горски /18-19/95 III * * * Sch dy (Ск ди) Март Горски 1995-1999 11/18-19/95 III Sch dy (Дијагноза). Недеља у јутро. Prosit! Нити шта предстоји нити се ишта завршило. (Oeil de boeuf - око бика). (Напољу, некаква птица крешти као

Διαβάστε περισσότερα

Језик и стил Јована Мосха и Apophthegmata patrum

Језик и стил Јована Мосха и Apophthegmata patrum УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ Ил Акад Језик и стил Јована Мосха и Apophthegmata patrum докторска дисертација Београд, 2016. UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF PHILOSOPHY Il Akkad The Language

Διαβάστε περισσότερα

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом).

ТАНГЕНТА. *Кружница дели раван на две области, једну, спољашњу која је неограничена и унутрашњу која је ограничена(кружницом). СЕЧИЦА(СЕКАНТА) ЦЕНТАР ПОЛУПРЕЧНИК ТАНГЕНТА *КРУЖНИЦА ЈЕ затворена крива линија која има особину да су све њене тачке једнако удаљене од једне сталне тачке која се зове ЦЕНТАР КРУЖНИЦЕ. *Дуж(OA=r) која

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

ПРАВОСЛАВНИ ФУНДАМЕНТАЛИЗАМ И МОДЕРНА

ПРАВОСЛАВНИ ФУНДАМЕНТАЛИЗАМ И МОДЕРНА ПРАВОСЛАВНИ ФУНДАМЕНТАЛИЗАМ И МОДЕРНА Верски фундаментализам је појам којим означавамо један актуелни и друштвено негативан феномен. То је тамна страна религија 1 и мало би ко својевољно пристао да буде

Διαβάστε περισσότερα

Како се спасити? Православни хришћански поглед на спасење БАРБАРА ПАПАС

Како се спасити? Православни хришћански поглед на спасење БАРБАРА ПАПАС Како се спасити? Православни хришћански поглед на спасење БАРБАРА ПАПАС Како се спасити? Још неколико размишљања на тему Како се спасити?... Блаженопочивши Архиепископ Јаковос, поглавар Грчке Православне

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

РАЗВОЈ ПРЕДСТАВА О ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ У НАУЦИ О КЊИЖЕВНОСТИ

РАЗВОЈ ПРЕДСТАВА О ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ У НАУЦИ О КЊИЖЕВНОСТИ УДК: 82.01:111/115 ИД: 195670284 Оригинални научни рад ДОЦ. ДР НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ 1 Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Филозофски факултет, Катедра са српску књижевност

Διαβάστε περισσότερα

ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА

ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА Др Зоран Крстић, протојереј ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА Говорећи на прослави 180 годишњице Старе Милошеве цркве у Крагујевцу проф. др Радош Љушић 1 је говорио о двема нашим историјским заблудама, које

Διαβάστε περισσότερα

ГЕРОНТОЛОГИЈΑ 1/2015 GERONTOLOGY

ГЕРОНТОЛОГИЈΑ 1/2015 GERONTOLOGY ГЕРОНТОЛОГИЈΑ 1/2015 GERONTOLOGY 1/2015 Часопис Геронтолошког друштва Србије Review of Gerontological Society of Serbia Година XLII Закључно са 1992. г. часопис јe публикован под називом Геронтолошки зборник

Διαβάστε περισσότερα

ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА

ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА ВОЈИСЛАВ АНДРИЋ МАЛА ЗБИРКА ДИОФАНТОВИХ ЈЕДНАЧИНА ВАЉЕВО, 006 1 1. УВОД 1.1. ПОЈАМ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ У једној земљи Далеког истока живео је некад један краљ, који је сваке ноћи узимао нову жену и следећег

Διαβάστε περισσότερα

ЕПИСКОПА КАНОНСКО ПРЕДАЊЕ

ЕПИСКОПА КАНОНСКО ПРЕДАЊЕ Jереј Жељко Р. Ђурић СЛУЖЕЊЕ ЕПИСКОПА КАНОНСКО ПРЕДАЊЕ Београд, 2011. Јереј Жељко Р. Ђурић СЛУЖEЊЕ ЕПИСКОПА КАНОНСКО ПРЕДАЊЕ Издавач: Висока школа - Академија Српске православне Цркве за уметности и консервацију,

Διαβάστε περισσότερα

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Права ктитора као изазов црквеном поретку

Права ктитора као изазов црквеном поретку Др Зоран Крстић, ванредни професор Универзитет у Београду Православни богословски факултет zorank62@gmail.com Права ктитора као изазов црквеном поретку Abstract. Поред несумњивог и никада спорног значаја

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23 6.3. Паралелограми 27. 1) Нацртај паралелограм чији је један угао 120. 2) Израчунај остале углове тог четвороугла. 28. Дат је паралелограм (сл. 23), при чему је 0 < < 90 ; c и. c 4 2 β Сл. 23 1 3 Упознајмо

Διαβάστε περισσότερα

ИСОКРАТ И ГРЧКА ПАИДЕЈА

ИСОКРАТ И ГРЧКА ПАИДЕЈА Годишњак Педагошког факултета у Врању, књига VII, 2016. Проф. др Бранко ГОРГИЕВ Филозoфски факултет Универзитет у Нишу УДК 1:82.085:37 - прегледни научни рад - ИСОКРАТ И ГРЧКА ПАИДЕЈА Сажетак: Чувени атински

Διαβάστε περισσότερα

School of Physics, University of Athens, Panepistimioupolis, Zographos 157 84, Athens-Greece ** Aстрономска опсерваторија, Волгина 7,

School of Physics, University of Athens, Panepistimioupolis, Zographos 157 84, Athens-Greece ** Aстрономска опсерваторија, Волгина 7, 27-725 Indikoplovac K. 528.425(495.02) ВАСИЛИЈЕ Н. МАНИМАНИС * ЕВСТРАТИЈЕ Т. ТЕОДОСИЈУ * МИЛАН С. ДИМИТРИЈЕВИЋ ** * Department of Astrophysics-Astronomy and Mechanics, School of Physics, University of

Διαβάστε περισσότερα

Све тог и ве ли ког Оца на шег Си ме о на Но вог Бо го сло ва,

Све тог и ве ли ког Оца на шег Си ме о на Но вог Бо го сло ва, УДК: 27-291 УДК: Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume L Број / Is sue 2/2017, стр. / pp. 249 260. Хим не бо жан ског еро са Све тог и ве ли ког Оца на шег Си ме о на Но вог Бо го сло ва,

Διαβάστε περισσότερα

ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Силабуси Oсновне студије богословља Предмет: Патрологија 2 Група: обавезни Фонд часова: 2+1 Испит: писмени Назив курса:патрологија 2 Садржај: Курс

Διαβάστε περισσότερα

САБОРНИК. Часопис Саборног храма у Крагујевцу - година V - број 13 - март ВЕЛИКИ ПОСТ

САБОРНИК. Часопис Саборног храма у Крагујевцу - година V - број 13 - март ВЕЛИКИ ПОСТ САБОРНИК Часопис Саборног храма у Крагујевцу - година V - број 13 - март 2011. ВЕЛИКИ ПОСТ Недеља Православља Преподобни Јустин Ћелијски ПОКАЈАЊЕ И ПОСТ Покајање Ето, и ти имаш пасош за рај увек у својим

Διαβάστε περισσότερα

СТРАСНА СЕДМИЦА (грчки: Μεγάλη Εβδομάδα - Велика седмица)

СТРАСНА СЕДМИЦА (грчки: Μεγάλη Εβδομάδα - Велика седмица) СТРАСНА СЕДМИЦА (грчки: Μεγάλη Εβδομάδα - Велика седмица) Последња седмица Васкршњег поста пре Пасхе - Васкрса, проводила се од најстаријих времена у најстрожем посту. Апостолске установе прописују да

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

Валентина Чизмар *1. Универзитет Привредна академија у Новом Саду, Факултет за економију и инжењерски менаџмент, Нови Сад

Валентина Чизмар *1. Универзитет Привредна академија у Новом Саду, Факултет за економију и инжењерски менаџмент, Нови Сад Са орнос 10 (2016) Α Ω 129 146 УДК 14 Кјеркегор С. 17 Кјеркегор С. DOI: 10.5937/sabornost10 10988 Прегледни чланак Валентина Чизмар *1 Универзитет Привредна академија у Новом Саду, Факултет за економију

Διαβάστε περισσότερα

Povodom. Издавач: Славица Ивошевић-Њежић, директор. Главни и одговорни уредник: Иван Јевђовић, професор. ДТП: Иван Јевђовић

Povodom. Издавач: Славица Ивошевић-Њежић, директор. Главни и одговорни уредник: Иван Јевђовић, професор. ДТП: Иван Јевђовић Povodom БАШЧАРШИЈА Једне године усред љета упути се свети Сава из кршне Херцеговине, своје миле постојбине, у равну Босну, па обишавши је сву унакрст, дође напосљетку и у Шехер-Сарајево. Бавећи се тако

Διαβάστε περισσότερα

Огњен Куртеш УДК Универзитет у Источном Сарајеву Филозофски факултет Пале

Огњен Куртеш УДК Универзитет у Источном Сарајеву Филозофски факултет Пале 1 Огњен Куртеш УДК 821.111.09-31 Универзитет у Источном Сарајеву DOI 10.7251/fil1511187k Филозофски факултет Пале У овом раду сагледаћемо роман Теса од д Урбервила кроз призму односа љубави и моћи, узимајући

Διαβάστε περισσότερα

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике део Страна пасус први ред треба да гласи У четвртом делу колима променљивих струја Штампарске грешке у четвртом издању уџбеника Основи електротехнике

Διαβάστε περισσότερα

Најљепше светосавске бесједе ученика гимназије бања лука

Најљепше светосавске бесједе ученика гимназије бања лука Најљепше светосавске бесједе ученика гимназије бања лука Издавач: Гимназија Бања Лука За издавача: Зоран Пејашиновић Уредници: Сандријела Касагић Иван Јевђовић Предговор: Проф. др Никола Мојовић Графичка

Διαβάστε περισσότερα

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5 ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017. Предмет: ЗАВРШНИ РАД Предмет се вреднује са 6 ЕСПБ. НАСТАВНИЦИ И САРАДНИЦИ: РБ Име и презиме Email адреса звање 1. Јасмина Кнежевић

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА

4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА 4. Закон великих бројева 4. ЗАКОН ВЕЛИКИХ БРОЈЕВА Аксиоматска дефиниција вероватноће не одређује начин на који ће вероватноће случајних догађаја бити одређене у неком реалном експерименту. Зато треба наћи

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 1 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

ПРЕГЛЕДНИ ЧЛАНАК. Нови Сад. UDK: :398 BIBLID: ,16(2011)1,p.21-30

ПРЕГЛЕДНИ ЧЛАНАК. Нови Сад. UDK: :398 BIBLID: ,16(2011)1,p.21-30 Б. Турањанин: КНЕЗ ОВОГ СВИЈЕТА КАО ГЛАВНИ ЛИК ДВА СРПСКА РОМАНА биљана турањанин * Нови Сад ПРЕГЛЕДНИ ЧЛАНАК REVIEW UDK: 821.163.41 04.09 821.163.41:398 BIBLID: 0353-7129,16(2011)1,p.21-30 КНЕЗ ОВОГ СВИЈЕТА

Διαβάστε περισσότερα

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 21

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 21 , 4 8 INOVACIJE u nastavi ~asopis za savremenu nastavu YU ISSN 0352-2334 UDC 370.8 Vol. 21 U»ITEySKI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU Adresa redakcije: U~iteqski fakultet, Beograd, Kraqice Natalije 43 www.uf.bg.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

Одговор Таласију XXII

Одговор Таласију XXII УДК: 271.2-284 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLV Број / Is sue 3/2012, стр. / pp. 469 478. Одговор Таласију XXII Quaestiones ad Thalassium XXII Maximus Confessoris Св. Максим Исповедник

Διαβάστε περισσότερα

2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван

2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван 2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван Човек је за своје потребе градио куће, школе, путеве и др. Слика 1. Слика 2. Основа тих зграда је често правоугаоник или сложенија фигура (слика 3). Слика 3.

Διαβάστε περισσότερα

ДИКТАТУРА ДЕЧАКА И КУЛТУРА НОВОГ ТАЛАСА

ДИКТАТУРА ДЕЧАКА И КУЛТУРА НОВОГ ТАЛАСА 316.75(497.1):78.067.26 Александар ПЕТРОВИЋ Универзитет у Београду ДИКТАТУРА ДЕЧАКА И КУЛТУРА НОВОГ ТАЛАСА Нови талас као концептуални подухват започиње 1979. пројектом Дечаци, који у тренутку проласка

Διαβάστε περισσότερα

Јаков Игњатовић. Милан Наранџић

Јаков Игњатовић. Милан Наранџић Јаков Игњатовић Милан Наранџић Јаков Игњатовић Милан Наранџић Copyright PortaLibris, 2017. Сва права задржана укључујући право на репродукцију у било ком облику у целости или делимично. Први део Тридесет

Διαβάστε περισσότερα

Михаи Коман - Румунија

Михаи Коман - Румунија 2/2012 Свети Јован Златоусти Свети Јефрем Сирин Драган Поповић Зоран Крстић Борис Ничипоров Алексиј Умински Небојша Ђокић Оливера Думић Горан Живковић Васкршња посланица епископа шумадијског Г. Јована

Διαβάστε περισσότερα

Есхатолошко-историјске димензије постојања у делима Дионисија Ареопагита и Максима Исповедника

Есхатолошко-историјске димензије постојања у делима Дионисија Ареопагита и Максима Исповедника Универзитет у Београду Православни богословски факултет протођакон мр Предраг З. Петровић Есхатолошко-историјске димензије постојања у делима Дионисија Ареопагита и Максима Исповедника докторска дисертација

Διαβάστε περισσότερα

Истина и легенда о Исусу Христу

Истина и легенда о Исусу Христу Истина и легенда о Исусу Христу ецхо Copyright 2002. by Марко Крајшић. All rights reserved. 2 Истина и легенда о Исусу Христу 1. Ко је био Исус Христ, или како га још зову Исус Крист, Исус Христос (латински:

Διαβάστε περισσότερα

Освећење цркве Светог Луке Кримског у Малим Пчелицама

Освећење цркве Светог Луке Кримског у Малим Пчелицама ИЗДАЊЕ ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ 3/2016 Цена 150 динара Новоосвећене цркве у Пчелицама, Винчи и Илићеву цама, Винчи и Илићеву Јеромонах Григорије, Лазар Кубат, Сергеј Епифанович, Н. Д. Абрацумов, Саша Антонијевић

Διαβάστε περισσότερα

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( ) ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА

Διαβάστε περισσότερα