H 2 O H + (aq) + Cl (aq) HCl(aq) NaOH(s) Na + (aq) + OH (aq)

Transcript

1 TERIJE ISELINA I BAZA Arenijusov teorij teorij elektrolitičke disocijcije. Luisov teorij elektronsk teorij. Brenšted-Lorijev teorij protolitičk teorij. Arenijusov teorij teorij iselin iselin je je supstnc koj koj jonizcijom u vodenom rstvoru rstvoru dje dje H -jone. -jone. HCl(q) H (q) Cl (q) Bz Bzje je supstnc koj koj disocijcijom u vodenom rstvoru rstvoru dje dje H H -jone. -jone. NH(s) N (q) H (q) TERIJE ISELINA I BAZA Nedostci Arenijusove teorije: može d se primeni smo n vodene rstvore, ne uzim u obzir ktivnu ulogu vode u kiselo-bznom ponšnju, ne može d objsni mfoternost jedinjenj. Luisov teorij teorij iselin iselin je je supstnc koj kojprim elektronski pr pr (kceptor elektronskog pr): pr): mor imti mnjk elektron, elektrofiln čestic. Bz Bzje je supstnc koj kojdje elektronski pr pr (donor (donor elektronskog pr): pr): mor imti br jedn slobodn elektronski pr, nukleofiln čestic.

2 TERIJE ISELINA I BAZA Luisov Luisov TERIJE ISELINA I BAZA Luisov Luisov Al BF :NH F B:NH BF :F: [BF ] : : koordintivn vez M 6 [M( ) 6 ] [Al( ) 6 ] Al 6 [Al( ) 6 ] Pri Luisovim kiselo-bznim rekcijm dolzi do stvrnj posebne vrste kovlentne veze koordintivne veze, p se Luisov teorij koristi prilikom objšnjenj rekcij u kojim nstju koordincion jedinjenj. Luisov teorij može d se primeni i n nevodene rstvore (vži z kiselo-bzne rekcije u svim gregtnim stnjim, uz prisustvo rstvrč ili bez njeg).

3 TERIJE ISELINA I BAZA Brenšted-Lorijev teorij teorij iselin iselin je je supstnc koj kojje je donor donor proton proton (H (H -jon). -jon). H HA(q) (l) H (q) A (q) Bz Bzje je supstnc koj kojje je kceptor proton. proton. B(q) (l) BH (q) H (q) H TERIJE ISELINA I BAZA U rekciji između kiseline i bze dolzi do protolize prelsk proton s kiseline n bzu: H HA(q) B(q) BH (q) A (q) Brenšted-Lorijev teorij može d se primeni i n nevodene rstvore (vži z kiselo-bzne rekcije u svim gregtnim stnjim, uz prisustvo rstvrč ili bez njeg): H HCl(g) NH (g) NH Cl(s)

4 TERIJE ISELINA I BAZA d pred proton, supstnc koj nstje nziv se konjugovn : H HCl(q) (l) H (q) Cl (q) konjugovn konjugovn d primi proton, supstnc koj nstje nziv se konjugovn : H NH (g) (l) NH (q) H (q) konjugovn konjugovn TERIJE ISELINA I BAZA U rekciji između kiseline i bze nstju konjugovn i konjugovn : H HA(q) B(q) BH (q) A (q) konjugovn konjugovn konjugovn konjugovn iselin i odgovrjuć konjugovn, odnosno i odgovrjuć konjugovn, čine konjugovni pr: H HCl(q) NH (q) NH (q) Cl (q) konjugovn konjugovn konjugovn konjugovn

5 TERIJE ISELINA I BAZA H H iselin Njen konjugovn Bz Njen konjugovn HCl CH CH HS NH H Cl NH CH C Br S S NH HBr HS NH CH N CH NH H H H TERIJE ISELINA I BAZA Amfolit Amfolit (mfotern supstnc) je je supstnc koj kojmože d d bude bude i i donor donor i i kceptor proton. proton. Amfoliti reguju i s m i s m. U rekciji s m ponšju se ko bze, dok se u rekciji s m ponšju ko kiseline. Vod je mfolit: H HCl(q) (l) H (q) Cl (q) H NH (q) (l) NH (q) H (q)

6 JNSI PRIZVD VDE Autojonizcij vode: H H H ili jednostvnije: (l) H (q) H (q) c [H ][H ][H ][H ] w u čistoj vodi n 5 o C: [H ] [H ]1, mol dm jonski jonski proizvod vode vode w w [H ][H ][H ]const 1, mol mol dm dm 6 6 u čistoj vodi n 80 o C: w 5, mol dm 6 ph-vrednst Pogodn nčin z izržvnje kiselosti, odnosno bznosti, vodenih rstvor. ph ph log[h log[h ]] ph log[h ] [H ] 10 ph [H ] 10 ph w [H ][H ] log w log[h ]log[h ] log w log[h ] log[h ] log(1, ) log[h ] log[h ] 1 1 ph ph ph ph n 5 o C

7 ph-vrednst ISELI RASTVR: [H ]> [H ] [H ]> 1, mol dm ph < 7,00 BAZNI RASTVR: [H ]> [H ] [H ]< 1, mol dm ph > 7,00 rste kiselost neutrln sredin NEUTRALNI RASTVR: [H ][H ] 1, mol dm ph 7,00 rste bznost ph-vrednst 0,1 M HCl stomčn limunov sok sirće kišnic mleko čist vod krv morsk vod izbeljivč z veš 1 M NH

8 JAE I SLABE ISELINE Pri jonizciji jkih i slbih u vodenom rstvoru uspostvlj se rvnotež: HA(q) (l) H (q) A (q) U slučju jkih rvnotež je potpuno pomeren u desnu strnu (znemrljiv je koncentrcij molekulskog oblik HA), zbog čeg se jonizcij prikzuje ko direktn rekcij. U slučju slbih rvnotež je znčjno pomeren u levu strnu (mli broj molekul HA jonizuje), zbog čeg se jonizcij prikzuje ko rvnotežn rekcij. početno rvnotežno početno rvnotežno JAE I SLABE ISELINE Jke kiseline su potpuno jonizovne u vodenom rstvoru: HCl(q) (l) H (q) Cl (q) S (q) H (q) S (q) Slbe kiseline su delimično jonizovne u vodenom rstvoru: HCl(q) (l) H (q) Cl (q) HCN(q) H (q) CN (q) pšti oblik jonizcije u vodenom rstvoru: jk slb HA(q) H (q) A (q) HA(q) H (q) A (q)

9 JAE I SLABE ISELINE Jk Nziv kiseline Slb Nziv kiseline HCl hlorovodoničn HF HBr bromovodoničn H P HI jodovodoničn CH CH HN zotn HN HCl perhlorn S S sumporn S HCN fluorovodoničn fosforn sirćetn zotst sumporvodoničn sumporst cijnovodoničn JAE I SLABE BAZE Jke bze potpuno disosuju u vodenom rstvoru: NH(q) N (q) H (q) Slbe bze su delimično jonizovne u vodenom rstvoru: LiH NH H C(H) Sr(H) B(H) NH (q) (l) NH (q) H (q) Jk Nziv bze Slb litijum-hidroksid ntrijum-hidroksid klijum-hidroksid klcijum-hidroksid stroncijum-hidroksid brijum-hidroksid Sve bze koje ne grde elementi 1. grupe i deo element. grupe (C, Sr, B), tj. lklni i zemnolklni metli.

10 NSTANTA JNIZACIJE HN (q) (l) H (q) N (q) konstnt jonizcije kiseline [H ][N [HN ] ] 0 mol dm CH CH(q) (l) CH C (q) H (q) [CHC ][H ] 1,8 10 [CH CH] 5 mol dm konstnt jonizcije bze NH (q) (l) NH (q) H (q) [NH ][H ] b 1,8 10 [NH ] 5 mol dm NSTANTA JNIZACIJE N osnovu vrednosti konstnte jonizcije može se oceniti jčin kiseline, odnosno bze: vrlo jk (): 10 jk (): 10 < < 10 slb (): 10 7 < < 10 vrlo slb (): < 10 7 Često se koristi p ili p b : p p log log p p b b log log b b Što je već vrednost ( b ), mnje p, to je () jč, tj. rvnotež je više pomeren u desnu strnu i fvorizovn je jonizcij kiseline (bze). HN (q) H (q) N (q) HCl(q) H (q) Cl (q) [H ][N ],5 10 mol dm [HN ] [H ][Cl ], mol dm [HCl] p,5 p 7,5

11 NSTANTA JNIZACIJE vez s stepenom disocijcije (jonizcije) Stepen disocijcije (jonizcije), α, je merilo jčine elektrolit. HA(q) (l) H (q) A (q) B(q) (l) BH (q) H (q) [HA] 0 početno [HA] [H ] [A ] rvnotežno [B] 0 početno [B] [BH ] [H ] rvnotežno α [H ] [HA] 0 [H ] c 0 (HA)α α [H ] [B] 0 [H ] c 0 (B)α Što je stepen disocijcije veći, to je elektrolit jči. NSTANTA JNIZACIJE vez s stepenom disocijcije (jonizcije) HCN(q) (l) H (q) CN (q) [H ][CN ] [HCN] [H ] x c 0 (HCN)αν c 0 (HCN)α ν 1 [CN ] [H ] x c 0 (HCN)α [HCN] c 0 (HCN) x c 0 (HCN) c 0 (HCN)α c 0 (HCN)(1 α) c 0 (HCN) c c α c α c c α c α c(1 α) c α 1 α

12 NSTANTA JNIZACIJE vez s stepenom disocijcije (jonizcije) Z α < % α c 1 α cα α c slb α, odnosno α c b c slb Stepen disocijcije opd s porstom koncentrcije, odnosno veći je u rzblženijem rstvoru. NSTANTA JNIZACIJE izrčunvnje ph HCN(q) (l) H (q) CN (q) HCl(q) (l) H (q) Cl (q) slb [H ][CN ] [HCN] jk potpuno jonizovn (α 100%), p je: [H ] [CN ] x [HCN] c 0 (HCN) x c 0 (HCN) c x c x ph logx slb jk [H ] c 0 (HCl) b x c x ph logx [H ] c 0 (B)

13 PRIMER Izrčunti ph-vrednost u rstvoru monijk koncentrcije 1, mol dm. NH (q) (l) NH (q) H (q) [NH ][H ] b 1,8 10 [NH ] 5 [H ] [NH ] x [NH ] c 0 (NH )x c x b x c x x 1, x, è x,6 10 [H ],6 10 mol dm ph logx, ph 11,66 NSTANTE JNIZACIJE višebznih (poliprotonskih) slbih Višebzne kiseline ( A, H A) jonizuju u više stupnjev. H P (q) H (q) P (q) P (q) H (q) HP (q) 7, , 10 8 HP (q) H (q) P (q), 10 1 > > 1 U svkom nrednom stupnju jonizcij je sve slbij. Z izrčunvnje ph koristi se smo prvi stupnj jonizcije (iz kojeg potiče gotovo celokupn količin H -jon).

14 RAVNTEŽA U RASTVRIMA SLABIH ISELINA I BAZA uticj promene koncentrcije H -jon -jon Le Štelijeov princip CH CH(q) (l) CH C (q) H (q) Dodtk jče kiseline dovodi do povećnj [H ], zbog čeg se položj rvnoteže pomer u levu strnu i povećv [CH CH]. Dodtk slbije kiseline dovodi do smnjenj [H ]*, zbog čeg se položj rvnoteže pomer u desnu strnu i smnjuje [CH CH]. * rvnotež se uvek pomer u prvcu nstjnj slbije kiseline Dodtk bze dovodi do smnjenj [H ]*, zbog čeg se položj rvnoteže pomer u desnu strnu i smnjuje [CH CH]. * u rekciji neutrlizcije nstje vod (slbo jonizovno jedinjenje) RAVNTEŽA U RASTVRIMA SLABIH ISELINA I BAZA uticj promene koncentrcije njon njon Le Štelijeov princip CH CH(q) (l) CH C (q) H (q) CH CN(q) CH C (q) N (q) Dodtk soli koj sdrži istoimeni njon dovodi do povećnj [CH C ], zbog čeg se položj rvnoteže pomer u levu strnu i povećv [CH CH]. Uticj zjedničkog jon dovodi do suzbijnj jonizcije kiseline, smnjenj [H ]i povećnj ph-vrednosti rstvor.

15 JAE I SLABE Jk Jk istiskuje slbiju slbiju iz iz njenih njenih soli: soli: CH CN(q) HCl(q) CH CH(q) NCl(q) CH CN(q) CH C (q) N (q) HCl(q) H (q) Cl (q) CH C (q) H (q) CH CH(q) Uvek je fvorizovno nstjnje slbije kiseline (slbo jonizovnog jedinjenj). JAE I SLABE Jk Jk istiskuje slbiju slbiju iz iz njenih njenih soli: soli: NH Cl(q) NH(q) NH (g) (l) NCl(q) NH Cl(q) NH (q) Cl (q) NH(q) H (q) N (q) NH (q) H (q) NH (g) (l) Uvek je fvorizovno nstjnje slbije bze (slbo jonizovnog jedinjenj).

16 NJUGVANE (1) HF(q) H (q) F (q) njonske bze konjugovn konjugovn [H ][F ] [HF] Anjon F se u protolitičkim rekcijm ponš ko è ANJNSA BAZA. [HF][H ] () F (q) (l) HF(q) H (q) b [F ] () (1) () () (l) H (q) H (q) w [H ][H ] w w b b Proizvod konstnti jonizcije i b konjugovnog pr jednk je jonskom proizvodu vode. 1 [HF][H ] w 1, b (F ) 9,1 10 [F ] (HF) 1,1 10 NJUGVANE njonske bze b (CN )? CN (q) (l) HCN(q) H (q) b [HCN][H ] w 1,0 10 (CN ) [CN ] (HCN),0 10 Što je jč (veliko ), njen konjugovn je slbij (mlo b ). Što je slbij (mlo ), njen konjugovn je jč (veliko b ). b (CH C )? 1 1,5 10 CH C (q) (l) CH CH(q) H (q) b [CHCH][H ] (CH C ) [CH C ] w 1,0 10 (CH CH) 1, ,6 10

17 NJUGVANE ktjonske kiseline NH (q) (l) NH (q) H (q) konjugovn konjugovn tjon NH se u protolitičkim rekcijm ponš ko è ATJNSA ISELINA. NH (q) (l) NH (q) H (q) [NH ][H ] (NH w ) [NH ] (NH 1 1, ,6 10 b ) 1,8 10 Što je jč (veliko b ), njen konjugovn je slbij (mlo ). Što je slbij (mlo b ), njen konjugovn je jč (veliko ). Z Z konjugovni pr pr vži vži d d što što je je već već vrednost,, to to je je mnj vrednost b, b, i i obrnuto. SLI HIDRLIZA Prilikom rstvrnj soli u vodi dolzi do disocijcije n ktjon i njon. U protolitičkim rekcijm s vodom (HIDRLIZA) ktjon se ponš ko ktjonsk, njon ko njonsk. U zvisnosti od tog koliko su izržene hidrolize ktjon i njon, odnosno d li nek od njih dominir, vodeni rstvor soli može d reguje kiselo, bzno ili neutrlno. NH (q) (l) NH (q) H (q) Cl (q) (l) HCl(q) H (q) NH Cl(s) NH (q) Cl (q) ktjoni ktjoni hidrolizuju hidrolizuju kiselo kiselo njoni njoni hidrolizuju hidrolizuju bzno bzno (NH 1 w 1, ) 5 5,6 10 b(nh ) 1,8 10 w 1,0 10 b(cl ) 1,0 10 (HCl)

18 SLI HIDRLIZA (NH ) 5, b (Cl ) 1, <10 1 *è Cl -jon ne hidrolizuje * d je vrednost ili b protolitičke rekcije mnj od 10 1, rekcij se može znemriti. > b è b rstvor rstvor NH NH Cl Cl reguje reguje kiselo kiselo NCl(s) N (q) Cl (q) [N( ) 6 ] [N( ) 5 (H)] H [N( ) 6 ] 1, < 10 1 U rekciji hidrolize ktjoni se pišu ko hekskv-kompleksi (izuzev NH ). Ni ktjon ni njon ne hidrolizuju. Cl (q) (l) HCl(q) H (q) b (Cl ) 1, < 10 1 rstvor rstvor NCl NCl reguje reguje neutrlno SLI HIDRLIZA Al (S ) (s) Al (q) S (q) [Al( ) 6 ] [Al( ) 5 (H)] H [Al( ) 6 ] 1, 10 5 S HS H S H HS HS H S 10 1 w b(s ) (HS ) 1 1, , 10 < 10 1, , 10 w (H S ) > b è b rstvor rstvor Al Al (S (S ) ) reguje reguje kiselo kiselo

19 SLI HIDRLIZA tjoni koji potiču od jkih i njoni koji potiču od jkih : ne hidrolizuju (vrednosti ktjon i b njon su mnje od 10 1 ), ne utiču n ph-vrednost rstvor. tjoni jkih Anjoni jkih Li Cl N Br I C N Sr Cl B S So jke kiseline i jke bze rstvor reguje neutrlno, ph 7. So jke kiseline i slbe bze rstvor reguje kiselo, ph < 7. So jke bze i slbe kiseline rstvor reguje bzno, ph > 7. So slbe kiseline i slbe bze zvisi od vrednosti i b. SLI HIDRLIZA N C (s) N (q) C (q) N potiče od jke bze ktjon ne hidrolizuje C HC H C H HC HC H C,5 10 1, w b(c ) (HC ) 1 1,0 10, ,8 10 w (H C ) rstvor rstvor N N C C reguje reguje bzno bzno

20 SLI HIDRLIZA kisele soli ISELE SLI: NHC, NHS, NHS BAZNA S: (CuH) S isele soli imju njon koji potiče od višebzne kiseline. vi njoni imju mfotern svojstv: pri hidrolizi se ponšju i ko kiseline i ko bze. NHS(s) N (q) HS (q) N potiče od jke bze ktjon ne hidrolizuje HS S H (HS ) 7, ( S) 1 HS S H 1, (HS w w ) b 7, ( H S) ( H S) 1, 10 1 S H HS 1, HS H S 7, NHS ntrijum-hidrogensulfid b (HS b (HS )) > (HS (HS )) è rstvor rstvor NHS NHS reguje reguje bzno bzno SLI HIDRLIZA kisele soli N P (s) N (q) P (q) N potiče od jke bze ktjon ne hidrolizuje N P ntrijum-dihidrogenfosft P HP H P H P H H P P H P HP H HP P H 1 7,1 10 6, 10 8 (P ) (HP ) 6, 10 8 (H P b ) w w H P ) 1 H P ), 10 1 ( 1 1,0 10 7,1 10 1, 10 ( 1 (H ( P P ) ) > b (H b ( P P ) ) è rstvor rstvor NH N P P reguje reguje kiselo kiselo

21 SLI PTPUNA HIDRLIZA Hidrolize ktjon i njon soli su rvnotežne rekcije. Izuzetk su rekcije hidrolize u kojim nstju gsoviti proizvodi i slbo rstvorni hidroksidi, jer rvnotež ne može d se uspostvi sve dok se iz sistem izdvj gs ili tlog. U ovkvim slučjevim hidroliz je nepovrtn proces i nziv se potpun hidroliz. S HS H HS S H S(g) [Fe( ) 6 ] [Fe( ) 5 (H)] H [Fe( ) 5 (H)] [Fe( ) (H) ] H [Fe( ) (H) ] [Fe( ) (H) ] H Fe(H) (s) Potpuno hidroliz krkterističn je z njone S, C, ko i ktjone Fe, Al, Cr, Zn itd. Prktični znčj rstvrnjem u vodi soli koje sdrže ove jone dobijju se nestbilni rstvori kod kojih stjnjem dolzi do smnjenj koncentrcije ili pojve zmućenj. SLI SUZBIJANJE HIDRLIZE Pošto je hidroliz često nepoželjn, predstvlj rvnotežnu rekciju, može se suzbiti pomernjem rvnoteže u smeru povrtne (suprotne) rekcije prem Le Štelijeovom principu. [Zn( ) 6 ] [Zn( ) 5 (H)] H Hidroliz Zn -jon se suzbij dodtkom kiseline. Npr. rstvor cink-hlorid se prvi rstvrnjem cink u rstvoru HCl, jer suzbij hidrolizu Zn -jon. Pri rstvrnju čvrstog cink- -hlorid u vodi stjnjem dolzi do pojve zmućenj, zbog potpune hidrolize do Zn(H). C HC H Hidroliz C -jon se suzbij dodtkom bze. Hidroliz je endotermn rekcij ( H >0 ), p se suzbij hlđenjem.

22 SLI NSTANTA HIDRLIZE onstnt hidrolize ( h ) je konstnt jonizcije ktjonske kiseline, odnosno njonske bze. [Al( ) 6 ] [Al( ) 5 (H)] H [Al(H) 5(H) ][H ] h ([Al(H ) 6 ] ) [Al(H) 6 ] 1, 10 5 N HN H 1 [HN ]][H ] w 1,0 10 h b(n ), 10 [N ] (HN ),5 10 Stepen hidrolize (h) im isti fizički smiso ko i stepen disocijcije (jonizcije). 11 h c h 1 h Z h < % h ch ISELINE, BAZE, SLI NEUTRALIZACIJA Neutrlizcij je rekcij između kiseline i bze u kojoj nstju so i vod. Suštin neutrlizcije je rekcij između H i H -jon pri čemu nstje. Rekcij je kvntittivn, tj. odigrv se do krj ( ). jk i i jk jk HCl NH NCl H Cl N H N Cl H (q) (q) H H (q) (q) (l) (l) n Hê 56 kj mol 1

23 ISELINE, BAZE, SLI NEUTRALIZACIJA Ako je ili slb, deo energije oslobođene u rekciji neutrlizcije troši se n jonizciju slbog elektrolit. slb i i jk jk CH CH NH CH CN CH CH N H CH C N CH CH(q) H (q) CH C (q) (l) n H 56 kj mol 1 CH CH(q) CH C (q) H (q) H (q) H (q) (l) CH CH(q) H (q) CH C (q) (l) i H > 0 n Hê 56 kj mol 1 n H i H n Hê > > 56 kj mol 1 ISELINE, BAZE, SLI NEUTRALIZACIJA CH CH(q) CH C (q) H (q) Usled rekcije neutrlizcije nrušv se rvnotež jonizcije slbe kiseline (smnjuje se [H ]), zbog čeg se fvorizuje proces jonizcije. oncentrcij molekul slbe kiseline se smnjuje sve dok se ne dod količin bze ekvivlentn početnoj količini kiseline. slb i i jk jk H (q) H (q) (l) NH HCl NH Cl NH H Cl NH Cl NH (q) H (q) NH (q) n H i H n Hê > > 56 kj mol 1 NH (q) (q) NH (q) H (q) H (q) H (q) (l) Nrušv se rvnotež jonizcije slbe bze (smnjuje se [H ]) è fvorizuje se proces jonizcije è [NH ] se smnjuje sve dok se ne dod količin kiseline ekvivlentn početnoj količini bze.

24 ISELINE, BAZE, SLI NEUTRALIZACIJA Grfički prikz promene ph-vrednosti tokom rekcije neutrlizcije kriv neutrlizcije. Tčk n krivoj u kojoj su količine kiseline i bze ekvivlentne ekvivlentn tčk: ph 7 (jk -jk ), ph > 7 (slb -jk ), zbog hidrolize nstle soli ph < 7 (slb -jk ). jk jk -jk slb slb -jk ISELINE, BAZE, SLI INDIATRI Z određivnje ph-vrednosti rstvor koriste se: lkmus ppir, univerzln indiktorsk hrtij, rstvor indiktor, ph-metr. Indiktori su slbe orgnske kiseline ili bze čiji molekulski (nejonizovn) i jonizovn oblik imju rzličite boje. fenolftlein

25 ISELINE, BAZE, SLI INDIATRI Jonizcij indiktor: slbe orgnske kiseline [H HIn(q) (l) H (q) In ][In ] (q) [HIn] slbe orgnske bze [HIn ][H ] In(q) (l) HIn (q) H (q) b [In] Vrednost (ili b ) indiktor određuje n kojoj vrednosti ph dolzi do promene boje. Do promene boje dolzi kd je [HIn] [In ]: [H ][In ] [HIn] [H ] è [HIn] [In ] [HIn] [H ] 1 è 1 [In ] [H ] ph ph p p ISELINE, BAZE, SLI INDIATRI bromtimol-plvo è p 7 è do promene boje dolzi n ph 7 (opseg promene boje) Indiktori se koriste z određivnje ekvivlentne tčke pri kiselo-bznoj titrciji. Titrcij je volumetrijsk metod z određivnje koncentrcije rstvor ili količine rstvorene supstnce.

26 ISELINE, BAZE, SLI ISEL-BAZNA TITRACIJA CH CH(q) NH(q) CH CN(q) (l) Rstvor Rstvor NH NH poznte poznte koncentrcije koncentrcije Rstvor Rstvor CH CH CH CH nepoznte nepoznte koncentrcije koncentrcije indiktor indiktor fenolftlein fenolftlein Rstvor Rstvor NH NH se se postepeno postepeno dodje dodje rstvoru rstvoru CH CH CH CH uz uz mešnje mešnje Postignut Postignut ekvivlentn ekvivlentn tčk tčk promen promen boje boje indiktor indiktor ISELINE, BAZE, SLI ISEL-BAZNA TITRACIJA Pri izboru indiktor potrebno je voditi rčun o opsegu promene boje indiktor treb d odgovr ph-vrednosti u ekvivlentnoj tčki. MC FF BTP Metil-crveno (MC):,6, Bromtimol-plvo (BTP): 6,07,6 Fenolftlein (FF): 8,9,8 FF FF njpogodniji indiktor

27 ISELINE, BAZE, SLI ISEL-BAZNA TITRACIJA NH (q) HCl(q) NH Cl(q) FF MC BTP Metil-crveno (MC):,6, Bromtimol-plvo (BTP): 6,07,6 Fenolftlein (FF): 8,9,8 MC MC njpogodniji indiktor ISELINE, BAZE, SLI PRIMER ISPITNG PITANJA Skicirti krivu neutrlizcije koj se dobij prilikom titrcije rstvor sirćetne kiseline rstvorom ntrijum-hidroksid. Pomoću odgovrjućih protolitičkih rekcij objsniti d li se ekvivlentn tčk nlzi u kiseloj, neutrlnoj ili bznoj sredini. Predložiti njpogodniji indiktor z određivnje ekvivlentne tčke.