СТУДИЈА О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПРОЈЕКТА: "ДОПУНСКИ РУДАРСКИ ПРОЈЕКАТ "ТАМНАВА- ЗАПАДНО ПОЉЕ"

Transcript

1 E L E K T R O P R I V R E D A RUDARSKI BASEN K O L U B A R A d.o.o. OGRANAK P R O J E K T Ul. Kolubarski trg br. 8, LAZAREVAC Tel. : Faks : KOLUBARA PROJEKT Arh. broj : ИНВЕСТИТОР: ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ РБ,, К О Л У Б А Р А д.о.о. ОГРАНАК,, ПОВРШИНСКИ КОПОВИ БАРОШЕВАЦ СТУДИЈА О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПРОЈЕКТА: "ДОПУНСКИ РУДАРСКИ ПРОЈЕКАТ "ТАМНАВА- ЗАПАДНО ПОЉЕ" М. П. Директор... Весна Богдановић, дипл. инг. геол. L a z a r e v a c,новембар 2009.год.

2 СТУДИЈА О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПРОЈЕКТА: ДОПУНСКИ РУДАРСКИ ПРОЈЕКАТ "ТАМНАВА-ЗАПАДНО ПОЉЕ" ИНВЕСТИТОР:привредно друштво за производњу,прераду и транспорт угља Рударски басен " Колубара "д.о.о.,лазаревац Огранак" Површински копови"-барошевац ИЗРАДА СТУДИЈЕ: Рударски басен " Колубара "д.о.о. Огранак Пројект Лазаревац,Колубарски трг бр.8 АУТОР СТУДИЈЕ: Славица Стојановић,дипл.инг.руд. САРАДНИЦИ: Марина Вучковић, дипл.инг.руд Дејан Сабов, дипл.инг.руд Драган Бухач, дипл.инг.геол. Милеса Здјелар,техничар Гордана Дамњановић,техничар М.П. Директор Весна Богдановић,дипл.инг.геол.

3 У В О Д Опредељење Републике Србије за укључење у ЕУ подразумева суочавање са новим изазовима у погледу заштите животне средине. Како би се лакше испунили захтеви, привреда али и целокупно друштво, морају коначно постати активни партнери у спровођењу политике заштите животне средине. Они заједно са државном администрацијом, у циљу испуњавања обавеза у погледу заштите животне средине, морају пронаћи начин за увођење најприкладнијих инструмената за то као што су економски подстицаји, увођење ISO стандарда, успостављање система за управљање животном средином или добијање интегрисане дозволе. Зато један од приоритета мора бити развој оквира и секторских прилика за увођење чистије и "одрживије" праксе управљања у свим сегментима друштва. IPCC Директива (96/61/EC) је једна од првих у низу директива ЕУ која је транспонована у законодавство Републике Србије кроз: Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, ("Сл. гласник РС", бр. 135/04) у циљу хармонизације прописа из области заштите животне средине. и подзаконским актима: Правилник о садржини и начину вођења регистра издатих интегрисаних дозвола, ("Сл. гласник РС", бр. 69/05), Уредба о врстама активности и постројења за које се издаје интегрисана дозвола, ("Сл. гласник РС", бр. 84/05), Уредба о критеријумима за одређивање најбољих доступних техника, за примену стандарда квалитета, као и за одређивање граничних вредности емисија у интегрисаној дозволи, ("Сл. гласник РС", бр. 84/05), Уредба о садржини програма мера прилагођавања рада постојећег постројења или активности прописаним условима ("Сл. гласник РС", бр. 84/05), ближе су дефинисани захтеви потребни за имплементацију наведеног закона. IPCC Директивом успостављен је општи оквир у ЕУ за једиствено спречавање и контролу загађивања животне средине, која садржи мере за постизање овог циља (IPCC систем). Директивом се дефинишу мере којима се обезбеђује нтегрисани приступ спречавања и контроле загађења, у циљу постизања високог нивоа очувања и заштите животне средине. То пре свега подразумева: Рационално управљање националним ресурсима у складу са принципом "Загађивач плаћа", Деловање на извору загађења смањењем емисија у складу са граничним вредностима емисија, Дефинисање граничних вредности емисија на бази примене BАТ технологије узимајући у обзир техничке карактеристике постројења, њихову локацију и стање животне средине у околини постројења, Развој процеса размене информација између земаља ЕУ у циљу унапређења и примене BАТ. IPCC Директива се односи на индустријске секторе који изазивају највеће негативне ефекте на животну средину, и постулира интегрално сагледавање технолошких циклуса и примењених мера на заштиту животне средине. То подразумева, да за 1

4 наведене индустријске секторе важе сложени захтеви како на пољу примењених технологија за производњу тако и на мере предузете за обезбеђење заштите животне средине, при чему се интегрално посматра загађење свих медијума животне средине: воде, ваздуха, земљишта, буке, топлоте итд. У том смислу кроз IPPC Директиву се дефинишу услови за добијање еколошке дозволе, при чему се дефинишу и услови за примену најбоље расположиве технике (BAT-Best Available Technique),исказане кроз BREF (приручнике за одређивање индустријске активности) и који доноси Европска унија. С обзиром на непостојање одговарајућег прописа о интегрисаној контроли и спречавању загађења, али и евидентној неадекватности прописа који су доношени и били на снази од године, а који су се односили на заштиту животне средине и процене утицаја објеката или радова на животну средину, Скупштина Републике Србије донела је четири нова закона (Сл. гласник РС, бр. 135/2004), усаглашена са одговарајућим прописима ЕУ. Ови закони су: Закон о заштити животне средине, (Сл. гласник РС, бр. 135/04; 36/09) Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађења животне средине, (Сл. гласник РС, бр. 135/04) Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину, (Сл. гласник РС, бр. 135/04) Закон о процени утицаја на животну средину (Сл. гласник РС, бр. 135/04 и 36/09) Закон о заштити животне средине уређује се интегрални ситем заштите животне средине којим се обезбеђује остваривање права човека на живот и развој у здравој животној средини и уравнотежен однос привредног развоја и животне средине у Републици Србији. Овај Закон представља корак у приближавању решења у националним прописима, решењима и прописима ЕУ о заштити животне средине и тај процес биће настављен израдом других закона. Главни елементи прописа ЕУ укључени су у Закон. Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину прописано је да се стратешка процена утицаја на животну средину врши за планове, програме и основе у области просторног и урбанистичког планирања или коришћења земљишта, пољопривреде, шумарства, рибарства, ловства, енергетике, индустрије, саобраћаја, управљања отпадом,управљања водама, телекомуникација, туризма, инфраструктурних система, заштите природних и културних добара, биљног и животињског света и њихових станишта и др. и саставни је део плана, односно програма или основе. Стратешка процена утицаја на животну средину мора бити усклађена са другим проценама утицаја на животну средину, као и са плановима и пгорамима заштите животне средине и врши се у складу са поступком прописаним законом. Закон о процени утицаја на животну средину прописано је да се процена утицаја пројеката на животну средину врши за пројекте који се планирају и реализују у простору, укључујући промене технологије, реконструкцију, проширење капацитета или престанак рада који могу довести до значајног загађивања животне средине или престављају ризик по здравље људи. Процена утицаја пројеката на животну средину обухвата пројекте из области индустрије, рударства, енергетике, саобраћаја, туризма, пољопривреде, шумарства, водопривреде и комуналних делатности, као и све пројекте који се планирају на заштићеном природном добру и у заштићеној околини 2

5 непокретног културног добра. Процена утицаја на животну средину је заправо, превентивни управљачки инструмент заштите животне средине, заснован на изради студије и спровођењу консултација уз широко учешће јавности и на анализи алтернативних могућности, са циљем да се прикупе подаци и предвиде штетни утицаји одређених пројеката на разне пријемнике у животној средини, као и да се утврде и предложе мере којима се штетни утицаји могу спречити, смањити или отклонити, имајући у виду изводљивост тих пројеката. Оно што је посребно важно за инжењерску струку је то да је процена утицаја пројеката на животну средину саставни део техничке документације без којег се не може приступити извођењу пројекта. Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађења животне средине се у правни систем Републике Србије, кроз концепт интегрисане дозволе уводе јединствени стандарди ЕУ у успостављању режима издавања дозвола за рад постројења и обављање активности и имплементацију правних механизама којима се спречавају емисије у животну средину или смањују утицаји индустријских постројења на животну средину. Законом је дефинисано да: је поседовање интегрисане дозволе услов за рад одређених врста постројења, је интегрисана дозвола једна одлука, којом се утврђују услови испуштања загађујућих материја или енергије у све медијуме животне средине, нова постројења за које се захтева интегрисана дозвола морају у свом раду обавезно да примењују BАТ. постојећа постројења која у време подношења захтева за издавање дозволе не испуњавају BАТ услове прилажу програм мера прилагођавања рада прописанм условима, надлежни орган може поново разматрати (ревизија) интегрисану дозволу нарочито у случају суштинских промена BАТ или измене у прописима о заштити животне средине, надлежни орган за издавање дозволе обезбеђује учешће јавности у поступак издавања интегрисане дозволе, као и њене ревизије и да је ово учешће право јавности и обавеза за органе у поступку. Посебно је важно истаћи да, када локални услови животне средине то захтевају, услови у погледу GVE који се уврђују интегрисаном дозволом могу бити строжији од BАТ услова. Интегрисаном дозволом се, такође одређује начин коришћења ресурса, тако да се избегне могуће смањење потрошње једног ресурса на терет животне средине. Основни дугорочни циљ заштите животне средине на ширем подручју колубарског лигнитског басена је да се обезбеде контролисани услови експлоатације лежишта лигнита и производње електричне енергије и истовремено умањи трајна деградација простора и загађивање животне средине. Посебни циљеви заштите животне средине пре свега обухватају следеће: обезбеђивање услова за очување и рационално коришћење природних ресурса (резерве угља и воде), спречавање трансфера прљавих технологија, смањивање неконтролисаних испуштања загађујућих и токсичних материја и даље деградације животне средине, смањење количине отпада, прерада и рециклажа отпада, санирање загађених делова животне средине и деградираних простора, очување природних екосистема и биодиверзитета, 3

6 уграђивање концепта одрживог развоја и заштите животне средине у доношењу стратешких и инвестиционих одлука, предузимање систематских и трајних мера заштите, реституције и рехабилитације угрожене животне средине, предузимање систематских и трајних мера заштите становништва које је угрожено погоршањем стања животне средине. Површински коп Тамнава-Западно Поље је најмлађи коп колубарског басена, пројектован за производњу од 12 x 10 6 t угља, односно, 22 x 106 m 3 откривке. Први радови су започели године израдом усека отварања-одводњавања са северне, односно, северозападне стране копа. Ово је рађено на основу Главног пројекта отварања, развоја и експлоатације површинског копа Тамнава-Западно Поље ( године ). Са откопавањем откривке се започело године а са експлоатацијом угља године. Радови на откопавању откривке и угља су рађени на основу Главног рударског пројекта површинског копа Тамнава-Западно Поље ( године ). Од почетка радова до средине године откопано је око 135 x 106 m 3 откривке и око 67 x 106 t угља, при чему је селективно откопано и одложено око 4 x 106 m 3 међуслојне јаловине. У даљем периоду експлоатације, због неусклађености набавке потребне опреме из Инвестиционог програма изградње за достизање пројектованог капацитета, проблема са решавањем експропријације, неблаговремене изградње објеката заштите копа од вода, изналажена су друга техничка решења која су одступала од претходно пројектованих. Сва ова нова техничка решења су праћена одговарајућом техничком документацијом одређеног нивоа, а у складу са законском регулативом. Због неопходности ажурирања пројектне документације године је урађен Допунски рударски пројекат површинског копа Тамнава Западно Поље за период рада од до године. У оквиру овог пројекта нису укључена техничка решења која су у међувремену усвојена за рад механизације са површинског копа Тамнава Источно Поље на простору површинског копа Тамнава Западно Поље која су реализована од краја године. Дошло је до неблаговремене изградње објеката на Дубоком Потоку за заштиту од површинских вода. Из тих разлога даље напредовање фронта радова на откривци и угљу према Допунском рударском пројекту за период важења поменутог документа није имало употребну вредност. Због истека важности Допунског рударског пројекта површинског копа Тамнава Западно Поље из године, за период рада од до године, као и завршетка изградње објеката на Дубоком Потоку стекли су се услови за израду новог Допунског рударског пројекта површинског копа Тамнава Западно Поље за период од до године. Овај Допунски рударски пројекат ће, поред решавања пратећих проблема (нпр. експропријације земљишта, изградње пратећих објеката неопходних за рад копа, правовременог расељавања становништа као и изградње свих пратећих инфраструктура и простора за објекте посебне намене ),дефинисати и сву основну откопну, транспортну и одложну опрему, њихов начин рада детаљно за период од пет година, а концептуално до краја века експлоатације површинског копа "Тамнава Западно Поље".Један од главних задатака које ће овај Допунски рударски пројекат дефинисати је успостављање откопног фронта радова на површинском копу Тамнава Западно поље по правцу исток запад у пуној ширини копа, јер се у претходним периодима рада, услед великог броја негативних чинилаца,одступало од овог концепта,односно изнуђена технолошка решења су била у циљу задовољења планираних производњи а не пројектованог развоја копа. 4

7 Носилац пројекта је био у обавези да у саставу техничке документације потребне за добијање дозволе за рад а ускладу са важећом законском регулативом везаном за заштиту животне средине уради Студију о процени утицаја предметног пројекта на животну средину. М Е Т О Д О Л О Г И Ј А Предметна производња на планираној локацији мора бити усаглешена са свим захтевима из домена заштите животне средине као и јединствена методолошка основа са јасно дефинисанм корацима за анализу ове проблематике. Хијерархијска уређеност методолошких корака представља полазни основ за методлошки приступ омогућавајући првенствено поштовање утврђеног редоследа потеза и стварање основе за доношење одлука. Сви изведени закључци из претходне фазе представљају обавезу и полазну основу сваког наредног корака. Потреба за јединственим редоследом размене података између ових процеса условљена је чињеницом да резултати једног процеса представљају улазне податке другог и обрнуто. При томе је битно нагласити да тај редослед није произвољан већ стриктно прати логику једних и других анализа као и међусобне утицаје. Друга важна чињеница се односи на вишедимензионално усклађивање ових података како за потребе самих процеса тако и за потребе стварања јединствених информационих основа од ширег значаја. Специфичности конкретних услова који се односе на предметну студију огледају се у чињеницама да се она ради са циљем да се детаљно истраже физичке карактеристике објекта у односу на земљиште на коме се планира извођење пројекта и дефинишу карактеристике свих могућих негативних утицаја као и потребне мере заштите. У смислу наведених чињеница примењена методологија истраживања проблематике заштите животне средине представља, по својој хирерархијској уређености и садржају, верификован начин долажења до документованих података. Специфичности предметног пројекта и карктеристика технолошког процеса производње као и специфичности постојећег стања животне средине на предметној локацији условили су да примењена методологија у одређеној мери се модификује и прилагоди основним карактеристикама планираног пројекта и технолошког процеса производње. Битан део истраживања је морао бити посвећен квантификовању и вредновању постојећег стања. Резултат ових анализа је била потврда о актуелном стању животне средине на предметној локацији. С обзиром да је кроз анализу постојећег стања установљено да постоје одређени ризици у смислу утицаја на животну средину, други део истраживања везан је за конкретне показатеље могућих утицаја и у том смислу могућег угрожавања животне средине. Из могућих штетних утицаја детаљно се анализирају они за које је доказано да у конкретним просторним условима одређују међусобни однос планиране активности и животне средине. Успешност сваког решења у домену заштите животне средине подразумева свестрано сагледавање и дефинисање свих категорија наведених утицаја. У том смислу се увек као приоритет поставља обавеза о њиховом дефинисању у односу на основне природне чиниоце. Домен основних природних чинилаца сачињавају: клима, вода, ваздух, тло, флора, фауна, пејзаж, и представљају, гледано кроз призму теорије екосистема, потпуно уређен и саморегулирајући механизам. Сви процеси унутар елемата овог сложеног система се одвијају на основу зависности једних од других било да се ради о органским или неорганским елементима у ком 5

8 смислу сваки објекат и технолошки процес са својим специфичним карактеристикама у одређеним околностима може довести до поремећаја међусобних односа. Промене се крећу од сасвим незнатних па до тако драстичних да поједини елементи потпуно могу изгубити своја основна обележја. Системски приступ наведеним односима кроз анализу критеријума односа у већини случајева даје задовољавајуће резултате али само код њихове објективне квантификације и доследног поштовања мећусобних односа. У оквиру овог студијског истраживања, уважавајући све специфичности којима се карактерише анализирана планирана активност, све специфичности локације и карактеристике постојећих потенцијала разматрани су основни критеријуми који су кроз поступке квантификације доведени до одређних показатеља с основном намером да се постојећи односи квантификују и дефинише њихова права природа. На основу конкретних показатеља могуће је извршити избор адекватних мера заштите животне средине чиме се испуњава и основна сврха ове студије. У завршном кораку а на основу верификованих показатеља истраживане су могућности заштите и унапређења животне средине и предложене одговарајуће мере за које постоји оправданост у смислу рационалног смањења негативних утицаја. Том приликом узете су у обзир и обавезе које ће проистећи имплементацијом планираних Нацрта Закона о управљању отпадом, Нацрт Закона о заштити од нејонизујућих зрачења и Закона о заштити ваздуха. ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА Прописи и закони у примени: Ратификовани међународни уговори који су од значаја за Р. Србију, Закони и подзаконски акти, Прописи из других области који се примењују у области заштите животне средине. Ратификовани међународни уговори који су од значаја за Републику Србију: 1. Закон о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности (Службени лист СРЈ - Међународни уговори", број: 11/01) 2. Закон о потврђивању Базелске конвенције о контроли прекограничног кретања опасних отпада и њиховом одлагању "Службени лист СРЈ ( Међународни уговори", број: 2/99) 3. Закон о потврђивању Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе, са анексима (Службени лист СРЈ - Међународни уговори", број: 2/97) 4. Монтреалски протокол о супстанцијама које оштећују озонски омотач (Службени лист СФРЈ - Међународни уговори", број: 16/90) 5. Бечка конвенција о заштити озонског омотача, с прилозима (Службени лист СФРЈ - Међународни уговори", број: 1/90) 6. Међународна конвенција за заштиту птица (Службени лист СФРЈ", број: 6/73) 7. Монтреалски амандман на Бечку конвенцију о супстанцама која оштећују озонски омота (Службени листсцг-међународни уговори", бр.2/2004) 8. Закон о ратификацији Конвенције о заштити светске културне и природне баштине ("Службени лист СФРЈ"- Међународни уговори, бр. 8/74) 9. Закон о ратификацији Конвенције за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба ("Службени лист ФНРЈ"- Међународни уговори, бр. 4/56) 10. Закон о ратификацији Конвенције о прекограничном загађивању ваздуха на великим удаљеностима ("Службени лист СФРЈ"-Међународни уговори, бр.11/86) 6

9 11. Закон о ратификацији Протокола уз Конвенцију о прекограничном загађивању ваздуха на велике даљине о дугоричном финансирању Програма сарадње за праћење и процену прекограничног преноса загађујућих матероија у ваздуху на велике даљине у Европи (ЕМЕП) ("Службени лист СФРЈ"-Међународни уговори, бр. 2/87) 12. Закон о ратификацији Монтреалског протокола о супстанцама које оштећују озонски омотач ("Службени лист СФРЈ"-Међународни уговори, бр.16/90) 13. Уредба о ратификацији Конвенције о заштити од опасности тровања бензолом ("Службени лист СФРЈ"-Међународни уговори,бр.16/76) 14. Закон о ратификацији Конвенције о спречавању и контроли професионалних ризика проузрокованих канцероденим супстанцама и агенсима ("Службени лист СФРЈ"-Међународни уговори, бр. 3/77) 15. Закон о ратификацији Конвенције о заштити радника од професионалних ризика у радној средини проузрокованих загађењем ваздуха, буком и вибрацијом ("Службени лист СФРЈ-Међународни уговори, бр.14/82) 16. Закон о ратификацији Конвенције о заштити на раду, здравственој заштити и радној средини ("Службени лист СФРЈ"-Међународни уговори,бр.7/87) 17. Закон о ратификацији Конвенције о безбедности приликом коришћења азбеста ("Службени лист СФРЈ"-Међународни уговори, бр. 4/89) 18. Закон о ратификацији Европске конвенције о заштити археолошке баштине ("Службени лист СФРЈ"-Међународни уговори, бр.9/90) 19. Закон о ратификацији Европске конвенције о заштити архитектонског блага ("Службени лист СФРЈ"-Међународни уговори, бр.4/91) 20. Закон о потврђивању Споразума између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области заштите и унапређења животне средине ("Службени лист СРЈ"-Међународни уговори, бр. 6/96) 21. Закон о потврђивању Белоруског амандмана на Анекс Б Кјото протокола уз Оквирну конвенцију Уједињених нација о промени климе, ("Службени лист РС"- Међународни уговори, бр. 38/09) 22. Закон о потврђивању конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и правну заштиту у питањима животне средине, ("Службени лист РС"-Међународни уговори, бр. 38/09) 23. Закон о потврђивању Ротердамске конвенције о поступку давања сагласности на основу претходног обавештења за одређене опасне хемикалије и пестициде у међународној трговини са изменама и допунама, ("Службени лист РС"- Међународни уговори, бр. 38/09) Закони и подзаконски акти: Општи закони /прописи 1. Устав Републике Србије (Сл. гласник РС, бр. 83/06) 2. Закон о заштити животне средине (Сл. гласник РС, бр. 135/04; 36/09) 3. Закон о стратешкој процени утицаја (Сл. гласник РС, бр. 135/04) 4. Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине (Сл. гласник РС, бр. 135/04) 5. Закон о процени утицаја на животну средину (Сл. гласник РС, бр. 135/04 и 36/09) 6. Уредба о врстама активности и постројења за које се издаје интегрисана дозвола (Сл. гласник РС, бр. 84/05) 7. Уредба о садржини програма мера прилагођавања рада постојећег постројења или активности прописаним условима (Сл. гласник РС, бр. 84/05) 7

10 8. Правилник о мерама заштите од елементарних и других већих непогода које мора да садржи техничка документација за изградњу инвестиционих објеката (Сл. гласник СРС, бр. 34/78) 9. Уредбу о врстама загађивања, критеријумима за обрачун накнаде за загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања накнаде"сл. Гл. РС", бр. 113/ Уредба о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину (Сл. гласник РС бр. 114/08) 11. Правилник о условима и критеријумима за израду анализе утицаја објеката и радова на животну средину (Сл. гласник РС, бр. 49/01) 12. Правилник о категоризацији заштићених природних добара (Сл. гласник РС, бр. 30/92) 13. Правилник о начину обележавања заштићених природних добара (Сл. гласник РС, бр. 30/92, 24/94, 17/96) 14. Правилник о регистру заштићених природних добара (Сл. гласник РС, бр. 30/92) 15. Правилник о садржини захтева о потреби процене утицаја и садржини захтева за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину (Сл. гласник РС, бр. 69/05) 16. Правилник о садржини студије о процени утицаја на животну средину (Сл. гласник РС, бр. 69/05) 17. Правилник о садржини обиму и начину израде претходне студије оправданости и студије оправданости за изградњу објеката (Сл. гласник РС, бр. 80/05) 18. Правилник о раду техничке комисије за оцену студије о процени утицаја на животну средину (Сл. гласник РС, бр. 69/05) 19. Правилник о садржини, изгледу и начину вођења јавне књиге о спроведеним поступцима и донетим одлукама о процени утицаја на животну средину (Сл. гласник РС, бр. 69/05) 20. Правилник о поступку јавног увида, презентацији и јавној расправи о студији о процени утицаја на животну средину (Сл. гласник РС, бр. 69/05) 21. Правилник о садржини и начину вођења регистра издатих интегрисаних дозвола (Сл. гласник РС, бр. 69/05) 22. Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица (Сл. гласник РС, бр. 60/94) 23. Правилник о регистру заштићених објеката природе (Сл. гласник РС, бр. 30/92) Заштита ваздуха 1. Закон о заштити ваздуха (Сл. гласник РС, бр. 36/09) 2. Уредба о критеријумима за одређ. најбољих доступних техника, за примену стандарда квалитета, као и за одређ. граничних вредности емисија у интегрисаној дозволи (Сл. гл. РС, бр. 84/05) 3. Правилник о граничним вредностима, методама мерења имисије, критеријумима за успостављање мерних места и евиденцији података (Сл.гласник РС, бр. 54/92, 30/99) 4. Правилник о начину и роковима за достављање извештаја о извршеним мерењима чистоће ваздуха"сл. гл. СРС", бр. 27/ Правилник о граничним вредностима емисија, начину и роковима мерења и евидентирања података (Сл. гласник РС, бр. 30/97, 35/97) 6. Правилник о ближим условима које морају да испуњавају стручне организације које врше мерења емисије и имисије (Сл. гласник РС, бр. 5/02) 8

11 Заштита вода 1. Закон о режиму вода (Сл. лист СРЈ, бр. 59/98) 2. Закон о водама (Сл. гласник РС, бр. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94,54/96) 3. Закон о искоришћавању и заштити изворишта водоснабдевања"сл. гл. СРС", бр. 27/77 и 29/ Уредба о категоризацији водотока (Сл. гласник СРС, бр. 5/68) 5. Уредба о утврђивању водопривредне основе Републике Србије (Сл. гласник РС", бр. 11/02) 6. Уредба о утврђивању програма систематског испитивања квалитета вода (Сл. гласник РС, бр. 8/00) 7. Правилник о начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите објеката за снабдевање водом за пиће (Сл. гласник СРС, бр. 33/78) 8. Правилник о опасним материјама у водама (Сл. гласник СРС, бр. 31/82) 9. Правилник о условима који морају испуњавати предузећа и друга правна лица која врше одређену врсту испитивања квалитета површинских и подземних вода, као и испитивање квалитета отпадних вода (Сл. гласник РС, бр. 41/94, 47/94) 10. Правилник о категоризацији водотокова (Сл. гласник РС бр.5/68) 11. Правилник о класификацији вода (Сл. гласник СРС, бр. 5/68) 12. Правилник о хигијенској исправности воде за пиће (Сл. лист СРЈ, бр. 42/98, 44/99) 13. Правилник о начину и минималном броју испитивања квалитета отпадних вода ( Сл.гласник СРС", бр.47/с3, 13/84) 14. Правилник о опасним материјама у водама (Сл. гласник РС, бр. 31/82) 15. Одлука о накнадама за употребљену, односно искоришћену воду, за извађени материјал из корита и са обала водотока и за испуштену загађену воду"сл. гл. РС" бр. 9/91, 14/91, 29/91 и 61/ Упутство о начину и поступку за утврђивање постигнутог степена пречишћавања испуштене загађене воде Сл.гласник СРС 9/ План о заштити вода од загађивања (»Сл.гласник РС бр.6/91) Заштита земљишта 1. Закон о пољопривредном земљишту (Сл. гласник РС, бр. 62/06, 53/93, 67/93, 48/94, 46/95, 54/96, 14/00) 2. Правилник о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања (Сл. гласник РС, бр. 23/94) Управљање отпадом 1. Закон о управљању отпадом (Сл. гласник РС бр. 36/09) 2. Уредба о управљању отпадним уљима (Сл. гласник РС, бр. 60/08) 3. Уредба о начину и поступцима управљања отпадом који садржи азбест (Сл. гласник РС, бр. 60/08 4. Правилник о документацији која се подноси уз захтев за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит отпада (Сл. лист СРЈ, бр. 69/99) 5. Правилник о критеријумима за одређивање локације и уређења депонија отпадних материја (Сл. гласник РС, бр. 54/92) 6. Правилник о начину поступања са отпацима који имају својства опасних материја (Сл. гласник РС, бр. 12/95) 7. Правилник о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина (Сл. гласник РС, бр. 55/01) Управљање опасним материјама 1. Закон о превозу опасних материја (Сл. лист СФРЈ, бр. 27/90, 45/90, Сл. лист. СРЈ, бр. 24/94, 28/96, 21/99) 9

12 2. Закон о промету експлозивних материја (Сл. лист СФРЈ, бр. 30/85, 6/89, 53/91, Сл. Лист СРЈ, бр. 24/94) 3. Закон о производњи и промету отровних материја (Сл. лист СРЈ, бр. 15/95, 28/96) 4. Закон о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима (Сл. гласник СРС, бр. 44/77, 45/85, 18/89, Сл. гласник РС, бр. 53/93, 67/93, 48/94) 5. Закон о хемикалијама (Сл. гласник РС, бр. 36/09) 6. Закон о амбалажи и амбалажном отпаду (Сл. гласник РС, бр. 36/09) 7. Уредба о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају (Сл. гласник РС, бр. 53/2002) 8. Правилник о начину уништавања неупотребљених отрова и амбалаже која је коришћена за паковање отрова и о начину повлачења отрова из промета ("Сл.лист СФРЈ"бр.7/83) 9. Правилник о изградњи постројења за течни нафтни гас и о складиштењу и претакању течног нафтног гаса (Сл. лист СФРЈ, бр. 24/71) 10. Правилник о изградњи постројења за запаљиве течности и о складиштењу и претакању запаљивих течности (Сл. лист СФРЈ, бр. 20/71) 11. Правилник о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о складиштењу и претакању горива (Сл. лист СФРЈ, бр. 27/71) 12. Правилник о начину поступања са отпацима који имају својство опасних материја (Сл. гласник РС, бр. 12/95) 13. Одлука о обележавању отрова у промету ("Сл.лист СРЈ" бр. 38/97) 14. Листа отрова разврстаних у групе (Сл. гласник РС бр. 91/08 Заштита од пожара 1. Закон о заштити од пожара (Сл. гласник СРС, бр. 37/88 и Сл. гласник РС, бр.53/93, 67/93, 48/94) 2. Уредба о основама, мерилима и условима за разврставање организација и органа у одговарајуће категорије угрожености од пожара (Сл. гласник СРС, бр. 58/89, 4/90) Заштита од јонизујућег и нејонизујећег зрачења 1. Закон о заштити од јонизујућег зрачења и нуклеарној сигурности (Сл. гласник РС, бр. 36/09) 2. Закон о заштити од нејонизујућег зрачења (Сл. гласник РС, бр. 36/09) 3. Правилник о границама изнад којих становништво и лица која раде са изворима јонизујућег зрачења не смеју бити изложени озрачењу, о мерењима степена изложености јонизујућим зрачењима лица која раде са изворима тих зрачења и о проверавању контаминације радне средине (Сл. лист СФРЈ, бр. 31/89, 63/89) 4. Правилник о граничним вредностима излажености јонизујућим зрачењима (Сл. лист СРЈ, бр. 32/98) 5. Правилник о границама излагања јонизујућим зрачењима (Сл. лист СРЈ, бр. 32/98) 6. Одлука о стручној спреми и здравственим условима лица која раде са изворима јонизујућег зрачења (Сл. лист СРЈ.бр. 45/97) 7. Одлука о евидентирању извора јонизујућег зрачења и о озрачености становништва, пацијената и лица која су при раду изложена дејству јонизујућег зрачења (Сл. лист СРЈ, бр. 45/97) Биодиверзитет 1. Закон о заштити биља (Сл. лист СРЈ, бр. 24/98, 26/98) 2. Закон о заштити биља од болести и штеточина (Сл. гласник СРС, бр. 14/84, 6/89 и Сл. гласник РС.53/93, 67/93, 48/94) 3. Закон о рибарству ("Сл.гласник РС"бр.35/94) 10

13 4. Закон о заштити сорти пољопривредног и шумског биља ("Сл. лист СРЈ", бр. 28/00) 5. Закон о заштити природе (Сл. гласник РС, бр. 36/09) 6. Закон о одрживом коришћењу рибљег фонда (Сл. гласник РС, бр. 36/09) 7. Уредба о заштити природних реткости (Сл. гласник РС, бр. 50/93, 93/93) 8. Правилник о начину уништавања биља за које су наређене мере уништавања (Сл. лист СРЈ, бр. 67/2001) 9. Резолуција о политици очувања биодиверзитета у СРЈугославији (.Сл.лист СРЈ", бр.22/94) Заштита од буке 1. Закон о заштити од буке у животној средини (Сл. гласник РС, бр. 36/09) 2. Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини (Сл. гласник РС, бр. 54/92) 3. Одлука о одређивању организација које испуњавају услове за мерење буке у људском окружењу (Сл. гласник СРС, бр. 1/84, 44/84, 44/87, 51/91) Остало 1. Закон о рударству (Сл. гласник РС, бр. 44/95 ; 34/06) 2. Закон о безбедности и здрављу на раду (Сл. гласник РС, бр. 101/05) 3. Закон о плаћању и усмеравању средстава накнаде за коришћење добара од општег интереса у производњи електричне енергије и производње нафте и гаса"сл. гл. РС", бр. 16/ Закон о хидрометеоролошким пословима од интереса за целу земљу (Сл. лист СФРЈ, бр. 18/88, 63/90) 5. Закон о енергетици (Сл. гласник РС, бр. 84/2004) 6. Закон о шумама (Сл. гласник РС, бр. 46/91, 83/92, 54/93, 67/93, 48/94, 54/96) 7. Закон о заштити од елементарних и других већих непогода (Сл. гласник СРС, бр. 20/77, 24/85, 27/85, 6/89, 52/89 и Сл. гласник РС, бр. 53/93, 67/93, 48/94) 8. Закон о планирању и изградњи (Сл. гласник РС, бр. 47/2003) 9. Закон о просторном планирању Републике Србије (Сл. гласник РС, бр. 13/96) 10. Закон о стандардизацији (Сл. гласник РС, бр. 36/09) 11. Закон о националним парковима (Сл. гласник РС, бр. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94) 12. Закон о ловству ("Сл.гласник РС"бр.39/93) 13. Закон о експропријацији"сл. гл. РС" бр. 53/ Закон о културним добрима "Сл. гл. РС" бр. 71/ Закон о јавним набавкама (Сл. гласник РС, бр.116/08) 11

14 1.ПОДАЦИ О НОСИОЦУ ПРОЈЕКТА ПУН НАЗИВ: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА д.о.о. ЛАЗАРЕВАЦ СЕДИШТЕ : Лазаревац АДРЕСА : Светог Саве број 1 ТЕЛЕФОН ДИРЕКТОР: +381/11/ FAX ДИРЕКТОР: +381/11/ rbkolubara.com сајт: ДИРЕКТОР : Владан Јовичић: дипл.руд.инж. РЕГИСТРАЦИЈА:Регистровано код агенције за привредне регистре РС, регистрацијски број 2021, (као једночлано друштво) МАТИЧНИ БРОЈ : ; ПИБ ОСНИВАЧ: ЈП Електропривреда Србије Београд ДЕЛАТНОСТ : Вађење лигнита и то:површинска експлоатација лигнита и прерада (прање, сушење и дробљење) лигнита, вађење камена за грађевинарство, вађење кречњака, сировог гипса и креде, вађење шљунка и песка, вађење глине и каолина, вађење кварцног песка и осталих руда и камена. СТРУКТУРА ВЛАСНИШТВА: 100% у власништву Републике Србије 12

15 2.ОПИС УЖЕ И ШИРЕ ЛОКАЦИЈЕ НА КОЈОЈ СЕ ПЛАНИРА ИЗВОЂЕЊЕ ПРОЈЕКТА Колубарски лигнитски басен је настао таложењем и карбонизацијом биљне масе у мочварама и језерима терцијера. Лоциран је на 50 km југозападно од Београда(од19 53' до 20 30' источно од Гринича и 44 39' до 44 45' северне географске дужине,сл.1). Заузима делове територија општине Лазаревац, Лајковац, Уб и Коцељева, као и мање делове територија општина Аранђеловац, Барајево и Обреновац, укупне површине око 600 km² од чега површинама под угљем,односно просторима са истраженим геолошким резервама угља припада само 167 km². Овај предео, у ширем смислу, карактеришу равничарски и благо заталасани терени око река Колубаре, Тамнаве, Пештана и Турије. Припада сливу Колубаре који обухвата широк простор између ваљевских планина и Рудника на југу, шумадијских планина на истоку, Саве на северу, Цера и Влашића на западу. Има облик четвороугла, чија ширина износи km, а дужина око 60 km. Река Колубара својим средњим током дели басен на два дела, источни и западни. У источном делу Колубарског басена налазе се активни површински копови поље "Б" и "Д", затворен површински коп поље "А" и перспективна поља, односно будући површински копови: поље "Ц", "Е", "Г", "Ф", "Шопић" и "Велики Црљени". У западном делу басена налазе се "Тамнава-Источно поље" површински коп у затварању и "Тамнава-Западно поље " активни површински коп, као и перспективни површински коп "Радљево". N Слика 1. Прегледна географска карта дела Србије са Колубарским угљоносним басеном "Тамнава-Западно поље" припада његовом западном делу,површине око 21 km 2. Са запада и југа лежиште је оконтурено вештачким границама и граничи се са истражним пољем "Радљево",на истоку са ПК "Тамнава-Источно поље", док је према северу природна граница исклињења угљеног слоја (сл.2). 13

16 ЈП ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ STEPOJEVAC Beq ani ca TRLI ] Tamnava UB RADQ EVO Kl adni ca TAMNAVA ZAPAD TAMNAVA I STOK Kol ubar a VELI KI CRQENI VOLUJAK Tur i ja G Ub ZVI ZDAR Kl adni ca Paq uvi RUKLADE Vr an~i na [ OPI ] Kol ubar a F Pr uga Beogr ad-bar I barska magi stral a E Pe{ t an D C BARO[ EVAC B PREGLEDNA KARTA KOLUBARSKOG UGQ ONOSNOG BASENA km Kol ubar a LAJKOVAC Q i g LAZAREVAC Lukavi ca Kr u{ evi ~ka r eka KRU[ EVI CA Tr bu{ ni ~ka r eka A Слика бр. 2. Прегледна карта Колубарског угљоносног басена Према северу поље је ограничено потезом Степојевац-Бргуле-Шарбане, што је истовремено и граница простирања продуктивног дела угљеног басена. Оконтурење поља према западу и југу није у потпуности геолошки дефинисано, већ је усвојена вештачка граница, одређена потезом Радљево-Стубленица. Према ЈЗ и југу поље је ограничено потезом Стубленица-Паљуви-Скобаљ-Вреоци, односно према југу левом долинском страном реке Враничине. Према истоку простирање поља је такође вештачки одређено потезом Скобаљ-Мали Борак-Степојевац. Лежиште се налази на подручју општина Лајковац и Уб, у атарима насељених места Каленић Мали Борак, Радљево и Скобаљ, односно на листовима: 7Д29 Степојевац (32; 33; 42, 43; 52; 53; 62; 63; 72, 73; 82, 83).Копија плана је дата у прилогу студије. у оквиру колубарског басена "Тамнава-Западно поље" обухвата простор између профилских линија : "ОЕ" (y ) на западу, "PO" (y ) на истоку, "100" (x ) на југу и "172,5" (x ) на северу. Лежиште се одликује веома повољним транспортним условима и комуникационим везама. У његовој непосредној близини, налазе се магистрални путеви Београд - Чачак - Подгорица, Београд - Ћелије - Ваљево - Зворник, регионални путеви Лазаревац - Аранђеловац - Крагујевац и Ваљево - Уб - Обреновац, као и железничка пруга нормалног колосека Београд - Бар. У непосредној близини се налази и електрифицирани индустријски колосек Вреоци Велики Црљени-Обреновац. Истовремено цело подручје лежишта је испресецано путевима нижег реда, а његовом средином пролази макадамски пут Лајковац - Обреновац који иде трасом старе железничке пруге уског колосека. 2.1.Усклађеност изабране локације са просторно-планском докумантацијом У смислу дефинисања основа за истраживање проблематике заштите животне средине неопходно је прикупити и сагледати постојећу планску документацију која покрива шире подручје истраживања како би се формирала веза између овог студијског истраживања и услова који из те документације произилазе. 14

17 За Колубарски басен виши просторно-плански документ је Просторни план Републике Србије (Службени гласник Р.Србије бр.13/96). Просторни план Републике Србије као стратешки развојни документ оријентисан је пре свега, на изналажење могућности решавања најзначајнијих просторних проблема који су настали у предходном периоду као и на утврђивање дугорочних(глобалних) циљева уређења простора и насеља. Просторним планом Републике Србије (ППРС) стратешки је постављен захтев за обавезним усклађивањем коришћења простора са капацитетом и ограничењима природних и створених вредности а са потребама социоекономског развоја, што заправо представља основни концепт одрживог развоја.стратешки циљеви заштите животне средине дати одредбама ППРС представљају факторе очувања еколошког интегритета простора тј. рационалног коришћења природних ресурса и заштите природних вредности животне средине. Просторним планом Републике Србије дефинисани су основни циљеви заштите животне средине и природе: Квалитетна животна средина:чист ваздух, довољна количина квалитетне и хигијенски исправне воде за пиће и рекреацију, очувано пољопривредно земљиште, очувани екосистеми и биолошка разноврсност, здравствено безбедна храна, уређена насеља; рационално коришћење природних ресурса, нарочито необновљивих и делимично обновљивих (минералне сировине, воде,земљиште), боље искоришћавање сировине и енергије, смањење отпада и повећање степена рециклирања, безбедно депоновање отпада, санација еколошких и просторних последица експлоатације сировина са приоритетом изразито деградираних и девастираних локација, зона и пејзажа, обнова екосистема, ревитализација и рекултивација зона интезивне површинске експлоатације минералних сировина; спречавање деградације природне средине (ваздух, вода, земљиште, вегетација) ; заустављање ерозије на угроженим локацијама и подручјима; заштита, обнова и санација стања живог света; очување природних предела аутохтоних вредности; очување вредних амбијената и пејзажа; Развој површинског копа "Тамнава-Западно поље" предмет је разматрања Просторног плана подручја експлоатације Колубарског лигнитског басена(институт за архитектуру и урбанизам Србије, април 2007). средину пројекта експлоатације угља у површинском копу "Тамнава-Западно поље" урађена је у складу са Законом о процени утицаја на животну средину (Сл. гласник РС, бр. 135/04; 36/09) Документи према коме је урађена ова студија су: Допунски рударски пројекат површинског копа"тамнава-западно поље" (2008 године,колубара Пројект, Лазаревац). Актуелизован инвестициони програм изградње површинског копа "Тамнава- Западно поље"(2007 године,ргф,београд). Други важнији документи и постојећи планови који се односе на Колубарски басен који су коришћени у изради студије о процени утицаја на животну средину су: 15

18 Студија о процени утицаја затеченог стања површинског копа"тамнава-западно поље"на животну пројекат површинског копа"тамнава-западно поље"(2007.године, Рударски институт, Београд-Земун). 2.2.Близина подручја заштићених међународним, националним или локалним прописима(заштићена добра:природна,културна,историјска...) Цела колубарска област је нарочито богата елементима од културног интереса, Проширена ископавања угља су открила велики број разних остатака који датирају из најранијег неолитског периода до средњовековних налазишта и до најновијих елемената руралне архитектуре. Цела област колубарског басена има такође и симболичну историјску вредност пошто је то била локација на којој се одиграла веома важна Колубарска битка током Првог Светског рата. Заштита културних споменика у басену Колубара је започела 1991 и због тога је експлоатација угља од стране ЕПС-а регулисана законом по питању процедура које се примењују у случају археолошких налазишта. На основу тога било које налазиште које се открије током експлоатације треба да на одговарајући начин испита, однесе и класификује археолог са Института за заштиту културних споменика Републике Србије. Експлоатација угља током задњих деценија открила је, у средњем делу долине реке Колубаре, три насеља која потичу из раног неолита. Прво је пронађено у пећини Салитра, са лежиштима која датирају од старијег палеолита до краја гвозденог доба, а друга два у манастирима близу Скобаља и Шимића близу Чучуге. У предметној области већина археолошких налазишта се налази дуж прилично уске секције земљишта која се протеже између Тамнаве Западног и Тамнаве Источног Поља. Три су важна археолошка налазишта откривена у овој области и археолошка агенција их је уклонила да би се омогућило ископавање угља на копу Тамнава Исток. Ова налазишта су се налазила близу села Скобaљ и то су: Мађарско гробље: оно датира из 18 века наше ере и има вертикалне надгробне споменике са натписима и примере уметности уклесавања у камену која је типична за регион Подриње-Колубара. Остаци Манастирина: то је село које се састоји од хоризоната који датирају од раног неолитиског до средњег века. У том подручју је пронађена црна и светло смеђа печена грнчарија. Остаци грађевине из 4-тог века у Црквини близу Скобља: састоји се од велике виле из касног римског периода. Близу виле се налази интересантна капела. Четврто налазиште од археолошког интереса се налази на локацији Камаљ близу Скобља. Тренутно га проучава Институт за заштиту културних споменика Републике Србије. Остаци овог налазишта се састоје од трагова живота из римског периода, капеле и старог гроба незнаном јунаку. У области рудника Тамнава Западно поље остаци датирају из неолитског периода. Они се налазе на локацији Ливаде, Каленић али су већ испитани и уклоњени.предвиђа се 16

19 да ће се ширењем рударског поља Западне Тамнаве ка југу наићи на три важна археолошка налазишта чије је постојање већ познато. Ова налазишта су у широј области села Мали Борак: Остаци древног села на локацији Јаричиште: постоји неколико фрагмената керамичиких лонаца и камених алата с почетка неолитиског периода до бронзаног доба, римског доба, па све до 15-тог и 16-тог века наше ере. Извесна налазишта показују постојање Некрополиса у области. Остаци Црквине: то је средњовековни некрополис на бази слоја из преисторијског периода. У широј зони овог локалитета, такође су пронађени трагови живота из римског доба. Остаци Мајске Њиве: на овој локацији је пронађена керамика, зидане грађевине, плочице, гвоздени ексер и новчићи из римског периода. Археолози наводе да је живот на назначеној локацији трајао од римског доба до средњег века и чак касније до првог српског устанка године. Сагласно закону Р.Србије, област према ономе што садржи може се окарактерисати као саставна што се назива термином»културни пејзаж«и стога ће бити заштићена од изградње или друге људске делатности. Према научницима Института за заштиту културних споменика Србије, брдо које окружује Црквину је довољно интересантно да се уврсти у ову категорију. Па ипак, још није заштићено законом као»културни пејзаж«, као друге области у коповима Тамнаве Исток и Запад. У Колубарском басену, а посебно на Тамнави Западно поље постоји неколико интересантних грађевина са многим елементима традиционалне архитектуре. Најважније од тих старих традиционалних кућа су оне у селима Каленић и Мали Борак. У Каленићу се налазе три куће од етнографске важности: Кућа Милована Андрића Кућа Радисава Аћимовића Кућа Пантелије Мишић У Малом Борку се налазе две куће од етнографске важности: Друмска кафана Брене Михајловића Друмска кафана породице Радић 17

20 Слика 3: Локације културних споменика На подручју које је обухваћено површинским копом нема природних добара за које је покренут или спроведен поступак заштите сагласно Закону о заштити животне средине (Сл. гласник РС, бр. 135/04; 36/09) 2.3.Близина зона санитарне заштите,водотокова и извора водоснабдевања У циљу заштите вода од загађења предвиђају се следеће зоне санитарне заштите (Сл. гласник СРС, бр. 33/78) Зоне непосредне заштите (зона строгог режима) Ужа зона заштите (зона ограничења) Шире зоне заштите (зона надзора) Појас заштите. На основу елабората»зона санитарне заштите», може се зкључити да се индустријски објекти Колубаре налазе у широј зони заштите изворишта. Примена санитарних мера имала би за последицу измештања или отежан рад објеката. У пракси примена ових мера није спровођена јер је у питању објекат од стратешког значаја у електроенергетском систему Србије. Зато је потребно да се мере надзора у овој зони спроведу у директној сарадњи са надлежним службама Копова. 18

21 Постројење за припрему питке воде»каленић«налази се на подручју рударског басена "Колубара" у оквиру површинског копа "Тамнава-Западно поље".постројење је изграђено у оквиру инвестиције изградње ТЕ-ТО "Колубара Б",за потребе снабдевања питком водом комплекса термоелектране, као и неких индустријских објеката који се налазе у оквиру оближњих копова. Пројектом водоснабдевања предвиђено је да намена постројења буде и снабдевање питком водом околних насеља: Каленић, Радљево, Мали Борак, Велики Црљени, Вреоци и Степојевац која не припадају системима водоснабдевања околних општина. Идејно решење израдио је Пројектни завод»србијапројект«, Београд 1985.године, а Главни пројекат постројења СОУР Унионинвест РО Хидротерма, Сарајево, 1986.године. Главне пројекте објекта, резервоара, пумпне станице за потис питке воде, инсталација водовода и канализације и електроинсталација израдио је Пројектни завод»србијапројект«1986.године. Укупан пројектовани капацитет прераде постројења је 100 l/s. Извориште чине бунари, који се користе за одводњавање површинског копа "Тамнава-Западно поље«. Тренутно, постоје три бунара из којих се доводи сирова вода до постројења и то Б1,Б2 и БЗ. Бунар Б1 обезбеђује око l/s сирове воде, а бунари Б2 и БЗ обезбеђују око l/s сирове воде, тако да се може обезбедити највише око l/s, што износи % капацитета прераде постројења. У плану је ускоро повезивање новоизграђеног бунара чија је локација у непосредној близини постројења и који би према истражним радовима могао да обезбеди l/s сирове воде. Очекује се да ова четири бунара обезбеде довод сирове воде на постројење око 60 l/s. Постројење за пречишћавање воде изграђено је јуна 1990.године али је пуштено у рад почетком 1998.год. Сирова бунарска вода која се прерађује на постројењу за прераду воде у Каленићу, пројектовани капацитет је 100 l/s, али тренутно постројење ради са капацитетом од око 30 l/s, јер филтери не могу да профилтрирају већу количину воде. Осим тога процес прања је неадекватан и после неколико месеци рада филтер блокира. Постројење за припрему питке воде обухвата следеће фазе обраде: аерацију при атмосферском притиску базен за прихват воде после аерације филтрацију са биолошком оксидацијом амонијака дезинфекцију гасним хлором Предвиђени поступци аерације, ретензије и филтрације при добром вођењу технолошког поступка и при коришћењу адекватне машинске опреме могу да обезбеде квалитет питке воде у границама МДК. Концепција припреме питке воде на постројењу после реконструкције предвиђа третман бунарске воде који обезбеђује квалитет воде за пиће према важећој законској регулативи (Правилник о хигијенској исправности воде за пиће Сл.лист СРС бр. 42 од год). На постројењу ППВ "Каленић", третирају се воде из постојећих бунара Б1, Б2 и Б3 и они обезбеђују укупно око l/s воде. У плану реализације је повезивање новог бунара Б4 који се налази у непосредној близини постројења. Бушење нових бунара који би обезбедили потребну количину воде од 100 l/s реализоваће се по усвајању пројекта од комисије ПКЗП. За потребе овог пројекта испитивања су обухватила класичне физичко хемијске параметре квалитета збирних подземних вода које долазе на постројење, као и квалитет вода после одређених технолошких фаза, да би се одредио њихов учинак и 19

22 да би се у реконструкцији предвиделе адекватне измене у циљу побољшања прераде воде. Резултати физичко хемијских анализа сирове збирне воде дати су кроз испитивања која су вршили. Лабораторија Института за водопривреду»јарослав Черни«Лабораторија»Хемијска динамика«института за нуклеарне науке»винча«погонска лабораторија»тамнава Источно поље«резултати су следећи. 1. Садржај органских материја изражених преко утрошка KMnO 4 креће се у границама 2,37 mg/l до 4,1 mg/l, средња аритметичка вредност је 3,37 mg/l. 2. Амонијум јон потиче од редукујућих процеса у тлу, неорганског је порекла и његов садржај изражен као mgn/l је у опсегу од 0,37 mg/l до 1,0385 mg/l, а средња аритметичка вредност је 0,69 mg/l. Амонијум јон се прерађује на постројењу и своди до максимално допуштених концентрација. 3. Нитрити су у опсегу 0,00 до 0,1 mg/l. 4. Садржај нитрата је испод МДК вредности и креће се око 1,0 mg/l. 5. Хлориди се крећу од 12,0 mg/l до 18,0 mg/l са средњом вредношћу 14,6 mg/l, што је у границама дозвољених концентрација. 6. Сулфати су присутни у концентрацијама мањим од 5,0 mg/l, тј. испод МДК вредности. 7. Концентрације гвожђа су од 0,745 mg/l до 0,07 mg/l. Средња аритметичка вредност је 0,33 mg/l. Гвожђе је изнад допуштених концентрација за питку воду и мора се уклонити на постројењу. 8. Манган се обично појављује у подземним водама у којима има и гвожђа. Он је детектован у опсегу од 0,00 до 0,161 mg/l. Максимално допуштена концентрација је 0,05 mg/l, дакле мора се уклонити поступком прераде сирове воде у питку. 9. Силицијум диоксид је присутан у концентрацији од 47,5 mg/l. Садржај сувог остатка филтриране воде је 550 mg/l 10. Узорци сирове воде показују низак степен засићења кисеоником. Низак проценат засићења воде кисеоником је карактеристичан за подземне воде и са здравственог аспекта није прихватљив, с обзиром да је узрочник стварања анаеробних услова. Дакле, поступком аерације у постројењу за прераду воде мора се у воду унети кисеоник који ће истовремено извршити оксидацију једињења гвожђа и мангана и превести их у једињења која нису растворљива у води, тако да ће она у процесу филтрације остати на филтерској испуни. 11. Растворени CO 2 је у високој вредности од 107,5 mg/l присутан у води. Дегазацију треба неминовно спровести аерисањем воде. 12. Вода са постојећих бунара Б1т Б2 и Б3 спада у тврде воде. Укупна тврдоћа се креће од 27,2 dh до 29,0 dh, средња вредност је 28,16 dh. Тврдоћа је присутна углавном као карбонатна тврдоћа. Тврдоћа није ограничена Правилником о хигијенској исправности воде. Нема података да има неповољно дејство на здравље. Чак постоје подаци да је појава кардиоваскуларних обољења обрнуто пропорционална тврдоћи. Међутим, на опреми постројења, а посебно на инсталацијама цевовода за развод воде до потрошача, појава инкрустације ствара тешкоће. Дакле, на постројењу је потребно остварити равнотежу бикарбоната, карбоната, CO 2 и О 2 тако да се.смањи појава инкрустације. Ова равнотежа треба да буде остварена после аерације применом ретензије, односно одстојавања воде у посебном базену у времену око једног сата како би се 20

23 оксидационо-редукционе реакције завршиле, као и да би се успоставила равнотежа између растворних бикарбоната и нерастворних карбоната. Наменске анализе - Институт,»Ј. Черни«Ревизија и надзор на реконструкцији постројења водовода Каленић год. Узорци: 1- резервоар сирове збирне воде (V=127 m 3 ) 2- после аерације Q=30v/l 3- после филтрације на чесмици Q=30v/l (гледано са аератора, десни филтер) 4- после аерације Q=100v/l (протоци су приближни, не мерени) 5- после филтрацје Q=100v/l Табела 1:Ревизија и надзор на реконструкцији постројења водовода Каленић год. Параметар/ профил МДК Датум год. Проток l/s Температура C Мутноћа NTU (5) ph Спец.ел.про,20ºC μs/cm Раств. О 2 mg/l Сатурација % Раств. CО 2 mg/l Алкалитет p mg/l (СаСОз) Алкалитет m mg/l (СаСОз) КМN0 4 mg/l NH 4 -N mg/l < О * Ук, тврдоћа mg/l Ј (СаСОз) Ук, тврдоћа º dh Кар. тврдоћа mg/l (CаCО 3 ) Ук, тврдоћа º dh Хлориди mg/l Сулфати mg/l <5.0 <5.0 <5.0 <5.0 < Силикати mg/l Fе mg/l Мn mg/l О 2 по Винклеру mg/l

24 РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗЕ БУНАРСКЕ ВОДЕ Узорак: Сирова бунарска вода Датум узорковања: год. Табела 2: Резултати анализе бунарске воде год. Параметар Узорак воде МДК вредност према правилнику бр. 42/98 Потрошња KMnO до 8 Амонијак, mg/l Суви остатак, mg/l 550 n.d. ph вредност Електропроводљивост 740 До 1000 микро S/cm Укупна тврдоћа, mg/l 29 n.d. Гвожђе, mg/l Манган, mg/l Калцијум, mg/l Магнезијум, mg/l Натријум. mg/l Калијум. mg/l Цинк, mg/l Близина водотокова Хидрогеолошку слику лежишта "Тамнава-Западно поље" чине реке, речице и потоци сталног и повременог тока. Сви токови припадају сливу реке Колубаре, која протиче источно од лежишта. Река Колубара припада Дунавском сливу. Једини стални површински ток у оквиру лежишта је река Кладница са правцем тока од југозапада према североистоку. Ток реке Кладнице има одлике мирне, тихе равничарске реке. Јаруге, као што је Дубоки поток и др. имају воде само у кишном периоду. 22

25 Узводно од лежишта "Тамнава-западно поље", на реци Кладници, између Паљува и Виша, подигнута је насута брана и формирано вештачко језеро у циљу заштите повшринског копа од површинских вода. Хидроморфолошке карактеристике терена Као и хидрометеоролошке карактеристике сливног подручја Колубаре, са посебним освртом на њен доњи ток, детаљно су анализиране и хидролошке карактеристике реке Колубаре и њених притока и то: Протицај, Велике воде, Мале воде и Наноси На бази ових карактеристика извршена је анализа карактеристичних водостаја и протицаја реке Колубаре и њених притока у реону повшринског копа. Систематска мерења на реци Колубари почела су 1950.године постављањем водомерне станице у Држевцу, низводно од лежишта "Тамнава". Дневни и месечни протицаји Колубаре и њених притока флуктуирају у веома широким границама. На станици у Дражевцу месечни протицаји се крећу: 10,6 m 3 /sec најмањи 22,6 m 3 /sec просечни 146 m 3 /sec - највећи. Сезонски протицаји пе прате календарске сезоне, иако је водност приближно сезонског карактера. Најводније тромесечје је фебруар-април са учешћем од 42% од укупног годишњег протока, затим мај-јул са 26% учешћа, а најмаловодније тромесечје је август-октобар са 10%. Орографско-морфолошке карактеристике терена и хидролошки режим реке Колубаре и њених притока условило је увођење нових мерних станица на подручју самог лежишта (осматрања су у току), како би се добили што поузданиији подаци за потребе регулисања речних токова Колубаре, Кладнице, Враничине и др. у циљу заштите површинског копа од површинских вода. 23

26 2.4.Насељеност или изграђеност локације Већина постојећег становништва Колубарског басена потиче од насељеника који су у току последња два века формирали пољопривредне заједнице. Насељена подруча организована су у облику сеоских насеља и раштрканих села, која се састоје од малих група кућа, окружених великим парцелама обрадивог земљишта. Мала села преовлађују пошто више од 50% насеља има мање од 2000 становника. Цело подручје Колубарског басена одликује се малом густином насељености, ниским нивоом урбанизације и малим селима. Лазаревац представља општински, административни, судски, комерцијални центар, као и центар који пружа разне врсте услуга. Налази се 15 km у правцу југозапада од "Тамнаве-Западно поље". Целокупно становништво гравитира према овом центру. Степојевац, као једно од већих села и Црљени пружају услуге од локалног значаја. Сва друга села не поседују објекте за пружање услуга и у основи сачињавају део града Лазаревца За време педесетих и шездесетих година у Колубарском басену дошло је до озбиљне миграције, као последица тежње за пресељењем у главне урбане центре. Ова врста кретања становништва изједначена је, па чак и преокренута због радова на површинским коповима у Колубари, који су нудили могућности за запослење млађем становништву. Заједнице Лазаревца и Уба почела је да карактерише позитивна стопа миграције од почетка рударских активности, док је на подручју Лајковца забележена негативна стопа. Типични поседи на подручју Колубаре имају 6-7 хектара по домаћинству, а већина домаћинстава има у власништву једну или две парцеле. Нека домаћинства такође у власништву имају и мале пашњаке и шуме, нарочито у делу дуж. реке Кладнице. Главни економски фактор на подручју Колубаре представља производња и прерада угља, заједно са производњом електричне енергије. Развој рударске индустрије и индустрије за производњу електричне енергије, започет је после Другог светског рата, док је развој убрзан током шездесетих и седамдесетих година, заједно са високим стопама раста и капиталним инвестицијама. Развој рудника, електрана и других индустријских постројења, подстакао је не само индустријски, него и целокупни развој целог подручја, уз промену економске структуре. Изградња нових трговина проузроковала је брзе и далекосежне промене у економској структури, запослењу, док су индустријске активности, грађевински радови и развој трговине, саобраћаја итд., претворили општине на овом подручју у праве индустријске центре. Повећана стопа раста и различити социо-економски услови стимулисали су социоекономску средину и довели до: Сталног раста популације на ширем подручју; Брзог побољшања услова живота; 24

27 Промена у економској структури становиништва, и на тај начин повећали стопу запослености и радних места ван пољопривреде и смањење броја активних пољопривредника и појединаца запослених у пољопривреди; Миграције сеоске популације према Лазаревцу или другим центрима у којима се стварају запослења ван пољопривреде. Стопе запослености значајно варирају у већим градовима подручја, као што се може видети из табеле која следи. Стопа запослености у индустријском сектору износи 16,5%, што је два пута више од републичког просека (8,1 %). У Лазаревцу је ниво индустријализације 3,2 пута већи од републичког просека (26%). Табела 3: Стопа запослености на датом подручју (2000) Активност Лазаревац % Лајковац % Уб % Рударство и индустрија 78,0 56,9 49,8 Пољопривреда и Рибарство 0,2 5,4 7,2 Шумарство 0,0 0,0 0,0 Средства за управљање водама 0,1 0,0 0,0 Зграде 8,0 9,8 4,4 Саобраћај и транспорт 4,5 10,0 6,8 Трговина 0,4 8,0 13,3 Угоститељство и туризам 4,4 0,7 4,6 Занати 0,1 0,9 1,5 Стамбене и јавне услуге 2,7 2,4 2,4 Финасијске и друге услуге 1,5 5,8 10,0 Укупно 100,0 100,0 100,0 Индустријски радници преовлађују у општини Лазаревац. Међу њима је више од половине (58%), запослено у индустрији ископавања и прераде угља (на површинском копу). Други по значају је металопрерађивачки сектор (механизација и опрема, производња електричних уређаја и апарата) у којој је запослено 20,8% индустријских радника. Прехрамбена инудстрија, текстилна, кожарска индустрија, дрвнопрерађивачка индустрија, индустрија гуме и пластике, индустрија грађевинског материјала и индустрија неметала, запошљавају укупно 20% индустријских радника. Пољопривреда такође представља важну грану на овом подручју: више од 70% земљишта на овом подручју прекривено је обрадивом земљом, али је само 30% становништва запослено у овој грани. Пољопривреда пролази кроз значајне промене, пошто се обрадиво земљиште стално смањује услед обимног ширења рударских активности, ширења села, изградње путева и других активности. она више представља неку врсту додатне активности за многе мештане, пошто они обрађују земљу само за сопствене потребе. Због тога се стално смањује допринос пољопривреде локалном богатству. Пољопривредници су углавном власници земљишта под воћњацима и виноградима (98%). Усеви који преовлађују су кукуруз, пшеница, затим раж, овас и јечам. Повртарске културе су 25

28 такође значајне, а сорте које преовлађују су: кромпир, паприка, пасуљ, купус, лук, грасшак итд. Гајење биљака у сврху прераде (шећерна репа, сунцокрет) прилично је ограничено. Производња детелине и вештачких трава, такође је присутна, али не у великој мери (око 7%). Просечна количина усева зависи од агро-техничких усева и метеоролоских услова. Следеће индустријске активности присутне су на подручју Лазаревца, Лајковца и Уба: експлоатација угља, производња електричне енергије, металопрерађивачка индустрија, индустрија електричних уређаја и апарата, индустрија гуме и пластике, индустрија грађевинског материјала, прехрамбена индустрија, дрвнопрерађивачка индустрија, индустрија текстила и коже, индустрија неметала, хемијска индустрија и транспорт. Индустријске активности са највећим уделом су експлоатација угља и производња електричне енергије, док остале имају знатно мањи удео. У енергетском сектору реализоване су знатне инвестиције, што је показатељ приоритета и важности рударских активности, док је удео осталих грана маргиналан. Оваква доминантна улога нарочито је наглашена у општини Лазаревац (86,2%) и Лајковац (84,3%), где су смештени неки од највећих производних капацитета Електропривреде Србије. Најважнији пут на подручју Колубареје Ибарска магистрала. Она повезује Београд са Црном Гором. И поред тога сто је смештена релативно близу главног града, кроз Тамнаву -Западно поље не пролази главни правац националне транспортне мреже. Најближе место, главног магистралног пута Е-75 (који води од севера ка југу) налази се скоро 50 km према истоку, док његов западни правац према Ваљеву и Тузли, пролази кроз јужни део Колубарског басена. Други путеви су од локалног значаја. Локална транспортна мрежа прилично добро је развијена, пошто се сматра задовољавајућом за комуникацију између села и насељених делова на овом подручју. Када је у питању главна железничка мрежа, подручје је веома близу пруге Београд-Бар која пролази дуж дела пута Вреоци-Лазаревац. Обе термоелектране "Никола Тесла А" и "Никола Тесла Б" повезане су са локалном железничком мрежом и на тај начин омогућавају стално снабдевање угљем. Од значајних инфраструктурних објеката преко експлоатационог подручја пролазе три трасе далековода напона 35 kv, Исток I, II и III, који служе за напајање П.К."Тамнава- Источно поље" и објекти рекреационог центра насеља Цветовац (језеро, игралишта, ресторан). На слици 4.приказана је енергетска инфраструктура подручја. 26

29 Слика 4.Енергетска инфраструктура подручја (Извор:Просторни план подручја експлоатације Колубарског лигнитског басена). Терен је ретко насељен, у блиској прошлости представљао је мочварно подручје (пре регулације реке Колубаре), изузев поред магистралног пута Београд-Горњи Милановац и уз пут Велики Црљени - Цветовац. На слици 5. дат је приказ путне и железничке мреже. 27

30 Слика 5.Путна и железничка мрежа (Извор:Просторни план подручја експлоатације Колубарског лигнитског басена). Густо насеље уз ове путеве израђено је у задњих двадесет година и насељено је углавном становништвом које се расељавало приликом градње "Тамнаве-Источно поље". Ограничење површинских копова је извршено тако да не захтева расељавање ових домаћинстава. 28

31 Необрадива земља Обрадива земља ЈП ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ 2.5.Врсте природних ресурса на локацији,са посебним освртом на присуство мочвара,површинских или подземних вода, шума, пољопривредног земљишта, риболовних и ловних подручја, минералних сировина и др. Угаљ лигнит је најзначајније рудно ботатство које се налази на предметној локацији и околном подрчју које се простире на територијама три општине. Подручје општине Уб изузетно је богато и налазиштима камена, доломита, кварцног песка, глине,што је добра база за грађевински материјал. У општини Лазаревац упоредо са експлоатацијом угља, развијају се и друге индустријске гране због постојања других природних богастава: диатомејске земље у Барошевцу, каолинске глине у Рудовцима, кварцног песка "стакларца" у Зеокама. У Брајковцу се вади квалитетан камен тзв. "Брајковачки гранит" којим су обложене многе фасаде. У доњем току реке Колубаре, према Барајеву има и земног гаса. У овој области има доста извора, разних минералних вода, у категорији олигоминералних сулфидних хипотерми које се могу користити у болничко терапијске сврхе, купањем на одговарајућој температури код многих реуматских обољења. Акумулације подземних вода су значајне, нарочито у алувијалним равнима река. На бази овога је развијено неколико система за црпљење тих вода: регионални систем Непричава општински систем Пештан - локални систем Вреоци, Медошевац и Велики Црљени Ови системи имају развијену водоводну мрежу и постројења за пречишћавање воде.остали водоводни системи су изразито ограничени на локални карактер Коришћење земље У подручју Тамнаве Запад земља се тренутно користи у пољопривредне сврхе, укључујући и пашњаке за испашу. Села Каленић, Мали Борак и Скобаљ разбацана су у подручју. Овде се такође налази и неколико делова са шумском вегетацијом, углавном дуж обала реке Кладнице и Дубоког Потока. Структура искористиве земље у овој области која ће бити погођена одмах након будућих експлоатационих радова на Тамнави- Запад описана је у следећој табели. Табела 4: Структура коришћења земљишта на Тамнави Запад (хектари) Заједница Уб Заједница Лајковац Укупно Каленић Радљево М.Борак Скобаљ Поља Баште Виногради Воћњаци Ливаде Пашњаци Трстици Шуме Укупно обрадиве земље Дворишта Путеви Воде , Неплодно Укупно необрађ.зем

32 УКУПНО Извор: ЕПС Са преко 70% култивисаних поља и повртњака у колубарској области, општа искористивост земље може бити класификована као пољопривредна. Недавно су се ове активности на неки начин интензивирале и велики је број природних ливада и пашњака узоран. Поред вишегодишњих плантажа, воћњаци доминирају у поређењу са виноградима (4.3% до 3.00%).Веома је јасна граница између терена са малим и терена са релативно великим процентом земље која је под вишегодишњим плантажама. Недавно повећање у оквиру јужних и југоизападних делова ове области је у зони Ћелија, Петке, Лазаревца, Шушњара, Стубице, Бурова, Дрена, Бистрице, Малих Црљена, Пркосаве и Стрмова, где оне достижу највећи проценат (8.1% -13.3%). Планска регулатива (Сл.Гл.РС. 44/95) дефинише критеријуме за коришћење земље и заштиту терена. Ово је од посебне важности за планирање коришћења земље у подручју Колубарског басена који тренутно пролази кроз значајне измене услед активности на копу. Просторни план за област Тамнаве Западно поље је припремљен и сада је у процесу јавне расправе. Очекује се да ће просторни план бити прихваћен после чега че бити објављен и као званичан законски акт чиме ће се означити његова примена. У међвремену, почев од априла 2000 издато је званично решење, да се забрањују све активности изградње нових домаћинстава или пољопривредних зграда у дефинисаним значајним деловима Колубарског басена, укључујући, коп Тамнаве Запад, осим оних активности везаних за рад копа. Уз то према регулационим плановима из 1997.године за Бргуле и Радљево, шире пордучје у директном суседству западног дела копа Тамнава Запад, резервисано је за пољопривреду. За градњу је донето неколико ограничења која се односе на реконструкцију постојећих кућа, за проширење штала, амбара и других помоћних зграда. Ове активности су ограничене на апсолутно неопходан степен како би се омогућило сељацима да постигну нормалну пољопривредну производњу док се не изврши њихово премештање на другу локацију. Објекти који прекораче утврђене стандарде из регулационих планова неће бити исплаћени када се касније буду прошириле експлоатационе активности у овом подручју. Што се тиче плана насеља Нови Каленић, важно је имати у виду да је регулациони план за ово место из 1994.године следио Закон о просторном планирању из па према томе није био у сагласности са новим Законом о просторном планирању из 1995, којим су детаљније одређени захтеви по питању јавних објеката и инфраструктуре. Када је у питању природна вегетација, постоје бројни делови под шумом, мочварне ливаде и мочваре. На подручју Колубаре могуће је издвојити следеће Шумске заједнице: Шуме белих врба које углавном заузимају места дуз притока реке Тамнаве; Шума храста лужњака, који се налази у близини Шума белих врба; Месане шуме лужњака и граба које су најраспрострањеније заједнице шума у Колубарском басену, заузимају више терене него што заузимају храстове; Шуме храста лужњака и граба са липама које се налазе на брдовитим деловима у 30

33 околини; Шуме жбунастог храста и граба у близини села Барошевац, заузима заштићена места окренута ка западу и северозападу, са падинама са нагибом од ; Шума жбунастог храста и обичног граба са мађарским храстом, који прекрива падине са нагибом од око 20, окренуте ка истоку и североистоку; Шуме букве у Колубарском басену, које се налазе у појасу храстове шуме на сеновитим падинама или у подножју дубоких удубљења, где буква има довољно влажан ваздух и земљиште. Таква врста шуме налази се у удубљењу у близини села Барошевац; Шума мађарског храста тј цера, која представља заједницу карактеристичну за климу Колубарског басена и као природно јединство, она представља показатељ услова животне средине који преовлађују на овом подручју; Шума жбунастог храста са маховином која се налази у близини шуме жбунастог храста, а расте на плитком земљишту са израженом киселом реакцијом; Шума сребрне липе и цера, која се налази у близини шуме жбунастог храста и цера, а заузима равно земљиште у близини села Соколова (Велики Црљени). У равници подручја Колубаре, јавља се вегетација тресетишта и мочвара са трском и рогозом. Рогоз се обично налази у удубљењима испуњеним водом, практично током целе године. Мочварне ливаде, такође се налазе на овом подручју. Котлинске ливаде преовлађују, а спадају у секундарне групације на стаништима лужњака и шума обичног граба. Што се тиче присуства површинских вода на подручју њих чине реке, речице и потоци сталног тј повременог тока. Сви токови припадају сливу реке Колубаре, која протиче источно од лежишта. Река Колубара припада Дунавском сливу. Једини стални површински ток у оквиру лежишта је река Кладница са правцем тока од југозапада према североистоку. Ток реке Кладнице има одлике мирне, тихе равничарске реке. Јаруге, као што је Дубоки поток и др. имају воде само у кишном периоду. Узводно од лежишта»тамнава-западно поље«, на реци Кладници, између Паљува и Виша, подигнута је насута брана и формирано вештачко језеро Кладница у циљу заштите површинског копа од површинских вода. Акумулација Стуборовни се налази око 10 km од Тамнаве Западног поља, на реци Јабланици. Она је још увек у изградњи. Висина бране је 74 m а висина круне је 363 m изнад надморске висине. Ефективан капацитет акумулације је 49.5 милиона m 3. Ова акумулација може да регулише водени ток реке Јабланице преко целе године, па и дуже. У погледу подземних вода треба нагласити да лежиште "Тамнава - Западно поље" има сложене хидрогеолошке услове. Та сложеност се огледа у наизменичном смењивању колектора и изолатора са различитим утицајима на експлоатацију угља. Такође су присутне велике резерве квалитетне воде акумулиране у кровини, међуслоју и подини угља. Добар део резерви ове све цењеније сировине биће одстрањен ван копа, као неизбежан предуслов експлоатације угља. То би требало имати у виду при експлоатацији угља и предвидети веће коришђење тих вода за потребе водоснабдевања насељених места и индустријских постројења. Ловни туризам је већ развијен, а уз бригу о ловиштима Ловачко удружење заокружује један ловно туристички комплекс. Такође, језеро у Паљувима омогућава развој спортског риболовног туризма 31

34 2.6.Подложност локације земљотресима,слегању терена клизиштима,ерозији, поплавама,температурним разликама,честим маглама,јаким ветровима Сеизмолошка истраживања Током године, у оквиру геолошких истраживања за потребе изградње термоелектране извршена је сеизмичка регионализација целог колубарског басена, као и микросеизмичка регионализација привредно-активне површине на ужем подручју локације будуђе термоелектране. Проучавање и израду одговарајуђе документације ових истраживања обавио је Сеизмолошки завод СР Србије. На основу сеизмичке регионализације СР Србије из године подручје лежишта "Тамнава-Западно поље" припада 6-ом степену сеизмичности по МCС скали. Савремени геодинамички процеси На простору лежишта Тамнава-Западно поље активни су следећи геодинамички процеси: Кора површинског распадања се до сада није издвајала као посебна геолошка творевина. При анализи резултата инжењерско-геолошких истраживања и испитивања, може се запазити да се у квартарним глинама увек појављују оксиди Fе и Мn у виду зрна или скрама, као и CаCО 3 у виду конкреција или праха. Овакве појаве су карактеристичне за процесе хемијске измене стена, тј. површинско распадање. При картирању се описује мрвичаста структура која нам говори и о механичком распадању хипсометријски највиших делова терена. Овај процес није развијен само у квартарним глинама, већ се дубина његовог утицаја може пратити све до једре стенске масеалеврита, изнад које се налази деградирани алеврит. Дебљина коре површинског распадања креће се до 25 m. Спирање се одвија дуж свеже засечених површина терена, тј. радних косина, дејством атмосферских вода. Акумулациона творевина овог процеса-делувијум, изграђен је од квартарних глина, терасних песковитих шљункова и алеврита. Дебљина делувијума се не може прецизно одредити зато што се у зони његове акумулације одвијају рударски радови. Спирање је интензивније дуж стрмијих површина, што треба имати на уму при пројектовању радних косина. Јаружање је процес којим су формиране вододерине ерозионог жлеба дубине до 1 m у вршним деловима радних косина првог и другог БТО система. У ножици радних косина могу се уочити ерозионе плавине-земљане купе. Одроњавање је нагло кретање стенских маса дуж клизних површина са нагибом од 40 до 50 0 и карактеристично је за други БТО систем, којим се откопава алеврит. Овакве појаве нестабилности можемо очекивати у периоду после дуготрајних киша. Узрок стварања секундарних дисконтинуитета-клизне равни су смањење чврстоће, односно кохезије и угла унутрашњег трења услед потресања терена динамичким оптерећењем рударских машина, транспортера и натапања водом која се слободно креће откопом и која у додиру са каолинитом (минералом глина) може изазвати бубрење, а самим тим и изненадно кретање стенске масе. Клизање као геодинамички процес био је испољен у делу лежишта око гробља Каленић, године Филтрационо разарање стена је процес који се јавља дуж бочних косина у западном делу копа у откривеним слојевима терасних седимената где 32

35 се појављују каверозна удубљења метарског пречника. Ови морфолошки облици су последица филтрационог дејства подземних вода. Геолошки рад атмосфере и подземних вода се манифестује као сезонско дисање земљишта-распадање стена под утицајем температуре и мраза долази до изражаја при сезонским колебањима температуре и влажности стена. Техногени процеси су изражени на свим површинским коповима. Свакодневним засецањем, насипањем, одводњавањем, статичким и динамичким оптерећивањем терен трпи морфолошке и напонске промене. Опасност од поплава у тамнавској области је прилично велика услед карактеристика водених токова. Река Колубара тече у северном правцу и улива се у реку Саву. Област која се разматра покрива централни и доњи ток реке Колубаре и њених притока. Главне притоке у овом подручју су реке Пештан, Турија, Кладница, Тамнава, Враничина и Уб. Реке колубарског басена су углавном бујичарског типа са великом сезонском варијабилношћу у протоку Табела 5: Основне карактеристике река Река Мерна станица Површина захвата (км 2 ) Средњи проток воде (m 3 /s) мин (95%) средњи маx1% Колубара Дражевац Бели Брод Словац Ваљево Кладница Паљуви Вис Тамнава Коцељево Пештан Зеоке Уб Уб Река Колубара је еродирала у свом кориту у површинске стене до дубине од 4m do 7m. Обале реке су углавном непостојане, а речно корито вијуга што је последица различитог тла у подручју. Период од фебруара до априла је карактеристичан по највећем садржају воде (42% од укупног годишњег протока ). Период од августа до октобра је квартал са најмањим садржајем воде са само 10% од укупног годишњег протока. Највећи просечни проток се достиже у марту а најмањи у септембру. У подручју Тамнаве Запад јавља се сличан хидрогеолошки режим. Главни водени ток је река Кладница. Она пресеца Тамнаву Западно поље од југо-запада према североистоку. Сливно подручје реке је око 5 km, премда је могућ и неки додатан прилив у случајевима преливања акумулације Паљуви Виш. Након проласка кроз Тамнаву Западно поље, река Кладница се улива у стари речни ток реке Колубаре (преусмерен ради рада на копу Тамнаве Западног поља), и коначно се улива у нови ток реке Колубааре. Главна притока реке Кладнице је Дубоки Поток, мали водени ток који тече у југозападном-северно-северноисточном правцу преко Тамнаве Западног поља. Планиран је систем акумулација воде како би се спречиле поплаве и неке од њих су већ изграђене или су у изградњи (Паљуви Виш и Стуборовни). Вода из ових акумулација се користи како у пољопривреди тако и у индустријске сврхе, укључујући и воде за хлађење термоелектране Колубара А а када буде завршена и Колубаре Б. Планирани систем резервоара ће обезбедити знатне капацитете за задржавање таласа поплава са повратном вероватноћом једном у пет стотина година. 33

36 Акумулација Стуборовни се налази око 10 km од Тамнаве Западног поља, на речи Јабланици. Она је још увек у изградњи. Висина бране је 74 m а висина круне је 363 m изнад надморске висине. Ефективан капацитет акумулације је 49.5 милиона m 3. Ова акумулација може да регулише водени ток реке Јабланице преко целе године, па и дуже. Акумулација Паљуви Виш на реци Кладници је изграђена године за снабдевање рударског басена Колубара. Надморска висина ове акумулације је око 115 m. Вода је заустављена са земљаним насипом висине 15.8 m Капацитет резервоара је приближно m 3. Надморска висина круне бране је 760 m. Овај капацитет се посебно користи током периода са ниским нивоом воде да би се обезбедиле довољне количине воде за хлађење термоелектране Колубара А. Акумулација Паљуви Виш ће бити посебно важна пре него што акумулација Стуборовни буде пуштена у рад. Каналом вода тече из акумулације Паљуви Виш у реку Враничину, која утиче у реку Колубару. Из реке Колубаре вода се усмерава путем тунела према захвату воде термоелектране,,колубара А"и,,Колубара Б" Подложност климатским променама На ширем подручју Колубарског басена заступљена је умерено континентална клима са релативно топлим летима и умерено хладним зимама. Подручје лежишта "Тамнава-Западно поље" је долином реке Колубаре отворено према северу и северозападу. Дуж ове долине долази до продора ваздушних струја из истих праваца, и на тај начин утичу на формирање микроклиматских услова у подручју површинског копа. На основу података добијених мерењима појединих климатских елемената (температуре и влажности ваздуха, падавина, висине снежног покривача, температуре земљишта, правца и брзине ветрова и др. ) у метеоролошкој станици "Каленић", могу се извести закључци о следећим карактеристикама микроклиме : Температура ваздуха 1.средње дневне температуре ваздуха : зима +1,5 C, пролеће +11,5 C, лето +21,0 C, јесен +12,3 C. 2.средње месечне температуре ваздуха : најниже у јануару +0,5 0 C, највише у јулу и августу +19,7 0 C. 3.средња годишња температура ваздуха износи +11,6 0 C. За рад на терену повољна је околност да су годишње само 32 дана средње дневне температуре испод 0 0 C. Екстремни месеци у погледу средњих температура су јануар (+0,5 0 C) и јули (+21,7 0 C). Падавине Према средњим годишњим количинама падавина ово подручје се може убројити у умерено хумидне области са средњим годишњим падавинама од 650 до 1000 mm. 1.Средње месечне количине падавина су : 34

37 максималне у јуну, јулу и августу ( mm), минималне у јануару и фебруару (83,5 mm). Снежни покривач веће дебљине (>50 cm) у равничарском реону овог подручја је релативно ретка појава и просечно траје по један дан, док је појава снежног покривача за ово подручје у просеку везана за период од у години и износи 10 cm (најдуже дана), на основу осматрања на станичи Вреоци и Каленић. Испаравање У анализи испаравања коришћени су подаци мерења на станицама у Ваљеву и Београду. Максималне вредности су забележене у јулу и августу (220 mm), а минималне у децембру и јануару (20 mm). Са земљишта под ниским културама испаравање је највеће у јуну (158 mm), а најмање у јануару (18 mm). Ветрови Јаки ветрови не представљају честу појаву. Најчешће су из правца запада и северозапада, јачине до 6 бофора (11-14 m/s) и у просеку трају 12,3 дана у години, а најчешће у периоду од априла до августа и на њих отпада >30% укупне учесталости. На основу расположивих података осматрања из период г. на СМС "Тамнава", односно г. на ГМС Ваљево, срачунате су за просечну годину честине јављања ветрова из појединих праваца и појаве тишина (у процентуалним износима у односу на укупан број осматрања), као и средње брзине ветрова (на основу мерења на висини од 10 m) за 16 праваца, односно 8 главних праваца ( у Ваљеву). Вредности ових величина су приказане у наставку у табели 6. и 7 као и графички у виду тзв. "руже ветрова", на слици 8, за ГМС Ваљево. Табела 6 Честине и брзине ветрова за ГМС Ваљево за период г. Тип Правац кретања N NE E SE S SW W NW Тишина честине % Брзине (m/s)

38 N NNE NE ENE Е ЕSЕ SЕ SSE S SSW SW WSW W WNW NW NNW Тишина ЈП ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ Слика 6. Ружа ветрова са расподелом брзина ГМС Ваљево, период Табела 7. Учесталост и брзине ветрова за СМС "Тамнава" за период г. Правац ветра Тип честине % Брзине 2. (m/s) 3 Што се тиче правца ветрова евидентно је да најчешће дувају ветрови из правца запада и северо-запада (изражено у Ваљеву), карактеристично за летњи период и из правца истока и истока-југоистока (карактристично за Тамнаву), односно истока и североистока (карактеристично за Ваљево). 2.7.Присутност осетљивих објеката на локацији: болнице,школе,обданишта, верски објекти,јавни објекти итд. Тренутни део земљишта који се користи за производњу на Тамнави Запад прелази нешто више од 2.5 km 2. Укупно подручје које се користи за експлоатацију ће се у сваком случају проширити као резултат континуалног рада и до 2005 године ће бити неопходно 4.6 km 2, до km 2 и око 12 km 2 до Потпуно или делимично ће бити захавћена експлоатацијом и биће пресељена четири села. Табела 8 приказује села и становнике које треба релоцирати. Табела 8: Села која се тренутно налазе унутар границе копа Тамнава Запад Назив села Бр. домаћинстава Бр.становника Извор Каленић Гласање,1996 Радљево Локални план,1997 Мали Борак Гласање,1999 Скобаљ Гласање,1999 Укупно У селима која се пресељавају постоји читав низ јавних објеката као што су: основне школе, зграде за становање особља из школа, локалне радње и здравствени центри, цркве и гробља које такође треба преместити. Уз окућнице и остало власништво предложене рударске активности ће изискивати обавезну куповину од око 2000 хектара пољопривредне земље и/или некултивисаног земљишта. До данас, ЕПС, поседује око 25% неопходног земљишта које се углавном налази на теритирији Каленића. ЕПС је такође већ започео релокацију села Каленић, процес који обухвата и експропријацију земљишта и компензацију у облику обезбеђења домаћинстава и сеоске инфраструктуре као и новчану надокнаду. 36

39 Основна школа и помоћне зграде за школско особље су већ изграђени у Новом Каленићу. Део инфраструктуре је већ завршен, као што је велики део мреже за водоснабдевање, део канализационог система и дистрибуција електричне енергије. Тамо се налази и игралиште за децу као и фудбалски стадион са свим неопходним постројењима. У околини површинског копа Тамнава Запад, налази се ТЕ колубара А са својом депонијом, а такође у правцу југ-југоисток налазе се површински копови поље Д и поље Б. Уз површински коп Тамнава Запад налази се површински коп Тамнава Исток. Годишње се ископа око 25 милиона тона угља, које сагори у ТЕНТ А, ТЕНТ Б, ТЕ Колубара А и део у ТЕ Морава. На растојању од km од површинског копа Тамнава Запад налази се индустријски комплекс»колубара прерада«, у коме се врши прерада угља, (дробљење и сепарација) за потребе термоелектране и сушења сировог угља (произведе се око t/год. сушеног угља) за потребе индустрије и широке потрошње. На локацији Јунковац налази се депонија индустријског комплекса»колубара прерада«. На растојању од око 20 km. у правцу северозапада налази се ТЕНТ А и Б са својим депонијама. 2.8.Присутност подручја,на или у близини локације,на којима се користе заштићене,важне или осетљиве врсте флоре и фауне У складу са законом о заштити животне средине установљено је заштићено подручје на подручју општине Лазаревац у близини Ибарске магистрале. Ово подруче богато је храстом лужњаком (Quercus robur) и јасеном (Fraxinus oxicarpa). Закон о лову штити животињске врсте које насељавају ово подручје. У складу са овим законом неке врсте животиња су трајно заштићене против лова или је њихов лов ограничен на ловне сезоне. Трајна забрана лова уведена је за следеће врсте: твор (Putonus putonu L.), мала ласица (Mustela nivalis L), видра (Vudra vudra L), вивак (Vanellus vanellus L,), обична чигра (Sterna hirundo L), ћубаста патка (Aythia Fuliguta L.), ружичаста чапља (Ardea purpurea L), мала бела чапља (Egretla garzetta L), жута чапља (Ardeola rolloides Scop,), мали букач (Ixobrichus minutus L), ветруша кликтавка (Falco tinnunculus L), црвеноноги соко (Falco vespertinus L), обични шкањац (Buteo bueto L), Луња (Circus pygarugus L.), луња (Cyrcus cyaneus L.), црна луња (Milvus migraus Bodd), сова (Otus scops L), мала сова (Athene noctua Scop.). Поред врста наведених у претходном тексту, шумски мрав (Formica rufa L.) и његови мравињаци заштићени су посебним одредбама горе поменутог Закона о заштити животне средине. Све врсте слепих мишева (Chiroptera) и њихова станишта (куле, звоничи, напуштене зграде, шупље дрвеће итд.), такође су заштићени Законом о заштити животне средине. Не постоје подаци о томе да ли се нека од ових врста јавља на подручу Тамнаве - Западно поље, због тога нису рађена истраживања животињских врста на овом подручју. 2.9.Близина важних саобраћајница или објеката за јавни приступ рекреационим и другим објектима 37

40 Најважнији пут на подручју Колубаре је Ибарска магистрала. Она повезује Београд са Црном Гором. И поред тога што је смештена релативно близу главног града, кроз Тамнаву -Западно поље не пролази главни правац националне транспортне мреже. Најближе место, главног магистралног пута Е-75 (који води од севера ка југу) налази се скоро 50 km. према истоку, док његов западни правац према Ваљеву и Тузли, пролази кроз јужни део Колубарског басена. Други путеви су од локалног значаја. Локална транспортна мрежа прилично добро је развијена, пошто се сматра задовољавајућом за комуникацију између села и насељених делова на овом подручју. Када је у питању главна железничка мрежа, подручје је веома близу пруге Београд-Бар која пролази дуж дела пута Вреоци-Лазаревац. Обе термоелектране "Никола Тесла А" и "Никола Тесла Б" повезане су са локалном железничком мрежом и на тај начин омогућавају стално снабдевање угљем Присутност објеката за туризам,трговину,малу привреду на локацији и околном подручју Студијом разматрано подручје припада територијално општинама Уб и Лајковац, а граничи са територијом општине Лазаревац, тако да третира околне објекте све три општине из ове области. Уб и Тамнава су традиционални житарски крај, а наши сељаци су познати и признати произвођачи повртарских култура. Угаљ лигнит је најзначајније рудно ботатство које се налази у северо источном делу општине. Подручје општине Уб изузетно је богато и налазиштима камена, доломита, кварцног песка, глине,што је добра база за грађевинске сировине и самим тим изградњу одговарајућих прерадних капацитета. Поседује спортско рекреативни центар са фудбалским, кошаркашким, одбојкашким теренима, атлетском стазом. Ловни туризам је већ развијен, а уз бригу о ловиштима Ловачко удружење заокружује један ловно туристички комплекс. Такође, језеро у Паљувима омогућава развој спортског риболовног туризма. Уб је град који жели да се даље развије. Постоји доста локација на којима је могућа изградња разних профитабилних садржаја: индустријских зона, трговинских и бизнис центара. Издвајамо: у центру града налзи се 50 ари простора погодног за сваку врсту бизниса, а посебно за изградњу трговинског центра. То је простор предузећа Убљанка са халама, потпуно комунално и инфраструктурно опремљен, на путу за Београд, 2 km од центра налази се 10,5 хектара земљишта. Хала некадашње фабрике Керуб, као и земљиште које је потпуно грађевински уређено, омогућавају изградњу индустријске зоне у најсавременијем виду. Такође, на путу за Београд, 4 km од центра Уба налази се простор са 7 хектара слободног земљишта, такође потпуно комунално и инфраструктурно опремљено. Индустријска зона Лајковца обухвата катастарске парцеле Лајковац и Јабучје и налази се у непосредној близини Ибарске магистрале, на 65 километру од Београда. Подручје Индустријске зоне се са севера граничи пругом Београд-Бар, западну границу представља будући коридор пруге Београд-Бар, јужна граница је планирана обилазница пута М-4 (Београд-Ваљево), док источна граница иде од будуће 38

41 раскрснице пута М-4 и обилазнице каналом до пруге Београд-Бар. Планирана је изградња индустријског колосека, који ће бити повезан са железничком пругом Београд-Бар, као и више путних саобраћајница. На 4 километра удаљености од Индустријске зоне пролазиће траса Јадранске магистрале. Привредно окружење чине: Пољопривредни и прерадни ресурси у сточарству, ратарству и воћарству Позитивно искуство инвеститора "Виндија" из Вараждина, власник "Млекаре Лајковац" Значајне инвестиције у Колубарском округу које стварају повољни индустријски амбијент и стимулишу рад малих и средњих предузећа фабрика апарата за домаћинство "Горење" у Ваљеву, италијанска фабрика чарапа и финог рубља "Валy" у Ваљеву, "Вода-Вода" и "Синалко" у Врујцима Агилна Регионална привредна комора Ваљево као сервис привреде и инвеститора Привреда У структури Лајковачке привреде највеће учешће има пољопривреда у којој преовлађује индуивидуални сектор. Око хектара је обрадивог земљишта. Ратарство, сточарство, повртларство и воћарство су доминантне гране привреде у овој општини. Једна од најпознатијих земљорадничких задруга у Србији, ЗЗ "Лајковац", више практично и непостоји. Капацитети млекаре, млина и силоса, хладњаче као и остали пословни простори чекају неко боље време и интерес садашњих власника да се поновно ставе у функцију Средином прошлог века стартовала су и индустријска предузећа: ИГМ "Димитрије Туцовић" у Ћелијама, "Елмонт"- погон РБ "Колубара" површински угљенокоп "Тамнава Западно поље". У индустријско- пословној зони Лајковца, конунално, инфраструктурно и урбанистички потпуну уређеној, делује неколико приватних предузећа, које својим успешним пословањем доприносе бржем развоју читаве општине. Ту се посебно издвајају "Борверк" и "Нодел". На подручју општине регистровано је и око 500 самосталних занатаских и услужних радњи Благо заталасани шумовити брезуљци и плодна долина реке Колубаре, подручја су богата ловном дивљачи (фазан, зец, лисица и др.), а река Колубара је рај за спортске риболовце. Село Боговађа, на шумовитим теренима, са савремено опремљеним мотеломлетовалиштем, прелепим манастиром, представља изванредну основу за развој излетничког, сеоског и ловног туризма. На тридесетак километара су позната туристичка места: Рајац и Дивчибаре. Центар за пољопривреду основан је 24. фебруара године спајањем Задружног сточарско-ветеринарског центра и Центра за биљну производњу. Лајковац располаже отвореним теренима за спортске активности, међу којима се издваја изванредан фудбалски стадион. У току је велика општинска инвестиција - формирање спортско-рекреативног центра, односно изградња хале спортова и 39

42 отворених пливачких базена у близини стадиона. Сви спортски објекти ће се налазити у близини основне и средње школе, тако да ће бити у функцији наставе физичког васпитања младих Лајковчана. У општини Лазаревац упоредо са експлоатацијом угља, развијају се и друге индустријске гране због постојања других природних богастава: диатомејске земље у Барошевцу, каолинске глине у Рудовцима, кварцног песка "стакларца" у Зеокама. У Брајковцу се вади квалитетан камен тзв. "Брајковачки гранит" којим су обложене многе фасаде. У доњем току реке Колубаре, према Барајеву има и земног гаса. У овој области има доста извора, разних минералних вода, у категорији олигоминералних сулфидних хипотерми. Због својих специфичних физичко-хемијских карактеристика може се користити у балнео терапијске сврхе, купањем на одговарајућој температури код многих реуматских обољења. Акумулације подземних вода су значајне, нарочито у алувијалним равнима река. На бази овога је развијено неколико система за црпљење тихвода: регионалнисистем Непричава општински систем Пештан - локални систем Вреоци, Медошевац и Велики Црљени Ови системи имају развијену водоводну мрежу и постројења за пречишћавање воде.остали водоводни системи су изразито ограничени на локални карактер Туризам у смислу хотелских капацитета или сличних боравишних објеката није дефицитаран. Ипак се за будуће потребе предвиђа изградња мањег мотела у рекреативном центру Очага и проширење хотела Вис. Турстичке објекте би требало градити на туристичким локалитетима где су значајне природне вредности: Стубички вис, Крушевица и слично. Угоститељство у сектору мале привреде је разгранато у свим насљеним местима и по својим капацитетима одговара потребама становништва Крај је препун малих језера која су настала деловањем и природе и људи. Језеро Очага, на 60км Ибарске магистрале од Београда. на ободу града, је прави бисер који је уређен. Има изворску воду која се свакодневно филтрира савременим уређајима и подлеже прописима речних вода које се користе за купање и спортове на води.одмах поред њега је Стара Очага која нуди дах недирнуте природе. Језеро у Рудовцима одавно је домаћин риболовцима а и другим заљубљеницима у воду. Деловањем људи настало је језеро у Цветовцу и неколико мањих језера на потезу између Вреоца и Рудоваца. А није далеко ни језеро Паљуви у суседној општини Лајковац. Сва она нуде опуштање и уживање јер се налазе у депресијама која су окружена шумама Слика 7.Стрелиште "Тамнава" Стрелиште "Тамнава" изграђено је 1992.године и налази са на 18 километру од Лазаревца према Убу, односно 2 километра од Ибарске магистрале. Заљубљеници у мото спорт најозбиљније рачунају да на простору "Јаловишта" поља Д који је искоришћен за експлоатацију угља и не може се привести некој другој намени, изграде аутодром за љубитеље брзих аутомобила. На Јаловиштима Тамнаве већ су одржаване трке теренских аутомобила Велики спортски центар ТЕК у Великим Црљенима осим фудбалског терена обухвата затворени базен, бетонско игралиште за кошарку, теретану и остале помоћне објекте. Остала места имају мање спортске центре или само фудбалске терене. 40

43 2.11.Ситуациони план-графички приказ Ситуациони план,са уцртаним објектима на и око локације дат је у студије(прилог бр.1 и 2). прилогу 41

44 3.ПРИКАЗ ТРЕНУТНОГ-САДАШЊЕГ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (МИКРО И МАКРО ЛОКАЦИЈА) Развој интензивне експлоатације лигнита у отвореним коповима колубарског басена, као и развој прерађивачких и термоенергентских капацитета на бази тог лигнита заслужан је за снажан индустријско-економски развој Србије током 60-тих и 70-тих година, али је истовремено изазвао и велике, већином, негативне промене у свим сегментима животне средине колубарског подручја. ЕПС је од почетка свог организовања показала интерес за очување и унапређење животне средине у колубарском басену. Међутим, и поред настојања надлежних привредних и државних субјеката, на том подручју је дошло до знатне деградације животне средине, повећаног степена загађености земљишта, вода и ваздуха, чији се утичај осећа и на ширем простору. С обзиром на разноврсност и сложеност проблематике развоја енергетике и заштите зивотне средине у последње две деценије су урађене бројне студије и анализе животне средине од стране више научних институција, факултета, пројектантских организација и експерта, које су превасходно биле усмерене на проблематику развоја нових производних капацитета и њиховог утицаја на животну средину. Поред тога, били су извршени бројни студијско-истраживачки радови, као на пример: израда катастра загађивача, мерења квалитета животне средине, развој систематизованог мониторинга животне средине и други. Резултати тих истраживања показали су да је могуће успоставити један интегрални информациони систем о животној средини на подручју РБ "Колубара", али до данашњег дана такав систем није остварен у пракси. Развој РБ "Колубара" знатно је допринео друштвено-економском развоју подручја. Међутим, рударски радови, те обим и ефикасност коришћења лигнита у рударскоенергетско-индустријском комплексу РБ "Колубара", главни су извор негативних промена у животној средини подручја, са одређеним утицајем и на шире окружење. Основни еколошки поремећаји на подручју настали су утицајем рударских радова на природне екосистеме, а посебно на пољопривредне и шумске екосистеме. Динамика површинске експлоатације лигнита од 50-их година прогресивно је уништавала квалитетно пољопривредно земљиште које се налази изнад лигнитских лезишта, истовремено мењајући морфолошке, хидролошке и друге карактеристике простора. Енергетско-индустријски комплекс, има еколошку димензију која се испољава као загађивање ваздуха, земљишта, површинских и подземних вода, термално оптерећење средине, емисије буке, итд. Рударско-индустријски развој подручја подстакао је развој насеља и инфраструктурних система, али и конфликт између рударства и постојећих, инфраструктурних, водопривредних и других објеката који се налазе у зонама површинске експлоатације. Оцена стања животне средине заснива се на анализи узрочно-последичног ланца промена животне средине. У анализи су коришћене релевантне информације о карактеристикама технолошких процеса који се примењују у РБ Колубара, укључујући и спроведене мере заштите животне средине; подаци о резултатима мерења појединих параметара квалитета животне средине, одређени подаци о простору и друге информације од значаја за предмет овог пројекта. 42

45 Може се констатовати да је обимна производња лигнита и створила до сада, и надаље ствара веома негативне директне последице по животну средину, које се огледају у: запоседању и уништавању плодног пољопривредног земљишта, промени морфолошких и пејзажних карактеристика делова подручја, уништавању вегетације и природних станишта, промени токова и режима површинских и подземних вода, повећању ризика од поплава и клизишта, загађивању вода и тла отпадним водама са депонија пепела, нафтним дериватима, фекалним загађењима, детерџентима, муљем, итд., неадекватном одлагању индустријског и комуналног чврстог отпада, загађивању ваздуха прашином са копова и депонија пепела и димним гасовима из возила и котларница, повећаном нивоу буке и вибрација. Студијом утицаја снимљено је стање животне средине, пре почетка реализације пројекта проширења ПК Тамнава - Западно поље. Резултати најновијих испитивања захтеваних за потребе израде ове студије,а који подразумевају приказ тренутног (нултог) стања квалитета воде,ваздуха и земљишта дати су у прилогу студије.треба нагласити да тренутно располажемо са подацима мерња имисије загађујућих материја и квалитета отпадних вода,док су испитивања квалитета земљишта у току. 3.1.Стање воде(површинске и подземне) Хидрогеологија и квалитет подземних вода На основу обимних геолошких, геотехничких и хидрогеолошких истраживања и испитивања, осматрања нивоа подземних вода, структурне порозности и положаја у терену, закључено је да лежиште "Тамнава-Западно поље" има сложене хидрогеолошке услове. Та сложеност се огледа у наизменичном смењивању колектора и изолатора са различитим утицајима на експлоатацију угља. Бушењем је утврђен број водоносних слојева, њихова узајамна веза, прихрањивање и пражњење, као и њихове хидрогеолошке и хидродинамичке карактеристике. Хидрогеолошки чланови Са хидрогеолошког аспекта, све стенске масе на површинском копу "Тамнава-Западно поље", се могу поделити на: Хидрогеолошке колекторе алувијални и терасни шљункови, повлатни, понтски пескови, међуслојни, понтски пескови, подински, понтски пескови и Хидрогеолошке изолаторе квартарне глине, алеврити, угљевита серија (угаљ, сивозелене и угљевите глине). 43

46 У хидрогеолошким колекторима формиране су издани, збијеног типа, различитих хидрауличких карактеристика, што је условљено односима појединих литолошких чланова у склопу геолошке грађе лежишта. У односу на положај према угљеној серији, издани се деле на: кровинске издани (алувијална, терасна и повлатна), међуслојну издан и подинску издан. Кровинске издани У кровинским седиментима изнад угљене серије егзистирају три издани, различитих хидрогеолошких и хидродинамичких карактеристика. За праћење осцилација нивоа подземних вода у кровински хидрогеолошки колектор уграђено је 118 пијезометара, а рударским и другим радовима уништено је 73 пијезометра, 21 је запуњен, а 24 је у функцији осматрања. У повлатним горње понтским песковима уграђена су 25 пијезометара, уништено је 15, запуњена су 2, а може се осматрати 8 пијезометара. Треба нагласити да се мерења нивоа подземних вода NPV нису вршила од 1994.године и да су мерења поново почела 2004.год. и да је велики број пијезометара био запуњен, односно није био у функцији мерења. Издан у алувијалним шљунковима и песковима Ову издан чине алувијални наноси Кладнице и Колубаре. Заузимају мањи део површине површинског копа "Тамнава-Западно поље". Заступљени су у уској алувијалној равни реке Кладнице у североисточном делу поља где изграђују алувијон Колубаре. Колектор подземних вода чине пескови и шљункови, хетерогеног састава, од песковите фракције до крупних облутака кварца и рознаца. Местимично су и заглињени. Дебљина овог колектора је промјенљива и креће се у границама од 2m до 6m, ређе до 10m. Генерални правац кретања воде је од југа-југоистока ка североистоку. Преко алувијалних пескова и шљункова леже квартарне глине које имају функцију хидрогеолошког изолатора. У подини шљункова на већем делу лежишта је алеврит,добро консолидован, са функцијом хидрогеолошког подинског изолатора. Прихрањивање издани је од падавина и површинских токова. Утицај фактора прихрањивања, односно пражњења у овако плитким изданима је веома изражен. Отуда су честе и у апсолутном смислу велике осцилације нивоа издани. Дренирање се врши коритом реке Кладнице која истовремено при високом водостају прихрањује издан. Експлоатационим радовима на површинском копу "Тамнава-Источно поље" и површинском копу "Тамнава-Западно поље" хидродинамичка слика издани у алувијалним шљунковима и песковима, знатно је измењена у односу на ону која је владала у природним условима храњења и пражњења. Измењен је режим подземних вода, тако да се поред природног пражњења врши и вештачко пражњење издани у ножици јаловинских етажа. Последица тога је измењен правац кретања воде у кровинској издани од правца југозапада ка североистоку. Коефицијент филтрације одређен на основу гранулометријског састава по методи USBR-a се креће у границама n x n x10-7 m/s, најчешће n x10-4 m/s. У овом хидрогеолошком колектору урађен је бунар Б-1/к. Обрадом података црпења добијени су следећи хидрогеолошки параметри: k=2,5x10-4m/s, T=5,8x10-4m/s, a=2,6x10-3m2/s i q=0,6x

47 Издан у терасним шљунковима На простору "Тамнава-Западно поље" највећи део кровинског хидрогеолошког колектора изграђују терасни шљункови, местимично јако заглињени. Неуједначеног су гранулометријског састава, како по пресеку тако и по пружању. Дебљина им се креће од 2-12m. Преко терасних и алувијалних шљункова и пескова леже квартарне глине просечне дебљине 6 m које имају функцију хидрогеолошког изолатора са коефицијентом филтрације од n x10-9m/s.у подини шљункова на већем делу лежи алеврит (глиновито-прашинасто-песковити седимент), добро консолидован, са функцијом хидрогеолошког изолатора, чија дебљина достиже неколико десетина метара, а коефицијент филтрације износи n x10-8 m/s. Коефицијент филтрације терасних шљункова одређен на основу гранулометријског састава, креће се у интервалу n x10-6 m/s. Прихрањивање издани се врши инфилтрацијом падавина, а пражњење процеђивањем у алувијалну издан и по ободу језерске терасе у виду извора и пиштевина. Пражњење издани се такође врши путем објеката за одводњавање на површинском копу. У терасним шљунковима су урађена два истражна бунара: Б-3/к и Б-4/к. Обрадом пробног црпења, добијени су хидрогеолошки параметри приказани у Табели 9. Табела.9. Хидрогеолошки параметри из бунара Б-3/к и Б-4/к ХИДРОГЕОЛОШКИ ПАРАМЕТРИ ОЗНАКА БУНАРА Коеф.филтрације m/seс Т (трансмисибилност) m2/seс а (пијезопроводност) m2/seс q (специфична издашност) (l/s/m) Б-3/К 5,9x10-5 1,9x10-4 1,01 6,1x10-3 Б-4/К 1,0x10-4 1,9x10-4 0,17 1,8x10-4 Издан у повлатним горње понтским песковима (3а-3б) Бушењем на површинском копу "Тамнава-Западно поље" на доста великом пространству, констатовано је присуство горње-понтских, сиво-плавих пескова (слој 3а) и на мањем простору средњезрних кварцних пескова беле до светло-жуте боје (слој 3б). Генерално, може се рећи да су пескови "3а" заступљенији у лежишту у виду тањих слојева, док се пескови "3б" у облику сочива налазе на мањем простору. Моћност пескова "3а" се креће од неколико центиметара до 13,4 метра, а пескова "3б" до 23,3m. Прихрањивање издани у песковима "3б" се врши инфилтрацијом падавина преко шљункова са којима чине јединствену, сложену издан, а пражњење процеђивањем у објекте одводњавања на површинском копу. У пескове "3а" су уграђена 25 пијезометра, 15 пијезометара је уништено, 2 су запуњена, а 8 пијезометара је у функцији осматрања. Вода у овој издани је под притиском, а коефицијент филтрације одређен на основу гранулометријског састава креће се у граничама n x 10-6m/s. Подину пескова чини угаљ, а кровину углавном глиновито-прашинаста серија-алеврит. 45

48 Издан у међуслојним песковима Издан у међуслојним песковима је збијеног типа. Колектор чине ситнозрни до средњезрни кварцни пескови који у хидрогеолошком смислу имају функцију хидрогеолошког колектора, интергрануларне порозности. У овом хидрогеолошком колектору није урађен ниједан бунар. Хидрогеолошки параметри су одређени само на основу гранулометријског састава, а режим и динамика подземних вода на основу осматрања нивоа у 49 пијезометарских бушотина. Рударским и другим радовима у овом колектору уништена су 22 пијезометра, 13 пијезометара је запуњено, 14 је у функцији опажања. Дебљина међуслојних пескова се креће од 30 метара на северозападном делу поља до потпуног исклињења на североисточном делу поља. Број међуслојних пескова у лежишту је, такође, променљив и повећава се од севера према југу. Пескови су ситни до средњезрни. Гранулометријски састав је доста уједначен. Коефицијент филтрације се креће у границама n x 10-5m/s. Ретке су величине вредности реда n x 10-7 m/s и n x 10-8m/s. Издан је субартерског типа. На основу ранијих осматрања нивоа подземних вода, може се закључити да је пијезометријски притисак различит, са тенденцијом опадања према северу, где је издан са слободним нивоом. Прихрањивање се врши ван граница копа у зонама где је ерозија захватила горњи угљени слој и где шљункови леже директно преко међуслојних пескова са којима чине јединствену издан сложеног типа, а у делу површинског копа где је откопан "први угљени слој" издан је са слободним нивоом, па се њено пражњење врши путем објеката за одводњавање. Издан у подинским песковима Подинска издан у површинском копу "Тамнава-Западно поље" је део сложене Колубарске издани која се простире од Турије и Пештана на истоку, до реке Тамнава и Уба на западу и северозападу. Поред истражних бушотина, којима је набушен подински колектор и дубоких структурних бушотина којима је утврђена моћност подинских пескова, подински колектор је истражен и са 122 хидрогеолошке бушотине и 7 бунара.у хидрогеолошке бушотине су уграђене пијезометарске конструкције за праћење осцилација нивоа издани. Од укупног броја уграђених пијезометарских конструкција, 77 пијезометара је рударским и другим радовима уништено, 28 је запуњено, а 17 пијезометара је у функцији осматрања. У делу лежишта где преко колектора лежи угаљ као изолатор, издан је субартерског типа, а у зонама где је угаљ еродован (северни део лежишта), односно где је остварен непосредан контакт подинског са кровинским колектором, издан је са слободним нивоом. Коефицијент филтрације је одређен на основу гранулометријског састава по методи USBR-a и креће се у границама n x 10-5m/s. У овом колектору је урађено 7 бунара. На опитним бунарима је обављено пробно црпење и срачунати су хидрогеолошки параметри колектора. У Табели 10. су приказани хидрогеолошки параметри добијени на основу података пробног црпења на бунарима. 46

49 Прихрањивање издани се врши ван граница копа и југозападно од поља "Радљево" где су подински пескови у директној хидрауличкој вези са површинским водама преко шљункова. У природним условима режима, издан се празни у нанос у северном делу лежишта у зони где су подински пескови у директној вези са квартарним песковима и шљунковима. Табела 10. Хидрогеолошки параметри подинских бунара ХИДРОГЕОЛОШКИ ПАРАМЕТРИ ОЗНАКА БУНАРА k коеф.филтрације T Водопров. a коеф.пијезопров. Специфична издашност (m/s) (m 2 /s) (m 2 /s) B-6/P 3,9x10-6 3,9x10-4 0,96 9,5x10-3 B-3/P 1,6x10-6 1,6x10-4 0,06 1,0x10-2 B-4/P 6,3x10-6 6,3x10-4 0,86 4,2x10-4 Obc/OE- 160 Obc/OE- 165 Obc/OE- 170 OJ- 171,25 Хемизам подземних вода 2,1x10-5 2,1x10-3 0,62 4,0x10-3 1,3x10-5 1,3x10-3 0,57 3,0x10-2 2,3x10-5 2,3x10-3 0,7 2,0x10-3 1,0x10-5 1,0x10-3 0,6 2,0x10-3 На основу резултата хемијских анализа подземних вода урађених на узорцима узетих из пијезометара (кровински,међуслојни и подински) и анализама вода из опитних бунара, може се закључити да су услови формирања изданских вода у подини,међуслоју и кровини идентични и доста сложени. Код хемијског састава подинских вода преовлађује хидрокарбонатно-магнезијски тип вода.слична ситуација је и са водама које су акумулиране у међуслојним песковима, мада код њих преовлађује хидрокарбонатно-сулфатно-калцијско-магнезијски тип вода.нешто већа разноврсност се уочава код кровинских вода,мада и код њих преовлађује хидрокарбонатан,сулфатно-калцијско-магнезијски тип вода. У целини,све воде у лежишту површинског копа "Тамнава-Западно поље" су слабо минерализоване,па се може закључити да су понтске наслаге слабо растворљиве у води.карактеристично је да је у свим водама, нарочито кровинској, повећан садржај гвожђа и мангана.карбонатна тврдоћа је увећана код подинских вода,а садржај јона СО 4 указује на директан утицај угљеног слоја на њихов хемијски састав. Квалитет подземних вода Систематизовани резултати анализа квалитета подземних вода извршених у периоду од (Табела 11), карактеришу квалитет подземних вода пре откопавања. Подземне воде имају повишену концентрацију гвожђа и магнезијума, те могу бити коришћене за пиће само ако су адекватно прерађене. Због тога је постројење за прераду воде смештено близу села Каленић. 47

50 Табела 11. Систематизација резултата анализа квалитета воде из бунара за испоруку воде за пиће (1999. године) Параметар Јединице Водоносни хоризонт MPV M-2 & MB-7 BM-5 Боја Co/Pt <5 <5 5 Мутност NTU ph Потрошња KMnO 4 mg/i Остатак након mg/l Електрична ps/сm Амонијак, NH 3 mg/l Хлор-остатак mg/l <0.05 < Хлорид mg/l Нитрит, NO 2 mg/l <0.006 < Нитрат, NO 3 mg/l <2.0 < Гвожђе, Fе mg/l Манган mg/l Бунари који се користе за испоруку воде за пиће су лоцирани на западној страни Тамнаве Западно Поље. Прва два бунара (M-2 и MB-7) су тренутно у експлоатацији, док ће трећи (BM-5) бити у употреби у случају да порасте потреба за водом. Ови су бунари изграðени од поцинкованих цевовода, диаметра 208 mm, и дубине 150m. Решеткасти део за пријем воде је дуг 30 m. Пројектовани и изграђени бунари на површинском копу Тамнава-Западно поље са наменом одводњавања и водоснабдевања имају изузетно тврду воду са тврдоћом од 26 до 28о dh, која таложењем каменца затвара филтере и дистрибутивну мрежу. Самим тим потребно је извршити замену филтерске испуне сваких 6 месеци, чиме се смањује капацитет водовода за 50%. На дистрибутивној мрежи долази до делимичног или потпуног зачепљења цеви које се затим морају чистити механичко-хемијским поступцима који су доста скупи и захтевају одређено време. Зато је, на простору унутрашњег одлагалишта површинског копа Тамнава-Источно Поље, изабрана локација новог изворишта која неће ометати напредовање радова на површинском копу Тамнава-Западно поље. Извориште (Слика 8.) ће се састојати из 10 бунара од по 10 l/s, чиме би укупан капацитет изворишта износио 100 l/s. Током године потребно је израдити 3 бунара, бунара и године још 3 бунара Заједнички цевовод ће имати дужину око m и пречник 350 mm и спроводиће гравитационо воду до постројења ППВ-Каленић. Пре саме израде изворишта потребно је извршити потребна истраживања и израдити пројекте. Потребно је израдити пројекат хидрогеолошких истраживања предвиђене локације, извршити истражне хидрогеолошке радове и израдити хидрогеолошки елаборат предвиђене локације. Такође, потребно је урадити пројекат израде изворишта. 48

51 Слика 8. Предвиђена локација новог изворишта за ППВ "Каленић Хидрологија и квалитет површинских вода На простору Рударског басена Колубара је веома развијена хидрографска мрежа. Река Колубара је главни водоток који, правцем југ-север, протиче кроз централни део колубарског лигнитског басена односно преко лежишта угља и у коју се, у зони садашњих и будућих копова, са десне стране улива река Турија, (која протиче северним ободом експлоатабилног дела басена), Пештан и Лукавица (и притока Очага), а са леве стране река Кладница, Враничина, Тамнава и Уб (карактеристике поменутих река су у Табели 11 а). Приказ хидрографске мреже је дат је на слици 9. 49

52 Слика 9.Приказ хидрографске мреже у широј зони колубарског басена Река Колубара је еродирала у свом кориту у површинске стене до дубине од 4 до 7 m. Обале реке су углавном непостојане, а речно корито вијуга што је последица различитог тла у подручју. Период од фебруара до априла је карактеристичан по највећем садржају воде (42% од укупног годишњег протока). Период од августа до октобра је квартал са најмањим садржајем воде са само 10% од укупног годишњег протока. Највећи просечни проток се достиже у марту а најмањи у септембру Табела 11а. Основне карактеристике река Река Мерн станица Пов. захвата (km 2 ) Средњи проток воде (m 3 /s) мин (95%) средњи маx (1%) Колубара Дражевац Бели Брод Словац Ваљево Кладница Паљуви Тамнава Коцељево Пештан Зеоке Уб Уб У подручју Тамнаве Запад јавља се сличан хидрогеолошки режим. Главни водоток је река Кладница чије је сливно подручје око 5km, премда је могућ и неки додатан прилив у случајевима преливања акумулације Паљуви Виш. 50

53 Река Кладница је протицала преко пројектованог површинског копа Тамнава-Западно поље правцем југозапад-североисток. Након проласка кроз Тамнаву Западно поље, река Кладница се улива у стари речни ток реке Колубаре (преусмерен ради рада на копу Тамнаве Западног поља), и коначно се улива у нови ток реке Колубааре. Главна притока реке Кладнице је Дубоки Поток, мали водени ток који тече у југозападномсеверном-северноисточном правцу преко Тамнаве Западног поља. Опасност од поплава у тамнавској области је прилично велика услед карактеристика водених токова. Потреба за потпуном заштитом површинског копа Тамнава-Западно поље од вода реке Кладнице (контролом и поплавних вода Дубоког потока и међуслива реке Калднице) постаје веома актуелна обзиром да се откопни фронт са севера приближава њеном природном кориту, а поплавне воде са међуслива озбиљно могу да угроже рударске радове и опрему у њему. Концепт заштите површинског копа Тамнава-Западно поље од спољних вода базира се на активној заштити копа од вода реке Кладнице изградњом ретензионих брана и формирањем одговарајућих ретензионих акумулација на реци Кладници и њеним притокама. Функција ових ретензија је потпуно или делимично заустављање меродавних великих вода и редукција вршних протицаја поплавних таласа. Из предвиђених ретензија прикупљене воде би се контролисано испуштале или препумпавале у суседне сливове. Брана Паљуви Виш на реци Кладници на истоименом профилу, око 6 km узводно од западне границе површинског копа Тамнава-Западно поље је изграђена године, а нешто касније је и формирана акумулација. Брана је хомогено насута, са висином од темеља до круне бране од 15,75 m и дужином бране по круни од 760 m Запремина бране је m 3, а до максималне коте износи 15,55*106 m 3. Простор за пријем поплавног таласа је од коте 110,95/112,70 до 113,16/114,00 и има запремину од 4,20*106 m 3. Према пројектованом режиму рада ова акумулација својим неприкосновеним (ретензионим) простором, који чини око половине укупног акумулационог простора, треба да прихвати комплетну запремину таласа стогодишње велике воде, дакле без преливања, а по неким ранијм прорачунима и таласа хиљадугодишње велике воде. Пројектована намена акумулације, осим заштитне функције, је и да са корисном запремином од максимално 6,94*106 m 3, као резерва, покрије дефиците у водоснабдевању ТЕ ТО Колубара Б. Улога акумулачије као резерве воде за водоснабдевање индустрије се операционализује преко изграђеног тунела пречника 2 m и дужине m, којим се воде из акумулације преводе у слив реке Враничине, а затим коритом Колубаре доспевају на профил водозахвата за ТЕ Колубара А и ТЕ ТО Колубара Б. Ретензија Кладница као и цео систем за препумпавање вода у суседни слив реке Пљоштанице је изграђен године. Ретензија Кладница максималне запремине 5,15*106 m 3 контролише међуслив Кладнице између западне границе копа и профила постојеће акумулације Паљуви Виш укључујући леву притоку Кладнице, реку Стубленицу. Брана Кладница треба да прегради долину Кладнице на око 300 m узводно од уласка Кладнице у зону експлоатационог поља. Акумулациони простор има ретензиону функцију односно, она треба да прихвати, са слива који контролише, укупну запремину таласа великих вода хиљадугодишњег повратног периода. Прикупљена вода се затим препумпава црпном станицом капацитета (3*550) l/s, два потисна цевовода mm и mm дужине 900 m и везним каналом дужине m, одвела у слив реке Пљоштанице или алтернативно у северни ободни канал одводњавања по северној контури површинског копа Тамнава-Западно поље. Сагласно овом концепту брана није опремљена преливним органима. 51

54 Изградњом акумулације Паљуви Виш и ретензије Кладница, обе на реци Кладници, које контролишу укупно око 107 km 2 слива Кладнице, уједно се контролишу поплавне воде које са западне стране гравитирају експлоатационом пољу Тамнава-Западно поље. Ови објекти међутим не контролишу целокупан слив Кладнице, односно не задржавају све воде са слива Кладнице које гравитирају копу. Неконтролисани део слива Кладнице, после изградње ретензије Кладница је око 20 km 2 од чега је 12,4 km 2 слив Дубоког потока, десне притоке Кладнице, а око 7,6 km 2 слив потока Радовац такође десне притоке Кладнице и њен непосредни слив у границама експлоатационог поља. Са тог дела слива-међуслива воде гравитирају откопном фронту односно радној зони копа са рударском опремом у њему. Међуслив оријентационе површине 20 km 2, простире се управо у пројектованим границама откопног поља Тамнава-Западно поље и ивичним деловима око њега. Концепција одбране радне зоне површинског копа Тамнава-Западно поље од вода са међуслива реке Кладнице Дубоког и потока Радовац, се у основи не разликује од усвојене концепције заштите копа од великих вода са главног слива Кладнице, до профила уласка у зону експлоатационог поља. Концепт заштите копа од вода поменутих водотока се ослања на њиховом потпуном прихватању, односно заустављању свих вода са слива при меродавном поплавном таласу. Израђеним ретензијама дуж Дубоког потока и ретензијом на потоку Радовац, прихватиће се целокупна количина воде која дотиче водотоцима при наиласку стогодишњег поплавног таласа. До сада су на Дубоком потоку изграђене 3, а 1 је у фази израде, а касније после године, потребно је урадити још додатне 2 мале бране од којих би најнизводнија била у зони насеља Мали Борак (најближе могуће ушћу у Кладницу) како би се што више површине слива Дубоког потока контролисао Изградњом ових преграда-малих брана, на Дубоком потоку у првој фази формиран је ретензиони простор запремина од m 3 до m 3 по ретензији и укупни нето ретензиони простор на сливу од m 3, што одговара запремини укупно дотекле воде са слива при поводњу стогодишњег повратног периода. На потоку Радовац урађена је једна преградна конструкција и ретензија. Изградња већег броја ниских брана, укупно 7 и то 6 на Дубоком потоку и једна на потоку Радовац, и формирање истог броја ретензија има оправдање из више разлога. Топографски услови дуж Дубоког потока и садашње стање насељености долине, омогућили су израду предвиђене четири бране и формирање ретензија са минималним последицама у смислу потапања значајних објеката као што су куће и домаћинства. Преграде и ретензије ће се са напредовањем откопног фронта ка југу (што значи истовремено и смањење сливне површине водотока) укидати сукцесивно, од најнизводније ка најузводнијој, уступајући простор рударским активностима чијој заштити од плављења ове ретензије и служе. У условима укидања тока Кладнице као природног реципијента за њене притоке на простору експлоатационог поља, као што је претходно наглашено, кључ решења заштите копа од вода Дубоког и потока Радовац је ретензирање (задржавање) вода ових водотока што даље омогућује њихово постепено (контролисано) испуштање или одвођење. Потпуно ретензирање вода омогућује једноставнији начин одвођења вода применом познатих елемената и опреме која је већ заступљена у одбрани копа од унутрашњих вода а које чине канали мањих димензија, цевоводи стандардних пречника и пумпе стандардних карактеристика. 52

55 Квалитет површинских вода Мониторинг река и потока врши Хидрометереолошки завод Републике Србије према плану за анализу воде. Мониторинг реке Колубаре се обавља у мерној станици Словац, Бели Брод и Дражевац. Циљни ниво квалитета воде (тј. класа) је одређен за сваку од станица за мониторинг. Законом ОП СФРЈ бр. 6/78 су усвојене специфичне карактеристике квалитета воде ради дефинисања четири класе квалитета површинских вода (Табела 12) Табела 12. Класе квалитета воде Категорија Опис I II III IV За употребу као пијаћа вода, у прехрамбеној индустрији и гајење риба За рекреацију, за гајење риба и након прераде може се користити као пијаћа вода и у прехрамбеној индустрији За наводњавање и у индустрији, осим у прехрамбеној индустрији За остале намене након прераде Табела 13. Неопходне карактеристике које су предвиђене за четири класе квалитета Бр. Параметар Јед. Класа воде 1 Растворљиви кисеоник, минимум 2 Засићење кисеоником: засићење суперзасићење I II III IV mg/l као % BPK5 на 20 C mg/l HPK mg/l Слободна материја mg/l Суви остатак филтриране воде: површинска вода подземна вода mg/l ph 1 6,8-8,5 6,8-8,5 6 6,0-9,0 6,0-9,0 8 Боја - без без слаб - 9 Мирис - без без слаб - Неопходна класа воде за станице којима се прати квалитет воде у подручју је: Словац (II класа), Бели Брод (I-а класа) и Дражевац (I-а класа). 53

56 Јединице Узводно од испуста Низводно од испуста Пов. ископ. x Испушт. xx Колубара мерна станица Бели брод ЈП ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ Резултати мерења у периоду површинских вода показали су да је квалитет воде у тачкама узорковања у Словцу и Дражевцу између II/III класе до III класе, док је код тачке узорковања у Белом Броду између III и IV класе. У ствари анализа воде је показала повишену концентрацију: кадмијума, живе, бакра, никла и минералних уља. Било је повремених појава повећања фенола и амонијака које су врло често прелазиле максимално дозвољене вредности. Ти су резултати довели до закључка да је главни узрок деградације квалитета воде настао услед недовољног или никаквог пречишћавања отпадних вода у различитим фабрикама око индустријског центра Ваљево. Па ипак, након НАТО бомбардовања 1999, нека постројења у Ваљеву су престала са производњом и услед тога од краја 1999, анализе узорака узетих у Белом Броду показале су побољшање и велику усаглашеност са законским стандардима за већину мерених параметара, укључујући и садржај тешких метала. Вода реке Кладнице, као и дренирана вода са Тамнаве Западног поља су анализиране на основу мониторинг програма Тамнава Западно поље. Институт заштите на раду, противпожарну заштиту и заштиту животне средине из Београда је спровео анализе у октобру Резултати су дати у следећој Табели заједно са максимално дозвољеним вредностима за одређене класе воде (Службени Гласник Републике Србије бр. 31/82). Табела 14. Физичке и хемијске карактеристике реке Колубаре (1999), реке Кладнице и колектора дренажне воде (2001) Параметар Река Кладница Дренажна вода МПВ I и II класа Изглед - Жута жута безбојна безбојна Температура C Остатак при mg/l испарав. Остатак при mg/l испарав Суспендована mg/l ph 1 8,5 8,5 8,2 8,4 7,7 6,8-8,5 Електро [ис/ч Садрж. КМNО4 mg/l ,5 ХПК mg/l 3, BPK5 mg/l ,2 2-4 Кисоник у води mg/l 9,3 7,1 9,0 10,1 9,8 6-8 Маст и уље mg/l 0,07 0,09 0,00 0,00 _ Нитрати као N mg/l 2,26 1,81 1,81 1,81 2,54 10 Нитрити као N mg/l ,002 0,05 Амонијак mg/l 0,45 0, ,12 0,1 Хлорид mg/l ,5 10,0 21,4 _ Сулфат mg/l ,0 Гвожђе mg/l 1,62 1,30 0,33 0,46 0,28 0,3 Никал mg/l 0,06 0,07 0,06 0,03 0,05 Бакар mg/l 0,03 0,06 0,03-0,004 0,1 Хром mg/l 0,002 0, ,013 0,1 54

57 Цинк mg/l 0,056 0,133 0,179 0, ,2 Кадмијум mg/l 0,021 0,036 0,09 0, ,005 Олово mg/l 0,048 0,044 0,033 0,036 0,015 0,05 Напомена: x - Т.З.П. колектор дренажне воде; xx - Т.З.П. дренажна вода претходно отпуштена, црвено су осенчене вредности које су више од прописаних максималних допуштених концентрација Чини се да вода реке Колубаре код мерне тачке Бели Брод има нешто већи садржај амонијака него што је то дозвољено за II класу воде, али у целини вода је у складу са прописаним вредностима. Дренажне воде из рудника имају већи садржај: органских материја, БПК5 (6 mg/l), гвожђа, никла и кадмијума који су изнад МДВ-и. Утврђено је да је квалитет дренажне воде пре испуштања у Кладницу још гори, са високом вредношћу БПК5. То је због загађења изазваног дренажним водама са пољопривредног земљишта и отпадних вода са фарми, која истиче у отпадни канал. Квалитет дренажних вода не испуњава тражене критеријуме (Службени гласник Републике Србије бр. 31/82) за испуштање вода у површинске воде. Вода реке Кладнице има концентрацију амонијака, гвожђа и никла изнад максимално дозвољених вредности и узводно и низводно од тачке отицања отпадних вода. Најновија испитивања вода реке Кладнице дата су у прилогу студије и показују извесна побољшања у квалитету као резултат примењених мера пречишћавања. 3.2.Стање земљишта На подручју ПК Тамнава-Западно поље доминира неколико типова земљишта : Алувијално земљиште се налази дуж долине реке Колубаре и веома је плодно упркос хидрогеолошким условима подручја, склоног поплавама, који негативно утичу на потенцијалну употребу тог земљишта у пољопривредне сврхе. Параподзол и слично земљиште. Ова врста земље покрива више од 50% површине од укупног подручја колубарског басена.једна од карактеристичних одлика је формирање једне непропустљиве подлоге испод површине, која задржава горње површинске воде.параподзол је распоређен на терену који се налази на надморској висини од 100 до 200 m. Ово земљиште је лошег састава са релативно високом киселошћу и ограниченим садржајем хранљивих састојака. Уз то оно нагиње да постане подводно због свог вертикалног профила. Садржај хумуса варира са дубином и на попречном пресеку код Барошевца је од 3,05% у горњем слоју од 24 cm испод тла, до 1,11% у слоју од 24 до 46 cm он коте тла. У низији, садржај хумуса је још мањи. Током пољопривредних радова на овом земљишту неопходни су одводњавање и ђубрење. Након третмана та земља може бити употребљена за култивацију црвене детелине, луцерке и других махунастих биљака. Овај тип земљишта је предоминантан и због тога је његов пољопривредни потенцијал од велике важности за економију целокупног подручја. Подзол. Овај тип земљишта је са релативно смањеним, али још увек значајним плодоносним потенцијалом када га упоредимо са параподзолом. Ниво продуктивности углавном зависи од матичног субстрата.у области колубарског басена овај тип земљишта се налази у регионима са повећаном влажношћу па услед тога долази до опасности од повећања киселости и испирања хранљивих састојака, као и велике вероватноће од ерозија. 55

58 Браон кисела земља на шкриљцу. Ова врста земље покрива терен са веома истакнутим рељефом, смештен у Колубарском подручју на 400 m изнад нивоа мора. С обзиром на сиромашан хумусни слој и трошност слоја испод, ова земља је веома подложна ерозији. Када се једном ранији природни слој вегетације и шума, углавном храста и букве, уништи, процес ерозије постаје интензивнији и брзи. Квалитет земљишта Контаминација земљишта на колубарским пољима, а посебно у подручју Тамнаве Запад настала је као последица депоновања аеро-загађења (посебно из термоелектрана и експоатационих активности), употребе вештачких ђубрива и мешања горњег слоја тла са јаловином. Мерења депонованих загађујућих материја врше се од 1980-тих. Једна од тачака мерења је била лоцирана у близини градилишта Колубаре Б". Резултати из су одсликавали прихватљиву ситуацију. Резултати мерења у периоду од октобра до септембра показују да се годишње просечно таложење честица повећало на 552 mg/m 2 дан, што је скоро три пута више од наталожених честица варирају од 129 до 1380 mg/m2 дневно. Анализе других мерних резултата показују да је током прошле године дошло до повећања таложења честица у 19 мерних тачака у околини ТЕ "Колубара А". Ово води до закључка да се ефикасност постојећих електрофилтера значајно погоршао. У подручју Тамнаве долази до контаминације земљишта такође и због пољопривредних активности. У ствари одводне вода са поља и воћњака има веома висок садржај органског угљеника. Одводне воде које се изливају у отпадни канал са фарми и поља повећавају садржај органског угљеника (израженог као БПК5) са 6 mg/l од О 2 на 26 mg/l О 2. Одводне воде имају такође велики садржај гвожђа, никла и кадмиума. Други од разлога за деградацију квалитета земљишта у вези је са уклањањем горњег слоја земље као последице рада рудника, њеним мешањем са јаловином и неодговарајућег одлагања горњег слоја земље. То доводи до губитка органског садржаја из земље, деградације њене структуре и, а случају природних станишта, до губитка генетских наслага семенки. Коришћење земљишта У подручју Тамнаве Запад земља се тренутно користи у пољопривредне сврхе, укључујући и пашњаке за испашу. Села Каленић, Мали Борак и Скобаљ разбацана су у подручју. Неколико делова у подручју, углавном дуж обала реке Кладнице и Дубоког Потока, покривене је шумском вегетацијом. Преко 70% култивисаног земљишта у колубарској области, може бити класификована као пољопривредна. Део пољопривредног подручја отпада на воћњаке и винограде. Табела 15 даје структуру искористиве земље у овој области, која ће бити погођена вршењем експлоатационих радова на ПК Тамнава - Западно поље Планска регулатива (Сл.Гл.РС. 44/95) дефинише критеријуме за коришћење земље и заштиту терена. Ово је од посебне важности за планирање коришћења земље у подручју колубарског басена који тренутно пролази кроз значајне измене услед активности на копу. Просторни план за област Тамнаве Западно поље је припремљен и 56

59 сада је у процесу јавне расправе. Очекује се да ће просторни план бити прихваћен после чега ће бити објављен и као званичан законски акт чиме ће се означити његова примена Табела 15. Структура коришћења земљишта на Тамнави Запад (хектари) Сктруктура Заједница Уб Заједница Лајковац Укупно земљишта Каленић Радљевов М. Борак Скобаљ Обрадив Поља æ 454,10 238,61 521,58 160, ,29 Баште 0, ,72 Виногради 1,01 0 0,10 0 1,12 Воћњаци 30,95 9,38 22,11 7,43 69,87 Ливаде 62,76 15,79 44,54 37,82 160,91 Пашњаци 33,33 19,71 52,63 26,63 132,30 Трстици 0, ,34 Шуме 77,64 36,27 57,47 10,93 182,30 Укупно обрадиве ,76 98,43 12,81 921,86 Необрадиво Дворишта 10,07 4,90 9,98 2,45 27,40 Путеви 5,78 1,41 10,00 10,64 27,83 Воде 0 0,52 0 7,17 7,69 Неплодно 30,62 0,18 21,86 0,11 52,77 Укупно необрадиве ,01 41,84 20,38 115,70 земље УКУПНО ,77 740,27 263, ,56 Извор: ЕПС У међувремену, почев од априла 2000 забрањена је изградња нових домаћинстава и објеката у значајним деловима колубарског басена, укључујући подручје копа Тамнаве Запад, осим оних активности везаних за рад копа. Поред тога је ограничена и реконструкција постојећих објеката у овом простору, на неопходан степен у функцији одвијања нормалне пољопривредне производње. Осим тога је извршена резервација значајног простора за пољопривредну намену. Што се тиче плана насеља Нови Каленић, важно је имати у виду да је регулациони план за ово место из 1994.године следио Закон о просторном планирању из па према томе није био у сагласности са новим Законом о просторном планирању из 1995, којим су детаљније одређени захтеви по питању јавних објеката и инфраструктуре 3.3.Стање ваздуха Квалитет ваздуха Главни извори загађења ваздуха на ширем подручју Колубаре су термоелектране "Колубара А", "Никола Тесла А" и "Никола Тесла Б", топлана "Колубара", одлагалишта пепела пре свега термоелектране "Колубара А" и у мањој мери активни површински копови, који се налазе на удаљености од 6 до 25 km од Тамнаве-Западно поље. Квалитет ваздуха на подручју Тамнаве, на месту у близини градилишта термоелектране Колубара Б, за период године пратио је Хидрометеоролошки завод Републике Србије. Главни параметри квалитета ваздуха који су праћени су сумпор диоксид и укупна количина суспендованих честица. Концентрације SO 2 веома су високе за време зимског периода, а посебно у септембру, 57

60 октобру и јануару. Максимална получасовна концентрација SO 2 измерена је у октобру године и износила је 324 μg/m 3.Измерени подаци показују да концентрације прашине у ваздуху прелазе максималну дозвољену вредност од 50 μg /m 3, нарочито у зимско доба. Мерења параметара радне средине на ПК Тамнава-Западно поље (концентрацију суспендованих честица и заступљеност SiO 2 у укупној количини прашине) вршена су у периоду од до године у летњем и зимском периоду на седамдесетак мерних места која укључују: роторне багере, тракасте транспортере, истовариваче итд. Измерене концентрације суспендованих честица на месту одлагања откривке кретале су се од 0,9 до 4,0 μg/m 3, што је девет пута више од максималних дозвољених вредности за радну средину у Републици Србији, док су на месту откопавања угља измерене концентрације у опсегу 1,6 до 3,0 μg/m 3, што је 2,8 пута више од максималних вредности за радну средину. Мерење имисије у животној средини извршено је у априлу 2009.год.ради одређивања нултог стања и резултати су дати у прилогу студије.мерене су концентрације SO 2,чађи и укупне таложне материје на четири мерна места(положај у прилогу) и на основу резултата мерења може се констатовати да концентрације SO 2 нису прелазиле ГВИ,као ни концентрације укупних таложних материја.измерене концентрације чађи на мерном месту I1 нису прелазиле ГВИ,док су на мерним местима I2,I3 и I4 ову вредност прелазиле по један дан. 3.4.Бука,електромагнетно зрачење,светлосно зрачење,радијација Релевантним законским прописима Републике Србије ограничена је емисија буке у дневном и ноћном режиму за: зелене површине, болнице, школе, стамбена подруча, административне зоне, дуж магистралних путева, индустријске зоне и подручја изван насеља. Потенцијални извори буке у подручју ПК Тамнава - Западно поље су: Ибарска магистрала, железничка пруга Обреновац-Тамнава и рударске активности на површинском копу. Друмски и железнички саобраћај због положаја и удаљености главних саобраћајница не врше значајан утицај на подручје копа. Главна бука потиче од рударских активности на копу. Највећи допринос емисији буке дају: роторни багери за откривку и угаљ, тракасти транспортери откривке и угља, системи за одлагање откривке, помоћна механизација, станице за утовар угља и транспорт угља железницом до термоелектрана. Емисије буке су сталне пошто рудници раде 24 часа дневно, укључујући дане викенда и државних празника. У близини копова не врше се никаква мерења буке; једини доступни подаци резултат су спорадичних мерења нивоа буке на радним местима за период од Резултати доступних мерења показују ниво буке већи од прописаних граничних вредности установљене регулативом (Сл. гласника Р.Србије 21/92) на бројним радним местима. 3.5.Присутност објеката или постројења,на или у близини локације,који већ изазивају загађење животне средине Поред површинских копова и ТЕ загађивачи су "Колубара-Прерада" "Ксела Србија", "Колубара-Метал","Колубара-Универзал". 58

61 "Колубара-Прерада"- Вреоци, врши прераду и оплемењивање ровног угља са површинских копова поља Д. Добијени угаљ је намењен индустрији и широкој потрошњи, као и за снабдевањете. Мокра сепарација прерађује око t/год. лигнита. Технологија обухвата процесе чишћења угља у тешкој средини, затим сушење и класирање. Као отпадни производи из ових процеса јављају се јаловина (око t), која се одлазе на депонију и отпадне воде са већим концентрацијама неорганских и органских материја, које се одводе у постројење за пречишћавање. Примарним третманом отпадних вода сушаре врши се одвајање чврсте од течне фазе, а добијени муљ угљене прашине користи се у ТЕ и на комерцијалном тржишту. Прелив из таложника води се даље у постројење за пречишћавање отпадних вода. Из сушаре се емитује око 410g/h H2S; 108g/h SO2; 23g/h NOX; 38g/h fenola; 1,82kg/h чврстих честица и др. У оквиру Колубара-Прераде, Топлана производи топлотну енергију (технолошку пару) која је потребна у погону сушаре и гас бетона а користи се и за грејање индустријског круга, стакленика и Лазаревца. Топлана има два генератора паре, укупног капацитета 140 t/h.а потрошњу лигнита од 63,2 t/h. Према резултатима мерења, из Топлане се емитује у ваздух до 42 kg/h угљен моноксида, од 298 до 322 kg/h сумпор диоксида, 34 до 72 kg/h азотних оксида и од 0,525 до 1,970t/h чврстих честица. Одвод димних гасова врши се преко електрофилтра за одвајање пепела ( 98% ), а затим кроз армирано-бетонски димњак висине 80m, пречника 3m. Пепео и шљака се мешају са водом (1:8) и хидраулички се транспортују на депонију, површине 54 хектара, у Јунковцу. Отпадне воде из топлане придружују се осталим отпадним водама из погона прераде и подвргавају се третману у постројењу за пречишћавање. Поред наведеног, у погонима прераде ствара се повећана бука. Због присуства радиоактивних громобрана и радиоактивних нивометара, могућ је повишен ниво радиоактивности у близини њихових локација. "Колубара-Метал" Вреоци, бави се производњом, ремонтом и монтажом опреме и машина за производњу и прераду угља. У свом саству има погон ливнице сивог лива, силумина и бронзе, инсталисаног капацитета 250t/g. Из куполне пећи ливнице емитују се гасовите загађујуће материје SО 2, CО, СО 2 и дим, који се непречишћени испуштају у атмосферу кроз димњак висине 6 m. У овим погонима настаје већа количина чврстог отпада (отпаци челика, месинга, алуминијума и других метала), која се продаје у рециклажу. Отпадне воде из ливнице, загађене глином, песком и нагорелим остацима моделарске смеше, заједно са санитарним водама се одводе у централно постројење за пречишћавање. Поред тога, за примарно одвајање угља и масти користе се посебни сепаратори. Колубра-Универзал" Велики Црљени, сачињавају три погона: производња сирове гуме, производња гумено-техничке робе и производња и регенерација гумених транспортних трака. Годишњи инсталисани капацитети су t сирове гуме, 750t гумено-техничке робе и m трака. У производњи се користи класична гумарска технологија. Ова производња праћена је загађивањем ваздуха чврстим честицама и парама и гасовима претежно органских растварача. санитарне отпадне воде из погона пречишћавају се у постројењу "Биорол", пре упуштања у реку Турију. Код уграђених јављача пожара постоје извори јонизујућег зрачења. Чврсти отпад представљају комунални отпад и отпаци од гуме. "Ксела Србија"-Вреоци, производи грађевински мтеријал. У погону се производе блокови од лаког гасбетона. Као сировине користе се кварцни песак,креч, 59

62 алуминијумски прах и цемент. Све сировине се у затвореном циклусу умешавају, потом се изливају у калупе и излажу се термичком третману. Ова производња праћена је загађивањем ваздуха и земљишта чврстим честицама, емисијом буке и стварањем чврстог отпада. Кроз подручје пролазе значајне путне и железничке саобраћајнице: магистрални путеви М-22 (Ибарска магистрала) и М-4 (Ваљево-Лазаревац-Аранђеловац), железничка пруга Београд-Бар, као и већи број регионалних и локалних путева и мрежа локалних индустријских пруга. Штетни утицаји друмског и железничког саобраћаја на подручју могу бити бројни, али у оквиру досадашњих студија нису анализирани нити квантитафиковани. Генерално се може узети да су негативни утицаји саобраћајница и саобраћаја присутних на подручју на животну средину могући у зонама дуж саобраћајница на следећим растојањима (на обе стране од осе саобраћајнице): Загађивање ваздуха-500m промена режима вода-речни слив кога пресецају саобраћајнице (у конкретном случају слив реке Колубаре) загађивање земљишта -појас који може бити директно изложен отпадним материјама бука - најмање 300m, пољопривреда,флора и фауна - најмање 300m, саобраћајне несреће - на местима укрштања саобраћајница. Радиоактивни громобрани могу такође представљати радијациону опасност. 3.6.Стање флоре и фауне Долина Колубаре се углавном користи за пољопривреду (преко 70% територије Колубарског басена налази се под усевима), од чега је велики проценат отпада на воћњаке и винограде. Када је у питању природна вегетација, на преосталом земљишту постоје бројни делови под шумом, мочварне ливаде и мочваре. Подручје копа насељено је углавном домаћим животињама (свиња, живина, краве, коњи и овце). Поред домаћих животиња подручје је насељено и појединим дивљим животињама (зечеви, лисице, јелени), птицама (птице селице, роде, препелице и фазани) и рибама (клен, белица, штука, ређе шаран и веома ретко смуђ). Nа подручју копа нема значајних еко-система, које је потребно заштитити Nа разматраном подручју за сада нема заштићених врста биљака. На основу Закона о заштити природе до сада је на разматраном подручју стављен под посебан режим заштите само меморијални споменик-место погибије Слободана Пенезића Крцуна.На заштићеном простору налази се група стабала лужњака(quercus robur) и стабло пољског јасена(fraxinus оxicarpa). Заштићени простор налази се на подручју општине Лазаревац. Подручје у долини реке Колубаре се углавном користи за пољопривреду, при чему се више од 70% територије Колубарског басена налази под усевима. Усеве на пољима чине: кукуруз, пшеница, раж, овас и јечам. На предметном подручју има и повртарских култура као што су: кромпир, паприка, пасуљ, купус, лук, грашак и др. Значајан део пољопривредног земљишта прекривен је и вишегодишњим плантажама, односно воћњацима и виноградима. 60

63 Подручја са природном вегетацијом на простору Колубарског угљеног басена чине: шуме, мочварне ливаде и мочваре. У равници подручја Колубаре јавља се вегетација тресетишта и мочвара са трском и рогозом. Рогоз (Fаciа sа Туpха аngustifolia) се може наћи у удубљењима испуњеним водом током целе године. Мочваре и аде (Dеschampsion caespitosae) се такође могу наћи на овом подручју. Котлинске ливаде (Аrreenatherion еlatioris) спадају у секундарне групације на стаништима лужњака и шума обичног граба. Настањене животинске врсте у области Колубаре јесу: зечеви (Оryctolagos cuniculus), лисице (Vulpes, vulpes), јелени (Cеrvus еlaplms) и кошуте (Cаpreoulus capreoulus). Птичије врсте на анализираном подручју чине: птице селице ласте (Hirundo rustica) и роде (Cоconia sp.) као и врсте од интереса за лов, препелице (Cоtumix cоtumix) и фазани (Phаsianus cilchicus). Рибље врсте зависе од количине и квалитета воде у рекама и потоцима. У реци Клубари постоји неколико врста риба: клен, белица, штука, ређе шаран и веома ретко смуђ. За сеоско подручје је уобичајено гајење домаћих животиња. Најзаступљеније је гајење свиња, живине, коња и оваца. На подручју општине Лазаревац у близини Ибарске магистрале, у складу са законом о заштити животне средине, успостављено је заштићено подручје. Ово подручје је богато храстом лужњаком (Quercus rоbur) и јасеном (Fraxinus оxicarpa). Животињске врсте које насељавају ово подручје заштићене су Законом о ловству.одредбама овог Закона животинске врсте се могу заштити или трајном забраном лова или ловостајем. Трајном забраном лова штите се следеће врсте:твор (Putonus putonu L.), мала ласица (Mustela nivalis L.), видра (Vudra vudra L.), вивак (Vanelius vaneius L.), обична чигра (Stema hirundo L.), ћубаста патка (Aythia Fuligula L.), ружичаста чапља (Ardea purpurea L.), мала бела чапља (Egretla garzetta L.), жута чапља (Ardeola rolloides Scop.), мали букач (Ixobrichus minutus L.), ветрушка кликтавка (Falco tinnunculus L.), црвеноноги соко (Falco vespertinus L.) обични шкањац (Buteo bueto L.), луња (Cyrcus cyaneus L.), црна луња (Milvus migraus Bodd.), сова (Otus scops L.), мала сова (Athene noctua Scop.L.). Поред наведених врста шумски мрав (Formica rufa L.) и његови мравињаци као и све врсте слепих мишева (Chiroptera) и њихова станишта заштићени су посебним одредбама Закона о заштити животне средине. 3.7.Насељеност локације(урбана,рурална или ободни део) Терен подручја Тамнава Запад карактерише умерени рељеф,који је испресецан кривудавим воденим токовима.област је ппрвенствено рурална са изузетком копова Тамнава,припојеном рударском инфраструктуром и електраном Колубара А која се такође налази у околини. Већина постојећег становништва Колубарског басена потиче од насељеника који су у току последња два века формирали пољопривредне заједнице. Насељена подруча организована су у облику сеоских насеља и раштрканих села, која се састоје од малих група кућа, окружених великим парцелама обрадивог земљишта. Мала села преовлађују пошто више од 50% насеља има мање од 2000 становника. Цело подручје Колубарског басена одликује се малом густином насељености, ниским нивоом урбанизације и малим селима. Типични поседи на подручју Колубаре имају 6-7 хектара по домаћинству, а већина домаћинстава има у власништву једну или две парцеле. Једна од њих обично садржи 61

64 кућу, штале, амбаре и друге зграде, док се друга обрађује. Нека домаћинства такође у власништву имају и мале пашњаке и шуме, нарочито у делу дуж. реке Кладнице. 3.8.Степен изграђености локације(однос зелених површина и већ присутних објеката) Пејзажне карактеристике просторних целина на анализираном подручју представљају битан елемент за сагледавање укупних односа на релацији планирани површински копживотна средина. Потребно је имати у виду да се при оваквим анализама ради о специфичној психололошко афективној категорији која се изражава кроз укупно синергично деловање целокупног окружења на посматрача уз неизбежно присутне културолошке, социолошке и субјективне импликације. У циљу квантификације одређених појава везаних за феномен оцене пејзажних карактеристика врши се раслојавање пејзажа на две основне категорије које подразумевају физичке односно материјалне карактеристике и афективне односно психолошке карактеристике. У категорији материјалних карактеристика пејзажа спадају физичке карактеристике које могу бити природне и створене. Природне физичке карактеристике пејзажа су морфологија терена, вегетација, водене површине и небо а створене изграђеност и обрађеност. Психолошко-афективне карактеристике су живописност, јединство, кохерентност, хармонија, интактност итд. Морфологија терена представља један од примарних елемената пејзажа тако да се утицаји у домену промене морфологије терена због изградње површинског копа сматрају и најзначајнијим. Основна карактеристика рељефа анализираног простора је доминантност равничарског терена, чија надморска висина не прелази 100 m (слика 10.. Значајна особина ове равнице је постојање речних токова које на анализираном простору представља део тока реке Колубаре. Слика 10. Карактеристични изглед пејзажа на посматраном подручју 62

65 Психолошко-афективне карактеристике пејзажа изражени су кроз питомост и хармонију у деловима култивисаних и обрађених површина, а живописност у долинама река. Неопходно је истаћи да је највећи део анализраног подручја у пејзажном смислу деградиран изградњом рударских индустијских објеката. 3.9.Анализа климатских чинилаца подручја на коме се налази локација У области Колубаре углавном је присутна континентална клима са топлим и влажним летима и хладним зимама. Метеоролошки подаци за подручје Колубаре, добијени су од хидрометеоролошке станице (ХМС), која је основана за потребе изградње термоелектране Колубара Б и систематизовани су за период од године. Мерење метеоролошких података Хидрометеоролошки завод Србије. Варијација у годишњој температури износи око 20 C, што представља последицу јаког утицаја услова континенталне климе, коју карактеришу топла лета и хладне зиме. Најхладнији месец је јануар са просечном температуром од 0,3 C, а најтоплији месец је јул са 20,7 C. Екстремне температуре ваздуха измерене су у јулу (39,6 C) и у јануару године (-28,5 C). Подручје рудника представља простор са ниским средњим годишњим вредностима количина падавина Подаци измерени на хидрометеоролошкој станици у близини Тамнава-Западно поље за период године показују да су годишње средње вредности количине падавина прилично ниске (само 588,3 mm).највеће вредности забележене су у јулу, а највеће количине падавине, уопште, јављају се у току лета и у првом јесењем месецу. Недостатак влаге приметан је у току целе године, а нарочито током лета. Нивои влажности су високи у току целе године, а нарочито у зимским месецима. Средња годишња вредност за период од до године износи 77%. У подручју ПК Тамнава-Западно поље преовлађују ветрови из правца истока, истокајугоистока, југоистока, југа-југоистока. Њихова највећа брзина је у пролеће, јесен и зиму, док за време лета највеће просечне брзине имају ветрови из правца северозапада и севера-северозапада.максимална забележена јачина ветра у подручју копа је за период била 6,3 m/s Анализа локације-нулто стање,са аспекта заштите животне средине и погодности изабране локације за рад-одвијање пројекта Међусобни однос наведених чинилаца Метод израде модела утицаја површинске експлоатације на средину припада аналитичко-квалитативном приступу, који се базира на избору једног броја, за процену утицаја релевантних критеријума и на додељивању различитог значаја тим критеријумима. Овај модел је применљив и за процену утицаја посматраног објеката, односно површинског копа на животну средину. 1.Инвентарисање и вредновање потенцијала подручја 1.1.Процена: актуелна погодност, 1.2 Процена: осетљивост на утицаје 2.Утврђивање врсте и интензитета утицаја површинског копа 2.1.Утицаји као последица изградње пратећих објеката, 2.2.Утицај у току експлоатације, 2.3.Утицаји након завршетка експлоатације 63

66 3. Процена утицаја 4. Умањивање оштећења Како је приказано у првом кораку одређyје се актуелна погодност потенцијала подручја и то на основу природних и антропогено измењених услова угроженог подручја. Антропогена промена природно условљене погодности за угрожено подручје је утолико значајнија, ако кроз кумулативне утицаје постојећих оштећења и нових, проузрокованих површинским копом, дође до повећаног утицаја на средину. Осетљивост потенцијала подручја на утицаје, који су последица површинске експлоатације, зависиће од утврђених својстава природне и антропогено измењене основе. Висока осетљивост постоји тада, када се услед утицаја површинске експлоатације очекује јака промена природне основе. У другом кораку потребно је поставити прогнозу могућих утицаја, која претпоставља тачне информације о конкретним обележјима примењене технологије површинске експлоатације, транспорту сировина, и др. Притом су обухваћени врста и интензитет утицаја. Као помоћно средство служи матрица: Узрочник-еколошка промена стања-утицај Значајан поступак у операционализацији је одређивање тежине изабраних различитих критеријума. Како је примењен квалитативни метод, за одређивање значаја критеријума усвојена је описна скала: висок, средњи и низак. Систем вредности је формиран на основу досадашњих практичних искустава, експертских знања, и сл. Табела 16.Правило сажимања значаја вреднованих критеријума: Процена Процена интензитета утицаја осетљивости Висок Средњи Низак Висок Висок Висок Средњи Средњи Висок Средњи Низак Низак Средњи Низак Низак Процена очекиваних еколошких утицаја добија се прикључивањем прогнозираних утицаја површинске експлоатације са утврђеном специфичном осетљивости и погодношћу потенцијала на угроженом подручју. Модел обухвата приказ конкретних могућности и избегавања оштећења при чему се морају размотрити техничке и биолошко-инжењерске мере заштите средине.може се проценити да подручје има средње потенцијале за пољопривреду. Остаци деградираних шума имају низак потенцијал за шумарство као привредну грану. Међутим, ако се заштита природе прихвати као интегрални део свих коришћења простора, онда можемо закључити да ово подручје има низак потенцијал за заштиту природе. Такође и потенцијал овог простора за рекреацију је процењен као низак. Може се закључити да ово подручје има високе потенцијале за екслоатацију минералних сировина. 64

67 ЈП ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ 4.ОПИС ПРОЈЕКТА 4.1.Опис физичких карактеристика пројекта (величина и капацитет) и услова коришћења земљишта у фази извођења радова,као и у фази редовног рада,са освртом на могуће физичке промене терена Опис физичких карактеристика пројекта Географски положај "Тамнава-Западно поље" припада западном делу Kолубарског угљеног басена, површине око 21 km 2. Са запада и југа лежиште је оконтурено вештачким границама и граничи се са истражним пољем "Радљево",на истоку са ПК "Тамнава-Источно поље", док је према северу природна граница исклињења угљеног слоја STEPOJEVAC Beq ani ca TRLI ] Tamnava UB RADQ EVO Kl adni ca TAMNAVA ZAPAD TAMNAVA I STOK Kol ubar a VELI KI CRQENI VOLUJAK Tur i ja G Ub ZVI ZDAR Kl adni ca Paq uvi RUKLADE Vr an~i na [ OPI ] Kol ubar a F Pr uga Beogr ad-bar I bar ska magi st r al a E Pe{ t an D C BARO[ EVAC B PREGLEDNA KARTA KOLUBARSKOG UGQ ONOSNOG BASENA km Kol ubar a LAJKOVAC Q i g LAZAREVAC Lukavi ca Kr u{ evi ~ka r eka KRU[ EVI CA Tr bu{ ni ~ka r eka A Слика бр. 11. Прегледна карта Колубарског угљоносног басена Према северу поље је ограничено потезом Степојевац-Бргуле-Шарбане, што је истовремено и граница простирања продуктивног дела угљеног басена. Оконтурење поља према западу и југу није у потпуности геолошки дефинисано, већ је усвојена вештачка граница, одређена потезом Радљево-Стубленица. Према ЈЗ и југу поље је ограничено потезом Стубленица-Паљуви-Скобаљ-Вреоци, односно према југу левом долинском страном реке Враничине. Према истоку простирање поља је такође вештачки одређено потезом Скобаљ-Мали Борак-Степојевац. Лежиште се налази на подручју општина Лајковац и Уб, у атарима насељених места Каленић, Мали Борак, Радљево и Скобаљ, односно на листовима: 7Д29 Степојевац (32; 33; 42, 43; 52; 53; 62; 63; 72, 73; 82, 83). У оквиру Колубарског басена "Тамнава-Западно поље" обухвата простор између профилских линија : "ОЕ" (Y ) на западу, "PО" (Y ) на истоку, "100" (X ) на југу и 65

68 "172,5" (X ) на северу. Лежиште се одликује веома повољним транспортним условима и комуникационим везама. У његовој непосредној близини, налазе се магистрални путеви Београд - Чачак - Подгорица, Београд - Ћелије - Ваљево - Зворник, регионални путеви Лазаревац - Аранђеловац - Крагујевац и Ваљево - Уб - Обреновац, као и железничка пруга нормалног колосека Београд - Бар. У непосредној близини се налази и електрифицирани индустријски колосек Вреоци - Велики Црљени - Обреновац. Истовремено цело подручје лежишта је испресецано путевима нижег реда, а његовом средином пролази макадамски пут Лајковац - Обреновац који иде трасом старе железничке пруге уског колосека Морфолошке одлике терена У морфолошком погледу лежиште "Тамнава-Западно поље" може се поделити на равничарски и брежуљкасти део. Равничарски део обухвата северни и североисточни део поља и чини га алувион доњег тока реке Колубаре и њене притоке Кладнице. Карактеристични морфолошки облици су напуштена речна корита- мртваје. Надморска висина овог дела терена се креће од m. Брежуљкастом делу припадају остаци речне и језерске терасне заравни-плато алуге. Услед дејства ерозије и денудације терен је испресецан мањим речним долинама, увалама и јаругама. Надморска висина овог дела терена је од m. Нагиби долинских страна се крећу од , а висинска разлика износи до 27 m Климатске прилике На ширем подручју Колубарског басена заступљена је умерено континентална клима са релативно топлим летима и умерено хладним зимама. Подручје лежишта "Тамнава-Западно поље" је долином реке Колубаре отворено према северу и северозападу. Дуж ове долине долази до продора ваздушних струја из истих праваца, и на тај начин утичу на формирање микроклиматских услова у подручју површинског копа. На основу података добијених мерењима појединих климатских елемената (температуре и влажности ваздуха, падавина, висине снежног покривача, температуре земљишта, правца и брзине ветрова и др. ) у метеоролошкој станици "Каленић", могу се извести закључци о следећим карактеристикама микроклиме : Температура ваздуха 1.средње дневне температуре ваздуха : зима +1,5 C, пролеће +11,5 C, лето +21,0 C, јесен +12,3 C. 2.средње месечне температуре ваздуха : најниже у јануару +0,5 0 C, највише у јулу и августу +19,7 0 C. 3.средња годишња температура ваздуха износи +11,6 0 C. 66

69 За рад на терену повољна је околност да су годишње само 32 дана средње дневне температуре испод 0 0 C. Екстремни месеци у погледу средњих температура су јануар (+0,5 0 C) и јули (+21,7 0 C). Падавине Према средњим годишњим количинама падавина ово подручје се може убројити у умерено хумидне области са средњим годишњим падавинама од 650 до 1000 mm. Средње месечне количине падавина су : максималне у јуну, јулу и августу ( mm), минималне у јануару и фебруару (83,5 mm). Снежни покривач веће дебљине (>50 cm) у равничарском реону овог подручја је релативно ретка појава и просечно траје по један дан, док је појава снежног покривача за ово подручје у просеку везана за период од у години и износи 10 cm (најдуже дана), на основу осматрања на станици Вреоци и Каленић. Ветрови Јаки ветрови не представљају честу појаву. Најчешће су из правца запада и северозапада, јачине до 6 бофора (11-14 m/s) и у просеку трају 12,3 дана у години, а најчешће у периоду од априла до августа и на њих отпада >30% укупне учесталости. Испаравање У анализи испаравања коришћени су подаци мерења на станицама у Ваљеву и Београду. Мерења испаравања вода на слободној воденој површини врши се помоћу Пише-овог апарата и максималне вредности су забележене у јулу и августу (220 mm), а минималне у децембру и јануару (20 mm). Са земљишта под ниским културама испаравање је највеће у јуну (158 mm), а најмање у јануару (18 mm) Хидрографске карактеристике терена Хидрографску слику лежишта "Тамнава-Западно поље" чине реке, речице и потоци сталног и повременог тока. Сви токови припадају сливу реке Колубаре, која протиче источно од лежишта. Река Колубара припада дунавском сливу. Једини стални површински ток у оквиру лежишта је река Кладница са правцем тока од југозапада према североистоку. Ток реке Кладнице има одлике мирне, тихе равничарске реке. Јаруге, као што је Дубоки поток и др. имају воде само у кишном периоду. Узводно од лежишта "Тамнава-Западно поље", на реци Кладници, између Паљува и Виша, подигнута је насута брана и формирано вештачко језеро у циљу заштите површинског копа од површинских вода. 67

70 Хидролошке карактеристике терена Као и хидрометеоролошке карактеристике сливног подручја Колубаре, са посебним освртом на њен доњи ток, детаљно су анализиране и хидролошке карактеристике реке Колубаре и њених притока и то : протицај, велике воде, мале воде и наноси, на основу чега је извршена анализа карактеристичних водостаја и протицаја реке Колубаре и њених притока у реону површинског копа. На станици у Дражевцу месечни протицаји се крећу : 10,6 m 3 /sec - најмањи, 22,6 m 3 /sec - просечни, 146 m 3 /sec - највећи. Сезонски протицаји не прате календарске сезоне, иако је водност приближно сезонског карактера. Најводније тромесечје је фебруар-април са учешћем од 42% од укупног годишњег протока, затим мај-јул са 26% учешћа, а најмаловодније тромесечје је августоктобар са 10%. Орографско-морфолошке карактеристике терена и хидролошки режим реке Колубаре и њених притока условило је увођење нових мерних станица на подручју самог лежишта, како би се добили што поузданији подаци за потребе регулисања речних токова Колубаре, Кладнице, Враничине и др. у циљу заштите површинског копа од површинских вода Истраженост лежишта У циљу одређивања групе и подгрупа лежишта извршена је детаљна анализа променљивости слојева угља и јалових прослојака у угљоносном слоју у погледу њихове дебљине и квалитативних карактеристика угља, као и анализа изменљивости целог угљоносног слоја. Према степену сложености геолошке грађе,а на основу ''Правилника о класификацији и категоризацији резерви '' лежиште "Тамнава-Западно поље" је сврстано у I групу, I и III подгрупу лежишта угља. На основу анализе грађе угљоносног слоја утврђено је да је у североисточном делу угљоносни слој хомогенији,са мало јалових прослојака, док у је осталим деловима лежишта угљоносни слој хетероген, интензивно раслојен, угаљ се смењује са слојевима глине и песка. На основу изложеног извршена је подела лежишта на подгрупе : североисточни део лежишта је сврстан у I подгрупу I групе, а остали делови лежишта у III подгрупу I групе. Категорије рудних резерви На основу степена истражености, густине истражних радова и укупне геолошке грађе лежишта "Тамнава-Западно поље" издвојене су резерве "А", "Б", и "C 1 " категорије, а по 68

71 Правилнику о максималним растојањима између истражних радова код одређених категорија за лежишта I групе, I и III подгрупе (чл ; чл. 32). Просторни положај и контуре свих категорија резерви ("А", "Б" и "C 1 ") приказане су на слици 12 Прорачун резерви Имајући у виду геолошке карактеристике лежишта (облик, димензије, карактер променљивости основних показатеља), примењени систем истраживања (врста, распоред и густина истражних радова) као и систем постојеће и будуће експлоатације, за прорачун резерви угља примењена је метода паралелних вертикалних профила. Прорачун резерви је урађен у складу са Правилником о класификацији и категоризацији резерви чврстих минералних сировина и вођењу евиденције о њима (Сл. лист СФРЈ 53/79), као и са другим важећим прописима. Према степену сложености геолошке грађе лежиште "Тамнава-Западно поље" је сврстано у I групу, I и III подгрупу лежишта угља,а на основу степена истражености, густине истражних радова и укупне геолошке грађе издвојене су резерве "А", "B", и "C 1 " категорије. Укупне геолошке резерве угља према Елаборату о резервама лигнита у лежишту "Тамнава-Западно поље" са стањем на дан године,које су оверене од стране надлежне комисије за утврђивање и оверу резерви минералних сировина министарства рударства и енергетике износе : t угља "А" категорије, t угља "B" категорије, t угља "C 1 " категорије, са просечним прорачунатим квалитетом: w sr =49,26% укупно t угља "А"+"B"+"C 1 " категорије, p sr =15,26% dte sr =7 361 kj/kg. Резерве угља у лежишту "Тамнава-Западно поље" обухваћене елаборатом зависно од могућности њихове експлоатације, разврставају се у билансне и ванбилансне резерве. У билансне резерве, су сврстане оне које се постојећом техником и технологијом могу рентабилно експлоатисати, а то су: све резерве "А" категорије у износу од t, све резерве "B" категорије изузев "блока" који се налази у североисточном делу у зони исклињења угљоносне серије у износу од t, све резерве "C 1 " категорије осим резерви које се налазе испод коте -4m (простор између профилских линија "122,5" и "103,75" у износу од t У ванбилансне резерве сврстане су оне које се због техничко -технолошких карактеристика, инсталисане рударске опреме и механизације, позиција трачних транспортера и формирања завршног водосабирника у јужној зони површинског копа не могу се рентабилно експлоатисати, а то су: резерве у крајњем североисточном делу лежишта-зона исклињења угљоносне серије ("B" категорија)у износу од t, резерве "C 1 " категорије које се налазе испод коте -4m у простору између профилских линија "122,5" и "103,75" у износу од t. 69

72 Прорачун резерви угља за део лежишта предвиђеном за откопавање у наредном петогодишњем периоду по ДРП-у извршен је у границама између профилских линија ОЕ на западу и PO на истоку; односно 157,5 на северу и 140 на југу. Укупне геолошке резерве предвиђене за експлоатацију у наредном петогодишњем периоду са просечним прорачунатим квалитетом износе: t. W sr =50,77% P sr =13,00% DТЕ sr =7605kЈ/kg. 70

73 OE Ogh OJ Olm OO Oqr P Pbc PE Pgh PJ Plm PO 162,5 160 I gr upa I podgr upa 157, , ,5 145 III I gr upa podgr upa 142, , , , , , , , ,5 100 L E G E N D A: Rezer ve "A" kat egor i je Rezer ve "B" kat egor i je Rezer ve "C " kat egor i je Gr ani ca r asl ojavawa ugq onosne ser i je 1 St awe r udar ski h r adova na ugq u god.- Слика 12. Категоризација резерви угља у лежишту Тамнава-Западно поље Геолошке карактеристике 71

74 * Geolo{ki stub Kolubarsko-tamnavskog basena je ura en na osnovu podataka OGK, list Obrenovac I Vladimirci I li~nih zapa`anja. ЈП ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ Геолошку грађу западног дела колубарског басена чине седименти палеозоика и мезозоика, као основно горје и ободне формације, док је сам басен изграђен од терцијарних и квартарних седимената.(слика 13) Слика 13. Геолошки стуб Колубарско-тамнавског басена 72

75 Геолошка грађа П.К."Тамнава-Запад" има основне елементе геолошке грађе колубарског басена, а посебности су диктиране положајем у басену. У грађи лежишта учествују палеозојски шкриљци, као основа терцијарног басена, неогени седименти као основна испуна и квартарни седименти са завршним чланом седиментације у басену. Плиоцен, односно понтски кат, представља најважнији стратиграфски члан, носилац је продуктивних хоризоната у басену. Геолошку грађу терена П.К."Тамнава-Запад" чине: Плиоцен (горњи понт) -песак( l 2 1p ), Плиоцен -угљена серија Плиоцен (горњи понт)-алеврити( l 2 1a) и песак ( 2 1p Квартарни седименти-глине(q 2 gl), алувијални пескови и шљункови (Q 2 pš) и терасни пескови и шљункови (Q 1 pš). Подински део продуктивне формације представљен је кластичним седиментима, песковима горњег понта, док кровину чине углавном глиновито песковити алевритски седименти горњег понта и седименти квартара-шљункови, пескови и глине. Угљена серија се јавља у виду јединственог слоја или такозваног главног угљеног слоја док је на овом простору горњи угљени слој еродован. Главни угљени слој у северном делу поља је представљен јединственим слојем који је у изданачкој зони нешто тањи, док се идући ка југу поља јављају у почетку танки прослојци глине у угљу, који потом све више задебљавају и прелазе у класичне слојеве. Главни угљени слој се прво одваја на два дела који убрзо прелазе у два засебна нивоа: Нижи ниво главног угљеног слоја и виши ниво. Нижи ниво угљеног слоја је његов подински (старији) део који је представљен једним простим слојем, а ређе по два до три засебна слоја. Виши ниво, такође из јединственог слоја се рашчлањује на више па чак и десетак. Квалитет угља Најважније показатеље квалитета, поред геолошких параметара о дебљини угљених слојева, њиховим димензијама и унутрашњој структурној грађи представљају и његове хемијске и физичке карактеристике добијене лабораторијским испитивањима, а изражене преко садржаја влаге, пепела, калоричне вредности (горња и доња), као и осталих параметара добијених из техничких и елементарних анализа, односно хемијских анализа пепела и анализа његове топивости. Средње вредности параметара квалитета угља у лежишту "Тамнава-Западно поље" добијених техничким, елементарним и хемијским анализама дате су у табели 17 73

76 Табела 17 Средње пондерисане вредности параметара квалитета у лежишту по врстама анализа Техничка анализа угља Влага ( ) 49,26 Пепео ( ) 15,26 Сумпор укупан ( ) 0,40 Сумпор у пепелу ( ) 0,22 Сумпор сагорљив ( ) 0,18 Кокс ( ) 30,11 C-фиx ( ) 13,87 Испарљиве материје ( ) 20,97 Сагорљиве материје ( ) 34,68 Горњи топлотни ефекат (кј/кг) Доњи топлотни ефекат (кј/кг) Елементарна анализа угља Угљеник ( ) 21,08 Водоник ( ) 2,30 Сумпор сагорљив ( ) 0,21 Азот+Кисеоник ( ) 10,39 Хемијска анализа пепела SiО 2 ( ) 55,77 Fe 2 О 3 ( ) 4,22 Al 2 О 3 ( ) 24,09 CаО ( ) 7,01 MgО ( ) 2,48 СО 3 ( ) 4,10 P 2 О 5 ( ) 0,12 ТiО 2 ( ) 0,72 Nа 2 О ( ) 0,56 К 2 О ( ) 1,05 Анализа топивости пепела Почетак синтеровања ( C) 962 Тачка омекшавања ( C) Тачка полулопте ( C) Тачка разливања ( C) Лабораторијска испитивања и статистичка обрада добијених података указују на чињеницу да се лигнит лежишта "Тамнава-Западно поље", одликује релативно ниским садржајем пепела (посебно у источном делу лежишта), ниским процентом сагорљивог сумпора, док је укупна влага прилично висока (општа карактеристика колубарског лигнита). Поред тога лигнит садржи прилично висок проценат кисеоника са азотом, па се може закључити да исти припада групи млађих лигнитских угљева. Поред досад наведених вршена су и микроскопска испитивања минералошкопетрографског састава угља, што уз хемијска испитивања даје далеко потпунију слику о квалитету угља. 74

77 4.1.2.Опис физичких промена терена Измена постојећег визуелног идентитета простора Утицаји рударских активности на пејзаж биће значајни, узимајући у обзир топографске промене, промене у дренирању простора и вегетацији, што ће директно утицати на изглед подручја и лепоту пејзажа. Дуготрајни утицаји (више од 20 година) и само делимична обнова која се може постићи, додатно појачавају интензитет утицаја. Последица рударских активности на ПК Тамнава-Западно поље биће уништење постојеће вегетације у контури копа. Стопа заузимања земљишта за време рударских активности износи око 60 hа годишње.око 950hа земљишта,које је тренутно у употреби,промениће начин коришћења ради експлоатације налазишта угља до 2010.године.Захваћено земљиште укључује земљиште за становање,пољопривредно земљиште и природна станишта,као што су шуме,мочваре и ливаде. Вегетација на овом подручју биће уништена, док ће горњи слој који ће се помешати са откривком и изгубити своју грађу, минералне састојке и залихе семена. Са напретком рударских активности, откопани делови, северно од активног фронта рудника, биће обновљени уз помоћ одлагања откривке и отпадног материјала и рекултивисани у циљу обнављања целокупног еколошког биланса подручја. Одређене мере за ублажавање биће развијене да би се осигурало обнављање биолошког и пејзажног карактера подручја кроз очување горњег слоја тла, садњу домаћих биљних врста и стварање језерских и речних приобалских врста шумских станишта, који би одразили постојећу разноликост врста. Временски период за враћање земљишта у претходно стање износи око 10 до 15 година, али се овај период може још додатно продужити да би омогућио поновно формирање посађење вегетације Измештање и регулација речних токова На простору Рударског басена Колубара је веома развијена хидрографска мрежа. Река Колубара је главни водоток који, правцем југ-север, протиче кроз централни део Колубарског лигнитског басена односно преко лежишта угља и у коју се, у зони садашњих и будућих копова, са десне стране улива река Турија, (која протиче северним ободом експлоатабилног дела басена), Пештан и Лукавица (и притока Очага), а са леве стране река Кладница и Враничина. Приказ хидрографске мреже је дат на Слици

78 Слика 14. Приказ хидрографске мреже у широј зони колубарског угљеног басена Река Кладница је протицала преко пројектованог површинског копа Тамнава-Западно поље правцем југозапад-североисток и при томе у границама копа прихватала десну притоку Дубоки поток чији је највећи део слива управо у пројектованим границама копа. Дубоки поток протиче кроз пројектовано откопно поље правцем југ-север почев од јужне границе копа до близу северне границе где се уливао у Кладницу. Контрола поплавних вода реке Кладнице је у највећем обиму остварена активним мерама односно изградњом одговарајућих акумулација и ретензија. Потреба за потпуном заштитом површинског копа Тамнава-Западно поље од вода реке Кладнице (контролом и поплавних вода Дубоког потока и међуслива реке Калднице) постаје веома актуелна обзиром да се откопни фронт са севера приближава њеном природном кориту, а поплавне воде са међуслива озбиљно могу да угрозе рударске радове и опрему у њему. Може се закључити да се у наступајућем периоду мора и даље вршити сукцесивна али неодложна диспозиција водотокова,због даљег несметаног развоја постојећег површинског копа Тамнава-Западно поље. Само на тај начин се ослобађа простор за развој површинске експлоатације угља по потребној динамици и стварају услови да се лежиште до краја искористи на оптималан начин. Постојеће корито Кладнице од ушћа у стару Колубару до моста на путу Обреновац- Лајковац, је регулисано у претходном периоду поред ТЕ-ТО Колубара Б у укупној дужини од 2,75 km. Мере активне заштите од поплава Концепт заштите површинског копа Тамнава-Западно поље од спољних вода се базира на активној заштити копа од вода реке Кладнице изградњом ретензионих брана и формирањем одговарајућих ретензионих акумулација на реци Кладници и њеним притокама. Функција ових ретензија је потпуно или делимично заустављање 76

79 меродавних великих вода и редукција вршних протицаја поплавних таласа. Из предвиђених ретензија прикупљене воде би се контролисано испуштале или препумпавале у суседне сливове. Брана Паљуви Виш на реци Кладници на истоименом профилу, око 6 km узводно од западне границе површинског копа Тамнава-Западно поље је изграђена године, а нешто касније је и формирана акумулација. Брана је хомогено насута, са висином од темеља до круне бране од 15,75 m и дужином бране по круни од 760 m. Запремина бране је m 3, а до максималне коте износи 15,55*10 6 m 3. Простор за пријем поплавног таласа је од коте 110,95/112,70 до 113,16/114,00 и има запремину од 4,20*10 6 m 3. Према пројектованом режиму рада ова акумулација својим неприкосновеним (ретензионим) простором, који чини око половине укупног акумулационог простора,треба да прихвати компелтну запремину таласа стогодишње велике воде, дакле без преливања, а по неким ранијм прорачунима и таласа хиљадугодишње велике воде.пројектована намена акумулације, осим заштитне функције, је и да са корисном запремином од максимално 6,94*10 6 m 3, као резерва, покрије дефиците у водоснабдевању ТЕ ТО Колубара Б. Улога акумулације као резерве воде за водоснабдевање индустрије се операционализује преко изграђеног тунела пречника 2 m и дужине m, којим се воде из акумулације преводе у слив реке Враничине а затим коритом Колубаре доспевају на профил водозахвата за ТЕ Колубара А и ТЕ ТО Колубара Б. Ретензија Кладница као и цео систем за препумпавање вода у суседни слив реке Пљоштанице је изграђен године. Ретензија Кладница максималне запремине 5,15*10 6 m 3 контролише међуслив Кладнице између западне границе копа и профила постојеће акумулације Паљуви Виш укључујући леву притоку Кладнице, реку Стубленицу. Брана Кладница треба да прегради долину Кладнице на око 300 m узводно од уласка Кладнице у зону експлоатационог поља. Акумулациони простор има ретензиону функцију односно, она треба да прихвати, са слива који контролише, укупну запремину таласа великих вода хиљадугодишњег повратног периода. Прикупљена вода се затим препумпава црпном станицом капацитета (3*550) l/s, два потисна цевовода Ø1000 mm и Ø 350 mm дужине 900 m и везним каналом дужине m, одвела у слив реке Пљоштанице или алтернативно у северни ободни канал одводњавања по северној контури површинског копа Тамнава-Западно поље. Сагласно овом концепту брана није опремљена преливним органима. Изградњом акумулације Паљуви Виш и ретензије Кладница, обе на реци Кладници, које контролишу укупно око 107 km 2 слива Кладнице, уједно се контролишу поплавне воде које са западне стране гравитирају експлоатационом пољу Тамнава-Западно поље. Ови објекти међутим не контролишу целокупан слив Кладнице, односно не задржавају све воде са слива Кладнице које гравитирају копу Неконтролисани део слива Кладнице,после изградње ретензије Кладница је око 20 km 2 од чега је 12,4 km 2 слив Дубоког потока, десне притоке Кладнице, а око 7,6 km 2 слив потока Радовац такође десне притоке Кладнице и њен непосредни слив у границама експлоатационог поља. Са тог дела слива-међуслива воде гравитирају откопном фронту односно радној зони копа са рударском опремом у њему. Међуслив оријентационе површине 20 km 2, простире се управо у пројектованим границама откопног поља Тамнава-Западно поље и ивичним деловима око њега. 77

80 Концепција одбране радне зоне површинског копа Тамнава-Западно поље од вода са међуслива реке Кладнице Дубоког и потока Радовац, се у основи не разликује од усвојене концепције заштите копа од великих вода са главног слива Кладнице, до профила уласка у зону експлоатационог поља. Концепт заштите копа од вода поменутих водотока се ослања на њиховом потпуном прихватању, односно заустављању свих вода са слива при меродавном поплавном таласу. Другим речима, израђеним ретензијама дуж Дубоког потока и ретензије на потоку Радовац, прихватиће се целокупна количина воде која дотиче водотоцима при наиласку стогодишњег поплавног таласа. Конкретно, на Дубоком потоку су изграђене 3, а 1 је у фази израде, а касније после године, потребно је урадити још додатне 2 мале бране од којих би најнизводнија била у зони насеља Мали Борак (најближе могуће ушћу у Кладницу) како би се што више површине слива Дубоког потока контролисао. Изградњом ових преграда-малих брана, на Дубоком потоку у првој фази формиран је ретензиони простор запремина од m 3 до m 3 по ретензији и укупни нето ретензиони простор на сливу од m 3, што одговара запремини укупно дотекле воде са слива при поводњу стогодишњег повратног периода. На потоку Радовац урађена је једна преградна конструкција и ретензија. Изградња већег броја ниских брана, укупно 7 и то 6 на Дубоком потоку и једна на потоку Радовац, и формирање истог броја ретензија има оправдање из више разлога. Топографски услови дуж Дубоког потока и садашње стање насељености долине, омогућили су израду предвиђене четири бране и формирање ретензија са минималним последицама у смислу потапања значајних објеката као што су куће и домаћинства. Преграде и ретензије ће се са напредовањем откопног фронта ка југу (што значи истовремено и смањење сливне површине водотока) укидати сукцесивно, од најнизводније ка најузводнијој, уступајући простор рударским активностима чијој заштити од плављења ове ретензије и служе. У условима укидања тока Кладнице као природног реципијента за њене притоке на простору експлоатационог поља, као што је претходно наглашено, кључ решења заштите копа од вода Дубоког и потока Радовац је ретензирање (задржавање) вода ових водотока што даље омогућује њихово постепено (контролисано) испуштање или одвођење. Потпуно ретензирање вода омогућује једноставнији начин одвођења вода применом познатих елемената и опреме која је већ заступљена у одбрани 78

81 Слика 15. Пројектоване ретензије на јужним притокама реке Кладнице Одвођење вода, прикупљених у ретензијама, ће се разликовати кроз фазе, почев од садашњег стања које је специфично, па до краја експлоатационог века копа. Потенцијални реципијенти у које би се убацивале воде Дубоког и потока Радовац, су природни водотоци који су у близини површинског копа Тамнава-Западно поље. То је пре свега ретензија Кладница, затим река Колубара и њена притока поток Скобаљ. Систем за препумпавање вода непосредног слива Кладнице, Дубоког потока и потока Радовац(пумпни агрегати са пратећом опремом), би се као мобилни систем кроз време и при укидању најнизводније ретензије у низу, преместио на следећу узводну ретензију а цевоводи би се по сличном принципу премонтирали и усмерили ка најближем и најповољнијем реципијенту јер је предвиђено да се већина цевовода монтира и води надземно по површини терена, како се то ради и код одводњавања копа. Изузетак у том смислу чини цевовод којим се преводи вода у поток Скобаљ, који се укопава јер се налази ван јужне границе експлоатационог поља, пролази кроз пољопривредно земљиште и биће у функцији више деценија Измештање и изградња путева и остали грађевински радови При пројектовању се водило рачуна о коришћењу већ постојећих путних праваца и постојеће коловозне конструкције, као подлоге новој коловозној конструкцији. Зависно у каквом се стању налазе путни правци, тако је и следило техничко решење и сума инвестиционог улагања. 79

82 Путни правци су пројектовани тако да обилазе површинске копове, а да се преко њих врши прилаз са свих страна на најбољи начин. Према Инвестиционом програму изградње површинског копа Тамнавски копови- Западно поље из године предвиђена је израда следећих путева, који спадају у грађевинске објекате нискоградње: пут Паљуви-Радљево-Бргуле, пут Паљуви- Скобаљ, пут Радљево-Мали Борак, пут Радљево-Уб, пут Скобаљ-Вреоци, пут Паљуви-Јабучје, приступни пут око језера Паљуви Виш, пут Паљуви-језеро Паљуви Виш, путеви до објеката-дужине 3 km, пут од монтазног плача до усека одводњавањадузине 0,6 km, пут на граничи Iсточно поље-западно поље и пут по западном ободу копа. До сада су урађени сви путни правци предвиђени поменутим Инвестиционим планом, осим пута Паљуви-Јабучје у дужини од 7 km (деоница од Виша до Радљева) и пута Јабучје-Скобаљ у дужини од 7 km (овај пут се ради испод јужне границе копа, пре него што се рударским радовима пресече пут кроз Мали Борак). Трасе за транспорт багера Након завршетка монтаже новог БТО система, транспорт багера и одлагача вршиће се кроз сам површински коп, будући да су на траси која пролази кроз усек (транспортери СУ линије) већ изграђени грађевински објекти. За израду трасе користиће се помоћна механизација за израду и стабилизацију трасе као и багери дреглајни. За ову операцију нису предвиђена инвестициона улагања већ ће се користити сопствена опрема. Објекти превентивног и текућег одржавања Будући да је планирано обједињавање службе одржавања за све копове западног дела колубарског басена, као и да на простору површинског копа постоји изграђена комплетна инфраструктута и велике површине објеката за одржавање и складиштење, потребно је извршити пренамену одређених објеката, као и изградити радионицу за теренска возила. Објекти друштвеног стандарда На површинском копу Тамнава-Западно поље потребно је изградити Контејнерско насеље, предвиђено за смештај радника из радних јединица БТО и БТД система, као и из јединице за припремне радове, који раде у четири смене. За насеље је потребно набавити 29 канцеларијских контејнера и то 12 трособних, димензија 9,25*2,50 m и 17 двособних, димензија 6,25*2,50 m, за смештај надзорнотехничког особља, као и 20 гардеробних за пресвлачење радника. Сви контејнери требају бити постављени на армиранобетонским подестима У оквиру насеља потребно је изградити два мокра чвора са тушевима који ће бити повезани са гардеробним контејнерима тако да постоји топла веза између гардероба и тушева, септичка јама за прихват отпадних вода, котларница за грејање комплетног насеља, портирница у оквиру које је предвиђена и телефонска централа и систем соларног загревања воде за туширање. У централном делу насеља потребно је изградити монтажно-демонтажне дистрибутивне мензе за исхрану радника, димензија 11*18 m у оквиру које се налази и прозивница са чекаоницом. У оквиру насеља треба изградити и саобраћајнице-приступни пут са паркингом. 80

83 Сама изградња контејнерског насеља биће подељена је у две фазе. У првој фази изградиће се инфраструктура (водоводни и канализациони развод са септичком јамом, машинске и електроинсталације, путеви), један мокри чвор, армиранобетонски подести за контејнере, портирница и котларница.док ће у другој фази бити изведени сви остали радови. Грађевински објекти високоградње Грађевински објекти високоградње обухваћени поменутим Инвестиционим програмом сврстани су у три групе, и то у објекте за прераду и утовар угља и депонија, индустријске објекте и остале објекте. У прву групу спадају галерије транспортних трака које прихватају угаљ и допремају га до постројења за дробљење и утовар у вагоне. За потребе депоновања угља предвиђена је изградња доњег и горњег строја железничког колосека за машину за одлагање и утовар угља. У другу групу објеката спадају: аутогаража са радионицама, проширење булдозерске радионице. У индустријском кругу у Каленићу доградиће се механичарска радионица, гардероба и ресторан за раднике, изградња диспечерског центра са радионицама за одржавање ТК уређаја, магацин на монтажном плацу Од објеката капиталног ремонта предвиђена је изградња II фазе проширења Централни ремонт у Вреоцима, ковачница. Овим програмом је предвиђена изградња погона за регенерацију и оправку гумених трака Универзал у Великим Црљенима. Предвиђено је да се изради објекат Ваљаре трафостаница, топлотна подстаница и компресорска станица складиште лепкова и сва пратећа инфраструктура. У објекте за обављање капиталног ремонта спада и погон за оправку електромотора у Лајковцу У остале објекте сврстани су: помоћни објекти за текуће одржавање, снабдевање становништа пијаћом водом, стамбена изградња 500 станова, смештај инвеститорске групе изградња посебног објекта, на језеру Паљуви Виш предвиђена је изградња контролне станице, изградња погонске зграде, проширење зграде електрорачунарског центра у Лазаревцу. 4.2.Кратак приказ самог технолошког процеса,тј. извођења пројекта Отварање П.К. "Тамнава-западно поље" је започело године израдом усека отварања-одводњавања са северне стране. Овај површински коп је првобитно био намењен за потребе снабдевања угљем будуће термоелектране Колубара Б (инсталисане снаге у првој фази 2x350 MW. Како због познатих разлога ова електрана још увек није изграђена, угаљ са овог површинског копа се користи за потребе термоелектране Никола Тесла (инсталисане снаге 2x620 MW). Откопавање откривке врши се са два система: I БТО систем чине: Роторни багер SRs /5, транспортери са траком B=2000 mm, и одлагач A 2 Rs-B 8500x60. II БТО систем чини: Роторни багер SchRs /6 и самоходни транспортер BRs 1600 (28+50)x15, транспортери са траком B=1600mm, и одлагач АRs (BRs) 1600 (28+50)x17. 81

84 Откопавање угља врши се са два система: I БТД систем чине: Роторни багер SchRs /6 и транспортери са траком B=1600mm. II БТД систем чине: Ведричар ЕRs 1000/20 и самоходни транспортер BRs 1400 (37+50)x16, као и роторни багер SchRs /6 и самоходни транспортер BRs 1600 (17,5+32,5)x15, који раде поред транспортера са траком B=1600mm. Утовар угља, са етажних транспортера I и II БТД система, врши се, преко расподелних станица, на сабирни транспортер B=2000mm који транспортује угаљ до дробилане. Утовар међуслојне јаловине, из угља, се преко истих расподелних станица врши у транспортер за међуслојну јаловину B=1600mm,који је постављен паралелно са сабирним транспортером за угаљ, и који транспортује међуслојну јаловину на унутрашње одлагалиште. Одлагање међуслојне јаловине врши се одлагачем АRs (BRs) 1600 (28+50)x17. Производња на површинском копу Тамнава-Западно поље, од почетка радова, по системима, приказана је у табели18. Табела 18. Производња на површинском копу Тамнава-Западно поље, од почетка радова, по системима Година I БТО (m 3 ) II БТО (m 3 ) I БТД ( t ) II БТД( t ) Међ. јалов.( m 3 ) Укупно Средином године очекује се транспорт нове механизације, са монтажног плаца, на II БТО систем, као и монтажа нових транспортера са траком B=2000mm. Од средине године II БТО ће чинити: Роторни багер SchRs /3, транспортери са траком B=2000mm, и одлагач A2Rs-B 8500x60. Механизација која је радила на II БТО систему ће прећи да ради на II БТД систем, уместо роторног багера SchRs /6 и самоходног транспортера BRs 1600 (17,5+32,5)x15, који одлазе на површински коп Велики Црљени. Бивши одлагач АRs (BRs) 1600 (28+50)x17 одлази да ради, као самоходни транспортер, на I БТД систем. Динамика производње угља, откопавања откривке и међуслојне јаловине, као и квалитет угља до 2012 године, приказана је у табели бр

85 Табела бр.19. Динамика производње угља, откопавања откривке и међуслојне јаловине, као и квалитет угља, од године Година Откривка Међ. Укупно Квалитет Угаљ К m 3 x 10 6 t x 10 6 јаловина јаловине о К у m 3 x 10 6 m 3 x 10 6 m 3 / t m 3 W P DТЕ / t % % кј/кг Вертикална подела на етаже у складу са могућностима хомогенизације угља Зависно од моћности откривке и угљене серије, геотехничких карактеристика откривке и угља, као и технолошких могућности заступљене опреме за масовну експлоатацију извршена је вертикална подела лежишта у завршним контурама површинског копа. На откривци су пројектоване две етаже, односно два БТО система. На оба система биће ангажован по један роторни багер. На I БТО систему ће радити роторни багер SRs /5 + VR. На II БТО систему ће, до средине године, радити роторни багер SchRs /6 у тандему са самоходним транспортером BRs 1600 (28+50)x15. Од средине године на II БТО систем ће доћи да ради роторни багер SchRs /3 (са монтажног плаца). Њихове карактеристике омогућавају откопавање откривке до кровине угљене серије, динамички усклађено са потребном динамиком откопавања угља (Слика 16 Вертикална подела на откопавању угља и међуслојне јаловине приказана је на Слици 17 За откопаваље угљене серије, такође, су пројектоване две етаже, односно, два БТД система. На I БТД систему ће радити роторни багер SchRs /6, а на II БТД систему ће радити роторни багер SchRs /6 са BRs 1600 ( )x15 и ведричар ERs 1000/20 са BRs 1400 (37+50)x16. Од године на откопавању угљене серије су пројектоване три етаже, односно, три БТД система. На I БТД систему ће радити роторни багер SchRs /6 са BRs 1600 (28+50)x17. На II БТД систему ће радити роторни багер SchRs /6 са BRs 1600 (28+50)x15. На III БТД систему ће радити ведричар ERs 1000/20 са BRs 1400 (37+50)x16. Одлагање откривке на I БТО систему ће се вршити одлагачем A 2 Rs-B 8500x60 у дубинском и висинском раду. У висинским блоковима ће се формирати касета за гипс и касете за шљаку, пепео и карбонатни муљ (нус производи будуће ТЕ Колубара Б). Одлагање откривке на II БТО систему ће се вршити преко одлагача ARs (BRs) 1600 (28+50)x17, до средине године. Од средине на II БТО систем ће доћи нови одлагач A 2 Rs 8500x60 (са монтажног плаца). Од средине године знатно ће се повећати количина међуслојне јаловине у угљу. Одлагање међуслојне јаловине ће се вршити преко одлагача ARs (BRs)1600 (28+50)x17, у дубинском раду на подину у источном делу површинског копа. У години одлагалишни транспортер за међуслојну јаловину ће се поставити на подину, а одлагач ће радити дубински и висински, и представљати потпору за одлагалишне етаже I и II БТО система. 83

86 Слика 16 Вертикална подела на откривци Слика 17. Вертикална подела на угљу и међуслојној јаловини Технолошка шема откопавања угља и откривке и одлагања јаловине приказана је на Слици 18. Процентуални однос међуслојне јаловине и угља по етажама на западном делу површинског копа приказан је у Табели 20. Табела 20. Процентуални однос међуслојне јаловине и угља-запад Багер Јаловина (%) Угаљ (%) SchRs 630 (1) SchRs 630 (2) SchRs 630 (3) ЕRs Према источној страни копа однос угља и јалових прослојака се смањује.сагласно вертикалној расподели,односно висинама откопавања овај однос је приказан у Табели 21. Табела 21. Процентуални однос међуслојне јаловине и угља-исток Багер Јаловина (%) Угаљ (%) SchRs 630 (1) SchRs 630 (2) SchRs 630 (3) ERs Напредовањем ка југу повећавају се масе међуслојне јаловине, тако да од године износе око 11*10 6 m 3, да би после године достигле преко 12*10 6 m 3 годишње 84

87 Сл.18 Технолошка шема откопавања угља и откривке и одлагања јаловине 85

88 Одводњавање копа Задатак заштите радне фигуре површинског копа Тамнава-Западно поље од површинских и подземних вода је да у функцији динамике рударских радова, обезбеди нормалне услове рада, према пројектованој технологији откопавања и транспорта јаловине и угља, као и одлагања. За заштиту копа од површинских и подземних вода примењују се стандардни објекти одводњавања: бунари, канали, водосабирници, цевоводи и пумпне станице. Заштита копа од подземних вода у кровини угљене серије (алувијални и терасни шљункови) спроводи се контролисаним прихватом ових вода у етажне канале и спровођењем до водосабирника. Заштита копа од подземних вода у међуслојним песковима врши се израдом дренажних канала са водосабирником. Технички опис одбране копа од површинских вода Концепцијско решење заштите од површинских вода се третира као заштита од: а) површинских вода са околног подручја б) површинских (атмосфеских) вода које се директно излучују у радно подручје копа а) Заштита од површинских вода са околног сливног подручја Заштита копа од површинских вода које се сливају са околног подручја, тј. са западне и северозападне стране изводи се постојећим ободним каналом, који се простире дуж северозападне стране и западне границе копа. Овај канал има двоструку улогу. Осим, преузимања вода које пристижу из ретензије Кладнице, врши прихват свих вода које гравитацијски пристижу са подручја западно од канала. На уском подручју између канала и границе копа, количине воде које се формирају услед атмосферских падавина су релативно мале, тако да се одбрана од тих вода врши унутар границе копа. Заштита копа од површинских вода које се сливају са јужне стране изводи се ретензијама на Дубоком потоку. Део вода које гравитирају ка копу са овог сливног подручја морају се прихватити тако да су се створили услови за формирање водосабирника(вс-3 и ВС-4) Вода се из водосабирника одводи преко система пумпи и цевовода у ретензију Кладница и ретензију II (Дубоки поток). б) Заштита од површинских (атмосфеских) вода које се директно излучују у радно подручје копа Вода која се током падавина директно излучује у радно подручје копа гравитира ка најнижим тачкама, тако да су се створили услови за формирање водосабирника у подини ( ГВС и ВС-1 ). Из ових водосабирника вода се испумпава преко система пумпи и цевовода у ретензију Кладница-старо корито реке Кладнице. На кровини другог угљеног слоја указаће се потреба за формирањем водосабирника ВС-2. Из овог водосабирника вода се испумпава преко система пумпи и цевовода у постојећи канал са источне стране копа а као крајни рецепијент река Колубара. У Табели 22 приказани су објекти одводњавања по годинама. 86

89 Табела 22. Објекти одводњавања по годинама јекат назни али зни али 20000м 3 /3852м 3 /дан =5,2 дана 14000м 3 /3852м 3 /дан =3,6 дана 18000м 3 /3852м 3 /дан =4,6 дана 10000м 3 /3852м 3 /дан =2,6 дана 10000м 3 /3852м 3 /дан =2,6 дана 20000м 3 /3852м 3 /дан =5,2 дана 20000м 3 /3852м 3 /дан =5,2 дана 16300м 3 /3852м 3 /дан =4,2 дана 18000м 3 /3852м 3 /дан =4,6 дана 10000м 3 /3852м 3 /дан =2,6 дана 21000м 3 /3852м 3 /дан =5,4 дана 20000м 3 /3852м 3 /дан =5,2 дана 20000м 3 /3852м 3 /дан =5,2 дана 18700м 3 /3852м 3 /дан =4,8 дана 20000м 3 /3 =5,2 дана 20000м 3 /3 =5,2 дана 20700м 3 /3 =5,3 дана Д к1 Д к2 Д к3 Д к3 Д к3 Д к1 Д к3 Д к2 Д к3 Е к1 Е к2 Е к3 Е к4 Е к1 Е к2 Е к3 Е к1 Е к2 Е к4 Е к1 Е к2 Е к4 Е к1 Е к2 Е к4 87

90 Технички опис одбране копа од подземних вода На основу детаљне анализе природних услова на истражном подручју, констатовано је да је целокупно подручје веома комплексно у смислу одводњавања. Издвојена су три хидрогеолошка колектора: кровински, међуслојни и подински. Заштита копа од подземних вода подинског хидрогеолошког колектора а) Одводњавање Заштита копа од подземних вода подинског хидрогеолошког колектора у I зони наглог залегања подинских пескова (у две линије бунара) Заштита копа од подземних вода подинског хидрогеолошког колектора у II зони благог пада подинских пескова (усецима) б) Предодводњавање ( у четири линије бунара) Заштита копа од подземних вода међуслојног хидрогеолошког колектора а) Одводњавање (у две линије бунара 1 и 2) б) Предодводњавање ( у линијама бунара 3,4,5 и 6) Заштита копа од подземних вода кровинских хидрогеолошких колектора а) Одводњавање ( у линији бунара 2) б) Предодводњавање ( у линијама бунара 3,4,5 ) Заштита копа од подземних вода кровинских хидрогеолошких колектора у зони ретензије Кладнице а) Дренирање унутрашњег одлагалишта б) Објекти одводњавања,реципијенти : Дренажни бунари Усеци одводњавања Водосабирници и црпне станице Цевоводи Напомена: Детаљан опис Заштите ПК "Тамнава Западно поље" од подземних вода дат је у Техничком Пројекту Заштите ПК" Тамнава -Западно поље" од подземних вода у књизи I : Концепт заштите копа од подземних вода, рађен од стране Института за водопривреду "Јарослав Черни" 2008 године. Објекти депоновања,дробљења и утовара угља Постројење за прераду и припрему угља (дробљење, складиштење, класирање и утовар) саставни је део енергетског комплекса Тамнава, израђено је приликом изградње копа Тамнава-Источно поље. Налази се на крајњем северу површинских копова Тамнава и лоцирано је између два технолошка комплекса површинских копова Тамнава-Источно поље и Тамнава-Западно поље, са једне стране и ТЕНТ са друге стране, односно будуће ТЕ-ТО Колубара Б. Транспортером ознаке СУП ово постројење 88

91 повезано је са системом транспортера ознака СУ којим се одвози угаљ са површинских копова. Постројење има следећи задатке: пријем угља са површинских копова Тамнава-Источно поље, Тамнава- Западно поље и у перспективи са поља Велики Црљени, односно Јужног поља, расподела ровног угља на депонију, дробљење или издвајање комадног угља за широку потрошњу, дробљење ровног угља предвиђеног за термоелектране на крупноћу 100% -30 mm, складиштење ровног угља на депонију како би се омогућио несметан рад површинских копова у случају застоја на дробилани и снабдевање дробилане угљем у случају застоја на површинским коповима, депоновање издробљеног угља и складиштење у бункере и утовар у железничке вагоне којим се транспортује до објеката ТЕНТ-А у Обреновцу или перспективно ка ТЕ-ТО Колубара Б, издвајање комадног угља за потребе широке потрошње, мерење масе угља, издвајање металних предмета из угља који се усмерава ка термоелектранама. У постројењу за дробљење постоји изграђен систем за узорковање и скраћивање узорака у циљу контроле квалитета испорученог угља за термоелектране. У лабораторији погона, на узетим репрезентативним узорцима, одређује се квалитет испорученог угља за термоелектране. Организација рада на експлоатацији откривке и угља и у преради угља Предвиђена радна снага Инвестиционим програмом из године је дата у Табели 23. Табела 23. Радна снага предвиђена Програмом из Редни Радна јединица број Број радника 1. I БТО систем II БТО систем I БТУ систем II БТУ систем Припремни и помоћни Превентивно машинско Превентивно електро Управа ООУР 125 Укупно 1567 Организација рада на површинском копу Тамнава-Западно поље задржаће највећим делом постојећу структуру уз неопходне реорганизације у циљу повећања ефикасности рада. Највећа измена односиће се на систем одржавања опреме који ће бити организован као јединствени за цео западни део басена. Режим рада на површинском копу биће организован у три смене по четворобригадном систему. Оваква организација се до сада показала као добра, јер је са њом постизано високо временско искоришћење опреме. 89

92 Организација рада на површинском копу биће извршена тако да управљање и надзор над процесом производње и управљања врши истим особљем, док ће се процес дугорочног планирања, финансијско-економска, правна, геолошка, служба заштите набавно магацинска служба бити организована на нивоу предузећа (Површински копови). Процес одржавања, прераде, као и управљања квалитетом угља биће заједнички за копове који ће радити у западном делу басена (од године Велики Црљени и Тамнава-Западно поље). Укупно је 768 радника на системима, плус 15 радника на СУП и СУ линији. Смањење радне снаге може се остварити променом система одржавања, тј. централизовањем сменских бравара и електричара и стварањем мобилних интервентних група. Садашњи систем превентивног одржавања је прегломазан. Такође, рационализација радне снаге може се остварити комплетном аутоматизацијом процеса и модернизацијом транспортера чиме ће престати потреба за руковаоцима погонских станица. 4.3.Сировине и продукти Утврђивање норматива утрошка материјала и енергије Потрошња нормираног материјала (дизел гориво, бензин, маст, разне врсте уља, електрична енергија и друго) одређени су на основу вишегодишњег праћења потрошње овог материјала на површинским коповима Рудаског басена Колубара и остварене производње, планираног повећања производње и дужине транспорта, као и упоређивањем са оствареним нормативима на копу сличног капацитета и коефицијента откривке-поље Д. Биланс опасних материја дат је у прилогу студије. На БТО системима биће ангажовано више транспортера због ширења фронта радова, односно повећаће се дужина транспорта у просеку за око m по систему. На БТД систему дужина транспорта бити већа за 3 нова транспортера дужине око m. Обзиром да на коповима постоје подаци у укупној потрошњи нормираног материјала за (маст, редукторско уље, остале врсте уља, ужад) за и годину, рачунање нормираног материјала вршено је на основу количина потрошеног материјала и остварене производње. Норматив потрошње електричне енергије рачунат на основу техничких карактеристика инсталисане опреме (инсталисане снаге), као и на основу повећања потрошње због нових потрошача, као и повећаног обима радова на одводњавању. Подаци за потрошњу дизел горива и бензина су дати на нивоу копова а норматив је срачунат на основу остварене производње и односа ангажовања механизације на БТО и БТД систему (искуствени подаци пројектаната), као и искустава са сличних копова. Потрошња нормираног материјала прорачунате су и сведене на јединичну количину материјала на t откопаног угља (Табела 24.), односно m 3 откопане јаловине (Табела 25.). 90

93 Табела 24 Нормативи материјала и енергије на производњи угља Ред. Назив Јединица Норматив на Цена бр. материјала мере 1000 t ( /јед) 1 Редукторско уље l 3, Остала уља I 1,0 3 3 Масти kg 1, Дизел гориво I Бензин I Електрична kwh енергија 7 Ужад kg 1, Каблови kg 0, Гумена трака m 0, Резервни делови kg 2, Засторни материјал 12 Остали потрошни материјал m 6 1,0 1 kg 2, Табела 25. Нормативи материала и енергије на производњи откривке Ред. Назив Јединица Норматив на Цена ( /јед) бр. материјала мере 1000 m 3 1 Редукторско уље I Остала уља l Масти kg Дизел гориво I Бензин I Електрична kwh енергија 7 Ужад kg Каблови kg Гумена трака m Резервни делови kg Засторни материјал 12 Остали потрошни материјал m kg

94 4.4.Начин коришћења природних ресурса,посебно необновљивих или оних који се тешко обнављају(земљиште-посебно неизграђено или пољопривредно; вода,минералне сировине камен, шљунак, песак; шуме-дрвена грађа;енергија и други ресурси),са освртом на могуће заузимање нових површина Проблематика заузимања површина потребних за изградњу површинског копа као и свих пратећих садржаја који су неопходни за функционисање експлоатације угља представља један од битних параметара меродаван за дефинисање односа пворшинског копа и животне средине.овај процес је неизбежан о чему је већ било речи у предходним поглаљима.велике површине углавном пољопривредног земљишта са обиљем воћњака,ливада,шума промениће своју намену.природни ресурси са подручја налазе своју примену у разним областима, каква је дрвно прерађивачка индустрија,грађевинарство,опекарска индустрија,производња цемента идруго. 4.5.Анализа других утицајних фактора пројекта на животну средину,са посебним освртом на кумулативни ефекат са већ постојећим,или планираним активностима на локацији подаци о могућем,или већ присутном,прекорачењу стандарда животне средине на изабраној локацији Развој интензивне експлоатације лигнита у отвореним коповима колубарског басена, као и развој прерађивачких и термоенергентских капацитета на бази тог лигнита заслужан је за снажан индустријско-економски развој Србије током 60-тих и 70-тих година, али је истовремено изазвао и велике, већином, негативне промене у свим сегментима животне средине колубарског подручја. ЕПС је од почетка свог организовања показала интерес за очување и унапређење животне средине у колубарском басену. Међутим, и поред настојања надлежних привредних и државних субјеката, на том подручју је дошло до знатне деградације животне средине, повећаног степена загађености земљишта, вода и ваздуха, чији се утицај осећа и на ширем простору. С обзиром на разноврсност и сложеност проблематике развоја енергетике и заштите животне средине у последње две деценије су урађене бројне студије и анализе животне средине од стране више научних институција, факултета, пројектантских организација и експерта, које су превасходно биле усмерене на проблематику развоја нових производних капацитета и њиховог утицаја на животну средину. Поред тога, били су извршени бројни студијско-истраживачки радови, као на пример: израда катастра загађивача, мерења квалитета животне средине, развој систематизованог мониторинга животне средине и други. Резултати тих истраживања показали су да је могуће успоставити један интегрални информациони систем о животној средини на подручју РБ "Колубара", али до данашњег дана такав систем није остварен у пракси. Развој РБ "Колубара" знатно је допринео друштвено-економском развоју подручја. Међутим, рударски радови, те обим и ефикасност коришћења лигнита у рударскоенергетско-индустријском комплексу РБ "Колубара ", главни су извор негативних промена у животној средини подручја, са одређеним утицајем и на шире окружење. Основни еколошки поремећаји на подручју настали су утицајем рударских радова на природне екосистеме, а посебно на пољопривредне и шумске екосистеме. Динамика површинске експлоатације лигнита од 50-их година прогресивно је уништавала 92

95 квалитетно пољопривредно земљиште које се налази изнад лигнитских лежишта, истовремено мењајући морфолошке, хидролошке и друге карактеристике простора. Енергетско-индустријски комплекс, има еколошку димензију која се испољава као загађивање ваздуха, земљишта, површинских и подземних вода, термално оптерећење средине, емисије буке, итд. Рударско-индустријски развој подручја подстакао је развој насеља и инфраструктурних система, али и конфликт између рударства и постојећих, инфраструктурних, водопривредних и других објеката који се налазе у зонама површинске експлоатације. Оцена стања животне средине заснива се на анализи узрочно-последичног ланца промена животне средине. У анализи су коришћене релевантне информације о карактеристикама технолошких процеса који се примењују у РБ Колубара, укључујући и спроведене мере заштите животне средине; подаци о резултатима мерења појединих параметара квалитета животне средине, одређени подаци о простору и друге информације од значаја за предмет овог пројекта. Поред површинских копова и ТЕ загађивачи су "Колубара-Прерада" "Ксела Србија", "Колубара-Метал","Колубара-Универзал". "Колубара-Прерада"-Вреоци, врши прераду и оплемењивање ровног угља са површинских копова поља Д. Добијени угаљ је намењен индустрији и широкој потрошњи, као и за снабдевањете. Мокра сепарација прерађује око t/год. лигнита. Технологија обухвата процесе чишћења угља у тешкој средини, затим сушење и класирање. Као отпадни производи из ових процеса јављају се јаловина (око t), која се одлазе на депонију и отпадне воде са већим концентрацијама неорганских и органских материја, које се одводе у постројење за пречишћавање. Примарним третманом отпадних вода сушаре врши се одвајање чврсте од течне фазе, а добијени муљ угљене прашине користи се у ТЕ и на комерцијалном тржишту. Прелив из таложника води се даље у постројење за пречишћавње отпадних вода. Из сушаре се емитује око 410g/h H 2 S; 108g/h SО 2 ; 23g/h NОH; 38g/h фенола; 1,82kg/h чврстих честица и др. У оквиру Колубара-Прераде, Топлана производи топлотну енергију (технолошку пару) која је потребна у погону сушаре и гас бетона а користи се и за грејање индустријског круга, стакленика и Лазаревца. Топлана има два генератора паре, укупног капацитета 140t/h а потрошњу лигнита од 63,2 t/h. Према резултатима мерења, из Топлане се емитује у ваздух до 42 kg/h угљен моноксида, од 298 до 322 kg/h сумпор диоксида, 34 до 72kg/h азотних оксида и од 0,525 до 1,970t/h чврстих честица. Одвод димних гасова врши се преко електрофилтра за одвајање пепела ( 98% ), а затим кроз армирано-бетонски димњак висине 80m, пречника 3m. Пепео и шљака се мешају са водом (1:8) и хидраулички се транспортују на депонију, површине 54 хектара, у Јунковцу. 93

96 Отпадне воде из топлане придружују се осталим отпадним водама из погона прераде и подвргавају се третману у постројењу за пречишћавање. Поред наведеног, у погонима прераде ствара се повећана бука. Због присуства радиоактивних громобрана и радиоактивних нивометара, могућ је повишен ниво радиоактивности у близини њихових локација. "Колубара-Метал" Вреоци, бави се производњом, ремонтом и монтажом опреме и машина за производњу и прераду угља. У свом саству има погон ливнице сивог лива, силумина и бронзе, инсталисаног капацитета 250t/g. Из куполне пећи ливнице емитују се гасовите загађујуће материје СО 2, CО, СО 2 и дим, који се непречишћени испуштају у атмосферу кроз димњак висине 6 m. У овим погонима настаје већа количина чврстог отпада (отпаци челика, месинга, алуминијума и других метала), која се продаје у рециклажу. Отпадне воде из ливнице, загађене глином, песком и нагорелим остацима моделарске смеше, заједно са санитарним водама се одводе у централно постројење за пречишћавање. Поред тога, за примарно одвајање угља и масти користе се посебни сепаратори. "Колубра-Универзал" Велики Црљени, сачињавају три погона: производња сирове гуме, производња гумено-техничке робе и производња и регенерација гумених транспортних трака. Годишњи инсталисани капацитети су t сирове гуме, 750t гумено-техничке робе и m трака. У производњи се користи класична гумарска технологија. Ова производња праћена је загађивањем ваздуха чврстим честицама и парама и гасовима претежно органских растварача. Санитарне отпадне воде из погона пречишћавају се у постројењу "Биорол", пре упуштања у реку Турију. Код уграђених јављача пожара постоје извори јонизујућег зрачења. Чврсти отпад представљају комунални отпад и отпаци од гуме. "Ксела Србија" - Вреоци, производи грађевински мтеријал. У погону се производе блокови од лаког гасбетона. Као сировине користе се кварцни песак, креч, алуминијумски прах и цемент. Све сировине се у затвореном циклусу умешавају, потом се изливају у калупе и излажу се термичком третману. Ова производња праћена је загађивањем ваздуха и земљишта чврстим честицама, емисијом буке и стварањем чврстог отпада. Кроз подручје пролазе значајне путне и железничке саобраћајнице: магистрални путеви М-22 (Ибарска магистрала) и М-4 (Ваљево-Лазаревац-Аранђеловац), железничка пруга Београд-Бар, као и већи број регионалних и локалних путева и мрежа локалних индустријских пруга. Штетни утицаји друмског и железничког саобраћаја на подручју могу бити бројни, али у оквиру досадашњих студија нису анализирани нити квантитафиковани. Генерално се може узети да су негативни утицаји саобраћајница и саобраћаја присутних на подручју на животну средину могући у зонама дуж саобраћајница на следећим растојањима (на обе стране од осе саобраћајнице): Загађивање ваздуха промена режима вода - 500m - речни слив кога пресецају саобраћајнице 94

97 (у конкретном случају слив реке Колубаре) загађивање земљишта - појас који може бити директно изложен материјама бука - најмање 300m, пољопривреда,флора и фауна - најмање 300m, саобраћајне несреће - на местима укрштања саобраћајница. отпадним Радиоактивни громобрани могу такође представљати радијациону опасност. Може се констатовати да је обимна производња лигнита и створила до сада, и надаље ствара веома негативне директне последице по животну средину, које се огледају у: запоседању и уништавању плодног пољопривредног земљишта, промени морфолошких и пејзажних карактеристика делова подручја, уништавању вегетације и природних станишта, промени токова и режима површинских и подземних вода, повећању ризика од поплава и клизишта, загађивању вода и тла отпадним водама са депонија пепела, нафтним дериватима, фекалним загађењима, детерxентима, муљем, итд., неадекватном одлагању индустријског и комуналног чврстог отпада, загађивању ваздуха прашином са копова и депонија пепела и димним гасовима из возила и котларница, повећаном нивоу буке и вибрација. 4.6.Утицај продуката,који се јављају при раду пројекта,на квалитет животне средине у односу на:климу,хидролошке особине животне средине, геоморфолошке особине,појаву буке,вибрација и зрачења Приказ врсте и количине испуштених гасова, воде и других течних гасовитих отпадних материја по технолошким целинама Технологија површинске експлоатације лигнита, са свим својим карактеристикама, представља извор загађења животне средине. У том смислу се и активности као што су истраживање, планирање, пројектовање и експлотација на површинском коповима јаваљају као врло значајни проблеми у области очувања и заштите животне средине. У технолошком процесу експлоатације на ПК "Тамнава-Западно поље" појавиће се одређене штетности, које поред негативног деловања на раднике у радној средини угрожавају и животну средину. Посматрано по технолошким целинама уочавају се различитости у погледу веће или мање присутности одређених штетности а што је логична последица различитости примењених технологија при одређеним фазама производног процеса. У току технолошког процеса откопавања откривке, загађеност ваздуха прашином је примарна штетност. Уношење дисперзне фазе (лебдеће минералне прашине) постоји такође и у свим фазама производње. Карактеристични извори су: тачкасти (багери на откопавању, багери одлагачи, помоћне машине), линијски (путеви на површинским коповима, трасе транспортера) и површински (активне етаже на површинском копу, одлагалишта јаловине). Интезитет издвајања лебедеће фракције прашине у ваздушну средину је у зависности од примарних и секундарних извора. Примарне изворе чине рударске машине и технолошка опрема у раду (багери, одлагачи, помоћне машине, транспортне траке), а секундарне изворе чине све активне површине (путеви, радне 95

98 етаже, одлагалишта јаловине) које под утицајем ветра емитују у ваздушну средину лебдећу фракцију наталожене прашине. Укупан фон загађења ваздуха прашином је у великој зависности од метеоролошких услова, што значи да повремено у тзв. сушним периодима током године, може представљати потенцијалног загађивача ваздуха у животној средини. У технологији откривања угља такође постоји опасност од пожарних гасова издвојених у ваздушну средину. Пожар, као потенцијална опасност, постоји у процесу откривања угља, јер се примењују машине великих инсталисаних снага, а транспорт јаловине се обавља гуменим тракама великих дужина. Такође у овој фази технолошког процеса штетност у радној околини представља и прекомерна бука. Бука се ствара при извођењу више операција на багерима, затим при раду трнспортера са тракама, односно електромотора велике снаге. Међутим, ниво буке која настаје од ових извора није толико велики, да би се осетио штетан утицај у најближој насељеној зони. У фази откопавања и транспорта угља поред угљене прашине која је присутна као штетност у ваздуху, веома је приступна и потенцијална опасност од уношења штетних гасова у атмосферу приликом пожара, самоупале угља. Код процене пожарног оптерећења као гориве материје узимају се у обзир угаљ и угљена прашина, затим гума (транспорт гуменим транспортерима), уља, мазива, електроинсталације и др. Опасност од самоупале наталожене прашне постоји у конкретним условима технологије механизованог откопавања угља, транспорта и пресипа, пошто су неизбежне појаве таложења угљене прашине на појединим деловима постројења и уређаја. Изразито брз пораст температуре код угљева склоних запаљењу настаје у интервалу од ºC, те се та температура сматра критичном за самозапаљење угља. Појава токсичних гасова у нормалним производним условима везује се за радионички комплекс. У конкретним погонским условима, при извођењу заваривачких радова издваја се више токсичних гасова (Fe 2 O 3, CO, SO 2, О 3 ). Њихово материјално појављивање у ваздуху је мањег обима и уско је лоцирано за места где се одвијају ови радови. Од осталих загађења треба поменути опасност од деградације земљишта, док постојећи водотокови нису угрожени ни у једном делу пројектованог технолошког комплекса од, хемијских, механичких, биолошких загађивача. Анализом могућих узрочника загађивања и деградације животне средине у оквиру предметне студије утицаја површинске експлотације лигнита на површинском копу "Тамнава-Западно поље" обухваћени су следећи објекти: површински коп, унутрашње одлагалиште. а) Загађивање ваздуха Загађивање ваздуха суспендованим честицама (минерална прашина), идентификовани су следећи потенцијални извори загађивања: суве површине на активним етажама и површина (површински коп, одлагалиште), трасе транспортера са траком, рударске машине и технолошка опрема на површинском копу (багер, утоварач, булдозер и др.). 96

99 Загађивање ваздуха издувним гасовима из мотора рударских утоварних, трнспортних и помоћних машина, врши се из следећих могућих извора (CO, NOx, SO 2, акролеин): утоварачи, камиони и булдозери. б) Загађивање вода Регистровани извор угрожавања су: промена хидрогеолошког и хидролошког режима подручја експлоатације, спуштање нивоа подземних вода, атмосферске воде које доспевају у контуру копа и одлагалишта. У току експлотације предметног пројекта постајаће: технолошке отпадне воде атмосферске падавине са кровних површина пратећих зиданих објеката санитарне отпадне воде на копу Површинска експлотација лежишта угља према карактеристикама технолошког процеса може условити промене хидрогеолошких и хидролошких режима ужег и ширег подручја експлотације као и емисије штетних материја у површинске и подземне воде. Наведени утицаји рударских радова на режим подземних вода могу, пре свега, условити погоршење квалитета подземних вода услед продора загађујућих материја са подручја површинског копа, одлагалишта јаловине и радионица. Могућа је појава смањење дотока подземних вода у бунаре са водом за пиће локалних насеља. У неким екстремним случајевима бунари могу чак пресушити. Тада је неопходна израда нових и дубљих бунара или алтернативног система за водоснабдевање. Рударске активности на површинском копу могу изазвати знатно исушивање терена уколико режим капиларне влаге у земљишту буде битно осиромашен у дужем временском периоду, што ће значајно утицати на вегетацију разматраног подручја. Поред већ поменутих утицаја на хидролошку мрежу могуће је издвојити негативан утицај услед контаминације површинских отпадних вода из помоћних рударских активности (радионице) услед просипања горива и мазива. Наведени негативан утицај можемо уврстити у категорију случајних (инцидентних) загађења. У овом случају посебан проблем представља чињеница да се ради о готово тренутним високим концентрацијама које се временски не могу предвидети. Имајући у виду да се ради о утицају локалног карактера и малих размера уз добро организовано спровођење надзора и превентивних мера могуће је у највећој мери контролисати наведени негативан утицај. На основу карактеристика реке Колубаре (средња вредност протицаја у току године), као и процењене количине воде која ће се у њу испумпавати, може се закључити да су количине испумпане воде мале у односу на количину воде у реци. Односно, после уливања отпадних вода у реку Колубару њен квалитет неће значајно зависити од квалитета отпадних вода, пошто ће доћи до њиховог значајног разблажења. Сходно усвојеном технолошком процесу површинске експлотације лигнита на површинском копу «Тамнава-Западно поље» може се проценити да отпадне воде из технолошког процеса које ће се уливати у реку Колубару неће утицати на њен квалитет. Атмосферске воде које ће се сливати у индустријски круг површинског копа 97

100 неће представљати релевантне загађиваче животне средине у конкретним технолошким и природним условима. Опасности и штетности које се могу јавити код коришћења инсталација водовода и канализације су: За водовод нехигијенски извори снабдевања водом, нечиста, неисправна инсталација, могућност загађења услед проласка кроз шахт канализације, и сл., неиспитана водоводна мрежа под потребним притиском, примена непрописног материјала за инсталације, За канализацију недовољни падови канализације, неправилно вођење канализационе мреже, недовољан број и распоред вентилационих канала, неправилан избор материјала, неправилно димензионисање канализационе мреже, неправилан избор и распроед ревизија и ревизионих шахтова. За санитарно-фекалне воде из санитарних чворова запослених на предметној локацији градиће се одговарајућа септичка јама, коју ће по потреби празнити надлежно ЈКП општине Лазаревац. У циљу отклањања опасности и штетности које се могу јавити код коришћења инсталација водовода и канализације предвићене су следеће мере: За водовод извори снабдевања морају бити хигијенски, водоводна инсталација треба да је чиста, испрана и хлорисана, водоводна мрежа треба да је испитана по одређеним притиском, матријал за водоводну инсталацију треба да је стандардизованог квалитета уз прописну уградњу, За канализацију падови канализације морају бити довољни, димензионисање и развођење канализационе мреже мора бити правилно, материјал за канализациону мрежу мора бити стандардизованог квалитета уз прописне мере уградње, избор и распроед ревизија и ревизионих шахтова мора бити правилно извршен. в) Загађивање земљишта Укупна проблематика односа површинског копа и животне средине одређена је и релацијама које се јављају у домену загађења земљишта. Технолошки процес експлотације лигнита на површинском копу "Тамнава-Западно поље" проузрокује, до одређеног нивоа промену односно деградацију првобитне морфолошке и педолошке структуре терена и земљишта и издвајање штетних материја-минералне прашине у ваздушну средину, у одређеној кончентрацији. 98

101 На основу сагледавања и анализе планираних и пројектованих рударских активносоти, предвиђених овим пројектом могуће је извршити процену утицаја експлоатације лигнита на површинском копу"тамнава-западно поље" на земљиште. Основни утицај се односи на погоршање структуре горњег слоја у току рударских активности. Наведени неповољан утицај се може јавити као последица откопавања горњег слоја и његовог неадекватног одлагања, као и мешања горњег слоја са доњим и другим неплодним материјалима. Утицај експлотације лигнита представља могућност контаминације горњег слоја услед таложења прашине из ваздуха. Осим већ наведених утицаја потребно је истаћи могућност губитка обрадивог горњег слоја услед изградње инфраструктурних објеката (путеви, железничка пруга,канали за воду, индустријска зона и др.) као и промене намене земљишта у околини копа. Проблематика заузимања површина потребних за изградњу површинског копа као и свих пратећих садржаја који су неопходни за функционисање експлоатације угља представља један од битних параметара меродаван за дефинисање односа пворшинског копа и животне средине. На посматраном подручју практично не постоји опасност од загађивања земљишта нафтним дериватима јер је за процес рада предвиђена ограничена количина за погон рударских, утоварних, транспортних и помоћних машина и уз третман у потпуности сагласан са законским прописима. Комунални отпад запослених на површинском копу ће се сакупљати у контејнерима које ће празнити надлежна комунална служба Општине Лазаревац. г) Бука и вибрације Могућност појаве неповољног утицаја прекомерне буке у радним околинама постоји у свим фазама експлоатације на површинским коповима. Извори буке су рударске машине за откопавање, транспорт и помоћне радове: багери, утоварачи, булдозери, транспортери са траком, камиони и аутоцистерне Процена нивоа буке за рецепторе удаљене до m од површинског копа у насељима Радљево и Скобаљ показује да се не очекује значајан утицај буке из технолошког процеса експлоатације лигнита на површинском копу Тамнава-Западно поље, пошто нивои буке не прелазе дозвољене вредности које на пример за групу пословно-стамбених подручја, IV зона, износе db. Ово значи да је задовољен услов минимално потребне удаљености површинског копа лигнита од најближих стамбених објеката у функцији заштите од буке. Бука која потиче од рударских активности углавном ће утицати на запослене на месту извођења радова. Због тога се морају предузети одговарајуће мере заштите у циљу спречавања неповољног утицаја буке на раднике у руднику. Процена нивоа буке за рецепторе удаљене до m од постројења прераде угља, насеље Цветовац-Сумеђ показује да се не очекује значајан утицај буке из технолошког процеса прераде угља, пошто нивои буке не прелазе дозвољене вредности које на пример за групу пословно-стамбених подручја, IV зона, износе db. Ово значи да је задовољен услов минимално потребне удаљености постројења за прераду угља од најближих стамбених објеката у функцији заштите од буке. На терену на коме се налази лежиште површинског копа "Тамнава-Западно поље" не очекује се присутна угроженост животне средине од вибрација, пошто се експлотација 99

102 лигнита на овом копу врши системом континуалног дејства роторни багер-транспортер са траком.на основу пројектоване технологије, може се потврдити да при експлотацији лежишта "Тамнава-Западно поље" неће постојати опасност од вибрација на околне објекте. Опасност од штетних утицаја вибрација објективно постоји у појединим фазама рада рударских машина и везана је искључиво за радну околину. 4.7.Утицај пројекта на доступност или довољност природних ресурса(фосилних горива,подземних вода,минералних сировина, камена, песка шљунка, шума) Допунски рударски пројекат проширења П.К. "Тамнава-Западно поље" повољно утиче на доступност и довољност природних ресурса фосилних горива,подземних вода,минералних сировина, песка и шљунка,) 4.8.Директан утицај пројекта на људско здравље Преовлађујуће опасности по људско здравље, повезане са рударским активностима су угљена прашина и бука. Резултати Студије утицаја указују да функционисање ПК Тамнава-Западно поље неће значајније да утиче на здравље становника у непосредном окружењу, док у извесној мери може да утиче на здравље запослених у руднику. Утицај угљене прашине на респираторни систем зависи од садржаја слободног SiO 2 у угљеној прашини, величине честица прашине, периода излагања, концентрације, итд. Висок садржај SiO 2 у угљеној прашини (2% до 25%) указује да удисање угљене прашине може утицати на здравствено стање радника запослених у руднику. Прекомерно излагање повишеној емисији буке може да доведе до погоршања здравственог стања радника у руднику. Поред угљене прашине и буке, постоје и други ризици по здравље и сигурност повезани са рударским активностима: случајне повреде, ризик од пожара, ризик од електричног удара, као и физичке и хемијске ризике. Претходно набројани могући утицаји на људско здравље, могу се значајно смањити/елиминисати применом личних заштитних средстава, подизањем свести код запослених и увођењем ефикасног система деловања на непредвиђене ситуације. 100

103 5.ПРИКАЗ ГЛАВНИХ АЛТЕРНАТИВА КОЈЕ ЈЕ НОСИЛАЦ ПРОЈЕКТА РАЗМАТРАО 5.1.Алтернативна локација или траса При планирању и пројектовању површинске експлотације лежишта минералних сировина не постоји дилема у избору праве локације нити могућност разматрања алтернативних решења, јер је објекат површинског копа односно његова локација у функцији експлотације предметног лежишта минералне сировине. Алтернативе постоје, али у домену усвојене технологије експлоатације као и контура (ограничења) предметне локације, али не и у поогледу саме локације. Што се тиче лежишта "Тамнава-Западно поље"оно се одликује веома повољним транспортним условима и комуникационим везама.у његовој непосредној близини налазе се магистрални путеви Београд-Чачак-Подгорица, Београд-Ћелије-Ваљево- Зворник,регионални путеви Лазаревац-Аранђеловац-Крагујевац и Ваљево-Уб- Обреновац,као и железничка пруга нормалног колосека Београд-Бар. У непосредној близини налази се и електрофицирани индустријски колосек Вреоци- Велики Црљени-Обреновац. Стратегијске алтернативе Развојни пројекат копа Тамнаве Запад директно је повезан са захтевима електрана у региону за лигнитним угљем, а примарно за његову испоруку постројењима ТЕ Кофубаре Б. Никакве стратегијске алтернативе за развој копа Тамнаве Запад нису могуће ако електрана Колубаре Б не буде саграђена и снабдевана лигнитним угљем. Студија изводљивости стратегије снабдевања угљем у Србији завршена је од стране ДМТ-а у јануару 2002.год. Студија је анализирала три рударске области и на основу тих анализа закључено је да је коп Тамнаве Запад један од најподеснијих и економски најпрофитабилнијих копова који индустрију за производњу електричне енергије у Србији може да снабдева угљем током наредних година. 5.2.Алтернативни технолошки поступак Избор техничких алтернатива развоја Тамнаве Западно поље такође је процењен и коначна алтернатива је дата Руднику као Анекс 3, под називом Алтернативе. Процена техничких алтернатива се фокусирала на идентификацију техника које могу оптимизирати процес експлоатације,побољшати квалитет угља са копа и валоризовати секундарне минералне сировине које су у вези са угљем. Ти аспекти су укратко описани доле. 1. Одводњавање копа Одводњавање копа је примаран технички захтев за безбедан рад копа и смањење садржаја влаге из откопаног угља. Вода потиче из метереолошких падавина али такође и примарно из подземних водоносних хоризоната који се налазе изнад и испод угља, као и у међупрослојцима. Процена мера за смањивањем нивоа воде унутар копа индентификовала је потребу примене детаљног хидрометереолошког модела копа и на основу режима подземних вода усвајање најодговарајућег техничког решења. 2. Квалитет угља Квалитет угља или одређеније, његова топлотна вредност зависи од количине примеса које су присутне у откопаном материјалу која, с друге стране, зависи од 101

104 геолошке структуре налазишта угља на било којој датој локацији. Када су међупрослојци танки и чести откопан угаљ је неизбежно помешан са инертним састојцима материјала, па је неопходна сепарација како би се побољшао квалитет угља. Процењено је неколико опција за максимално повећање квалитета угља укључујући и селективно откопавање и технике сепарације. 5.3.Начин поступања са отпадним материјама које се јављају при раду пројекта Секундарне минералне сировине Материјал који се издваја из угља је често сировина за себе, премда мање вредности од самог угља. Могући извори»секундарних сировина«су приказани у табели 26. Табела 26. Секундарне минералне сировине Материјал Могућа употреба Грубо гранулирани остаци као Гориво у зависности од садржаја састојци процеса мокре сепарације, угља величине гранула 150mm+0mm Матеијал добијен пречишћавањем Гориво у грађевинарству, вештачко отпадних вода Угаљ добијен из отпадних вода које су пропуштене кроз сушач, распон Шљака која настаје као резултат спаљивања грубо гранулираних отпадака ђубриво за био производе Производња брикета Изградња путева и производња лаких материјала за изградњу Шљака и пепео као резултат Допуна минерала за производњу сагоревања угља у топланама цемента Глина, шљунак и дијатомејска земља Сировина у грађевинарству, производњи стакла, индустрији за производњу намирница, индустрији за производњу алкохола (као филтери), итд. 102

105 103

106 6.ОПИС МОГУЋИХ ЗНАЧАЈНИЈИХ УТИЦАЈА ПРОЈЕКТА NА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И ЗДРАВЉЕ ЉУДИ 6.1.Анализа непосредних,посредних,секундарних,кумулативних,кратко-, средње-,и дугорочних,сталних,повремених,привремених и негативних утицаја на животну средину Свака људска активност у простору доводи до одређених промена и негативних утицаја у смислу нарушавања природне равнотеже. Површински копови су специфични индустријски објекти који се не могу лоцирати према законским и техничким захтевима и параметрима (просторна удаљеност у односу на људске англомерације, саобраћајне токове, квалитет земљишта према бонитетима класама и сл.). Они се граде, отварају, тамо где су лежишта минералних сировина и не могу се изместити, просторно обликовати или организовати. Могу бити лоцирани на квалитетним земљиштима, близу или уз сама насеља, у зонама интересантним за туризам, у заштићеним природним добрима, па чак и у националним парковима. У том смислу се активности као што су истраживање, планирање, пројектовање и сама експлоатација пројекта јављају као значајни проблеми у области очувања и заштите животне средине. Заштита животне средине на подручју објеката великих и комплексних термоенергетских система представља један од прворазредних друштвених проблема. У оваквим случајевима негативне последице површинске експлоатације лигнита на животну средину углавном су резултат погрешно планиране изградње објеката индустријског комплекса, неконтролисане и неадекватне изградње стамбених насеља и инфраструктурних система као и недовољног познавања основних законитости у области заштите животне средине. Последице прилагођавања природног окружења потребне друштвене заједнице најчешће су неочекиване због постојања врло осетљиве равнотеже свих еколошких елемената. Техногени утицај у екосистему може својим повратним деловањем на првобитне иницијаторе да доведе до нових стања и неповољних ефеката на животну средину и на самог човека. Технологија површинске експлоатације лигнита, са свим својим карактеристикама, представља извор загађења животне средине. У том смислу се и активности као што су истраживање, планирање, пројектовање и експлотација на површинском коповима јаваљају као врло значајни проблеми у области очувања и заштите животне средине. Успешност сваког решења у домену заштите и унапређења животне средине подразумева свестрано сагледавање и дефинисање свих могућих утицаја. Сагласно томе увек се као приоритет поставља обавеза дефинисања могућих утицаја у односу на основне еколошке категорије као што су: ваздух, вода, тло клима, флора, фауна, пејзаж и др. По свом трајању, штетности од експлотације угља у животној средини, могу се поделити на: краткотрајне штетности, штетности са дуготрајним дејстовм и трајне штетности. Краткотрајним штетностима се сматрају оне које се могу отклонити у, релативно, кратком времену до две године. У такве штетности спадају: уништавање ниског растиња и траве, израда привремених путева, депонија, одлагалишта, постављање привремених( монтажних објеката) итд. 104

107 У дугорочне штетности, најчешће спадају они утицаји на животну средину, који трају док се активности на експоатацији угља и период након престанка рада пројекта. По правилу, отклањање ових штетних последица се мора изводити комбиновано, уз доминантан утицај људског фактора. У ову групу генерално спадају: промена микроклиме, повлачење биљних и животињсих врста са угроженог подручја, сеча дрвећа и сл. Трајне штетности су карактеристичне за откопавање руде, а у мањој мери за прераду истог као једној од фаза експлоатације минералних сировина. Експлотација лигнита у лежишту"тамнава-западно поље" представља промену рељефа, деградирање и исцрпљивање необновљивог природног ресурса угља, и на тај начин изазива трајне промене. Границе између краткотрајних, дугорочних и трајних промена нису јасно изражене и зависе од ангажовања човека на њиховом санирању. У супротном може се десити да краткотрајне последице пређу у дуготрајне, па чак, и трајне штетности. Када је у питању предметни Пројекат, обзиром на претходно наведено, потребно је извршити процену утицаја Пројекта на животну средину и дефинисати циљеве управљања квалитетом животне средине од чега ће корист имати и Носилац Пројекта и локална заједница и друштво у целини. 6.2.Идентификација могућих узрочника загађивања и деградације Анализа и вредновање постојећег стања животне средине као и процена могућих еколошких ризика који су последица развоја површинског копа лигнита " Тамнава- Западно поље, показују да се до квантификовања могућих последица може доћи кроз детаљну анализу утицаја екплоатације лигнита на животну средину. Идентификација могућих утицаја представља анализу односа површински коп-животна средина где се на бази познавања основних еколошких потенцијала анализираног простора и основних односа у систему емисија трансмисија имисија утицај, дефинишу све релевантне чињенице за избор технологије површинске експлоатације лигнита. Досадашња искуства у домену третирања проблематике дефинишу матрицу утицаја при чему је потребно имати у виду да овака матрица представља просторно и временски променљиву категорију. Релативни значај појединих утицаја и њихове апсолутне границе морају се посматрти у границама реалних просторних односа. Ово првенствено значи да се сваки утицај квантификовати уз помоћ верификованих података и да му се у зависности од конкретних локалних односа одредити прави значај. У циљу квантификовања сваког од утицаја према његовом значају неопходно је за конкретне услове сваком утицају придружити низ показатеља који представљају низ показатеља егзактне величине које се затим користе у процесу вредновања. Неопходно је истаћи да се за одређене утицаје површинске експлотације лигнита на животну средину не могу одредити егзактни показатељи при чему се део односа или комплетан утицај одвија у сфери субјективних односа. Матрица критеријума и њихових показатеља приказана на слици 19 дефинише односе површинског копа и животне средине. Сви критеријуми приказани на слици 19 немају исту тежину, што долази до изражаја при уважавању конкретних просторних односа анализиране технологије експлоатације лигнита. 105

108 Екосистем Пејзажне каракт. Насељеност и миграције. Земљиште Метеор. параметри и клима Вода Социол. економски утицаји ПК ТАМНАВА ЗАПАДНО ПОЉЕ Квалитет ваздуха Инфрастру ктура Бука, вибрација, топлота и зрачења Здравств. утицаји Природна и културна добра Намена и коришћење површина Раздвајање простора Слика 19 Матрица критеријума односа површински коп " Тамнава-Западно поље "- животна средина У оквиру овог студијског истраживања, уважавајући све специфичности којима се карактерише анализирани пројекат, све специфичности локације и карактеристике постојећих потенцијала разматрани су основни критеријуми који су кроз поступке квантификаицје доведени до одређних показатеља са основном намером да се постојећи односи квантификују и дефинише њихова права природа. Дефинисање односа и оцене утицаја пворшинске експлотације лигнита на животну средину могуће је само уколико се сваки од наведених критеријума (слика 19) анализира у конкретним просторним односима и поступцима квантификације показатеља вреднује. На овај начин се стварају услови за избор оптималног технолошког решења. Ниво информација које се односе, како на постојеће односе тако и на елементе технолошког процеса експлоатације, условљава могућност анализе само у оквиру карактерисичних просторних целина. 106

109 Анализом могућих узрочника загађивања и деградације животне средине у оквиру предметне студије утицаја површинске експлотације лигнита на површинском копу "Тамнава-Западно поље" обухваћени су следећи објекти: површински коп, унутрашње рудничко одлагалиште. Сви потенцијални узрочници загађивања животне средине у рударском комплексу анализиране су кроз категорије дефинисане интегралним катастром загађивача. У предметном рударском комплексу регистровани су следећи могући утицаји на животну средину. 6.3.Анализа утицаја на геологију и геоморфологију Утицаји рударских активности на геолошку структуру, могу се резимирати на следећи начин: - губитак геолошких формација у областима интервенције и придружених геолошких, палеонтолошкихи палеоклиматских информација, - активирање и промена геохемијских информација, - стварање нових геолошких формација мешањем материјала тла различитих количина и квалитета, - смањењем количина материјала због вађења угља и одлагањем пепела и шљаке у слободне просторе копа, - промене у геоморфологији целог рудничког подручја (топографији, дренажи и вегетацији). 6.4.Анализа утицаја на квалитет ваздуха Значајну потенцијалну опасност за ваздух у животној средини представљају суспендоване честице (минерална прашина) чије вредности имисија у одређеним природним условима, могу бити изнад граничних вредности прописаних за настањена подручја. Настајање дисперзне фазе (лебдеће прашине) у ваздуху радне околине везано је у већој или мањој мери за све пројектоване фазе технолошког процеса површинске експлоатације лигнита. Карактеристични извори загађивања ваздуха суспендованим честицама су: тачкасти (багер, утоварач), линијски (путеви на површинском копу, транспортери са траком), површински (активне површине на површинском копу и одлагалишта). Примарне изворе чине рударске машине и технолошка опрема у раду, а секундарне изворе чине све активне површине, које под утицајем ветра емитују у ваздушну средину лебдећу фракцију из наталожене прашине. У укупном емисионом фону доминира секундарно емитовање прашине са активних површина под утицајем ветра. Пошто су у питању приземни и ниски извори дистрибуција суспендованих честица ограничена је на релативно мале даљине. Укупан интензитет загађивања ваздуха минералном прашином је у великој зависности од метеоролошких услова, што значи да повремено у сушним периодима током године може представљати потенцијални загађивач ваздуха у активној средини. 107

110 На основу планираних рударских активности на површинском копу Тамнава-Западно поље у предметну процену и анализу утицаја прашине на квалитет ваздуха укључени су извори емисије суспендованих честица приказани у Табели 27. Табела 27. Извори емисије суспендованих честица у ваздуху Извор Тип извора Материјал Опис активности Гарнитуре истраж.бушења за тачкасти Откривка Истраживање лежишта Роторни багер тачкасти Угаљ, откривка Пресипна станица тачкасти Угаљ, откривка Експлоатација откривке и угља Танспортни систем за огаљ и откривку Одлагач тачкасти Откривка Одлаганње откривке Булдозер тачкасти Угаљ, откривка Транспортер! са траком Ерозија активних површина ветром Објекти и опрема за транспорт, уситњавање, класирање и линијски Угаљ, откривка површински Угаљ, откривка тачкасти линијски површински Угаљ Равнање материјала на одлагалишту и етажама Транспртни систем за угаљ и откривку Ерозија ветром транспорт, уситњавање, класирање и депоновање угља У оквиру предметне процене анализирано је подручје површинског копа Тамнава- Западно поље. За метеоролошке услове усвојени су правци ветра који могу угрозити оближња насеља, северозападни ветар који има утицаја на насеље Скобаљ и југоисточни ветар који има утицаја на Радљево. Усвојени параметри одговарају стабилности атмосфере категорије Д (неутралан) и максималне просечне годишње брзине ветра анализираног правца колубарског подручја. Расподела концентрација укупних суспендованих честица (μг/m 3 ) око површинског копа Тамнава-Западно поље за услове стања рударских радова на почетку периода третираног предметним инвестиционим програмом експлоатације и услове дувања северозападног ветра приказана је на Слици 20. Анализа је вршена за услове без спровођења мера заштите за обарање прашине (Слика 20 а) и уз њихову примену (Слика 20. б). Расподеле концентрација укупних суспендованих честица приказане на Слици 20. указују да се може очекивати знатнији утицај прашине на ужем подручју извођења радова у површинском копу, због укупних рударских активности. Изолиније концентрација суспендованих честица приказане на сликама 20. (а и б) јасно указују да 108

111 би се применом техника квашења при обарању прашине у процесу експлоатације лигнита на површинском копу Тамнава-Западно поље знатно смањиле вредности концентрација прашине. Потребно је нагласити да уколико се не би примењивале технике обарања прашине на предметном копу у зони насеља Скобаљ могле би се очекивати концентрације( μг/ m 3 ) које прелазе граничну вредност од 120 μг/ m 3. Може се закључити да је поуздана процена да у зони најближих рецептора (стамбени објекти насеља Скобаљ) имисије суспендованих честица неће прелазити прописане границе од 120 μг/m 3 у случају примене метода обарања прашине ( μг/ m 3 ). Дистрибуција укупних суспендованих честица (μг/ m 3 ) око површинског копа Тамнава- Западно поље за услове стања рударских радова на почетку периода третираног предметним инвестиционим програмом експлоатације и услове дувања југоисточног ветра приказана је на Слици 21. Анализа је вршена за услове без спровођења мера заштите за обарање прашине (Слика 21. а) и уз њихову примену (Слика 21.б) а) 109

112 б) Слика 20. Расподела концентрација суспендованих честица (μг/м 3 ) око површинског копа у условима дувања северозападног ветра без (а) и са (б) применом метода и поступака заштите од прашине а) 110

113 б) Слика 21. Расподела концентрација суспендованих честица (μг/м 3 ) око површинског копа у условима дувања југоисточног ветра без (а) и са (б) применом метода и поступака заштите од прашине Расподеле концентрација укупних суспендованих честица приказане на Слици 21 указују да се може очекивати знатнији утицај прашине на ужем подручју извођења радова у површинском копу, због укупних рударских активности. Изолиније концентрација укупних суспендованих честица приказане на Слици 21. указују да би се применом техника квашења при обарању прашине у процесу експлоатације лигнита на површинском копу Тамнава-Западно поље знатно смањиле вредности концентрација прашине. Потребно је нагласити да уколико се не би примењивале технике обарања прашине на предметном копу у зони насеља Радљево могле би се очекивати концентрације суспендованих честица ( μг/м 3 ) које прелазе граничну вредност од 120 μг/м 3. Може се закључити да је поуздана процена да у зони најближих рецептора (стамбени објекти насеља Радљево) имисије суспендованих честица неће прелазити прописане границе од 120 μг/м 3 у случају примене метода обарања прашине (56-68 μг/м 3 ). Потенцијалну опасност од загађивања ваздуха у функцији дисперговања ситних фракција прашине представљају и објекти и опрема за уситњавање, класирање и депоновање угља. Расподела концентрација суспендованих честица (μг/м 3 ) око постројења за припрему и прераду угља за услове дувања западног ветра приказана је на Слици 22. а). Анализа је вршена за услове постојања 8 извора прашине: 1 површински (депонија угља), 1 линијски (СУП) и 6 тачкастих (пресипна места, објекти, утовар у вагоне) у условима без спровођења мера заштите за обарање прашине. Дистрибуција суспендованих честица (μг/м 3 ) око постројења за припрему и прераду угља за услове дувања западног ветра уз коришћење техника обарања прашине приказана је на Слици 22. б). Изолиније концентрација суспендованих честица приказане на сликама 22. а) и б) јасно указују да би се применом техника квашења при обарању прашине у процесу прераде угља знатно смањиле вредности концентрација прашине. Потребно је нагласити да уколико се не би примењивале технике обарања прашине, у зони најближих стамбених 111

114 кућа (насеља Велики Црљени и Цветовац - Сумеђ) на до око м источно од постројења за прераду, могле би се очекивати концентрације укупних суспендованих честица од преко 200 μг/м 3 (Слика 22. а)) што прелази граничну вредност од 120 μг/м 3. Изолиније концентрација суспендованих честица приказане на сликама 22. а) и б) јасно указују да се може очекивати знатнији утицај прашине на ужем подручју постројења за припрему и прераду угља. На ширем подручју постројења концентрације суспендованих честица у великој мери опадају од μг/м 3 у непосредној близини извора прашине (постројење за прераду) до 226 μг/м 3 (први објекти у зони насеља Цветовац-Сумеђ) у случају одсуства примене поступака обарања прашине, односно од 1018 μг/м 3 (постројење за прераду) до 88 μг/м 3 (први објекти у зони насеља Цветовац- Сумеђ) у случају примене метода заштите од прашине. На основу анализе дистрибуција суспендованих честица пореклом из процеса припреме и прераде угља у пострјењу површинског копа Тамнава-Источно поље, приказаних на сликама 22. а) и б), може се закључити да је поуздана процена да у зони најближих рецептора (стамбени објекти насеља Велики Црљени и Цветовац - Сумеђ) имисије суспендованих честица неће прелазити прописане границе од 120 μг/м 3 у случају примене метода обарања прашине. Загађивање ваздуха издувним гасовима из мотора рударских утоварних, транспортних и помоћних машина везано је за емисије следећих гасова: угљенмоноксида CО, угљендиоксида CО 2, азотних оксида NО x, сумпордиоксида SО 2, акролеина и др. Полутанти као што су издувни гасови, на површинским коповима лигнита са континуалном технологијом експлоатације, по интензитету емисије спадају у мале изворе загађења и не евидентирају се као значајни узрочници угрожавања животне средине у настањеним подручјима. Имајући у виду да се ради о малим емисијама загађења одређивање поља концентрације гасова нема практичног значаја. Процена је да су зоне утицаја локалног карактера, односе се на мали простор непосредно око извора штетности и најчешће се простиру унутар откопаног простора (у радној околини). 112

115 Слика 22. Расподела концентрација суспендованих честица (μг/м 3 ) око дробилане и депоније угља у условима дувања северозападног ветра без (а) и са (б) применом метода и поступака заштите од прашине 113

116 Роторни багер Роторни багер кабина Дреглајн на ел. погон Одлагач Транспортер са траком Булдозер Возила са дизел моторима ЈП ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ 6.5.Анализа утицаја буке Могућност појаве неповољног утицаја прекомерне буке у радним околинама постоји у свим фазама експлоатације на површинским коповима. Извори буке су рударске машине за откопавање, транспорт и помоћне радове: багери, утоварачи, булдозери, транспортери са траком, камиони и аутоцистерне. У Табели 28. дати су нивои буке при раду појединих типова опреме на површинским коповима, а према дугогодишњим мерењима Катедре за вентилацију и техничку заштиту Рударско-геолошког факултета, Универзитета у Београду. Табела 28 Нивои буке при раду опреме на површинским коповима Тип опреме Ниво буке (db) На Слици 23. приказана је процена нивоа буке која потиче од рударских активности на површинском копу Тамнава Западно поље за карактеристично стање рударских радова, а у функцији удаљености рецептора од извора буке. Слика 23 Процена нивоа буке око површинског копа Тамнава-Западно поље за карактеристично стање рударских радова Процена нивоа буке за рецепторе удаљене до m од површинског копа у насељима Радљево и Скобаљ (Слика 23.) показује да се не очекује значајан утицај буке из технолошког процеса експлоатације лигнита на површинском копу Тамнава- Западно поље, пошто нивои буке не прелазе дозвољене вредности које на пример за групу пословно-стамбених подручја, IV зона, износе db. Ово значи да је 114

117 задовољен услов минимално потребне удаљености површинског копа лигнита од најближих стамбених објеката у функцији заштите од буке. Бука која потиче од рударских активности углавном ће утицати на запослене на месту извођења радова. Због тога се морају предузети одговарајуће мере заштите у циљу спречавања неповољног утицаја буке на раднике у руднику. На Слици 24. приказана је процена нивоа буке која потиче од рударских активности на преради угља у дробиличном постројењу а у функцији удаљености рецептора од извора буке. Анализирано је у једновременом раду 7 извора буке: објекти за прераду (уситњавање и класирање) угља, пресипна места, одлагач, утоварач. Процена нивоа буке за рецепторе удаљене до m од постројења прераде угља, насеље Цветовац-Сумеђ (Слика 24.), показује да се не очекује значајан утицај буке из технолошког процеса прераде угља, пошто нивои буке не прелазе дозвољене вредности које на пример за групу пословно-стамбених подручја, IV зона, износе db. Ово значи да је задовољен услов минимално потребне удаљености постројења за прераду угља од најближих стамбених објеката у функцији заштите од буке. Слика 24. Процена нивоа буке око објеката и опреме за транспорт, уситњавање, класирање и депоновање угља 6.6.Анализа утицаја на квалитет подземних и површинских вода Површинска експлоатација лежишта угља према карактеристикама технолошког процеса може условити промене хидрогеолошких и хидролошких режима ужег и ширег подручја експлоатације као и емисије штетних материја у површинске и подземне воде. У циљу обезбеђивања потребне сигурности при површинској експлоатацији неопходно је извршити претходне радове на експлоатационом пољу у функцији заштите површинског копа од вода. Наведени радови се односе на одводњавање експлоатационог поља, а уколико је потребно и измештање активних водотокова изван експлоатационог поља, израду заштитних екрана и бунара, и израду канала по ободу експлоатационог поља за одводњавање атмосферских вода. Радови на заштити површинског копа од површинских и подземних вода изазивају промене природног водног режима подручја што може утицати и на спуштање нивоа подземних вода и изван експлоатационог поља. Као могуће последице у околном 115

118 подручју може доћи до исушивања постојећих бунара, погоршања квалитета воде и исушивања земљишта. Наведене промене могу довести до промена намене земљишта и отежаног водоснабдевања Квалитет подземних вода Планиране рударске активности на површинском копу Тамнава-Западно поље утицаће на хидрогеолошки режим експлоатационог поља и окружења. Узимајући у обзир обим наведених активности, промена режима подземних вода може обухватити ограничено подручје, при чему се могу јавити одређени индиректни утицаји. Од наведених утицаја треба издвојити пре свега промене режима површинских вода и влажности земљишта, могућност пресушивања постојећих бунара или погоршавање квалитета воде у бунарима са водом за пиће. Утицај рударских радова површинском копу Тамнава-Западно поље на режим подземних вода огледа се у следећем: У току експлоатације лигнита врши се одводњавање аквифера у области експлоатационих радова на копу); Водоносни слој у подини угља излаже се потенцијалној инфилтрацији загађујућих материја откопавањем угља као изолационог слоја који прекрива наведени водоносни слој; Експлоатацијом лигнита и одводњавањем површинског копа врши се парцијално одводњавање аквифера подземних вода у околини рудника; Као последице одлагања хетерогеног материјала у просторима где је експлоатација завршена или стварања вештачких акумулација воде, стварају се нови дугорочни хидролошки и хидрогеолошки услови на подручју експлоатационог поља. Наведени утицаји рударских радова на режим подземних вода могу, пре свега, условити погоршање квалитета подземних вода услед продора загађујућих материја са подручја површинског копа, одлагалишта јаловине и радионица. Могућа је појава смањење дотока подземних вода у бунаре са водом за пиће локалних насеља. У неким екстремним случајевима бунари могу чак и пресушити. Тада је неопходна израда нових и дубљих бунара или алтернативног система за водоснабдевање. Рударске активности на површинском копу могу изазвати знатно исушивање терена уколико режим капиларне влаге у земљишту буде битно осиромашен у дужем временском периоду, што ће значајно утицати на вегетацију разматраног подручја. Пошто је анализирано подручје подвргнуто радовима који радикално мењају режиме подземних вода у широј зони површинског копа, долази до деградације локалних изворишта. Једино поуздано дугорочно решење је у повезивању свих насеља у зони утицаја радова на регионални систем за снабдевање водом насеља Квалитет површинских вода Хидролошки режим на подручју експлоатационог поља Тамнава-Западно поље биће знатно измењен планираним рударским радовима. Основне активности од директног утицаја на хидрологију подручја односе се на скретање тока реке Кладнице и изградњу акумулације и пумпне станице. Скретање реке се неће базирати на природни гравитациони ток, већ на пумпе, које ће црпсти воду из нове акумулације која је у плану, западно од рудника, у нови ток реке Кладнице (Слика 25.). Поред скретања реке Кладнице предложене активности захтевају уклањење Дубоког потока, уз већи део његовог сливног подручја. 116

119 Главне последице радова на скретању реке су: Образовање вештачке реке са сталним пумпањем за њен ток; Опсежни грађевински радови, који су неопходни за градњу акумулације и губитак постојећег мочварог станишта које ће бити под водом по завршетку радова на акумулацији; Нестанак обалског станишта дуж тока реке Кладнице. Поред већ поменутих утицаја на хидролошку мрежу могуће је издвојити и следеће потенцијалне негативне утицаје на квалитет површинских вода: Испуштање непречишћених или недовољно пречишћених отпадних вода пореклом изадминистративних објеката Тамнаве-Западно (и Источно) поље. Постојеће постројење за пречишћавање отпадних вода не функционише. Контаминација површинских отпадним водама из помоћних рударских активности (нпр. радионица) као резултата просипања или цурења горива и мазива Контаминација површинских вода отпадним водама са одлагалишта пепела из будуће електране Колубара Б, чије се одлагање планира у оквиру површинског копа Тамнава-Западно поље. 117

120 Слика 25. Пројектоване ретензије на јужним притокама реке Кладнице 6.7.Анализа промене квалитета земљишта Укупна проблематика односа површинског копа и животне средине одређена је и релацијама које се јављају у домену загађења земљишта. Технолошки процес експлоатације лигнита на површинском копу Тамнава-Западно поље проузрокује, до одређеног нивоа промену односно деградацију првобитне морфолошке и педолошке структуре терена и земљишта и издвајање штетних материја - минералне прашине у ваздушну средину, у одређеној концентрацији. Површински педолошки слој земљишта јесте интегрални обновљиви природни ресурс, који се у зависности од природних погодности и ограничења, с једне, и друштвених потреба и интереса, с друге стране, може користити у пољопривреди и у шумарству. Због тога се при разради програма рекултивације, ревитализације и уређења земљишта одлагалишта мора водити рачуна о успостављању еколошки оптималних односа између пољопривредних и шумских површина, уз посебно уважавање жеља локалног становништва. На основу сагледавања и анализе планираних и пројектованих рударских активности основни утицај на земљиште се односи на погоршање структуре горњег слоја у току рударских активности. Наведени неповољан утицај се може јавити као последица откопавања горњег слоја и његовог неадекватног одлагања, као и мешања горњег слоја са доњим и другим неплодним материјалима. Утицај експлоатације лигнита представља и могућност контаминације горњег слоја услед таложења прашине из ваздуха. Осим већ наведених утицаја потребно је истаћи и могућност губитка обрадивог горњег слоја услед изградње инфраструктурних објеката (путеви, железничка пруга, канали за воду, индустријска зона и др.) као и промене намене земљишта у околини копа. Утицај експлоатације лигнита представља и могућност контаминације горњег слоја услед таложења прашине из ваздуха. На основу планираних рударских активности на површинском копу Тамнава-Западно Поље, у предметну процену и анализу утицаја таложења прашине на ширем простору око површинског копа укључени су извори емисије честица прашине приказани у Табели 27. У оквиру предметне процене анализирано је подручје површинског копа Тамнава- Западно поље. За метеоролошке услове усвојени су правци ветра који могу угрозити оближња насеља, северозападни ветар који има утицаја на насеља Мали Борак и Скобаљ и југоисточни ветар који има утицаја на Радљево. Усвојени параметри одговарају стабилности атмосфере категорије Д (неутралан) и максималне просечне годишње брзине ветра анализираног правца колубарског подручја. Расподела концентрација таложних честица (mg/m 2 дан) око површинског копа Тамнава-Западно поље за услове стања рударских радова на почетку периода третираног предметним инвестиционим програмом експлоатације и услове дувања северозападног ветра приказана је на Слици

121 Анализа је вршена за услове без спровођења мера заштите за обарање прашине (Слика 26. а) и уз њихову примену (Слика 26. б). Расподеле концентрација таложних честица приказане на Слици 26. указују да се може очекивати знатнији утицај прашине на ужем подручју извођења радова у површинском копу, због укупних рударских активности. Изолиније концентрација таложних честица приказане на Сликама 26. (а и б) јасно указују да би се применом техника квашења при обарању прашине у процесу експлоатације лигнита на површинском копу Тамнава-Западно поље знатно смањиле вредности концентрација прашине. Потребно је нагласити да уколико се не би примењивале технике обарања прашине на предметном копу у зони насеља Скобаљ могле би се очекивати концентрације ( mg/m 2 дан) које прелазе граничну вредност од 450 mg/m 2 дан. Може се закључити да је поуздана процена да у зони најближих рецептора (стамбени објекти насеља Скобаљ) имисије суспендованих честица неће прелазити прописане границе од 450 mg/m 2 дан у случају примене метода обарања прашине ( mg/m 2 дан). Дистрибуција укупних суспендованих честица (μг/m 3 ) око површинског копа Тамнава- Западно поље за услове стања рударских радова на почетку периода третираног предметним инвестиционим програмом експлоатације и услове дувања југоисточног ветра приказана је на Слици 27 Анализа је вршена за услове без спровођења мера заштите за обарање прашине (Слика 27. а) и уз њихову примену (Слика 27. б). Расподеле концентрација укупних суспендованих честица приказане на Слици 27. указују да се може очекивати знатнији утицај прашине на ужем подручју извођења радова у површинском копу, због укупних рударских активности. Изолиније концентрација укупних суспендованих честица приказане на Слици 27. указују да би се применом техника квашења при обарању прашине у процесу експлоатације лигнита на површинском копу Тамнава-Западно поље знатно смањиле вредности концентрација прашине. 119

122 а) б) Слика 26 Расподела концентрација таложних честица (мг/м 2 дан) око површинског копа у условима дувања северозападног ветра без (а) и са (б) применом метода и поступака заштите од прашине. Потребно је нагласити да уколико се не би примењивале технике обарања прашине на предметном копу у зони насеља Радљево могле би се очекивати концентрације суспендованих честица ( mg/m 2 дан) које прелазе граничну вредност од

123 mg/m 2 дан. Може се закључити да је поуздана процена да у зони најближих рецептора (стамбени објекти насеља Радљево) имисије суспендованих честица неће прелазити прописане границе од 450 mg/m 2 дан у случају примене метода обарања прашине ( mg/m 2 дан). а) б) Слика 27. Расподела концентрација суспендованих честица (μг/m 3 ) око површинског копа у условима дувања југоисточног ветра без (а) и са (б) применом метода и поступака заштите од прашине Проблематика заузимања површина потребних за изградњу површинског копа као и свих патећих садржаја који су неопходни за функционисање експлоатације угља 121

124 представља један од битних параметара меродаван за дефинисање односа површинског копа и животне средине. Укупна површина земљишта, која ће бити захваћена радовима површинске експлоатације и више или мање деградирана, износи око 21 km 2 - површински коп и унутрашње одлагалиште. Контаминација земљишта се може јавити и услед одлагања пепела у оквиру рудника Тамнава-Западно поље. Планирано је да се пепео који потиче из будуће електране Колубара Б, одлаже у источном делу површинског копа, почевши од северне границе копа у правцу југа (Слика 28.). Годишња потрошња угља од 7-7,5 милиона тона у термоелектрани Колубара Б произвешће око 1,4-1,5 милиона тона пепела и шљаке који се морају одложити. Одлагање пепела и шљаке имаће повољан утицај на превазилажење проблема дефицита материјала за будућу обнову простора површинског копа. У циљу спречавања могуће контаминације земљишта и подземних вода, због испирања загађујућих материја, пројектом депоније пепела предвиђене су опсежне мере заштите, сагласно законима прописа ЕУ. Слика 28. Одлагање пепела Утицај површинске експлоатације лигнита на измену пејзажних карактеристика у смислу морфолошке измене терена, подразумева стварање депресија великих размера и формирања спољашњих одлагалишта јаловине. При извођењу рударских радова површинске експлоатације на посматраној локацији неминовно ће доћи до деградације садашњих површина терена. Технологија експлоатације подразумева откопавање угља и јаловине и њихов транспорт на унутрашње одлагалиште. Услед процеса откопавања у откопаном простору ће настати депресија, што ће условити промену и нарушавање морфолошких и естетских карактеристика постојећег природног амбијента. С обзиром да је карактер и обим пројектованих рударских радова такав да овом подручју није могуће повратити првобитни морфолошки изглед, обавеза је пројектаната да технолошким процесом експлоатације, односно активностима 122

125 одлагања јаловине и техничком рекултивацијом обраде завршну геометријску контуру копа тако да се новоформирани простор у функционалном и естетском смислу што боље прилагоди постојећем природном амбијенту. У случају површинског копа Тамнава-Западно поље, имајући у виду релативно дуг период експлоатације овог експлоатационог поља као и решење техничке и биолошке рекултивације простора овог поља, дато решење рекултивације се може сагледати и са аспекта општег изгледа и његовог уклапања у шири амбијент. Потребно је нагласити да ће се радовима техничке и биолошке рекултивације простора површинског копа Тамнава-Западно поље извршити ревитализација простора и реконструкција деградираних површина уз поштовање природних услова подручја и основних карактеристика изворног пејзажа подручја. У пројектованој технологији откопавања, транспорта и одлагања на површинском копу Тамнава-Западно поље ће доћи до стварања отпадних материја (јаловине) као последице експлоатације лигнита. Одлагање јаловине вршиће се на унутрашње одлагалиште, унутар откопаног простора копа. На посматраном подручју практично не постоји опасност од загађивања земљишта нафтним дериватима јер је за процес рада предвиђена ограничена количина за погон рударских, утоварних, транспортних и помоћних машина и уз третман у потпуности сагласан са законским прописима. Комунални отпад запослених на површинском копу ће се сакупљати у контејнерима које ће празнити надлежна комунална служба општине. 6.8.Анализа утицаја на флору, фауну и екосистеме На основу свих досадашњих анализа дефинисаних утицаја могуће је поуздано сагледати релевантне параметре за оцену утицаја површинског копа на флору и фауну предметног подручја. Највећи утицај у оквирима разматраног подручја предметног експлоатационог поља изражен је кроз већ анализирани ефекат заузимања површина. Стопа заузимања земљишта за време рударских активности износи око 60 ha годишње. Овај утицај је изражен на целокупној површини планираног површинског копа јер се ради о земљишту одређених репродуктивних карактеристика. Низ других утицаја присутан је у мањој мери с тим што треба нагласити да се ни у једном случају не ради о утицајима на флористичке елементе од посебне природне вредности. Услед експлоатације угља на површинском копу Тамнава-Западно поље биће уништено постојеће природно станиште у оквиру подручја рудника. Такође ће се извршити и привремени прекид пољопривредних активности на предметном подручју. Вегетација на подручју експлоатационог поља Тамнава-Западно поље биће уништена при чему ће горњи слој услед мешања са откривком изгубити своју грађу, минералне састојке и залихе семена. Након одлагање откривке у откопаном простору површинског копа Тамнава-Западно поље биће извршена рекултивација копа у циљу обнављања целокупног еколошког биланса подручја. На анализираном простору биће спроведене мере за смањивање негативних утицаја на животну средину ради обезбеђивања обнављања биолошког и пејзажног карактера подручја. Ово је могуће реализовати кроз очување горњег слоја, садњу аутохтоних биљних врста и стварање језерских и речних приобалских врста шумских станишта што би обновило постојећу разноликост врста. Временски период враћања земљишта у претходно стање износи око 10 до 15 година и зависиће од реализације пројеката и динамике експлоатације на површинском копу 123

126 Тамнава-Западно поље уз додатни период за поновно формирање засађене вегетације. У току извођења рударских радова већина животињских врста ће напустити подручје експлоатационог поља Тамнава-Западно поље, са могућим изузетком птичијих врста, малих глодара и рептила који се могу прилагодити промењеном станишту. Радови на скретању тока реке Кладнице и изградња нове акумулације неповољно ће се одразити и на рибље врсте. Бука која потиче од рударских активности на површинском копу Тамнава-Западно поље углавном ће неповољно утицати на животињски свет у непосредном окружењу рудника. Предметно подручје је делимично засађено усевима који представљају храну за стоку, тако да промена намене земљишта локално може утицати на пољопривреднике у набавци сточне хране. На локалитету експлоатационог поља Тамнава-Западно поље нема регистрованих ретких биљних заједница нити животињских врста, а такође нису идентификовани неки осетљиви екосистеми. У том смислу не јављају се никакви значајнији утицаји на биљни и животињски свет изузев већ наведених у оквиру ове тачке студијске анализе утицаја. 6.9.Социолошки и економски утицај Привредни развој и процес индустријализације на подручју колубарског угљеног басена, са становишта планирања простора и анализе економског утицаја, има следеће карактеристике: Капитално-интензиван карактер индустријског раста, условљен избором гранске структуре у којој доминирају енергетско-индустријски капацитети и производња угља. Натпросечан ниво индустријализације, висок ниво техничке опремљености у већем делу рударско-енергетских капацитета, ниска репродуктивна способност. Доминација аграрног начина привређивања, уз развијен агроиндустријски комплекс, производњу песка, шљунка, индустрију грађевинског материјала, металопрераду, релативно развијене остале гране индустрије и заостајање делатности терцијарног сектора. Недовољно коришћење производних капацитета, ниска репродуктивна способност, релативно низак ниво продуктивности привреде, што је усовило значајан пад релативне улоге делатности секундарног сектора у стварању националног дохотка привреде, пораст улоге терцијарног сектора и пољопривреде. Развој локационо нефлексибилних и ресурсно условљених капацитета (рударскоенергетски индустријски комплекс) са великим обимом материјалних инпута у производњи (сировина, енергената, репроматеријала, воде, земљишта) и великим обимом транспорта маса. Бројни еколошки неповољни ефекти (загађивање ваздуха, вода, земљишта и животне средине поручја), због прекомерне емисије загађујућих материја, представљају један од озбиљних дугорочних проблема рударско-енергетског и индустријког развоја. Концентрација производних снага на подручју уз изразиту концентрацију индустријског потенцијала (запослености, дохотка индустрије и активних основних средстава). Досељавање становништва, због створених услова запошљавања у рударскоенергетском и индустријском комплрксу. Недовољно уважавање еколошких критеријума. Неадекватна техничка инфраструктура (саобраћајнице, водовод, каналисање отпадних вода, индустријски колосеци и др.), у зонама веће концентрације 124

127 становништва и индустрије (подручју лигнитског басена) и у другим насељима. У оквиру стратешког плана ширења рударског и електро-енергетског комплекса, за потребе радова на експлоатацији угља на површинском копу Тамнава-Западно поље биће потребно извршити додатна пресељења одређеног броја домаћинства. До године рударски и електро-енергетски комплекс захватиће 11 насеља: Каленић и Радљево (у општини Уб), Мали Борак и Скобаљ (у општини Лајковац), Вреоци, Шопић, Зеоке, Медошевац, Цветовац, Велики Црљени и Барошевац (у општини Лазаревац). За потенцијално ширење рударског и електро-енергетског комплекса у претходно поменутом периоду, потребно је извршити експропријацију 802 домаћинства са укупно 2449 становника. Највећи број домаћинстава налази се на подручју села Вреоци (265), Мали Борак и Зеоке (134 свако село), Каленић (120) и Медошевац (67). Предложени рударски радови на површинском копу Тамнава-Западно поље, већ су имали утицај на локално становништво, пошто је у селу Каленић углавном извршена експропријација и пресељено становништво. На подручју експлоатационих поља колубарског басена угља рударске активности су, са демографског аспекта, до данас имале следеће неповољне утицаје на локално становништво: незадовољавајући ниво комуникације са програмом обухваћеним становништвом, недостатак средстава који је успоравао експропријацију земљишта, због неадекватног функционисања и кашњења процеса пресељења мештани се насумично пресељавају. Ово има директан утицај на трошкове за неопходну инфраструктуру и животни стандард у окружењу. Експлоатација угља у колубарском басену проузрокује одређене друштвене утицаје на локално становништво. У основи наведених утицаја лежи чињеница да се делу пољопривредног земљишта мења намена, на делу земљишта захваћеном експлоатацијом угља вегетација се уништава и тако смањује обим пољопривредног земљишта и шума. Осим тога прашина емитована од рударских активности неповољно утиче на усеве смањујући њихов квалитет. Искуство је показало да се експлоатацијом захваћена подручја тешко обнављају а радови на рекултивацији трају дужи низ година. Значајан социјални аспект чини појава да сазнање о пресељењу изазива узнемиреност и забринутост код скоро свих људи, нарочито код популације старије од 40 година. Узрок овој несигурности лежи у бојазни од промена дугогодишњих навика и напуштања домова који су генерацијама у власништву породица. Осим тога од великог утицаја је и несигурност у вези степена сличности између старе и нове социјалне и физичке средине. Многи људи који се баве пољопривредом, суочиће се са проблемом тешкоће проналажења обрадивог земљишта због смањивања укупног фонда. Наведени проблем постоји иако се након рекултивације добар део деградираних површина доводи првобитној намени али временски пројектовано сувише далеко у будућности. Проширивање рударских активности на предметном подручју карактерише будући индустријски профил запослености локалне заједнице при чему се јавља тенденција постепеног напуштања пољопривредних активности и миграција становништва у веће градове Анализа утицаја на културно наслеђе 125

128 Рударске активности на угљенокопима Тамнава-Западно и источно поље, откриле су непознато богатство археолошких остатака, који би иначе остали закопани испод горњег слоја земљишта. Упркос томе, рударске активности, такође могу неповољно утицати на археолошке проналаске који се налазе на путу рударских активности. Да би се избегла ова могућност, руководство рудника је у тесној вези са археолозима који су увек спремни да посете коп и прегледају ствари од интереса. Поред археолошких проналазака, рударске активности ће неизбежно обухватити земљиште са елементима традиционалне архитектуре. Постоје три важна примера традиционалне архитектуре у Каленићу, док су друга два у Малом Борку. Објекат који се налази у Каленићу је стар, тако да га стручњаци Института за заштиту споменика културе Републике Србије сматрају неповољним за пресељење. Овакве објекте би требало сачувати у циљу очувања историјске перспективе овог подручја. Посебна пажња се поред тога мора посветити гробљима, нарочито надгробним споменицима, који су недовољно истражени: Симболизам декоративнтх елемената, натписа, представља богат извор информација које сведоче о обичајима, погледима, личним и религиозним веровањима, друштвеним и историјским догађајима и појединцима, који су одиграли значајну улогу у тим догађајима. Неки од њих су од изузетног значаја и заузимају значајно место у скоријој српској традицији Анализа утицаја на здравље становништва Преовлађујуће опасности по здравље, повезане са рударским активностима су угљена прашина и бука. Типични узроци могућих здравствених проблема су: лоше обављање радова повезаних са праћењем и контролом загађења ваздуха и буке; неизвршавање контролних мера загађења; неадекватно одржавање опреме или апарата за контролу загађења; недостатак свести о могућим опасностима по здравље Угљена прашина Угљена прашина представља облик минералне и органске прашине која се јавља за време експлоатације угља. Утицај угљене прашине на респираторни систем зависи од садржаја слободног SiO 2 у угљеној прашини, величине честица угљене прашине, периода излагања, концентрације итд. Радни услови (неповољни микроклиматски услови, бука,вибрације, постојање опасних гасова, тежак рад итд.) и здравствено стање појединаца, могу повећати и погоршати утицаје угљене прашине па респираторни систем. Садржај SiO 2 у угљеној прашини варира између 2 % до 25 %, али некада и прелази ове вредности. Тако високе концентрације угљене прашине могу утицати на здравствено стање радника запослених у руднику. Величина честица угљене прашине одређује степен продирања и задржавања у респираторном систему. За професионалну патологију посебно је интересантна угљена прашина која садржи честице величине 5 микрометара пошто оне долазе до алвеола. Угљена прашина која се удахне изазива болести као што су антрахоза и силици-антрахоза. Честице веће од 5 микрометара задржаће се у вишим деловима респираторног система (на пример у главним бронхијалним путевима или бронхијама средње величине изазивајући тако 126

129 хронични бронхитис). Што је дуже излагање угљеној прашини, чешћа је појава професионалних болести респираторног система. Из тог разлога је одређивање концентрација угљене прашине од изузетног значаја за процењивање опасности којој је изложен респираторни систем радника. Резултати гравиметријских мерења (концентрације прашине изражене су у mg/m 3 ваздуха) и кониометричка мерења (број респираторних честица по 1 m 3 ваздуха) пореде се са максималним дозвољеним концентрацијама угљене прашине (максималне дозвољене вредности за квалитет ваздуха неорганских материја, Службени гласник Републике Србије бр. 54/92). Бука У складу са међународном дефиницијом усвојеном у претходном тексту, бука представља сваки нежељени звук који изазива непријатне и узрујавајуће аудитивне осећаје. Индустријска бука представља буку насталу у радној средини. Она подразумева звукове настале услед рада машина, апарата и направа, које се налазе у непосредном или ширем окружењу. Стога постоје три различите врсте индустријске буке. Бука настала употребом средстава за рад или опреме, којом се директно управља или њом управља сам радник; бука настала радом апарата или опреме коју користи радник; и бука настала на радном месту услед рада непосредних извора (еркондишн итд.). Стандарди у Србији о дозвољеним нивоима буке, прецизно су дефинисани у Правилнику о мерама и нормативима заштите од буке у радним просторијама (Службени гласник Републике.Србије бр. 21/92). Као што смо рекли у предходним поглављима бука у животној средини неће прелазити максимналне дозвољене нивое буке, према правилнику о дозвољеном нивоу буке у животној средини (Сл. глас, РС бр. 54/92.) 6.12.Други ризици и њихови извори Други ризици по здравље и сигурност, повезани са рударским активностима, укључују могуће случајне повреде, ризик од пожара, електричне енергије, као и физичке и хемијске ризике. Табела која следи показује врсту могућих удеса које се могу јавити у руднику. Табела 29 Потенцијални удеси повезани са рударским активностима Врста инцидента Типични узроци Могуће последице Слегање тла Клизање косина, раселине Повреде.губитак живота Клизање депоније каменог материјала Транспорт од/до Место хемикалија Цурење хемикалија на локацији Ватра Нестабилност повезана са присуством воде (извори.лоша дренажа депонија) Неадекватна процедура транспорта и неадекватна опрема Опрема, неисправна амбалажа, путни правци високог ризика Лоше одржавање, неадекватна заптивеност Лоша израда, необезбеђено руковање запаљивим материјама Повреде, губитак живота Контаминација земљишта, в о д е, п о с л е д и ц е н а кориснике воде Оштећење екосистема, које представља претњу по људско здравље Загађење воде и ваздуха могу утицати на здравље Повреда, последице загађења ваздуха па здравље 127

130 Могући утицаји на здравље, поменути у претходном тексту, могу се знатно смањити до минимума, уколико постоји повећана свест и припремљеност за непредвиђене ситуације, кроз правилно дефинисање активности за реаговање на непредвиђене ситуације. Инфраструктура и саобраћај Предложено ширење рударских активности изазваће и позитивне утицаје на инфраструктуру која не постоји на овом подручју или није довофјна да испуни потребе локалне индустрије и становништва. Аспекти приказани у наредном тексту представљају кључна поља која ће имати користи од предложеног пројекта: Управљање чврстим отпадом Постојећа пракса управљања чврстим отпадом у окружењу састоји се од нерегулисаног и неконтролисаног одлагања отпада на површини, на местима која су постала локалне депоније отпада Предложени развој Тамнава-Западно поље укључује средства за изградњу и радове на касети за одлагање отпада на подручју рудника, као и за обезбеђивање услуга сакупљања и одвожења смећа. Ово ће значајно побољшати услове животне средине, као т социјалне и здравствене услове локалних заједница. Снабдевање водом за пиће Предвиђено је да се ово постројење модернизује, уз могуће додавање нове фазе прераде, која ће повећати капацитет постројења до нивоа који је потребан да би обухватило средњерочне и дугорочне потребе за водом околних насеља. Сакупљање отпадних вода, пренос и прерада Комунална и санитарна отпадна вода настала у постојећим насељима, испушта се на површини земље, кроз септичке јаме. У Новом Каленићу врши се изградња канализационе мреже и главног колектора. Они ће на крају бити прикључени за планирано постројење за пречишћавање отпадних вода (енг.wwт). ЕПС и руководство рудника израдили су пројекте за ово постројење, али због недостатка финансијских средстава, планиране процедуре су још увек у раној развојној фази. Завршетак планираних радова представља кључни догађај за значајно побољшање управљања комуналним отпадним водама. Телекомуникације и мрежа за дистрибуцију електричне енергије итд. Све постојеће мреже које пролазе кроз или поред подручја рудника, биће премештене да би се омогућило ширење рударских активности. Очекује се да ће нове мреже бити постављене у складу са главним пианом области који је израдио ЕПС, тако да ће бити усклађене са постојећим стандардима поузданости и безбедности. Транспортна мрежа 128

131 Постепено ширење површинског копа Тамнава-Западно поље, утицаће на путеве који пролазе ргеко граница рудника. У току првих 20 година рада следећи путевикоји пролазе кроз или поред подручја копа биће пресељени и/или измењени: у току првих десет година ширења рудника, пут Р-101, а нарочито његов део Л-1011 између Каленића и Малог Борка у току наредних десет година ширења рудника, пут Р- 270, а нарочито његов део Л Не очекују се никакве изимене у оквиру магистрале М-22 (Ибарска магистрала) у наредних двадесет година, пошто је њен правац изван граница Тамнаве-Западно поље. Очекивани утицај на мрежу путева у окружењу, услед развоја ширег подручја Колубарског басена приказан је у табели 30; Табела 30 Утицаји на мрежу путева у окружењу Поље Тамнава - Западно поље Распоред експлоатације Путања правац Деоница Р Каленић-Мали Вогак Доница Р-270-Уб- Каленић Могуће алтернативе Л-1011 Деоница Л-1010 од раскршћа са Р-270 у близини Радљева према раскршћу са П- 101а у близини Лисо Поље Тамнава - Источно Поље Велики Црљени Тамнава-Југ Поље Д Поље Б Р-101 а на подручју Скобља Ниједан путни правац није директно погођен М-22- деоница.-велики Црљени-Вреоци Ниједан путни правац није директно погођен Л на подручју села Боројевића Л-1011 Р-201,у близини Степојевца, ргеко Великих Црљена и Вреоца до Шопића са изградњом везе са постојећим правцем М-22 на подручју Шошпића Имајући у виду да је у току процес пресељења једног дела овог села, а да је преостали део села већ повезан са Јунковцима, са северне стране, није разматрана никаква алтернатива 129

132 Поље Е Р-201 на подручју селакрај пута Л од раскршћа са Р-201 у близини Боројевца у правцу и преко Лазаревца и веза М-22 с а Р Л о д раскрснице са Р-201 у близини Боројевца, ргеко Лазаревца и изградња деонице пута на правцу који се простире дуж јужне границе ширег подручја пољапрема Р-203 Временски распоред ширења рудника обухвата продужени временски период, тако да оставља довољно времена за спровођење додатних мера на поправци девијација путева, било унутрашњих, било спољашњих. Поред тога, мора се узети у обзир да се већина рударских активности изводи у оквиру граница рудника. Потребно је нагласити да је поврсински коп Тамнава-Западно поље већ отворен, Не очекује се никакво оглагање откривке изван копа, које може утицати на путеве изван граница рудника. Предвиђа се одлагање нових инертних маса откривке у оквиру копа, уз помоћ постојеће опреме или нове која ће битр уграђена у складу са општим развојним планом рудника. За транспорт угља до постојећих деоница, у циљу снабдевања термоелектране лигнитом, користиће се постојећи систем тракастих транспортера, уређаја за утовар, уз неопходне мање допуне на месту извођења рударских активности. Другим речима, неће доћи до значајних промена услед повећаног транспорта. Стога се не предвиђају никакве приметније промене у мрежи путева. 130

133 7.ПРОЦЕНА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ У СЛУЧАЈУ УДЕСА Под могућношћy појаве удеса подразумева се могућност: настајања пожара испуштање опасних материја у воде и земљишта неконтролисане емисије у атмосферу удара грома земљотреса поплаве експлозије на постројењима, машинама и уређајима тежег оштећења опреме и уређаја и појаве клизишта. Ризик од удеса процењује се на основу: вероватноће настанака удеса и процене могућих последица. Вероватноћа настанка удеса процењује се на основу података о догађајима и удесима на истим или сличним инсталацијама у нас и у свету и података добијених индентификацијом опасности. Вероватоћа настанка удеса је мала ако се при уобичајеном вођењу технолошког процеса и одржавања опасних инсталација процени да неће доћи до удеса. Вероватноћа настанка удеса је средња ако се при уобичајеном вођењу технолошког процеса и одржавања опасних инсталација процени да може доћи до удеса. Вероватноћа настанка удеса је велика ако се при уобичајеном вођењу технолошког процеса и одржавања опасних инсталација процени да ће доћи до удеса. Могуће последице процењује се као: занемарљиве значајне озбиљне велике веома велике Процена могућих последица врши се на основу показатеља датих у табели

134 Табела 31 Могуће последице и показатељи код удеса М о г у ћ е п о с л е д и це П о к а з а т е љ и занемарљиве значајне озбиљне велике веома велике Број погинулих > 20 Број повређених интоксикованих Мртве дивље животиње (од ресурса) Мртве домаће животиње (од ресурса) Мртве рибе (од ресурса) Контаминирана површина Штета од удеса (мил. динара) > 200 < 0,1 0, > 10 < 0,5 0, > 500 < 0,5 0, > ha ha 1 5 км 2 > 5 км 2 < 0,02 0,02 0,2 0, > 10 Према правилнику о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица (Сл. гласник РС бр. 60/94) ризик се квантификује на следећи начин: занемарљив (I) мали (II) средњи (III) велики (IV) веома велики (V) Ризик се квантификује на основу вероватноће настанка удеса и могућих последица према табели 32. Табела 32 Могуће последице и вероватноћа код удеса М о г у ћ е п о с л е д и це Вероватноћа удеса М а л а С р е д њ а В е л и к а настанка занемарљиве значајне озбиљне велике веома велике I занемарљив ризик II занемарљив ризик III занемарљив ризик II мали ризик III мали ризик V мали ризик III средњи ризик IV средњи ризик V средњи ризик IV велики ризик V велики ризик V велики ризик V веома велики ризик V веома велики ризик V веома велики ризик Прихватљив је онај ризик којим се може управљати под одређеним условима предвиђеним прописима. У колико се ризиком не може управљати под одређеним условима предвиђеним прописима, ризик се не може прихватити. 132

135 Опасне материје Процена опасности, односно ризика од удеса и опасности загађивања животне средине, планирање мера припреме за могући удес и мере за отклањање последица врши се када су опасне материје присутне у количинама једнаким или већим од вредности датих у следећој листи опасних материја: Табела 33 Листа опасних материја ЛИСТА ОПАСНИХ МАТЕРИЈА Материја или група материја 1. ИМЕНОВАНЕ МАТЕРИЈЕ 1. Акрилонитрил Амонијак Амонијум нитрат или његове мешавине у којима је садржај азота већи од 28% тежински и водени Количина у тонама раствор у којима је концентрација амонијум нитрита већи од 90% тежински 4. Амонијум нитрат у облику ђубрива или комплексна ђубрива која садрже амонијум нитрат у којима је садржј а зота из амонијум нитрата већи од 28% тежински Ацетилен 5 6. Бром Бромо метал (Метил бромид) Водоник 5 9. Водоник сулфид ,2 Диброметан (Етилендибромид) Дифенил-метан-ди-изоцијан (МД) Етилен оксид Карбонил хлорид (фозген) Кисеоник Метил изоцијанат Натријум хлорат Пропилен (Акролеин) Пропилен оксид Сумпордиоксид Сумпортриокид Тетраетил олово Тезраметил олово Толуен-ди-изоцијанат (ТДИ) Угљен дисулфид Флуоро-водоник Формалдехид (концентрација 90% Хлор Хлороводоник (Укапљени гас) Цијано водоник 5 2. НЕИМЕНОВАНЕ МАТЕРИЈЕ Врло токсичне 1) 5 Токсичне 2) 10 Оксидирајуће 3) 10 Експлозивне 4) 10 Екотоксичне 5) 10 Запаљиви гасови 6) 50 Самозапаљиве 7) 50 Запаљиве чврсте материје 8) 50 Материје које у додиру са ваздухом и водом развијају запаљиве гасове 50 Високо запаљиве течности 9) Запаљиве течности 10)

136 Материје исте групе наведене су кумулативно. Када је истовремено присутно више група материја на једном месту, њихове количине се сабирају према процентуалном учешћу у односу на своју групу. Уколико нека од именованих материја истовремено спада и у категорију неименованих, примениће се вредности утврђене за именоване материје. Када нека материја има истовремено својства две или више група опасних материја, меродавне у погледу обавезе процене опасности су оне количине које су наведене у Листи, за групу материја чија својства представљају највећи ризик по живот и здравље људи и животну средину: 1) Врло токсичне су оне материје које одговарају наведеним вредностима : LD (орално, за пацове) 1 mg/kg/тел.теж. LD 50<25 LD 50 (преко коже, за пацове и зечеве) 2 mg/kg/тел.теж. LD LD 50 (удисање, 4 сата за пацове) 3 mg/l/тел.теж. LC 50 0,5 2) Токсичне су оне материје које одговарају наведеним вредностима: LD (орално, за пацове) 1 mg/kg/тел.теж. 25 < LD LD 50 (преко коже, за пацове и зечеве) mg/kg/тел.теж. 50< LD LD 50 (удисање, 4 сата за пацове) 3 mg/l/тел.теж. 0,5<LC ) Оксидирајуће су оне материје високо егзотермне реакције када су у контакту са другим материјама, посебно запаљивим. 4) Експлозивне су оне материје које могу експлодирати под утицајем пламена или које су осетљиве на ударе или трењеод динитрибензола. 5) Екотоксичне су оне материје које показују следеће вреднсоти акутне токсичности у води: LC 50 (за рибе 96 сати) 1 mg/l LC EC 50 - средња ефективна концентрација, (за дафније 48 сати) 2 mg/l EC IC-50 средња инхалациона концентрација, (за алге 72 сата) 3 mg/l IC Приказане вредности важе за материје које нису лако разградљиве или када је логаритам Поњ (коефицијент раздвајања етанол/бода) > 3,0 сем ако је експериментално утврђен биоконцетрациони коефицијент (BCF) < ) Запаљиви гасови су материје које у гасовитом стању на нормалном притиску помешане са ваздухом постају запаљиве и чија је тачка кључања 20 0 Ц. 7) Самозапаљиве су оне материје које се пале у додиру са ваздухом или водом без посредства других материја. 8) Запаљиве чврсте материје су оне материје које се запале у додиру са пламеном или варницом. 9) Високозапаљиве течности су материје чија је тачка паљења нижа од 21 0 Ц при нормалном притиску. 10) Запаљиве течности су материје чија је тачка паљења нижа од 55 0 Ц. Према члану 38. Закона о заштити животне средине (Сл.гл. 135/04) Правно или физичко лице које обавља активности у којима је присутна или може бити присутна једна или више опасних материја у количинама које су једнаке или веће од прописаних, а које могу изазвати удес дужно је да у поступку процене утицаја пројекта на животну средину, односно прибављања интегрисане дозволе, изради процену опасности од удеса. Процена опасности од удеса израђује се на основу посебне методологије коју прописује министар, по прибављању мишљења других органа и организација и садржи услове за упављање ризиком који се односи на: 134

137 1) спровођење мера превенције, приправности и одгoвора на удес 2) предузимање мера отклањања последица, односно санације Пожар У току експлоатације предметног пројекта познавајући технолошки процес површинске експлоатације угља, а у складу са Правилником о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица(сл.гласник РС бр.60/94), на површинском копу Тамнава- Западно поље као опасну материју,а у количинама у складу са Правилником,можемо идентификовати само угаљ. По својим карактеристикама угаљ је самозапаљива материја,а на површинском копу Тамнава-Западно поље се среће у количинама које далеко превазилазе захтеве Правилника(50t). Будући да је реч о запаљивој материји, једина могућа и реална акцидентна ситуација је појава самоупале-паљења угља, а као последица тога развој пожара и емисије пожарних гасова. У пракси разликујемо две врсте пожара: егзогени и ендогени пожари: Егзогени пожари су пре свега изазавани дејством спољних фактора: отворени пламен, варнице, електрични лук и сл. Ендогени пожари имају као узрок природну склоност једног броја горивих материја да под одређеним условима и у присуству кисеоника оксидирају на такав начин да у одређеном моменту долази до њиховог спонтаног самопаљења. Примарно место у тој групи материја заузима угаљ. Потенцијална опасност од пожара испољава се кроз могућност настајања: егзогених пожара класе А, Б и Д (Стандард ЈУС ИСО 3941:1994) и ендогених пожара (оксидација и самоупала угљене материје, наталожене угљене прашине и сл.). У конкретном случају потенцијална опасност од пожара везана је за настајање наведених врста пожара мањих размера и као таква се може оценити као објективно мала. Пожар који би настао на површинском копу услед паљења под дејством спољњих фактора (отворени пламен, варнице, електрични лук и сл.), по својим размерама био би оријентисан на место настајања, са релативно малом вероватноћом да се прошири изван рударског комплекса и то једино у случају да се ватра пренесе на биљно растиње у околном простору. Могућност изношења пожарних гасова на већу удаљености и изван индустријског комплекса, под утицајем ваздушних струјања постоји, али њихова емисија би била таквих размера да не би дошло до угрожавања животне средине. На то указују практична искуства са пожарима на знатно већим површинским коповима. С обзиром на величину пожара као и материјалне штете које се могу проузроковати условљавају примену одговарајућих техничких и организационих мера којима ће се спречавати могућност њиховог настајања. Потенцијална опасност од могућности појаве пожара везана је за вредности пожарног оптерећења објеката и опреме на копу као и за настајање егзогеног пожара мањих размера. Из наведених разлога се може констатовати да се потенцијална опасност од могућности појаве егзогеног пожара на површинском копу лигнита може категорисати као средња пожарна опасност. Наведена потенцијална опасност условљава примену одговарајућих техничких и организационих мера којима ће се спречавати могућност настанка пожара као и 135

138 обезбедити заштита објекта пре свега одређивањем распореда и броја противпожарних апарата и изградњом одговарајуће хидрантске мреже. За разлику од егзогених пожара, ендогеним пожарима не треба спољни извор паљења, јер су они резултат самоупале једног броја природних материја,у овом случају угља. Сам процес самозапаљења угља је комплексан, подложан утицајима низа природних и техничких чинилаца, чије се кумулативно дејство оцењује преко природног индекса самазапаљења SZp (ºC/min). За лигните какви се могу срести у овом делу колубарског басена та вредност се креће од ºC/min (обрачунато на вредност без влаге и пепела), што ове угљеве сврстава у групу склоних самоупали. Из овога се може закључити да и ако је процес самозапаљења спонтан за његов развој ипак морају бити испуњени одређени услови. Поред гориве материје и кисеоника неопходно је обезбедити и услове за акумулацију примарно створене топлоте. Примарна места појаве ендогених пожара су косине угљених етажа, али и јаловинских уколико је у њима заостало угља, као и унутрашња и спољашња одлагалишта, уколико се у одложеном материјалу нађу и одређене количине угља. Према наведеном Правилнику удес који би настао манифестацијом ендогеног пожара може се сврстати у други ниво.то значи да би пожаром односно негативним последицама био захваћен само један део индустријског комплекса површинског копа, али се при томе не очекују негативне последице по ширу околину. У примарном кругу технолошког процеса експлоатације угаљ не представља велику опасност, с обзиром на стање (велика влажност) у којем се угаљ налази при откопном поступку. Међутим у сушном периоду, угљена прашина може, у систему транспорта и на откопној механизацији услед трења, као и таложења на врелим површинама, а на депонијама услед процеса самозапаљења, изазвати паљење и пожар. У случају појаве ендогених пожара изостаје класична појава ватре, а једини упечатљив визуелни показатељ је појава продуката сагоревања као и повишена температура на лицу места.међутим и поред мање изражених и упечатљивих пратиоца пожара, ни у ком случају се не сме занемарити потенцијална опасност изазвана ендогеним пожарима, посебно јер су они на површинским коповима угља реалност,како код нас тако и у свету. Па и поред тога ендогени пожари на површинским коповима угља су реалност, како код нас тако и свету, како се то види на слици 29. Слика 29 Пожари на угљевима (главни светски региони) 136

139 Само у Америци је у години Федерална канцеларија за површинску експлоатацију (OSM Federal Office of Surface Mininig) регистровала 150 пожара услед оксидације угља. Поред отвореног пламена, у случају појаве ендогених пожара извесну опасност представља и појава продуката сагоревања угља-пожарних гасова, пре свих угљенмоноксида. Међутим, потребно је нагласити да се ради о малим количинама које, имајући у виду ширину простора и интезитет струјања ваздуха на копу, бивају разређене на концентрације испод ГВИ. На основу предходно наведеног може се констатовати да је вероватноћа настанка удеса услед појаве пожара у технолошком процесу експлоатације угља на површинском копу Тамнава-Западно поље мала а могуће последице по живот и здравље људи и животну средину се на основу података добијених анализом повредивости процењују као занемарљиве. Ризик од удеса се процењује на основу вероватноће настанка удеса и обима могућих последица. У случају површинског копа Тамнава-Западно поље ризик од удеса услед могуће појаве пожара на копу се може квантификовати као занемарљив. Па и поред тога што је ризик од удеса услед могуће појаве пожара на копу мали, у оквиру ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА РУДАРСКИ БАСЕН "КОЛУБАРА" д.о.о., којем припада и површински коп Тамнава-Западно поље,организују се мере превенције у виду: Одржавања радно-технолошке дисциплине,посебно у домену складиштења угља на депонији дробилане Уредног одржавања проходности свих путева и пролаза унутар потенцијално опасних зона Благовременог отклањања свих уочених техничко-технолошких недостатака Примене техничких средстава и опреме детекције и заштите Сталне контроле и надзора потенцијално опасних места Сталне едукације запослених о овим и другим питањима. Сагласно Правилнику о мерама заштите од елементарних непогода и других већих непогода и опасности, опасности по пројектоване објекте могу бити проузроковане елементарним непогодама које обухватају: земљотрес, атмосферско пражњење, поплаве. Земљотрес Локација индустријског круга површинског копа Тамнава-Западно поље налази се у подручју сеизмичког интензитета VIII-ог степена према скали Merkali-Concani-Stenberg. Мере заштите од последица земљотреса садржане су у нормативима Правилника о привременим техничким прописима за грађење у сеизмичким подручјима, који се примењују за пројектовање грађевинских објеката, што ће бити узето у обзир у грађевинској документацији за објекте у овом руднику. Према наведеном правилнику при потресу датог интензитета нужне су пасивне и активне мере заштите од тресних померања. Атмосферско пражњење 137

140 Према дефиницији датој у техничким прописима о громобранима гром је директно електрично атмосферско пражњење или низ таквих пражњења проузрокованих разликом између електричног потенцијала атмосферског електрицитета и земље, односно објеката на земљи, а који су довољни да оштете објекте и угрозе људе. Пошто су поједини објекти и опрема наведеног рударског комплекса, с обзиром на габарите и технолошке карактеристике, потенцијално угрожени од ове природне појаве, као елементарне непогоде, потребне мере заштите се реализују кроз пројектовање изградњу и одржавање у експлоатацији громобранске заштите. Велике количине воде Задатак заштите радне фигуре површинског копа Тамнава-Западно поље од површинских и подземних вода је да у функцији динамике рударских радова, обезбеди нормалне услове рада, према пројектованој технологији откопавања и транспорта јаловине и угља, као и одлагања. За заштиту копа од површинских и подземних вода примењиваће се стандардни објекти одводњавања: канали, водосабирници, цевоводи и пумпне станице. Заштита копа од подземних вода у кровини угљене серије (алувијални и терасни шљункови) спроводи се контролисаним прихватом ових вода у етажне кале и спровођењем до водосабирника Заштита копа од подземних вода у међуслојним песковима врши се израдом дренажних канала са водосабирником. Димензионисање водосабирника ће се вршити према количини површинскрх и подземних вода које дотичу у контуру површинског копа са јаловинских, угљених и одлагалишних етажа, као и са површина откопаног простора. На димензионисање водосабирника утиче и одабрани капацитет пумпи, које треба да избаце гравитацијски сакупљену воду ван зоне копа. Количина воде коју пумпе не могу тренутно да савладају остаје у поврсинском копу. Она бива прихваћена простором предвиђеним за акумулацију. За правилно димензионисање пумпи, величина простора представља запремину једночасовних, односно једнодневних максималних падавина. Димензије простора акумулације одређује број и капацитет агрегата за одвођење воде у захтеваном времену. Концепцијско решење заштите од површинских вода се третира као заштита од: а) површинских вода са околног подручја б) површинских (атмосфеских) вода које се директно излучују у радно подручје копа Поред приказаних опасности по пројектоване објекте проузроковане елементарним непогодама у табели 34. (извор Европска Агенција за Реконструкцију) приказани су потенцијални ризици по здравље и сигурност радника који су везани за рударске активности. Табела 34 Потенцијални удеси везани за рударске активности Врста инцидента Карактеристични узроци Могуће последице Клизање косина, раседи Повреде, губитак Слегање тла живота Нестабилност повезана са Клизање депонија Повреде, губитак присуством воде (извори, каменог материјала живота лоша дренажа депонија) Транспорт хемикалија Неадекватна процедура Контаминација 138

141 од/до Истицање хемикалија на локацији транспорта и неадекватна опрема Лоше одржавање, неадекватна заптивеност земљишта, воде, последице на кориснике воде Загађење воде и ваздуха Идентификација осталих потенцијалних инцидентних ситуација Лице задужено за заштиту животне средине у Тамнави Западно поље у сарадњи са Представником, руководства за заштиту животне средине мора: 1.Израдити План за реаговање у инцидентним ситуацијама. 2.Идентификовати остале потенцијалне ванредне ситуације анализом: Података о значајним аспекатима животне средине; Захтева законских и других прописа; Резултата претходних акцидената и вежби за реаговање; Извештаја о претходним акцидентима; Последица по животну средину. Поступак(ци) и придружене контроле рада треба да обухвате, где је могуће, разматрање: a) емисија у атмосферу у случају удеса b) изливања у воду и земљиште у случају удеса c) специфичних утицаја на животну средину и екосистем у случају удеса Идентификација опасности од удеса изводи се обавезно и у поступку пројектовања и развоја нових процеса и активности, или увођења нових технологија или опреме а служи за израду анализе утицаја производа, процеса и постројења на животну средину. 139

142 8.ОПИС МЕРА ПРЕДВИЂЕНИХ У ЦИЉУ СПРЕЧАВАЊА СМАЊЕЊА И ГДЕ ЈЕ ТО МОГУЋЕ ОТКЛАЊАЊА СВАКОГ ЗНАЧАЈНИЈЕГ ШТЕТНОГ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ За смањење сваког значајнијег штетног утицаја пројекта: "Експлоатација угља на површинском копу Тамнава-Западно поље носиоца пројекта РБ "Колубара" д.о.о. огранак "Површински копови" Барошевац, а на основу процењених могућих значајнијих утицаја, обрађених у поглављу 6.0 предметне студије, дефинисане су одговарајуће мере заштите животне средине које су систематизовано дате кроз: Мере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима стандардима и роковима за њихово спровођење. Мере које ће се предузети за случај удеса Планови и техничка решења заштите животне средине (рециклажа, третман и диспозиција отпадних материја), Рекултивација, санација Друге мере које могу утицати на спречавање или смањење штетног утицаја на животну средину 8.1. Мере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима стандардима и роковима за њихово спровођење Услови и сагласност Мере из ове тачке обухватају услове и сагласности које утврђују надлежни органи и организације код издавања одобрења за израду техничке докуметнације и сагласности на техничку документацију, пре давања одобрења за грађење објекта. Према чл. 31. Закона о процени утицаја на животну средину (Сл. гласник 135/2004), Употребна дозвола не може се издати ако нису испуњени услови из Решења о давању сагласности на студију о процени утицаја предметног пројекта на животну средину. Према Закону о рударству ("Сл. гласник РС", бр. 44/95, 101/2005 ;. Закон, 85/2005 ;. Закон 34/2006, члан 17., члан 35. и члан 39):Експлоатација минералних сировина и извођење рударских радова по главном и допунском рударском пројекту, врши се по захтеву носиоца истраживања минералне сировине на простору на коме ће се обављати експлотација те минералне сировине а на основу решења о одобрењу експлоатације које издаје надлежно Министарство, у року одређеном одобрењем и по динамици и у количинама предвиђеним рударским пројектом и осталом техничком документацијом израђеном у складу са законом. У циљу испуњења захтева предвиђене законима и другим прописима обавеза инвеститора РБ Колубаре је да: Према чл. 18. Закона о процени утицаја на животну средину (Сл. гласник 135/2004), изради Студију о процени утицаја пројекта на животну средину и на Студију обезбеди сагласност надлежног органа, обзиром да је иста саставни део документације за прибављање дозволе за рад. Изради Студију заштите од хемијског удеса 140

143 Извођењу рударских радова у свему по главном и допунском рударском пројекту може се приступити када се прибави решење о одобрењу рударских радова које издаје надлежно Министарство. Рударски објекат изграђен по главном и допунском рударском пројекту може се користити када се прибави употребна дозвола. Да се врше периодични прегледи и испитивања, као и испитивања микроклиме, емисије и имисије физичких и хемијских штетности, евентуална штетна зрачења, буке и вибрација, као и да се о томе води прописана евиденција. Да се врше периодични прегледи и испитивања прописаних оруђа за рад и уређаја, као и да се о томе води евиденција. У мере предвиђене законима и другим прописима подразумевају се и примена норматива и стандарда код избора и набавке уређаја и опреме за предложени дисконтинуални ситем површинске експлоатације. Рокови за њихово спровођење усклађује се са почетком ескплоатације. Мере из ове тачке обухватају и услове које утврђују надлежни државни органи и организације код издавања одобрења и сагласности за изградњу објеката, извођења радова и употребу објеката односно отпочињање производног процеса. Да се при раду користи прописана лична заштитна опрема Да спроведе све мере које захтева закон, прописи, нормативи и стандарди као и надлежни државни органи и да се придржава рокова за њихово спровођење код пројектовања, изградње и употребе објеката односно отпочињање производног процеса. Како би било могуће проценити штетне последице које настају активностима површинског копа обавеза је инвеститора да пре почетка радова изврши сва мерења угрожених чинилаца животне средине, и констатује тзв.нулто стање које ће служити као репер у даљој контроли Мере у току изградње објекта У циљу испуњења захтева обавеза инвеститора РБ Колубаре је да: Грађење објекта не сме се започети без сагласности и решења надлежног органа. Радове изводити у свему према одобреној пројектној документацији. Пре почетка радова градилиште је потребно оградити и обезбедити од неконтролисаног и неовлашћеног уласка. Уколико у току извођења радова дође до просипања деривата нафте и контаминације земљишта, радове треба одмах обуставити и извршити санацију и уклонити контаминирано земљиште на локацију коју одреди или надзорни или општински орган. Уколико се током радова наиђе на археолошко налазиште или археолошке предмете, извођач радова дужан је да без одлагања прекине радове и да обавести надлежни Завод за заштиту споменика културе, и да предузме све мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен. Уколико се током радова наиђе на геолошко-палеонтолошке и минералошкопетрографске локације за које се претпоставља да имау својство природног добра, сходно Закону о заштити животне средине, извођач радова дужан је да обавести Завод за заштиту природе Србије, односно предузме све мере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица. 141

144 8.1.3 Мере у току редовног рада пројекта Након добијања одобрења за рад по Главном рударском пројекту и непосредно започетим радовима на отварању површинског копа потребно је: 1. Све радове на отварању експлоатационог поља и експлоатацији угља извести према пројектованим техничким решењима. 2. Извршити мерења загађења ваздуха гасовима и прашином, 3. Измерити ниво буке, 4. Скинути хумусни материјал одложити на привремну допонију унyтар експлоатационог поља и касније га искористити у процесу рекултивације, 5. Јаловински материјал одложити на јаловиште, при одлагању обезбедити гемеханичку стабилност одложеног материјала. 6. На површинском копу је дозвољено сервисирање, снабдевање горивом и мазивом машина и опреме само мањег обима, 7. Отпад који потиче од одржавања опреме и инсталација, обавезно сакупљати, разврставати и одлагати на предвиђени плато за генерисани отпад и са истим поступати у складу са Правилником о условима и начину развставања, паковања и чувања секундарних сировина ("Службени гласник РС", број 55/01) и Правилником о начину поступања са отпацима који имају свосјтво опасних материја ("Сл. гласник РС", број 12/95). 8. Прикупљене санитарно-фекалне отпадне воде из водонепропусне септичке јаме оргнизовано празнити преко локалног комуналног предузећа. 9. Отпад који потиче од боравка запослених одлагати у контејнер за сакупљање комуналног отпада, који ће се организовано празнити преко локалног комуналног предузећа. 10. Да акцидентно просути нафтни деривати не би угрозили животну средину, непоходно је обезбедити довољно асорбента. Одлагање и чување употребљеног асорбента мора бити у сладу са Правилником о начину поступањаса отпацима који имају својство опасних материјала ("Сл. гласник РС", број 12/95). 11. Саобраћај у кругу комплекса обављати у контролисаном режиму са постављеним знацима ограничене мале брзине. 12. Обавеза носиоца пројекта је, да годишње у току редовног рада, изврши мерење имисије укупних таложних материја и имисије суспендованих честица у животној средини сходно Правилнику о граничним вредностима, методама мерења имисије,критеријумима за успостављање мерних места и евиденције података (Сл гласник РС бр. 54/92). Уколико мерења не могу да се докажу дозвољене имисионе норме, радови на копу морају се одмах зауставити док се не отклоне уочени недостаци. 13. Праћење буке треба спроводити у одговарајућим интервалима како на радним местима, како би се проценила изложенсот радника буци одређеног интезитета, тако и на карактеристичним тачкама у околини индустријскогкруга постројења. Мерење нивоа буке вршити на основу Правилника о дозвољеном нивоу буке у животној средини ("Сл. гласник РС", бр. 54/92). Ако се у току мониторинга појави случај прекорачења дозвољених вредности нивоа буке, рад на производном комплексу се мора обуставити и спровести мере за смањење нивоа буке у дозвољене границе. 142

145 8.2 Мере које ће се предузети за случај удеса Овом тачком се дефинишу поступци које РБ Колубара мора да примени за могуће ванредне ситуација и удеса који могу имати утицаја на животну средину, и њихово спречавање кроз превенцију или ублажавање утицаја уколико се инцидентне ситуације појаве. Основне мере за спречавање настанка удеса су поштовање техничких прописа у области пројектовања, извођења радова као и дисциплина радника при извођењу технолошких процеса. Следеће мере су обавеза које РБ Колубара је обавезна да установи за случај удеса: 1. Идентификацију потенцијалних несрећа и ванредних ситуација а на основу приоритета различитих ванредних ситуација. 2. Идентификацију и информацију о опасним материја на локацији (нпр. запаљива течност, резервоари за складиштење, компримовани гасови) укључујући потенцијални утицај сваке материје на безбедност и здравље људи и на животну средину и хитне мере које ће се предузети у случају изливања или испуштања у случају удеса; 3. Поступак реаговања (пријаву удеса, узбуњивање, обавештавање и информисање особа које треба да учествују у реаговању на удес, успостављање непрекидног мерења и осматрања) 4. Одговорно лице које ће руководити као и списак кључног особља које реагује у ванредној ситуацији и њихове одговорности; 5. Највероватнија врста и опсег ванредне ситуације или удеса 6. Могућност ширења ванредне ситуације из окружења на РБ Колубару (на најближе постројење, радионицу, погон, фабрику, пут, железничку пругу); 7. Најприкладније мере за одговарање на ванредне ситуације или удесе и редослед њиховог извршавања 8. Мере за ублажавање (санацију) штете 9. Обезбеђену одговарајућу опрему за реаговање (алармни системи, осветљење и напајање у случају опасности, средства за евакуацију, склоништа, критичне вентиле, склопке, искључиваче, опрему за гашење пожара, опрему за прву помоћ, опрему за комуникацију.), чија се исправност испитује у редовним интервалима. 10. Обезбедити расположивост неопходних информација током ванредних ситуација нпр.нацрти постројења, подаци о опасним материјама, процедуре, тел.бројеве за контакт 11. Путеве евакуације, места окупљања и пружања прве помоћи 12. Предвиђену сарадњу са различитим специјализованим службама за помоћ (нпр. ватрогасна бригада, службе за чишћење) које су од значаја за конкретну ванредну ситуацију укључујући детаље за контакт 13. Могућност међусобне помоћи од стране организација у близини 14. Планови интерне и екстерне комуникације укључујући и начине обавештавања законодавних институција, суседа и јавности 15. Заштиту виталних уређаја, опреме и документације 16. Планови обуке запослених који се баве деловањем у ванредним ситуацијама, (предавања и практичних вежби), и испитивање њихове ефективности 17. Периодично испитивање процедура за реаговање у ванредним ситуацијама 18. Извештај о удесу 143

146 19. Процес за вредновање након удеса ради утврђивања корективних и превентивних мера 20. Поступак реаговања у инцидентној ситуацији се мора тестирати, где је то изводљиво, најмање једном годишње путем обука и вежби. Ово укључује и извештавање након спроведене вежбе. Након изведених вежби и добијања евентуалних сугестија и коментара од стране учесника и присутних оцењивача вежби, поступак реаговања у ванредној ситуацији се може модификовати Обавеза запослених за случај удеса: Обавеза запослених у ПД РБ Колубара је да предузму следеће мере за случај удеса: 1. Планирање, пројектовање и поступање у случају настанка пожара и експлозије Планирање и пројектовање мера заштите од пожара врши се на основу сагледавања класе пожара и прорачуна пожарног оптерећења, које зависи од топлотне вредности запаљивог материјала и врсте објекта и опреме. Потенцијална опасност од пожара испољава се кроз могућност настајања: егзогених пожара класе А, Б и Д (Стандард ЈУС ИСО 3941:1994) и ендогених пожара (оксидација и самоупала угљене материје, наталожене угљене прашине и сл.). У конкретном случају потенцијална опасност од пожара везана је за настајање наведених врста пожара мањих размера и као таква се може оценити као објективно мала. Потенцијална опасност од пожара везана је за настајање егзогених пожара мањих размера. До упале на површинском копу и одлагалишту могу да доведу поједини елементи машине или оне саме. Те опасности су краткотрајног карактера и уз превентивна средства противпожарне заштите, противпожарни апарати, они се брзо локализују тј. брзо се угасе. Уз благовремено откривање и сузбијање пожара, практично се опасност од појаве пожара већих размера своди на најмању могућу меру. У функцији заштите од егзогених пожара мањих размера на површинском копу Тамнава-Западно поље потребно је да се на рударским машинама (багери, одлагач, утоварачи, булдозери, камиони, аутоцистерне) поставе противпожарни апарати типа С- 6, С-9 и CО2 који су распоређени у зависности од пожарног оптерећења и врсте пожара. Са становишта потенцијалног настанка ендогених пожара, који су последица оксидације и самоупале угљене материје (на косинама отворених етажа, на одлагалиштима, на депонијама и сл.) и наталожене угљене прашине (на ангажованој механизацији и другој опреми),треба нагласити да у досадашњој пракси није било таквих пожара већих размера.углавном се ради о локалним појавама самоупале угља које се у зависности од места појављивања третирају на одговарајући начин и као такве не представљају опасност ни за радну а ни за животну средину. У циљу обезбеђивања благовремене могућности за санацију евентуалних појава пожара већих размера у ПРИВРЕДНОМ ДРУ[ТВУ РУДАРСКИ БАСЕН "КОЛУБАРА"д.о.о. постоје организоване ватрогасне јединице. У случају да се интервенцијом противпожарне заштите на самом површинском копу " Тамнава- 144

147 Западно поље " не може санирати евентуална појава пожара позива се по потреби и ватрогасна јединица у Лазаревцу. Све активности на санирању наведене акцидентне ситуације и интервенција ватрогасне јединице дефинисане су у Плану интервенције у случају пожара односно Плану противпожарне заштите. План противпожарне заштите између осталог садржи и све битне податке о начину информисања ватрогасне јединице у случају пожара. При интервенцији у случају појаве пожара приоритет извршавања задатака је следећи: спасавање угрожених људи и спречавање настанка експлозије. локализација ширења пожара, гашење пожара прекид процеса горења, одбрана суседних објеката и евакуација материјала и опреме. Након гашења пожара, у одређеном временском периоду, обезбеђује се осматрање и контрола локалитета појаве пожара у циљу спречавања поновног избијања пожара. 2.Поступање у случају земљотреса У случају земљотреса служба узбуњивања и јављања, звучним сигналом обавештава људство о настанку и престанку опасности од земљотреса. По престанку опасности сви запослени су дужни да се одмах укључе у санацију последица земљотреса према поступку ПЕ/ПЗ ПЕ (Процедуре из Екологије, тј. Систем управљања заштите.жив.средине) и ПЗ.(Процедуре из области Здравља и безбедности на раду). 3. Поступак у случају испуштања опасних материја у воду и земљиште При овој појави сви запослени у окружењу места акцидента су дужни да се ставе на располагање техничком особљу организационог дела где је дошло до акцидента како би се опремили одговарајућом заштитном опремом и поступили по поступку ПЕ/ПЗ Поступак у случају поплаве У случају поплаве већих (ширих) размера служба узбуњивања и јављања, звучним сигналом обавештава људство о настанку и престанку опасности од поплаве. Ватрогасна служба са својом опремом и техником ставља се на располагање за санацију насталу поплавом, а сви запослени су дужни да се одмах укључе у санацију насталих штета од поплаве према поступку ПЕ/ПЗ Поступање у случају експлозије на постројењима, машинама и уређајима При овој појави сви запослени су дужни да поступе по поступку ПЕ/ПЗ и да се одмах укључе у санацију насталих последица. 6. Поступање у случају неконтролисане емисије у атмосферу При овој појави сви запослени у окружењу места акцидента су дужни да се ставе на располагање ватрогасној служби као и технолошком особљу организационог дела где је дошло до акцидента како би се опремили одговарајућом заштитном опремом и поступили по поступку ПЕ/ПЗ Технолошко особље које ради на делу постројења водоника или пропана дужно је да одмах затвори доток гаса или ако је процуривање већег интензитета поступити по технолошком упутству за санацију цурења. Ватрогасна служба са својом опремом и техником треба приступити санацији терена. 7. Поступање у случају тежег оштећења опреме и уређаја 145

148 У случају тежег оштећења на рударскм, прерађивачким и електроенергентским постројењима санацију обавезно препустити стручним лицима одржавања и Ватрогасној служби. Запослени поступају по поступку ПЕ/ПЗ Поступање у случају клизишта У случају појаве клизишта на косинама копа и одлагалишта евакуисати људство и опрему ван зоне клизишта. При овој појави сви запослени су дужни да поступе по поступку ПЕ/ПЗ и да се одмах укључе у санацију насталих последица. 8.3.Рециклажа, третман и диспозиција отпадних материја Сврха ове мере је обавеза управљања отпадом у Р.Б. ''КОЛУБАРА'', у складу са поступцима контроле операција, на начин којим се не угрожава здравље људи и животна средина. Мере дефинишу: формирање каталога отпада настајање отпада, разврставање отпада, паковање, обележавање и транспорт отпада, привремено одлагање и складиштење отпада, карактеризацију и категоризацију отпада и продају, рециклажу или уступање отпада. Настајање отпада Настајање (генерисање) отпада обухвата оне активности приликом којих материје долазе у такво стање да су искључене из употребе, те се сакупљају ради одлагања. Одређивање врсте отпада и поступање са отпадом дефинисано је законским и подзаконским актима. На основу места настанка отпада врсте отпада су: комунални отпад комерцијални отпад индустријски отпад. У зависности од опасних карактеристика може бити: инертни, неопасан, опасан. Генератори отпада у П.Д. Р.Б.«"КОЛУБАРА"» су: Огранци и погони Екстерне фирме које су ангажоване од стране П.Д.Р.Б. "»КОЛУБАРА"». Основне обавезе у РБ "Колубара" је: Генератори отпада су дужни да са отпадом поступају на законом прописан начин и на начин прописан овим упутством. Извођачи радова који раде на локацијама РБ "Колубара" уколико су потенцијални генератори отпада, имају обавезе у поступању са отпадним материјалом регулисане уговором. Организационе целине које су генератори отпада формирају Записник о настанку отпада (ФЕ ) у тренутку настанка отпада. 146

149 Одговорно лице у организационој целини које потписује записник, одговара за настали отпад све до момента транспорта отпада на предвиђане локације. Отпад који стварају извођачи радова дужни су да га разврстају и допреме на локацију одређену за складиштење отпада. Лице задужено за управљање отпадом врши надзор и оверава Записника о настанку отпада (ФЕ ФЕ (Формулари који прате процедуре из Екологије, тј. Систем управљања заштите.жив.средине) ж Разврставање отпада Обавезе у РБ "Колубара" на разврставању отпада је: разврставање отпада према пореклу отпада (каталог отпада),прати законом прописан Документ о разврставању отпада. категорији отпада које врши Агенција за рециклажу Републике Србије (листа отпада) и карактеру отпада (опасан/не опасан) које врши акредитована лабораторија за карактеризацију отпада. именовање стручног лица за управљање отпадом, Документ о разврставању отпада, "РБ Колубара" доставља, у року од три дана од дана разврставања, Министарству надлежном за послове заштите животне средине и Агенцији за рециклажу. Разврстан отпад може да садржи највише 5 % нечистоћа. За разврставање отпада у погледу простора, огранци и њихове организационе целине РБ "Колубара" треба да имају: простор минималне површине од 100 m2 за преузимање и разврставање отпада; простор од најмање 20 m % слободне површине неопходне за обављање унутрашњег транспорта и простор одговарајуће површине за смештај уређаја за припрему отпада. Паковање, обележавање и транспорт отпада Паковање отпада се врши тако да запремина и тежина паковања отпада буду минималне и да се истовремено обезбеди неопходан ниво сигурности за прихватање отпада у даљем поступању са њим. Спаковани отпад (свако појединачно паковање) се обележава Налепницом отпада (ФЕ ), коју попуњава руководилац организационе јединице чијим је радом настао отпад. Привремено одлагање и складиштење отпада Сав отпадни материјал одлаже се у за то предвиђене просторе у кругу огранака Организација, при чему је величина складишта отпада примерена количини отпада за дужи период и по потреби, покривена и на бетонској подлози. Складишта отпадног материјала се изграђују у складу са Законом Локација за одлагање отпадног материјала, као и само складиште (привремено или трајно), мора да испуњава прописе о санитарној и здравственој заштити, као и техничке и друге услове којима се обезбеђује заштита од њиховог штетног деловања. За свако складиште отпада се води Евиденција о унетом и изнетом отпаду (ФЕ ).. Комунални отпад у кругу огранака/погона одлаже се у контејнере постављене од стране Комуналног предузећа искључиво за ту намену. 147

150 Секундарне сировине Секундарне сировине на локацијама огранака/погона привремено се одлажу на начин прописан законом за поједине врсте отпада, на месту, односно простору који је јасно дефинисан за ту намену (привремено складиште). Опасан отпад/опасне материје Опасан отпад/опасне материје се привремено складишти на начин прописан законом за поједине врсте отпада, на простору који је јасно дефинисан за ту намену (привремено складиште). Обележити локације за складишта опасног отпада/опасних материја, са упозорењем за врсту опасности. Рециклажа отпада На основу процене Комисије за отпис отпада, отпад који има третман секундарне сировине продаје се овлашћеним организацијама за даљи третман рециклажу или се враћа у производни процес. Са купцем се склапа Уговор о продаји отпада у коме се дефинише начин одношења отпада/опасног отпада. Запис Евиденција о продатом отпаду (ФЕ ,) Спаковани отпад који одлази из Организација, прати законом прописани Документ о преузимању отпада - секундарне сировине прописан Правилником о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина) Рекултивација и санација За протеклих четрдесет година рада површинских копова у басену "Колубара" добијено је више од 400 милиона тона угља. У исто време је откопано, транспортовано и одложено готово један милион метара кубних јаловине. Као најбоља илустрација реченог је податак да је до сада, у колубарском угљеном басену, радовима експлоатације угља захваћено око 55 km или хектара. То значи да ће на крају експлоатације угља у овом басену (за наредних педесет година), радовима на површинском копу бити захваћено додатних 90 km2. Последице оваквог захвата у простору који се мери милионима кубика јаловине и милионима тона угља, односно хиљадама хектара који нестају са лица земље, су веома бројне. Уколико се ништа не би учинило на њиховом уклањању последице би биле толико тешке да би, сасвим сигурно, довеле у питање оправданост овакве експлоатације угља. Као што је у претходном поглављу назначено при извођењу рударских радова површинске експлоатације ће доћи до деградације земљишта на простору површинског копа "Тамнава западно поље". Технологија површинске експлотације подразумева откопавање корисне минералне сировине и њен транспорт изван локације лежишта. Због диспозиције откопане стенске масе у откопаном простору ће настати депресија, што ће условити промену и нарушавање морфолошких и естетских карактеристика постојећег природног амбијента. Једна од мера за санацију овако насталог стања је примена рекултивације (техничке и биолошке) која има за циљ да деградирани терен у потпуности или што је могуће ближе приведе првобитној намени. Основни стратешки циљ у области ревитализације и рекултивације простора и заштите природе јесте смањење неповољних утицаја експлоатације и прераде лигнита на стање пољопривредног земљишта, шума, вода, ваздуха, живог света и других природних социо-економских услова живљења, упоредо са предузимањем ефикасних 148

151 мера за постепено остваривање сталног и приметног побољшања еколошких, економских и амбијентално-пејзажних обележја целог подручја. Рекултивација земљишта се на подручју колубарског басена лигнита заснива на разради посебних инвестиционих програма, којима се отклањају сви штетни утицаји рударства и енергетике на биокапацитет простора, и подразумева следеће активности: одлагалишта јаловине се ревитализују у првом реду, пошумљавањем а затим агробиолошком рекултивацијом у складу с коначном визијом организације простора након експлоатације лигнита. на теренима који су хемијски и биолошки деградирани неопходна је примена мера агротехничких мелиорација односно превентивних и репресивних мера заштите шума. Основни предуслови за успешно спровођење програма биолошке рекултивације, које треба обезбедити у фази пројектовања технологије површинске експлотације лигнита, обухватају следеће: селективно откопавање и одлагање хумусног слоја земљишта, за потребе агробиолошке рекултивације површина намењених за враћање пољопривредној производњи и подизање травњака, техничку рекултивацију којом се обезбеђује планско распоређивање земљишних маса и регулација хидролошких услова као и равнање и стабилност терена за биолошку рекултивацију. У циљу смањења негативних утицаја на квалитет земљишта предложене су следеће мере: Мониторинг квалитета земљишта - Контролу квалитета земљишта треба периодично вршити ради благовременог уочавања евантуалних погоршања у горњем слоју одложеног земљишта, као и процене потребе за обогаћивањем (насипањем хранљивим састојцима) које би било неопходно у зависности од планиране намене земљишта. Мере заштите земљишта и стабилности терена-при експлоатацији угља, обавеза носиоца пројекта је да нагиб, висину сваке етаже као и радни и завршни угао копа обезбеди по Допунском рударском пројекту. У току рада површинског копа водити рачуна о могућој појави клизишта, улегнућа, одрона, спирања, јаружања и др. У случају њихове појаве предузети одговарајуће мере, а након санације установити редовно праћење стања, а све у циљу заштите људи, објеката и механизације, као и околног терена Техничка рекултивација Техничка рекултивација обухвата низ техничких мера којима се одлагалиштима јаловине и откопаним просторима даје такав облик којим ће се обезбедити еколошки повољно уклапање ових површина у постојећу средину и створити услови за биолошку рекултивацију. У случају површинског копа "Тамнава западно поље". експлоатација лигнита ће се обављати континуалним системима при чему се одлагање откопане откривке врши одлагачима. Наведени начин експлоатације ће условити одређене геометријске карактеристике одлагалишта. 149

152 Одлагање јаловине са површинског копа Тамнава-Западно поље врши се на унутрашњем одлагалишту тако да се при наведеним активностима користи већ постојећи простор и тиме не врши додатна деградација земљишта што је уобичајено за спољашња одлагалишта. Планирано одлагалиште пепела и шљаке из будуће електране Колубара Б на површинском копу Тамнава Западно поље треба реализовати у складу са критеријумима који ће спречити контаминацију земљишта и подземних вода. Потребно је израдути студију оправданости могућих техничких решења за заједничко одлагалиште пепела и шљаке да би се дефинисали сви планови и оперативне карактеристике процеса одлагања. Техничка рекултивација при формирању завршних косина одлагалишта се састоји од равнања и прегуравања јаловине на хоризонталним површина са благим падом 1-2 % и изради каналске мреже за контролисано одвођење површинске воде. Равнање се изводи булдозерима а израда канала булдозерима или ровокопачима Биолошка рекултивација Биолошка рекултивација обухвата активности којима се врши привођење терена првобитној намени и њен основни задатак је формирање плодног земљишта и биљног покривача који по својим репродуктивним способностима неће заостајати за аутохтоним земљиштима и биљним врстама. Биолошка рекултивација обухвата агротехничке, мелиорационе и биолошке мере којима се обнавља плодност оштећеног земљишта на коме се планира формирање вештачких заједница. Имајући у виду процену конфигурације терена после техничке рекултивације и састав земљишта предлаже се следећи модел рекултивације: подизање воћарских плантажа, пошумљавање, подизање зелених травнатих површина. Рекултивација подизањем воћарских плантажа се може реализовати на хоризонталним површинама одлагалишта. Досадашња искуства показују да се уз примену одговарајућих агротехничких и мелиорационих мера, на јаловини могу подизати воћарске плантаже. На претходно испланираним парцелама (обично површине 1 ha) воћке се саде у редовима у правцу север југ са размаком 5 m између редова. Растојања између садница зависе од врсте воћа и износе: јабука, вишња и крушка се саде на растојању од 4 m у реду, дуња и бресква на 3 m, а шљива на 5 m. Избор врсти воћака и сорти врши се према педолошким карактеристикама новоформираног супстрата. Рекултивација пошумљавањем обухвата подизање шума аутохтоне врсте. На закошеним површинама одлагалишта где је изражен проблем ерозионих процеса спречавање истих се врши шумском рекултивацијом. Овакво решење повољно утиче и на особине новоформираног супстрата. Поред дрвенастих садница предлаже се и садња жбунасте вегетације нижег хабитуса са појединачном садњом дрвећа. Између жбунастих и дрвенастих садница у фази формирања биљног покривача, у циљу спречавања ерозионих процеса, предлаже се подизање травњака. За шумске културе предлажу се следеће врсте: црни и бели бор, бреза и багрем. У смислу припреме земљишта за садњу треба извршити мелиорацију супстрата 150

153 уношењем органске материје (тресет или компостирана кора), а у току прве године потребно је извршити прехрањивање (NPK ђубривом). Површине под травњацима треба оформити тако да се потсејавањем семена без обраде, стимулише природна травна вегетација. С обзиром на састав супстрата и микроклиматске услове предлаже се следећа мешавина трава: луцерка, црвени вијук и права ливадарка 8.5 Друге мере које могу утицати на спречавање или смањење штетног утицаја на животну средину Заштита ваздуха У технолошком процесу експлоатације угља на површинском копу Тамнава-Западно поље појављује се угљена прашина као потенцијално штетна материја која угрожава ваздух животне средине. лзвори прашине су радне етаже са технолошком опремом, трасе транспортера са траком, путеви на површинском копу и активне површине на одлагалишту. Опште мере заштите за контролу и управљање емисијама и имисијама суспендованих честица односе се пре свега на организовање мониторинга прашине паралелно са метеоролошким мониторингом. Планирање рударских активности на површинском копу, тамо где је то могуће, треба вршити усклађивањем података система мониторинга концентрације прашине и метеоролошких прилика са активностима и поступцима за обарање прашине из ваздуха. Систем за контролу концентрација прашине треба да буде инсталиран како у радним околинама површинског копа тако и у подручјима за становање у близини копа. У простору површинског копа где је завршена експлоатација и евентуално одлагање јаловине препоручује се што бржа рехабилитација отвореног простора. У активном делу копа, где се одвијају радови у процесу откопавања, транспорта и одлагања, могуће је применити поступак орошавања водом за спречавање емитовања прашине (фракције крупноће испод 10 µм) са активних радних површина (транспортни путеви, радне етаже на откопавању угља и јаловине и одлагалиштима јаловине) и других специфичних места као што су пресипи са транспортера на транспортер, било да су они у систему трака или да се ради о систему трака-трака на багеру. У случају пресипних места могуће је, такође, применити и поступак каптирања прашине на пресипним местима. За спречавање емитовања прашине са активних радних површина, како је напред наведено, могуће је применити техничко решење орошавања и квашења водом помоћу наменских возила (аутоцистерни) са опремом за орошавање. Завршне површине (етаже и равни косина) на површинском копу и одлагалиштима биће подвргнуте агротехничкој и биолошкој рекултивацији по утврђеној динамици, после њиховог формирања, што ће знатно утицати на смањење одношења прашине са ових површина дејством ветра. Потребан број аутоцистерни за поливање путева у активној експлоатацији на површинском копу добија се преко обрасца: N La b q n 1, 25 Qc 151

154 где су: La = 3000 m максимална дужина путева на површинском откопу b = 10 м средња ширина пута q = 0,5 l/m2 специфична потрошња воде n = 1 број орошавања у току једног часа Qc = 13,8 m3/h капацитет цистерне Капацитет цистерне је одређен на основу следеће једначине: Qe 3 Qc, ( m / h) Qe Qe lc lc 1,2 gh gp Vk Vr где је: Qе = 8 m3 запремина аутоцистерне gh = 48 m3/h капацитет пумпе gp= 48 m3/h капацитет пумпе на станици пуњења lc = 1 km средње растојање од станице пуњења до пута који треба да се полива Vk и Vr = km/h средња брзина кретања празне и пуне цистерне На основу приказаног прорачуна, за дате услове потребан број цистерни је 2. Приликом коришћења егзактних параметара у наведеним једначинама за орошавање је узета у обзир аутоцистерна запремине 8 m3. У ову сврху се може користити аутоцистерна коју производи Ватроспрем из Београда, тип ФАП 13-14, или нека слична (по потреби се може извршити и корекција поновним прорачуном). Наведена цистерна је израђена на шасији 6 ГГФ-1, а састоји се од следећих елемената: цистерне за воду, пумпе са припадајућом инсталацијом и уређаја за орошавање. Цистерна је елиптичног попречног пресека, израђена од котловског лима дебљине 3 mm. Уњеној унутрашњости постављени су лимени ублаживачи таласа. Пумпа је центрифугална следећих карактеристика: капацитет 800 l/мин, број обртаја 3000 о/мин и притисак 6 бара. За спречавање издвајања прашине на пресипним местима у систему тракастих транспортера могуће је применити мокри или суви поступак. Мокри поступак предвиђа орошавање на местима утовара и претовара. Уређај за орошавање у овом случају треба да буде тако изведен да спречи падање воде на траку транспортера. То подразумева употребу прскалица које треба да омогуће стварање воденог облака сачињеног од најситнијих капљица воде. Поред прскалица неоходан је и радни притисак у систему развода воде (или на самом месту распршавања воде) од најмање 35 бара. Да би се спречила прекомерна потрошња воде у случајевима застоја тракастих транспортера, пожељно је процес орошавања аутоматизовати. На слици бр. 30 приказан је један овакав систем. Према искуствима из праксе (домаће и иностране) потрошња воде се креће од l/t. 152

155 Слика 30 Шема система за обарање прашине на претоварном месту 1.Прскалица (млазница), 2. Коси прелаз, 3. Аутоматски вентил, 4. Цевовод. Примена орошавања такође подразумева примену мера против лепљења угља и прашине на траку транспортера. У ту сврху се користе чистачи траке. Суви поступак предвиђа каптирање места пресипа са транспортера на транспортер постављањем металне прекривке причвршћене на конструкцију транспортера и заптивање гумом отворених површина код покретних делова опреме. Неопходно је напоменути да мокри поступак има већи ефекат, али захтева и већа улагања као и већу радну дисциплину у смислу одржавања захтеваних радних параметара. Редовна и правовремена примена ових поступака са сезонским и временским планирањем прскања, уз коришћење расположивих техничких могућности, обезбеђује задовољавајуће ефекте за спречавање емитовања прашине и заштите ваздуха у радној и животној средини. Кондиционирање ваздуха (одвајање прашине) у кабинама рударских машина за откопавање, транспорт и помоћне радове је мера заштите коју је потребно примењивати. Мере заштите од прашине везане за транспорт угља и јаловине транспортерима са траком састоје се од низа мера од којих треба истаћи пре свега минимизирање брзине транспортера са траком, посебно у периоду неповољних метеоролошких прилика. У условима где је то могуће предлаже се покривање транспортера са траком и употреба система за скупљање прашине. Потребно је смањити висинску разлику између транспортера на минимум и чистити траку у супротном правцу од транспортног. При утовару и истовару угља и јаловине потребно је смањити висину истовара на минимум и употребити распршиваче воде. У циљу заштите од прашине при превозу угља транспортним путевима предлаже се покривање сандука камиона при транспорту и тамо где је то могуће смањење брзине кретања возила. Једна од основних мера заштите од прашине при превозу угља транспортним путевима је квашење путева водом или мешавином воде и одређених хемијских средстава као и асфалтирање главних путева на копу и прилазних путева насељима. Мере заштите од емисије прашине са отворених површина на копу односе се на орошавање и квашење ових површина на угљу и јаловини као и успостављање и развој раног биљног покривача на косинама и одлагалиштима. За оцену услова рада и планирање примене мера заштите користе се важећи стандарди и нормативи за сваки анализирани параметар. Садржај хемијских материја у ваздуху радне атмасфере на површинском копу може се прихватити у концентрацијама које не изазивају оштећења здравља радника, при нормалним условима рада и 153

156 осмочасовном раду. Гранична концентрација изнад које постоји реална опасност за оштећење здравља је максимално дозвољена канцентрација (МДК). МДК за минералну прашину и штетне гасове прописане су стандардом ЈУС 2.БО.001. Уколико су дозвољени критеријуми прекорачени потребно је примењивати комплексне мере заштите од минералне прашине. Као допунску заштиту, у краћем времену излагања штетном деловању, треба користити лична заштитна средстава (респиратори за прашину, заштитне маске). Не очекује се да концентрација издвојених гасова у ваздуху при раду машина на анализираним површинским коповима, буду веће од МДК, па се према томе не предвиђа посебна заштита. Најмање два пута годишње, на угроженим радним местима, потребно је вршити периодична испитивања радне средине у циљу контроле остварених ефеката примењене заштите. Поред наведеног потребно је покренути и програм здравствене заштите у циљу контроле здравља запослених. Коначан избор начина отпрашивања је дефинисан у техничком пројекту мера заштите у оквиру Допунског рударског пројекта експлотације лежишта Тамнава Западно поље. Према свему претходно наведеном у циљу заштите ваздуха обавеза инвеститора РБ Колубаре је да примени следеће мере : 1. У циљу праћења квалитета ваздуха на предметном подручју је потребно извршити мониторинг лебдећих честица прашине, наталожених честица прашине као и емисије гасова, сумпордиоксида,азотних оксида и угљенмоноксида, 2. Систем за контролу концентрација прашине треба да обухвати мерења у радној околини површинског копа тако и у подручјима за становање у близини копа, на локацијама где је ризик за прекорачење граничних вредности велики. 3. Најмање два пута годишње, на угроженим местима, потребно је вршити периодична испитивања средине у циљу контроле остварених ефеката примењене заштите. 4. У простору површинског копа где је завршена експлоатација и евентуално одлагање јаловине препоручује се што бржа рехабилитација отвореног простора. 5. Завршне површине (етаже и равни косина) на површинском копу и одлагалиштима подвргнути техничкој и биолошкој рекултивацији као и успостављање и развој раног биљног покривача. 6. Подизање заштитног зеленог појаса дуж границе копа 7. У активном делу копа, где се одвијају радови у процесу откопавања, транспорта и одлагања, применити предложене поступке за спречавање емитовања прашине: 8. Орошавање водом на активним радним површинама (пресипима, путевима..) 9. Облагање пресипних места заптивним гумама 10. У условима где је то могуће предлаже се покривање транспортера са траком и употреба система за скупљање прашине. 11. Потребно је смањити висинску разлику између транспортера (пресипа) на минимум 12. При превозу угља транспортним путевима предлаже се покривање сандука камиона при транспорту и смањење брзине кретања возила. 13. Кондиционирање ваздуха (одвајање прашине) у кабинама рударских машина за откопавање, транспорт и помоћне радове 14. Асфалтирање главних (стационарних) путева на копу и прилазних путева насељима. 154

157 15. Минимизирање брзине транспортера са траком, посебно у периоду неповољних метеоролошких прилика Заштита од буке Појава неповољног утицаја прекомерне буке у радним околинама постоји у свим фазама експлоатације на површинском копу. У циљу обезбеђења заштите радника и околног становништва од негативног утицаја прекомерне буке која потиче из технолошког процеса површинске експлоатације потребно је систематски спровести планиране мере заштите. Наведене мере обухватају контролу нивоа буке унутар рудничког комплекса и околних насељених области, редукцију буке на појединачним постројењима и машинама, примену акустичке заштите постављањем физичких баријера или ограда и примену средстава личне заштите запослених на копу. Мере заштите за смањивање негативних утицаја буке на радну околину и животну средину које су обавеза РБ Колубара обухватају следеће: Организовати контролу нивоа буке унутар рудничког комплекса и околних насељених области. У том циљу се препоручује набавка мобилног сета за мерење буке, опремљеног микрофоном за спољну употребу, стативом, дата логгером и преносним PC рачунаром Моторе рударске механизације треба, уколико већ нису, опремити пригушивачима, одржавати у добром стању и користити сходно препорукама произвођача да би се спречило стварање прекомерне буке; Уколико ниво буке у насељима у окружењу прелази законом дозвољене вредности потребно је поставити баријере за смањење буке између површинског копа и насеља; Подизање заштитног зеленог појаса дуж границе копа. Потребно је обезбедити опрему за заштиту слуха руковаоца машинама од штетних последица прекомерне буке. Рударска опрема која се користи при површинској експлоатацији представља значајан извор буке која може бити смањена применом одређених мера уз консултације са произвођачем. Наведене мере односе се на прилагођавање и модификацију издувних грана и ауспуха мотора машина у циљу снижавања нивоа буке, акустичко изоловање металних делова опреме, ограчивање машина и уређаја и др. Едукација запослених је врло важна у контексту информисаности радника о потреби смањивања нивоа буке на прописима дефинисане вредности и о штетности по здравље изложености претераној буци. Такође је значајна и обука радника у области одржавања опреме у исправном стању и регуларном раду, као и потребе и начина коришћења личних средстава за заштиту од буке Заштита површинских и подземних вода Површинска експлоатација лежишта угља према карактеристикама технолошког процеса може условити промене хидрогеолошких и хидролошких режима ужег и ширег подручја експлоатације као и емисије штетних материја у површинске и подземне воде. У циљу побољшавања постојеће ситуације и спровођење мера за обнављање и опоравак површинских и подземних вода неопходно је да РБ Колубара предузме и успостави мере за заштиту вода укључујући следеће категорије: 155

158 Површинске воде, укључујући Колубару и њене притоке, које примају испуштања из различитих извора загађења; акумулације воде настале на дну површинских копова, које су формиране као последица рударских активности, скретања реке и активности управљања речним токовима; подземне воде, укључујући аквифере (водоносне хоризонте) ширег подручја Заштита подземних вода У циљу побољшања стања квалитета подземних вода и спровођења мера за санацију и обнављање хидрогеолошких услова неопходно је успоставити следећи низ мера за ублажавање: Пројектовање и реализација плана одводњавања површинског копа Тамнава- Западно поље. Потребно је организовати израду детаљне хидрогеолошке студије како би се проценили захтеви за снижавањем нивоа подземних вода за 1-2 м испод нивоа угља и како би се проценио утицај на режим подземних вода у региону. Студија би требало да дефинише адекватано решење процеса одводњавања површинског копа као и процену утицаја процеса одводњавања на локалне бунаре за снабдевање водом и мрежу површинских вода. Моделирање кретања подземних вода. У циљу контроле геохемијских и хидрогеолошких услова у колубарском басену лигнита као и ради добијања одређених прогноза ефеката које се могу очекивати од даљих рударских активности на постојећим хидрауличким хидрогеолошким системима, препоручује се моделирање кретања подземних вода транспорта контаминирајућих материја у региону. Успостављање система за мониторинг подземних вода. За контролу кретања подземних вода предлаже се адекватан мониторинг систем. Мониторинг подземних вода би требало спровести у постојећим бунарима. Мониторинг би укључивао праћење квалитета и нивоа подземних вода у бунарима и користио би се за калибрисање хидрогеолошког модела области како би се обезбедило да не дође до негативних утицаја који потичу од рада рудника. Мониторинг подземних вода би посебно покрио област где се налазе три бунара за водоснабдевање Заштита површинских вода Мере за ублажавање негативних утицаја на хидролошку мрежу подручја укључују следеће: 1 израду детаљне хидролошке студије области како би се омогућило извођење радова на преусмерењу реке и рукавца у постојећим или новим воденим токовима; Студија би требало да индентификује детаљан биланс воде узимајући у обзир хидролошке параметре, као и податке о потрошњи воде на основу садашње употребе у електрани Колубара А и прогнозу за употребу у постројењу Колубаре Б. Садржај детаљне хидролошке студије области требао би да укључи следећу проблематику: индентификација детаљаног биланса воде узимајући у обзир хидролошке параметре, као и податке о потрошњи воде на основу садашње употребе у електрани ТЕ "Колубари А" и прогнозу за употребу у постројењу ТЕ "Колубаре Б". провера пројектних решења преусмерења површинских водотокова са територије коју обухвата ПК Тамнава Западно поље и њихову верификацију 156

159 или предлог алтернативног решења уколико се постојећа решења покажу неадекватним; разматрање општих биланса вода на подручју Тамнаве, имајући у виду језеро, које је предвиђено планом рехабилитације области колубарског басена. Студија мора да докаже одрживост језера са становишта хидрогеологије и да предложи одговарајући план дугорочне дренаже, који је неопходан да би се омогућила размена воде измеду језера и система подземних вода. 3. анализа топографије новог тока реке Кладнице ради провере регулације предложеног преусмерења и ради обезбеђење природног гравитационог тока реке од њеног тока од извора код предложене нове бране до уливања у реку Колубару. Ослањање на пумпну станицу за контролу нивоа бране и уливање у реку Колубару сматра се непожељним пошто би то захевало стално одржавање инсталација и након затварања копа. За ублажење могућих негативних утицаја на квалитет површинских вода, предвиђена је реализација следећих мера: Успостављање мониторинга квалитета површинских вода праћење квалитета површинских водотокова у зони утицаја ПК Тамнава-Западно поље. Ово подразумева праћење квалитета: Кладнице и њених притока (Дубоки поток и Поток Марковић), акумулација (посебно обратити пажњу на реципијенте у функцији водоснабдевања околних насеља, акумулација на дну површинског копа и квалитета отпадних вода који се испуштају из санитарне и кишне канализације. Студијом утицаја је препоручено фазно успостављање мониторинг система. Оспособљавање и реконструкција постројења за пречишћавање отпадних вода ПУТОX постојеће постројење за пречишћавање санитарних отпадних вода из објеката на ПК Тамнава Западно поље не ради од године. Према актуелној пракси санитарне отпадне воде, сакупљене канализационим системом се без третмана испуштају у реку Кладницу. Препоручује се дефектажа и оспособљавање/модернизација постојећег постројења за пречишћавање отпадних вода. Набавка и инсталација адекватног постројења за одмуљивање и одмашћивање за подручје ПК Тамнава Западно поље услед ризика од контаминације отпадних вода уљем, који је нарочито изражен код комплекса радионица, предвиђена је набавка постројења за пречишћавање зауљених отпадних вода и његово уклапање у постојећи систем за управљање отпадним водама. У наредним фазама развоја ПК Тамнава Западно поље, предвиђа се коришћење дела слободног простора копа за одлагалиште чврстог комуналног отпада из околних насеља и пепела који се произведе у будућности у ТЕ "Колубара Б". У наредним фазама развоја копа, требало би предузети следеће радње: Обезбедити адекватну заштиту од процедних вода депоније комуналног отпада, да би се спречило загађење околног тла, површинских и подземних вода. Обезбедити адекватну заштиту од процедних вода депоније пепела, да би се спречило загађење околног тла, површинских и подземних вода. Обзиром да у овом моменту није сигурно да ће ова решења бити и коначна, што се поготову односи на изградњу градске депоније у простору површинског копа и чињеницу да реализација ових догађаја увелико превазилази временски оквир овог пројекта, у даљем тексту ове мере неће бити узимане у обзир. 157

160 У циљу заштите изворишта подземних и површинских вода уведене су заштитне зоне. Режим заштите се своди на спречавање уношења у тај простор објеката и садржаја који би својим отпадним материјама угрозили квалитет површинских и подземних вода. На тим просторима се могу реализовати привредни објекти виших нивоа финализације, са тзв. чистим технологијама које немају чврсте и течне отпадне и опасне материје које би могле да угрозе изворишта Заштита вода подразумева развој канализационих система у свим насељима, по правилу на принципу сепарационих система (посебно колектори за употребљене воде, за прикупљање свих отпадних вода, а посебно кишни колектори). Захтева се да се те две врсте канализационих система тако повежу да се кишне воде првог налета киша, оне које испирају највише запрљане површине насеља, уводе у колекторе за употребљену воду. Обавезне мере за водовод: извори снабдевања морају бити хигијенски, водоводна инсталација треба да је чиста, испрана и хлорисана, водоводна мрежа треба да је испитана под одређеним притиском, материјал за водоводну инсталацију треба да је стандардизованог квалитета уз прописну уградњу, Обавезне мере за канализацију: падови канализације морају бити довољни, димензионисање и развожење канализационе мреже мора бити правилно, материјал за канализациону мрежу мора бити стандардизованог квалитета уз прописне мере уградње, избор и распоред ревизија и ревизионих шахтова мора бити правилно извршен Визуелни идентитет простора У циљу смањења степена нарушавања визуелног идентитета простора у току експлоатације препоручена је израда студије за управљање целовитим пејзажом. Израда студије ће помоћи руководству рудника у планирању и спровођењу директних и индиректних активности рестаурације подручја површинског копа, упоредо са напредовањем рударске активности ка југу и стварање адекватних техничких и финансијских предуслова за реализацију финалних планова рекултивације по окончању експлоатације. Ова студија би требала да укључи следеће: детаљан преглед флоре и фауне, ради установљавања карактеристика природних станишта у окружењу, биланс земљаних радова; процену дренаже, да би се успоставио природан проток воде, по обнављању топографије рудника; план намене земљишта; архитектонски план подручја по завршетку рударских активности; детаљан оперативни план, да би се обезбедило прогресивно напредовање рекултивације. План треба да укључи директне активности (земљани радови, одлагање горњег слоја, сађење итд.) и индиректне активности које су неопходне за спровођјење радова (набавка семена, пресадница, садница, прављење 158

161 расадника за биљке и дрвеће, а уколико је неопходно и набавка и примена ђубрива, набавка пољопривредне опреме и обезбеђивање радне снаге, итд) Постојећа културна баштина У циљу очувања културне баштине, која се налази на подручју ПК "Тамнава-Западно поље" предвиђен је низ мера: Извештавање Института за заштиту споменика Републике Србије у складу са законом - о свим значајнијим налазима који се открију током рударских радова треба обавестити надлежне институције. Ова пракса је најделотворнија мера која омогућава процену и очувања било ког значајнијег археолошког споменика. Подршка археолошким истраживањима пре експлоатације, врше се истраживања области за које се предпоставља да су богате археолошким налазиштима. РБ Колубара треба да подржава археолошка истраживања финансијски, стављањем на располагање потребне механизације и људства за испомоћ археолошким екипама. Премештање историјских споменика са подручја копа откривене значајне археолошке споменике је неопходно преселити Флора, фауна и екосистем У циљу ублажења негативних утицаја у вези са губитком природних станишта и обрадивог земљишта препоручене су следеће мере: Попис биљака и животиња на подручју копа обзиром да су флора и фауна на подручју планираног за одвијање рударских активности недовољно детаљно истражени, потребно је извршити детаљно пописивање биљних и животињских врста, а посебно идентификацију свих осетљивих врста, које су вредне за очување путем сакупљања семена за пресађивање. За обављање ове активности ангажовати стручну институцију. Резултати овог пописа се требају узети у обзир приликом израде студије управљања целовитим пејсажом и при дефинисању коначног плана рекултивације подручја копа. Планирање рекултивације Дефинисати детаљан План рекултивације, користећи се при томе резултатима Студије за управљање целовитим пејзажом. План треба да послужи као основа за благовремено алоцирање финансијских средстава за реализацију оперативних мера рекултивације. Благовремено спровођење рекултивације Активности рекултивације вршити плански чим се стекну предуслови за њихову реализацију. Узгајање живе ограде баријере у облику шуме око обрадивог земљишта побољшаће естетски и рељефни изглед предела. Уз то то може допринети и значајном смањењу прашине и буке која се диже у овој области. Мониторинг резултата рекултивације у циљу сагледавања ефикасности извршене рекултивације потребно је успоставити мониторинг рекултивисаних површина. Потребно је спроводити редовну контролу пројектом захваћене области ради евидентирања реализованих активности, процене ерозије тла и предузимања корективних делатности тамо где је то потребно. Треба вршити периодичну проверу постигнутих резултата. Све појаве од значаја требају бити картиране и описане. Периодично треба вршити обилазак ризичних области по питању пожара (наново засађена подручја, станишта дивљих животиња и инфраструктура) да би се извршила процена ризика од пожара и примена превентивних мера Друштвено-економске мере 159

162 Негативни утицају на становништво су примарно повезани са потребом измештања четири села, њиховог становништва и експропријацијом земљишта и власништва. Мере за поништавање негативних друштвено-економских аспеката пресељења су дата у Акционом плану за пресељење становништва са поручја површинског копа. Међу важнијим предвиђеним мерама су: 1. Обезбеђивање средства за завршетак радова у Новом Каленићу најкритичније питање представља осигуравање финансијских средстава потребних за исплату накнаде и завршетак радова у Новом Каленићу. 2. Оснивање јединице за друштвену комуникацију у оквиру дирекције РБ Колубара у циљу подршке реализацији програма пресељења, потребно је основати јединицу за друштвену комуникацију. Ова јединица ће бити одговорна за пружање информација захваћеним породицама о временском распореду, могућностима и процедури пресељења. Стручњаци из ове јединице ће пружати помоћ захваћеним породицама, да одлуче како да на најбољи начин употребе накнаду, идентификоваће алтернативне парцеле, могућности за едукацију и запослење и промовисаће развој малих предузећа. 3. Појачан рад са осетљивим групама људи посебна пажња биће посвећена осетљивијим групама људи, који имају потешкоће да се самостално прилагоде пресељењу, као што су старији људи, хендикепирани, хронично болесни, итд. Ове групе људи добијаће додатну подршку која треба да осигура приступ адекватном стамбеном простору и услугама, где могу да зараде за живот. 4. Развој банке података јединица за друштвену комуникацију ће искористити постојећу и развијати нову банку податка о захваћеним породицама у циљу омогућавања редовног надзора измештања. Тромесечни извештаји слаће се ЕПС-у и ЕБРД-ију, а такоде је предвидено да ЕБРД надгледа програм пресељења кроз годишње посете, за које би време ревидирала показатеље и проценила квалитет пружене помоћи. 5. Дефинисање и примена модификоване политике запошљавања Нови послови ће довести до смањење незапослености (очекује се стварање 400 нових радних места), али ће у исто време смањити неједнакост између различитих делова становништва. 6. ЕПС мора предузети све неопходне мере да запосли чланове породица из села, како би се активно укључили у рад копа и сам процес проширења. 7. Посебну пажњу треба посветити пољопривредницима који ће остати без земље, с обзиром да је њима веома тешко да нађу алтернативно запослење, женама, младим људима, дугорочно незапосленим, неквалификованим радницима и људима са ограниченим образовањем. Ове групе се сматрају угроженијим од осталих и потребна им је посебна заштита како би се избегле последице до којих може доћи ако се они маргинализују у новоформираној структури заједнице Заштита здравља Један од приоритета менаџмента РБ "Колубара" треба да буде деловање у циљу умањења потенцијалних негативних утицаја на здравље запослених радника у руднику и становника из околних насеља. Ради успостављања ефикасне здравствене заштите предвиђена је реализација следећих мера: 1. Израда Основног извештаја о здравству Као прва конкретна мера у циљу заштите здравља предвиђена је израда Основног извештаја о здравству, који ће идентификовати да ли постоје неки медицински услови ендемични за ово подручје. Основни извештај треба да буде заснован на подацима из јавне 160

163 архиве, а такође треба да укључе анализу на локалном нивоу и упоређење са националном статистиком. 2. Израду овог извештаја поверити овлашћеној институцији и у његову израду укључити представнике надлежног министарства. 3. Дефинисање плана за обезбеђивање здравља запослених и оближњег становништва На основу Основног извештаја о здравству треба формулисати адекватан План здравствене заштите, који треба да садржи следеће: 4. Обављање сталних здравствених прегледа запослених и финансирање праћења здравственог стања контролне групе становништва и њихово упоређење са статистиком у целој земљи; 5. Финансирање индентификације ендемичних области везаних за здравље и успостављање програма за проверу здравља запослених на копу; 6. Успоставијање рутинских програма провере здравља рудара; 7. Имплементацију комуникационог програма о важности здравља. 8. Унапређење система за обезбеђивање здравља и безбедности запослених у РБ "Колубара" Уз опште одредбе које треба укључити у план за управљање здравством, на копу би требало развити и спровести поступке за заштиту на раду и предузети програме обуке, провере и шеме награда/кажњавања како би се подстакла примена заштите на раду у свим аспектима рада. Ово би требало да се спроведе кроз: 9. Инсталацију заштитних ограда и проверу свих покретних делова на ризичним местима; 10. Обезбеђивања електро опреме и електро-инсталација у складу са примењивим прописима и стандардима; 11. Повећање безбедности рада на уздигнутим платформама и газиштима, степеништима и рампама (инсталација ограда на степеништима, неклизајућих површина, итд); 12. Примену мера личне заштите (шлемови, заштитне чизме, заштитне рукавице..); 13. Дефинисање процедуре за складиштење, руковање и транспорт штетних материја и отпадака; 14. Опремање санитарних просторија уз набавку средстава за личну хигијену Инфраструктура и саобраћај Пошто се не очекују негативни утицаји на инфраструктуру, нису предложене никакве мере ублажавања. Очекивано побољшање инфраструктуре треба користити, као противтежу негативним утицајима који су везани са пресељењем становништва и ремећења заједнице Остале мере заштите животне средине Поред мера ублажавања директних утицаја површинског копа ПК Тамнава Западно поље на животну средину, предвиђен је низ додатних мера, које подржавају постизање европских стандарда заштите животне средине на површинском копу и у предузећу. Надаље су у оквиру ове тачке наведене предвиђене мере из ове категорије: Јачање капацитета за заштиту животне средине Израда пратећих студија и пројеката Уз претходно поменуте мере предвиђена је и паралелна израда неколико студија и пројектних решења, како је надаље наведено: 161

164 Цена Операти вни трошков Цена Операти вни трошков Цена Операти вни трошков Цена Операти вни трошков Цена Операти вни трошков Цена Операти вни трошков Цена ЈП ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ Израда студије оквирних могућности за изградњу одлагалишта комуналног отпада у контури копа ПК Тамнава-Западно поље као део предложеног плана за побољшање инфраструктуре, постоји могућност да ЕПС се у оквиру контуре рудника ПК Тамнава Западно поље изгради депонија комуналног отпада, са адеквантим постројењем за третман комуналног отпада. По том плану ЕПС треба да учествује у изградњи локалне депоније комуналног отпада. Управљање депонијом треба да врши општинско комунално предузеће, док би ЕПС требао да обезбеди простор и финансијску подршку. Овом студијом треба проценити на који начин се депонија отпада и постројење за третирање отпада уклапа у оперативни план развоја рудника и које техничке захтеве треба испунити, да би се осигурало одлагање комуналног отпада, без последичног загађења околног тла, подземних и површинских вода. Израда Стратешке процене утицаја на животну средину за колубарски регион на квалитет животне средине у региону утичу постојећи површински копови, постројење за прераду угља и постојећа термоелектрана ТЕ "Колубара А", која организациони припада ЕПС-овом предузећу ПД "ТЕНТ" из Обреновца. Поред тога планира се окончање изградње термоелектране ТЕ "Колубара Б", али и окончање рада неких блокова у ТЕ "Колубара А". Утицај рудника на квалитет животне средине у региону је скроман у поређењу са утицајем ТЕ "Колубара А" и планиране термоелектране ТЕ "Колубара Б". Пошто не постоји ни један детаљан документ, којим се процењују кумулативни утицаји ових објеката на животну средину у региону, неопходна је израда стратешке процене утицаја на животну средину за цео регион у складу са законом који регулише њену израду. Иницијални акциони план заштите животне средине Студијом утицаја предложен је Акциони план заштите животне средине, који је усаглашен између представника ЕБРД-а и ЕПС-а (Табела 35) и представља основу за реализацију овог уговора. Табела 35. Иницијални акциони план заштите животне средине при проширењу ПК Тамнава - Западно поље МЕРЕ УБЛАЖАВАЊЕ ЗА ЗАШТИТА ВАЗДУХА Обарање прашине на претоварним станицама Мерење концентрација прашине ЗАШТИТА ВОДА Рехабилитација постројења за прераду санитарних отпадних вода (ПУТОX)

165 Повећање капацитета изворишта воде Оспособљавање постојећег постројења за пречишћавање пијаче воде за пројектовани капацитет Систем за одводњавање копа Израда пројекта Реализација (бунара, трансформатора, 630КВА, пумпне станице, цевоводи, каблови) Рекултивација земљишта Израда студије Трошкови имплементације и трошкови рада (набавка механизације и пољопривредне опреме,набавка семена, ђубрива и други оперативни трошкови, као што је планирање одложене откривке, биолошка рекултивација) Споменици културе Заштита археолошких остатака Мониторинг заштите животне околине Израда студије Набавка мерне опреме за лабораторију и снадбевање покретне лабораторије УКУПНО

166 164

167 9.ПРОГРАМ ПРАЋЕЊА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ У циљу правовременог откривања неповољних утицаја експлоатације лигнита на животну средину потребно је развити мониторинг систем за подручје површинског копа "Тамнава-Западно поље". Овај систем треба да омогући поуздану процену величине и интензитета згађења и могуће штете и правовремено предузимање мера ради спречавања ширих загађења, односно ради успешног санирања уоченог и забележеног загађења. Системом за мониторинг животне средине биће праћени сви значајни извори загађења и емитери загађивања настали као резултат рударских активности процеса експлоатације лигнита на површинском копу " Тамнава-Западно поље" Мерење и процена постигнутих ефеката на пољу заштите животне средине треба да буде, у првом реду, предмет ангажовања РБ Колубара. Надлежни државни, регионални и локални органи те ефекте треба да прате, процењују и потврђују њихову прихватљивост или траже побољшања успостављеног система. У свету усвојени блок дијаграм система мониторинга (Best practice environmental management in mining - Environmental monitoring and performance, EPA Australija, 1995) дат је у табели 36. Табела 36 Блок дијаграм ситема мониторинга Циљ Стандарди Сецифични циљеви ЗАХТЕВИ МОНИТОРИНГА Показати надлежним властима и органима да су радови на развоју копа и пратеће активности на производњи угља усклађени са циљевима заштите животне средине одређени Студијом о процени утицаја на животну средину и да се у тој области постижу добри резултати Стандарди Републике Србије и стандарди Европске Уније засновани на међународним стандардима ИСО 1400 утврдити краткорочне и дугорочне трендове препознати промене у животној средини и анализирати узроке мерити утицај и резултате поредити са предвиђањима унапређивати мониторинг систем унапређивати праксу и поступке заштите животне средине МОНИТОРИНГ ПРОБЛЕМИ У ОКРУЖЕЊУ Специфични захтеви мониторигна који су Студијом о процени утицаја на животну развијени у Програму мониторинга: средину треба дефинисати: шта се мери вредности животне средине које где се мери треба штитити кад се мери потенцијалне опасности како се мери потенцијалне утицаје оцена коришћене методе ниво прихватљивих промена потребне додатне информације ниво приватљивог ризика путеви и места утицаја ОЦЕНА ВРЕДНОСТИ Из Програма мониторинга Из службе праћења и оцењивања одредити трендове узороке и утицаје измене праксе и поступака заштите животне средине оценити и усагласити добијене вредности измене Програма мониторинга Како би било могуће проценити штетне последице које настају активностима површинског копа обавеза је инвеститора да пре почетка радова изврши сва мерења угрожених чинилаца животне средине, и констатује тзв.нулто стање које ће служити као репер у даљој контроли. 165

168 9.1. Приказ стања животне средине пре почетка функцонисања пројекта на локацијама где се очекује утицај на животну средину Стање животне средине у окружењу површинског копа Тамнава-Западно поље детаљно је приказано у поглављу 3. ове Студије. Као закључак може се издвојити: Површински коп Тамнава-Западно поље директно утиче на промену пејзажа простора у окружењу, и на повремено повећане концентрације чађи и суспендованих материја које се под дејством ветрова и сагласно климатским условима разносе по окружењу и угрожавају становништво, флору и фауну. Тиме, површински коп индиректно угрожава земљиште и воде, у првом реду површинске. Како окружење, представљају објекти и постројења у саставу површинског копа Тамнава- Источно поље као и шире постројења усаставу Колубара -Прераде и електране Колубара А то се директан утицај самог копа Тамнава-Западно поље неће моћи прецизно дефинисати и издвојити од осталих утицаја, која су већ загађивачи овог подручја Параметри на основу којих се могу утврдити штетни утицаји на животну средину Штетни утицај на животну средину треба пратити на бази мерења квалитета ваздуха, вода, земљишта и нивоа буке, а потребно је пратити следеће параметре (табела бр.37 Табела 37 Праћење штетних утицаја на животну средину Квалитет ваздуха Квалитет површинских вода таложене честица прашине чађ емисије гасова емисије гасова Сумпор диоксид Сумпор диоксид азотних оксида Угљен монксида боја, мирис и температура воде, суспенодване чврсте честице, растворене материје, видљиве отпадне материје, пх вреднсот, електропроводљивост, амонијум јон, нитрати, нитрити, калцијум, магнезијум, хлориди, сулфати, гвожђе, манган цинк, бакар, хром укупни, олово, кадмиум, жива, растворени кисеоник, проценат засићења кисеоником, БПК5, ХПК5, феноли Квалитет вода и ниво подземних саглавно Правилнику о квалитету воде за пиће ниво квалитет и ниво вода из акумулација у копу квалитет земљишта бука фосфор, азот, BPK5 RK, тешки метали (цинк, ниво (количина бакар, хром укупни, олово кадмијум, жива) и сулфиди ацидификација и еутрофикација ph, CaC03 садржај хумуса, микро елементи, тешки метали (гвожђе, манган, цинк, бакар, хром укупни, олово, кадмијум, жива) јачина, ноћна јачина, дневна мерења мерења На основу претходне табеле 37. види се да систем за мониторинг животне средине на подручју површинског копа лигнита Тамнава-Западно поље састоји се из следећих корака: иднетификација извора и параметара загађења (тип и димензије) избор параметара животне средине за које се врше мерења (у простору и времену), одређивање критичних области, прикупљање података, анализа и процена. 166

169 Предложеним параметрима мониторинг система биће праћена емисија загађујућих материја на подручју извођења рударских активности и активности производње енергије уз покривање следећих ентитета животне средине: квалитет подземних вода и појаву потенцијални токсичних материја, квалитет површинских вода и појаву потенцијалних токсичних материја, заједно са квалитетом акумулација унутар површинског копа, квалитет земљишта, коришћење и рехабилитација земљишта, чврсти отпад (са одлагањем на површини и насталим испирањем и биогасом), квалитет ваздуха /емисије, ниво буке. Параметри који се мере и на основу којих се могу утврдити штетни утицаји дати су и као део тачке 9.3 за сваки праћени чиниоц животне средине (вода, ваздух, бука, земљиште 9.3. Места, начин и учесталост мерења утврђених параметара Мониторинг квалитета ваздуха Параметри мерења У циљу праћења квалитета ваздуха на предметном подручју је потребно извршити мониторинг: лебдећих честица прашине, наталожених честица прашине као и емисије гасова, сумпордиоксида (С0 2 - иританта респираторног система), азотних оксида (углавном NO 2 - гас који представља потенцијалну претњу по здравље токсичан, узрок стварања фотохемијских оксиданата озона) и угљенмоноксида (CO, гас са ефектом стаклене баште). Заједно са проценом имисија аерозагађења, врши ће се мерење и процена значајних метеоролошких фактора од утицаја на дисперзију емисија загађења. За свако мерно место обезбеђују се подаци из постојеће мреже метеоролошких станица, и то за: смер, брзину и јачину ветра, температуру ваздуха, влажност ваздуха, атмосферски притисак, падавине, видљивост, количину облака, врсту облака, висину базе облака, сијање сунца и др. 167

170 Место мерења Број и распоред мерних места у мрежи мерних места зависи од просторне густине и временске дистрибуције загађујућих материја. Распоред мерних места одређује се зависно од подручја на коме се испитује квалитет ваздуха, од распореда и врсте извора загађивања, густине насељености, орографије терена и метеоролошких услова. Мерења се врше ради праћења загађености ваздуха у близини појединачног извора, у близини оптерећених саобраћајница и у случају разбацаних високих и ниских извора загађивања по читавој површини. Места мерења имисије загађења ваздуха бирати на локацијама где је ризик за прекорачење граничних вредности велики. Места која се предлажу за спровођење мониторинга су места под директим утицајем рударских активности на предметном површинском копу лигнита. Места која се предлажу за спровођење мониторинга су: Каленић, Скобаљ, Радљево Мали Борак. односно места под директим утицајем рударских активности на предметном површинском копу лигнита. Начин мерења Препоручју се следеће три врсте мерења: континуално (на станицама), са прекидима (на мерним местима) и мерења у покретним лабораторијама (на одабраним локацијама). Мониторинг загађења ваздуха врши ће се и покретном лабораторијом, која се може упућивати на циљане тачке да би се извршила мерења у току епизодних загађења ваздуха. Подаци које сакупља покретна лабораторија уврштавају се у централну базу података. Мерење наталожених честица врши се помоћу посебних уређаја познатих под именом "Бергерхофф - мерни уређаји за наталожену прашину". Учесталост мерења Предложени систем за мониторинг ваздуха ће омогућити регистровање квалитета ваздуха на површинском копу РБ Колубара, као и у окружењу. Систематско мерење имисије се спроводи на сваком мерном месту у мрежи мерних места и траје најмање годину дана. Мерења имисије која се спроводе на мерним местима која нису у мрежи мерних места систематског мерења имисије спроводе се у трајању од најмање шест месеци. Испитивање загађености ваздуха мерењем ради добијања одређених података о имисији може трајати краће од шест месеци. Учесталост и дужина узорковања загађујућих материја у ваздуху зависи од ефеката које изазива загађујућа материја, граничних вредности имисије, доње границе детекције и техничких могућности. 168

171 Време узорковања гасовитих материја је најмање 60 минута, а чврстих честица 24 сата. Сумпордиоксиди и чађ одређују се свакодневно у двадесетчетворочасовном узорку ваздуха. Појединачни прекид мерења не може бити дужи од 15 дана. Узимање узорака прашине, С02 и NO2 вршиће се повремено, два пута месечно. Свако мерење трајаће три дана, а покретном лабораторијом контролисаће се укупно четири места. У зависности од конкретних околности, фреквенција узорковања може се повећати или смањити, чиме се ограничава или проширује простор за контролу. Најмање два пута годишње, на угроженим радним местима, потребно је вршити периодична испитивања радне средине у циљу контроле остварених ефеката примењене заштите. Резултати систематског мерења имисије евидентирају се, обрађују, анализирају и изражавају следећим показатељима: средња концентрација, карактеристична вредност (број дана преко граничних вредности имисије), фреквенција високих концентрација и медијана. Показатељи се морају заснивати на најмање 75% прописаних података. Мерења се врше према Правилнику о граничним вредностима, методама мерења имисије, критеријумима за успостављање мерних места и евиденцији података "Службеном гласнику РС", бр. 54/92, 30/99 и 19/2006. За одређивање граничних вредности имисије загађујућих материја које нису прописане овим правилником користе се међународни прописи, методе и стандарди Агенције за заштиту животне средине Сједињених Америчких Држава (ЕПА) у складу са Законом о стандардизацији. Предложени систем за мониторинг ваздуха ће омогућити регистровање квалитета ваздуха на површинском копу "Тамнава-Западно поље", као и у окружењу, у циљу процене ризика по здравље људи који су изложени загађењу ваздуха Мониторинг буке Појава неповољног утицаја прекомерне буке у радним околинама постоји у свим фазама експлоатације на површинском копу која потиче из технолошког процеса површинске експлоатације. Извори буке су рударске машине за откопавање, транспорт и помоћне радове: багери, утоварачи, булдозери, транспортери са траком, камиони, аутоцистерне. Параметри мерења Јачина буке Место мерења Анализом изолинија дневних нивоа буке од 55 db(a) и ноћних од 45 db(a) могу се идентификовати локације мерних тачака. Прихватајући по једно мерно место за сваку локацију око самог површинског копа са високим нивоом буке и две мерне тачке по дефинисаној локацији, (на пример, на границама сваког насеља, или неки значајни објекти као што су медицински центар, болница, обданиште, школа) процењује се укупан број од 7-9 мерних тачака. Тачан број мерних места зависи од конкретних и доминантних услова рада на предметном подручју, Праћење нивоа буке потребно је периодично вршити на радним местима, у циљу процене изложености радника прекомерној буци у технолошком процесу површинске експлоатације лигнита. Положај планираних мерних тачака 169

172 Начин мерења Препоручује се мерења буке применом интегрисаних фонометара (класе тачности 1 или 2).са опцијом аутоматског логовања (складиштења) података у интерну меморију инструмента или на одговарајући медијум, као и са PC линком који омогућава снимање података директно на рачунар. Ово омогућава да инструмент буде сетован тако да узоркује буку у пре-дефинисаном временском интервалу, складишти резултат у своју меморију, поновно изврши узорковање, понављајући овај процес континуално док то жели оператор. Осим тога обавезно је моделирање уз помоћ Система за географске информације (ГИС) и климатских података и података о терену.и климатских податак и података о терену Учесталост мерења На мерним местима трајање сваког мерења може бити веома кратко (неколико минута) што је довољно да се у потпуности сагледа карактеристика звучног нивоа. Мерења БУКЕ је потребно вршити на сваком мерном месту бар једном месечно са повећаном фреквенцијом за места од посебног интереса. Такође је потребно вршити мерење нивоа БУКЕ на сваком мерном месту пуна 24 часа бар једном годишње, чиме је могуће обзбедити потпуну слику варијација буке током целог дана. Што се тиче буке, дозвољени ниво за средину у којој човек борави износи за стамбену зграду, када је извор буке ван зграде,40 db(a) за дан и 35 db(a) за ноћ. Дозвољени еквивалентни ниво буке за спољне услове ових стамбених простора је 55 db(a) за дан и 45 db(a) за ноћ. Ово значи да је потребно задовољити услов минимално потребне удаљености површинског копа лигнита од најближих стамбених објеката у функцији заштите од буке. Прописани услови и мере имају за циљ да у средини у којој човек борави бука не пређе дозвољени ниво према: Закон о заштити од буке у животној средини (Сл. гласник РС, бр. 36/09) Југословенским стандардима за оцену измерених параметара буке (ЈУС У.Ј6.201 (1989) и ЈУС У.Ј6.205 (1992)). Одлука о одређивању организација које испуњавају услове за мерење буке у људском окружењу (Сл. гласник СРС, бр. 1/84, 44/84, 44/87, 51/91) Мониторинг квалитета вода Мониторинг квалитета вода укључује следеће категорије: површинске воде, укључујући Колубару и њене притоке, које примају испуштања из различитих извора загађења; акумулације воде настале на дну површинских копова, које су формиране као последица рударских активности, скретања реке и активности управљања речним токовима; подземне воде, укључујући аквифере (водоносне хоризонте) ширег подручја. У мониторинг површинских вода укључити и аква флору ифауну. 170

173 Параметри мерења При праћењу квалитета површинских водотокова нагласак треба ставити на: параметре DO, BPKs, 55, Fe, Mg, T(OC), NH4*, 504-2, N03-, укупне колиформне, осим специфичних захтева које треба испунити за дату намену воде. Приликом узимања узорака отпадне воде обавезно се обезбеђују следећи подаци: о промени боје - изглед видљивим отпадним материјама о присуству и врсти мириса о температури ваздуха о количини протока отпадних вода у моменту узимања узорка и другим карактеристичним запажањима При испитивању отпадне воде обавезно се раде следеће анализе: суспендоване материје HPK - хемијска потрошња кисеоника (из KMnO4) mg/l O2 HPK - хемијска потрошња кисеоника (из K2Cr2O7) mg/l O2 БПК5 - биохемијска потрошња кисеоника mg/l O2 ph вредност кисеоник одмах mg/l O2 засићење кисеоником % амонијум јон NH4 mg/l Нитрити NO2 mg/l N Нитрати NO3 mg/l N Хлориди mg/l Cl Сулфати mg/l SO4 Детерxенти (ањонски) mg/l ABS Седиментне материје Суви остатак филтриране воде mg/l Минерална уља mg/l Електро проводљивост μs/cm на 20 C Остали карактеристични параметри (феноли, цијаниди...), у зависности од врсте загађења Када се испитује квалитет отпадних вода специфичног садржаја, што је врло често, поред горе наведених показатеља квалитета, потребно је урадити и следеће анализе: Анализу микробиолошких параметара Анализу паразитолошких параметара Концентрацију радио-активних нуклеида Тешких метала и других специфичних састојака отпадне воде У циљу мониторинга вода насталих акумулација предлаже се праћење и процена квалитета и биланса вода, према закону Р Србије 6/78, ради идентификације следећих супстанци: фосфора, азота, BPKs, RK, тешких метала и сулфида, 171

174 смањења нивоа, ацидификације и еутрофикације. Параметри за праћење дефинисани су законом објављеним у Сл. гласнику Р Србије 6/78 и Директиви 80/778/ЕЕЦ, који се могу користити као упутства. Место мерења Предлаже се да положај станица за узимање узорака буде на стационарним објектима: нпр. мостови преко река, који се лако могу идентификовати(река Кладница и њене притоке,дубоки Поток и поток Марковић,које примају испусте из више извора загађења). код пумпних станица (за акумулације, при дну површинског копа) и на испусту за регулисање протока воде. Узимање узорака за мониторинг квалитета обавиће се на подручју на коме се налазе бунари за снабдевање подручја водом за пиће. Начин мерења Квалитет површинских водотокова се прати помоћу анализа и мерења кључних параметара који су груписани по одређеним категоријама, са посебним акцентом на њихове јединице мере и потребне нивое детекције. Код елемената у траговима који су наведени као кључни индикатори, потребно их је анализирати до поузданих кванитативних стандарда за границу детекције, која износи најмање 10% од оквирне границе која се препоручује за еколошки квалитет воде. Посебна пажња се мора посветити методи узимања узорака и чувању и руковању узорцима пре анализе. Мониторинг пада нивоа и квалитета подземних вода, које се на предметном подручју користе за пиће, вршиће се мерењем нивоа воде у постојећим бушотинама као и хемијским анализама кључних параметара воде за пиће (према законској регулативи у Србији). Учесталост мерења У ПД РБ ''Колубара'' д.о.о. ова испитивања се углавном раде 4 (четири) пута годишње, тј. за воде које не садрже опасне материје. У случају да се ради о водама које садрже опасне материје, ова испитивања се раде 4; 6; 12 и 24 пута годишње у зависности од запремине изливне воде у литар/секунд. Мониторинг пада нивоа и квалитета подземних вода, које се на предметном подручју користе за пиће, вршиће се мерењем нивоа воде у постојећим буштинама као и хемијским анализама кључних параметара воде за пиће (према законској регулативи у Србији).Учесталост мерења се предвиђа два пута месечно, слично површинским водама. Процена пада нивоа подземних вода се врши једном годишње, једноставним мерењем дубине у различитим бушотинама. Мониторинг постојеће воде за пиће, којом се снабдевају села, обављаће се сваког дана у складу са уобичајеном праксом. Законски прописи СФРЈ (ОП СФРЈ Бр. 6/78) дефинишу четири (4) категорије коришћења површинских вода као и велики број параметара које треба пратити и за које су такође одређене максималне дозвољене концентрације. Директива ЕУ 78/659/ЕЕЦ одређује пет класа површинских вода према њиховој употреби и у њој се 172

175 помиње велики број параметара за које су дате пожеље и максималне дозвољене концентрације Мониторинг коришћења земљишта и рекултивација Мониторинг земљишта се врши у циљу побољшања услова коришћења земљишта и обухвата узимање узорака, мерење и обраду података о факторима плодности и токсичности земљишта, нарочито садржаја тешких метала. У мониторинг земљишта укључити и аква флору ифауну. Параметри мерења Опште агрохемијске особине земљишта 1. ph u H2O 2. ph u KCl 3. CaCO3 [%] 4. Органски C [%] - садржај хумуса 5. Укупан N [%] 6. C/N - степен минерализације органске материје 7. NH4 [mg/kg] 8. NO3 [mg/kg] 9. NH4 + NO3 [mg/kg] 10. kg N/ha [kg/ha] 11. P2O5 [mg/100g] 12. K2O [mg/100g] 13. Анализе присуства (неких) тешких метала у земљишту (уобичајени елементи) Fe, Mn, Zn, Cu, Co, Cr, Cd, Pd, Ni, Hg i As 14. За анализу загађења земљишта, врло често је неопходно радити и анализу загађења минералним уљима, угљоводоницима и полицикличним ароматичним угљоводоноцима (ПАХ). Ово се углавном ради у акцидентним ситуацијама, или изложености земљишта дуготрајном и постепеном загађењу нафтом и нафтиним дериватима. Место мерења Мерна места су : рекултивисане површине угрожена места на копу (после акцидента..) земљиште у околини копа Начин мерења мерења фактора плодности земљишта и фактора токсичности месечно прикупљање података у сврху управљања земљиштем, мерењем густине домаћих биљних врста процењује се и разноликост биљних врста. (15 месеци после рекултивације) Узимање узорака и лабараторијска анализа обавља особље службе за мониторинг. Прикупљене информације омогућавају израду извештаја о просторним и временским трендовима праћених параметара. 173

176 Учесталост мерења Мерења фактора плодности земљишта и фактора токсичности треба вршити бар једном годишње. Програм мониторинга обухвата и месечно прикупљање података у сврху управљања земљиштем, односно оптимизацијом горњег и доњег слоја, контролом ерозије (земљаним радовима, ре-вегетацијом), заштитом карактеристичних естетских особина пејзажа итд У вези са праћењем рекултивације земљишта врши се процена копова и спољашњих одлагалишта девет месеци после рекултивације, мерењем густине домаћих биљних врста које су се развиле на рекултивисаном земљишту Осим тога, 15 месеци после рекултивације процењује се и разноликост биљних врста. Основне компоненте система мониторинга земљишта су мониторинг: куповине и заузимања земљишта и мониторинг коришћења и рекултивације земљишта. Мониторинг куповине и заузимања земљишта обухвата прикупљање података о ископавању и одлагању земљишта и лигнита. Резултат обраде и процене добијених података су подаци о напредовању радова на експлоатацији угља, односно количине откопаног лигнита и откривке као и начин на који се земљиште користи у различите сврхе. Циљ мониторинга коришћења и рекултивације земљишта је повећање ефикасности ових активности. На сл 31, 32 и 33. приказан је положај мерних места у окружењу поља "Тамнава- Западно поље"на којима је потребно мерити и контролисати квалитет ваздуха,воде и буке, а на слици 34 план рекултивације Разматрање контрола и усвајање добијених резултата - одитинг Одитинг је важан део процеса мониторинга јер се њиме, практично, верификују снимљени подаци и уочене појаве, дефинишу трендови и врши стална корелација параметара који се прате. Да би се то остварило одитинг треба радити најмање једанпут годишње. Материјале за одитинг треба да припреми Служба осматрања у сарадњи са компанијама које су обављале послове мониторинга. Иста служба треба да на бази постигнутих резултата и уочених трендова да предлог кориговања плана мониторинга. 174

177 Слика 31.Иницијални размештај тачака за континуирано мерење концентрација прашине 175

178 ЈП ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ O Obc Ogh OE OO Olm OJ Oqr P Pbc PE Pgh PJ Plm PO Reka Kl adni ca B3 CI GANSKO NASEQ E PUT d v 2h2 0 (6) k GROBQ E D V 2h20 (6) kv KASETA ZA GI PS B TE REN K OTA V RHACEVI Put POTOK SUP1=702m Vod ovod PL F KASETA ZA PEPEO /6 kv 31 TC } KV H - KA LE NI ^JE BU JA 30 DV 35 2 DV } JA BU ^J E NI LE - KA SU1=900m O1=2253m A2Rs-B 8500x60 (O-1) O2=2888m Omj1=1000m Vmj=454m V1=1530m Omj2=1802m ARs (BRs) 1600 (28+50)x17 (BW-5) V2=931m 66 U4=2759m 26 ERs 1000/20 + BRs 1400 (37+50)x16 (BW-4) U3=40m 53 U2=2800m SchRs /6 (G- 4) + BRs 1600 (28+50)x15 (BW-2) U1=2850m SchRs /6 (G-1) + BRs 1600 (28+50)x17 (O-2) E3=880m 60 E4=900m 62 E5=1000m SU2=777m A2Rs-B 8500x60 (NOVI) SchRs / LEGENDA kr ovi nski pi jezomet r i E1=1362m 94 E2=1500m me usl ojni pi jezomet r i SRs /5 + VR(G-2) podi nski pi jezomet r i podi nski bunar i E P S ELEKTROPRI VREDA SRBI JE RUDARSKI BASEN "KOLUBARA" d.o.o. OGRANAK " PROJEKT" LAZAREVAC Gl avni pr ojekt ant : Od govor ni pr ojekt ant : I NVESTI TOR : "Kol ubar a-povr { i nski kopovi "-Bar o{ evac Obr adi o: OBJEKAT: Cr t ao: Pregradno mesto br. II Nazi v cr t e` a: SI TUACI ONA KARTA Povr { i nskog kopa " Tamnava-Zapadno poq e " -St aw e r ad ova kr aj 2012 god.- " Tamnava-Zapad no poq e" Razmer a: D at um: Br oj cr t e` a : 1:5000 Слика 32. Локација места узорковања за мониторинг подземних вода 176

179 Слика 33. Иницијални размештај тачака за мониторинг буке у животној средини 177

180 МЕСТО ЗА РЕКУЛТИВАЦИЈУ СЛИКА

181 179

182 10.НЕТЕХНИЧКИ РЕЗИМЕ ПОДАТАКА НАВЕДЕНИХ ОД 1-9 Угаљ као енергетска сировина за Републику Србију има непроцењив значај, посебно ако се узме у обзир да се око 70% електричне енергије у Републици Србији добија сагоревањем овог енергента. У Републици Србији постоје три велика угљена басена: Колубарски, Костолачки и Косовски. Међутим због познатих догађаја Електропривреда Републике Србије (ЕПС) у ближој и даљој будућности ће највероватније, са сигурношћу, моћи да рачуна само на Колубарски и Костолачки угљени басен. Колубарски лигнитски басен је. лоциран на 50 km југозападно од Београда. Заузима делове територија општине Лазаревац, Лајковац, Уб и Коцељева, као и мање делове територија општина Аранђеловац, Барајево и Обреновац, укупне површине око 600 km² од чега површинама под угљем,односно просторима са истраженим геолошким резервама угља припада само 167 km 2. Овај предео, у ширем смислу, карактеришу равничарски и благо заталасани терени око река Колубаре, Тамнаве, Пештана и Турије. Припада сливу Колубаре који обухвата широк простор између ваљевских планина и Рудника на југу, шумадијских планина на истоку, Саве на северу, Цера и Влашића на западу. Има облик четвороугла, чија ширина износи km, а дужина око 60 km. Река Колубара својим средњим током дели басен на два дела, источни и западни. У источном делу Колубарског басена налазе се активни површински копови поље "Б" и "Д", затворен површински коп поље "А" и перспективна поља, односно будући површински копови: поље "Ц", "Е", "Г", "Ф", "Шопић" и "Велики Црљени". У западном делу басена налазе се "Тамнава-Источно поље" површински коп у затварању и "Тамнава-Западно поље " активни површински копови, као и перспективни површински коп "Радљево". Лежиште лигнита "Тамнава-западно поље", са својом површином од приближно 21 km 2, представља једно од 12 значајнијих лежишта у оквиру колубарског угљоносног басена. Лежиште се налази на подручју општина Лајковац и Уб, у атарима насељених места Каленић, Мали Борак, Радљево и Скобаљ, односно на листовима: 7Д29 Степојевац (32; 33; 42, 43; 52; 53; 62; 63; 72, 73; 82, 83). Лежиште "Тамнава-Западно поље" се одликује веома повољним транспортним условима и комуникационим везама У морфолошком погледу лежиште "Тамнава-западно поље" може се поделити на равничарски и брежуљкасти део.услед дејства флувијалне ерозије терен је испресецан мањим речним долинама Пролувијалним процесима настале су јаруге. Највећа јаруга - Дубоки поток, настала је дејством повременог бујичног тока, који се појављује после кишног периода. Повремени ток Дубоког потока улива се у реку Кладницу. Лежиште је свакодневно изложено техногеним процесима као што су одводњавање, засецање, насипање, статичка и динамичка оптерећења од рударске механизације и др. 180

183 Хидрографску слику лежишта "Тамнава-западно поље" чине реке, речице и потоци сталног и повременог тока Једини стални површински ток у оквиру лежишта је река Кладница У циљу заштите копа од површинских вода, узводно од лежишта "Тамнава-Западно поље",на реци Кладници,између Паљува и Виша,подигнута је брана и формирано вештачко језеро док је због контролисања међуслива Кладнице између западне границе копа и акумулације Паљуви-Виш на око 300 m узводно од уласка Кладнице у експлоатационо поље изграђена ретензија Кладница максималне запремине 5,15x10 6 m 3. Шире подручје колубарског басена одликује се умерено континенталном климом са релативно топлим летима и умерено хладним зимама. -средња годишња температура ваздуха износи +11,6 0 C. Према средњим годишњим количинама падавина ово подручје се може убројити у умерено хумидне области са средњим годишњим падавинама од mm. Јаки ветрови не представљају честу појаву Бројна геолошка истраживања (посебно подаци из истражних бушотина) јасно су одредила геолошку грађу лежишта, нарочито угљоносне серије. Угљоносну серију изграђују миоценски седименти понтског ката, портаферског подката- 2 М 3 2, развијени у плитководној фацији. Директну подину образују пескови исте старости, испод којих леже песковито-глиновити седименти новоросијског подката- 1 М 3 2, а непосредну кровину чине горњопонтски пескови и алеврити ( 2 М 3 2 ) преко којих дискордантно належу квартарни седименти холоцена-q 1 и плеистоцена-q 2. Дебљина угља у угљоносној серији са јаловим прослојцима до 0,5m је просечно 22m и расте од севера према југу до профилске линије 105 (максимална је 39,2m у бушотини P-120), а затим се нагло смањује, просечно за 10m, до профилске линије 100. Измењивост структуре угљоносне серије у погледу дебљине и броја слојева угља и јалових прослојака по вертикали и хоризонтали, условила је припадност овог лежишта разбијеном типу слојевитих лежишта. Табела 38. Геолошке, билансне и ванбилансне резерве угља лежишта "Тамнавазападно поље" по категоријама,са стањем на дан године. Слој Сложена угљоносна серија Категорија РР Геолошке резерве ( t ) Билансне резерве ( t ) "А" "Б" Ванбилансне резерве ( t ) "Ц 1 " УКУПНО "А"+"Б"+"Ц 1 " Откопавање откривке врши се са два система: I БТО систем чине: Роторни багер SRs /5, транспортери са траком B=2000mm, и одлагач A 2 Rs-B 8500x

184 II БТО систем чини: Роторни багер SChRs /6 и самоходни транспортер BRs 1600 (28+50)x15, транспортери са траком Б=1600mm, и одлагач ARs (BRs) 1600 (28+50)x17. Откопавање угља врши се са два система: I БТД систем чине: Роторни багер SChRs /6 и транспортери са траком B=1600mm. II БТД систем чине: Ведричар ERs 1000/20 и самоходни транспортер BRs 1400 (37+50)x16, као и роторни багер SChRs /6 и самоходни транспортер BRs 1600 (17,5+32,5)x15, који раде поред транспортера са траком B=1600mm. Утовар угља, са етажних транспортера I и II БТД система, врши се, преко расподелних станица, на сабирни транспортер Б=2000mm који транспортује угаљ до дробилане. Утовар међуслојне јаловине, из угља, се преко истих расподелних станица врши у транспортер за међуслојну јаловину Б=1600mm, који је постављен паралелно са сабирним транспортером за угаљ, и који транспортује међуслојну јаловину на унутрашње одлагалиште. Одлагање међуслојне јаловине врши се одлагачем ARs (BRs) 1600 (28+50)x17. Сви потенцијални узрочници загађивачи животне средине у рударском комплексу посматрају се кроз катастар загађивача. Регистровани су следећи могући извори загађивања животне средине: 1.Загађивање воде Током експлоатације угља на копу настају отпадне воде које се формирају на два начина: 1. Подземне воде се ослобађају откопавањем јаловинских наслага изнад угља,откопавањем самог угљеног слоја и из подине угљеног слоја, где је вода под притиском. 2. Површинске кишне воде које падну на експлоатационо поље(тренутна површина око 280 хектара) и гравитационо се скупљају у водосабирник,који се налази на најнижој коти копа. Санитарне отпадне воде се фекалним колектором уливају у фекални колектор ПК"Тамнава-Источно поље" и заједно пречишћавају у постројењу "Путокс".Пречишћене воде се изливају у део старог корита реке Кладнице и даље нормалним током исте реке. 2.Загађивање ваздуха Релевантну потенцијалну опасност за ваздух у животној средини представљају суспендоване честице(минерална прашина)чије имисионе вредности, у одређеним природним условима, могу бити изнад граничних вредности прописаних за настањена подручја.уношење дисперзне фазе (лебдеће прашине) у ваздух околине појављује се у већој или мањој мери у свим пројектованим фазама технолошког процеса.карактеристични извори су:тачкасти (багер,одлагач),линијски(путеви на површинском копу),површински (активне површине на површинском копу и одлагалиштима 3.Деградација земљишта 182

185 На простору обухваћеном експлоатационим пољем,пројектована технологија,у току извођења радова и по њиховом завршетку, неминовно ће проузроковати промене,пре свега у морфолошкој структури терена. 4.Утицај буке Анализом технолошких извора буке утврђено је да неће бити присутна угроженост животне средине буком с обзиром на избор технолошке опреме и локацију рударских објеката,што значи да је задовољен услов дозвољене удаљености за заштиту од буке у животној средини. При планирању и пројектовању површинске експлотације лежишта минералних сировина не постоји дилема у избору праве локације нити могућност разматрања алтернативних решења, јер је објекат површинског копа односно његова локација у функцији експлотације предметног лежишта минералне сировине. Алтернативе постоје, али у домену усвојене технологије експлоатације као и контура (ограничења) предметне локације, али не и у поогледу саме локације. На основу Студије изводљивости стратегије снабдевања угљем у Србији,која је анализирала три рударске области закључено је да је коп "Тамнава Запад" један од најподеснијих и економски најпрофитабилнијих копова који индустрију за производњу електричне енергије у Србији може да снабдева угљем током наредних година. Појава штетних материја у животној средини није само последица технолошког процеса откопавања откривке и угља, одлагања откривке и угља, рада помоћне механизације, већ и природних карактеристика простора на коме се овај процес одвија. Село Мали Борак, у општини Лајковац, представља једино насеље које ће у потпуности бити пресељено, у току периода између и 2020.године, тако да је оно најгоре погођено.у другим селима (Каленић, општина Уб, Медошевац, Зеоке и делимично Вреоци, општина Лазаревац), извршиће се експропријација мањег броја домаћинстава. Предложени рударски радови у Тамнави-Западно поље, већ су имали утицај на локално становништво, пошто је у селу Каленић углавном извршена експропријација и пресељено становништво. Последица рударских активности у "Тамнави-Западно поље" биће уништење природних станишта, која су за сада присутна у оквиру подручја рудника, као и привремени прекид пољопривредних активности. Стопа заузимања земљишта за време рударских активности износи око 60 ha годишње. Вегетација на овом подручју биће уништена, док ће горњи слој који ће се помешати са откривком изгубити своју грађу, минералне састојке и залихе семена. Са напретком рударских радова, откопани делови, северно од активног фронта рудника, биће обновљени уз помоћ одлагања откривке и отпадног материјала и рекултивисани у циљу обнављања целокупног еколошког биланса подручја. Већина животињских врста ће напустити подручје "Тамнава-Западно поље" услед рударских активности, са могућим изузетком птичијих врста, малих глодара и рептила који се могу прилагодити на промењено станиште. 183

186 Емисија буке из рударских активности ће неповољно утицати на животињски свет у окружењу рудника. Радови на скретању тока реке Кладнице и изградња нове акумулације неповољно ће се одразити и на рибље врсте. Могу се предвидети следећи утицаји на земљиште: 1.Горњи слој: -Погоршање постојеће структуре горњег слоја у току рударских активности. Активности које би довеле до ових утицаја су: Ископавање горњег слоја и неадекватно одлагање Мешање горњег слоја са доњим слојем и другим неплодним материјалима Одлагање горњег слоја -Контаминација горњег слоја, услед таложења прашине и других супстанци из ваздуха, -Преоптерећење обрадивог горњег слоја са хранљивим материјама унутар и изван области рударских радова, -Губитак обрадивог горњег слоја услед изградње инфраструктуре као што су путеви, железница, канали за воду, индустријске зоне итд. Пројектима рекултивације земљиште ће се вратити у првобитно стање. Услед рударских активности на предметном копу неизбежно ће доћи до поремећаја у хидрогеолошком режиму унутар рудника и у окружењу. Хидролошка мрежа подручја Тамнаве-Западно поље биће значајно измењена рударским радовима.главне активности које ће имати директне утицаје су скретање тока реке Кладнице и изградња акумулације и пумпне станице Поред ових утицаја на хидролошку мрежу, може доћи до потенцијалних негативних утицаја на квалитет површинских вода због: испуштања непречишћених или недовољно пречишћених отпадних вода пореклом из административних објеката "Тамнаве-Западно поље" контаминација површинских отпадних вода из помоћних рударских активности као резултат просипања или цурења горива и мазива. У погледу загађења ваздуха површински коп, у одређеним временским условима постаје велики емитор прашине. Ово се односи на период јаких ветрова који дувају брзином већом од 7-10m/s. Извори прашине су: Суве површине са активним етажама и одлагалишту јаловине Путеви за кретање возила Рударске машине и опрема Површински коп,,тамнава -Западно поље" не утиче и неће битно утицати на промену климе у експлоатационом подручју и околини. Осим пресељења одређених места(са припадајућом инфраструктуром) о чему смо већ говорили,предвиђене рударске активности изазваће и позитивне утицаје на 184

187 инфраструктуру која не постоји на овом подручју или није довољна да испуни потребе локалне индустрије и становништва. Рударске активности на коповима Тамнава-Западно и Источно поље, откриле су непознато богатство археолошких остатака, који би иначе остали закопани испод горњег слоја земљишта. Међутим рударске активности могу неповољно утицати на археолошке проналаске који им се налазе на путу.да би се избегла ова могућност,руководство рудника је у тесној вези са археолозима који су увек спремни да посете коп и прегледају ствари од интереса. У циљу повећања квалитета технолошког решења и смањења негативног утицаја на животну средину, пројектима су предвиђене додатне мере заштите: За спречавање емитовања прашине са активних радних површина предвиђена је примена техничког решења орошавања водом помоћу наменских возила (цистерне) са опремом за орошавање. Завршне површине (етаже и равни косина) на површинском копу и одлагалиштима подвргаваће се агро-техничкој и биолошкој рекултивацији по утврђеној динамици, после њиховог формирања, са чиме ће се спречити одношење прашине са ових површина енергијом ветра. За спречавање издвајања прашине у ваздушну средину на пресипима трака (на багерима и погонским станицама) као техничко решење предвиђа се каптирање места пресипа са транспортера на транспортер постављањем металне прекривке причвршћене на конструкцију транспортера и заптивање гумом отворених површина код покретних делова опреме. За спречавање издвајања прашине на путевима предвиђа се орошавање помоћу аутоцистерни са уграђеним наменским уређјајима за распршивање воде. На одлагалиштима јаловине (спољним и унутрашњим) у сушним периодима, када метеоролошки услови не обезбеђују довољну влажност тако да почиње долазити до повећаног издвајања прашине, треба применити допунско вештачко орошавање помоћу цистерне са водом. Заштита од настајања егзогеног пожара подразумева све уобичајене превентивне мере, којима се спречава контакт отвореног пламена са горивим материјама.проблематика заштите од пожара детаљно је обрађена у Пројекту заштите од пожара на ПК»Тамнава-Западно»поље. Претходно поменути извори буке по својим технолошких и конструктивним карактеристикама не спадају у категорију изражених потенцијалних узрочника штетног деловања у животној средини због релативно малог нивоа буке, који настаје при њиховом нормалном раду. Максимални ниво буке у тим условима износи 90 дб (А), што значи да изван граница површинског копа, тј. у зони где живе људи, неће прелазити прописане вредности од 55 дб(а) односно 45 дб(а). Према томе, у конкретном случају биће испуњен услов довољне заштитне удаљености, којом се спречава штетно деловање буке на људе у средини где живе. Заштита земљишта За земљишни комплекс, који је захваћен рударским радовима (површински коп, унутрашње и спољашње одлагалиште, трасе транспортера) предвиђена је рекултивација (техничка, агротехничка, биолошка) што је посебно обрађено у Техничком пројекту рекултивације земљишта оштећеног откопавањем лежишта. 185

188 Заштита вода Отпадне воде техничке из радионичког комплекса и фекалне одводиће се посебним канализационим системима и пречишћавати у одвојеним уређајима, а пречишћене воде испуштати у реципијенте, што је посебно одређено пројектним решењима високоградње и индустријског круга. Заштита од површинских и подземних вода Површински коп (експлоатационе етаже и одлагалиште) је радна фигура која се са напредовањем рударских радова стално»креће«тј. мења се природни рељеф. Тиме је условљена промена величина сливних површина, режима подземних вода, положај најнижих тачака новог рељефа и реципијената. Улазни подаци за решавање заштите површинског копа»тамнава-западно поље«од вода су: -климатски подаци са метеоролошке станице»каленић«, -почетно стање рударских радова на површинском копу»тамнава-западно поље«за 2003.год. са положајем објеката одводњавања, -постојећа опрема одводњавања на копу, -подаци о нивоима воде у осматрачким објектима у зони копа, -геолошка и хидрогеолошка документација обрађена овим пројектом, -пројектовани рударски радови за наредни период приказани у рударскотехнолошком делу овог пројекта. Концепција заштите површинског копа»тамнава-западно поље«је следећа: заштита копа од подземних вода из кровине угљене серије (алувијални шљункови) врши се израдом екрана методом»замене маса«са источне стране копа, заштита копа од површинских и подземних вода које се скупе у радно подручје копа врши се израдом дренажних, етажних канала и усмеравањем дотока воде до водосабирника на кровини угљене етаже и на подини угљене етаже. Из водосабирника вода се пумпним агрегатима кроз одговарајући цевовод транспортује до реципијената - реке Колубаре и Скобаљског потока. Програмом праћења утицаја на животну средину предвиђено је: праћење квалитета подземних и површинских вода праћење квалитета ваздуха мерење буке праћење квалитета земљишта,коришћење земљишта и примена рекултивације како техничке тако и биолошке. 186

189 187

190 11.ПОДАЦИ О ТЕХНИЧКИМ НЕДОСТАЦИМА ИЛИ НЕПОСТОЈАЊУ ОДРЕЂЕНИХ СТРУЧНИХ ЗНАЊА И ВЕШТИНА Не постоје подаци о техничким недостацима или непостојању одређених стручних знања и вештина. Квалитет стручне сарадње на предметној студији процене утицаја на животну средину од стране запослених носиоца Пројекта био је на завидном нивоу. Ово свакако није једина гаранција,стога је предметном студијом предвиђен и адекватан мониторинг на ком се мора доследно и принципијелно инсистирати у складу са законском регулативом 188

191 12.ПОДАЦИ О ОБРАЂИВАЧИМА СТУДИЈЕ Стојановић Славица, дипл. инг. руд. Дипломирала на Рударско-геолошком факултету, Универзитет у Београду (1991.), Одсек Рударски, смер за Припрему минералних сировина. Радни однос засновала је године у РБ Колубара "Тамнава-Западно пољље" где је радила до године када прелази у ДП " Колубара-Пројект", Лазаревац на послове самосталног пројектанта. Ради на пословима водећег пројектанта у ЈП РБ Колубара, ДП Колубара- Пројект. Марина Вучковић, дипл. инг. руд Дипломирала године на Рударско-геолошком факултету у Београду, Одсек Рударски, смер за Припрему минералних сировина. Радни однос засновала је 05/10/1995. године у РТБ Бор, Рудник бакра Бор, флотација руде бакра Велики Кривељ. Годину дана (2002. год.) радила у ДП Рудник. У ЈП РБ Колубара, ДП Колубара-Пројект, Лазаревац од године на пословима самосталног пројектанта. Дејан Сабов, дипл. инг. Руд Дипломирао на Рударско-геолошком факултету у Београду, рударски одсек, смер- површинска експлоатација. Запослио се године у ДП КОЛУБАРА ПОВРШИНСКИ КОПОВИ ПОЉЕ Д где је радио у оперативи, техничкој припреми, био шеф смене, шеф јаловинског система и шеф угљеног система. Од године ради као главни инжењер у ДП КОЛУБАРА ПРОЈЕКТ. Драган Бухач, дипл.инг.геол. Дипломирао године на Рударско-Геолошком факултету у Београду, Геолошки одсек, смер хидрогеологија.радио је у Г.П. "Партизански пут" у Београду као инжењер лабораторије од фебруара до априла 2003.Од године ради у ЈПРБ Колубара, ДП Колубара-Пројект са звањем самосталног пројектанта. 189

192 13.ЛИТЕРАТУРА 1. Рударско-геолошки факултет Актуелнизовани инвестициони програм изградње површинског копа Тамнава-Западно поље (2007); 2. Студија оправданости селективног откопавања и одлагања откривке према уговору 3476 од године Академија инжењерских наука Србије и Црне Горе (2006. година); 3. Презентација "Пројекат: Набавка II БТО система за Тамнаву Западно поље Историјат и значај пројекта" Лазаревац (фебруар године); 4. Просторни план подручја експлоатације колубарског лигнитског басена - Институт за архитектуру и урбанизам Србије, април 2007; 5. Стратешка процена утицаја просторног плана подручја колибарског лигнитског басена на животну средину- Институт за архитектуру и урбанизам Србије, април 2007; 6. Допунски рударски пројекат површинског копа Тамнава-Западно поље (Колубара Пројект, Лазаревац, 2008) 7. Студија о процени утицаја затеченог стања површинског копа"тамнава- Западно поље"на животну пројекат површинског копа"тамнава-западно поље"(2007.године, Рударски институт, Београд-Земун). 8. Главни рударски пројекат површинског копа Тамнава-Западно поље (Колубара Пројект, Лазаревац, 1992/93.) 9. Инвестициони програм изградње површинског копа Тамнаваски-Западно поље (Колубара Пројект, Лазаревац, 1983.): 10. Главни рударски пројекат површинског копа Тамнава-Западно поље, Књига 2/2 Идејно решење рекултивације (Институт за шумарство, Београд, 1994.); 11. Технички пројекат објеката отварања површинског копа Тамнаваски копови- Западно поље, Књига 1, Свеска 1, Геологија, хидрогеологија и геомеханика (Колубара Пројект, Лазаревац, 1984.); 12. Детаљна студија најрационалнијег решења измештања и регулације водотокова у западном делу колубарског басена између река Колубаре и Уба (РО Хидропројекат, Београд, 1984.); 13. Студија оправданости дислокације капиталних инфраструктурних објеката и речних токова у функцији развоја површинске експлоатације угља у колубарском басену, (Институт за водопривреду Јарослав Черни, ЦИП саобраћајни институт, ТЕКОН, Београд, 2005.); 14. Елаборат о резрвама лигнита у лежишту Тамнава-Западно поље-колубарски басен (Стање ); 15. Институт за водопривреду "Јарослав Черни" из Београда - Технички пројекат одводњавања ПК Тамнава Западно поље (2005.). 16. EPS II Power II Tamnava West Lignite Mine Consulting Services for Lender's Environmental Engineer-Rudarski institut Beograd /Tekon Tehnokonsalting Beograd 2008 god. 17. Др Милутин Љешевић -Животна средина 1,Београд 2005.год. 18. Др Милутин Љешевић - Урбана екологија 2, Београд 2005.год. 19. Др Милутин Љешевић -Животна средина 3,Београд 2005.год. 20. Н.Лилић, А.Цвјетић -Бука и вибрације у рударству,2007.год 21. ЕПС II Поњер-Tamnava West Lignite Mine Рударски институт Земун; Теконтехноконсалтинг

193 22. Просторни план РепубликеСрбије(Службени гласник Р.Србије бр.13/96). 23. Институт за архитектуру и урбанизам Србије, "Просторни план подручја експлоатације колубарског лигнитског басена", Београд, Елаборат "Резервацијa простора у Колубарском угљеном басену до године у функцији развоја површинске експлоатације",2003. године рударски институт из Београда 25. Измештања реке Колубаре (према Генералном пројекту) 26. Просторни план подручја експлоатације Колубарског лигнитског басена). (Кнежевић В.1964,1975, Институт за путеве а.д. Београд, "Студија заштите животне средине Претходна анализа утицаја, Генерални пројекат магистрални пут М-22, Београд-Љиг, Београд, Инситут за водопривреду Јарослав черни, "Генерални пројекат измештања и регулације реке Колубаре, Пештана, Лукавице и Враничине у зони ПК Тамнава Источно Поље и будућих копова у централном делу колубарског лигнитског басена", Београд, Инситут за водопривреду Јарослав черни, "Детаљна анализа утицаја ТЕ-ТО Колубара Б у изградњи, на животну средину са елементима анализе утицаја и мерама заштите депонија пепела ", Београд, Институт Кирило Савић, "Средњерочни програм заштите и унапређења животне средине општине Лазаревац", Београд, Институт за шумарство - Београд, Министарство за заштиту животне средине Републике Србије, "Рекултивација пошумљавањем деградираних површина површинског копа рудника лигнита Колубара", Београд, Републички хидрометеоролошки завод, "Вишегодишње вредност метеоролошких елемената по подацима СМС Тамнава у периоду године", Београд, Институт Винча,"Тамнава Еаст" анд "Tamnava West" Coal and Ash Radioactivity and Radioecological Influence to the TPP "Kolubara B" Еnvironment, Београд, Рударски Институт Београд, Елаборат о периодичним испитивањима хемијских штетности и микроклиматских услова радне средине у погонима "«Колубара Површински копови", летњи период, г. НАПОМЕНА: *Законска регулатива је дата у Уводу 191

194 14.ПРИЛОГ Општа документација: o Извод из регистрације привредних субјеката Графичка документација: o Карта Колубарског басена o Ситуациона карта П.К.Тамнава Западно поље-почетно стање o Ситуациона карта П.К.Тамнава Западно поље-стање радова г. o Копија плана ( О Лајковац-КО Мали Борак) o Копија плана (О Уб-КО Радљево) Сагласности,мишљења,решења: Потврда о резервама бр / , од стране Министарства рударства и енергетике Републике Србије, Водопривредни услови за одвођење вода из ПК Барошевац,Тамнава-Западно поље у Колубару, РС Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републичка дирекција за воде Београд, бр / Извод из урбанистичког плана,бр /08-04,одељење за имовинско-правне послове,урбанизам и стамбено-комуналне послове,општинска управа општине Уб. Уверење,бр / ,Оделење за комунално-стамбене,грађевинске и урбанистичке послове,општинска управа општине Лајковац. Услови заштите природе и животне средине за израду студије процене утицаја на животну средину експлоатације угља на ПК "Тамнава-Западно поље",бр /2 од год.-РС,Завод за заштиту природе Србије,Београд. Услови за израду Студије о процени утицаја на животну средину,републички завод за заштиту споменика културе,београд. Мишљење за издавање водопривредних услова за заштиту површинског копа Тамнава-Западно поље од површинских и подземних вода,бр.515/2 од 192

195 год.,Јавно водопривредно предузеће "Србијаводе",Водопривредни центар "Сава-Дунав"-Нови Београд. Извештај о испитивању отпадних вода,бр од год.,Градски завод за јавно здравље,центар за хигијену и хуману екологију,лабараторија за хуману екологију и екотоксикологију,београд. Извештај о мерењу имисије,бр /7 од год.,Институт за заштиту на раду,нови Сад. Годишњи извештај о масеним и запреминским билансима опасних материја,збирни приказ свих опасних материја у предузећу за 2008.годину, ПД РБ "Колубара д.о.о."лазаревац. Просечна годишња потрошња потенцијално опасних материја за животну околину за електро одржавање откопа "Тамнава-Западно поље",бр од год.,ПД РБ "Колубара д.о.о."лазаревац. Потрошња мазивих масти,уља и Фамина у 2008.години,ПК "Тамнава-Западно поље". 193

196 Табела 22. Објекти одводњавања по годинама Објекат ГVС VС1 VС2 VС3 VС4 Дренажни канали Етажни канали 20000м 3 /3852м 3 /дан =5,2 дана 14000м 3 /3852м 3 /дан =3,6 дана 18000м 3 /3852м 3 /дан =4,6 дана 10000м 3 /3852м 3 /дан =2,6 дана 10000м 3 /3852м 3 /дан =2,6 дана 20000м 3 /3852м 3 /дан =5,2 дана 20000м 3 /3852м 3 /дан =5,2 дана 16300м 3 /3852м 3 /дан =4,2 дана 18000м 3 /3852м 3 /дан =4,6 дана 10000м 3 /3852м 3 /дан =2,6 дана 21000м 3 /3852м 3 /дан =5,4 дана 20000м 3 /3852м 3 /дан =5,2 дана 20000м 3 /3852м 3 /дан =5,2 дана 18700м 3 /3852м 3 /дан =4,8 дана Д к1 Д к2 Д к3 Д к3 Д к3 Д к1 Д к3 Д к2 Д к3 Е к1 Е к2 Е к3 Е к4 Е к1 Е к2 Е к3 Е к1 Е к2 Е к4 Е к1 Е к2 Е к4 Е к1 Е к2 Е к м 3 /3852м 3 /дан =5,2 дана 20000м 3 /3852м 3 /дан =5,2 дана 20700м 3 /3852м 3 /дан =5,3 дана 85

197 Слика 341. План рекултивације до краја 2011 године 172