јереј Драган Поповић Крагујевац, 21. март године
|
|
- Δημοσθένης Οικονόμου
- 6 χρόνια πριν
- Προβολές:
Transcript
1 јереј Драган Поповић Крагујевац, 21. март године Православна Црква свој идентитет (биће, постојање) црпи из Свете Евхаристије. Ништа није очиглединије од тога[1]. Од почетка свога постојања Црква је себе пројављивала сабрана на једном месту око једног догађаја, на Светој Литургији (Дап 2, 1; 2, 41-47). Упориште за ову тврдњу можемо наћи у целокупном светоотачком предању. Обраћајући се хришћанима у Коринту Свети Апостол Павле поистовећује њихово сабирање у Цркву са сабрањем ради приношења Свете Евхаристије (1Кор 11, 18-33). На овоме инсистира и целокупна светотајинска, односно Литургијска реалност Цркве. Доктринарно учење (догмати), мисија, етос, проповеди, харитативно и исцелитељско деловање и томе слично, свакако је значајно и одређујуће за Цркву, међутим, ништа од овога нема способност њене идентификације у свој њеној пуноћи и истини. Овим елементима се више мање могу похвалити и друге религијске заједнице, наравно са битним или мање битним међусобним, као и разликама у односу на православну Цркву, међутим, оно што је за њу јединствено и аутентично јесте Света Литургија[2]. Због тога је Свети Никола Кавасила с правом тврдио да се Црква пројављује у Светим Тајнама. кадаби неко могао да је види онако као је сједињена са Христом..., наводи светитељ, ништа друго не би видео него само Тело Господње, и додаје Због тога никако није неприлично што се о Цркви говори кроз Свете Тајне [3]. Под тајнама овде светитељ свакако не подразумева схоластичко средњевековно (римокатоличко) виђење, на жалост и од већине православних прихваћено, набројаних седам Светих Тајни, него Божанствену Евхаристију, која је, како видимо, у његово време у симфонији са светоотачким предањем, доживљавана као једна и јединствена тајна Цркве из које извиру све остале и у коју увире целокупни светотајински црквени живот. 1 / 11
2 Дакле, од самог почетка свога постојања[4], као народ Божији, сабран на једном месту (έπι το αυτό) и око једног догађаја Трпезе Господње, Црква је своје биће пројављивала и према спољашњој реалности се одређивала најпре као евхаристијска заједница, или, другим речима, у свој својој истини и пуноћи своје биће је реализовала искључиво као заједница верних окупљена око чаше Господње, тела и крви Васкрслога Христа. Есхатолошка реалност Цркве Слика сабрања расејаног народа Божијег, карактеристична је најпре за есхатолошко ишчекивање Старога Завета, према коме ће у последње дане обећани Месија око себе окупити и сабрати расејани народ Израиља, и на земљи успоставити историјско царство. Ова слика сабрања Божијег народа око Месије (Христа), као природни прејемник Божанског савеза у првоначалном догађају Тајне Вечере[5], у Новом Завету добија сасвим нову димензију и значење, као par exellance догађај Цркве; догађај са којим се Црква на првом месту и поистовећује[6]. Са тим у вези би и насловљена тема Црква, икона, евхаристија, преформулисана у ерминевтичке потребе могла гласити: Црква је икона[7] Царства небеског која се у историји пројављује на Светој Евхаристији. Овим је феноменолошка реалност обухваћена у наслову задатим појмовима нужно проширена појмом Царства небеског, односно есхатолошке стварности, без које, како ћемо надаље видети, наш покушај богословске анализе и разумевања предмета истраживања, у контексту православног богословског предања, неће бити потпун и адекватан. Наиме, појмови Црква, икона, евхаристија, онако како их православно богословље опитно доживљава, представљају релационе стварности. Поред очигледног узајамног односа и међузависности, дубљом инспекцијом долазимо до спознаје да ови феномени узети сами за себе немају онтолошку потку, већ да своје постојање дугују односу са ванвременскопросторном есхатолошком реалношћу, која нам се кроз црквено предање открива као обећано Царство Божије[8]. Ово надаље подразумева да се Црква у свету, у историјским категоријама времена и простора, (на евхаристијском сабрању), пројављује онаквом каква ће тек бити, и да, у том смислу, њен идентитет није у ономе шта је она сада, већ у ономе шта ће бити у веку који тек долази, или, сажетије, да представља есхатолошку икону будућег времена. На основу до сада наведеног отварају се следећа питања: најпре, шта представља, односно како се у црквеној богословској традицији дефинише овај будући век и у каквом је односу са историјском Црквом, (односно Евхаристијом) и, друго, шта у овом контексту значи горе постављени исказ Црква као икона будућег века? Сенка, икона, истина У покушају да дамо одговор на постављена питања кренућемо од последњег, и од 2 / 11
3 познатог исказа Светог Максима Исповедника који гласи: догађаји Старог Завета представљају сенку, Новога Завета икону, а истина је стање будућег века. (PG 4, 137). На самом почетку опажамо да насупрот божанском откривењу у сенци кроз догађаје које смо имали у Старом Завету, имамо икону, која своје постојање дугује такође историјским догађајима који припадају новозаветној историји Божијег промисла о спасењу човека и света. Даље, судећи према исказу Светог Максима, истина творевине не налази се у прошлости, нити у некој паралелно (са)постојећој реалности (као нпр. духовни, идејни свет неоплатонизма[9]) већ да припада будућности која се, следствено, као таква још није догодила, односно будућности која представља стање[10] чије се остварње тек очекује[11]. Будући да се наведени исказ светитеља непосредно односи на тумачење Свете Евхаристије као иконе долазеће реалности[12], јасно је да је овим хтео да укаже на то да Божанска Евхаристија представља икону истинске Евхаристије која је, како смо навели будуће стање. Радње својствене истини које се врше сада на сабрању бивају у стварности будућег времена, однодно у Будућем Царству [13]. Ово будуће Царство, дакле, постоји сада и овде, али у икони, као Црква, и то, како смо нагласили у догађају Свете Литургије. На тај начин Црква, као икона Царства Божијег, има истину у себи, међутим, ова истина још увек није остварена, што ће рећи да није потпуна. Сада видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице (1.Кор. 13, 12). Ове речи Светог Апостола Павла представљају својеврсну дефиницију садашњег стања Цркве и света. Црква је, дакле, икона, слика будућег века и живота у њему. Она је истина у икони, или икона као истина, која ће своје пуно остварење добити тек у есхатолошком догађају будућег века (уп. Јевр. 10, 1 и 11, 1). На основу претходно реченог ствара се нова потреба за додатним појашњењима, као одговором на питање како је могуће да, како смо навели, истина историјске Цркве није потпуна када се на Светој Евхаристији, у Светим Даровима као истина свега, појављује сам Христос? Христос и икона Да бисмо појаснили претходну недоумицу, на овом месту неопходна би била једна дубља анализа, која превазилази оквире овог истраживања, те ћемо се, у ту сврху послужити богословљем иконе, која свој врхунац достиже у светоотачкој борби против иконокластичког јеретичког бунтовања. У центру ове борбе, очекивано, налази се личност и догађај Христа[14]. 3 / 11
4 Наиме, теза коју су заступали противници иконе била је да није могуће (односно да није догматски исправно нити дозвољено) сликати икону Христову, јер је Он учествовао у две природе: људској и божанској. Људска христова природа, пошто је чулна и видљива може бити описана и насликана, док Божанска, која је неприступачна и непојмљива чулима, искључује ову могућност. Будући да би свако ко намерава да наслика Христову икону требало да опише обе Његове природе, нужно упада у јерес или раздвајања или сливања природа сједињених у Христовој ипостаси несливено и нераздељиво [15]. Једина права Христова икона, за иконоборце, јесте Свето Причешће, Евхаристијско тело и крв Христова. Свети Оци, на првом месту Свети Никифор, патријарх константинопољски и Свети Теодор Студит, одлучно и аргументовано одбацују последњу тврдњу заступајући становиште да Тело и Крв Христова у Светој Евхаристији, ни у ком случају не могу бити само икона, већ сама истина. У том контексту је и Света Евхаристија, како каже Свети Теодор Студит, садржај и рекапитулација целокупне икономије спасења (PG 99, 340), а Свети патријарх Никифор ће додати да су Христово Тело и Крв на Светој Литургији, оно само обожено тело Христово, јер се епиклезом од стране свештеника, и силаском Духа Светога, дарови претварају у истинско Тело и Крв Христову (PG 100,336). У основи овог неспоразума који је довео до иконоборачке јереси и великих превирања унутар Хришћанске Цркве, налази се недовољно познавање богословских основа наопходних за исправно разумевање феномена и истине иконе. Наиме, појам икона, онако како га користи Свети Максим Исповедник, има суштински другачије значење од његовог поимања античке философије, које су, очигледно прихватили иконоборци и на њему засновали своје погрешно становиште. За Максима, чија мисао остаје у оквиру Црквеног предања, икона, пре свега има личносну димензију: појмом икона изражава се и показује виђење есхатолошке истине, пре свега у живом лицу, у реалности откривене личности [16]. Ова личност, наравно, је Христос, син Божији, који, бивајући Очева икона, тиме никако не умањује нити искључује истину сопственог Божанства, већ указује на то да кроз живи и личносни однос (σχέσις) са Очевом личношћу, сада и овде, у историји, чини присутним Бога Оца у истини (уп. 2Кор. 4,4; Кол. 1,1). Према томе појам иконе не умањује реалност откривења и виђења истине, већ се указује на отворен простор и начин личног односа и општења са јављеним у Христу личним Богом, што већ јесте Царство Божије, већ јављено и присутно, али још не сасвим у сили и у пуноћи [17]. (Мт. 16,28; Мр. 9,1; Еф. 1, 23; 4, 13.) На овом месту ћемо се, због ограничености ове студије, зауставити и вратити питању на који начин је Црква у Евхаристији икона Царства Небеског које је истина? Увођењем у одговор категорије личности налазимо се сасвим близу решења задатог проблема и одговора на питање. 4 / 11
5 Догађај Христа[18] и испуњавање целокупног домостроја спасења у Његовом ипостасном јединству, који врхуни Васкрсењем из мртвих и силаском Духа Светога на Апостоле, што представља догађај Цркве и долазак самога Царства у историју, улазак есхатолошке реалности. На тај начин остварује се оно што је у Старом Завету постојало као недовољно јасно ишчекивање (или је можда исправније рећи Божанским промислом недовољно откривено), које Свети Максим у наведеном тексту назива сенком. Црква се када је навршена пуноћа времена поистовећена са Христом у Светој Евхаристији, коначно остварује у историји, овде и сада. Све ово се, пак збива благодарећи есхатолошкој димензији стално присутне у Цркви Педесетнице, тог парекселанс есхатолошког догађаја, то јест: силаска и дејства Светог Духа, који и јесте творац, и одржавалац нераскидиве заједнице (κοινωνία) Цркве и Царства, Цркве земаљске и Цркве небеске [19]. Овако, у искуству Цркве Царство Божије, није само стање будућег века већ и садашњи доживљај, који нам је доступан у Христу, на Светој Литургији, благодарећи делатности Сверога Духа. Међутим, као такво ово искуство још увек је квалитативно различито од оног есхатолошког, будућег, када ће се пројавити у истини. Али, то никако не значи да новозаветни догађаји икономије спасења, укључујући и Цркву и Евхаристију, нису истинити, односно да су измишњени или лажни, већ да бивајући историјски средства за свој израз позајмљују из још увек пропадљиве природе [20]. Ради бољег разумевања, на овом месту даћемо додатно образложење које, налазимо у даљем развоју теологије иконе. У одбрану светоотачког предања од иконоборачког јеретичког бунтовања, Свети Оци утеловљују сво дотадашње богословско и опитно искуство Цркве. Следећи курс кога су поставили Свети Оци Кападокијци (пре свих Свети Василије Велики и Свети Гргорије Ниски) у правцу разликовања суштине (природе) и личности (ипостаси), Свети Теодор Студит говори о могућности Христовог присуства у личности без нужног и обавезујућег присуства у природи. У том смислу је и икона изображавање нечије (Христове) ипостаси а не природе. По истој аналогији схватамо и однос иконе и истине (у нашем случају Цркве, односно Евхаристије, и есхатолошке стварности, односно Царства будућег): икона је лично присуство без природе, док је истина лично присуство са природом. Стање између новог завета и есхатона, дозвољава, захваљујући Очовечењу и поготово Васкрсењу, лично присуство, односно очување личности; међутим, само у перспективи васкрсења тела, односно природног присуства. До тада личност позајмљује, на неки начин, још увек пропадљиву природу, и тим начином омогућава своје присуство. Без овог позајмљивања заједница историјске и есхатолошке Цркве остаје немогућа. Ко одриче иконозацију као лично присуство, одриче саму могућност молитве и богослужења на православни начин. Богослужење без иконизације је вежбање у психологији, најистакнутија самообмана и илузија [21]. Присуством, дакле, Христове личности у истини, у Светим Евхаристијским 5 / 11
6 даровима, Црква себе остварује као есхатолошку реалност, која због своје пребивање у историји живи онај новозаветни парадокс већ сада, али још не. На овај начин посматрамо Цркву као ону која је у свету, али која, по речима Апостола није од овога света. Она, како смо навели, пребива и креће се кроз историју, али као што је Света Евхаристија икона Царства Божијег, икона будућег века, јер се у њој појављује Васкрсли Христос, тако и Црква има своје биће, своју истинску реалност, у Царству Божијем у будућем веку, дакле, није само историјска творевина, већ је производ Царства Божијег које се на овај начин одсликава (иконизује) у историји. Идентитет Цркве се налази у реалности будућег времена, у есхатолошком Царству Божијем. Ово, коначно подразумева да све што Црква чини, или што се у њој дешава у историји, треба да има своје усмерење, да добије свој смисао и испуњење, у крајњем циљу ради кога је и створена, а то је будуће Царство Божије. Зато, све оно што Црква чини у историји, да би њена делатност била истинита, треба да извире из будућег Царства Божијег, те је изнад свега потребно да Црква својим деловањем сведочи, пројављује и објављује ово будуће Царство, које се како смо рекли, остварује кроз Литургију, те стога и примарна делатност Цркве треба да је пре свега везана за служење Свете Литургије, а једино се у Литургији и Црква појављује у своме истинитом лику. Какве су последице по човеков живот? У овом контексту свако одрицање и негирање иконе, тј. Цркве у њеном Литургијском сабрању представља ниподаштавање прототипа, односно Царства Небеског које је прототип Цркве. С друге стране, афирмативни став према Цркви прелази и на Царство небеско, (као и на Христа који се поистовеђује са Црквом). Тако, свако ко на адекватан начин[22] узима учешће у Светој Литургији у историји, сада и овде, (заједичарењем у Тајнама Христовим, што се подудара са спасењем) узима и узеће учешћа и у Будућем Царству (уп. Јн. 6, 53-56)[23], и обратно. Историја и есхатон У православној мисли историја никада није било одбацивана, већ је свој циљ и смисао налазила у једном догађају везаном за будућност тзв. Парусији, очекиваном Другом Доласку Господњем[24]. Историја је за Цркву, увек и пре свега, била историја Божанског откровења, међусобних односа Бога и човека и, као таква, никада није доживљавана као прост збир информација о догађајима из прошлости. Историјске догађаје везане за Откровење Божије и Његово дело спасења света и човека Црква је сагледавала у перспективи њиховог будућег испуњења. Одатле и сведочанства живота ране Цркве која налазимо у делима апостолским сведоче о том интензивном ишчекивању обећаног Христовог доласка, које се најбоље огледа у речима богочежњивог поздрава Маран ата! 6 / 11
7 Због свега овога Света Литургија је, увек и пре свега, доживљавана као служба васкрсног карактера, који означава присуство Царства Божијег у свету. Ово треба да негујемо и сачувамо са великом пажњом, јер ако изгубимо васкрсни и есхатолошки идентитет Свете Евхаристије, у опасности смо да изгубимо и идентитет саме Цркве. Такође, инсистирање на међузависности Цркве и Свете Евхаристије нема за циљ наглашавање једног елемента на штету других (тзв. евхаристијски монизам), како то неки жела да представе. Овде се заправо ради о томе да сви други елементи Цркве[25] свој смисао и пуноћу добијају управо на Светој Литургији. Ако се пак органски издвоје из Свете Литургије, и изгубе суштинску везу са њом, губе есхатолошку вредност те тако престају да буду Црква. ФУСНОТЕ [1] О Цркви можемо говорити само полазећи од живе реалности Цркве, а то значи од видљиве и опипљиве реалности, а то је Црква окупљена на Вечери Господњој, на Вечери Царства, на Евхаристији. Владика Атанасије, Света Евхаристија као тело Христово и духовски догађај, у Христос, алфа и омега, Братство Св. Симеона Мироточивог, Врњци-Требиње 2000, стр [2] Разлике које раздвајају појединачне цркве и конфесије представљају разноврсно мноштво специфичности њиховог заједничког удаљавања од егзистенцијалне истине црквеног јединства, а то је заједница која се пројављује на литургијском сабрању; та истина је свеопшта, јер се односи на човека уопште то је аутентичност човековог постојања и живота, а не спољашњи проблем црквених организација и делатности. Ову егзистенцијалну аутентичност омогућило је (као динамичну могућност нашег историјског живљења) Оваплоћење Бога, односно нови начин постојања остварено у Христовој личности, као ипостасно јединство створеног и нествореног, које, надаље постоји као јединство и заједничарање свих личности у границама тела Цркве. Видети: Јанарас Х, Истина и јединство Цркве, Беседа, Нови Сад 2004, стр. 14. [3] Свети Никола Кавасила, Тумачење Свете Литургије, Беседа, Нови Сад 2002, стр / 11
8 [4] Без обзира што се, историјски гледано, као преегзистенција Цркве, тј. првобитно постојећа Црква код неких Светих Отаца, као реално јединство Бога и човека, поставља у рај, Јованов Апокалипсис јасно показује да је рај тек есхатолошка стварност, стање будућег века. С тим у вези је и наш став да историјска Црква свој почетак налази у догађају Христа, који је парекселанс есхатолошки догађај, а који се у пуноћи људима открио тек у Педесетници. Видети: Епископ Атанасије, Есхатолошки карактер Цркве, у О Цркви и Литургији, Братство Св. Симеона Мироточивог, Врњци-Требиње 2007, стр [5] На догађаје између васкрсења и Вазнесења: Лука и Клеопа... [6] Црква се назива тим именом јер призива све људе и сабира их на једно место. Св. Кирило Јерусалимски, Катихезе 18, 24. [7] Тумачећи Псеудоионисија Свети Максим Цркву посматра као вишезначну икону. Тако је она најпре икона и одраз Бога, јер поседује по подражавању и подобију исту енергију са Њим (PG 91, 665А), затим је слика и прилика човека, који је створен по слици и прилици Бога (PG 91, 672В). Такође, она је знак и слика целокупног света, који се састоји из суштина видљивих и невидљивих, јер се у њој огледа и јединство и разлика, као и у њему (свету), (PG 91, 668D), као и да је сама по себи символ само овог чулног света (PG 91, 672А). Даље, Црква је и човек, имајући олтар као душу, а божански жртвеник као ум, и храм као тело, (PG 672В), али и икона саме душе, јер се душа састоји од разумне силе, која се креће по сопственој вољи и животне, која се креће по природи (PG 91, 681С). Видети: Н. А. Мацукас, Свет, човек, заједница, по светоме Максиму Исповеднику, Беседа, Нови Сад 2007, стр [8] Појам Есхатон (τα έσχατα), означава догађаје који ће се догодити на крају историје, и директно се односе на спасење човека и кроз њега читаве творевине. Старозаветна јудејска ишчекивања, рекли смо, односила су се на поновно сабирање расутог народа Божијег око обећаног Месије, који ће у историји успоставити владавину Царства Божијег. Својим Оваплоћењем Христос је у историју донео нову реалност са старозаветном основом. И даље је сабрање основни елемент овог есхатолошког ишчекивања, са том разликом што ново обећано Царство не припада историји као таквој, већ је, као преображај читаве творевине, стање будућег века. Ово царство у Новом Завету остварује се иконично ( већ сада али још не ) на Евхаристијском сабрању. [9] Максимов дискурс овде је усмерен против оригенизма, који своје упориште има у платоновом свету идеја, који сапостоји видљивој реалности. Управо је против овог погрешног схватања односа историје и есхатона, које смо, на жалост и ми сведоци у данашњем доминантном поимању реалности, било еклисиолошке, било профане, иступио Свети Максим у наведеном одломку. Ово се по нашем скромном мишљењу дугује недовољном познавању као и незаинтересованости за светоотачко богословско предање. Уп. Митрополит пергамски Јован (Зизиулас), Евхаристија и Царство Божије, Саборност бр. 1-4, Пожаревац 2002, стр [10] Ово есхатолошко стање (στάσις) према Светом Максиму представља мировање 8 / 11
9 (статичност) у Богу. До њега се долази вером, којом се достиже до Бога, или, како га Свети Максим у овом случају назива Добро: "Последња граница вере јесте Добро, где разум завршавајући своје кретање, налази спокој". Ово стање мировања управо представља оно што бисмо назвали есхатолошким моментом. То је стање будућег века коме човек треба да тежи и да стреми. Међутим, да не би дошло до неспоразума, рецимо да ово стање мировања треба пре свега разумети у контексту максимовске синтаме вечно-покретно мировање, и схватити га као динамичан однос личности Божије и личности човека, унутар тог есхатолошког мировања. Видети: О. Никола Лудовикос, Личност умјесто благодати и наметнута другост, у Страхови личности и муке ероса,манастир Рождества Пресвете Богородице-Свештени Манастир Цетињски, Цетиње 2011, стр Такође видети: Максим Исповедник, Мистагогија, у ΑΡΧΗ ΚΑΙ ΤΕΛΟΣ, Аспекти философске и теолошке мисли Максима Исповједника, ЛУЧА ХХΙ -ХХΙΙ ( ) 1-687, Никшић [11] Упоредити са речима Светог Ап. Павла: Много пута Бог је у старини говорио оцима кроз пророке, а у последње дане говорио нам је кроз Сина, Којега је поставио за Наследника свега, кроз Којега је и векове створио... (Јевр. 1, 1-2), и... Који ће опет доћи на крају историје (Јевр. 10, 37). Из овог цитата јасно се, у поступности Божијег откровења, види да се оно у пуноћи очекује у есхатолошкој будућности. Видети: Епископ Атанасије, Есхатолошки карактер Цркве, стр.93. Уп. са литургијском молитвом анамнезе: Сећајући се, дакле,... и другог и страшног доласка. [12] Видети: Митрополит пергамски Јован (Зизиулас), Евхаристија и Царство Божије, стр. 32. [13] Исто, стр. 32 [14] O иконоборачкој јереси, као и светоотачком одговору у теологији седмог васељенског сабора, видети опширну и детаљну студију: Giakalis A., Images of the divine, the theology of icons at the seventh ecumenical council, Brill, Leiden - Boston [15] Кордис Ј., Икона и њено место у православном религиозном животу, у Теологија иконе и црквено стваралаштво, Каленић, Крагујевац 2012, стр [16] Епископ Атанасије, Есхатолошки карактер Цркве, стр [17] Исто, стр [18] Тајна Христова је тајанственија од свих Божијих тајни, она је одрећујућа за свако, у сваком смислу, и у свему постојеће или будуће савршенство Свети Максим Исповедник (PG 91, 1332) [19] Епископ Атанасије, Есхатолошки карактер Цркве, стр [20] Митрополит пергамски Јован (Зизиулас), Символизам и реализам, Саборност бр.1-4, Пожаревац 2001, стр / 11
10 [21] Митрополит пергамски Јован, исто. [22] Свакако да учествовање у Светој Литургији и причешћивање Христовим Тајнама, не обезбеђује спасење по аутоматизму. Уколико би то било тако улога и делатност Цркве у икономији спасења свела би се на магијско, и свако лично прегнуће било би бесмислено и беспотребно. [23] Видети: Епископ пожаревачко-браничевски др Игнатије (Мидић), Црква и њен идентитет, у Сећање на будућност (друго, допуњено издање), Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске, Пожаревац 2009, стр [24] Свети Апостол Павле термином парусија означава долазак Господњи (1Сол. 4, 15), када се очекује победа над свим непријатељима, од којих је последња смрт (1. Кор. 15,24-26), и успостављање Царства Божијег у слави, као новог неба и нове земље. (2.Петр. 3,13). [25] Видети фусноту бр. 2. ЛИТЕРАТУРА 1. Атанасије (Јефтић), Есхатолошки карактер Цркве, у О Цркви и Литургији, Братство Св. Симеона Мироточивог, Врњци-Требиње Атанасије (Јефтић), Света Евхаристија као тело Христово и духовски догађај, у Христос, алфа и омега, Братство Св. Симеона Мироточивог, Врњци-Требиње Јанарас Х, Истина и јединство Цркве, Беседа, Нови Сад Кордис Ј., Икона и њено место у православном религиозном животу, у Теологија иконе и црквено стваралаштво, Каленић, Крагујевац Митрополит пергамски Јован (Зизиулас), Евхаристија и Царство Божије, Саборност бр. 1-4, Пожаревац Митрополит пергамски Јован (Зизиулас), Символизам и реализам, Саборност бр.1-4, Пожаревац Н. А. Мацукас, Свет, човек, заједница, по светоме Максиму Исповеднику, Беседа, Нови Сад Епископ пожаревачко-браничевски др Игнатије (Мидић), Црква и њен идентитет, у Сећање на будућност (друго, допуњено издање), Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске, Пожаревац О. Никола Лудовикос, Личност умјесто благодати и наметнута другост, у Страхови личности и муке ероса, Манастир Рождества Пресвете Богородице- Свештени Манастир 10 / 11
11 Цетињски, Цетиње Скутерис Константин НИКАДА КАО БОГОВИ: ИКОНА И ИКОНОПОШТОВАЊЕ, http/ 11. Свети Максим Исповедник, Мистагогија, у ΑΡΧΗ ΚΑΙ ΤΕΛΟΣ, Аспекти философске и теолошке мисли Максима Исповједника, ЛУЧА ХХΙ -ХХΙΙ ( ) 1-687, Никшић Свети Никола Кавасила, Тумачење Свете Литургије, Беседа, Нови Сад Giakalis A., Images of the divine, the theology of icons at the seventh ecumenical council, Brill, Leiden - Boston 2005 ЦРКВА, ИКОНА ЕВХАРИСТИЈА - јереј Драган Поповић 11 / 11
Црква Сабор: икона светотројичног сапостојања једног и многих
Саборност Α Ω 2 (2008) 13 40 УДК 271.222(497.11)-726.2:929 Игнатије, браничевски епископ(047.53) 271.2-1 Игнатије Мидић Универзитет у Београду Православни богословски факултет Црква Сабор: икона светотројичног
Διαβάστε περισσότεραназвао блаженим, зато што Га је исповедио као Сина Божјег!), каква је онда непостојаност обичних људи? Кад се Свети Петар, рајски кључар, три пута
ЧИТАОЦУ Драги читаоче, Пишући ову књигу, дрхтао сам. Разлог? Ушао сам у теме којима обичан верник, попут мене, не би требало да се бави - теме које, од догматике до литургике, захтевају светлу и чисту
Διαβάστε περισσότεραСа орнос 11 (2017) УДК Оригинални научни рад. Јован Зизијулас. Атинска академија наука, Атина
Са орнос 11 (2017) Α Ω 63 72 УДК 271.2-528-726.2-276.63 271.2-55-549 Оригинални научни рад Јован Зизијулас Атинска академија наука, Атина Место и улога епископа у Светој Евхаристији Abstract: Аутор у тексту
Διαβάστε περισσότεραКратак осврт на неке аспекте есхатолошког начин постојања према Св. Максиму Исповеднику. мр Александар Ђаковац
Кратак осврт на неке аспекте есхатолошког начин постојања према Св. Максиму Исповеднику мр Александар Ђаковац У богословским круговима је одавно јасно да се есхатологија не може и не сме сагледавати само
Διαβάστε περισσότερα1.2. Сличност троуглова
математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)
Διαβάστε περισσότεραналазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm
1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:
Διαβάστε περισσότεραСаборност 9 (2015) УДК DOI: /sabornost Оригинални научни рад. Игнатије Мидић *
Саборност 9 (2015) Α Ω 1 24 УДК 27-175 DOI: 10.5937/sabornost9-9773 Оригинални научни рад Игнатије Мидић * Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд Историја и Есхатон Есхатологија
Διαβάστε περισσότεραг) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве
в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу
Διαβάστε περισσότεραСаборност 5 (2011) Милош Јелић * Смедеревска Паланка. Човеково обожење као охристовљење по Светом Григорију Богослову
Саборност 5 (2011) Α Ω 71 80 УДК 27-185.5 Григорије Богослов, свети Милош Јелић * Смедеревска Паланка Човеково обожење као охристовљење по Светом Григорију Богослову Abstract: Идеја рада је да у кратким
Διαβάστε περισσότεραАПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ (по светом Василију Великом)
АПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ (по светом Василију Великом) УВОД Одређени грчки теолози тежећи да створе мостове комуникације са савременом философском мишљу, а особито са егзистенцијалистичком
Διαβάστε περισσότεραПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Силабуси Oсновне студије богословља Предмет: Патрологија 2 Група: обавезни Фонд часова: 2+1 Испит: писмени Назив курса:патрологија 2 Садржај: Курс
Διαβάστε περισσότεραПроф. др Јован Пурић (Српска Православна Црква)
Ni{ i Vizantija XV 25 Проф. др Јован Пурић (Српска Православна Црква) ТАЈНА ПУНОЋЕ ВРЕМЕНА Српска реч време, настала од словенске речи времја, означава кружење, кружно кретање, век. Реч је о постојању
Διαβάστε περισσότερα7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ
7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,
Διαβάστε περισσότεραСа орнос 9 (2015) УДК Јован, пергамски митрополит(049.2) Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: /sabornost Оригинални научни рад
Са орнос 9 (2015) Α Ω 57 81 УДК 271.2-1 Јован, пергамски митрополит(049.2) 271.2-1 Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: 10.5937/sabornost9-9771 Оригинални научни рад Александар Ђаковац * Универзитет у Београду, Православни
Διαβάστε περισσότεραКРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.
КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг
Διαβάστε περισσότεραСЛОВО О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ
СЛОВО О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ Ваше Преосвештенство, часни оци, браћо и сестре! Људски језик је испевао многе песме у славу и част Свевечног Творца, у похвалу љубави, у величанственост творевине, али у исто
Διαβάστε περισσότεραВаскршње обраћање епископа шумадијског Јована Радивоје Митровић Драган Степковић Ричард Темпл Епископ Иларион Алфејев.
2/2009 Васкршње обраћање епископа шумадијског Јована Радивоје Митровић Драган Степковић Ричард Темпл Епископ Иларион Алфејев hristos vaskrse синајске иконе Излази са благословом Његовог преосвештенства
Διαβάστε περισσότεραТеорија електричних кола
др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,
Διαβάστε περισσότερα6.2. Симетрала дужи. Примена
6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права
Διαβάστε περισσότεραЗлатко Матић. Универзитет у Београду Православни богословски факултет. Библијско и литургијско сећање (анамнеза)
Саборност Α Ω 2 (2008) 73 80 УДК 271.2-1 271.2-528-175 Златко Матић Универзитет у Београду Православни богословски факултет Библијско и литургијско сећање (анамнеза) Abstract. Циљ ове студије је да, у
Διαβάστε περισσότεραS A D A J jorgos kordis
jorgos kordis Излази са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована S A D R @ A J Свети Иринеј Лионски, Изложење апостолске проповеди... Милан Кочијашевић, Свети апостол Павле
Διαβάστε περισσότεραОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда
ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки
Διαβάστε περισσότεραАнализа Петријевих мрежа
Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,
Διαβάστε περισσότεραСВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ
Наслов изворника: Prwtopr) `Iwannhj S) Rwmani,dhj PATERIKH QEOLOGIA A e]kdosh Au[goustoj 2004 Ekdoseij PARAKATAQHKH ПРОТОПРЕЗВИТЕР ЈОВАН С. РОМАНИДИС Професор универзитета СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ Предговор:
Διαβάστε περισσότεραАрхимандрит Јустин Поповић ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЕКУМЕНИЗАМ
Архимандрит Јустин Поповић ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЕКУМЕНИЗАМ Екуменизам је покрет који из себе роји многобројна питања. И сва та питања, уствари, извиру из једне жеље и увиру у једну жељу. И та жеља хоће
Διαβάστε περισσότεραО ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1)
О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1) Епископ Григорије (Дур и ћ) Вера је врхунска брига поглављу под насловом Шта вера јесте, П. Тилих, пре свега, говори о вери као врхунској бризи, те да би појаснио динамику вере
Διαβάστε περισσότεραСИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ
СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни
Διαβάστε περισσότεραСаборност 7 (2013) УДК "19/20" DOI: /sabornost Оригинални научни рад. Радован Биговић
Саборност 7 (2013) Α Ω 19 29 УДК 271.2-1"19/20" DOI:10.5937/sabornost7-5070 Оригинални научни рад Радован Биговић Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд Православна теологија
Διαβάστε περισσότεραПоложај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.
VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне
Διαβάστε περισσότεραS A D A J KALENI] 4, 2009
Излази са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована S A D R @ A J Свети Григорије Неокесаријски, О светима... Христос Малевицис, Од знања до информације... Иван Теодосић,
Διαβάστε περισσότεραАлександар Ђаковац (НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА
Александар Ђаковац (НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА (Осврт на књигу г. Родољуба Лазића: «Но(ватосрск)о богословље Митрополита Зизијуласа», Издавач «Атос» мисионарски духовни
Διαβάστε περισσότεραЈован Зизијулас. Атинска академија наука, Атина. Примат и национализам
Саборност 6 (2012) Α Ω 129 136 УДК 271.2-72-1 DOI: 10.5937/sabornost6-3162 Претходно саопштење Јован Зизијулас Атинска академија наука, Атина Примат и национализам Abstract: Основно питање које аутор поставља
Διαβάστε περισσότεραпредмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА
Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем
Διαβάστε περισσότεραОсврт на нека уводна питања проблематике богословског симпосиона Онтологија и етика из године
Са орнос 9 (2015) Α Ω 83 108 УДК 271.2-1:005.745(497.11)"2003" 111:27-42 DOI: 10.5937/sabornost9-9777 Оригинални научни рад Томислав Пауновић *1 Хришћански културни центар, Београд Осврт на нека уводна
Διαβάστε περισσότεραКоличина топлоте и топлотна равнотежа
Количина топлоте и топлотна равнотежа Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина
Διαβάστε περισσότεραУЧЕЊЕ О КРЕТАЊУ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА
UDC 116:27.1 DOI: 10.2298/ZMSDN1342039C Оригинални научни рад УЧЕЊЕ О КРЕТАЊУ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА Владимир Цветковић Теолошки факултет, Архус универзитет, Архус, Данска vlad.cvetkovic@gmail.com
Διαβάστε περισσότεραВИЗАНТИЈСКО НАСЛЕЂЕ, ДИСКУРС ИДЕНТИТЕТА
Ni{ i Vizantija IX 479 Зоран Пешић ВИЗАНТИЈСКО НАСЛЕЂЕ, ДИСКУРС ИДЕНТИТЕТА Суочени све више с губитком идентитета принуђени смо да налазимо нова-стара обележја како би успоставили реалну потпору даљег
Διαβάστε περισσότεραПоказано је у претходној беседи да се
ДРУГА БЕСЕДА КАКАВ ДОПРИНОС ЖИВОТУ У ХРИСТУ ПРУЖА БОЖАНСКО КРШТЕЊЕ Показано је у претходној беседи да се свештени живот у Христу садржи у светим Тајнама. Испитајмо сада како нас свака од Тајни уводи у
Διαβάστε περισσότεραЕпископ Григорије(Дурић) ПОКАЈАЊЕ И ЕВХАРИСТИЈА. Увод
Епископ Григорије(Дурић) ПОКАЈАЊЕ И ЕВХАРИСТИЈА ПО Ј. ПОПОВИЋУ И Ј. ЗИЗЈУЛАСУ Увод Уопштено о покајању Главни принцип преко кога човек приступа Хришћанству је покајање. Човек је у трагичкој ситуацији,
Διαβάστε περισσότεραСОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ
СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ Захваљујем се организатору на љубазном позиву да узмем учешћа у данашњем скупу а поводом врло значајног догађаја и врло значајне теме. Када се у јесен прошле године,
Διαβάστε περισσότεραАлександар Михаиловић. Пожаревац. Од великог праска до космичке Литургије. (Увод у дијалог)
Саборност 3 (2009) Α Ω 269 283 УДК 27-172.2:524.85 113:524.85 Александар Михаиловић Пожаревац Од великог праска до космичке Литургије (Увод у дијалог) Abstract: Рад представља увођење у дијалог између
Διαβάστε περισσότεραЗдравко М. Пено Православни Богословски факултет Универзитета у Источном Сарајеву
УДК: 27-17 Максим Исповедник, свети Логос и стварање Логос и стварање Здравко М. Пено Православни Богословски факултет Универзитета у Источном Сарајеву Апстракт: Основни космолошки став, исказан и у Старом
Διαβάστε περισσότεραTестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10
Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење
Διαβάστε περισσότεραСаборност 7 (2013) УДК Псеудо-Дионисије Ареопагит Максим Исповедник, свети DOI: /sabornost Оригинални научни рад
Саборност 7 (2013) Α Ω 43 57 УДК 27-31 Псеудо-Дионисије Ареопагит 27-31 Максим Исповедник, свети DOI:10.5937/sabornost7-5085 Оригинални научни рад Предраг Петровић *1 Универзитет у Београду, Православни
Διαβάστε περισσότεραЗа један другачији начин живота
Са орнос 11 (2017) Α Ω 13 62 УДК 271.2-18 271.2-72-1 Оригинални научни рад Игнатије Мидић *1 Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд За један другачији начин живота Abstract:
Διαβάστε περισσότεραАспекти проблема времена код Св. Максима Исповедника
Универзитет у Београду Православни богословски факултет Вукашин Д. Милићевић Аспекти проблема времена код Св. Максима Исповедника докторска дисертација Београд, 2018. University of Belgrade Faculty of
Διαβάστε περισσότεραПроблем зла: од Августина до савремене генетике. протопрезвитер Никола Лудовикос
Проблем зла: од Августина до савремене генетике протопрезвитер Никола Лудовикос Прије но што се Други свјетски рат у потпуност завршио, знаменити енглески писац, C.S. Lewis, желећи да поново исприча причу
Διαβάστε περισσότεραХлеб небески и чаша живота
Хлеб небески и чаша живота (Свети Николај Охридски и Жички и Преподобни Јустин Ћелијски о Светој Литургији и Причешћу) приредио Владимир Димитријевић 1 Владимир Димитријевић: Хлеб небески и чаша живота
Διαβάστε περισσότεραЈован Зизијулас. Атинска академија наука, Атина. Димензије вере у православној и лутеранској теологији
Са орнос 11 (2017) Α Ω 105 117 УДК 274.5-1 Лутер М. 271.2-1 Оригинални научни рад Јован Зизијулас Атинска академија наука, Атина Димензије вере у православној и лутеранској теологији Abstract: У овом тексту,
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ
Διαβάστε περισσότεραПроблем посветовњачења (секуларизма)
Kom, 2013, vol. II (2) : 115 134 UDK: 27-185.3 27-72:299.5 Прегледни рад Review article Проблем посветовњачења (секуларизма) Бобан Миленковић Теолошки факултет Аристотеловог универзитета у Солуну, Грчка
Διαβάστε περισσότεραАксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011
Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна
Διαβάστε περισσότερα5/2010. у овом броју: Калистос (Вер) Гордана Јоцић Небојша Ђокић Ана Пенати Бернардини. Освећен храм Преображења Господњег у Сабанти код Крагујевца
5/2010 у овом броју: Калистос (Вер) Гордана Јоцић Небојша Ђокић Ана Пенати Бернардини Освећен храм Преображења Господњег у Сабанти код Крагујевца Освећен храм Преображења Господњег у Сабанти foto reporta`a
Διαβάστε περισσότεραСаборност 5 (2011) УДК (38) Ненад Мијалковић *1. Српска православна богословија Светог Кирила и Методија, Ниш
Саборност 5 (2011) Α Ω 39 57 УДК 27-248.4-183.5 27-183.5 128(38) Ненад Мијалковић *1 Српска православна богословија Светог Кирила и Методија, Ниш Дух (πνεύμα) и душа (ψιχή) у посланицама Светог апостола
Διαβάστε περισσότερα, број Листић "Dominisiana" Драга браћо и сестре,
17.06.2018., број 123 - Листић "Dominisiana" ------------------------------------------------------------------------- оно најбитније по чему је Црква заправо Црква, није нешто друго него управо света
Διαβάστε περισσότεραOНТОЛОГИЈА И ЕТИКА У СВЕТЛУ ХРИСТОЛОГИЈЕ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Православни богословски факултет Александар Ђаковац OНТОЛОГИЈА И ЕТИКА У СВЕТЛУ ХРИСТОЛОГИЈЕ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА докторска дисертација Београд, 2014. UNIVERSITY OF BELGRADE
Διαβάστε περισσότεραВектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.
Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,
Διαβάστε περισσότεραТеодор Мопсуестијски: Христолошка прожетост његовог поимања Крштења и Причешћа
Фредерик Мек Леод * Годишњак 14 (2015) 235-266 Превод УДК: 271.2-558.3/.4 DOI: 10.7251/CPBFSVO235F Теодор Мопсуестијски: Христолошка прожетост његовог поимања Крштења и Причешћа Овај рад испитује како
Διαβάστε περισσότερα2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА
. колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност
Διαβάστε περισσότεραЗлатоустова Литургија и свети Јован Златоуст
Златоустова Литургија и свети Јован Златоуст Архиепископ Георгије (Вагнер) Тема о којој би данас хтео да говорим можда је некимa од вас помало чудна. Са једне стране, већина људи који су добро укорењени
Διαβάστε περισσότεραS blagoslovom Wegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Irineja
S blagoslovom Wegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Irineja [tampawe ~asopisa Crkvene studije omogu}ilo je Ministarstvo vera Republike Srbije 1 CHURCH STUDIES Annual Journal of the Centre of Church
Διαβάστε περισσότεραоно што се тиче Цркве, не решава се компромисима. Јер не постоји нешто средње између истине и лажи" Свети Марко Ефески
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ МАРКА ЕФЕСКОГ Исповедника Православља[13] оно што се тиче Цркве, не решава се компромисима. Јер не постоји нешто средње између истине и лажи" Свети Марко Ефески Љубав Божја према
Διαβάστε περισσότεραДодатак О ЕКУМЕНИЗМУ 1
1 Додатак О ЕКУМЕНИЗМУ 1 Што се тиче екуменизма, зилоти старокалендарци и други њима слични пред њим су у паничном, апокалиптичком страху. Бране се само голим одбијањима, осудама и анатемама, док Црква
Διαβάστε περισσότεραХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! Ј О В А Н
Ј О В А Н ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! Ово је дан Васкрсења, радујмо се људи! Васкрс је, драга браћо и сестре, најрадоснији догађај и овога и онога света. Васкрс је најрадоснији осећај човеков, јер је Васкрсењем
Διαβάστε περισσότεραПатријарх српски Иринеј 1/2010. Божићна и светосавска посланица. Зоран Крстић. Гордана Јоцић. Ђузепе Ђурђенти. Руслан Новакович
1/2010 Епископ шумадијски Јован Божићна и светосавска посланица Зоран Крстић Гордана Јоцић Ђузепе Ђурђенти Руслан Новакович Патријарх српски Иринеј Toma Chituc (Букурешт) Излази са благословом Његовог
Διαβάστε περισσότεραРешења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака
Решења задатака са првог колоквиjума из Математике Б II група задатака Пре самих решења, само да напоменем да су решења детаљно исписана у нади да ће помоћи студентима у даљоj припреми испита, као и да
Διαβάστε περισσότεραL O G O S. логос 2006 (7-35 стр.) 7 УДК Георгије Флоровски
логос 2006 (7-35 стр.) 7 УДК 27-278 Георгије Флоровски Аскетски идеал Новог завета: осврт на критику теологије реформације Ако је монашки идеал заједница са Богом кроз молитву, смирење, послушност (послушање),
Διαβάστε περισσότεραСТВАРАЊЕ СВЕТА И ЧОВЕКА
СТВАРАЊЕ СВЕТА И ЧОВЕКА Теме и распоред предавања : 1. Старозаветна историја I (Божије човекољубље и брига за спасење човека и света) Данило Михајловић (дипломирани теолог) 2. Старозаветна историја I I
Διαβάστε περισσότεραБиблијски карактер православног богослужења
Библијски карактер православног богослужења Петрос Василиадис Уводне напомене Значај Светог Писма, као и његова улога и ауторитет на православном Истоку, нарочито пак у православном богослужењу, представљају
Διαβάστε περισσότεραТомислав Пауновић. Ужице. Валентинов покушај преобликовања литургијског карактера јеванђеља
Саборност 3 (2009) Α Ω 129 143 УДК 27-874.3 Валентин 27-252.2:27-874.3"01" Томислав Пауновић Ужице Валентинов покушај преобликовања литургијског карактера јеванђеља Abstract: У свом критичком осврту на
Διαβάστε περισσότεραЕсхатолошко-историјске димензије постојања у делима Дионисија Ареопагита и Максима Исповедника
Универзитет у Београду Православни богословски факултет протођакон мр Предраг З. Петровић Есхатолошко-историјске димензије постојања у делима Дионисија Ареопагита и Максима Исповедника докторска дисертација
Διαβάστε περισσότερα@I^KI BLAGOVESNIK MIR HRISTOS SE RODI!
@I^KI BLAGOVESNIK ЧАСОПИС ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ MIR BO@IJI, HRISTOS SE RODI! S A D R @ A J Епархија жичка, јануар - април 2015. Излази са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина
Διαβάστε περισσότεραАндреј Лаут. Универзитет у Дараму Катедра за теологију и религију. Св. Григорије Богослов и св. Максим Исповедник: обликовање Предања 1
Саборност Α Ω 2 (2008) 197 210 УДК 27-1 Максим Исповедник, свети 27-1 Григорије из Назијанза, свети 27-9"05/06" Андреј Лаут Универзитет у Дараму Катедра за теологију и религију Св. Григорије Богослов и
Διαβάστε περισσότεραЕ в х а р и с т и ј с к о б о г о с л о в љ е С в е т о г Н и к о л е К а в а с и л е
Универзитет у Београду Православни богословски факултет свештеник Гајо Г. Гајић, мр теологије Е в х а р и с т и ј с к о б о г о с л о в љ е С в е т о г Н и к о л е К а в а с и л е Докторска дисертација
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО
Διαβάστε περισσότεραb) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:
Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног
Διαβάστε περισσότεραПредмет: Задатак 4: Слика 1.0
Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +
Διαβάστε περισσότεραПрава ктитора као изазов црквеном поретку
Др Зоран Крстић, ванредни професор Универзитет у Београду Православни богословски факултет zorank62@gmail.com Права ктитора као изазов црквеном поретку Abstract. Поред несумњивог и никада спорног значаја
Διαβάστε περισσότερα3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни
ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује
Διαβάστε περισσότερα2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом
. Решимо једначину 5. ( * ) + 5 + Провера: + 5 + 0 5 + 5 +. + 0. Број је решење дате једначине... Реши једначину: ) +,5 ) + ) - ) - -.. Да ли су следеће једначине еквивалентне? Провери решавањем. ) - 0
Διαβάστε περισσότερα1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1
1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 Метод разликовања случајева је један од најексплоатисанијих метода за решавање математичких проблема. У теорији Диофантових једначина он није свемогућ, али је сигурно
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ
Διαβάστε περισσότεραKALENI] 3, Излази са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована. Година XXXII Број 3, (195), 2011.
3/2011 Sveti Jovan Zlatousti Jaroslav Pelikan Zoran Krsti} Zoran Aleksi} Blagoje Panteli} Vaskr{wa poslanica Wegovog Preosve{tenstva Episkopa {umadijskog G. Jovana Излази са благословом Његовог преосвештенства
Διαβάστε περισσότεραЧасопис Саборног храма у Крагујевцу - година VI - број 17 - јун Св Сава - Васкрс - Педесетница
САБОРНИК Часопис Саборног храма у Крагујевцу - година VI - број 17 - јун 2012. Св Сава - Васкрс - Педесетница Христос Воскресе - Ваистину Воскресе Ј О В А Н По милости Божијој православни Епископ шумадијски
Διαβάστε περισσότεραИЗДАЊЕ ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ. Цена 150 динара
ИЗДАЊЕ ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ 3/2013 3 Цена 150 динара Васкршња посланица епископа шумадијског Јована, Свети Теофан Затворник, Свети Григорије Ниски, Димостенис Стратигопулос, Марко Јефтић, Небојша Ђокић,
Διαβάστε περισσότεραАпостол Павле о жени. Предраг Самарџић. H. Pagels
Апостол Павле о жени Предраг Самарџић Павле је борац за слободу, али је и љубитељ поретка H. Pagels Павле допушта женама да се моле и пророкују у Цркви, јер их на то покреће Дух. Он овим надилази и одолева
Διαβάστε περισσότεραНеки људи могу сматрати да се прави теолог мора школовати у некој чувеној
Саборнос 4 (2010) Α Ω 391 401 УДК 2-1 Јирген Молтман Универзитет у Тибингену, Катедра за систематску теологију, Тибинген, Немачка Ко је теолог? 1 Abstract: Разматрање о томе шта значи бити истински теолог;
Διαβάστε περισσότεραРепублика Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА
Διαβάστε περισσότεραТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце
РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез
Διαβάστε περισσότεραДинамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:
Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом
Διαβάστε περισσότεραсрца Његовог (остају) из нараштаја у нараштај"(пс.32,11).
САБОРНИК ЕПАРХИЈЕ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКЕ И ПРИМОРСКЕ Издаје ЗХиП ЕПАРХИЈА, Манастир ТВРДОШ - Требиње ВАСКРС, година 13 / број 38, 2006 П СВЕТОГ МАКСИМА, МОНАХА И ИСПОВЕДНИКА* КРАТКО ТУМАЧЕЊЕ МОЛИТВЕ ОЧЕ
Διαβάστε περισσότεραПрви утисак у вези са првим издањем дела уваженог др Вукашиновића
Саборнос 4 (2010) Α Ω 361 365 УДК 271.222(497.11)-772-5(497.113)"17"(049.3) Вукашин Милићевић 1 Архиепископија београдско-карловачка, Београд Српска барокна теологија Приказ књиге: Вукашиновић, Владимир,
Διαβάστε περισσότεραДавид Перовић *1. Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд. У дијалогу са кинематографском христологијом
Саборност 5 (2011) Α Ω 153 180 УДК 791.232:27-31 Давид Перовић *1 Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд У дијалогу са кинематографском христологијом Десет кратких резова у поводу
Διαβάστε περισσότεραJеромонах Александар Голицин
УДК: 27-14 271.2-528-58 Литургија и мистицизам: искуство Бога у источном православном хришћанству* Jеромонах Александар Голицин Апстракт: У Старом Завету искуство Бога се заснивало на богојављењу на Синају;
Διαβάστε περισσότερα8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2
8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или
Διαβάστε περισσότερα, број 37 - Листић "Доминисиана" Драга браћо и сестре,
26.06.2016, број 37 - Листић "Доминисиана" какав би морао бити духовни учитељ? Какве би морале бити његове особине? У његовој личности не сме бити ничега сличног духом одсутном слабоумном визионару. Са
Διαβάστε περισσότεραМихаи Коман - Румунија
2/2012 Свети Јован Златоусти Свети Јефрем Сирин Драган Поповић Зоран Крстић Борис Ничипоров Алексиј Умински Небојша Ђокић Оливера Думић Горан Живковић Васкршња посланица епископа шумадијског Г. Јована
Διαβάστε περισσότεραСаборност 7 (2013) УДК : DOI: /sabornost Оригинални научни рад. Јован Зизијулас. Атинска академија наука, Атина
Саборност 7 (2013) Α Ω 1 5 УДК 2-154-675 2-673.5:141.412 DOI:10.5937/sabornost7-5046 Оригинални научни рад Јован Зизијулас Атинска академија наука, Атина Истина, толеранција, монотеизам. Да ли је могућ
Διαβάστε περισσότεραПрви корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.
СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању
Διαβάστε περισσότερα