Електроскоп. ФИЗИКА Час број 14 Понедељак, 22. децембар, колоквијум. Две врсте електрицитета. Електростатика - посматрања

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Електроскоп. ФИЗИКА Час број 14 Понедељак, 22. децембар, колоквијум. Две врсте електрицитета. Електростатика - посматрања"

Transcript

1 . колоквијум ФИЗИКА Час број 14 Понедељак,. децембар, године, од 9. Електростатика 1 Електростатика посматрања Област физике Проучава интеракције између наелектрисаних тела која мирују Талес (из Милета), 59. г.п.н.е. Ткачки радници приметили да ћилибар (врста смоле), протрљанвуненомкрпом или крзном привлачи парчиће папира, длаке косе,... година није НИШТА урађено 16. енглески лекар Џилберт идруга тела показују сличне особинестакло протрљано свилом. електричнепојаве (електрон=ћилибар), тела =наелектрисана тела, сила=електрична сила Наелектрисана тела поседују наелектрисање и оно је узрок електричних појава. До 18 одвојено од магнетних (Ерстед нашао везу) 3 Две врсте електрицитета 18. век, Бенџамин Френклин постоје две врсте наелектрисања,. На стакленој шипци протрљаној свилом јавља се (позитивно) наелектрисање, на пластичној шипци протрљаној вуном названо је (негативно) 4 Већина тела у природи је електронеутрална Степен наелектрисаности се одређује електроскопом Електроскоп Проводник Изолатор Метални листићи 5 6 1

2 Електростатика објашњење на атомском нивоу Грчка рече за ћилибар је електрон. Наелектрисање електрона (e покретна мала честица) је најмање могуће наелектрисање (Robet Millikan, 199) наелектрисано тело може да поседује само цео број основних јединица наелектрисања (1е, е,...) Наелектрисање протона (p) је супротно по знаку од наелектрисања електрона. ( робустна честица) Електрон је негативно а протон позитивно наелектрисан. Количина наелектрисања (у изолованом систему) се не мења Неутрални објекти/тела имају једнак број позитивних и негативних наелектрисања 7 Атом је у целини електронеутралан. 8 v~1 6 m/s ~1 9 m 9 Електростатика објашњење на атомском нивоу Износи масе и нелектрисања електрона су били непознати све до краја 19 века. m = q = e= e e q m m e p p = q m 31 n p kg 19 C = 1836m e 1C (Coulomb=Кулон)= 6.5 x 1 18 електрона. Неутрони нису наелектрисани 1 Електростатика објашњење на атомском нивоу Атом са вишком/мањком електрона је ЈОН. Усмерено кретање електрона (носиоца електрицитета) чини електричну струју према особини да проводе струју супстанце делимо на: проводнике, полупроводнике и изолаторе/диелектрике Проводници: метали у просеку 1 електрон по атому је слободан да се креће кроз метал (језгра остају са (Z1) електроном (Zредни број атома, број електрона у омотачу, број протона у језгру)) Изолатори (стакло, порцелан, сумпор, ебонит, каучук, лискун, парафин, алкохол, уља,...) нема слободног електрона сви су везани за језгра Полупроводници: између проводника и изолатора,. Мали број електрона је слободан, али може да се повећа загревањем, применом јаких поља,... Суперпроводници: материјали кроз које електрони струје без икаквог отпора. Постоји на веома ниским температурама. Магнетна левитација је једна примена 11 1

3 Изолатори ковалентне везе Проводник: материјал кроз који протиче (електрична) струја уз врло мали отпор Метали су обично добри проводници Изолатор материјал који пружа јако велики отпор протоку наелектрисања кроз њега Изолатори су углавном неметали Не дозвољавају својим електронима да постану слободни и да се слободно крећу унутар материјала Како наелектрисати тело? Налектрисање провођењем Налектрисање индукцијом Трењем провођењем поларизацијом? (и даље је неутрално али су раздвојeна наелектрисања) индукцијом H O су поларни молекули Поларизација Поларизација Иако је папир и даље електронеутралан, он је поларисан, () наелектрисања су ближа а () су даља. Тозначидајепривлачнасила већа од одбојне

4 Негативно наелектрисање на доњим слојевима облака изазива гомилање позитивног налектрисања на површини земље Електрично пражњење, гром : наелектрисања струје кроз јонизован ваздух. (У случају да је разлика у количини наелектрисања довољно велика.) Је ли то био електрицитет? 175 у експерименту са змајем Бенџамин Френклин је објаснио појаву грома. Показаоједасуелектричнаварницаимуњау суштини исте појаве: направиојезмајасашиљком, везаогаканапом, подигаоуваздухпренепогодеса грмљавином, када је пала киша навлажио се канап (и постао проводник) и из кључева на крају канапа Децембар8 искакале Физика, су8 велике варнице 19 Расподела наелектрисања у проводнику Пошто се истоимена наелектрисања одбијају, слободна наелектрисања се расподељују по површини проводника, што је могуће даље једна од других Унутар наелектрисаног проводника нема, слободних наелектрисања, он служи као штит Фарадејев кавез 1 Фарадејев кавез радио у кавезу не ради јер он не пропушта електромагнетне таласе Расподела наелектрисања Метална лопта Тело са шиљком (громобрани) Громобран Метална шипка повезана са земљом помоћу дебље проводне жице Наврхушипкејешиљаккојисенаелектрише(индукцијом) под дејством наелектрисања облака Изузетно јако поље јонизује ваздух између облака и шиљка За врло кратко време наелектрисање се са облака пренесе кроз јонизовани ваздух на шиљак, па кроз шипку и жицу оде у земљу (процеспреношења наелектрисања кроз ваздух се зове пражњење, праћен је снажним бљеском то је муња, грмљавина је звучни ефекат који настаје због загревања и ширења ваздуха око џиновске варнице која је настала). Громобран дакле преузима наелектрисање облака и спроводи га у земљу тако нема опасности да облаци прекомерно наелектришу објекте у близини громобрана

5 Кулонов закон Кулонов закон Француски физичар, вршио експерименте са торзионом вагом. Показао да за два наелектрисана тела Векторсилележинаправојкоја пролази кроз та тела (сила је централна) обрнуто је пропорционална квадрату растојања честица, F ~ 1/ директно пропорционална углу упредања нити, тј. наелектрисању, F ~ α, α q: Chales Augustin de Coulomb ( ) 5 F 1 ~ q F 1 ~ q 1 Из 3. Њутновог закона F 1 = F 1, F~q 1 q 6 Кулонов закон Принцип суперпозиције q q F = k 1 k = N m C 7 8 Електростатичка и гравитациона сила Електростатика Гравитациона сила Електрична сила Дватипанелектрисања(q): позитивно и негативно Привлачна (код разноимених наелектрисања) или одбојна (истоимена наелектрисања) Један тип масе (m): позитивна маса!!! Привлачна (за сва масивна тела у свемиру) Многојејачаод гравитационе!!! F: q1q F = k 9 k = N m / C F: m1m F = G 11 G = N m / kg 9 3 5

6 31 3 Електрично поље Електрично поље Ако постоје силе између наелектрисања, да ли долази до промене особина простора ако постоји само једно наелектрисање? ДА. Окотеласествараелектричноелектрично поље. qq q F = k = k q F F = Eq E = q = Eq 33 Електрично поље E у одређеној тачки је једнако електростатичкој сили која у њој делује по јединици пробног наелектрисање q. Електрично поље је векторска величина. Јединица је N/C 34 Линије електричног поља Линије електричног поља : a. Смер је у смеру E у свакој тачки. E је тангента на линију. b. Почињу од () или бесконачности и имају крај у () или бесконачности c. Број линија је пропорционалан јачини електричног поља d. За хомогено поље, линије су паралелне и на једнаким растојањима тачкасто наелектрисање тачкасто наелектрисање 35 Линије поља су Усмерене радијално од наелектрисање Централно симетричне у односу на наелектрисање Растојање суседних линија расте са повећањем растојања од наелектрисања (поље постаје слабије) Линије поља су 36 6

7 Eлектрично поље два позитивна тачкаста наелектрисања Eлектрично поље једног позитивног и једног негативног тачкастог наелектрисања Електрично поље за велику равномерно наелектрисану плочу Линије поља су праве Под правим углом усмерене према споља Простор између суседних је константат (поље је констатно тј. униформно) 39 Електрично поље велике равномерно наелектрисане плоче 4 Електрично поље пара паралелних супротно наелектрисаних плоча

8 Линије електричног поља Линије електричног поља привлачење привлачење одбијање Рад сила електричног поља При померању наелектрисања врши се рад (на рачун промене потенцијалне енергије мења се кинетичка,...) Електрично поље врши рад уколико се наелектрисање помера дуж линија сила (за наелектрисање), уколико се помера у супротном смеруондаморадасе уложи рад. 45 A = A = k qq 1 Рад сила електричног поља F d k qq Раднезависиодобликапутање Зависи само од почетног и крајњег положаја За затворене путање рад је једнак нули Електростатичка сила је конзервативна 46 Електростатичка потенцијална енергија Изолован систем, рад је једнак разлици енергија A = A = A = k E k E qq 1 k 1 E p E 1 p 1 k qq q q ( ) = k E p Позитивна за истоимена наелектрисања Негативна за разноимена Када растојање тежи бесконачности, потенцијална енергија тежи нули Електрични потенцијал и напон E p q q q ( ) = k E p Потенцијална енергија наелектрисања q o упољукојествара наелектрисање q. За различита пробна наелектрисања је енергија различита али је исти однос V = q k Разлика потенцијала између две тачке је напон E q p = U = V V 1 Електрични потенцијал, јединица 1V(olt)

9 Електрични потенцијал тачкастог наелектрисања Испрекидане линије еквипотенцијалне Нервне ћелије Преношење нервног сигнала је уствари промена разлике потенцијала кроз ћелијску мембрану 49 5 F = e E Електрично поље проводника Има слободних електрона Сваки атом даје по један e и постаје јон у чвору кристалне решетке. Ти електрони се крећу слободно као електронски гас. Када се такав систем нађе у електричном пољу онда настане усмерено протицање наелектрисања под дејством силе електричног поља струја 1. јачина електричног поља у проводнику је нула!!. Вектор јачине поља на површини проводника има правац нормале на ту површину!!! уколиконебибила, електрони би се кретали све док се не прерасподеле тако да буде Е=. Наелектрисани проводник има (слободна) наелектрисања само по површини 51 5 Проводник у електричном пољу Електрична струје. Јачина струје E = E = E E' E = E E' E ' E E индуковано електрично поље Овопољерастесведокпотпуно не компензује спољње ел. поље, тако да је унутар проводника Е= (фарадејев кавез) Шта је потребно да би настала струја? 1) Да постоје слободни носиоци наелектрисања: метали електрони носиоци проводници прве врсте електролити позитивни и негативни јони јонизовани гасови електрони и позитивни и негативни јони проводници друге врсте ) Да постоји електрично поље које ће усмерити слободне носиоце наелектрисања (Они се и иначе крећу али хаотично) F = qe

10 Јачина струје Карактерише електричну струју (количина наелектрисања која прође кроз попречни пресек проводне средине у јединици времена) Q I = t [ I ] = C / s = A ( Ampe) За електролите, због постојања јона, јачина струје је Q I = t Q t Технички смер струје смер супротан кретању електрона у проводнику. Акопољенемењасмер, носиоци се крећу у једном смеру једносмерна струја Ако поље периодично мења смер и јачину, добија се наизменична струја 57 Када нема поља електрони у проводнику се крећу само хаотично. слично гасу (електронски гас) v ~ 1v gasa m e v 3 3kT = kt v = За Т=3К m v ~ 1 5 m / s e Средња брзина молекула идеалног Брзина уређеног кретања гаса на истој температури u = 1 9 v!!! 58 КОЛО ЈЕДНОСМЕРНЕ СТРУЈЕ Ems електромоторна сила Омов закон Каквајевезаизмеђуелектричногнапона примењеног у колу (U), струје која протиче кроз њега (I) и отпора (R)? I = U R ; [ U ] [ I] = ; [ R] V A = Ω 59 Geog Simon Ohm ( ) 6 1

11 Смисао Омовог закона Специфична отпорност U I = ; R [ U ] [ I] = ; [ R] V A = Ω L R = ρ S Ω m [ρ] = m = Ω m 1. Електрична струја и напон су пропорционални једно другом.. Да ли Омов закон може да се примени на све отпорнике? НЕ. Нису сви отпорници омски! 1 ρ = σ R L L = ρ = S σs ρ Специфична отпорност σ Специфична проводност Специфична отпорност (ρ) је карактеристика материјала. Специфична отпорност неког материјала (у SI) је отпор жице дужине 1 m попречног пресека 1 m направљеној од њега Температурна зависност отпорности Суперпроводност ρt = ρ 1 = o C [ α ] [ α ( T T )] 1 1 K ρ α температурски коефицијент отпорности. Tемпературска зависност отпорности се користи у отпорним термометрима, у термисторима и у другим уређајима где је потребно да се измери мала промена температуре. ρ t 63 Испод критичне температуре T C отпорност неких метала постаје нула. Tај феномен се зове СУПЕРПРОВОДНОСТ. Нулта отпорност значи да бесконачно велика струја може да протиче кроз такав проводник чак иако је примењени напон релативно мали. BSSCO Бизмут Стронцијум Калцијум Бакар Оксид Температура кључања T C течног азота је 77 K, неки суперпроводници имају Tc изнад 64 9 K! Електрична струја у течностима. Течности чисте (вода, алкохол, уља,...), не проводе струју Акосерастворинекакиселина, база или со, релативно добро проводи електролит (проводник II врсте) Проводе јер имају и јоне настају електролитичком дисоцијацијом Разлагање молекула растворене супстанце на позитивне и негативне јоне зове се електролитичка дисоцијација 65 Сваки од јона остаје уствари окружен молекулима воде такав систем се зове солватни јон (солват) он се креће кроз раствор као једна целина У раствору молекули воде (имају релативно велики диполни моменат) окружују молекул соли и делују привлачним силама на конституенте и раскидају њихову везу 66 11

12 Електролиза Α анода Електролиза соли Алкални раствор (натријум хидроксид NaCl) катода Под утицајем електричног поља, ЈОНИурастворусе крећу Na Cl H OH Количинa наталожене супстанце зависи од јона у раствору, њихове концентрације и врсте електрода (односно, од количине наелектрисања које је прошло кроз раствор) 67 На НЕГАТИВНОЈ електроди. H e = H Мехурићи водоника на електроди Cl OH Na H На ПОЗИТИВНОЈ електроди.. Cl = Cl e Мехурићи хлора на електроди 68 Електролиза бакар (II) сулфата На НЕГАТИВНОЈ бакарној електроди у овом случају. Cu e = Cu значи НЕГАТИВНОЈ електроди расте SO 4 Cu На ПОЗИТИВНОЈ бакарној електроди Cu = Cu e се смањује маса Фарадејеви закони Количина ЕЛЕКТРИЦИТЕТА (Q) која се пренесе кроз електролит док СТРУЈА (I) тече за ВРЕМЕ (t) је :_ q = наелектрисање у Кулонима (C) q = I t I =струја у Амперима (A) Децембар8 маса Раствор остаје ИСТИ! Физика, 8 69 t=време (s) Што веће наелектрисање протекне кроз раствор, више супстанце се наталожи на електродама. 7 Фарадејеви закони Ако се у јединици времена на једној електроди неутралише n јона и сваки од њих носи Z елементарних наелектрисања, јачина струје ће бити q I = nze = t µ маса једног атома/јона nµ маса наталожена у t = 1s m = kit = kq n = I фарадејев закон електролизе: Маса супстанције која се издвоји на свакој од електрода при електролизи сразмерна је струји (количини наелектрисања) и времену њеног протицања кроз електролит. I Ze m = nµ t k електрохемијски еквивалент 71 Други закон даје везу између електрохемијског еквивалента и неких особина метала µ N A µ N A M k = = = Ze N A ZeN A ZF Ι I Фарадејев закон електролизе: Електрохемијски еквивалент јона (k) сразмеран је његовом хемијском еквиваленту (M/Z). Z валенца атома. M моларна маса Ζ валенца атома. F=eN A =6,x1 3 mol 1 1,6x1 19 C=96484C/mol F Фарадејева константа 7 1

13 Мaгнетизам 6 BC руде гвожђа магнетна стена Магнетне карактеристике природног ферита (Fe 3 O 4 ) описане од стране грчких филозофа. У Магнезији(Мала Азијазападна Турска) 14 Један од првих компаса Спомињање металног листића, облика рибе, који је пливао у посуди са водом (Wu Ching Tsung Yao, 14) и оријентисао се према странама света Јасан опис рада компаса Александар Некем, енглески монах. Maгнетизам 16 De Magnete Џилберт (William Gilbet, ) је студирао магнетизам и 16 написао "De magnete" прво рационално објашњење мистериозног оријентисања стрелице компаса у правцу север/југ: : Земља је природан магнет. "De Magnete" отвара еру модерне физике и астрономије и започињевеккојисуобележилавеликаоткрићагалилеја, Кеплера, Њутна и других. Џилберт је описао и начине да се тело намагнетише: контакт са магнетитом (рудом), деловањем у току другог временског интервала Земљиног магнетног поља на комад гвожђа који је постављен у правцу северјуг Ерстедови огледи 18 Eлектромагнетизам Дански физичар Ханс Кристијан Ерстед је 18. открио да проводник са струјом утиче на магнетну иглу компаса. (Закључак: електрична струја (наелектрисања у кретању) ствара магнетно поље у простору око проводника). Магнетизам 18 Eлектромагнетизам Ампер (Ande Maie Ampee) је показао да два паралелна проводника кроз које протиче струја у истом смеру привлаче један другог, док у случају супротно усмерених струја одбијају. Он је то формулисаоуобликузаконакојиописујекако проводници интерагују један са другим путем магнетног поља које стварају око себе. (јединица за јачину струје Ампер) Магнетно поље Земљино магнетно поље Магнетни полови Сви магнетни материјали имају два пола: северни и јужни. Као у електростатици, истоимени полови се одбијају а разноимени привлаче. N(oth) одбија N, S(outh) одбија S, N привлачи S Линије магнетног поља Сличне су линијама електричног поља. Што су линије ближе поље је интензивније. Линије магнетног поља излазе из северног магетног пола и завршавају се у јужном магнетном полу. 77 Геомагнетизам Земља има сопствено магнетно поље, које је нагнуто под углом 11,5 степени у односу на осу ротације. Географски северни пол Земље је истовремено близу њеног јужног магнетног пола (јер је нагнут) 11.5 o 78 13

14 Магнетна индукција, правило десне руке Линије магнетног поља: Увек су затворене и никад се не секу, Смер се одређује правилом десног завртња/руке. Обухвати се проводник десном шаком тако да палац показује смер струје. У том случају прсти показују правац и смер линија магнетног поља Јединица за индукцију магнетног поља SI је тесла T. То је велика јединица. На западу се чешће користи G (Gauss). Веза је 1T=1 4 G Земљиномагнетнопоље је око.5g=.5x1 4 T 79 8 Узајамно дејство проводника са струјом. Амперов закон q,m q,m v = Ствара око себе електрично и гравитационо поље v Ствара око себе још и магнетно поље Наелектрисања у кретању стварају магнетно поље 81 8 Maгнетна сила Maгнетна сила Два проводника са струјама које теку у ИСТОМ смеру Два проводника са струјама које теку у ИСТОМ смеру I I I 1 I 1 Делује ПРИВЛАЧНА сила. супротни смерови одбојна сила)

15 Амперов закон експеримент I1I ~ d F l I I µ F = k' 1 l, k' d = 4π d растојање између проводника, l дужина проводника µ o универзална магнетна константамагнетна пермеабилност (пропустљивост) вакуума µ I1I = π d F Један ампер је стална електрична струја која пролази кроз два паралелна проводника, бесконачне дужине и занемарљивог попречног пресека, који су један од другога на растојању од једног метра, која изазива између њих силу од x1 7 N по метру дужине проводника. l Лоренцова сила Силамагнетногпољакојаделујенаструјуу проводнику је једнака збиру сила које делују на сваки слободни електрон F = I l B q I l = l = vq t F = qv B Лоренцова сила Сила је нормална и на брзину и на магнетно поље Сила је једнака нули: (1) када је брзина нула () када је брзина паралелна пољу Служи за раздвајање наелектрисања по знаку Рад Лоренцове силе A = F l = F v t = qv ( v B) = Рад је једнак нули, значи не мења се кинетичка енергија! Каквајепутањачестицаумагнетномпољу? хомогено магнетно поље Када је брзина паралелна пољу путања је права линијајерјесилаондаједнаканули Када су брзина и поље под правим углом сила је константна и износи F = q v B Не мења брзину по интензитету већ само по правцу 87 Кружно кретање у магнетном пољу Ако наелектрисана честица наиђе под правим углом у односу на магнетно поље, под његовим дејством почеће да се креће брзином константног интензитета по кружници Интензитет магнетне силе F = q v B Централна сила: mv F c = Изједначавањем m v = v qvb= qm B Период O π π m T = = = v v B q = mv/ q B 88 Смер Лоренцове силе Катодна цев Правац је нормалан на раван коју формирају вектори B и v. За одређивање смера, примењује се правило десне руке. F = qv B F = qe qv B

16 Електромагнетни мерач брзине струјања крви q,m v = Ствара око себе електрично и гравитационо поље q,m v Ствара око себе још и магнетно поље Јоне који се крећу кроз крв скреће магнетно поље. Позитивнејонескрећенадоле, негативне нагоре. Одвајање наелектрисања ствара електрично поље E усмерено навише. Појављујесепотенцијаlна разлика U = Ed између две електроде. Брзинаструјањакрвијеоднос v = E/B. (qe=qvb, Холов ефекат) Непокретни струјни проводници стварају магнетно поље око себе Шта ако се струје и магнетна поља мењају са временом Ерстед струја изазива магнетно поље. Очекивало се да постоји супротан ефекат да магнетно поље ствара струју. Први покушаји неуспешни коришћени сталномагнетно поље итраженајестална струја Фарадеј (независно од Хенрија) открио да се у затвореној проводној контури појављује променљива струја када се кроз њену површину мења флукс магнетне индукције. Φ = BS. Електромагнетна индукција, аструја индукована Индукована електромоторна сила Фарадејев експеримент Два кола нису повезана нема струје у другом колу? Међутим, када се коло затвори може да се примети да се игла компаса помери Ништасенедешаваакојеструјау примарном колу стална Иста ствар се деси и приликом отварања кола, са том разликом што се игла помера у супротном правцу 93 Шта се уствари дешава? 94 Електрони иду доле, раздвајају се наелектрисања Ствара се електрично поље, тј. Разлика потенцијала, тј. ЕМ сила. Електрони се крећу све док се не изједначе електрична и лоренцова сила. v F e v Ако спојимо крајеве проводника потећи ће струја F L F L

17 Амперметар повезан у коло Када се стални магнет помера час ближе, час даље од кола, индукује се ЕМ сила у колу Амперметар показује да кроз коло тече струја чији смер зависи од релативног кретања магнета и кола/контуре контуре Када магнет престане да се креће, струја постаје једнака нули Јединица: T m или Webe (Wb) Магнетни флукс Униформно магнетно поље по интензитету и правцу и смеру. Поставимо струјну контуру у такво поље. Флукс, Φ, се дефинише као производ интензитета нормалне компоненте поља и површине кроз коју пролазе линије поља. Φ = B S = BS cosθ = B S Триначинадасепроменифлукс Кретање магнета Промена димензије контуре Ротирање магнета или контуре/намотаја 99 17

Флукс, електрична енергија, електрични потенцијал

Флукс, електрична енергија, електрични потенцијал Флукс, електрична енергија, електрични потенцијал 1 Електрични флукс Ако линије поља пролазе кроз површину A која је нормална на њих Производ EA је флукс, Φ Генерално: Φ E = E A cos θ 2 Електрични флукс,

Διαβάστε περισσότερα

Разлика потенцијала није исто што и потенцијална енергија. V = V B V A = PE / q

Разлика потенцијала није исто што и потенцијална енергија. V = V B V A = PE / q Разлика потенцијала Разлика потенцијала између тачака A и B се дефинише као промена потенцијалне енергије (крајња минус почетна вредност) када се наелектрисање q помера из тачке A утачку B подељена са

Διαβάστε περισσότερα

ФИЗИКА Час број 11 Понедељак, 5. децембар, Електричне и магнетне појаве. Електростатика. Електростатика

ФИЗИКА Час број 11 Понедељак, 5. децембар, Електричне и магнетне појаве. Електростатика. Електростатика Електростатика ФИЗИКА Час број 11 Понедељак, 5. децембар, 2010 1 Електричне и магнетне појаве Електростатика Раздвајање наелектрисања у атомима Проводници и изолатори. Наелектрисање контактном и индукцијом

Διαβάστε περισσότερα

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm 1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

Eлектричне силе и електрична поља

Eлектричне силе и електрична поља Eлектричне силе и електрична поља 1 Особине наелектрисања Постоје две врсте наелектрисања Позитивна и негативна Наелектрисања супротног знака се привлаче, а различитог знака се одбијају Основни носиоц

Διαβάστε περισσότερα

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

У к у п н о :

У к у п н о : ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА Наставни предмет: ФИЗИКА Разред: Седми Ред.број Н А С Т А В Н А Т Е М А / О Б Л А С Т Број часова по теми Број часова за остале обраду типове часова 1. КРЕТАЊЕ И

Διαβάστε περισσότερα

У к у п н о :

У к у п н о : ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА Наставни предмет: ФИЗИКА Разред: Осми Ред.број Н А С Т А В Н А Т Е М А / О Б Л А С Т Број часова по теми Број часова за остале обраду типове часова 1. ЕЛЕКТРИЧНО

Διαβάστε περισσότερα

брзина којом наелектрисања пролазе кроз попречни пресек проводника

брзина којом наелектрисања пролазе кроз попречни пресек проводника Струја 1 Електрична струја Кад год се наелектрисања крећу, јавља се електрична струја Струја је брзина којом наелектрисања пролазе кроз попречни пресек проводника ΔQ I Δtt Јединица за струју у SI систему

Διαβάστε περισσότερα

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични

Διαβάστε περισσότερα

Смер: Друмски саобраћај. Висока техничка школа струковних студија у Нишу ЕЛЕКТРОТЕХНИКА СА ЕЛЕКТРОНИКОМ

Смер: Друмски саобраћај. Висока техничка школа струковних студија у Нишу ЕЛЕКТРОТЕХНИКА СА ЕЛЕКТРОНИКОМ Испит из предмета Електротехника са електроником 1. Шест тачкастих наелектрисања Q 1, Q, Q, Q, Q 5 и Q налазе се у теменима правилног шестоугла, као на слици. Познато је: Q1 = Q = Q = Q = Q5 = Q ; Q 1,

Διαβάστε περισσότερα

ФИЗИКА Час број 12 Понедељак, 27. децембар 2010

ФИЗИКА Час број 12 Понедељак, 27. децембар 2010 Магнетне појаве ФИЗИКА Час број 12 Понедељак, 27. децембар 2010 1 10.1. (понедељак) 2011., 2. колоквијум 21. 1.2011. ухх.хх поправни колоквијум 24.01.2011. у 09.00, испит 2 Магнети Откриће магнета-магнезија

Διαβάστε περισσότερα

ФИЗИКА Час број 12 Понедељак, 11. јануар, 2010

ФИЗИКА Час број 12 Понедељак, 11. јануар, 2010 ФИЗИКА Час број 12 Понедељак, 11. јануар, 2010 Магнетне појаве 1 16.1.2010. у 09.00 2. колоквијум 21. 1.2010. у 17.00 поправни колоквијум 25.01.2010. у... испит 2 1 Магнети Откриће магнета-магнезија (Мала

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

Количина топлоте и топлотна равнотежа

Количина топлоте и топлотна равнотежа Количина топлоте и топлотна равнотежа Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

Закони термодинамике

Закони термодинамике Закони термодинамике Први закон термодинамике Први закон термодинамике каже да додавање енергије систему може бити утрошено на: Вршење рада Повећање унутрашње енергије Први закон термодинамике је заправо

Διαβάστε περισσότερα

Галваномагнетни ефекти

Галваномагнетни ефекти УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ Владимир Голуб Миљић Јована Ивана Антић Галваномагнетни ефекти семинарски рад Нови Сад, 2010. Садржај 1 Предговор

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

Кондензатор је уређај који се користи

Кондензатор је уређај који се користи Kондензатори 1 Кондензатор Кондензатор је уређај који се користи у великом броју електричних кола Капацитет, C, кондензатора се дефинише као количник интензитета наелектрисања на његовим плочама и интернзитета

Διαβάστε περισσότερα

ФИЗИКА Час број 11 Понедељак, 8. децембар, Aвогадров закон. Увод. Авогадров закон. Гасовито агрегатно стање

ФИЗИКА Час број 11 Понедељак, 8. децембар, Aвогадров закон. Увод. Авогадров закон. Гасовито агрегатно стање ФИЗИКА Час број Понедељак, 8. децембар, 008 Једначина стања идеалног и реалног гаса Притисак и температура гаса Молекуларно кинетичка теорија идеалног гаса Болцманова и Максвелова расподела Средњи слободни

Διαβάστε περισσότερα

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ. Томсонов ефекат. семинарски рад. Нови Сад, 2010.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ. Томсонов ефекат. семинарски рад. Нови Сад, 2010. УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ Томсонов ефекат семинарски рад професор: Светлана Р. Лукић студент: Драгиња Прокић87/06 Нови Сад, 00. Термоелектричне

Διαβάστε περισσότερα

ДВАДЕСЕТПРВО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ЗАДАЦИ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ РАЗРЕДА

ДВАДЕСЕТПРВО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ЗАДАЦИ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ РАЗРЕДА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТПРВО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ЗАДАЦИ ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ПРВОГ

Διαβάστε περισσότερα

& 2. Брзина. (слика 3). Током кратког временског интервала Δt тачка пређе пут Δs и изврши елементарни (бесконачно мали) померај Δ r

& 2. Брзина. (слика 3). Током кратког временског интервала Δt тачка пређе пут Δs и изврши елементарни (бесконачно мали) померај Δ r &. Брзина Да би се окарактерисало кретање материјалне тачке уводи се векторска величина брзина, коју одређује како интензитет кретања тако и његов правац и смер у датом моменту времена. Претпоставимо да

Διαβάστε περισσότερα

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

МЕХАНИЧКЕ ОСЦИЛАЦИЈЕ. Осиловање

МЕХАНИЧКЕ ОСЦИЛАЦИЈЕ. Осиловање МЕХАНИЧКЕ ОСЦИЛАЦИЈЕ Понедељак, 29. децембар, 2010 Хуков закон Период и фреквенција осциловања Просто хармонијско кретање Просто клатно Енергија простог хармонијског осцилатора Веза са униформним кретањем

Διαβάστε περισσότερα

Наставна средства физике

Наставна средства физике Наставна средства физике Класификација 3 прилагођена обради у оквиру предмета основна наставна средства очигледна дводимензионална и тродимензионална наставна средства помоћна лабораторијска опрема наставна

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.

Διαβάστε περισσότερα

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) i L u=? За коло са слике кроз калем ппзнате позната простопериодична струја: индуктивности L претпоставићемо да протиче i=i m sin(ωt + ψ). Услед променљиве

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.1 Слика 1.2 Слика 1.3. Количина електрицитета која се налази на електродама кондензатора капацитивности C 3 је:

Слика 1. Слика 1.1 Слика 1.2 Слика 1.3. Количина електрицитета која се налази на електродама кондензатора капацитивности C 3 је: Три кондензатора познатих капацитивности 6 nf nf и nf везани су као на слици и прикључени на напон U Ако је позната количина наелектрисања на кондензатору капацитивности одредити: а) Напон на који је прикључена

Διαβάστε περισσότερα

КВАЛИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕ ЗА УПИС НА САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ ЈУН год.

КВАЛИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕ ЗА УПИС НА САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ ЈУН год. КВАЛИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕ ЗА УПИС НА САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ ЈУН 7. год. Тест има задатака. Време за рад је 8 минута. Задаци са редним бројем -6 вреде по поена задаци 7- вреде по 5 поена задаци 5- вреде

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2. За плочу

Διαβάστε περισσότερα

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске слика. У свакој тачки посматране средње површи, у општем случају, постоје два компонентална померања: v - померање у правцу тангенте на меридијалну

Διαβάστε περισσότερα

3.5. МЕРЕЊЕ СИЛЕ ДИНАМОМЕТРОМ

3.5. МЕРЕЊЕ СИЛЕ ДИНАМОМЕТРОМ 3.5. МЕРЕЊЕ СИЛЕ ДИНАМОМЕТРОМ Подсетимо се. Шта је сила еластичности? У ком смеру она делује? Од свих еластичних тела која смо до сада помињали, за нас је посебно интересантна опруга. Постоје разне опруге,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

Тест за 7. разред. Шифра ученика

Тест за 7. разред. Шифра ученика Министарство просвете Републике Србије Српско хемијско друштво Окружно/градско/међуокружно такмичење из хемије 28. март 2009. године Тест за 7. разред Шифра ученика Пажљиво прочитај текстове задатака.

Διαβάστε περισσότερα

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике део Страна пасус први ред треба да гласи У четвртом делу колима променљивих струја Штампарске грешке у четвртом издању уџбеника Основи електротехнике

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

ОСНОВE ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1

ОСНОВE ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1 ОСНОВ ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1 - примери испитних питања за завршни испит - Електростатика Временски константне струје Напомене: - ово су само примери, али не и потпуни списак питања, - на испиту се не морају

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала Теоријски део: Вежба број ТЕРМИЈСКА AНАЛИЗА. Термијска анализа је поступак који је 903.год. увео G. Tamman за добијање криве хлађења(загревања). Овај поступак заснива се на принципу промене топлотног садржаја

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1 Ако се са RFe отпорника, онда су ова два температурно зависна отпорника везана на ред, па је укупна отпорност,

Слика 1 Ако се са RFe отпорника, онда су ова два температурно зависна отпорника везана на ред, па је укупна отпорност, Температурно стабилан отпорник састоји се од два једнака цилиндрична дела начињена од различитих материјала (гвожђе и графит) У ком односу стоје отпорности ова два дела отпорника ако се претпостави да

Διαβάστε περισσότερα

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕ ЗА УПИС НА САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ јун године

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕ ЗА УПИС НА САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ јун године ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕ ЗА УПИС НА САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ јун 004. године Тест има 0 задатака. Време за рад је 80 минута. Задаци 4 вреде по 3 поена, задаци 8 вреде по 4 поена, задаци

Διαβάστε περισσότερα

Температура. везана за топло и хладно ово није једнозначно у субјективном смислу

Температура. везана за топло и хладно ово није једнозначно у субјективном смислу ФИЗИКА 2010 Понедељак, 15. новембар и 22. новембар 2010 Температура Топлотно ширење чврстих тела и течности Закони који важе за идеални гас Кинетичка теорија Фазне трансформације Влажност, испаравање,

Διαβάστε περισσότερα

Теорија линеарних антена

Теорија линеарних антена Теорија линеарних антена Антене су уређаји који претварају електричну енергију у електромагнетну (предајне антене) и обрнуто (пријемне антене) Према фреквентном опсегу, антене се деле на каналске (за узан

Διαβάστε περισσότερα

Крагујевац, 02. jул Пријемни испит и начин бодовања

Крагујевац, 02. jул Пријемни испит и начин бодовања Универзитет у Крагујевцу ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИФАКУЛТЕТ Институт за физику Радоја Домановића 12, 34000 Крагујевац, Србија University оf Kragujevac FACULTY OF SCIENCE Department of Physics Radoja Domanovića

Διαβάστε περισσότερα

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004 РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 004 ТРАНСФОРМАТОРИ Tрофазни енергетски трансформатор 100 VA има напон и реактансу кратког споја u 4% и x % респективно При номиналном оптерећењу

Διαβάστε περισσότερα

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре 0 6.. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре У обичном говору се често каже да су неки предмети симетрични. Примери таквих објеката, предмета, геометријских

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

g 10m/s. (20 п) . (25 п)

g 10m/s. (20 п) . (25 п) II РАЗРЕД Група П 5. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ /. ГОДИНЕ. Друштво Физичара Србије Министарство Просвете и Науке Републике Србије ЗАДАЦИ. На дугачком глатком хоризонталном

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

Електромагнетно зрачење. James Clerk Maxwell. Максвелова предвиђања

Електромагнетно зрачење. James Clerk Maxwell. Максвелова предвиђања Електромагнетно зрачење Thomas Young - таласна природа светлости Albert Einstein - фотони James Maxwell - електромагнетна теорија James Clerk Maxwell Електрицитет и магенетизам, из почетка нису били повезани

Διαβάστε περισσότερα

1 Поларизација диелектрика и врсте поларизације

1 Поларизација диелектрика и врсте поларизације Поларизација диелектрика и врсте поларизације Диелектрични материјали су изолатори са специфичном отпорношћу од 6 Ωm до 8 Ωm Код њих се електрони и на температури апсолутне нуле налазе искључиво у валентној

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, предавања, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 07. Вишефазне електричне системе је патентирао српски истраживач Никола Тесла

Διαβάστε περισσότερα

ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2012/2013. ГОДИНЕ. која се троши на његово загревање након затварања прекидача.

ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2012/2013. ГОДИНЕ. која се троши на његово загревање након затварања прекидача. ШКОЛСКЕ 0/03. ГОДИНЕ. Друштво физичара Србије VIII Министарство просвете, науке и технолошког РАЗРЕД развоја Републике Србије ЗАДАЦИ. Отпорности у струјном колу приказаном на слици износе R.8, R и R 3.

Διαβάστε περισσότερα

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23 6.3. Паралелограми 27. 1) Нацртај паралелограм чији је један угао 120. 2) Израчунај остале углове тог четвороугла. 28. Дат је паралелограм (сл. 23), при чему је 0 < < 90 ; c и. c 4 2 β Сл. 23 1 3 Упознајмо

Διαβάστε περισσότερα

ФИЗИКА Веза протока и брзине струјања. Проток запремински, масени,... Си јединица: кубни метар у секунди

ФИЗИКА Веза протока и брзине струјања. Проток запремински, масени,... Си јединица: кубни метар у секунди ФИЗИКА 2009. Понедељак, 9. новембар 2009. године Статика флуида Густина и притисак флуида Промена притиска са дубином флуида Паскалов принцип Калибрација, апсолутни притисак и мерење притиска Архимедов

Διαβάστε περισσότερα

P = 32W. Колика је укупна снага Џулових губитака у овом колу када је I = I = 2Ig?

P = 32W. Колика је укупна снага Џулових губитака у овом колу када је I = I = 2Ig? (1) I област 1. Када је у колу сталне струје приказаном на слици 1 I = I = Ig, укупна снага Џулових губитака је P = 3W. Колика је укупна снага Џулових губитака у овом колу када је I = I = Ig? () Решење:

Διαβάστε περισσότερα

Електромагнетика одабрана поглавља

Електромагнетика одабрана поглавља Универзитет у Нишу Електронски факултет у Нишу Катедра за теоријску електротехнику Електромагнетика одабрана поглавља рачунске вежбе Предметни професор: др Небојша Раичевић e-mil: nebojsiceic@elfknics

Διαβάστε περισσότερα

3. СТАЦИОНАРНО МАГНЕТСКО ПОЉЕ

3. СТАЦИОНАРНО МАГНЕТСКО ПОЉЕ Б Крстајић Збирка задатака из Електромагнетике - (007/008) СТАЦИОНАРНО МАГНЕТСКО ПОЉЕ Примјер Одредити магнетски вектор-потенцијал у и око праволинијског проводника кружног попречног пресјека полупречника

Διαβάστε περισσότερα

ФИЗИКА Веза протока и брзине струјања. Једначина континуитета. Проток запремински, масени,... Си јединица: кубни метар у секунди

ФИЗИКА Веза протока и брзине струјања. Једначина континуитета. Проток запремински, масени,... Си јединица: кубни метар у секунди ФИЗИКА 2008. Понедељак, 17. новембар 2008. године Статика флуида Густина и притисак флуида Промена притиска са дубином флуида Паскалов принцип Калибрација, апсолутни притисак и мерење притиска Архимедов

Διαβάστε περισσότερα

4. ГУБИЦИ СНАГЕ, СТЕПЕН ИСКОРИШЋЕЊА И ПРОМЕНА НАПОНА

4. ГУБИЦИ СНАГЕ, СТЕПЕН ИСКОРИШЋЕЊА И ПРОМЕНА НАПОНА Делове текста између маркера и прочитати информативно (из тог дела градива се неће постављати питања на испиту) 4. ГУБИЦИ СНАГЕ, СТЕПЕН ИСКОРИШЋЕЊА И ПРОМЕНА НАПОНА 4. 1. ГУБИЦИ У ГВОЖЂУ О губицима у гвожђу

Διαβάστε περισσότερα

ТАЛАСИ У МАГНЕТОСФЕРАМА ПУЛСАРА

ТАЛАСИ У МАГНЕТОСФЕРАМА ПУЛСАРА ТАЛАСИ У МАГНЕТОСФЕРАМА ПУЛСАРА ПУЛСАРИ Настанак, структура и својства МАГНЕТОСФЕРА ПУЛСАРА Структура електромагнетног поља МАГНЕТОСТАТИЧКО ПОЉЕ ~ ~ МАГНЕТОСФЕРА ПУЛСАРА Структура електромагнетног поља

Διαβάστε περισσότερα

ФИЗИКА. Кинематика. Кинематика

ФИЗИКА. Кинематика. Кинематика ФИЗИКА Кинематика тачке у једној димензији Кинематика кретања у две димензије 1 Кинематика кретање све је у стању кретања кретање промена положаја тела (у односу на друга тела) три типа кретања: транслаторно,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

ФИЗИКА Веза протока и брзине струјања. Проток запремински, масени,... јединица: кубни метар у секунди

ФИЗИКА Веза протока и брзине струјања. Проток запремински, масени,... јединица: кубни метар у секунди ФИЗИКА 2011. Понедељак, 14. новембар 2011. године Статика флуида Густина и притисак флуида Промена притиска са дубином флуида Паскалов принцип Калибрација, апсолутни притисак и мерење притиска Архимедов

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα

МИЋО М. МИТРОВИЋ ФИЗИКА

МИЋО М. МИТРОВИЋ ФИЗИКА МИЋО М МИТРОВИЋ ФИЗИКА 7 уџбеник за седми разред основне школе САЗНАЊЕ Београд, 013 ФИЗИКА 7 уџбеник за седми разред основне школе Аутор Проф др Мићо Митровић Редовни професор Физичког факултета Универзитета

Διαβάστε περισσότερα

T. max Т / [K] p /[ 10 Pa] 1,01 1,23 1,74 2,39 3,21 4,42 5,87 7,74 9,35 11,60

T. max Т / [K] p /[ 10 Pa] 1,01 1,23 1,74 2,39 3,21 4,42 5,87 7,74 9,35 11,60 II РАЗРЕД 49. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ /. ГОДИНЕ Друштво Физичара Србије Министарство просвете и науке Републике Србије ЗАДАЦИ ФИЗИЧКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД 9.4... Малу плочицу,

Διαβάστε περισσότερα

Еластичне и пластичне деформације рекристализација

Еластичне и пластичне деформације рекристализација Машински материјали Предавање број 4 Понашање метала при деловању спољних силаеластична деформација, пластична деформација, рекристализација, обрада деформисањем у хладном и топлом стању. Својства метала

Διαβάστε περισσότερα

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА . колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност

Διαβάστε περισσότερα

ФИЗИКА Кинематика тачке у једној. Кинематика тачке у две димензије. Кинематика тачке у једној димензији Кинематика кретања у две димензије

ФИЗИКА Кинематика тачке у једној. Кинематика тачке у две димензије. Кинематика тачке у једној димензији Кинематика кретања у две димензије ФИЗИКА 11. Понедељак, 1. октобар, 11. Кинематика тачке у једној димензији Кинематика кретања у две димензије 11-Октобар-1 1 Кинематика тачке у једној димензији Кинематика тачке у једној димензији 1. Путања,

Διαβάστε περισσότερα

. Одредити количник ако је U12 U34

. Одредити количник ако је U12 U34 област. У колу сталне струје са слике познато је = 3 = и =. Одредити количник λ = E/ E ако је U U34 =. Решење: а) λ = b) λ = c) λ = 3 / d) λ = g E 4 g 3 3 E Слика. област. Дата је жичана мрежа у облику

Διαβάστε περισσότερα

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2.1. МАТЕМАТИЧКИ РЕБУСИ Најједноставније Диофантове једначине су математички ребуси. Метод разликовања случајева код ових проблема се показује плодоносним, јер је раздвајање

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ:

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ: Ваљак ВАЉАК P=B + M V= B H B= r p M=rp H Pосн.пресека = r H. Површина омотача ваљка је π m, а висина ваљка је два пута већа од полупрчника. Израчунати запремину ваљка. π. Осни пресек ваљка је квадрат површине

Διαβάστε περισσότερα

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( )

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( ) Шт треба знати пре почетка решавања задатака? АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА У РАВНИ I Тачка. Растојање две тачке:. Средина дужи + ( ) ( ) + S + S и. Деоба дужи у односу λ: 4. Површина троугла + λ + λ C + λ и P

Διαβάστε περισσότερα

Ветар. Зашто ветар дува? Настанак ветра. гравитационе) тело остаје у стању мировања или раномерног праволинијског сила. 1. Њутнов закон: Свако

Ветар. Зашто ветар дува? Настанак ветра. гравитационе) тело остаје у стању мировања или раномерног праволинијског сила. 1. Њутнов закон: Свако Ветар Зашто ветар дува? 1. Њутнов закон: Свако тело остаје у стању мировања или раномерног праволинијског кретања док год на њена не делује нека сила. 2. Њутнов закон: 3. Њутнов закон: При При интеракцији

Διαβάστε περισσότερα

Супстанца је вид материје.

Супстанца је вид материје. Супстанца је вид материје. СУПСТАНЦА, СМЕША СУПСТАНЦЕ ХОМОГЕНЕ ХЕТЕРОГЕНЕ имају исти састав и особине у свим деловима немају исти састав и особине у свим деловима (састављене су од међусобно одвојених

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: МЕХАНИКА 1 студијски програми: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 3. 1 Садржај предавања: Статичка одређеност задатака

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

Атомска и нуклеарна физика

Атомска и нуклеарна физика Атомска и нуклеарна физика 23.5.2008. Физика 2008 Структура материје Демокрит: добро наоштримо нож и почнемо да рецкамо материју шта ћемо видети? 23.5.2008. Физика 2008 2 Развој представа о атому чврсте

Διαβάστε περισσότερα

R 2. I област. 1. Реални напонски генератор електромоторне силе E. и реални напонски генератор непознате електромоторне силе E 2

R 2. I област. 1. Реални напонски генератор електромоторне силе E. и реални напонски генератор непознате електромоторне силе E 2 I област. Реални напонски генератор електромоторне силе = 0 V и унутрашње отпорности = Ω и реални напонски генератор непознате електромоторне силе и унутрашње отпорности = 0, 5 Ω везани су у коло као на

Διαβάστε περισσότερα

ТЕХНИЧКА МЕХАНИКА Проф. Др Драган Т. Стојиљковић Мр Дарко Михајлов, асистент

ТЕХНИЧКА МЕХАНИКА Проф. Др Драган Т. Стојиљковић Мр Дарко Михајлов, асистент Техничка Механика ТЕХНИЧКА МЕХАНИКА Проф. Др Драган Т. Стојиљковић Мр Дарко Михајлов, асистент Техничка Механика ОСНОВНИ ПОЈМОВИ МЕХАНИКЕ ПОДЕЛА МЕХАНИКЕ Процеси у Васељени (Универзуму) представљају непрекидно

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

Простирање топлоте. - Зрачењем (радијацијом) - Струјањем (конвекцијом) - Провођењем (кондукцијом)

Простирање топлоте. - Зрачењем (радијацијом) - Струјањем (конвекцијом) - Провођењем (кондукцијом) Простирање топлоте Простирање топлоте Према другом закону термодинамике, топлота се креће од топлијег тела ка хладнијем телу, односно од више према нижој температури. На тај начин је одређен смер простирања

Διαβάστε περισσότερα

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ 21.11.2009. I група Име и презиме студента: Број индекса: Термин у ком студент ради вежбе: Напомена: Бира се и одговара ИСКЉУЧИВО на шест питања заокруживањем

Διαβάστε περισσότερα

Упутство за избор домаћих задатака

Упутство за избор домаћих задатака Упутство за избор домаћих задатака Студент од изабраних задатака области Математике 2: Комбинаторика, Вероватноћа и статистика бира по 20 задатака. Студент може бирати задатке помоћу програмског пакета

Διαβάστε περισσότερα