Балнеолошка класификација минералних вода Србије

Transcript

1 7 Srp Arh Celok Lek. 01 Jn-Fe;11(1-:7-80 DOI: 10.98/SARH1007K ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC:.7(97.11 Балнеолошка класификација минералних вода Србије Оливера Крунић, Станко Сорајић Департман за хидрогеологију, Рударско-геолошки факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија КРАТАК САДРЖАЈ Увод Приказана балнеолошка класификација узима у обзир све основне генетске типове и видове минералних вода независно од њиховог места појављивања и практичног значаја. На примеру ми не рал них во да Ср би је по ка за на је мо гућ ност ње не при ме не, уз бр жу, тач ни ју, јед но став ни ју и, што је најважније, обједињену стручну оцену минералних вода с лековитог аспекта. Циљ ра да Циљ рада је био да се прикажу комплексност и међусобна повезаност свих активности при от кри ва њу основ не ве зе и за ко но мер но сти на ре ла ци ји хи дро ге о ло шке сре ди не и здра вља човека. Методе рада Сва досадашња дугогодишња детаљна геолошка, хидрогеолошка, хидрохемијска, балнеолошка и бројна друга истраживања мултидисциплинарног типа, са својим специфичним методама и резултатима истраживања, уз њихову анализу и синтезу, послужила су као основа за израду рада. Резултати Из пре гле да до са да шњих кла си фи ка ци ја очи глед но је да се њи хо вим упо ре ђи ва њем мо гу на ћи за јед нич ки еле мен ти, али не и аде кват но ис ко ри шћа ва ње при за сни ва њу кла си фи кационих схема, из чега проистиче констатација да је мало свеобухватних класификација које одражавају услове формирања, постојања, обнављања и истицања минералних вода, што је основа за примену у балнеологији. За кљу чак При ме ном ове кла си фи ка ци је сви ко ји се ба ве ис тра жи ва њем и ко ри шће њем ми нералних вода представљали би их и третирали на јасан, прегледан и обједињен начин, заснован на научно потврђеним основама. Кључне речи: хидрогеологија; генеза; балнеологија; минералне воде; класификација; Србија Correspondence to: Oliver KRUNIĆ Rudrsko-geološki fkultet Đušin 7, Beogrd Srij krunico@open.telekom.rs УВОД Балнеолошка кла си фи ка ци ја још ни је дожи ве ла од го ва ра ју ћу при ме ну. Ипак, то не умањује њен значај на садашњем нивоу познавања појава и лежишта минералних, термалних и термоминералних вода. Нај кра ће ре че но, струк ту ра кла си фи кације подразумева: 1 геохемијску и геолошку средину и типичне комплексе стена у оквиру ко јих се фор ми ра ју ми не рал не во де; основни јонски и гасни састав минералних во да, као и по ме ну те спе ци фич не ми крокомпоненте; вероватно, примарно порекло вода; основне и специфичне процесе формирања хемијског састава вода; вероват ну тем пе ра ту ру раз ли чи тих ти по ва вода; и геохемијски немогуће типове вода, чије је постојање у одређеним геохемијским условима немогуће или мало вероватно. ЦИЉ РАДА Хи дро ге о ло ги ја, због оби ља ко ри сних података о маломинерализованим и минералним, термалним и термоминералним водама у резултату свих истраживања, пружа велики број информација који говоре о њиховом неоспорном утицају, како на очување здравља човека, тако и на лечење оболелих особа, које се већ вековима примењује у бројним ба ња ма Ср би је. Циљ овог ра да био је да се прикаже класификација која узима у обзир све основне типове минералних вода које налазимо у ма Србије, независно од места појављивања и практичног значаја. У томе је генетска класификација послужила као основа за балнеолошку, што је радом доказано. МЕТОДЕ РАДА У свим наукама важи начело да од предмета ис тра жи ва ња за ви си и на уч на ме то да ко ја је за то по год на, за пра во, онај сми шље ни по сту пак ко јем је свр ха да се по мо ћу ње га реши постављени проблем. За проучавање тако сложених појава као што су минералне воде морају се примењивати многе методе, ко је су при том и раз ли чи те, а нај че шће се за ре ша ва ње ко ри сти ве ћи број ме то да за једно, тј. одговарајућа методологија истражива ња. Мно ге од њих раз ви ле су се у окви ру других наука, најчешће су служиле за изучавање проблематике која није у суштини хидрогеолошка, али су имале извесно хидрогеолошко значење, каква је и тема којом се бави овај рад. Избор методологије истражива ња био је усло вљен по ста вље ним ис траживачким задатком, а то је: што потпуније упознавање појава и лежишта минералних вода, посебно оних које, с аспекта коришћења у лековите сврхе, заслужују посебну па-

2 Srp Arh Celok Lek. 01 Jn-Fe;11(1-: жњу. Радом су обухваћена лабораторијска и теренска истраживања. Пратила су их и одговарајућа теоретска истраживања ради уопштавања постигнутих резултата и одређивање смерница будућих истраживања кроз израду студија, пројеката, графичке документације и сл., као осно ве за кон ти ну и ра ну над град њу у ис траживању и проучавању. Студија је обухватила: А Претходна истраживања при ку пља ње, ода бир, ана ли за и ре ин тер прета ци ја по сто је ће пу бли ко ва не и фон дов ске документације (за више од 00 регистрованих по ја ва ми не рал них, тер мал них и тер мо ми нералних вода Србије; при ку пља ње нео п ход них под ло га и ре ин терпретација постојеће публиковане и фондовске литературе; неопходне подлоге за даља истраживања (основне и наменске карте; дефинисање маршрута за извођење теренских истраживања Б Теренска истраживања ме ре ње из да шно сти, основ ни па ра ме три физичких својстава и хемијског састава минералних вода; узорковање за израду скраћених и комплетних хемијских анализа минералних вода В Лабораторијска истраживања израда хемијских, гасних, радиоактивних, бактериолошких, микробиолошких и изотопских анализа минералних вода Г Кабинетски рад об ра да, ана ли за и ин тер пре та ци ја до би је них података у ранијим фазама истраживања. На кон ових фун да мен тал них хи дро ге о ло шких истраживања, која су трајала неколико десетина година, прикупили су се подаци неопходни за формирање класи фи ка ци о не схе ме. При мен љи ви део је у над ле жности балнеологије, гране медицинских наука. РЕЗУЛТАТИ На територији Србије, у оквиру шест хидрогеолошких рејона (Слика 1, издвојене су одређене класе и поткласе минералних вода на основу анјонског и катјонског са ста ва, као и гру пе, под гру пе и ти по ви ми не рал них вода с балнеолошког аспекта, чега досад у пракси није било. Класификација Иванова [, ] применљива је и прилагођена нашим искуствима и потребама (Табела 1. Рејон Дакијског басена (1 Досад нису регистроване појаве природног истицања минералних, термалних и термоминералних вода, мада се у раду Лека и сарадника [] помиње извор минерал не во де са 9,08 g/l сувог остатка који је изградњом Хидроелектране Ђердап потопљен. Слика 1. Хидрогеолошки рејони Србије Figure 1. Hydrogeologicl regions of Seri Табела 1. Основне балнеолошке групе вода [] Tle 1. Generl lneologic groups of wter [] Групе Groups Без специфичних компонената и својстава A Contining no specific components nd chrcteristics B (CO ronted (CO V G D E Ž Сулфидне (H S, HS Wter contining hydrogen sulfide (H S, HS Гвожђевите (Fe, арсенске (As и с високим садржајем n, Cu, Al, Zn Ferriferous wter (Fe, wter contining rsenic (As nd wter with high content of n, Cu, Al, Zn Бромне (Br, јодне (J и с високим садржајем органског материја Wter contining romine (Br, iodine (I nd wter with high content of orgnic mtter Радонске (Rn Wter contining rdon (Rn Силицијумске терме (H SiO, HSiO Therml wter with silicon content (H SiO, HSiO Основне подгрупе према гасном саставу Bsic sugroups on the sis of gs composition Азотне Wter contining nitrogen v v Метанске Wter contining methne ronted Азотне Wter contining nitrogen Метанске Wter contining methne ronted Aзотне Wter contining nitrogen ronted Aзотне Wter contining nitrogen Метанске Wter contining methne Aзотне Wter contining nitrogen ronted Азотне Wter contining nitrogen Метанске Wter contining methne ronted

3 7 Крунић О. и Сорајић С. Балнеолошка класификација минералних вода Србије Рејон Карпато-балканида ( Према гасном саставу, припадају азотној подгрупи, са са др жа јем од 80% до 90% за пре ми не, осим по ја ве у Нересници, која припада подгрупи слабо угљокиселих вода. Сулфидних вода (група В практично нема јер није утврђен садржај сумпорводоника и водоник-сулфи да ве ћи од 10 mg/l. При пад ност во да гру пи Г је слабо изражена, с вероватноћом за њену појаву у оквиру распрострањења орудњених зона. У групи Д има знат них од сту па ња. Са др жа ји бро ма и јо да су ма њи од, тј. mg/l. Према садржају брома, истиче се појава у Нересници. Од халогених елемената, повишени са др жај флу о ра ја вља се у: Не ре сни ци, Шар ба нов цу, Сумраковцу и Николичеву. Радонских вода (група Е има у Со ко ба њи, Ни шкој ба њи и Миљ ков цу. Гру пи Ж или тзв. си ли ци јум ским тер ма ма, без по себ но наглашеног садржаја силицијум-диоксида, припадају воде: Шарбановца, Брестовачке бање (0 mg/l, Сумраковца ( mg/l, Малог Лаола и Гамзиградске бање, са садржајима 0 0 mg/l (Та бе ла [, 7]. Ми не рал не во де ре јо на Кар па то-бал ка ни да има ју минерализацију до 1 g/l, термалне су, с температуром 0 C, ph вред но шћу, 8,, пре те жно хи дро карбо нат не кла се, кал ци јум ске или кал ци јум ско-маг незијумске поткласе (Табеле и. Рејон Српског кристаластог језгра ( У овом ре јо ну нај ве ћи број по ја ва ми не рал них во да припада групи, односно подгрупи угљокиселих вода 19, док подгрупи азотних припада десет појава. Нема по ја ва ко је би се свр ста ле у гру пу В (сул фид них вода зато што је садржај ових компонената низак (<10 mg/l, али је постојање H S и HS доказано у Кулинској бањи, Сувој чесми, Туларској бањи, Сијаринској бањи, Врањ ској ба њи и др. У гру пи Г су, пре све га, по ја ве ми не рал них во да с на гла ше ним са др жа јем гво жђа: Мирашевац, Својиново, Ђавоља варош, Туларска, Сијаринска и Бујановачка. С повишеним садржајем мангана одликују се воде у Орашју, Мирашевцу и Ђавољој вароши. С наглашеним садржајем Al O истичу се Паланачки кисељак, Ђавоља варош и Бујановачка, док се повишен садржај цинка везује за Ђавољу варош, Ве ли ку вр би цу и Це ро вац. У гру пи Д не ма во да с изразито наглашеним садржајем брома, али се повећаним садржајем одликују појаве у Југову, Паланачком кисељаку и Церовцу, али далеко испод предвиђене норме. У гру пу бор них во да, са са др жа јем ве ћим од mg/l, могу се сврстати и воде у Југову, Паланачком кисељаку, Жареву, Сувој чесми, Вучкој бањи и Сијаринској бањи. Слично је и са садржајем јода, али зато садржај флуора од пре ко mg/l сврстава их у флуорне воде: Паланачки кисељак, Сува чесма, Врањска и Бујановачка. Повишен садржај стронцијума везан је за Југово, Жабаре, Туларску и Сијаринску бању (више од mg/l; вредности 1,,1 mg/l су за садржај литијума Југово, Ломница, Туларска и Бујановачка. Присутност вода групе Е, а радонске посебно, углавном није типичан за минералне воде овога рејона (норма је 18 Bq/l. У гру пу Ж, тј. у силицијумске воде са садржајем SiO већим од 0 mg/l, припадају воде следећих : Паланачки кисељак, Орашје, Рибарска, Кулинска, Вичка, Пролом и Врањ ска ба ња (Та бе ле и [, 7]. Ми не рал не во де Срп ског кри ста ла стог ба се на су, изузев Ђавоље вароши и Југова, са минерализацијом преко g/l. То су хлад не и тер мал не во де с тем пе ра туром од 10, до 9 C и ph вред но шћу од, (Ђа во ља ва рош, Про лом ба ња до 9 (Ри бар ска и Ку лин ска. Нај ве ћи број по ја ва при па да кла си хи дро кар бонатних вода натријумске и калцијумско-магнезијумске поткласе или класи хидрокарбонатно-сулфатних вода, та ко ђе на три јум ске или кал ци јум ско-маг не зи јум ске поткласе (Табеле и. Рејон Шумадијско-копаоничко-косовске области ( Ви ше од по ло ви не ана ли зи ра них по ја ва, по осно ву гасног састава, припада групи угљокиселих вода, док оста ле по ја ве при па да ју азот ном ти пу. За раз ли ку од претходних рејона, у овоме могу да се издвоје сулфидне во де, гру па В. То су ми не рал не во де Ма та ру шке и Ба ње Сла ти не. Гру пи Г при па да ле би по ја ве мине рал них во да са са др жа јем Fe O ве ћим од 0 mg/l: Кру ше ви ца, Жа ре во, Ки се ла ба ња, По клек, Но са ње, Бе лан це, Ки се ла во да. Си ту а ци ја са гру пом Д и садржајем флуора већим од mg/l је следећа: Партизани, Танкосића Слатина и Вреоци. Групи Д припадају воде Кораћичке бање због садржаја јода од mg/l. Више од mg/l HBO имају воде у Селтерсу, Бањи Слатини, Ма го ву, Кур шу млиј ској ба њи, Кло ко ту, Гој бу њи, Носању, Житињу, Баљевцу, па се могу издвојити у борне воде. Изразито радонских вода (група Е у овом рејону нема. Изнад границе од 18 Bq/l налазе се воде у Брајковцу и Понешу. Групи Ж, силицијумским водама, припадају воде са садржајем SiO ве ћим од 0 mg/l: Пар ти за ни, Оњег, Га ра ши, Бу ко вич ка ба ња, Вр њач ка Снежник, Бели извор, Јошаничка, Луковска и Куршумлијска, Љушта, Кисела, Поклек, Носа ње, Кло кот ба ња и Ки се ла во да (Та бе ле и. Тре ба истаћи да више од појаве одликује повишени садржај ове компоненте, чије су границе 0 0 mg/l. Наглаше ни са др жај строн ци ју ма од пре ко mg/l од ли ку је воде у Лештанима, Рудовцима, Чибутковици, Житињу и Црнишеви. Више од mg/l литијума специфичне су за Селтерс, Чибутковицу и Буковичку бању [, 7]. Пре ма то ме, по ја ве овог ре јо на има ју ми не рализацију мању од g/l, 19 појава минерализацију g/l, 11 по ја ва g/l, а шест минерализацију већу од g/l. Три де сет по ја ва су хлад не во де, 1 има по ви ше ну тем пе ра ту ру до 0 C, има ју тем пе ра ту ру 0 C, а 10 ве ћу од C. Вред ност ph јед не по ја ве је ма ња од,, по ја ве су бла го ки се ле во де са ph,,8, а 1 по ја ва је у гра ни ца ма не у трал них,8 7,; сла бо алкалним водама припада 1 појава, а алкалном типу doi: 10.98/SARH1007K

4 Srp Arh Celok Lek. 01 Jn-Fe;11(1-: Табела. Одлике најзначајнијих појава минералних вода у Србији Tle. Chrsteristics of the most importnt springs of minerl wters in Seri Бр. No Појаве Occurence Бања Кањижа Knjiž Sp Јунаковић Junković Sp Бечеј Bečej Врдник Vrdnik Бања Селтерс Selters Sp Паланачки кисељак Plnčki kiseljk Љиг Ljig Sp Бања Ковиљача Koviljč Sp Буковичка Bukovic Sp Горња Трепча Gornj Trepč Овчар Ovčr Sp Врњачка Vrnjčk Sp Матарушка trušk Sp Богутовац Bogutovc Рибарска Rirsk Sp Брестовачка Brestovčk Sp Гамзиградска Gmzigrdsk Sp Соко Soko Sp Прибојска Priojsk Sp Луковска Lukovsk Sp Нишка Nišk Sp Јошаничка Jošničk Sp Куршумлијска Kuršumlijsk Sp Пролом Prolom Sp Сијаринска Sijrinsk Sp Новопазарска Novopzrsk Sp Звоначка Zvončk Sp Врањска Vrnjsk Sp Бујановачка Bujnovčk Sp Николичево Nikoličevo Сува чесма Suv česm Шарбановац Šrnovc Миљковац iljkovc Звоначка Zvončk Sp Ргошка Rgošk Sp Бања Врујци Vrujci Sp Богатић Bogtić Дубље Dulje Литолошки састав Lythologicl structure TDS (g/l Основни генетски тип Bsic genetic type Температура ( C Temperture ( C Издашност (l/s Well yield (l/s Степен истражености Level of reserch S U S.8-. Cl U S.0 Cl- - U L 1.9 -SO -g, U L 7.,Cl- 0 0 U L 8,Cl- 0 P, U S 1. - U L 1. -,,g 0 0 U L. - 1 U V 0.7 -g, 7 U L 0.7 -,g 8 0 P, U.9 - U V 1. -,g 1 7 U S 0.0 -g, 10 R, G 0.,SO- 7 U V 0.71 SO -, U L 0.,Cl U L 0. -,g U L 0. -,g 70 U L 1.9 -,g, 7 1 U L U G,.,Cl P, U L,, V.1-1 P V U P, U L P, U L N G, 1.,SO P, U S, G.8-7 U V R. - P V.1,SO - 9 R L.8 -,g - N L N L.0 -,g 0 - R L. -,g 7 P L P L P Укупно Totl L кречњаци; S пескови; G гранити; метаморфити; V вулканити; N идентификован локалитет, неоцењен; R регионална оцена; P започета детаљна истраживања; U комерцијално коришћење L limestone; S snd; G grnite; metmorphyc rocks; V volcnic rocks; N unidentified loclity, unevluted; R regionl evlution; P strted detiled reserch; U commercil use 9

5 7 Крунић О. и Сорајић С. Балнеолошка класификација минералних вода Србије Табела. Генетска и балнеолошка класификација минералних вода Србије према класификацији Иванова [] Tle. Genesis nd lneologicl clssifiction of minerl wters in Seri ccording to Ivnov clssifiction [] Рејон Локалитет Region Loclity Формула хемијског састава Chemicl formul T ( C Класа Clss Поткласа Гасни састав Suclss Gs composition Специфичне компоненте Prticulr composition Класификациони индекс Clssifiction index Брестовачка Brestovčk Sp Соко Soko Sp Нишка Nišk Sp Рибарска Rirsk Sp Пролом Prolom Sp Сијеринска Sijerinsk Sp Врањска Vrnjsk Sp Бујановачка Bujnovčk Sp Бања Селтерс Selters Бања Selters Селтерс Sp Буковичка Bukovičk Sp Љиг Ljig Sp Горња Трепча Gornj trepč Матарушка trušk Sp Богутовачка Bogutovčk Sp Врњачка (Топли Vrnjčk Sp SO Cl9-11 0,8-0, Q=1 +K g SO17 0, Q>10 g 80SO11Cl9 0,7-0,1 Q>9 g +K 0, SOCO19 Q>0,0 +K,-,8 1, 0,17 9 8Cl8 Q=0, +K SO Q>0,0 +K g SOCl8 Q>0,0 +K SO - (III - ( N n, Zn, SiO, Sr; B II IN N III I (SiO (II -g ( N SiO, Sr, Rn, R; B II IN N III I (SiO 19. B II IN N 9.1 (II (1 N SiO, Sr, Rn, R; II I1 (SiO 8 (II ( N - O F, SiO B I-III IN N -O II I (F,SiO. (II ( N - O Rn, SiO B I IN N -O II I (SiO,Rn 1 7 -SO (III ( CO F, Fe, Sr, Li, R, n, R B I-III ICO III I (F,Fe,Sr,R 100 -SO (III ( N F, H S, Al, Sr, Li, n,sio B I-III IN N III I (H S,SiO 9 ICO,9 Q,0 B I. +K (II ( CO F, Li, Sr, R, Cu, SiO 9 II I (Sr,R,SiO 0,8 7,-8,0,-,0 Cl Q>,0 +K 9 98 Q>,0 +K K g 0, 7 0 g Q>,0 Q>0, Cl (VII (1 CO F, Br, Li, Sr, R, B, R,HBO, SiO B III ICO VII V I1 (F,Br,SiO 1 1 (II ( CO R, F, Li, Sr, R, B, Rn, SiO B II-III I- ICO II I (R,F,SiO 0 (II ( N F, Li, Sr, n, Zn, SiO B II IN N II I (SiO 1 (II g- ( N Cs, Sr, SiO B II-III I- IN N II I (Cs,Sr,SiO 87Cl10 I- IN 1,9-1,8 Q>10,0 B II-III N 1.8 +K7g (II -g ( N H S, F, Cs, Sr, Li, R, n, SiO 1 II I (H S,F,SiO 0, 1,77 9 g +K Q>,0 +K g Q>,0 19 (II g- - B III-IV I-IV N N ( H S, R, F, Sr, SiO II I (H S,R,Fe B III-V I-V CO (II ( CO Sr, Li, R, B, Cs, F, SiO II I (Sr,Li,R,SiO Јошаничка Jošničk Sp 0, CO + 70Cl1SO10 Q>0,0 +K g (II -g- ( B II IN N N H S, F, SiO II I (H S,F,SiO Луковска Lukovsk Sp 1, 87SO7 +K g 1 Q>0,0 1 (II -g- ( B III-V I-V CO CO H S, F, Sr, Li, Zn, As, SiO II I (H S,F,SiO Куршумлијска Kuršumlijsk Sp,1 9 Q>10,0 +K g 8 7 B III-V I-V CO 7 8 (II ( CO H S, F, Li, Sr, HBO, SiO II I (H S,F,SiO Новопазарска Novopzrsk Sp 1,7 9 +K g Q>,0 B III-V I-V N 0 (II ( N H S, R, F, Li, Sr, R, Cs, SiO II I (H S,R,F Бањска Bnjsk 1, 7Cl1 Q>, +K g (II ( N H S, F, Li, B, Sr, SiO B II-V I-V N II I (H S,F,SiO Бања Врдник Vrdnik Sp 0,89 77SO1 g +K Q>,0 (II g-- ( B III-IV I-IV N N F, Sr, B, Li II I (F,Sr,B Бања Ковиљача Koviljč Sp 1, 79Cl0 +K g Q>0, Cl (VII --g ( B III-IV I-IV N N H S, Sr, Li, R VII V I (H S,Sr,Li Радаљска Rdljsk Sp 0,18 CO + 78Cl1 Q>,0 +K 89 B I IN N 1. 0 (II ( N H S, F, Li, R, SiO II I (H S,F,SiO Овчар Ovčr Sp 0, g 90 0 Q>0,0 B II-IV I-IV N 8 (II -g ( N H S, Sr, SiO II I (H S,Sr,SiO doi: 10.98/SARH1007K

6 Srp Arh Celok Lek. 01 Jn-Fe;11(1-: Прибојска Priojsk Sp 0, g Q>0,0. (II -g ( N SiO, R B II IN N II I (SiO,R 9 Cl (VIII (1 CH F, Br, J, Fe, R, Sr, B, HPO B III ICH VII I (F,Br,J Бања Меленци elenci Sp 1, Cl Q=0, +K Бања Кањижа Knjiž Sp 1,-, CO +K Q=,0 7. (II ( CH F, Sr, B, HBO, SiO B III ICH II I (F,HBO,SiO.9 Cl- (VII (1 CH HBO, SiO, Sr, B B III ICH VII I1 (HBO,SiO Јунаковић Junković Sp,-, Cl +K 9 Q>1,0 четири појаве са ph ве ћим од 8,. Пре ма га сном са ставу, реч је о угљо ки се лим и азот ним во да ма. По себ но се ис ти чу ки се ља ци хи дро кар бо нат но-на три јум ског, хидрокарбонатно-калцијумско-магнезијумског типа и хидрокарбонатно-магнезијумског типа. Класа хидрокарбонатних вода, у оквиру које је поткласа натријумских вода, заузима доминантно место; следи поткласа калцијумско-магнезијумских, натријумско-калцијумских, магнезијумско-натријумских, магнезијум-калцијумских и калцијумских вода. Од осталих класа треба поменути хидрокарбонатно-хлоридне, с натријумском пот кла сом, уз на три јум ско-маг не зи јум ске, од но сно магнезијумско-калцијумске (Табеле и. Рејон Динарида западне Србије ( То је ре јон у окви ру ко јег пре о вла ђу је азот ни тип вода ( по ја ве, у од но су на угљо ки се ле, ко је су ре гистро ва не на ло ка ли те та. Из ра зи тих пред став ни ка гру пе В не ма ја вља ју се, али ис под пред ви ђе них граница. У групи Г, од свих компонената, истиче се са др жај Al O у во да ма у Че че ву и Сту де ни ци, са више од 10 mg/l. Исто је и са гру пом Д. Пре ма из ра зитој заступљености брома истичу се воде у Котроману (ви ше од mg/l. Са са др жа јем пре ко mg/l флуора су воде: Рајчиновића, Слатински кисељак и Негришори (флуорне воде према класификацији. У групу Е могу да се издвоје неке појаве радонских вода; то су во де Де жа ве, Цер ске сла ти не и Ба ње Ба да ње. У гру пи Ж не ко ли ко по ја ва пре ла зи гра нич не вредно сти: Цер ска сла ти на, Ду бо во и Пећ ка ба ња. Ви ше од 10 mg/l метаборне киселине имају воде у Котражи, При лич ком ки се ља ку, Рај чи но ви ћа ба ње и Че че ву (Та бе ла [, 7]. Одлике овог рејона су: минералне воде са минерализацијом мањом од 1 g/l 7 по ја ва, док је пет по ја ва са ми не ра ли за ци јом ве ћом од g/l. Два де сет по ја ва има тем пе ра ту ру до 1 C, а де сет тем пе ра ту ру ве ћу од C. При ро ду сла бо ки се лих во да (пх,,8 има 0 по ја ва, а бла го ал кал них 8. На осно ву га сног са ста ва пре о вла ђу је азот ни тип во да (, док су по ја ве угљо ки се ле. На осно ву ма кро са ста ва нај ве ћи број при па да хи дро кар бо нат ној кла си (0 по ја ва, са до ми нант ним уче шћем пот кла се на три јум ских вода и пот кла сом кал ци јум ско-маг не зи јум ских во да (Та бе ле и [, 7]. Рејон Панонског басена ( Ово је рејон угљоводоничних вода, иза којих су, према учесталости, воде азотног типа и угљокиселе воде. За овај ре јон је ти пич но по сто ја ње во да гру пе В (сулфидне воде, с повишеним садржајем H S и HS, у опсегу 11 mg/l. Водама из групе Г (гвожђевите, арсенске није поклоњена пажња, али се очекује да оне постоје. За разлику од претходне групе, воде групе Д (бромне, јодне, с високим садржајем органских материја имају много запаженије место. У минералним водама Панонског ба се на при мет не су и тзв. жу те во де из во до носних хо ри зон та до око 0 ме та ра, ко је су по сле ди ца повишеног садржаја органских материја. Најчешће се сре ћу сле де ће ор ган ске ма те ри је: ор ган ске ки се ли не (карбоксилна, нафтенска и хуминска, феноли, органска једињења сложеног хемијског састава, минерална уља, масти и полициклични ароматични угљоводоници и аро ма ти. Као при мер ми не рал них во да с по вишеним садржајем флуора могу послужити воде Бање Русанде и Бање Кањиже. Воде с повишеним садржајем брома јављају се у Кули, Пригревици, Маглићу, Русанди и дру гим ме сти ма. Ово је ре јон и јод них во да (Ку ла, Пригревица, Маглић, Бачки Моноштор. Када су у питању воде групе Е (радонске, посебних истраживања ни је би ло, али на осно ву рас по ло жи вих по да та ка по зна то је да су и оне за сту пље не и да је, по пра ви лу, њихов садржај низак да би се издвојиле у посебну групу. Минералне воде групе Ж такође постоје и, према тим параметрима, сврставају се у групу силицијумских во да (ви ше од 0 mg/l: Врбица, Пригревица, Хоргош, Цр на Ба ра, Бач ки Мо но штор (Та бе ла. Ово је и ре јон с повећаним садржајима Sr, Li, B, HBO и HPO [, 7]. Минералне воде Панонског басена се одликују минерализацијом од више од g/l. На основу гасног састава, ово је рејон угљоводоничних вода, хидрокарбонатне и хлоридне класе с одговарајућим поткласама, с натријумском поткласом, изузетно с натријумско-калцијумском, односно амонијум-натријумском поткласом (Табела. Ове воде имају повишене вредности ph, а у ду бљим деловима Панонског басена могу се очекивати воде с температуром већом од 0 C, односно у опсегу C [, 7]. С балнеолошког аспекта, најважније компоненте лековитих вода Панонског басена су: јод, бром, силицијум, стронцијум, литијум, бор, флуор и органске материје. Метасилицијумска и метаборна киселина чест су пратилац минералних лековитих вода Панонског басена.

7 78 Крунић О. и Сорајић С. Балнеолошка класификација минералних вода Србије Табела. Преглед класа и поткласа минералних вода Србије у оквиру издвојених рејона Tle. Review of clsses nd suclsses of minerl wters in Seri in the selected regions Рејон Region Класа Clss g g g g Поткласа Suclss g g g g g g NH + H Fe Σ Рејон Карпатобалканида Region with rpthin Blcnides Рејон Српског кристаластог језгра Serin Crystl Core Region Шумадијскокосовскокопаоничка област Šumdij- Kosovo- Koponik Region Рејон Динарида западне Србије Region with dinrides in Western Seri Рејон Панонског басена Pnnonin Bsin Region Укупно (% Totl (% -SO 1 0 SO - -Cl-SO -SO 7 SO - -Cl Cl-SO SO Cl -Cl SO SO -Cl Cl -SO Cl Cl 1 -Cl 1 Cl- 1 Cl (. 1 (0.99 (1. (1. (.0 11 (. (0.8 9 (.70 (0.8 ( (7.0 8 (. (.7 7 (.88 1 (0.1 (0.8 (100.0 У већим концентрацијама јављају се у мезозојским, миоценским и понтијским водама. Ове воде веома су цењене у све ту и мно ге европ ске ба ње успе шно их ко ри сте. ДИСКУСИЈА Досадашња балнеолошка пракса код нас користила је класификацију Квентина (Quentin из 198. го ди не ко ја одражава типизацију минералних вода као лековитих, а сви наведени критеријуми (осим температуре односе се на минералне воде на месту њиховог коришћења (купатило, чаша, боца, бивета на дан коришћења, што сматрамо највећим недостатком []. Према мишљењу Квентина, све минералне воде се деле у четири групе (А, Б, В и Г, а у окви ру њих из дво је не су, на осно ву јонског и гасног састава, подгрупе. Ова класификација одражава типизацију минералних вода као лековитих. При ме ри ка те го ри за ци је не ких ми не рал них во да на територији Србије на основу класификације Квентина су: Врањска натријум-хидрокарбонатна сулфидна, флуоридна и сулфидна хипертерма; Бања Ковиљача натријум-калцијум-магнезијум хидрокарбонатна, сулфидна хипотерма; Бујановачка натријум-хидрокарбонатна флуоридна, сулфидна, угљенокисела хипертерм; Буковичка натријум-хидрокарбонатна, флуоридна, угљено-кисела хомеотерма; Матарушка натријум-магнезијум-хидрокарбонатна, флуоридна и веома сулфидна хипотерма; Бечеј натријум хидрокарбонатна, хлоридна, јодна и сулфидна хипертерма []. Напомињемо да је Квентинова класификација изу зет но по јед но ста вље на ка да је у пи та њу свр ста ва ње вода у одређене групе на основу макросастава, о чему је било речи. С балнеолошког становишта, критеријуми су прилагођени аутохтоним потребама дате територије. Резултати досадашњих хидрогеолошких истраживања омогућили су издвајање хидрогеолошких рејона на те ри то ри ји Ср би је, као и основ них ге нет ских типо ва ми не рал них во да, што је по слу жи ло као осно ва за кла си фи ка ци ју во да на осно ву хе миј ског са ста ва. На те ри то ри ји Ср би је, тј. на ње них шест из дво је них ре јо на, пре о вла ђу ју од ре ђе не кла се и пот кла се ми нералних вода на основу анјонског, односно катјонског састава. Ова подела територије Србије на хидрогеолошке рејоне урађена је имајући у виду следеће елементе: историјско-геолошки процеси, структурно-геолошки doi: 10.98/SARH1007K

8 Srp Arh Celok Lek. 01 Jn-Fe;11(1-: Геохемијска средина Geochemicl environment Класа воде Wter clss услови, литофацијалне карактеристике, геоморфолошки, фи зич ко-ге о граф ски, хи дро граф ско-хи дро лошки, хи дро ме те о ро ло шки, хи дро ге о ло шки и слич ни усло ви сре ди не [1]. Да кле, ге о ло шки и ге о хе миј ски услови који постоје у земљиној кори су основа класификације. Њима се објашњава генеза главних типова ми не рал них во да са ге о хе миј ским усло ви ма сре ди не где се фор ми ра ју и од ре ђе них ком плек са сте на. Све минералне воде, у зависности од састава, особина, значаја с лековитог аспекта, сврстане су у седам основних балнеолошких група, што је приказано у раду. Ле ко ви та вред ност при ме не ра зних ми не рал них во да за ви си од ве о ма сло же них и ве ћи ном не раз јашње них фак то ра. Пре ма са мом хе миј ском са ста ву ових во да, она мо же тек да се на слу ти за по је ди не случа је ве, а по у зда но се од ре ђу је на осно ву прак тич них ис ку ста ва, што се кроз ду же вре ме сти че од мно штва болесника на којима лекари балнеолози контролишу дејство употребљене минералне воде. Специфична погодност неке минералне воде за лечење од појединих бо ле сти (тзв. спе ци фич не ин ди ка ци је, сте пен ње не ле ко ви то сти и на чин ко ри шће ња (пи је њем, ку па њем или лежањем у њој, удисањем њених испарења, мазањем бла том пе ло и дом ко ји је њом за си ћен мо гу се одредити само из великог броја статистичких података о стеченим искуствима. Разни табеларни прегледи лековитих компонената минералних вода који се често цитирају у стручној литератури могу да послуже само за начелну оријентацију о могућем лековитом значају по је ди них са сто ја ка, али ни ка ко о ствар ној ле ко вито сти ми не рал них во да. Пред ло же на бал не о ло шка класификација узима у обзир све основне видове минералних вода, независно од њиховог места појављивања и практичног значаја. Интерпретација (читање класификационог индекса дата је на слици. ЗАКЉУЧАК Поткласа воде Wter suclss Комплекс стена Rock complex Минерализација воде Wter minerliztion Гасни састав Gs composition Специфичне компоненте Specific components Слика. Интерпретација (читање класификационог индекса Figure. Interprettion (reding of clssifiction index На примеру минералних вода Србије показана је могућ ност ње не при ме не, уз бр жу, тач ни ју, јед но ставни ју и, што је нај ва жни је, об је ди ње ну струч ну оце ну ми не рал них во да с ле ко ви тог аспек та. Исто вре ме но, балнеологија би развила сопствену, јединствену методологију представљања лековитих вода. Прихватањем и одобравањем ове класификације омогућиће се много лак ша ко му ни ка ци ја, бо ље раз у ме ва ње и об је ди њен став у струкама које се баве минералним водама. ЛИТЕРАТУРА 1. Filipović B, Krunić O, Lzić. Regionln hidrogeologij Srije. Beogrd: Institut z hidrogeologiju i Rudrsko-geološki fkultet; 00.. Jovnović T, Jnjić, Popovi G, Conić S. Blneoklimtologij. Beogrd: edicinski fkultet Univerzitet u Beogrdu; Ivnov VV. Genetsk klsifikcij minerlnih vod zemljine kore. In: Pitnj iz hidrogeologije minerlnih vod. Tom XXXIV. oskv: učnoistrživčki institut lneologije i fizioterpije; p Ivnov VV, Nevrev GA. Klsifikcij podzemnih minerlnih vod. oskv: Nedr; 19.. Leko, Ščerkov A, Joksimović H. Lekovite vode i klimtsk mest u Krljevini Sr, Hrvt i Slovenc s lneološkom krtom. Beogrd: inistrstvo nrodnog zdrvlj; 19.. Filipović B. inerlne, termlne i termominerlne vode Srije [monogrfij]. Beogrd: Udruženje njskih i klimtskih mest Srije i Institut z hidrogeologiju; Krunić O. Hydrogeochemicl chrcteristics nd their sic types thermominerl wters in Seri. XXXVIII IAH Congress Groundwter Qulity Sustinility. Astrct Book, Volume 1. Krkow, Polnd; 010; p.-.

9 80 Крунић О. и Сорајић С. Балнеолошка класификација минералних вода Србије Blneologicl Clssifiction of inerl Wters of Seri Oliver Krunić, Stnko Sorjić Deprtment of Hydrogeology, Fculty of ining nd Geology, University of Belgrde, Belgrde, Seri SUARY Introduction Blneologicl clssifiction of the min occurrences nd deposits of minerl, therml nd thermominerl wters of Seri is sed on the clssifiction y V. V. Ivnov from This clssifiction fter countless nd numerous check-ups on the interntionl level hs een ccepted y the Commission for inerl Wters of the Interntionl Assocition of Hydrogeology (IAH. Ojective The min gol of this pper is to show the complexity nd mutul connections of ll ctivities while distinguishing the min links nd regulrities of leglities on the reltion hydrogeologicl environment nd humn helth. ethods As the sis of this study we used ll up-to-dte longterm detiled geologicl, hydrogeologicl, hydrochemicl, lneologicl nd numerous other reserches of multidisciplinry chrcter with their specific methods nd reserch results, followed y their nlysis nd synthesis. Results From the review of up-to-dte clssifictions, it is evident tht y their comprison common elements cn e found, ut not lso dequte ppliction when forming clssifiction schemes, which results in the sttement tht there re only few ll-encompssing clssifictions tht reflect the conditions of formtion, existence, renewl nd flowing out of minerl wters, which is the sis for the ppliction in lneology. One such clssifiction is tht y V.V.Ivnov tht is usle nd conforms to our experiences nd needs. Results of ll previous detiled geologicl, hydrogeologicl nd numerous other studies with multidisciplinry chrcter represent the sis for these investigtions. Conclusion The suggested clssifiction is recommended for future ppliction in lneologicl sciences, ecuse y the ppliction of this clssifiction ll those involved in the reserch nd usge of minerl wters would represent nd tret them in cler, distinct nd unified mnner sed on scholrly confirmed foundtions. Keywords: hydrogeology; genesis; lneology; minerl wter; clssifiction; Seri Примљен Received: 0/11/011 Прихваћен Accepted: 10/0/01 doi: 10.98/SARH1007K