Семиологија, семиографија и семиоградња географских карата

Transcript

1 udc 003.6(084.3):81 22 Мир че та Ве мић (Београд) Семиологија, семиографија и семиоградња географских карата 77 Кључне речи: семиотика, семиологија, семиографија, семиоградња, картографски знаци, географска карта, картографија. У раду се разматра функционалистичка концептуализација семиотике картографије са три кључна аспекта: теоријског, који се односи на семиологију, методолошког, који се односи на семиографију, и практичног, који се односи на семиоградњу језика карте или картографије. Аутор наводи да се три стране семиотике географских карата изражавају кроз кодирање репрезентацију картографских знакова, њихову шематизацију симболизацију у референтном пољу карте и стилизацију дизајн географске карте као слике или модела стварности. Увод Картографија заузима значајно место у ства ра њу све исти ни ти јег и све са вр шенијег погледа на свет, кроз непосредно, особено изражавање сопствено изграђене сли ке све та. Кар та је од у век би ла и предста вља моћ но оруж је јер нам, ка ко твр ди, А. Мек Ехарен омогућава да сагледамо свет који је сувише велики и комплексан да би се ди рект но са гле дао (MacEacheren 2004: 4). Она је у мо гућ но сти да об је ди ни опажајно-материјалну и мисаоно-идеалну су шти ну све та кроз ори ги нал ну сли ку, ко ју кар то гра фи оства ру ју по ме ри сво јих ства ра лач ких сна га и та лен та. Из тог разлога, како истиче А. Ф. Асланикашвили, картографија има своје тело и душу, ко ји се огле да ју у је зи ку кар те или кар тографије (Асланикашвили 1974: 8). Језик кар те омо гу ћа ва цр та ње за пи си ва ње, обликовање изражавање или моделова ње по и ма ње не са мо ре ал них обје ката, него и апстрактних појава и њихових 06 Vemic.indd :02:20

2 78 МИРЧЕТА ВЕМИЋ карактеристика, везаних за опажене објекте, замишљене сазнајне конструкте или вир ту ел не фик са ци је. Језик картографије је настао паралелно са при род ним је зи ком као ње гов графички еквивалент. Он омогућава да се од релативно мањег броја одабраних приказа географских објеката и појава на некој карти добије већа количина квалитативно нових података и информација. Та карактеристика индуковања нових садржаја језиком картографије произилази из чињенице да значење неке карте није само прости збир номиналних значења исцртаних картографских знакова на њој. Значење сваке географске карте сабира се из елементарних релација појединачних знакова, ко ји су у за ви сно сти од пер спек ти ве приказивања, по елементима, симултано везани по хоризонтали један са другим, а затим слојевито посложени и везани по вертикали или дубини приказивања. Да би се овај сло же ни си стем ства рања ге о граф ско-кар то граф ске сли ке све та раз у мео, по треб но је при ме ни ти се ми о- тич ки при ступ ко ји нас вра ћа основ ним, из вор ним од ре ђе њи ма ге о гра фи је и картографије. Како смо то већ раније утврдили, семиотика картографије је само други назив за метакартографију, односно један од њена три стуба. Онтолошке прет по став ке кар то гра фи је су ге о графске; гно се о ло шке ле же у уни вер зал ном закону јединства општег посебног и по је ди нач ног; а тре ћа ло гич ко-епи стемо ло шка прет по став ка кар то гра фи је, је се ми о тич ка (Ве мић 1998: 170). Кон цепту а ли за ци јом се ми о ти ке кар то гра фи је са теоријског, методолошког и практичног аспекта долазимо до семиологије, семиогра фи је и се ми о град ње ге о граф ско-картографских знакова, система знакова и језика картографије у изградњи географско-картографске слике света. Се ми о ти ка ге о граф ских ка ра та Кар то гра фи ја има ду гу прак су у из ра ди карата, а кратак период теоријских истра жи ва ња. Кар те су ис цр та ва не још пре пет хиљада година на глиненим плочицама док су се први значајнији теоријски радови појавили тек почетком 20. века. Главна расправа отворена је тек после Другог свет ског ра та, а по себ но 70-их го ди на про шлог ве ка са пре ла ском са кла сич ног на системски начин научног изучавања. Тада је настало више теоријских концепција картографије, које су међусобно дивергирале у схватању проблема. На једној страни била је концепција картопознања А. К. Салишчева, постављена на моделно-сазнајним основама, која је временом еволуирала, а на другој комуникациона концепција А. Х. Робинсона. Између те две крајње концепције настала је метакартографија А. Ф. Асланикашвилија, картологија Л. Ратајског, геоинформациона А. М. Берљанта и семиотичка концепција, чије је основе у картографији поставио Ж. Бертен. Метакартографија, која је настала из моделно-сазнајне концепције и картопознања с једене стране, и картологија, која је настала из комуникационе концепције с друге стране, својим крајњим дометима биле су ослоњене на семиотичку концепцију. То је утицало да у теорији картографије 80-их година дође до конвергенције мишљења, а затим 90-их година прошлог века и теоријске интеграције. Почетком трећег миленијума семиотичка концепција је заузела средишње место у картографској теорији, јер се показало сасвим јасно да се знаковном текстуализацијом на карти, односно картирањем остварују две значајне функције језика картографије: сазнајна и комуникацијска. Процес конвергенције ставова почео је са истицањем специфичности језика 06 Vemic.indd :02:23

3 СЕМИОЛОГИЈА, СЕМИОГРАФИЈА И СЕМИОГРАДЊА ГЕОГРАФСКИХ КАРАТА карте и картографије у метакартографској и картолошкој концепцији. Тако после одређења предмета и метода картографије Асланикашвили је у својој Метакартографији показао да картогра фи ја има свој спе ци фи чан, објек тив ни је зик, на зван је зи ком кар те, по мо ћу ко јег се ма те ри ја ли зу ју фор ме ло гич ких по ступака, који учествују у процесу картографског моделовања, као и да картографски метод и језик карте везују картографију с ди ја лек тич ком ло ги ком, се ми о ти ком, теоријом информација и кибернетиком (Асланикашвили 1974: 7 8). С дру ге стра не, у кар то ло шкој кон цепцији Ратајски, ослоњен на комуникациону концепцију, сматра да картографија истражује процесе преноса хоролошке ин фор ма ци је по сред ством кар те, а кар ту дефинише као сликовно-знаковни запис ин фор ма ци ја од ре ђе них ка рак те ри сти ка стварности, управо просторног распореда и веза објеката и појава (Ratajski 1976: 19). Сврстава је у групу идеограмских начина изражавања, на којe се, сматра, могу примењивати правила и теорије семиологије, првенствено базирана на научном језику, али су при мен љи ва и на је зик умет но сти као и на идеограмска изражавања. Кри ти ку ју ћи јед но стра ни ко му ни ка циони образац у картографији који је домини рао у се вер но а ме рич кој кар то гра фи ји 70-их и 80-их, а ко ји су мно ги ви де ли као потпуно неплодан, А. Мек Ехарен наводи да ра ди је не го што се кар то гра фи ја тре ти ра као це во вод за про ток ин фор мација, много више има смисла изучавати опажајне и когнитивне процесе укључене и у чи та ње кар те и про це се про стор них ин фор ма ци ја, да би се од ре ди ла огра ни чења и појаве у информационо-процесном механизму, тако да му се симболизација и дизајн карте могу прилагодити (MacEacheren 2004: 8). У том сми слу Мек Еха рен констатује ставове и других аутора којима се ука зу је да је кар то гра фи ја срод ни ја књижевности него астрономији или геофизици (MacEacheren 2004: 10). У општој конвергенцији мишљења ве за ној за кар то граф ске зна ке, ко ји има ју са знај ну уло гу и при том слу же и за ко муницирање, уочено је да је картографија по свом предмету блиска кибернетици и теорији информација као општим научним те о ри ја ма, на че му је А. М. Бер љант ство рио још јед ну, ге о ин фор ма ци о ну кон цеп ци ју кар то гра фи је, ве о ма бли ску се ми о тич кој. Међутим, највећи допринос семиотичкој концепцији картографије дао је Жак Бер тен 70-их го ди на про шлог ве ка у свом раду Семиологија графике: дијаграми, мреже, картографија, који се састоји од два дела Семиологије система графичких знакова и Функционисање графичких система (Bertin 1967). Ов де он из но си да најсложенији облик графичког представљања после дијаграма и мрежа припада картографији. Сам појам графичког представљања Бертен дефинише тако да се види његов сазнајни и комуникациони аспект и ставља га у оквире семиологије, дајући и своју дефиницију графичког представљања: Може се, дакле, предложити следећа дефиниција: графичко представљање је тран скрип ци ја у графичком систему знакова једне мисли, једне информације до које се дошло помоћу било којег система знакова. Графичко представљање је део семиологије, науке која се бави свим системима знакова (Bertin 1967: 8). Се ми о тич ка кон цеп ци ја кар то гра фи је постала је крајем прошлог века централна и обједињавајућа теоријска платформа кар то гра фи је, по што кар то граф ски знаци, систем картографских знакова и језик картографије, као други језик географије, постоји од самог почетка настанка Vemic.indd :02:24

4 МИРЧЕТА ВЕМИЋ Слика 1. Логичко-епистемолошке претпоставке картографије 80 (цр та ња) ка ра та, по че му се уоп ште препознаје картографска делатност. Поред онтолошког (географског) и гносеолошког аспекта (закон општег, посебног и по је ди нач ног), се ми о тич ки аспект је је дан од три фун да мен тал не ло гич ко-епи сте моло шке прет по став ке ко ји кар то гра фи ју свр ста ва ју у ред оп ште са знај них и ин тердисциплинарних наука. Слика 1 показује да сваки географски обје кат или по ја ва ко ји мо же да се зна цима при ка же на кар ти исто вре ме но мо же да се по сма тра, чи та и ту ма чи као од ре ђена ствар свој ство од нос, тј. као стварни (ре ал ни или вир ту ел ни) пред мет ко ја има своја општа, посебна и појединачна свој ства (атри бу те) са ви ше стру ко ме ђусобно успостављеним односима (релација ма) као и са су бјек том. Пошто се семиотика бави изучавањем свих знаковних система произилази да се се ми о ти ка кар то гра фи је от кри ва за ко нито сти ства ра ња (ко ди ра ња ре пре зен тације) картографских знакова, правила организације у системе знакова, њиховом применом у текстуализацији на картама, (шематизацијом симболизацијом) као и композицијом (стилизацијом дизајном) свих односа језика картографије, као другог језика географије. У том смислу се ми о ти ка кар то гра фи је је ме та те о ри ја кар то гра фи је и мо же се кон цеп ту а ли зовати као семиологија, семиографија и семиоградња картографије. Семиологија географских карата Пој мо ви се ми о ти ка и се ми о ло ги ја ушли су у картографију из опште науке о знаци ма и је зи ку као ње ни основ ни пој мо ви везани за језик картографије. Картографија је прихватила оба појма у зависности од вре ме на на стан ка и ауто ра ко ји су их уво ди ли. По јам се ми о ти ка по ти че од Пер са и Мо ри са и за сно ван је на фи ло зофским основама, док је појам семиологија по те као од Со си ра и по ста вљен је на лингви стич ким осно ва ма. Не ула зе ћи у историјска разматрања и анализе настанка ова два пој ма, по јам се ми о ти ке при хва ћен је у кар то гра фи ји као све о бу хват ни ји и бли жи основ ној су шти ни и при ро ди зна- 06 Vemic.indd :02:25

5 СЕМИОЛОГИЈА, СЕМИОГРАФИЈА И СЕМИОГРАДЊА ГЕОГРАФСКИХ КАРАТА ко ва. Ако овај по јам узме мо као основ ни, примењујући метод концептуализације, можемо га сагледати са његове три најбитније стране, тј. као семилогију, семиографију и семиоградњу картографије. Појам семиологије више исказује законитост веза и односа знакова у неком лингвистичком или нелингвистичком језику, тј. односи се на кодове помоћу којих су законито уређени семиотички односи занко ва и зна че ња у не ком тек сту. Ако је ге о- графска карта својеврстан текст исцртан (исписан) картографским знацима онда семиологија картографије више наглашава принципе, правила или законе по којима функционишу појединачни картографски знаци или системи знакова на некој географ ској кар ти или у атла су. Дакле, семиологија картографије односи се на ре пре зен та ци ју кар то граф ских знакова, система знакова и географских ка ра та. Ис ти чу ћи при мар ни зна чај кар тограф ске ре пре зен та ци је, А. Мек Еха рен наглашава Репрезентациони приступ кар та ма, при ка зан ов де не ма на ме ру да пред ста ви по себ но нов при ступ, ко ји ће за ме ни ти не ки дру ги. На ме ра је да се укаже на ва жност раз у ме ва ња ре пре зен та ције као ге не рал ног кон цеп та у раз у ме ва њу карата. Тврдим да је концепт репрезентације фундаменталан за све приступе ко је има мо у кар то гра фи ји (MacEacheren 2004: 12). Ре пре зен та ци ја кар то граф ских зна кова заснована је на њиховом логичком и естетском кодирању. Састоји се у стварању просторног изгледа и просторног из ра за кар то граф ских зна ко ва, оби ма и садржаја њиховог значења, логике и естетике система картографских знакова, као и смисла и стила језика картографије. У ши рем сми слу та дво стру ка ко ди фи кација картографских знакова омогућава испољавање и преношење не само мисао них са др жа ја већ и емо тив них ста ња, тј. идеја и осећања субјекта у односу на ствар ност (Ве мић 2004: ). Ако се искључе елементи конвенционалности, који се огледају у потпуном геометризму знакова, сви картографски знаци конструи шу се ви зу ел но под ути ца јем ло гич ког и естетског кода као: идеограми наглашено логички кодирани знаци, и иконограми наглашено естетски кодирани картографски знаци. Слика 2. Логички и естетски кодирани картографски знаци Vemic.indd :02:27

6 82 МИРЧЕТА ВЕМИЋ Ло гич ки кôд чи не основ не ло гич ке операције ослоњене на непосредне чулне представе у међусобном систему односа пре ко ко јих се ус по ста вља ло гич ко зна чење картографских знакова. Почевши од компарације, идентификације и дискриминације издвојених опажених делова, с јед не стра не, њи хов ло гич ки обим утврђу је се кроз мо де ло ва ње (ана ли зу синтезу) и поимање (путем генерализације специјализације), као и с друге стране њи хов ло гич ки са др жај: кроз об ли ко ва ње (типизацију) и изражавање (класификацију) у мери која је коначна и аутономна за сваки картографски знак. Све наведене еле мен тар не ло гич ке опе ра ци је ко је чине логички код картографских знакова усме ре не су ка утвр ђи ва њу оби ма и са др жа ја те ма ти ке кар ти ра ња, чи ме се постиже објективна аперцепција спољњег света у процесу израде карте (Вемић 2005: 268). Естет ски кôд је естет ски од нос ко јим се усклађују конструкција картографских знакова са владајућом културном и естетич ком нор мом вре ме на у ко ме се карти ра ње из во ди. Естет ски кôд је ве зан за естет ску по тре бу, естет ски укус и естет ску меру креатора, картографа, преко чега се повратно остварује естетски утисак, естетско задовољство и естетска наслада чи та о ца или ко ри сни ка кар те. То се по стиже на тај на чин што се из опа жај но-чулних (ви зу ел них и ки не тич ких) пред ста ва пред ме та кар ти ра ња кре и ра кон струк тивно-уметнички приказ, са уравнотеженим об ли ком по сто ја ња (по јав ним из ра зом) а такође и обликом деловања (функционал ним из ра зом) сва ког кон крет ног картографског знака, као и картографског кљу ча у це ли ни за не ку кар ту или атлас. Ре пре зен та ци ја кар то граф ских знакова састоји се у непосредној визуелној тран скрип ци ји ствар но сти где се ко дирањем, као генетским подражавањем ствар но сти, кон сти ту и ше пре све га ментално (тематско значење) које има свој просторни израз и садржину (просторно значење), своју размерност (размерно значење), затим своју прегледност и валентност ве зи ва ња у текст кар те (пре глед но значење), као и своју практичну сврху (интерпретацијско значење). На тај начин кон сти ту и са њем на ве де них еле мен тар них релација значења сваким појединачним картографским знаком региструју се два све та: чул но-опа жај ни и ми са о но ин те лектуални, којим се истовремено остварује и комуникацијска и сазнајна (когнитивна) функција језика картографије. Се ми о гра фи ја ге о граф ских ка ра та Семиографија географских карата је друга стра на се ми о ти ке кар то гра фи је ко ја се односи на методе позиционирање картографских знакова у референтном пољу карте како би функционисали у складу са њиховим примарно успостављеним кодовима. Уочено је да постоје релације које подупиру функције појединачних симбола и доприносе њиховом значењу (Ха у ард 1980, 504). Гуд ман (1976, 143) и Ха у ард (1980, 504) твр де да ове ре ла ци је формирају систем који се састоји од шеме симбола (знаци или натписи коришћени за сим бо ли за ци ју) по ве за не са ре фе рентним по љем (MacEacheren 2004: 13). Повезивање картографских знакова са референтним пољем неке карте назива се ше ма ти за ци ја или сим бо ли за ци ја кар те, и од ви ја се по од ре ђе ним пра вилима. Шематизација је функционално ус по ста вља ње кар ти ра не ствар но сти на посебном нивоу, где се позиционирањем картографских знакова у референтном по љу кар те вр ши са оп шта ва ње њи ховог значења или текстуализација карте 06 Vemic.indd :02:28

7 СЕМИОЛОГИЈА, СЕМИОГРАФИЈА И СЕМИОГРАДЊА ГЕОГРАФСКИХ КАРАТА (картирање) по тематским елементима. Стављање неког картографског знака, са претходно регистрованим значењем, као по треб ним усло вом, у ре фе рент но по ље кар те сма тра се кар то граф ским пра гом, и тек тим спојем неки знак испуњава и довољан услов да бу де кар то граф ски. Ре ферент но по ље ге о граф ских ка ра та чи не разни координантни системи (дијаграми) и географске, картографске, геодетске и дру ге ма те ма тич ке мре же. Се ми о тич ка сложеност картографије, како је приметио и по ста вио Ж. Бер тен, огле да се и у то ме да ди ја гра ми и мре же прет хо де картографији као једноставнији облици графичког представљања (Ber tin 1967). Ше ма ти за ци ја или си мо ли за ци ја карте почиње тек када се изврши основна кодификација знакова и дефинише референтни системи неке карте. Међутим, и тада када приступимо функционалном повезивању картографских знакова са референтним пољем карате, долазимо до за кључ ка да по сто је раз ли чи те мо гућно сти њи хо вог по ве зи ва ња. Те раз ли чи те фор ме ви зу ел но-ин фор ма тив них пре зентација знакова на карти иду изнад разлика у њиховој дефинисаној спољној појави и почетно регистрованим значењима. То се у основи одвија између две видне позици је, две тач ке гле ди шта или две пер спекти ве по сма тра ња не ке кар те: спо ља шње и уну тра шње. У је дин ству тих пер спек ти ва врши се знаковна текстуализација или кар ти ра ње, јед ног по јед ног ге о граф ског елемента карте, као на пример: рељефа, хидрографије, тла, вегетације, насеља, саобраћаја или неког социо-културног елемен та: при вред ног, прав ног, обра зов ног, религијског и сл. Сваки од тих елемената доминантно је повезан из једне или друге перспективе. Спољашња перспектива је видна позици ја гле да о ца из ван кар те, тј. тач ка гле- ди шта спољ њег по сма тра ча са од ре ђе не удаљености, првенствено ортогонално или нор мал но на ре фе рент ну ра ван кар те, што не ис кљу чу је и дру га по сма тра ња под не ким фик сним углом. На тај на чин, ка ко наводи Робинсон, карта нам омогућава да про ду жи мо нор мал но ра сто ја ње гле дања, такорећи омогућава нам да видимо шире просторне односе који се налазе на великим територијама (Robinson 1978: 1). Унутрашња перспектива је видна позиција унутрашњег гледаоца смештеног унутар картираног света, али то није једна фиксна, већ динамичка тачка или мноштво Сли ка 3. Спо ља шња и уну тра шња пер спек ти ва кар ти ра ња кар то граф ских зна ко ва Vemic.indd :02:29

8 84 МИРЧЕТА ВЕМИЋ тачака гледишта које служе картографу за достизање најефикаснијег израза појединих картографских знакова. Сходно позицији посматрача, спољашња пер спек ти ва ве за на је за да ља а унутрашња за ближа одстојања од објекта кар ти ра ња. Из спо ља шње пер спек ти ве кар ти ра ју се ли ниј ски и по вр шин ски објек ти и по ја ве као и све вр сте гра нич них линија, док се из унутрашње перспективе уобичајено, али без успостављених чврстих правила, картирају тачкасти објекти. Спољашња перспектива се више примењу је на но ви јим, са вре ме ни јим кар та ма, укључујући и тачкасте објекте, док се на ста рим кар та ма ви ше ко ри сти ла уну трашња пер спек ти ва, чак и за при каз ре ље фа земљишта све до проналаска метода изохип си и шра фа на кра ју 18. ве ка. Са авио и са те лит ским сни ма њем по ра сле су тех нич ке мо гућ но сти да љинске детекције човека, чиме је спољашња перспектива картирања више добила на зна ча ју, али ти ме су прот но ни је по ти снута унутрашња перспектива. Тако, на пример, на савременим картама где је рељеф земљишта приказан методом изохипси, из спољашње перспективе, постоји један број комплементарних знакова из унутрашње пер спек ти ве, као што су сте ња ци, точила, усамљене стене, јаме, пећине и сл., си мул та но по ста вље ни са изо хип сама. Постоје картографски знаци, попут пу те ва, ко ји се у ре фе рент ном по љу кар те по ве зу ју из обе пер спек ти ве, и то та ко да се дужина путева поставља из спољње перспективе и односи се на симетралу пу та, док се ши ри на, ква ли тет или зна чај пута поставља из унутрашње перспективе и од но си се на ши ри ну или де бљи ну линија знака. Из прет ход них при ме ра ви ди се да не постоји једнострана шематизација симболизација карте, тј. да се картографски зна ци у ре фе рент ном по љу кар те по ве зу ју само из једне или друге перспективе, јер немају једнако укодирана елементарна значења. Картографски знаци конструи са ни из спо ља шње пер спек ти ве има ју наглашено интерпретацијско, прегледно и раз мер но, а ма ње про стор но и те мат ско значење. Обрнуто, знаци конструисани из уну тра шње пер спек ти ве има ју пр венствено утемељено тематско, просторно и размерно, а мање прегледно и интерпретацијско значење. Тек узајамним прожимањем и допуњавањем те две групе знакова у процесу ше ма ти за ци је упот пу њу ју јед на дру гу као услов да би њи хо ва зна че ња би ла са оп штена у јединственој текстуализацији (хипертекстуализацији) и контекстуализацији не ког еле мен та кар те. Ше ма ти зо ван или симболизован елемент неке географске карте из наведене две перспективе има сво ју екс по нент ну и има нент ну са др жи ну, ко ја је раз мер на и ван ра змер на, пре глед на и ана лог на, са дру штве ном и прак тич ном вред но шћу. Та ко кар ти ран еле мент по стаје са став ни или гра див ни део у про це су стилизације дизајна целине карте. Се ми о град ња ге о граф ских ка ра та Се ми о тич ки про це си у из град њи ге о графских карата затварају се општом композицијом карте, која се саставља из посебних тематских елемената, картираних из две перспективе са претходно утврђеним логичким и естеским кодом појединачних картографских знакова. Ти процеси се финализује стварањем оригиналног ауторског дела картографа у складу са постављеним ци ље ви ма, објек ти ма, су бјек ти ма, ме то да ма тех ни ка ма, усло ви ма, об ли ци ма, оче ки ва њи ма, пла но ви ма, усме ре њи ма, прет ход ним ре зул та ти ма итд., не ког конкрет ног кар ти ра ња и из ра де кар те. Се ми- 06 Vemic.indd :02:30

9 СЕМИОЛОГИЈА, СЕМИОГРАФИЈА И СЕМИОГРАДЊА ГЕОГРАФСКИХ КАРАТА оградња географских карата, као трећа се ми о тич ка стра на кар то гра фи је, од но си се на ауторску стилизацију дизајн целине карте у складу са законом јединства општег, посебног и појединачног. У не вер бал ном је зи ку кар то гра фи је ис по ља ва ју се се ми о тич ки про це си ко ји ути чу на сти ли за ци ју кар те слич но као у књижевности и вербалним знаковним системима. Да би се пришло свеобухватнијем схватању такве стилизације, према ре чи ма М. Чар ки ћа за пра во тре ба обратити пажњу на семиолошке процесе којим су обухваћени ознака и означено, а то су: однос ознаке и означеног, померање односа ознаке и означеног, остварена веза ознаке са означеним садржајем, а за тим би по лар ност зна ка, си ме трич ни дуализам знака, линеарност знака, произвољност знака, знак као вишеслојна творевина, семиолошко поље знака, семиолошки простор знака, стање знака ван ак ци је и у ак ци ји итд. (Чар кић 2002: 75). Све наведене особине знакова у семио ло шкој рав ни, ко је на во ди Чар кић за вербалне знакове на сличан начин у визуелном, графичком, облику се испољавају путем логичког и естетског кодирања и у случају картографских знакова. На посебној семиографској равни стварања различитих тематских елемената појединачни картографски знаци могу би ти ве за ни си мул та но у ис тој рав ни или си ноп тич но у па ра лел ним рав ни ма. На тај начин знаци делимично укидају неке појединачне особине и испољавају своју посебност, условљену општим поставка ма не ког кар ти ра ња. Та ко, на при мер, ре љеф зе мљи шта при ка зан изо хип са ма, које су на појединачном нивоу дефинисане као праве линије различитих дебљина, у поступку њихове текстуализације (картирања) постају затворене криве линије. Оне су истовремено повезане у истој и па ра лел ним ви син ским рав ни ма, за висно од опште просторне конфигурације и нагиба земљишта. Тако растојање између две изохипсе истовремено представља ви син ску екви ди стан ци ју у вер ти кал ној и про стор ни ин тер вал у хо ри зон тал ној равни кар те, чи ји уза јам ни од нос (из ра жен кроз ко лич ник екви ди стан ци је и ин тер вала) изражава нагиб земљишта као његову оп шту осо би ну. На општој равни семиоградње географских ка ра та спа ја ју се и ве зу ју сви ње ни посебно картирани елеменати. Релативна самосталност сваког посебног елемента произилази из укинутих крајности, како по је ди нач но сти та ко и оп што сти у ме ри њихове међусобне условљености. На тај начин долази до реконструкције и реконцептуализације сваког посебногог елемента кар те јед ног у од но су на дру ги: у сми слу операционализације, конкретизације и стварања јединствене картографске слике или модела картирања. Тако, на пример, на некој географској карти најпре се међусобно усклађује приказ рељефа и хидрографије који се допуњују и стварају јединствену орохидрографску слику картираног земљишта, стварајући тако нову географску референтну раван изнад математичких дијаграма и мрежа на карти. Према њима се у полифункционалној зависности усклађује приказ тла, вегетације и других физичкогеографских елемената, а затим и социогеографских елеме на та, као што су на се ља (са раз ли чи тим приказом становништва), саобраћајнице, привредни објекти, објекти здраства, школства, културе, религије и тако редом. Кроз ком плек сну ви ше сте пе ну се миоградњу географских карата ствара се кон цеп ту ал на сли ка ре ал ног или вир ту елног света, која није сасвим ни објективна ни су бјек тив на. Са ста но ви шта цен тралног односа субјекта и објекта географске Vemic.indd :02:31

10 86 МИРЧЕТА ВЕМИЋ кар те се са свим сво јим сло же но сти ма и ра зно вр сно шћу чи та ју као ана лог ни модели стварности праћени естетским процесима оријентисаним на естетско задовољство и насладу. Према великом броју утврђених и могућих параметара и мерила вредновања и оцене истраживања и са зна ва ња све та ге о граф ске кар те за у- зимају високо место на листи научних и умет нич ких ства ра лач ких ре зул та та. Ако су у погледу квалитета и сазнајне ефикасности та основна и најбитнија мерила: објективност, поузданост, тачност, веродостојност, актуелност, аргументованост, хеуристичност, иновативност, кумулативност, комплементарност, практич на вред ност, упо тре бљи вост и при менљивост, некомпликованост, доступност, концептуалност (Радовановић 1987: 75) онда према њима географске карте без сумње заузимају веома високе домете. Исто тако са параметризацијом естетског односа, уочава се посебна функционална стилистика географских карата, међу које Б. Тошовић наводи аксиологич ност, ди мен зи о нал ност, ди на мич ност, (интер)дисциплинарност, експлицитност, нор ма тив ност, хи је рар хи зи ра ност, хо мо геност, ком плек сност, кон такт ност, кон трасност, квантитативност, модулативност, облигаторност, операционалност, реалност, сег мен тар ност, стра ти фи ци ра ност, усмјереност, зависност и доминантност (Тошовић 2002: 28). Σ summary Semiology, semiography, and semio-design of geographic maps The semiology of geographic maps refers to the representation of cartographic signs, the system of signs on a map as a text drawn (written) in those signs. The representation of cartographic signs is based on their logical and aesthetic code, which consists in producing the most faithful and accurate spatial appearance and spatial expression, scope and substance of their meaning, logics and aesthetics, significance and style of the system of cartographic signs and the language of cartography. The semiography of geographic maps refers to the ways of positioning the signs in a map s referential field, so as to function in accordance with their primarily established codes. That kind of linking is called the schematization or symbolization of a map. It is carried out according to certain rules, depending on two visual positions, viewpoints or perspectives of looking at the map: external and internal. In that case the presentation forms of individual signs stand above their initially defined appearance and primarily registered meaning. The external perspective is the visual position of a viewer outside the map, i.e. the viewpoint of an external observer from a certain distance, orthogonally or normally to the plane of the map. The internal perspective is the visual position of an internal viewer, located within the mapped world, but not as a fixed, but a dynamic point or multiple points of view serving the cartographer for achieving the most effective expression of individual signs. 06 Vemic.indd :02:32

11 СЕМИОЛОГИЈА, СЕМИОГРАФИЈА И СЕМИОГРАДЊА ГЕОГРАФСКИХ КАРАТА The semio-design of geographic maps refers to authorial stylisation the design of the map according to the law of unity of the general, special and individual. The semiotic processes in geographic map design are concluded through the general composition of the map, made up of special thematic elements, mapped from two perspectives, with a predetermined logical and aesthetic code of individual signs. Those processes are finalized through creating an original authorial work in compliance with the aims, methods, conditions, expectations and plans of designing a map. In that sense the semiotics of cartography is a meta-theory of cartography and it can be conceptualized as semiology, semiography and semio-design of cartography. 87 Ли те ра ту ра Асланикашвили 1974: Асланикашвили, Александр Федорович. Метакартография, Основные проблемы. Тбилиси: Мецниереба. 128 c. Bertin 1967: Bertin, Jacqes. Semiologie graphique, diagrammes, reseauks, cartographie. Paris: Gauthier Villars. 436 p. Вемић 1998: Вемић, Mирчета. Теорија значења у картографији. Београд: Географски институт Јован Цвијић САНУ. књ с. Вемић 2004: Вемић, Mирчета. Семиотичка композиција географске карте. In: Стил. Београд Бањалука: Бр.3. С Вемић 2005: Вемић, Mирчета. Естетски и логички кôд картографских знакова. In: Стил. Београд: Бр.4. С MacEacheren 2004: MacEacheren, Alan. M. How maps Work: Representation, Visualization, and Design. New York London: The Gulford press. 513 p. Ratajski 1976: Ratajski, Lеeh. Cartology, its Developed concept. The Polish Cartography. Warszawa, S In: Сборник переводных статей: Картография, Зарубежные концепции и направления иследований Москва: Издательство Прогресс. Выпуск 1. С Robinson 1978: Robinson, Artur Howard; Sale, Randall D.; Morrison, Joel L. Еlements of cartography. Fourth edition. New York Santa Barbara Chichester Brisbane Toronto: John Wiley & Sons. 448 p Radovanović 1987: Miroslav Radovanović. Konceptologija, konceptografija, konceptogradnja. In: NUS Zbornik radova Hegelovog društva. Beograd : S Тошовић 2002: Бранко Тошовић. Естетика језичког односа. In: Стил. Београд Бањалука: Бр. 1. С Чаркић 2002: Чаркић, Милосав. Ж. О појму стила. In: Стил. Београд Бањалука: Бр. 1. С Vemic.indd :02:33