PREDMET:ODABRANA POGLAVLJA IZ HEMIJE za studente IV semestra rudarskog odseka Profesor dr Aleksandra Kostić-Pulek

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "PREDMET:ODABRANA POGLAVLJA IZ HEMIJE za studente IV semestra rudarskog odseka Profesor dr Aleksandra Kostić-Pulek"

Transcript

1 PREDMET:ODABRANA POGLAVLJA IZ HEMIJE za studente IV semestra rudarskog odseka Profesor dr Aleksandra Kostić-Pulek Predavanje br.ix:elementi SPOREDNIH PODGRUPA PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA (B GRUPA-PRELAZNI METALI Sadržaj casa: 1.Izrada testa iz gradiva sa VI,VII i VIII časa Najznačajnije osobine i najznačajnija jedinjenja nekih elemenata VIIIB grupe (Fe,Co i Ni U VIIIB grupu PSE spadaju elementi:gvoždje(fe,kobalt,(co,nikl(ni,rutenijum(ru,,rodijum(rh,paladijum(pd,osmijum(os,iridijum(ir,platina (Pt, hanijum (Hn i majtnerijum(mt.po tri elementa ove grupe ( prvih devet se nalaze u,5 i periodi PSE.U četvrtoj periodi se nalaze gvoždje (Fe,kobalt (Co i nikl (Ni i oni čine tzv prvu trijadu.u petoj periodi se nalaze rutenijum(ru, rodijum(rh,paladijum(pd i oni čine tzv.drugu trijadu a u šestoj osmijum(os,iridijum(ir,platina(pt koji čine treću trijadu. Elementi prve trijade imaju medjusobno slične osobine i po svojoj rasprostranjenosti u prirodi i fizičkim i hemijskim osobinama se razlikuju od elemenata druge i treće trijade (koji su medjusobno veoma slični.to je razlog sto se elementi VIIIB grupe dele u dve celine koje se posebno proučavaju:familiju (trijadu gvozdja (Fe,Co,Ni i platinske metale (Ru,Rh,Pd,Os,Ir i Pt. Elementi hanijum (Hn i majtnerijum (Mt spadaju u veštacke radioktivne elemente koji su nedavno otkriveni i još uvek su nedovoljno proučeni. analaženje u prirodi gvoždja,kobalta i nikla Gvoždje kobalt i nikl spadaju u siderofilne,halkofilne i litofilne elemente.srednji sadržaj gvoždja u litosferi je,% mas,kobalta.10 - %mas. a nikla % mas.po rasprostranjenosti u litosferi gvoždje se nalazi na četvrtom mestu i ono je posle aluminijuma najrasprostranjeniji metal litosfere.gvoždje se u prirodi javlja u samorodnom obliku u meteoritima koji sadrže:90 % Fe,9% Ni i 0,5% mas. kobalta.deo samorodnog gvozdja prisutnog u prirodi potiče iz zemljinog jezgra i smatra se da je sa istopljenom magmom dospelo na površinu zemlje.najznačajniji minerali gvoždja su po sastavu oksidi,hidroksidi,sulfidi i silikati:hematit-fe O,magnetit-Fe O,pirit- FeS,halkopirit-CuFeS,olivin-(MgFe (SiO itd.kobalt i nikl se u litosferi često sreću zajedno i to najviše u sulfidnim mineralima:lineitu-co S,kajteritu-CoS,mileritu- NiS,polidimitu-Ni S i drugim. Ovi elementi su prisutni i u vodama u prirodi i u morskoj vodi ima ih u sledećim količinama:gvoždja.10 - mg/dm,kobalta 1, mg/dm i nikla 1, mg/dm.gvoždje se u vodama u prirodi nalazi u obliku jonova Fe + i Fe + i u obliku

2 koloidnog rastvora Fe(OH kao i sastavu različitih, u vodi rastvornih, kompleksnih jedinjenja. b fizičke osobine gvoždja,kobalta i nikla ` Gvoždje,kobalt i nikl su metali srebrnasto bele boje sa različitim nijansama:gvoždje sa sivom,kobalt sa roze a nikl sa žutom nijansom.ovo su jedini metali,koji se na običnim uslovima,odlikuju feromagnetičnošću tj.sposobnošću da se jako namagnetišu kada se nadju u magnetnom polju.ovo svojstvo gvoždje poseduje do temperature 79,kobalt do 1150 a nikl do temperature 0 0 C. Gvoždje i kobalt su polimorfne supstance (grade više prostih supstanci-alotropskih modifikacija za razliku od nikla koji je monomorfna supstanca.četiri alotropske modifikacije gvoždja su : α,β,γ i δ i prelasci iz prve u drugu modifikaciju se dešavaju (pod atmosferskim pritiskomna 79,iz druge u treću na 911 a iz treće u četvrtu na C.Alfa (α i beta (β gvoždje imaju prostorno centriranu kubnu rešetku ali je α gvoždje feromagnetično a β gvoždje je paramagnetično. Gama (γ gvoždje ima površinski centriranu a delta (δ gvoždje prostorno centriranu kubnu rešetku sa nešto drugačijim parametrima kristalne rešetke u odnosu na α i β gvoždje. Alotropske modifikacije kobalta,alfa (α i beta (β,se razlikuju po kristalnoj rešetki:prva ima heksagonalnu a druga površinski centriranu kubnu rešetku.na atmosferskom pritisku,prva modifikacija prelazi u drugu na temperaturi od 50 0 C. Temperature topljenja gvoždja,kobalta i nikla su dosta visoke (155,19 i 15 0 Cšto je uzrokovano jakim vezama u njihovim kristalnim rešetkama.one opadaju u nizu Fe,Co i Ni što je posledica smanjena broja nesparenih d-elektrona i smanjenjem jačine veze (Fe ima,co ima a Ni nesparena d-elektrona.ovi metali imaju velike gustine:fe-7,8,co-8,9 a Ni 8,91 g/cm i spadaju u teške metale.dobri su provodnici elektriciteta.spadaju u tvrde metale i njihova tvrdoća po Mosu je:za Fe -5,za Co 5,5 a za Ni 5.Podesni su za mehaničku obradu. chemijske osobine gvoždja,kobalta i nikla Elektronske konfiguracije atoma ovih elemenata su: Fe 1s s p s p d s Co 1s s p s p d 7 s Ni 1s s p s p d 8 s One pokazuju da je elektronska konfiguracija poslednjeg energetskog nivoa njihovih atoma identična (s ali da je broj d-elektrona u predposlednjem energetskom nivou različit.zato je različit i broj njihovih valentnih elektrona:u atomu Fe on je 8 ( s- elektrona i 7 d-elektrona,u atomu Co 9 ( s-elektrona i 7 d-elektrona i u atomu Ni 10

3 ( s-elektrona i 8 d-elektrona.samo je kod gvoždja broj valentnih elektrona jednak broju grupe u kojoj se ovi elementi nalaze (8 a kod kobalta i nikla su brojevi valentnih elektrona veci (9 i 10 od broja grupe sto je jedini slučaj u PSE.Elementi ove trijade nemaju u svojim jedinjenjima oksidacione brojeve jednake broju grupe (8 i visoki oksidacioni brojevi za njih nisu karakteristični.jedini elemenat ove grupe koji može da gradi jedinjenja sa visokom vrednoscu oksidacionog broja je gvoždje a maksimalna vrednost oksidacionog broja je +.Karakteristični oksidacioni brojevi za ove elemente su + i +. pri čemu većina jedinjenja nikla je sa oksidacionim brojem +.Osobine atoma,bitne za hemijsko ponašanje ovih elemenata, su prikazane u tabeli 1: Tabela1.Jonizacioni potencijali i koeficijenti elektronegativnost elemenata trijade gvoždja Simbo l eleme nta Red ni broj Prvi jonizacioni potencijal( ev Drugi jonizacioni potencijal( ev Treci jonizacioni potencijal( ev Fe 7,89 1,18 0, 1,8 Co 7 7,87 17,05,5 1,8 Ni 8 7, 18,15 5,1 1,8 Koeficijent elektronegativ nosti : Podaci prikazani u tabeli 1 pokazuju da ovi elementi imaju jednake koeficijente elektronegativnosti i gotovo jednake jonizacione potencijale usled čega su i njihove hemijske osobine slične (horizontalna sličnost.po svojoj hemijskoj aktivnosti ovi metali spadaju u metale srednje aktivnosti. a hemijski najaktivniji elemenat od njih je gvoždje. Na sobnoj temperaturi ovi metali su postojani.na ovoj temperaturi se ( na suvom vazduhu na površini gvoždja stvara tanka,kompaktna, oksidna opna koja ga štiti od dalje korozije.medjutim na visokim temperaturama ( iznad 00 0 C gvoždje korodira (i na suvom vazduhu jer se na njegovoj površini obrazuje porozan sloj (okalina,skrama koji ga ne štiti od korozije.ova skrama je zapravo smeša različitih oksida gvoždja:feo,fe O i Fe O (FeO. Fe O.Na vlažnom vazdu potpuno čisto gvoždje ne korodira (ne rdja.medjutim gvoždje koje se nalazi u svakodnevnoj upotrebi najčešće nije potpuno čisto i sadrži izvesne primese i zato se u njemu dešava process elektrohemijske korozije koja se sastoji od formiranja šupljikavog sloja hidratisanog oksida mrke boje koji ga ne štiti od dalje korozije i čiji se sastav može prikazati sledećom opštom formulom: Fe O.xH O. Kobalt i nikl su,na običnoj temperaturi,postojani na vazduhu. Ovi elementi grade okside sledećih sastava:gvoždje(ii-oksid FeO,gvoždje(III-oksid Fe O, gvoždje(iv-oksid Fe O (FeO. Fe O ;kobalt(ii-oksid CoO, kobalt(iii- oksid Co O i kobalt(iv-oksid Co O (CoO. Co O a nikl nikl(ii-oksid NiO i

4 nikl(iii-oksid Ni O.Svi ovi oksidi spadaju u bazne i u vodi nerastvorne okside (ulaze u sastav litosfere u obliku različitih minerala a Fe O ima slabo izražen amfoterni karakter.oksidi Co O i Ni O se ne odlikuju postojanošću. Pošto su oksidi FeO,CoO i NiO nerastvorni u vodi,odgovarajući hidroksidi se dobijaju reakcijom njihovih rastvornih soli i baza i obojeni su:fe(oh -bledo zelen, Co(OH - plav i Ni(OH -zelen.ovi hidroksidi pokazuju bazna svojstva i nerastvorni su u vodi.stajanjem na vazduhu hidroksid gvoždja se (brzo i kobalta (sporo se oksidišu prema jednačini:m(oh +O +H O M(OH M=Fe,Co Hidroksidi gvoždja,kobalta i nikla sa oksidacionim brojem + nemaju tačno definisan sastav.oni su u stvari hidratisani oksidi ovih elemenata i njihov sastav tačnije prikazuje formula M O.xH O (M=Fe,Co i Ni.Njihov bazni karakter je manje izražen nego kod hidroksida u kojima je oksidacioni broj ovih metala +.Hidroksid gvoždja sa ovim oksidacionim brojem pokazuje,u izvesnom stepenu,amfoterne osobine i reguje sa zagrejanim, koncentrovanim rastvorima baza: Fe(OH +NaOH Na /Fe(OH / Elementi ove trijade sa sumporom grade sulfide i disulfide sastava MS i MS koji su zbog svoje nerastvorljivosti u vodi prisutni u litosferi.od jedinjenja koja grade sa nemetalima u značajnije spadaju nitridi (Fe N, Co N,Co N, Ni N,fosfidi (Fe P,Fe P,Co P,CoP,Ni P i karbide(fe C,Co C,Ni C. 5 Na običnim uslovima, elementi ove trijade u cistom obliku,ne reaguju sa vodom.medjutim gvozdje uvek sadrzi primese i korodira u vodi koja u sebi sadrzi rastvoren kiseonik i daje kao produkt hidratisani oksid gvozdja (tzv.rdju: Fe+O +xh O Fe O. xh O U naponskom nizu metala (metali svrstani po hemijskoj aktivnosti ovi metali se nalaze ispred vodonika i zato reaguju sa rastvorima kiselina koje nemaju oksidaciona svojstva (HCl i razblažena H SO istiskujući vodonik iz njih.najbrže se rastvara gvoždje,potom kobalt a najsporije nikl.rastvaranje gvoždja se moze prikazati jednačinom: Fe+HCl FeCl +H :Fe+H SO FeSO + H (razbl. U razblaženim rastvorima kiselina, čiji anjoni imaju oksidaciona dejstva,npr.u azotnoj kiselini,kobalt i nikl se lakše rastvaraju od gvoždja.rastvaranje ovih metala se može prokazati sledećim jednačinama reakcija: Fe+10HNO Fe(NO +NH NO +H O (razbl. Co+8HNO Co(NO +NO +H O (razbl. Ni+8HNO Ni(NO +NO +H O (razbl.

5 U hladnim,koncentrovanim rastvorima sumporne i azotne kiseline ovi metali se pasiviraju.na njihovim površinama se stvaraju kompaktne oksidne opne koje onemogućavaju rastvaranje ovih metala. Gvoždje,kobalt i nikl su,na običnim uslovima,otporni na dejstvo baza. Gvoždje,kobalt i nikl grade veliki broj soli kiseoničnih kiselina (nitrate,sulfate,karbonate,fosfate sa različitim oksidacionim stanjima:gvoždje gradi soli sa oksidacionim stanjem + ( tzv. fero-soli i oksidacionim stanjem + (tzv. feri soli;kobalt pretežno gradi soli sa oksidacionim brojem + a nikl ima isključivo soli sa oksidacionim brojem +.Za soli kiseoničnih kiselina ovih elemenata karakteristično je da postoje u obliku kristalohidrata sa različitim brojem molekula vode.tako ovi elementi grade soli: nitrate Co(NO i Ni(NO a takodje i nitrate koji sadrže kristalnu vodu (kristalohidrate Fe(NO.H O,Fe(NO.H O, Fe(NO.9H O, Co(NO.H O, Ni(NO.H O Nitrati ovih elemenata su dobro rastvorni u vodi. Sulfati ovih elemenata su takodje i bezvodni i kristalohidrati:feso,fe (SO, CoSO i 5 NiSO, FeSO.x H O (x=1,,7, Fe (SO.x H O (x=,,7,10 i 1, CoSO. x H O (x=1,,, i 7,Co (SO.18 H O i NiSO. x H O (x=1, I 7.Sulfati ovih elemenata su dobro rastvorni u vodi. U karbonatima elementi iz ove trijade imaju iskljucivo oksidacioni broj +:FeCO, CoCO, CoCO. H O, NiCO, NiCO. H O.Karbonati ovih elemenata su nerastvorni u vodi. Ovi elementi grade fosfate sledećeg sastava:fepo, FePO.H O,Fe (PO.8 H O, Co (PO i Ni (PO koji su narastvorni u vodi. Ovi elementi ulaze u sastav dvojnih soli različitog sastava:nh Fe(SO.1 H O,KCo(SO,K Ni (SO H O itd. U vodenim rastvorima soli ovih elemenata sa oksidacionim brojem + ne postoje samostalni joni već njihovi kompleksni joni koji su različito obojeni:/fe(h O / + bledo zelene boje, :/Co(H O / + -ruzičaste boje i :/Ni(H O / + koji je zelene boje.u vodenim rastvorima soli gvoždja sa oksidacionim brojem + postoje hidrokso-akva kompleksni joni koji su žuto-mrke boje /Fe(OH (H O / +. Gvoždje,sa oksidacionim brojem +,ulazi u sastav anjona soli-ferata (npr.k FeO, Ba FeO itd.. Elementi ove trijade imaju veoma izraženu sposobnost da grade kompleksna jedinjenja u kojima imaju koordinacione brojeve + i+.kompleksna jedinjenja gvoždja i kobalta sa oksidacionim brojem + su stabilnija od kompleksnih jedinjenja ovih elemenata sa oksidacionim brojem + a kod nikla je obrnut slučaj.njihova najstabilnija kompleksna jedinjenja su cijano kompleksi:k /Fe(CN /, K /Fe(CN /, K /Ni(CN /, K /Co(CN / itd.

6 Kada se rastvorima soli gvoždja sa oksidacionim brojem + doda rastvor kompleksne soli K /Fe(CN / (oksidacioni broj gvoždja + dobija se plavi talog poznat pod imenom berlinsko plavo : + + Fe + +/Fe(CN / - Fe / Fe(CN / Kada se rastvorima soli gvoždja sa oksidacionim brojevima + doda rastvor iste soli (K /Fe(CN / nastaje plavi talog poznat pod imenom turnbulovo plavo: + + Fe + +/ Fe(CN / - Fe / Fe(CN / Najnovija istraživanja su pokazala da su ova dva taloga iste supstance jer gvoždje iz spoljašnje i unutrašnje sfere ovih kompleksnih jedinjenja zamenjuje mesta. Ove reakcije se,pored ostalih, u analitičkoj hemiji koriste za kvalitativno dokazivanje jona gvoždja u vodenom rastvoru. Pored cijano kompleksa ovi elementi grade i amino,halogeno i rodano komplekse. Amino kompleksi imaju sledeći sastav: /Fe(NH /Cl ; /Co(NH /Cl, ; ;/Co(NH /Cl ; /Fe(NH / (OH. Halogeno i rodano kompleksna jedinjenja elemenata ove trijade sa oksidacionim brojevima + i + su sastava I : M I /MX /,M I /MX /, M /MX /, I I I M /M(CNS /, M /M(CNS /, M /M(CNS / itd. gde je M +,+ =Fe,Co i Ni Pitanja 1.Kako se svrstava gvoždje po mestu nalaženja u prirodi.?u kom obliku (vezanom,samorodnom je ono prisutno u litosferi?na kom mestu po rasprostranjenosti se gvoždje nalazi u litosferi?.napisati elektronsku konfiguraciju atoma elemenata Fe,Co i Ni i označiti valentne elektrone u njoj..kakvi su po svojoj hemijskoj aktivnosti (hemijski aktivni,neaktivni,srednje aktivni elementi trijade gvoždja?koji od njih je najaktivniji?kakve su njihove hemijske osobine (slične,različite i zašto?.kakva je postojanost gvoždja na :aobičnoj temperaturi u suvom vazduhu,b običnoj temperaturi i vlažnom vazduhu c na povišenoj temperaturi? Dati formule jedinjenjaprodukata korozije. 5.Napisati formule i nazive oksida elemenata trijade gvoždja i označiti njihove kiselo-

7 bazne osobine..napisati formule hidroksida elemenata iz trijade gvoždja i označiti njihov karakter. 7.Napisati formule i nazive kompleksnih jona koji postoje u vodenim rastvorima soli elemenata iz trijade gvoždja sa oksidacionim brojem + i +. 8.Kakva je rastvorljivost u vodi (velika,mala nitrata,sulfata,karbonata i fosfata elemenata iz trijade gvoždja? 9.Napisati nazive sledećih jedinjenja elemenata trijade gvoždja: K /Ni(CN /, K /Co(CN /, Fe / Fe(CN /, Fe / Fe(CN /, /Fe(NH /Cl, /Co(NH /Cl, K /Fe(CNS /, Na /Co(CNS /, K /Co(CN /, FePO, NiCO, NiCO i Co (SO.

PREDMET:ODABRANA POGLAVLJA IZ HEMIJE za studente IV semestra rudarskog odseka Profesor dr Aleksandra Kostić-Pulek

PREDMET:ODABRANA POGLAVLJA IZ HEMIJE za studente IV semestra rudarskog odseka Profesor dr Aleksandra Kostić-Pulek PREDMET:DABRANA PGLAVLJA IZ HEMIJE za studente IV semestra rudarskog odseka Profesor dr Aleksandra KostićPulek Predavanje br.viii:elementi SPREDNIH PDGRUPA PERIDNG SISTEMA ELEMENATA (B GRUPAPRELAZNI METALI

Διαβάστε περισσότερα

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju RAČUN OSTATAKA 1 1 Prsten celih brojeva Z := N + {} N + = {, 3, 2, 1,, 1, 2, 3,...} Osnovni primer. (Z, +,,,, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: sabiranje (S1) asocijativnost x + (y + z) = (x + y)

Διαβάστε περισσότερα

S t r a n a 1. 1.Povezati jonsku jačinu rastvora: a) MgCl 2 b) Al 2 (SO 4 ) 3 sa njihovim molalitetima, m. za so tipa: M p X q. pa je jonska jačina:

S t r a n a 1. 1.Povezati jonsku jačinu rastvora: a) MgCl 2 b) Al 2 (SO 4 ) 3 sa njihovim molalitetima, m. za so tipa: M p X q. pa je jonska jačina: S t r a n a 1 1.Povezati jonsku jačinu rastvora: a MgCl b Al (SO 4 3 sa njihovim molalitetima, m za so tipa: M p X q pa je jonska jačina:. Izračunati mase; akno 3 bba(no 3 koje bi trebalo dodati, 0,110

Διαβάστε περισσότερα

41. Jednačine koje se svode na kvadratne

41. Jednačine koje se svode na kvadratne . Jednačine koje se svode na kvadrane Simerične recipročne) jednačine Jednačine oblika a n b n c n... c b a nazivamo simerične jednačine, zbog simeričnosi koeficijenaa koeficijeni uz jednaki). k i n k

Διαβάστε περισσότερα

PREDMET:ODABRANA POGLAVLJA IZ HEMIJE za studente IV semestra rudarskog odseka Profesor dr Aleksandra Kostić-Pulek

PREDMET:ODABRANA POGLAVLJA IZ HEMIJE za studente IV semestra rudarskog odseka Profesor dr Aleksandra Kostić-Pulek PREDMET:DABRANA PGLAVLJA IZ HEMIJE za studente IV semestra rudarskog odseka Profesor dr Aleksandra Kostić-Pulek Predavanje br.v ELEMENTI GLAVNIH PDGRUPA PERIDNG SISTEMA ELEMENATA (A GRUPA) Sadržaj casa:

Διαβάστε περισσότερα

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 Matrice - osnovni pojmovi (Matrice i determinante) 2 / 15 (Matrice i determinante) 2 / 15 Matrice - osnovni pojmovi Matrica reda

Διαβάστε περισσότερα

3.1 Granična vrednost funkcije u tački

3.1 Granična vrednost funkcije u tački 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 2 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 3. Granična vrednost funkcije u tački Neka je funkcija f(x) definisana u tačkama x za koje je 0 < x x 0 < r, ili

Διαβάστε περισσότερα

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET Goran Stančić SIGNALI I SISTEMI Zbirka zadataka NIŠ, 014. Sadržaj 1 Konvolucija Literatura 11 Indeks pojmova 11 3 4 Sadržaj 1 Konvolucija Zadatak 1. Odrediti konvoluciju

Διαβάστε περισσότερα

13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA 13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA. Elektronska konfiguracija ns 2 np 1 B 4

13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA 13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA. Elektronska konfiguracija ns 2 np 1 B 4 13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA 13. GRUPA PERIODNOG SISTEMA Bor redak element, najčešće u obliku minerala boraksa, Na 2 B 4 O 7 10H 2 O. Aluminijum najrasprostranjeniji metal u Zemljinoj kori (8,3 mas.%) i

Διαβάστε περισσότερα

Osnovne veličine, jedinice i izračunavanja u hemiji

Osnovne veličine, jedinice i izračunavanja u hemiji Osnovne veličine, jedinice i izračunavanja u hemiji Pregled pojmova veličina i njihovih jedinica koje se koriste pri osnovnim izračunavanjima u hemiji dat je u Tabeli 1. Tabela 1. Veličine i njihove jedinice

Διαβάστε περισσότερα

Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1

Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu 3.2.2016. Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Prezime i ime: Broj indeksa: 1. Definisati Koxijev niz. Dati primer niza koji nije Koxijev. 2. Dat je red n=1

Διαβάστε περισσότερα

3. Koliko g Fe može da se dobije iz 463,1 g rude gvoždja koja sadrži 50 % minerala magnetita (Fe 3 O 4 ) i 50 % jalovine?

3. Koliko g Fe može da se dobije iz 463,1 g rude gvoždja koja sadrži 50 % minerala magnetita (Fe 3 O 4 ) i 50 % jalovine? PRIJEMNI ISPIT IZ HEMIJE NA RUDARSKO-GEOLOŠKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU Katedra za hemiju; Prof. dr Slobodanka Marinković I) Oblasti 1. Jednostavna izračunavanja u hemiji (mol, molska masa, Avogadrov

Διαβάστε περισσότερα

OSNOVNA ŠKOLA HEMIJA

OSNOVNA ŠKOLA HEMIJA OSNOVNA ŠKOLA HEMIJA Zadatak broj Bodovi 1. 8 2. 8 3. 6 4. 10 5. 10 6. 6 7. 10 8. 8 9. 8 10. 10 11. 8 12. 8 Ukupno 100 Za izradu testa planirano je 120 minuta. U toku izrade testa učenici mogu koristiti

Διαβάστε περισσότερα

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće zadaci Beleške dr Bobana Marinkovića Iz skupa, 2,, 00} bira se na slučajan način 5 brojeva Odrediti skup elementarnih dogadjaja ako se brojevi biraju

Διαβάστε περισσότερα

Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija

Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Za skiciranje grafika funkcije potrebno je ispitati svako od sledećih svojstava: Oblast definisanosti: D f = { R f R}. Parnost, neparnost, periodičnost. 3

Διαβάστε περισσότερα

3. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer ALKENI. Aciklični nezasićeni ugljovodonici koji imaju jednu dvostruku vezu.

3. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer ALKENI. Aciklični nezasićeni ugljovodonici koji imaju jednu dvostruku vezu. ALKENI Acikliči ezasićei ugljovodoici koji imaju jedu dvostruku vezu. 2 4 2 2 2 (etile) viil grupa 3 6 2 3 2 2 prope (propile) alil grupa 4 8 2 2 3 3 3 2 3 3 1-bute 2-bute 2-metilprope 5 10 2 2 2 2 3 2

Διαβάστε περισσότερα

ISPITNA PITANJA Opšta i neorganska hemija I KOLOKVIJUM. 5. Navesti osobine amfoternih oksida i napisati 3 primera amfoternih oksida.

ISPITNA PITANJA Opšta i neorganska hemija I KOLOKVIJUM. 5. Navesti osobine amfoternih oksida i napisati 3 primera amfoternih oksida. Dr Sanja Podunavac-Kuzmanović, redovni profesor tel: (+381) 21 / 485-3693 fax: (+381) 21 / 450-413 e-mail: sanya@uns.ac.rs web page: hemijatf.weebly.com ISPITNA PITANJA Opšta i neorganska hemija I KOLOKVIJUM

Διαβάστε περισσότερα

1. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer STRUKTURA MOLEKULA HEMIJSKA VEZA

1. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer STRUKTURA MOLEKULA HEMIJSKA VEZA EMIJSKE VEZE 1 razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer STRUKTURA MLEKULA Molekul je najsitnija čestica koja se sastoji od dva ili više istih atoma, a to su molekuli elemenata: Cl 2, 2, N 2,

Διαβάστε περισσότερα

SADRŽAJ PREDMETA PREDAVANJA ~ PRINCIPI HEMIJSKE RAVNOTEŽE ~ KISELINE, BAZE I SOLI RAVNOTEŽA U VODENIM RASTVORIMA ~ RAVNOTEŽA U HETEROGENIM SISTEMIMA

SADRŽAJ PREDMETA PREDAVANJA ~ PRINCIPI HEMIJSKE RAVNOTEŽE ~ KISELINE, BAZE I SOLI RAVNOTEŽA U VODENIM RASTVORIMA ~ RAVNOTEŽA U HETEROGENIM SISTEMIMA SADRŽAJ PREDMETA PREDAVANJA ~ PRINCIPI HEMIJSKE RAVNOTEŽE ~ KISELINE, BAZE I SOLI RAVNOTEŽA U VODENIM RASTVORIMA ~ RAVNOTEŽA U HETEROGENIM SISTEMIMA SLABO RASTVORLJIVA JEDINJENJA PROIZVOD RASTVORLJIVOSTI

Διαβάστε περισσότερα

I HEMIJSKI ZAKONI I STRUKTURA SUPSTANCI

I HEMIJSKI ZAKONI I STRUKTURA SUPSTANCI dr Ljiljana Vojinović-Ješić I HEMIJSKI ZAKONI I STRUKTURA SUPSTANCI ZAKON STALNIH MASENIH ODNOSA (I stehiometrijski zakon, Prust, 1799) Maseni odnos elemenata u datom jedinjenju je stalan, bez obzira na

Διαβάστε περισσότερα

MEĐUMOLEKULSKE SILE JON-DIPOL DIPOL VODONIČNE NE VEZE DIPOL DIPOL-DIPOL DIPOL-INDUKOVANI INDUKOVANI JON-INDUKOVANI DISPERZNE SILE

MEĐUMOLEKULSKE SILE JON-DIPOL DIPOL VODONIČNE NE VEZE DIPOL DIPOL-DIPOL DIPOL-INDUKOVANI INDUKOVANI JON-INDUKOVANI DISPERZNE SILE MEĐUMLEKULSKE SILE JN-DIPL VDNIČNE NE VEZE DIPL-DIPL JN-INDUKVANI DIPL DIPL-INDUKVANI INDUKVANI DIPL DISPERZNE SILE MEĐUMLEKULSKE SILE jake JNSKA VEZA (metal-nemetal) KVALENTNA VEZA (nemetal-nemetal) METALNA

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Trigonometrijske jednačine i nejednačine. Zadaci koji se rade bez upotrebe trigonometrijskih formula. 00. FF cos x sin x

Διαβάστε περισσότερα

d-elemeti su su elementi koji se nalaze u PS između 2. i 13.grupe (od IIa do IIIa podgrupe ili glavnih grupa)

d-elemeti su su elementi koji se nalaze u PS između 2. i 13.grupe (od IIa do IIIa podgrupe ili glavnih grupa) PRELAZNI ELEMENTI d-elemeti su su elementi koji se nalaze u PS između 2. i 13.grupe (od IIa do IIIa podgrupe ili glavnih grupa) Prelazni elementi d-elementi Lantanoidi i aktinoidi II-b-grupa cinka U prelazne

Διαβάστε περισσότερα

RAVNOTEŽE U RASTVORIMA KISELINA I BAZA

RAVNOTEŽE U RASTVORIMA KISELINA I BAZA III RAČUNSE VEŽBE RAVNOTEŽE U RASTVORIMA ISELINA I BAZA U izračunavanju karakterističnih veličina u kiselinsko-baznim sistemima mogu se slediti Arenijusova (Arrhenius, 1888) teorija elektrolitičke disocijacije

Διαβάστε περισσότερα

I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa?

I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa? TET I.1. Šta je Kulonova sila? elektrostatička sila magnetna sila c) gravitaciona sila I.. Šta je elektrostatička sila? sila kojom međusobno eluju naelektrisanja u mirovanju sila kojom eluju naelektrisanja

Διαβάστε περισσότερα

Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri

Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri 1 1 Zadatak 1b Čisto savijanje - vezano dimenzionisanje Odrediti potrebnu površinu armature za presek poznatih dimenzija, pravougaonog

Διαβάστε περισσότερα

HALOGENI ELEMENTI HALOGENI ELEMENTI. Elektronska konfiguracija ns 2 np 5

HALOGENI ELEMENTI HALOGENI ELEMENTI. Elektronska konfiguracija ns 2 np 5 17. grupa Periodnog sistema elemenata. Zajednički simbol X. Ne nalaze se u prirodi u elementarnom stanju (zbog velike reaktivnosti), već u obliku: F minerala fluorita (CaF 2 ) Cl minerala halita (NaCl)

Διαβάστε περισσότερα

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE **** MLADEN SRAGA **** 011. UNIVERZALNA ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE SKUP REALNIH BROJEVA α Autor: MLADEN SRAGA Grafički urednik: BESPLATNA - WEB-VARIJANTA Tisak: M.I.M.-SRAGA

Διαβάστε περισσότερα

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k.

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k. 1 3 Skupovi brojeva 3.1 Skup prirodnih brojeva - N N = {1, 2, 3,...} Aksiom matematičke indukcije Neka je N skup prirodnih brojeva i M podskup od N. Ako za M vrijede svojstva: 1) 1 M 2) n M (n + 1) M,

Διαβάστε περισσότερα

IZVODI ZADACI (I deo)

IZVODI ZADACI (I deo) IZVODI ZADACI (I deo) Najpre da se podsetimo tablice i osnovnih pravila:. C`=0. `=. ( )`= 4. ( n )`=n n-. (a )`=a lna 6. (e )`=e 7. (log a )`= 8. (ln)`= ` ln a (>0) 9. = ( 0) 0. `= (>0) (ovde je >0 i a

Διαβάστε περισσότερα

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova)

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova) MEHANIKA 1 1. KOLOKVIJ 04/2008. grupa I 1. Zadane su dvije sile F i. Sila F = 4i + 6j [ N]. Sila je zadana s veličinom = i leži na pravcu koji s koordinatnom osi x zatvara kut od 30 (sve komponente sile

Διαβάστε περισσότερα

REAKCIJE OKSIDO-REDUKCIJE (REDOKS REAKCIJE)

REAKCIJE OKSIDO-REDUKCIJE (REDOKS REAKCIJE) REAKCIJE OKSIDO-REDUKCIJE (REDOKS REAKCIJE) OKSIDACIJA - REAKCIJE SA KISEONIKOM i NASTANAK OKSIDA... Najpoznatije takve reakcije jesu reakcije SAGOREVANJA! 2 Ca(s) + O 2 (g) 2 CaO(s) 2 H 2 (g) + O 2 (g)

Διαβάστε περισσότερα

GRUPA HALOGENA. Halogeni oni koji lako grade soli (oznaka X) Rasprostranjenost im opada sa porastom Z

GRUPA HALOGENA. Halogeni oni koji lako grade soli (oznaka X) Rasprostranjenost im opada sa porastom Z Halogeni oni koji lako grade soli (oznaka X) Rasprostranjenost im opada sa porastom Z Zbog velike reaktivnosti ne nalaze se u elementarnom stanju F mineral fluorit CaF 2 Cl morskavodau obliku soli I jedini

Διαβάστε περισσότερα

čilska šalitra) Fosfor u litosferi u obliku fosfornih minerala: najvažniji iz grupe apatita Ca 5 šalitra, NaNO 3 ) 3 (PO 4

čilska šalitra) Fosfor u litosferi u obliku fosfornih minerala: najvažniji iz grupe apatita Ca 5 šalitra, NaNO 3 ) 3 (PO 4 15. GRUPA PERIDG SISTEMA 15. GRUPA PERIDG SISTEMA Azot najrasprostranjeniji element u atmosferi 78 vol.% atmosfere mala zastupljenost u litosferi (K 3 šalitra, a 3 čilska šalitra) Fosfor u litosferi u

Διαβάστε περισσότερα

Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama.

Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. a b Verovatno a da sluqajna promenljiva X uzima vrednost iz intervala

Διαβάστε περισσότερα

18. listopada listopada / 13

18. listopada listopada / 13 18. listopada 2016. 18. listopada 2016. 1 / 13 Neprekidne funkcije Važnu klasu funkcija tvore neprekidne funkcije. To su funkcije f kod kojih mala promjena u nezavisnoj varijabli x uzrokuje malu promjenu

Διαβάστε περισσότερα

OM2 V3 Ime i prezime: Index br: I SAVIJANJE SILAMA TANKOZIDNIH ŠTAPOVA

OM2 V3 Ime i prezime: Index br: I SAVIJANJE SILAMA TANKOZIDNIH ŠTAPOVA OM V me i preime: nde br: 1.0.01. 0.0.01. SAVJANJE SLAMA TANKOZDNH ŠTAPOVA A. TANKOZDN ŠTAPOV PROZVOLJNOG OTVORENOG POPREČNOG PRESEKA Preposavka: Smičući napon je konsanan po debljini ida (duž pravca upravnog

Διαβάστε περισσότερα

Sume kvadrata. mn = (ax + by) 2 + (ay bx) 2.

Sume kvadrata. mn = (ax + by) 2 + (ay bx) 2. Sume kvadrata Koji se prirodni brojevi mogu prikazati kao zbroj kvadrata dva cijela broja? Propozicija 1. Ako su brojevi m i n sume dva kvadrata, onda je i njihov produkt m n takoder suma dva kvadrata.

Διαβάστε περισσότερα

SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA

SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA April, 2013 Razni zapisi sistema Skalarni oblik: Vektorski oblik: F = f 1 f n f 1 (x 1,, x n ) = 0 f n (x 1,, x n ) = 0, x = (1) F(x) = 0, (2) x 1 0, 0 = x n 0 Definicije

Διαβάστε περισσότερα

ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA

ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA **** IVANA SRAGA **** 1992.-2011. ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE POTPUNO RIJEŠENI ZADACI PO ŽUTOJ ZBIRCI INTERNA SKRIPTA CENTRA ZA PODUKU α M.I.M.-Sraga - 1992.-2011.

Διαβάστε περισσότερα

PRIRUČNIK ZA PRIJEMNI ISPIT

PRIRUČNIK ZA PRIJEMNI ISPIT PRIRUČNIK ZA PRIJEMNI ISPIT 1 OPŠTA I NEORGANSKA HEMIJA Visoka škola strukovnih studija Aranđelovac PRIRUČNIK ZA POLAGANJE PRIJEMNOG ISPITA IZ HEMIJE ARANĐELOVAC, 2017. 2 PRIRUČNIK ZA PRIJEMNI ISPIT PREDGOVOR

Διαβάστε περισσότερα

III VEŽBA: FURIJEOVI REDOVI

III VEŽBA: FURIJEOVI REDOVI III VEŽBA: URIJEOVI REDOVI 3.1. eorijska osnova Posmatrajmo neki vremenski kontinualan signal x(t) na intervalu definisati: t + t t. ada se može X [ k ] = 1 t + t x ( t ) e j 2 π kf t dt, gde je f = 1/.

Διαβάστε περισσότερα

Pri međusobnom spajanju atoma nastaje energetski stabilniji sistem. To se postiže:

Pri međusobnom spajanju atoma nastaje energetski stabilniji sistem. To se postiže: HEMIJSKE VEZE Pri međusobnom spajanju atoma nastaje energetski stabilniji sistem. To se postiže: - prelaskom atoma u pozitivno i negativno naelektrisane jone koji se međusobno privlače, jonska veza - sparivanjem

Διαβάστε περισσότερα

Rastvori rastvaračem rastvorenom supstancom

Rastvori rastvaračem rastvorenom supstancom Rastvori Rastvor je homogen sistem sastavljen od najmanje dvije supstance-jedne koja je po pravilu u velikom višku i naziva se rastvaračem i one druge, koja se naziva rastvorenom supstancom. Rastvorene

Διαβάστε περισσότερα

KVADRATNA FUNKCIJA. Kvadratna funkcija je oblika: Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax + bx + c. je parabola.

KVADRATNA FUNKCIJA. Kvadratna funkcija je oblika: Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax + bx + c. je parabola. KVADRATNA FUNKCIJA Kvadratna funkcija je oblika: = a + b + c Gde je R, a 0 i a, b i c su realni brojevi. Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije = a + b + c je parabola. Najpre ćemo naučiti kako

Διαβάστε περισσότερα

N u elementarnom stanju 78,4 vol% (75,5 mas.%) atmosfere. As, Sb, Bi malo zastupljeni u obliku sulfidnih minerala

N u elementarnom stanju 78,4 vol% (75,5 mas.%) atmosfere. As, Sb, Bi malo zastupljeni u obliku sulfidnih minerala GRUPA AZOTA GRUPA AZOTA Pniktogeni zagušljivci N u elementarnom stanju 78,4 vol% (75,5 mas.%) atmosfere P u obliku fosfornih minerala apatita Ca 5 (PO 4 ) 3 X (X = F,Cl, OH) As, Sb, Bi malo zastupljeni

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja

radni nerecenzirani materijal za predavanja Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Kažemo da je funkcija f : a, b R u točki x 0 a, b postiže lokalni minimum ako postoji okolina O(x 0 ) broja x 0 takva da je

Διαβάστε περισσότερα

Hemijska veza Kada su atomi povezani jedan sa drugim tada kažemo da izmeñu njih postoji hemijska veza Generalno postoji tri vrste hemijske veze:

Hemijska veza Kada su atomi povezani jedan sa drugim tada kažemo da izmeñu njih postoji hemijska veza Generalno postoji tri vrste hemijske veze: Hemijska veza Kada su atomi povezani jedan sa drugim tada kažemo da izmeñu njih postoji hemijska veza Generalno postoji tri vrste hemijske veze: Jonska, Kovalentna i Metalna Luisovi simboli veoma zgodan

Διαβάστε περισσότερα

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Biserka Draščić Ban Pomorski fakultet u Rijeci 17. veljače 2011. Grafičko prikazivanje atributivnih nizova Atributivni nizovi prikazuju se grafički

Διαβάστε περισσότερα

IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f

IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f 2. Nule i znak funkcije; presek sa y-osom IspitivaƬe

Διαβάστε περισσότερα

MATEMATIKA 2. Grupa 1 Rexea zadataka. Prvi pismeni kolokvijum, Dragan ori

MATEMATIKA 2. Grupa 1 Rexea zadataka. Prvi pismeni kolokvijum, Dragan ori MATEMATIKA 2 Prvi pismeni kolokvijum, 14.4.2016 Grupa 1 Rexea zadataka Dragan ori Zadaci i rexea 1. unkcija f : R 2 R definisana je sa xy 2 f(x, y) = x2 + y sin 3 2 x 2, (x, y) (0, 0) + y2 0, (x, y) =

Διαβάστε περισσότερα

HEMIJA. eksterna provjera znanja učenika na kraju iii ciklusa osnovne škole. školska 2012/2013. godina UPUTSTVO

HEMIJA. eksterna provjera znanja učenika na kraju iii ciklusa osnovne škole. školska 2012/2013. godina UPUTSTVO HEMIJA eksterna provjera znanja učenika na kraju iii ciklusa osnovne škole školska 2012/2013. godina UPUTSTVO Ne otvarajte test dok vam test-administrator ne kaže da možete početi sa radom. Dozvoljen pribor:

Διαβάστε περισσότερα

Hemija prelaznih metala sa koordinacionom hemijom

Hemija prelaznih metala sa koordinacionom hemijom Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman za hemiju Katedra za neorgansku hemiju Hemija prelaznih metala sa koordinacionom hemijom Školska: 2016/2017. godina Doc. dr Nenad S. Krstić P_13_M3

Διαβάστε περισσότερα

BANKA PITANJA IZ HEMIJE

BANKA PITANJA IZ HEMIJE BANKA PITANJA IZ HEMIJE NEORGANSKA HEMIJA PUFERI 1. Predstaviti reakciju glavnog pufernog sistema krvi u uslovima moguće acidoze. 2. Predstaviti reakciju glavnog pufernog sistema krvi u uslovima moguće

Διαβάστε περισσότερα

Sistemi veštačke inteligencije primer 1

Sistemi veštačke inteligencije primer 1 Sistemi veštačke inteligencije primer 1 1. Na jeziku predikatskog računa formalizovati rečenice: a) Miloš je slikar. b) Sava nije slikar. c) Svi slikari su umetnici. Uz pomoć metode rezolucije dokazati

Διαβάστε περισσότερα

n (glavni ) 1, 2, 3,.. veličina orbitale i njena energija E= -R(1/n 2 )

n (glavni ) 1, 2, 3,.. veličina orbitale i njena energija E= -R(1/n 2 ) Kvantni brojevi Jedna atomska orbitala je definisana sa tri kvantna broja n l m l Elektroni su rasporedjeni u nivoima i podnivoima n l definiše nivo definiše podnivo ukupni broj orbitala u podnivou: 2

Διαβάστε περισσότερα

KOORDINACIONA ili KOMPLEKSNA JEDINJENJA Druga polovina XIX i početak XX veka...

KOORDINACIONA ili KOMPLEKSNA JEDINJENJA Druga polovina XIX i početak XX veka... KOMPLEKSI KOORDINACIONA ili KOMPLEKSNA JEDINJENJA Druga polovina XIX i početak XX veka... CoCl 3 6NH 3 (čak tri jedinjenja - izomerija!) CoCl 3 5NH 3 CoCl 3 4NH 3 CoCl 3 3NH 3 CoCl 2 6H 2 O CuSO 4 5H 2

Διαβάστε περισσότερα

POGON SA ASINHRONIM MOTOROM

POGON SA ASINHRONIM MOTOROM OGON SA ASNHRON OTORO oučavaćemo amo ogone a tofaznim motoom. Najčešće koišćeni ogon. Ainhoni moto: - ota kontukcija; - jeftin; - efikaan. ETALN RSTEN LANRANO JEZGRO BAKARNE ŠKE KAVEZN ROTOR NAOTAJ LANRANO

Διαβάστε περισσότερα

HEMIJSKA RAVNOTEŽA U VODENIM RASTVORIMA ELEKTROLITA KISELINE, BAZE, SOLI

HEMIJSKA RAVNOTEŽA U VODENIM RASTVORIMA ELEKTROLITA KISELINE, BAZE, SOLI HEMIJSA RAVNOTEŽA U VODENIM RASTVORIMA ELETROLITA ISELINE, BAZE, SOLI Šta imaju zajedničko ove supstance? A ove? ELETROLITI ISELINE BAZE SOLI VODA AUTOJONIZACIJA VODE: H 2 O H + + OH - Provodnost elektrolita

Διαβάστε περισσότερα

@elimo vam uspeh u radu!

@elimo vam uspeh u radu! MINISTARSTVO PROSVETE I SPORTA REPUBLIKE SRBIJE SRPSKO HEMIJSKO DRU[TVO OP[TINSKO TAKMI^EWE IZ HEMIJE MART, 2005. GODINE TEST ZA VIII RAZRED [ifra u~enika: Pa`qivo pro~itajte tekstove zadataka. U prilogu

Διαβάστε περισσότερα

Mate Vijuga: Rijeseni zadaci iz matematike za srednju skolu

Mate Vijuga: Rijeseni zadaci iz matematike za srednju skolu 7. KOMPLEKSNI BROJEVI 7. Opc pojmov Kompleksn brojev su sastavljen dva djela: Realnog djela (Re) magnarnog djela (Im) Promatrajmo broj a+ b = + 3 Realn do jednak je Re : Imagnarna jednca: = - l = (U elektrotehnc

Διαβάστε περισσότερα

ALDEHIDI I KETONI. Jedinjenja sa karbonilnom funkcionalnom grupom

ALDEHIDI I KETONI. Jedinjenja sa karbonilnom funkcionalnom grupom ALDEHIDI I KETNI Jedinjenja sa karbonilnom funkcionalnom grupom I aldehidi i ketoni sadrže karbonilnu grupu C R C H R C karbonilna grupa aldehid keton R 1 Nomenklatura aldehida i ketona ALKANAL I ALKANN

Διαβάστε περισσότερα

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 79

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 79 TEORIJA BETOSKIH KOSTRUKCIJA 79 Primer 1. Odrediti potrebn površin armatre za stb poznatih dimenzija, pravogaonog poprečnog preseka, opterećen momentima savijanja sled stalnog ( g ) i povremenog ( w )

Διαβάστε περισσότερα

I Pismeni ispit iz matematike 1 I

I Pismeni ispit iz matematike 1 I I Pismeni ispit iz matematike I 27 januar 2 I grupa (25 poena) str: Neka je A {(x, y, z): x, y, z R, x, x y, z > } i ako je operacija definisana sa (x, y, z) (u, v, w) (xu + vy, xv + uy, wz) Ispitati da

Διαβάστε περισσότερα

panagiotisathanasopoulos.gr

panagiotisathanasopoulos.gr . Παναγιώτης Αθανασόπουλος Χηµικός ιδάκτωρ Παν. Πατρών. Οξειδοαναγωγή Παναγιώτης Αθανασόπουλος Χημικός, Διδάκτωρ Πανεπιστημίου Πατρών 95 Χηµικός ιδάκτωρ Παν. Πατρών 96 Χηµικός ιδάκτωρ Παν. Πατρών. Τι ονοµάζεται

Διαβάστε περισσότερα

C M. V n: n =, (D): V 0,M : V M P = ρ ρ V V. = ρ

C M. V n: n =, (D): V 0,M : V M P = ρ ρ V V. = ρ »»...» -300-0 () -300-03 () -3300 3.. 008 4 54. 4. 5 :.. ;.. «....... :. : 008. 37.. :....... 008.. :. :.... 54. 4. 5 5 6 ... : : 3 V mnu V mn AU 3 m () ; N (); N A 6030 3 ; ( ); V 3. : () 0 () 0 3 ()

Διαβάστε περισσότερα

Χημεία Β Λυκείου Γενικής Παιδείας: Διαγώνισμα 1. Θέματα

Χημεία Β Λυκείου Γενικής Παιδείας: Διαγώνισμα 1. Θέματα Χημεία Β Λυκείου Γενικής Παιδείας: Διαγώνισμα 1 Θέματα Θέμα 1 ο 1. Ποιες από τις παρακάτω ενώσεις είναι ακόρεστες και ποιες κορεσμένες; C O HO C 1... 5. 5 μονάδες. Σε ποια ομόλογη σειρά ανήκει καθεμιά

Διαβάστε περισσότερα

G V O Ž Đ E (Fe) M A N G A N (Mn)

G V O Ž Đ E (Fe) M A N G A N (Mn) G V O Ž Đ E (Fe) M A N G A N (Mn) GVOŽĐE (Fe) i MANGAN (Mn) Prisutni su zajedno. U redukovanom obliku su dvovalentni i rastvoreni, a u oksidovanom nerastvorni (oksidacijom gvožđe prelazi u trovalentni

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz trigonometrije za seminar

Zadaci iz trigonometrije za seminar Zadaci iz trigonometrije za seminar FON: 1. Vrednost izraza sin 1 cos 6 jednaka je: ; B) 1 ; V) 1 1 + 1 ; G) ; D). 16. Broj rexea jednaqine sin x cos x + cos x = sin x + sin x na intervalu π ), π je: ;

Διαβάστε περισσότερα

JONSKA VEZA (metal-nemetal) KOVALENTNA VEZA (nemetal-nemetal) METALNA VEZA (metal-metal) jake H N. prelazne VODONIČNA VEZA H F

JONSKA VEZA (metal-nemetal) KOVALENTNA VEZA (nemetal-nemetal) METALNA VEZA (metal-metal) jake H N. prelazne VODONIČNA VEZA H F HEMIJSKE VEZE HEMIJSKE VEZE I GRAĐA JEDINJENJA,, I deo Postoje tri osnovna tipa veza (primarne veze) i one imaju najveći uticaj na svojstva jedinjenja. Pored njih postoje i dopunske (sekundarne) veze između

Διαβάστε περισσότερα

Si posle kiseonika najrasprostranjeniji SiO 2 i silikati

Si posle kiseonika najrasprostranjeniji SiO 2 i silikati GRUPA UGLJENIKA GRUPA UGLJENIKA Si posle kiseonika najrasprostranjeniji SiO 2 i silikati C na 17. mestu po rasprostranjenosti u litosferi jedan od osnovnih bioloških elemenata Ge retki minerali Pb, Sn

Διαβάστε περισσότερα

LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE

LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE 0 4 0 1 Lanci za vešanje tereta prema standardu MSZ EN 818-2 Lanci su izuzetno pogodni za obavljanje zahtevnih operacija prenošenja tereta. Opseg radne temperature se kreće

Διαβάστε περισσότερα

Σύμπλοκα ιόντα και ενώσεις σύνταξης (Εισαγωγή)

Σύμπλοκα ιόντα και ενώσεις σύνταξης (Εισαγωγή) ΣΚΟΠΟΣ Ο σκοπός αυτού του κεφαλαίου είναι να γνωρίσουμε τι είναι σύμπλοκο ιόν (σύμπλοκη ένωση), πώς σχετίζεται ο σχηματισμός ενός συμπλόκου με τη θεωρία του Lewis περί οξέων και βάσεων, χρήσιμους όρους

Διαβάστε περισσότερα

II RASTVORI. Borko Matijević

II RASTVORI. Borko Matijević Borko Matijević II RASTVORI Rastvori predstavljaju složene disperzne sisteme u kojima su fino usitnjene čestice jedne supstance ravnomerno raspoređene između čestica druge supstance. Supstanca koja se

Διαβάστε περισσότερα

III-b grupa (grupa skandijuma)

III-b grupa (grupa skandijuma) III-b grupa (grupa skandijuma) Simbol Ime Elektr. konfig. Atom. r nm Tt o C Tk o C I-energ. jon.-ev E o V d g/cm 3 Sc skandijum ( 18 Ar) 3d 1 4s 2 0,162 1539 2370 6,58-2,08 3,0 Y itrijum ( 36 Kr) 4d 1

Διαβάστε περισσότερα

Trigonometrijske nejednačine

Trigonometrijske nejednačine Trignmetrijske nejednačine T su nejednačine kd kjih se nepznata javlja ka argument trignmetrijske funkcije. Rešiti trignmetrijsku nejednačinu znači naći sve uglve kji je zadvljavaju. Prilikm traženja rešenja

Διαβάστε περισσότερα

ΣΕΡΒΙΚΗ ΓΛΩΣΣΑ IV. Ενότητα 3: Αντωνυμίες (Zamenice) Μπορόβας Γεώργιος Τμήμα Βαλκανικών, Σλαβικών και Ανατολικών Σπουδών

ΣΕΡΒΙΚΗ ΓΛΩΣΣΑ IV. Ενότητα 3: Αντωνυμίες (Zamenice) Μπορόβας Γεώργιος Τμήμα Βαλκανικών, Σλαβικών και Ανατολικών Σπουδών Ενότητα 3: Αντωνυμίες (Zamenice) Μπορόβας Γεώργιος Τμήμα Βαλκανικών, Σλαβικών και Ανατολικών Σπουδών Άδειες Χρήσης Το παρόν εκπαιδευτικό υλικό υπόκειται σε άδειες χρήσης Creative Commons. Για εκπαιδευτικό

Διαβάστε περισσότερα

U unutrašnja energija H entalpija S entropija G 298. G Gibsova energija TERMOHEMIJA I TERMODINAMIKA HEMIJSKA TERMODINAMIKA

U unutrašnja energija H entalpija S entropija G 298. G Gibsova energija TERMOHEMIJA I TERMODINAMIKA HEMIJSKA TERMODINAMIKA HEMIJSKA TERMODINAMIKA Bavi se energetskim promenama pri odigravanju hemijskih reakcija. TERMODINAMIČKE FUNKCIJE STANJA U unutrašnja energija H entalpija S entropija Ako su određene na standardnom pritisku

Διαβάστε περισσότερα

( , treći kolokvij) 3. Na dite lokalne ekstreme funkcije z = x 4 + y 4 2x 2 + 2y 2 3. (20 bodova)

( , treći kolokvij) 3. Na dite lokalne ekstreme funkcije z = x 4 + y 4 2x 2 + 2y 2 3. (20 bodova) A MATEMATIKA (.6.., treći kolokvij. Zadana je funkcija z = e + + sin(. Izračunajte a z (,, b z (,, c z.. Za funkciju z = 3 + na dite a diferencijal dz, b dz u točki T(, za priraste d =. i d =.. c Za koliko

Διαβάστε περισσότερα

Rastvori i osobine rastvora

Rastvori i osobine rastvora Rastvori i osobine rastvora U srpskom jeziku reč rasvor predstavlja homogenu tečnu smešu. U engleskom reč solution predstavlja više od toga smešu dva gasa, legure (homogene smeše dva metala)... Na ovom

Διαβάστε περισσότερα

Novi Sad god Broj 1 / 06 Veljko Milković Bulevar cara Lazara 56 Novi Sad. Izveštaj o merenju

Novi Sad god Broj 1 / 06 Veljko Milković Bulevar cara Lazara 56 Novi Sad. Izveštaj o merenju Broj 1 / 06 Dana 2.06.2014. godine izmereno je vreme zaustavljanja elektromotora koji je radio u praznom hodu. Iz gradske mreže 230 V, 50 Hz napajan je monofazni asinhroni motor sa dva brusna kamena. Kada

Διαβάστε περισσότερα

MATEMATIKA Pokažite da za konjugiranje (a + bi = a bi) vrijedi. a) z=z b) z 1 z 2 = z 1 z 2 c) z 1 ± z 2 = z 1 ± z 2 d) z z= z 2

MATEMATIKA Pokažite da za konjugiranje (a + bi = a bi) vrijedi. a) z=z b) z 1 z 2 = z 1 z 2 c) z 1 ± z 2 = z 1 ± z 2 d) z z= z 2 (kompleksna analiza, vježbe ). Izračunajte a) (+i) ( i)= b) (i+) = c) i + i 4 = d) i+i + i 3 + i 4 = e) (a+bi)(a bi)= f) (+i)(i )= Skicirajte rješenja u kompleksnoj ravnini.. Pokažite da za konjugiranje

Διαβάστε περισσότερα

ΑΠΟΛΥΤΗΡΙΕΣ ΕΞΕΤΑΣΕΙΣ Γ ΤΑΞΗΣ ΗΜΕΡΗΣΙΟΥ ΕΝΙΑΙΟΥ ΛΥΚΕΙΟΥ ΣΑΒΒΑΤΟ 7 ΙΟΥΝΙΟΥ 2003 ΕΞΕΤΑΖΟΜΕΝΟ ΜΑΘΗΜΑ: ΧΗΜΕΙΑ ΘΕΤΙΚΗΣ ΚΑΤΕΥΘΥΝΣΗΣ ΣΥΝΟΛΟ ΣΕΛΙ ΩΝ: ΕΞΙ (6)

ΑΠΟΛΥΤΗΡΙΕΣ ΕΞΕΤΑΣΕΙΣ Γ ΤΑΞΗΣ ΗΜΕΡΗΣΙΟΥ ΕΝΙΑΙΟΥ ΛΥΚΕΙΟΥ ΣΑΒΒΑΤΟ 7 ΙΟΥΝΙΟΥ 2003 ΕΞΕΤΑΖΟΜΕΝΟ ΜΑΘΗΜΑ: ΧΗΜΕΙΑ ΘΕΤΙΚΗΣ ΚΑΤΕΥΘΥΝΣΗΣ ΣΥΝΟΛΟ ΣΕΛΙ ΩΝ: ΕΞΙ (6) ΑΡΧΗ ΗΣ ΣΕΛΙ ΑΣ ΑΠΟΛΥΤΗΡΙΕΣ ΕΞΕΤΑΣΕΙΣ Σ ΗΜΕΡΗΣΙΟΥ ΕΝΙΑΙΟΥ ΛΥΚΕΙΟΥ ΣΑΒΒΑΤΟ 7 ΙΟΥΝΙΟΥ 003 ΕΞΕΤΑΖΟΜΕΝΟ ΜΑΘΗΜΑ: ΧΗΜΕΙΑ ΘΕΤΙΚΗΣ ΚΑΤΕΥΘΥΝΣΗΣ ΣΥΝΟΛΟ ΣΕΛΙ ΩΝ: ΕΞΙ (6) ΘΕΜΑ ο Για τις ερωτήσεις. -.4 να γράψετε στο

Διαβάστε περισσότερα

ΟΝΟΜΑΣΙΑ F - HF Υδροφθόριο S 2- H 2 S Υδρόθειο Cl - HCl Υδροχλώριο OH - H 2 O Οξείδιο του Υδρογόνου (Νερό) NO 3 HNO 3. Νιτρικό οξύ SO 3 H 2 SO 3

ΟΝΟΜΑΣΙΑ F - HF Υδροφθόριο S 2- H 2 S Υδρόθειο Cl - HCl Υδροχλώριο OH - H 2 O Οξείδιο του Υδρογόνου (Νερό) NO 3 HNO 3. Νιτρικό οξύ SO 3 H 2 SO 3 1 Να συμπληρωθεί ο παρακάτω πίνακα οξέων: ΟΝΟΜΑΣΙΑ F HF Υδροφθόριο S 2 H 2 S Υδρόθειο Cl HCl Υδροχλώριο OH H 2 O Υδρογόνου (Νερό) NO 3 HNO 3 οξύ SO 3 H 2 SO 3 Θειώδε οξύ Br HBr Υδροβρώμιο 2 SO 4 H 2 SO

Διαβάστε περισσότερα

UNIVERZITET U PRIŠTINI MEDICINSKI FAKULTET. Program prijemnog ispita

UNIVERZITET U PRIŠTINI MEDICINSKI FAKULTET. Program prijemnog ispita UNIVERZITET U PRIŠTINI MEDICINSKI FAKULTET Program prijemnog ispita Hemija Struktura atoma Periodni sistem; Hemijske veze Energetika Hemijska kinetika; Hemijska ravnoteža Rastvori - koncentracije; Jonske

Διαβάστε περισσότερα

IV RAČUNSKE VEŽBE RAVNOTEŽE U REDOKS SISTEMIMA

IV RAČUNSKE VEŽBE RAVNOTEŽE U REDOKS SISTEMIMA IV RAČUNSKE VEŽBE RAVNOTEŽE U REDOKS SISTEMIMA Redoks reakcije su reakcije razmene elektrona. U ovim reakcijama dolazi do promene oksidacionog broja supstanci koje učestvuju u procesu oksidacije i redukcije.

Διαβάστε περισσότερα

10. STABILNOST KOSINA

10. STABILNOST KOSINA MEHANIKA TLA: Stabilnot koina 101 10. STABILNOST KOSINA 10.1 Metode proračuna koina Problem analize tabilnoti zemljanih maa vodi e na određivanje odnoa između rapoložive mičuće čvrtoće i proečnog mičućeg

Διαβάστε περισσότερα

Algebarske strukture sa jednom operacijom (A, ): Ako operacija ima osobine: zatvorenost i asocijativnost, onda je (A, ) polugrupa

Algebarske strukture sa jednom operacijom (A, ): Ako operacija ima osobine: zatvorenost i asocijativnost, onda je (A, ) polugrupa Binarne operacije Binarna operacija na skupu A je preslikavanje skupa A A u A, to jest : A A A. Pišemo a b = c. Označavanje operacija:,,,. Poznate operacije: sabiranje (+), oduzimanje ( ), množenje ( ).

Διαβάστε περισσότερα

( ) π. I slučaj-štap sa zglobovima na krajevima F. Opšte rešenje diferencijalne jednačine (1): min

( ) π. I slučaj-štap sa zglobovima na krajevima F. Opšte rešenje diferencijalne jednačine (1): min Kritična sia izvijanja Kritična sia je ona najmanja vrednost sie pritisa pri ojoj nastupa gubita stabinosti, odnosno, pri ojoj štap iz stabine pravoinijse forme ravnoteže preazi u nestabinu rivoinijsu

Διαβάστε περισσότερα

Teorija betonskih konstrukcija 1. Vežbe br. 4. GF Beograd

Teorija betonskih konstrukcija 1. Vežbe br. 4. GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 Vežbe br. 4 GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 1 "T" preseci - VEZANO dimenzionisanje Poznato: statički uticaji (M G,Q ) sračunato kvalitet materijala (f cd, f

Διαβάστε περισσότερα

evina) - retko se nalaze u slobodnom stanju - međusobno povezane čineći i peptide i proteine

evina) - retko se nalaze u slobodnom stanju - međusobno povezane čineći i peptide i proteine prof.goran Poš AMINOKISELINE elementarne jedinke proteina (belančevina) evina) - retko se nalaze u slobodnom stanju - međusobno povezane čineći i peptide i proteine AMINO-(karboksilne) (karboksilne)-kiseline

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja R(f) = {f(x) x D}

radni nerecenzirani materijal za predavanja R(f) = {f(x) x D} Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Neka su D i K bilo koja dva neprazna skupa. Postupak f koji svakom elementu x D pridružuje točno jedan element y K zovemo funkcija

Διαβάστε περισσότερα

STVARANJE VEZE C-C POMO]U ORGANOBORANA

STVARANJE VEZE C-C POMO]U ORGANOBORANA STVAAJE VEZE C-C PM]U GAAA 2 6 rojne i raznovrsne reakcije * idroborovanje alkena i reakcije alkil-borana 3, Et 2 (ili TF ili diglim) Ar δ δ 2 2 3 * cis-adicija "suprotno" Markovnikov-ljevom pravilu *

Διαβάστε περισσότερα

ZBIRKA ZADATAKA ZA POLAGANJE KLASIFIKACIONOG ISPITA IZ HEMIJE

ZBIRKA ZADATAKA ZA POLAGANJE KLASIFIKACIONOG ISPITA IZ HEMIJE ZBIRKA ZADATAKA ZA POLAGANJE KLASIFIKACIONOG ISPITA IZ HEMIJE VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA POŽAREVAC 1. Napiši formule kalaj(iv)-nitrita i gvožđe(iii)-sulfata. ----------------------------------------------------------------

Διαβάστε περισσότερα

PERIODNI SISTEM ELEMENATA

PERIODNI SISTEM ELEMENATA PERIODNI SISTEM ELEMENATA 1/43 PERIODNI SISTEM ELEMENATA - Kratka istorija Otkriće elemenata do danas otktiveno još 11 elemenata 2011. IUPAC potvrdio otkriće 2 nova elementa: Flerovijum (Fl, Z = 114) i

Διαβάστε περισσότερα

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na . Ispitati tok i skicirati grafik funkcij = Oblast dfinisanosti (domn) Ova funkcija j svuda dfinisana, jr nma razlomka a funkcija j dfinisana za svako iz skupa R. Dakl (, ). Ovo nam odmah govori da funkcija

Διαβάστε περισσότερα

Κανόνες διαλυτότητας για ιοντικές ενώσεις

Κανόνες διαλυτότητας για ιοντικές ενώσεις Κανόνες διαλυτότητας για ιοντικές ενώσεις 1. Ενώσεις των στοιχείων της Ομάδας 1A και του ιόντος αμμωνίου (Ιόντα: Li +, Na +, K +, Rb +, Cs +, NH 4+ ) είναι ευδιάλυτες, χωρίς εξαίρεση: πχ. NaCl, K 2 S,

Διαβάστε περισσότερα

ΟΜΟΣΠΟΝ ΙΑ ΕΚΠΑΙ ΕΥΤΙΚΩΝ ΦΡΟΝΤΙΣΤΩΝ ΕΛΛΑ ΟΣ (Ο.Ε.Φ.Ε.) ΕΠΑΝΑΛΗΠΤΙΚΑ ΘΕΜΑΤΑ ΕΠΑΝΑΛΗΠΤΙΚΑ ΘΕΜΑΤΑ 2014. ÄÉÁÍüÇÓÇ

ΟΜΟΣΠΟΝ ΙΑ ΕΚΠΑΙ ΕΥΤΙΚΩΝ ΦΡΟΝΤΙΣΤΩΝ ΕΛΛΑ ΟΣ (Ο.Ε.Φ.Ε.) ΕΠΑΝΑΛΗΠΤΙΚΑ ΘΕΜΑΤΑ ΕΠΑΝΑΛΗΠΤΙΚΑ ΘΕΜΑΤΑ 2014. ÄÉÁÍüÇÓÇ ΤΑΞΗ: ΜΑΘΗΜΑ: ΘΕΜΑ Α Α ΓΕΝΙΚΟΥ ΛΥΚΕΙΟΥ ΧΗΜΕΙΑ Ηµεροµηνία: Τετάρτη 23 Απριλίου 2014 ιάρκεια Εξέτασης: 2 ώρες ΕΚΦΩΝΗΣΕΙΣ Να γράψετε στο τετράδιο σας τον αριθµό κάθε µίας από τις ερωτήσεις A1 έως A4 και δίπλα

Διαβάστε περισσότερα

Mesto održavanja amfiteatar. laboratorija 90a predavanja

Mesto održavanja amfiteatar. laboratorija 90a predavanja Naziv predmeta Medicinska hemija Odgovorni nastavnik prof. dr S. Borozan Fond časova 2+2 Ostali nastavnici mr M. Krstić Mesto održavanja Mesto održavanja amfiteatar laboratorija 90a predavanja vežbi Raspored

Διαβάστε περισσότερα

TEORIJA KRISTALNOG POLJA TEORIJA LIGANDNOG POLJA. ili ELETRONSKA STRUKTURA KOORDINACIONIH JEDINJENJA

TEORIJA KRISTALNOG POLJA TEORIJA LIGANDNOG POLJA. ili ELETRONSKA STRUKTURA KOORDINACIONIH JEDINJENJA TEORIJA KRISTALNOG POLJA TEORIJA LIGANDNOG POLJA ili ELETRONSKA STRUKTURA KOORDINACIONIH JEDINJENJA Alfred Verner otac modere neorganske hemije Prusko plavo - Fe 4 [Fe(CN) 6 ] 3, je prvo poznati sintetisani

Διαβάστε περισσότερα