Чи та ју ћи Па вла са Агам бе ном:

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Чи та ју ћи Па вла са Агам бе ном:"

Transcript

1 УДК: Агамбен Ђ. Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVII Број / Is sue 3/2014, стр. / pp Чи та ју ћи Па вла са Агам бе ном: те о ло шко чи та ње фи ло соф ског ко мен та ра По сла ни це Ри мља ни ма Предраг Драгутиновић* Православни богословски факултет, Универзитет у Београду Апстракт: У својој књизи Време које преостаје. Коментар Посланице Римљанима италијански философ Ђорђо Агамбен нуди један оригиналан приступ теологији апостола Павла, коју креативно повезује са савременом политичком теоријом. Главне теме које Агамбен сагледава на основу Павлових списа су вре ме и За кон. У при ло гу ко ји сле ди крат ко се износи структура, садржај, методи и кључни увиди наведене књиге. Главни део рада посвећен се једном аспекту Агамбеновог приступа посланицама апостола Павла као изворима. Констатује се, с једне стране тежња ка екстензији текстова који се приписују апостолу Павлу (девтеропавловски списи), с друге пак стране извесна редукција извора (нпр. Посланица Филипљанима) на којима ради. Показаће се како се избор текстова одражава на кључне тезе које аутор износи (месијанско време и суспензија Закона). С тим у вези разматрају се механизми функционисања Павлове мисли која није систематска, већ ситуативна и условљена конкретним потребама заједница којима пише. Кључне речи: Агамбен, апостол Павле, теолошко мишљење, херменеутика. Agamben despoils the treasures of the Christian archive notably Paul s wri tings in or der to think thro ugh cur rent pro blems in po li ti cal the ory. 1 Ова оптужба, изнесена од стране једног хришћанског теолога, може се учинити чудном. Наиме, философ Агамбен, ангажујући мисао апостола Павла у циљу промишљања актуелних проблема политичке * pdragutinovic@bfspc.bg.ac.rs. 1 D. Ha rink, In tro duc tion: From Apo calypse to Phi lo sophy and Back, у: исти (прир.), 679

2 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) теорије, чини управо оно што би црквени теолози, између осталог, требало да чине. Зашто би такав поступак требало да буде сматран запленом хришћанског наслеђа? Зар не би пре требало говорити о његовом поновном открићу или рехабилитацији у савременом философском дискурсу и прилици да црквено схваћена теологија уђе у дијалог са философијом свога доба? Наведимо у овом контексту један карактеристичан пример. У оквиру завршне рунде разговора на научном скупу одржаном не тему St. Paul Among the Phi lo sop hers као пр ве у ни зу конференција на тему постмодернизма, културе и религије на Универзитету у Сиракузи из публике се чуло следеће питање упућено учесницима скупа, теолозима и философима: Питање је постављено свакоме ко жели да одговори, али посебно Карен Армстронг. Наслов ове конференције је помало заваравајући. Цела половина учесника се правда да нису философи. Ипак, постојала је можда једна перспектива која није била укључена, она која се односи на страсног присталицу (the passionate adherent) поруке хришћанства. Дакле, моје питање је: шта је оно што ви губите или што задобијате сагледавајући Павла као на уч ник (фи ло соф), а не, ре ци мо, као хри шћа нин? Да ли овај при ступ ризикује жртвовање хришћанске праксе, сагледавајући је као неку врсту снисходећег знања? Између осталих, на ово питање одговара С. Жижек: Можда је за већину вас парадоксално, вероватно неприхватљиво, али моја позиција је да сам ја такође страсни присталица онога што видим представљено у Бадјуовој књизи, и више случајно у некима од мојих књига, као средиште Павловог постигнућа. Мислим, да кажем то веома грубо, да то постигнуће, које је заиста величанствено код Павла, данас више није живо у Цркви као институцији. То је моја поента. У добрим револуционарним моментима, ми налазимо више тога што је прогресивно у Павловој месијанској идеји, него у данашњим Црквама и институцијама. Ја не видим никакву контрадикцију у томе. 2 Без намере да улазим у дубље анализе и импликације на почетку наведеног става и управо изложеног примера по однос савремене теолошке и Paul, Philosophy, and the Theopolitical Vision. Critical Engagements with Agamben, Badiou, Žižek and Others, Cascade, Eugene 2010, 7. На сличној линији такође, нарочито у погледу неадекватности секуларног читања сакралног Г. Коцијанчич, О раскршћу тумачења, у: исти, Разбиће. Седам радикалних есеја, Арт принт, Ба ња Лу ка 2013, , на ро чи то Con clu ding Ro und ta ble: St. Paul among the Hi sto ri ans and Syste ma ti zes, у: J. D. Ca pu to L. M. Al coff (прир.), St. Paul among the Phi lo sop hers, Indiana University Press, Bloomington & Indianapolis 2009, О Жижековом читању Бадјуа уп. S. Žižek, Paul and the Truth Event, у: J. Mil bank S. Ži žek C. Da vis у сaрадњи са C. Pic kstock (прир.), Paul s New Moment. Continental Philosophy and the Future of Christian Theology, Brazos Press, Grand Rapids MI 2010, О рецепцији аспеката Павлове теолошке мисли код савремених философа уп. D. Finkelde, Politische Eschatologie nach Paulus. Badiou Agam ben Ži žek Sant ner, Tu ria & Kant, Wi en

3 Предраг Драгутиновић, Читајући Павла са Агамбеном философске мисли, укратко бих прокоментарисао следеће: заплена туђег наслеђа коју помиње горе наведени аутор, феномен је који се увек изнова појављује у историји идеја. Пратећи ту логику могли бисмо говорити и о заплени јеврејске Библије од стране новозаветних аутора у циљу промишљања своје месијанологије. Такође би се могло говорити о заплени платонистичког философског наслеђа од стране црквених отаца у циљу ангажовања његовог мисаоног потенцијала, нпр. у промишљању хришћанске космологије или тријадологије. 3 Међутим, хришћански теолози нерадо говоре о заплени када је реч о оваквим врстама преузимања. Радије се говори о христијанизацији, преображењу, инкултурацији и сл. Сувишно је рећи да би минимални покушај разумевања био неопходан онда када се размена одвија у супротном правцу. Друго, ко има монопол на исправно разумевање текстова апостола Павла? Шта значи страсни присталица? Свакако да текстови апостола Павла поседују одређену претензију на истинитост (Wahrheitsanspurch) која тежи да буде препозната. 4 Јасно је такође да су текстови апостола Павла настали за једну конкретну, верујућу заједницу која их је вековима читала и чувала као део свог Светог Писма. Међутим, та заједница нема монопол над тим текстовима и она може само поздравити одлуку оних који јој формално и номинално не припадају да их истражују и траже у њима одговоре на проблеме и питања конкретне епохе. Како они то чи не и да ли су њи хо ви уви ди ма кар делимично компатибилни са црквеним разумевањем еванђелске поруке апостола Павла (ако се уопште може постулирати једно такво разумевање) може бити предмет разговора. Читајући апостолове текстове и једни и други размишљају о томе како је он про ми шљао сво ју ве ру и које су могуће импликације тог промишљања за савремену мисао. Ме- 3 Е. П. Мејеринг, Како су платонизовали хришћани, Беседа 6 (2004), Не ради се о томе да према хришћанској религијској поруци индиферентни философи не препознају тексту иманентни захтев за истином, који је у библијским текстовима изразито теолошки. Ради се о томе да се они од овог захтева експлицитно или имплицитно дистанцирају, то јест филтрирају оне моменте из Павлове мисли које се по, њиховом мишљењу, могу актуелизовати нпр. у савременој политичкој теорији. Захтев за исти ном је пре по знат, али не до ла зи до иден ти фи ка ци је са њим, већ на про тив до дистанцирања. Савремени хришћански теолози пак могу на исти начин читати наведене философе као они Павла, дакле ангажовано их читати не идентификујући се са њиховим захтевом за истином, уколико, и тамо где, он постоји. Уп. нпр. теолошко ангажовање Агамбенових увида код E. Dirscherl, Das menschlic he Wort Got tes und se i ne Präsenz in der Zeit, Stu dien zum Ju den tum und Chri sten tum 26, F. Schöningh, Pa der born 2013, Уп. такође F. Vouga, Die politische Relevanz des Evangeliums. Rezeption des Paulus in der philosophischen Diskussion, у: C. Strecker (прир.), Kon tex te der Schrift. FS W. Ste ge mann, Band II, Stut tgart 2005, ; E.-M. Bec ker, Text und Her me ne u tik am Be i spiel ei ner textinternen Hermeneutik, у O. Wischemeyer S. Stolz (прир.), Die Bi bel als Text. Beiträge zu einer textbezogenen Bibelhermeneutik, A. Fran cke, Tübin gen Ba sel, 2008,

4 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) ђутим, ако се неко оптужи за заплену, за одузимање нечега што му не припада, онда је то у најмању руку лош почетак једног разговора. Моје читање Агамбеновог коментара Посланице Римљанима у књизи Време које преостаје не почиње тако. 5 Текст ко ји је ис пред мене мо жда ће ми отво ри ти не ке но ве пер спек ти ве ко је ја, као стра сни присталица поруке хришћанства, превиђам или су кроз многа посредовања депонована у мом предразумевању замагљене. На самом почет ку, Агам бен се, за раз ли ку од Ба дјуа, 6 не дистанцира експлицитно, нити од саморазумевања апостола Павла нити од Павла црквеног Предања, већ својим излагањима приступа поставком теме и уводним разматрањима. За њега су Павлове посланице фундаментални месијански текст за западну традицију. 7 Књи га о ко јој је реч ве о ма је комплексна и може се сагледавати из разних углова. 8 У приложеном раду ја ћу се фокусирати на адекватност Агамбеновог третирања Павлових посланица као извора из којих он изводи своје схватање о времену и Закону. С тим у вези разматрам и механизме функционисања Павлове мисли која није систематска, већ ситуативна и условљена конкретним потребама заједница којима пише Агам бе нов ко мен тар на Рим. 1, 1: При ступ Not another commentary on Romans! 9 По сла ни ца Ри мља ни ма је нај о бим ни ји спис апо сто ла Па вла. По са др жа ју је ве о ма ком плек сна, са ду бо ком раз ра дом јед ног броја те о ло шких иде ја ко је су у оста лим по сла ни ца ма апо сто ла Па вла 5 Књига је плод семинара одржаног на јесен на Универзитету Беркли, а изашла је најпре на италијанском: G. Agamben, Il tem po che re sta. Un com men to al la let te ra ai Ro mani, Bollato Bolinghieri, Torino Енглески превод: G. Agamben, The Ti me That Re ma ins. A Com men tary on the Let ter to the Ro mans, Stan ford Uni ver sity Press, Stan ford У при ложеном раду углавном ће се користити енглески превод. Консултован ће бити и немачки превод G. Agamben, Die Ze it, die ble ibt. Ein Kom men tar zum Römerbrief, Frank furt/m A. Badiou, Sveti Pavao. Utemeljenje univerzalizma, Na kla da Lje vak, Za greb 2006, 7: Istinu govoreći Pavao za mene nije nikakav apostol ni svetac. Posve sam ravnodušan spram Radosne vijesti koju objavljuje, kao i spram kulta koji mu je posvećen. 7 Agamben, Time, 1. 8 Нпр. опште идеје месијанизма у 20. веку, повезаности месијанизма са историјским материјализмом, питања јудејског идентитета после Другог рата, имплицитне рецеп ци је Па вла код Вал те ра Бен ја ми на итд., уп. C. Par sley, Paul, у: A. Mur ray J. Whyte (прир.), The Agamben Dictionary, Edin burgh Uni ver sity, Edin burgh 2011, Tако Џејмс Дан опи су је ре ак ци ју сво јих ко ле га ка да им је ре као да пи ше ко мен тар на По сла ни цу Ри мља ни ма. Уп. J. Dunn, The New Per spec ti ve on Paul, у: исти, The New Perspective on Paul. Collected Essays, WUNT 185, Mo hr Si e beck, Tübin gen 2007, 89.

5 Предраг Драгутиновић, Читајући Павла са Агамбеном са мо на зна че не и на че те. Та ко ђе се сма тра и по след њим тек стом ко ји је апо стол на пи сао, не ком вр стом ње го вог те ста мен та. У проте стант ском све ту овај спис је од са мог по чет ка за у зи мао по себ но ме сто. До вољ но је са мо под се ти ти на зна чај ко ји је Лу тер при пи сао те о ло шким ис ка зи ма ове по сла ни це (нпр. Рим. 1, 17) или пак на Ко мен тар По сла ни це Ри мља ни ма Кар ла Бар та из год. ко ји сада већ спа да у хри шћан ске кла си ке 20. ве ка. Би ра ју ћи По сла ни цу Ри мља ни ма, да на њој ини ци јал но раз ви је сво је фи ло соф ске иде је, Агам бен да кле би ра је дан текст из у зет ног те о ло шког на бо ја. 10 Ка да је реч о на сло ву књи ге, за ни мљи во је да син таг ма време ко је (пре)оста је не по ти че ди рект но из По сла ни це Ри мља ни ма, ни ти је пак Агам бе но во чи та ње кла си чан ко мен тар на њу. Агам бен пре ко ри сти Рим. 1, 1 као од скоч ну да ску за об ра ду те ма ко је ње га за ни ма ју у спи си ма апо сто ла Па вла: схва та ње вре ме на и схва та ње За ко на у ме си јан ској за јед ни ци. Оба мо мен та га ин те ре су ју првен стве но у кон тек сту са вре ме не прав но-по ли тич ке те о ри је. Сво ју по ла зну тач ку де фи ни ше ова ко:... ми ће мо се ба ви ти овим сти хом као да ње го вих пр вих десет речи сажимају смисао текста и целини. Следећи епистоларне обичаје свога времена Павле углавном почиње своја писма уводом у коме се представља и обраћа својим реципијентима. Чињеница да се поздрав Посланице Римљанима разликује од осталих по дужини и доктринарном садржају није остале непримећена. Наша хипотеза иде даље, пошто полази од тога да свака реч у прескрипту садржи у себи целокупан текст писма у вртоглавој рекапитулацији... Стога разумети прескрипт значи у крајњој линији разумевање текста као целине. 11 За ни мљи во да у Рим. 1, 1 не ма пој мо ва вре ме, ни ти За кон. Да би отво рио ове те ме, Агам бен по тре бу је дру ге тек сто ве. Та ко ће се његов коментар Посланице Римљанима претварати у дуже или краће коментаре на друге Павлове списе. Агамбену је нарочито важна 1. посланица Коринћанима и у целини гледано, када се бави схватањем Закона код апостола Павла он се углавном држи Посланице Римљанима, док му је за Павлово схватање времена важнија 1. Коринћанима. Видеће- 10 Уп. нпр. E. Ste ge mann Ch. Tu or P. Wick (прир.), Der Römerbrief: Brennpunk te der Re zep tion, TVZ, Zürich, 2012; D. Pat te C. Gen holm (прир.), Mo dern Inter pre ta ti ons of Ro mans: Trac king The ir Her me ne u ti cal/ The o lo gi cal Trajectору, Blo omsbury, Lon don Agamben, Time,

6 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) мо ка сни је за што је то та ко. На да ље Рим. 1, 1 се са сто ји из не ко ли ко фраза које су заиста од суштинског значаја за Павлов идентитет: Павле, слуга Исуса Христа, позвани апостол, изабран за Еванђеље Божије. Међутим, Рим. 1, 1 7 представља јединствену мисаону целину, пошто Павле наставља: које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима и надаље низом релативних реченица маркира јединствен ток излагања, да би завршио са реципијентима тек у стиху 7: сви ма ко ји су у Ри му... Тек чи та на као це ли на Рим. 1, 1 7 за до би ја пун смисао. У готово свим научним коментарима овог списа, Рим. 1, 1 7 се тумачи целовито као прескрипт писма. 12 Овај прексрипт заиста отвара ерминевтички хоризонт за разумевање текста који следи, а и иначе за разумевање Павла и његове поруке у целини. Агамбен Рим. 1, 1 надаље тумачи путем 6 целина које он насловљава данима, алудира ју ћи на тај на чин на шест да на ства ра ња Књи ге По ста ња. Та ко Агамбенов подухват личи на један мидраш на Посланицу Римљанима, пре него на класичан коментар. Он врло вешто анализира кључне појмове Рим. 1, 1: филолошке анализе су углавном утемељене, појмове доводи у везу са целокупном мисли апостола Павла, са кључним станицама у историји идеја и сл. Агамбен је филолошки обучен тумач, са добрим познавањем ранохришћанских списа (умесно се позива на Оригена, Јеронима, Златоустог, Тиконија) и што је још важније са добрим увидима у јеврејске изворе. Једном речју, његова књига, осим местимичних непроходности за оне који нису професионални философи (ту пре све га ми слим на се бе), чи та се у јед ном да ху и мо же би ти из у зе тан суплемент у настави на теолошким факултетима. 2. Време и Закон у Агамбеновом читању посланица апостола Павла Сво је иде је о схва та њу ме си јан ског вре ме на код апо сто ла Па вла Агам бен раз ви ја пр вен стве но на осно ву 1. Кор. 7, 29 31, ина че омиље ног би блиј ског тек ста Ру дол фа Булт ма на, 13 док схва та ње За ко на за сни ва пре све га на По сла ни ци Ри мља ни ма и Га ла ти ма. Пред ста вимо нај пре у крат ким цр та ма ње го ве, за хри шћан ске те о ло ге, нај за нимљи ви је те зе, да би смо их од мах по том кри тич ки пре и спи та ли. 12 Уп. нпр. U. Wilc kens, Der Bri ef an die Römer (Röm 1 5), EKK VI/1, Ben zi ger/ Neu kir che ner, Zürich и др. 1978, Уп. ин декс би блиј ских ме ста K. Ham man, Rudolf Bultmann. Eine Biographie, Mohr Sibeck, Tübingen ,

7 Предраг Драгутиновић, Читајући Павла са Агамбеном 2.1. Месијанско време За плат фор му на ко јој ће раз ви ја ти схва та ње ме си јан ског време на Агам бен узи ма ти ту лу апо стол ко ја се ја вља на по чет ку прескрип та Рим. 1, 1. Апо стол је ве сник ме си јан ског вре ме на, оно га сада, Jetztze it. 14 Апо стол се упра во у ово ме раз ли ку је од про ро ка и апо ка лип тич ког ви зи о на ра. По Агам бе ну, не тре ба ме ша ти ме си јанско вре ме са ес ха то ло шким. Па вле ни је про рок ко ји на ја вљу је бу дуће до га ђа је, ни ти апо ка лип ти чар ко ји ви ди ства ри на кра ју вре ме на, у тај по след њи дан. Он је апо стол са да шњег, ме си јан ског вре ме на ко је ни је крај вре ме на, већ вре ме кра ја, 15 ко је се раз ли ку је од хроно ло шког али је нео дво ји во од ње га. Месијанско време је време које треба времену да дође до краја, или, пре ци зни је, вре ме ко је нам тре ба да би смо сти гли до кра ја, да бисмо достигли наше представљање времена. 16 Вре ме у ко ме жи ви апо стол ни је ни хро но ло шко, ни ти апо ка липтич ки ес ха тон, већ оста так, вре ме ко је је пре о ста ло из ме ђу два време на. 17 То је кон тра хо ва но вре ме ко је Агам бен на зи ва опе ра тив ним вре ме ном. Опе ра тив но вре ме је оно ко је из ну тра тран сфор ми ше хро но ло шко, то је оно вре ме ко је вре ме до во ди до кра ја, да кле време ко је нам је (пре)оста ло : Док на ше пред ста вља ње хро но ло шког вре ме на, или вре мена у ко ме смо, нас одва ја, де ли од нас са мих и чи ни од нас не моћ не по сма тра че се бе са мих, по сма тра ју ћи ван вре ме на вре ме ко је про ла зи, ме си јан ско или опе ра тив но вре ме, у коме ми сво је пред ста вља ње вре ме на до се же мо и свр ша ва мо, 14 Agamben, Time, Agamben, Time, 62. Оста так је, ка ко раз у мем Агам бе на, онај мо ме нат ко ји приликом преклапања времена не припада нигде, ни прошлости, ни садашњости, већ је то време које треба времену да пређе из прошлог у садашње. 16 Исто, 67. Да кле, ме си јан ско вре ме мо же се схва ти ти као оно вре ме ко је је ин вол ви ра но у хро но ло шко, али се не ис цр пљу је у ње му: It is as if man, in so far as he is a thin king and spe a king be ing, pro du ces an ad di ti o nal ti me, which pre vents him from per fectly co in ci ding with chro no lo gi cal ti me, with the ti me of which he can ma ke ima ges and re pre sen ta ti ons. Yet this ti me is not anot her ti me, not a sup ple men tary ti me that co uld be ad ded from out si de to the chro no lo gi cal ti me. It is, rat her, the ti me wit hin ti me not ul te ri or, but in ter i or which me a su res only my di scon nec tion with it, the im pos si bi lity to co in ci ding with my re pre sen ta tion of ti me but for the sa me re a son, it al so opens up the pos si bi lity of gra sping and ac com plish it. Уп. G. Agam ben, The Ti me that Is Left, Epoché, 7/1 (2002), 5. Ви ди та ко ђе Agam ben, Ti me, Исто,

8 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) 686 вре ме је ко је је смо ми са ми, те сто га је ди но ре ал но вре ме, једи но вре ме ко је има мо. 18 Агам бен пра ви раз ли ку из ме ђу καιρός и χρόνος. Удар на де фини ци ја ко ју пре у зи ма из Кор пус Хи по кра ти кум гла си: Хро нос је оно у че му је ке рос, а ке рос је оно у че му је ма ло хро но са. Та ко ке рос ни је дру го вре ме, већ кон тра хо ва ни хро нос. 19 У том сми слу тре ба раз у ме ти ho nyn ka i ros ко је се ни ка да не мо же у пот пу но сти по кла па ти са хро но ло шким мо мен том ко ји је има нен тан ње го вом пред ста вља њу. Сто га је ме си јан ско вре ме ин вер зи ја, 20 не ја сна грани ца из ме ђу про шло сти и бу дућ но сти, са да, ho nyn ka i ros, the mes si a nic now. 21 У том сми слу Па ру си ја, по Агам бе ну, не зна чи дру ги до ла зак Ису са Хри ста, дру ги ме си јан ски до га ђај ко ји тре ба да усле ди на кон пр вог, вас кр се ња. Па ру си ја про сто зна чи при суство, би ти по ред, би ти по ред са мог се бе. 22 Па влов ско ho nyn ka i ros је кон трак ци ја про шло сти и са да шњо сти. Са да је од лу чу ју ће и сада, по Па влу, пре о ста ју три ства ри: ве ра, на да и љу бав (1. Кор. 13, 13); они не тре ба да бу ду схва ће ни као осе ћа ња, већ као три на че ла ко ја по др жа ва ју и ре а ли зу ју ме си јан ско ис ку ство вре ме на. 23 Жи вот у ме си јан ском вре ме ну нај у пе ча тљи ви је, по Агам бе ну, опи су је апостол Па вле у 1. Кор. 7, 29 32: hos me је фор му ла ко ја опи су је ме сијан ски жи вот ко ји је по сле ди ца при зи ва (kle sis): Месијански призив је опозивање сваког призива. 24 Стога месијански призив није нешто што се поседује, већ нешто што се употребљава (use): Месијански призив није право, нити утемељује идентитет; он је генеричка могућност која може бити употребљавана, а да се не поседује. Бити месијански, значи разбаштињење од сваке вр- 18 Исто, Исто, Agam ben, Ti me, Уп. V. Be nja min, Isto rij sko-fi lo zof ske te ze, у: isti, Ese ji, No lit, Be o grad 1974, 89: On (isto ri čar) za sni va ta ko shva ta nje vre me na kao sa daš njo sti u ko joj se na la ze de li ći me si jan ske sa daš njo sti ; Ali za to za Je vre je bu duć nost ipak ni je posta la ho mo ge no i pra zno vre me. Jer u njoj je sva ka se kun da bi la ma la ka pi ja kroz ko ju je mo gao ući Me si ja. 22 Agam ben, Ti me, Исто, Agamben, Time, Уп. Dir scherl, Wort Gottes,

9 Предраг Драгутиновић, Читајући Павла са Агамбеном сте јуридичко-фактичког поседа (обрезан/необрезан, слободан/ роб, мушкарац/жена) у форми као да не. 25 Агам бен, да ре зи ми ра мо овај кра так пре глед, ту ма чи Па вло во схва та ње ме си јан ског вре ме на та ко што сма тра да Па вле не уво ди не ки тре ћи еон сме штен из ме ђу два вре ме на, већ је за ње га ме сијан ско вре ме пре це зу ра ко ја је раз два ја ње из ме ђу вре ме на и уво ди оста так, зо ну не раз лу чи во сти, у ко јој је про шлост из ме ште на у са дашњост, а са да шњост про ши ре на на про шлост. Ме ђу тим, оно са чи ме се тре ба су о чи ти у ме си јан ском вре ме ну је нај пре про шлост. Ту се отва ра пи та ње суд би не За ко на у ме си јан ском вре ме ну. По Агам бе ну, у ме си јан ско до ба са је вреј ском То ром до га ђа се исто оно што се дога ђа са за ко ни ма у ван ред ном ста њу Закон Иако су Барт и Хајдегер двадесетих година 20. века покренули лавину интересовања за апостола Павла на ширем нивоу интелектуалног живота западне Европе, тек после 2. светског рата студије о Павлу доживљавају прави процват. 26 Томе су допринеле разне околности: Холокауст током Другог светског рата наново је поставио питање односа хришћана и Јевреја, док су открића Кумранских рукописа бацила ново светло на позно јудејство унутар кога се јавља рано хришћанство. Једно од кључних питања је било везано за однос апостола Павла према Израиљу, односно на то како се апостол саморазумевао као Јеврејин и као хри шћа нин, те ка кав је био ње гов од нос пре ма За ко ну, тј. То ри у светлу вере у Месију који је дошао. У питање су доведени ранији ставови, потекли углавном у протестантизму, да је апостол радикално прекинуо са Законом, да је јудејство религија дела, док је хришћанство религија благодати и сл. Дубље преиспитивање јудејског идентитета апостола Павла довело је до промене парадигме у новозаветној науци ко ја се на зи ва New Per spec ti ve of Paul. 27 Агамбеново сагледавање Павловог схватања Закона уз помоћ савремених правно-политичких теорија представља значајан допринос на овом пољу. На до ве зу ју ћи се на те о ре ти ча ра пра ва Кар ла Шми та ( ), чи је је уви де у сво јој ин тер пре та ци ји апо сто ла Па вла ра ни је 25 Agamben, Time, Уп. пре глед но код B. J. L. Pe er bol te, The Re cep tion of Paul in Mo dern Phi losophy, у: T. Nic klas, A. Merkt, J. Ver heyden (прир.), Ancient Perspectives on Paul, NTOA 102, Van den ho eck & Ru precht, Göttingen 2013, Од мно штва ра до ва из ове обла сти из два јам већ на ве де ну збир ку ра до ва J. M. G. Dunn, The New Per spec ti ve on Paul. 687

10 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) ан га жо вао Ја ков Та у бес ( ), 28 Агам бен опи су је ме си јан ско вре ме као ван ред но ста ње (Au snah me zu stand, sta te of ex cep ti on). По Шми ту, ко га Агам бен на во ди: 688 Ванредно стање (изузетак) најјасније открива суштину државне вла сти: ов де се од лу ка одва ја од прав не нор ме и (да фор мулишемо парадоксално) власт показује да јој не треба право да би успоставила право. [...] Изузетак (ванредно стање) је интересантнији од правила (редовног стања). Правило не доказује ништа, изузетак доказује све: изузетак не само да потврђује правило, већ правило живи искључиво од изузетка. 29 У ванредном стању закони се привремено укидају. Управо је то оно што се, по Агамбену, догађа у Павловом схватању: Месија је дошао и (привремено) укинуо Закон. Тора је суспендована. Какве су импликације наведеног по Павлово схватање месијанског времена? Месијанско ста ње као ван ред но ста ње (при вре ме но) уки да За кон. Оно што се догађа је следеће: 1) долази до неразлучивости онога што је по закону и што је ван за ко на. Та ко, по Па влу, Је вре ји и неjевреји, они ко ји су у Закону и ван њега, постају неразлучиви једни од других тако што чине остатак (remnant). 30 Тај оста так су не-неjевреји (non-non Jews) ко ји ни су ни у За ко ну, ни ти ван ње га (уп. 1. Кор. 9, 21), то је ши фра за месијанско деактивирање Закона, 31 2) долази до немогућности разликовања између послушности Закону и преступања Закона. Пошто је Закон суспендован, оно што у редовним околностима важи за нормално, може бити кршење Закона (нпр. шетња за време полицијског часа). Месијанско време укида ову разлику између послушности и преступа 28 J. Taubes, The Political Theology of Paul, Stan ford Uni ver sity Press, Stan ford О основним тезама Таубеса и Шмита које су конститутивне за разумевање Агамбеновог коментара уп. Коцијанчич, О раскршћу, Agam ben, Ti me, 104. Оп шир ни ји текст уп. код Đor đo Agam ben, Ho mo Sa cer. Su ve re na moć i go li ži vot, Kar pos, Lo zni ca 2013, У истом де лу (стр. 36) Агам бен пи ше: Nor ma se na iz u ze tak pri me nju je ta ko što se ne pri me nju je, po vla če ći se od nje ga. Van red no sta nje sto ga ni je ha os ko ji pret ho di re du, već si tu a ci ja ko ja je re zul tat nje go ve su spen zi je. U tom je smi slu iz u ze tak eti mo loš ki, za i sta neš to što je iz u ze to (ex-ca pe re), a ne jed no stav no is klju če no. 30 О значају овог појма уопште у Агамбеновој философији уп. L. de la Durantaye, Giorgio Agamben. A Critical Introduction, Stan ford Uni ver sity Press, Stan ford CA 2009, Аналогно остатку времена овде се месијанска заједница посматра као остатак који преостаје приликом преклапања Јевреја и незнабожаца у једну заједницу. 31 Agamben, Time, 106. Стога оправдање вером без Закона није негација Закона, већ реализација и испуњење, pleroma Закона (стр. 107). Агамбен се темом остатка и не-неjеврејима месијанске заједнице опширније бави раније (Исто, 50 55).

11 Предраг Драгутиновић, Читајући Павла са Агамбеном (уп. Рим. 3, 9 20), 32 3) долази до немогућности формулисања закона, тј. у ванредном стању не долази до формулисања нових закона који треба да замене старе, већ је закон на снази само као неформулисан. 33 Ме ђу тим, оно што је ва жно за Агам бе на, је сте да су спен зи ја Зако на по твр ђу је За кон, по што је ди но у од но су на За кон као пра ви ло мо же по сто ја ти из у зе так, тј. ван ред но ста ње. Izuzetak je svojevrsno isključivanje. On je specifičan slučaj koji je isključen iz opšte norme. Ali ono što je posebno karakteristično za izuzetak jeste da ono što je isključeno ne postaje zbog toga lišeno apsolutno svih odnosa sa normom. Naprotiv, odnos ostaje očuvan u obliku suspenzije. 34 Тако је Закон нефукционалан (inoperative), али валидан. Агамбен своју тезу темељи и на анализи глагола καταργεῖν ко ји не зна чи уништити, поништити, већ ставити ван снаге, деактивирати. Тако месијанско раздобље деактивира Закон, пошто Месија, као суверен у др жа ви, не вла да уз по моћ за ко на, не го ди рект но, с тим да оно што је деактивирано није поништено већ се чува и доводи до свога испуњења Извори 3.1. Екстензија За разлику од Бадјуа, који је добро читао Борнкама, 36 Агам бен не одаје упућеност у савремено стање у новозаветној науци када су у питању Павлове посланице. Он не прави, методолошки важну, разлику између аутентичних посланица апостола Павла (ὁμολογούμενα) и девтеропавловских списа. У савременој новозаветној науци готово да постоји сагласност у погледу аутентичних посланица апостола Павла. То су: Рим., 1. и 2. Кор., Гал., Фил., 1. Сол. и Флм. То зна чи да се оста ле 32 Исто, Исто, 106: This me ans that in the sta te of ex cep ti on, the law is not con fi gu red as of a new body of norms that spells out new pro hi bi ti ons and new du ti es, but that the law enacts it self only by me ans of its un fo mu la bi lity. 34 Agamben, Homo Sacer, Agam ben, Ti me, 98. Уп. та ко ђе ана ли зу од го ва ра ју ћег пој ма Auf he bung у тео ло шкој и фи ло соф ској упо тре би (исто, ), на ро чи то код Хе ге ла: Was sich auf hebt, wird da durch nicht zu Nichts (Исто, 100). 36 Badiou, Sveti Pavao, 30 набраја 6 аутентичних посланица апостола Павла, без неспорне Филимону. Он додуше нешто касније цитира из Флм. 9: ја лично, Павле старац (стр. 33), али без на во ђе ња из во ра. 689

12 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) посланице које се приписују Павлу могу сматрати девтеропавловским и оне се разликују по степену блискости аутентичним посланицама. 37 Конкретно: Агамбен сматра да је појам рекапитулација, који се поја вљу је у Еф. 1, 10 (ἀνακεφαλαιώσασ θαι τὰ πάντα ἐν τῷ Χριστῷ) централни месијански појам код Павла, док Еф. 1, 10 представља један од фундаменталних текстова западне културе. Рекапитулација је дакле неодвојива од месијанског испуњења времена. 38 Оно што Агам бен не узима у обзир је то да је Посланица Ефесцима девтеропавловска (она представља један допуњени препис/креативно пречитавање Посланице Колошанима коју један мањи део истраживача ипак сматра Павловом) и самим тим појам рекапитулације који ће код каснијих ота ца игра ти знат ну уло гу не па влов ски. У ко јој ме ри се мо тив рекапитулације може повезати са наводима из аутентичних посланице може представљати посебну тему истраживања, нпр. Гал. 4, 4 где τὸ πλήρωμα τοῦ χρόνου тре ба пре схва ти ти he il sgeschic htlich, док је у Еф. 1, 10 евидентна еклисиолошка димензија (καὶ πάντα ὑπέταξ εν ὑπὸ τοὺς πόδας αὐτοῦ, καὶ αὐτὸν ἔδωκεν κεφαλὴν ὑπὲρ πάντα τῇ ἐκκλησίᾳ, ἥτις ἐστὶν τὸ σῶμα αὐτοῦ, τὸ πλήρωμα τοῦ τὰ πάντα ἐν πᾶσιν πληρουμένου). Агамбен слично поступа када у поглављу Тајна безакоња обрађује 2. Сол., још једну посланицу из реда девтеропавлов ских спи са. Ра ди се о 2. Сол. 2, 3 9 где се по ми ње ми сте ри о зни ὁ ἄνθρωπος τῆς ἀνομίας (ст. 3) и ὁ κατέχων (ст. 7). 39 По Агам бе ну ово је још један од изразито месијанских текстова, пошто се говори о времену безакоња, одсутности закона, док је ὁ κατέχων си ла Рим ска империја као и сваки други ауторитет власти која се судара и крије katargesis, стање латентног безакоња које карактерише месијанско доба, и у том смислу одлаже откривање тајне безакоња. 40 Ма колико импресивно било ово тумачење и ма колико се оно савршено уклапало у Агамбенов општи концепт, оно би морало да издржи пробу историјске критике која сматра да је 2. Сол. једно знатно касније пречитавање 1. Сол. у ци љу ко рек ту ре, од но сно по ја шње ња за што се оно што се оче ки ва ло у 1. Сол. 4, још увек не до га ђа. С дру ге стра не, ако је Агамбеново тумачење адекватно, тешко да би се Павле 13. главе Посла ни це Ри мља ни ма сло жио по овој тач ки са ау то ром 2. Сол. Чи ни се да месијанско доба у раном хришћанству има своја раздобља. 37 Види П. Драгутиновић, Увод у Нови Завет. Основи новозаветне науке I, ИТИ, Београд 2010, Agamben, Time, 6: Re ca pi tu la tion is an es sen tial term for the vo ca bu lary of messianism... Види такође исто, Исто, Исто,

13 Предраг Драгутиновић, Читајући Павла са Агамбеном 3.2. Редукција Већ је на зна че но да, иа ко је Агам бен под на сло вио сво је де ло Комен тар на По сла ни цу Ри мља ни ма, он се углав ном сло бод но кре ће по го то во свим спи си ма ко ји се у Но вом За ве ту при пи су ју апо сто лу Па влу. При мет но је пак да се ве о ма ма ло освр ће на нај ста ри ји Павлов спис, 1. по сла ни цу Со лу ња ни ма и нај ве ро ват ни је нај мла ђи (макар у ко нач ној ре дак ци ји) По сла ни цу Фи ли пља ни ма. Та ко ђе се не за ра чу на ва По сла ни ца Фи ли мо ну ко ја мо же пред ста вља ти од лич но по ље ис тра жи ва ња за Па вло во раз у ме ва ње со ци јал них на пе то сти у ме си јан ском до бу, што је те ма ко ја на чел но ин те ре су је Агам бе на. 41 Кон ста то ва ње ове ре дук ци је у об ра ди из во ра мо же пред ста вља ти аде ква тан увод за да ља раз ма тра ња Динамика мисли у изворима Под јед на ко ме то до ло шки про бле ма тич но је и Агам бе но во чи тање ау тен тич них по сла ни ца апо сто ла Па вла. И ов де је дан спе ци фи чан из бор тек сто ва ства ра сли ку да је апо стол Па вле имао је дин ствен и ста би лан став, ка ко у по гле ду вре ме на, та ко и у по гле ду За ко на. Међу тим то ни је слу чај. У за ви сно сти од по тре бе за јед ни це јер апо стол Па вле је био праг ма тич ни те о лог, а не му драц ко ји раз ви ја ми са о не си сте ме не за ви сно од спо ља шњих фак то ра апо стол ин тер ве ни ше и уоб ли ча ва сво ју ми сао, је дан пут ова ко, дру ги пут она ко. Па вле је био ми сли лац ин тен зив ног ре ли гиј ског ис ку ства ко ји је сво ју ре ли гиј ску ми сао мо ди фи ко вао, ме њао (Wan dlung) пу тем соп стве них ми си о- нар ских и цр кве них ис ку ства. Па вле не из во ди кон ти гент не из ра зе из ко хе рент них са др жа ја, већ ва жи: У за ви сно сти од ци ља ко ји же ли да по стиг не Па вле кон струи ше те о ло шке исти не, из ми шља но ве је зич ке тво ре ви не, креи ра но ве од но се из ме ђу еле ме на та сим бо лич ких све то ва ко ји су му пре да ти и та ко уста но вљу је но ве ствар но сти ре ле вант не за исто ри ју спа се ња (und ruft so ne ue he il shi sto rische Wir klichke i ten ins Le ben). 42 У том сми слу по сто ји јед на ва жна лек ци ја ко ју би фи ло со фи ко ји про у ча ва ју Па вла тре ба ло да на у че од ис тра жи ва ча Би бли је, а то је што би тре ба ло да им бу де ве о ма бли ско да, на чел но по сма тра но, 41 Исто, J. S. Vos, The o lo gie als Rhe to rik, у: C. Breyten bach J. Frey (прир.), Auf gabe und Durchführung ei ner The o lo gie des Ne uen Te sta ments, WUNT 205, Mo hr Si e beck, Tübin gen 2007,

14 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) по сто ји ра ни Па вле и ка сни Па вле. По сто ји Па вле 1. Со лу ња ни ма и ко ринт ске ко ре спон ден ци је и по сто ји Па вле по ла ни ца Га ла ти ма, Римља ни ма и Фи ли пља ни ма. 43 Уко ли ко се ми сао апо сто ла Па вла хроно ло шки пра ти кроз ње го ве тек сто ве, до ла зи мо, у по гле ду Агам бено вих уви да, до јед ног ва жног за кључ ка: ра ни Па вле има ма ло и то до ста нео д ре ђе них ре флек си ја не те му За ко на, али ве о ма ва жних на те му вре ме на ко је пре о ста је; ка сни Па вле има мно го и при том до ста од ре ђе них ре флек си ја на те му За ко на, а све ма ње на те му вре ме на ко је пре о ста је. Опро бај мо ову те зу на тек сто ви ма Време Иа ко по све ћу је је дан зна тан оде љак 2. Сол., јед ном да кле не павлов ском спи су, нај ве ро ват ни је с кра ја 1. ве ка, Агам бен се не ба ви оп шир ни је 1. Сол. 4, 13 18, јед ним од нај ва жни јих оде ља ка за Павло ву пред ста ву о кра ју вре ме на? За што ис кљу чи ти раз ма тра ња 1. Сол. 4, или 5, 1 4 или пак 1. Кор. 15, 51 52? Од го вор је јед носта ван: пред ста ве ко је се ов де по ја вљу ју су апо ка лип тич ког и ес хато ло шког ка рак те ра, а Па вле се ја вља као про рок и апо ка лип тич ки ви де лац. 44 Он ме си јан ску за јед ни цу и се бе у њој ( ми ) ви ди као за јед ни цу ко јој у су срет до ла зи Дан, крај вре ме на. Све то за јед но не од го ва ра оном што Агам бен же ли да про чи та код Па вла. Не те ма тизу је се опе ра тив но вре ме, већ упра во Дан ко ји до ла зи у свој сво јој кон крет но сти. Мо жда је овај мо ме нат из ра зи то ре ли гиј ског дис курса не што што Агам бен иг но ри ше или ме сти мич но ра ци о на ли зу је у ци љу очу ва ња ми сли апо сто ла Па вла про чи шће не од ре ли гиј ског. С ду ге стра не, у ми сли апо сто ла Па вла до ла зи до про гре сив ног по мера ња од апо ка лип тич ких пред ста ва ко лек тив ног спа се ња хри шћа на од је дан пут, у тре ну ока (1. Кор. 15, 52) до раз ми шља ња о ин диви ду ал ној смр ти и вре ме ну ко је пре о ста је ње му лич но, а не ме сијан ском раз до бљу као та квом. Не ки ис тра жи ва чи по чет ке Па вло вог раз ми шља ња о соп стве ној смр ти пре Да на до ла ска Го спод њег ви де 43 Ствар се ов де до дат но ком пли ку је ка да се узму у об зир сви про бле ми ве за ни за ин те гри тет тек ста по је ди них по сла ни ца. Та ко нпр. 2. по сла ни ца Ко рин ћа ни ма се ве ро ват но са сто ји из два пи сма (2. Кор. 1 9 и 10 13), док се По сла ни ца Фи ли пља нима са сто ји из 2 или 3. Про блем је у да ти ра њу тих по је ди нач них пи са ма. На ро чи то је код По сла ни це Фи ли пља ни ма не ја сно ка ко је ка да на ста ла ком пи ла ци ја и ко ји би био хро но ло шки по ре дак прет по ста вље них по је ди нач них пи са ма у ин те грал ном тек сту. У на у ци по сто је мно ге хи по те зе о то ме, али не и са гла сност. За оно га ко пра ти ге не зу ми сли апо сто ла и по ку ша ва да схва ти Па вла нео п ход но је да се по зи ци о ни ра у ве зи са овим пи та њи ма. 44 Уп. R. L. Han sen, Mes si a nic or Apo calyptic? En ga ging Agam ben on Paul, D. Harink (прир.), Paul, Philosophy, and Theopolitical Vision,

15 Предраг Драгутиновић, Читајући Павла са Агамбеном већ у 2. Кор. 5, Ме ђу тим, оно што је из ве сно је да Па вле у Фил. 1, 23 и мо жда 3, 20 раз ми шља о сво јој ин ди ви ду ал ној смр ти, да кле смр ти пре кра ја вре ме на, иа ко је ова по сла ни ца про же та есха то ло шком на дом у ско ри до ла зак Го спод њи (уп. нпр. 4, 5б; 3, 11). Апо стол је све стан да је вре ме на за ње га све ма ње. Он раз ми шља о ин ди ви ду ал ној смр ти ко ја ће усле ди ти пре кра ја вре ме на, о не чему да кле о че му ни је раз ми шљао у сво јим ра ни јим спи си ма ка да је сма трао да ће он и це ла ме си јан ска за јед ни ца за јед но ( ми ) до чека ти крај вре ме на. Мо же мо да кле ре ћи да Агам бе но ва те за о опера тив ном вре ме ну, о вре ме ну кра ја, мо же да ва жи за не ке мо мен те у Па вло вом раз ми шља њу, али ни ка ко не мо же би ти схва ће на као не ки Па влов кон цепт или оп шти став. Ње го ва ес ха то ло ги ја се кре ће у сфе ри апо ка лип ти ке и за ње га је про ро штво ве ли ки дар ко ји се не уки да у ме си јан ско до ба (1. Кор. 14, 1) и су о ча ва ња са мо гућно шћу ин ди ви ду ал не смр ти. 45 У том сми слу је нео п ход на ре ви зи ја Агам бе но вог схва та ња време на ко је (пре)оста је у по сла ни ца ма апо сто ла Па вла. Иа ко Агамбен, као и дру ги са вре ме ни фи ло со фи, не гу је из ра зи те сим па ти је за Па вло ву ве ру или убе ђе ње да се Ме си ја до го дио и до нео ра ди кал но про ме ну по сто ја ње све та, он као да не же ли да про чи та код Па вла њего ву ве ру да ће се Ме си ја тек до го ди ти и да је крај вре ме на, а не време кра ја, ко нач на реч ко ју ће Бог из го во ри ти све ту. Опе ра тив но време не мо же ра сла би ти ово Па вло во ре ли гиј ско убе ђе ње: ме си јан ска за јед ни ца је при вре ме но у опе ра тив ном вре ме ну, она у хро но ло шком вре ме ну пу ту је у су срет Ме си ји или пак Па вле пу ту је у су срет Ме си ји оста вља ју ћи иза се бе ме си јан ску за јед ни цу да и да ље че ка Дан су срета свих са сви ма. Ова ква ве ра по Па влу, а то га се при бо ја ва ју не ки фило со фи, не ли ша ва ме си јан ску за јед ни цу од го вор но сти ов де и са да, ни ти не у тра ли ше бор бу за ма те ри јал ни свет. О то ме све до че број не па ра не зе у Па вло вим по сла ни ца ма ко је увек чи не ко нач но ис хо ди ште ње го вих те о ло шких спе ку ла ци ја (уп. нпр. Гал. 6; Рим ) Ви ше о то ме U. Schnel le, Wandlungen im paulinischen Denken, SBS 137, Kat holisches Bibelwerk, Stuttgart 1989, 37 48, нарочито Управо би се на пољу етике морао водити дијалог између савремене философије и хришћанске теологије. Чини се да се савремени философи прибојавају две ствари у хри шћан ству, а обе има ју ве зе са ети ком, са де ла њем са да и ов де: 1) с јед не стра не постоји бојазан делегирања сопствене одговорности Великом Другом, док с друге, 2) постоји бојазан делегирања сопствене одговорности у будућност. Све то отупљује револуционарну оштрицу раног хришћанства, Исусове и Павлове политичке поруке. Уп. занимљив прилог на ту тему D. J. Smith, Jesus und Politik? Neuere Literatur zur Bedeutung der Christologie für die öffentliche Theologie aus südafrikanischer Perspektive, EVTh 1 (2014),

16 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) Закон Ка ко апо стол Па вле мо же твр ди ти да је Хри стос свр ше так За ко на (Рим. 10, 4) с јед не, а да хри шћа ни утвр ђу ју За кон (Рим. 3, 31), с друге стра не? 47 Апо стол је сма трао да об ред ни про пи си, по пут об ре зања, др жа ња су бо те и раз ли ко ва ња чи стих и не чи стих је ла ни су ви ше услов за за јед ни цу са Бо гом на на чин на ко ји ју је на но во ус по ста вио Исус Хри стос. У том сми слу ти про пи си ви ше не ва же (уп. нпр. Гал. 5, 1 5), док се мо рал ни За кон са жи ма у јед ној је ди ној за по ве сти: љу бав је пу но ћа За ко на (Рим. 13, 10). 48 Ис тра жи ва чи на по љу New Per spec ti ve on Paul до шли су до закључ ка да је Па влов пре кид са За ко ном до вео апо сто ла до из ве сне аго ни је ми шље ња, раз ли чи тих од го во ра на тај до га ђај ко ји ако се по ста ве је дан по ред дру гог не чи не ло гич ку це ли ну. 49 У по ре ђе њу са схва та њем вре ме на, Па вло во схва та ње За ко на се кре ће на не ки на чин у обр ну том сме ру. У 1. Со лу ња ни ма За кон се уоп ште не поми ње. Из то га се не мо же за кљу чи ти да за Па вла лич но у овој ра ној фа зи ни је по сто јао тај про блем. Пре се мо же прет по ста ви ти да тај про блем ни је по сто јао у хри шћан ској за јед ни ци Со лу на, те се сто га и не на во ди као те ма у овој по сла ни ци. У ко ринт ској ко ре спон денци ји За кон та ко ђе не игра ни из бли за уло гу ко је ће има ти у ка сни јим Па вло вим спи си ма. За кон чу ва сво ју етич ку ре ле вант ност (1 Кор. 7, 19б; 9, 8; 14, 21.34), као и при ме ну у ми си о нар ској прак си (1. Кор 9, 20 22). Тек по не ки мо мен ти, по пут 1. Кор. 15, 56 ( жа лац смр ти је грех, а си ла гре ха За кон ) и 2. Кор. 3 омо гу ћу ју да се на слу ти оно што ће се код Па вла ка сни је раз ви ја ти као кон фликт из ме ђу За кона и Еван ђе ља. За ра ног Па вла да кле, као и за пре да ња ко ја усва ја (Гал. 3, 26 28; 5, 6; 6, 15; 1. Кор. 12, 13) не по сто ји оштра су протност из ме ђу За ко на и Еван ђе ља: у Хри сту се на сле ђе не ре ли гиј ске раз ли ке по ти ру и то ва жи ка ко за Ју де је, та ко и за не зна бо шце. Тек ис ку ство са ин си сти ра њем по је ди них ју де о хри шћан ских кру го ва у њи хо вој ми си о нар ској прак си да не зна бо шци, уко ли ко же ле да поста ну хри шћа ни, мо ра ју по што ва ти За кон (уп. Гал. 2) из ну ди ла је од Па вла пре о сми шља ва ње уло ге За ко на у ме си јан ској за јед ни ци. Тек та да се про блем За ко на по ме ра са пе ри фе ри је у цен тар ње го ве те о ло ги је. 50 Но во на ста ла си ту а ци ја под ста кла је апо сто ла да ми сли на но ви, дру га чи ји на чин. За др жа ва ју ћи сво је основ но убе ђе ње да је 47 Agamben, Time, Уп. нпр. L. W. Hur ta do, Lord Jesus Christ. Devotion to Jesus in Earliest Christianity, Eerd mans, Grand Ra pids MI / Cam brid ge UK 2003, E. San ders, Paul, the Law, and the Je wish Pe o ple, Fortress, Philadelphia 1983, U. Schnel le, Wandlungen,

17 Предраг Драгутиновић, Читајући Павла са Агамбеном спа се ње са мо у Хри сту, да се то ме ни шта не мо же до да ти или од у зети и да оно без у слов но ва жи за све, апо стол фор му ли ше сво је те о лошке ар гу мен те као сред ства убе ђи ва ња ко ја тре ба да пот кре пе ово ба зич но убе ђе ње. Та сред ства су пре све га ре то рич ка. 51 По сла ни це Га ла ти ма и Ри мља ни ма оби лу ју њи ма. Чи та ви тек сту ал ни ком плекси по све ће ни су раз ма тра њи ма За ко на. Без об зи ра на мно ге про тивреч но сти ко је се сре ћу у Па вло вим тек сто ви ма (нпр. Рим. 7, 7 25: За кон се не мо же ис пу ни ти; Фил. 3, 4 11: по За ко ну бес пре ко ран), јед но је ја сно: За кон по се би, дез ин те гри сан из до га ђа ја Хри ста, има ак тив ну функ ци ју са мо у од но су на грех и смрт, те сто га не мо же би ти фак тор спа се ња. 52 Сто га ва жи: За Па вло во схва та ње За ко на су ка рак те ри стич не про ме не ко је су по сле ди ца од ре ђе не ми си о нар ске си ту а ци је. Ове пак про ме не ни су си ту а тив но усло вље не при ме не јед не у осно ви уста но вље не те о ло ги је За ко на, већ оне сва ки пут до но се суштин ски но ве ис ка зе. 53 Не мо же се, да кле го во ри ти о из гра ђе ном и чвр стом ста ву ко ји апо стол има у од но су на За кон, већ на кон тра дик ци је и тен зије ко је мо ра ју би ти при хва ће не као кон стант не ка рак те ри сти ке Па вло ве те о ло ги је За ко на. 54 Ана ло ги ја Па вло вог схва та ња За кона са ван ред ним ста њем у ко ме се за ко ни при вре ме но уки да ју и Су ве рен ди рект но вла да без за ко на је у сва ком слу ча ју је на лини ји Па вло ве ми сли. Ко ја је суд би на За ко на у Дан ко ји Па вле и ме си јан ска за јед ни ца че ка ју? Чи ни се да је ово пи та ње ван до ме та Па вло ве ми сли. Али не и пи та ње суд би не Изра и ља, иза бра ног наро да чи ја су Пи сма и ко ји је на тај но вит на чин по сред ник спа се ња у Хри сту. Ту је тај на остат ка у Рим. 11, 5 или свог Изра и ља ко ји ће се спа сти јер Бог се не ће по ка ја ти за сво је да ро ве и при зва ње (Рим. 11, 25 29), јер Бог за тво ри све у не по кор ност, да све по милу је (Рим. 11, 32), јер је од ње га и кроз ње га и ра ди ње га све. Њему сла ва у ве ко ве (Рим. 11, 36). Чи ни се да је за Па вла тре нут ни оста так за лог и га рант крај ње га сви. 51 Vos, Theologie und Rhetorik, Исто. 53 Schnelle, Wandlungen, H. Räisänen, Paul and the Law, WUNT 29, Mo hr Si e beck, Tübin gen 1983, 10 11: con tra dic ti ons and ten si ons ha ve to be ac cep ted as con stant fe a tu res of Pa ul s the o logy of the Law. 695

18 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) Осврт Иа ко (ге ни јал ни) ан ти фи ло соф 55 апо стол Па вле не пре ста је да бу де атрак ти ван за фи ло со фе. Агам бе но во чи та ње Па вла оби лу је лу цид ним и ре ле вант ним уви ди ма у апо сто ло ву ми сао и ње го ве диле ме. Ме ђу тим, апо стол Па вле је ов де ве о ма че сто апо стол Агам бено вих ди ле ма. У том сми слу, Агам бе нов Па вле је наш са вре ме ник. Уна зад по сма тра но Па вле нам пу тем Агам бе на го во ри о на ма. То је мо жда је дан не у о би ча јен на чин да се чу је про по вед о Ису су из Наза ре та као Спа си те љу све та. 56 Две су пак ства ри ко је пак тре ба има ти у ви ду: 1) Па вло ва ми сао је ре ли гиј ска, тј. те о ло шка и она про ла зи кроз низ мо ди фи ка ци ја усло вље них ње го вим ис ку ством у ре ал ном жи во ту цр ка ва. Не по сто је оп ште те ме и ди ле ме, про бле ми и пи тања по се би, већ увек су штин ска ин тер ак ци ја са ре ле вант ним до гађа њи ма у за јед ни ца ма. 55 Ba di ou, Sve ti Pa vao, По Ба дјуу Па вле ни је фи ло соф за то што сво ју ми сао не при пи су је кон цеп ту ал ним оп што сти ма, већ син гу лар ном до га ђа ју (стр. 148). Ди ску си ја о овом Ба дју о вом ста ву пре ва зи ла зи ла би окви ре овог ра да, али је он сва ка ко вре дан па жње због то га што отва ра пи та ње од но са апо сто ла Павла пре ма фи ло со фи ји. Да ли је Па вле за и ста био ан ти фи ло соф, у сми слу да се дис тан ци рао од фи ло соф ског на чи на ми шље ња и из ла га ња? Све за ви си од то га како се де фи ни ше фи ло со фи ја. По ла зе ћи од ста ва да фи ло со фи ја мо ра би ти про у чава на у сво јим исто риј ским кон тек сти ма (уп. нпр. L. Fr. H. Sven sen, Šta je fi lo zo fi ja?, Kar pos, Lo zni ca 2012, 69) и ако би смо сход но то ме кон тек сту а ли зо ва ли Па вла као ми сли о ца 1. ве ка по сле Хри ста у ње го во соп стве но фи ло соф ско окру же ње, чи ни се да би Па вле као ре ли гиј ски ми сли лац те шко мо гао би ти от пи сан из исто ри је фи ло со фи је то га до ба. Уп. на ту те му R. Hirsch Lu i pold H. Görgemanns M. von Al brecht, у са рад њи са T. Thum (прир.), Religiöse Phi lo sop hie und phi lo sop hische Re ligion der frühen Ka i ser ze it, STAC 51, Mo hr Si e beck, Tübin gen Уп. та ко ђе осврт на на ве де ну књи гу код П. Дра гу ти но вић, Но ви За вет и фи ло со фи ја, Са бор ност: Те о ло шки го ди шњак, год. V (2011) Чи ни се да је она пе та ге не рич ка проце ду ра исти не ре ли гиј ска, за ко ју Жи жек сум ња да је Ба дју уво ди по ред че ти ри по сту ли ра не (по ли ти ка, на у ка, умет ност и љу бав), сва ка ко би ла кон сти ту тив на за фи ло со фи ју пр вог ве ка но ве ере. 56 То под ра зу ме ва отво ре ност за не у о би ча је не на чи не го во ра о Бо гу или некон вен ци о нал не ре ли гиј ске дис кур се. Уо ста лом, пи та ње је у ко јој ме ри се мо же зах те ва ти нор ма тив ни го вор о Бо гу, од но сно у ко јој ме ри је те о ло ги ја оба ве зна је зич ким обра сци ма из про шло сти и екс пли цит ним ис по ве да њи ма су бјек тив них убе ђе ња. Ово је, по ме ни, кључ но хер ме не у тич ко пи та ње. У том сми слу вред на је ана ли зе Агам бе но ва ре че ни ца из го во ре на 10. но вем бра на се ми на ру о Посла ни ци Ри мља ни ма (са ау дио за пи са): One sho uld be free to wri te a work on the o- logy wit ho ut men ti o ning the word God.

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ

Διαβάστε περισσότερα

ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ

ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1547115R УДК 14 Ниче Ф. 17 Ниче Ф. оригиналан научни рад ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ

Διαβάστε περισσότερα

ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА

ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА Ал фа уни вер зи тет, Бе о град, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштвену те о ри ју, Цен тар за ре ли гиј ске сту ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340473P УДК 299.5(049.2)

Διαβάστε περισσότερα

ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА

ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман за но ви нар ство, Ниш DOI 10.5937/kultura1339041A УДК 070.11:659.4(497.11) 2013 прегледни рад ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА

Διαβάστε περισσότερα

О мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један

О мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један Саборнос 4 (2010) Α Ω 367 372 УДК 271.2-1 Јустин Поповић, свети(049.3) Бла го је Пан те ић Богословско дру штво Отач ник, Бе о град Ју стин По по вић, нео па три сти ка и ру ска фи о со фија поводом будућности

Διαβάστε περισσότερα

СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА

СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА Ви со ка шко ла стру ков них сту ди ја за вас пи та че и по слов не ин фор ма ти ча ре Сир ми јум, Срем ска Ми тро ви ца DOI 10.5937/kultura1547242K УДК 316.644-057.874:73/76(497.11) 371.3::73/76(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ

СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ UDC 323.1(=163.41) DOI: 10.2298/ZMSDN1134001M Оригинални научни рад Милован М. Митровић СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ СА ЖЕ ТАК: У овом ра ду хи по те тич ки се раз ма тра фе но ме но ло

Διαβάστε περισσότερα

СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА

СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА Ме га тренд уни вер зи тет Бе о град, Фа кул тет за по слов не студи је, Фа кул тет за кул ту ру и ме ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340434C УДК 94(497.11) 11/12 94(=163.41) 11/12 321.17:929 Стефан

Διαβάστε περισσότερα

ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ

ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442203R УДК 316.7:37 37.036 37.014:7.01 оригиналан научни рад ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ

Διαβάστε περισσότερα

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма

Διαβάστε περισσότερα

ДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш

ДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1653130M УДК 14 Платон 17 Платон 17 Аристотел 78.01:172(38) оригиналан научни рад МО РАЛ НО ВАС ПИ

Διαβάστε περισσότερα

ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА

ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА Ла зар Не шић 1 УДК: 271.2-1 Јован, пергамски митрополит Цен тар за му зи ку, ре ли ги ју 271.2-18 и кул ту ру Осмо гла сник Бе о град Пре глед ни рад Да тум при је ма: 4. јул 2017. ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА

Διαβάστε περισσότερα

III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ

III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ 3) об ра чун ски пе ри од је сте вре мен ски пе ри од у ко ме се вр ши об ра чун ис по ру че не то плот не енер ги је ко ји сво јим ак том про пи сује над ле жни ор ган; 4) ре гу ла тор ни пе ри од је

Διαβάστε περισσότερα

24 Број децембар 2012.

24 Број децембар 2012. 24 Број 123 28. децембар 2012. Члан 30. Да ном сту па ња на сна гу овог пра вил ни ка пре ста је да ва жи Пра вил ник о од ре ђи ва њу слу ча је ва у ко ји ма не ма оба ве зе из да вања ра чу на и о ра

Διαβάστε περισσότερα

КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ

КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ Уни вер зи те т у Ис точ ном Са ра је ву, Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, Ис точ но Са ра је во, Република Српска DOI 10.5937/kultura1444279P УДК 27-662:316.7 930.85::27 27-662:316.48 19/20 оригиналан

Διαβάστε περισσότερα

ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА

ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340445J УДК 316.644-051:069.12(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

14 Број март 2012.

14 Број март 2012. 14 Број 16 7. март 2012. за под руч је Основ ног су да у По жа рев цу и При вред ног су да у По жа рев цу де сет из вр ши те ља; за под руч је Основ ног су да у По же ги и При вред ног су да у Ужи цу пет

Διαβάστε περισσότερα

ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА

ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш; Са мо стал ни ис тра жи вач, Ле ско вац DOI 10.5937/kultura1651119D УДК 394.1:640.416(497.11) 04/14 316.728(497.11) 04/14 94:316.343(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r

Διαβάστε περισσότερα

Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса

Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса DOI: 10.2298/SARH1402029T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.37-002-07 29 Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса Томислав Тасић 1, Саша Гргов 1, Александар Нагорни

Διαβάστε περισσότερα

ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град

ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340173T УДК 159.964.2 Фројд С. 159.964.2:2 159.964.2:141.319.8 оригиналан научни

Διαβάστε περισσότερα

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( )

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( ) Мр Александра Смирнов-Бркић Филозофски факултет у Новом Саду Тема такмичења из историје 2012/2013. година КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (306 337) Део I ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ Константиново порекло Диоклецијан

Διαβάστε περισσότερα

ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ

ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Уни вер зи тет ска би бли о те ка Све то зар Мар ко ви ћ; РТС Ра дио Бе о град DOI 10.5937/kultura1755334S УДК 316.32:004 316.776 прегледни рад ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ

Διαβάστε περισσότερα

Пи смо пр во [Меланији] *

Пи смо пр во [Меланији] * Евагрије Понтиjски, Писмо прво [Меланији] УДК: 27-475.5 27-285.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 2/2013, стр. / pp. 331 336. Иза бра на пи сма Пи смо пр во [Меланији]

Διαβάστε περισσότερα

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( ) ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА

Διαβάστε περισσότερα

ОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА

ОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442302P УДК 316.723:003.6.079 316.644:003.6.079(497.11) оригиналан научни рад ОД НОС БЕ

Διαβάστε περισσότερα

Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији

Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији DOI: 10.2298/SARH1304207L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 613.81-053.6(497.11) 207 Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији Драгана Лутула Н Голо 1, Споменка Ћирић-Јанковић 2, Милена Шантрић-Милићевић

Διαβάστε περισσότερα

ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3

ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3 16. октобар 2012. Број 99 3 2763 На осно ву чла на 83. став 4. За ко на о елек трон ским ко му ни каци ја ма ( Слу жбе ни гла сник РС, број 44/10) и чла на 42. став 1. Зако на о Вла ди ( Слу жбе ни гла

Διαβάστε περισσότερα

Ап со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет

Ап со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет 1 Маја Д. Стојковић УДК 821.163.41.09-24 Универзитет у Београду DOI 10.7251/fil1511143s Филолошки факултет У ра ду се, на при ме ру исто риј ске дра ме Је ли са ве та, кне ги ња цр но гор ска Ђу ре Јак

Διαβάστε περισσότερα

ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ

ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1442285M УДК 316.647.8(=214.58)(497.11) 316.774:654.197(497.11) 2012 оригиналан научни рад ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ,

Διαβάστε περισσότερα

Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице

Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице DOI: 10.2298/SARH1406351M ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.155-056.7-055.25 351 Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице Мирјана Митровић 1,

Διαβάστε περισσότερα

Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи

Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи 192 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):192-197 DOI: 10.2298/SARH1304192S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-006-08:618.3-06 Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 83 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS IN HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983) носио назив Зборник

Διαβάστε περισσότερα

ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ 2015 ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ The Policy of National Security Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: 011/3349203,

Διαβάστε περισσότερα

Дин ко Да ви дов, дописни члан

Дин ко Да ви дов, дописни члан Дин ко Да ви дов Дин ко Да ви дов, дописни члан САНУ, ро ђен је 4. ок то бра 1930. го ди не у се лу Сив цу (Бачка). Гим на зи ју и Фи ло зоф ски фа кул тет за вр шио је у Бе о граду. У Га ле ри ји Ма ти

Διαβάστε περισσότερα

СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ

СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ Српска канцеларија на острву Лезбосу 13 DOI: 10.2298/PKIJF0975013D УДК 94(497)-6 СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ Рад се ба ви пи та њем по сто ја ња кан це ла ри је за ко ре спон ден ци ју

Διαβάστε περισσότερα

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44 ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. мај 2017. Година LXXIII број 44 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука о уста но вља ва њу Да

Διαβάστε περισσότερα

Бес пла тан пре воз за пен зи о не ре

Бес пла тан пре воз за пен зи о не ре www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LV Сремска Митровица Среда 21. јануар 2015. Број 2812 Цена 50 динара у овом броју: МИЛАН ШОДИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕОЧИН: Имам визију и знам

Διαβάστε περισσότερα

ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА

ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549056D УДК 316.334.5 316.42:502.131.1 оригиналан научни рад ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА

Διαβάστε περισσότερα

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN 1820-4996 UDK 323.1(=163.40) година VIII vol. 13. 1/2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А.

Διαβάστε περισσότερα

НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ НОВИ САД 2018. Година XIV Број 11 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Чи ја је Го спо ђи ца? (о по се сив ном ге ни ти ву)....................

Διαβάστε περισσότερα

АХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА

АХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА Дубравка Ђ. Поповић Срдановић Ду брав ка Ђ. По по вић Ср да но вић 1 Уни вер зи тет у Ни шу Фи ло зоф ски фа кул тет Департман за српску и компаративну књижевност Оригинални научни рад УДК 821.111-1.09

Διαβάστε περισσότερα

Месијанизам. у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи о царевима. 1. Месијанска идеја

Месијанизам. у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи о царевима. 1. Месијанска идеја УДК: 27-243.32/.45-277 26-32-277.2 Те о ло шки по гле ди / The o lo gi cal Vi ews Го ди на / Vo lu me XLVI II Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 7 28. Месијанизам у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи

Διαβάστε περισσότερα

П РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q

П РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q На осно ву чла на 201. тач ка 1) За ко на о пла ни ра њу и из градњи ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 72/09, 81/09 ис прав ка, 64/10 УС и 24/11), Ми ни стар жи вот не сре ди не, ру дар ства и про стор ног

Διαβάστε περισσότερα

Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском

Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском УДК: 271.2-282 091=16 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 47 58. Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу

Διαβάστε περισσότερα

116 Број јул 2010.

116 Број јул 2010. 116 Број 45 3. јул 2010. На де кла ра ци ји до дат ка ис хра ни ко ји са др жи је дан или смешу биљ них екс тра ка та, мо ра ју би ти на ве де ни по да ци о биљ ном ма те ри ја лу и ти пу екс трак та (су

Διαβάστε περισσότερα

Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле

Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле УДК: 37.016:94(075.2)(049.32) 94(=18)(497):930(049.32) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 105 132. Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни

Διαβάστε περισσότερα

КО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ *

КО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ * УДК 94(100) 1914/1918 +94(497.11) 1914 Прегледни рад Српска политичка мисао број 2/2014. год. 21. vol. 44. стр. 55-76. Ра до слав Га ћи но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град КО ЛА БО РА

Διαβάστε περισσότερα

Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије

Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије 694 Srp Arh Celok Lek. 2012 Nov-Dec;140(11-12):694-698 DOI: 10.2298/SARH1212694J ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7:616.441-008.357.4 Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије

Διαβάστε περισσότερα

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2010. Универзитет у Београду Православни

Διαβάστε περισσότερα

ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А

ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1653047T УДК 791.3 19/20 7.097 20 111.852 17 оригиналан научни рад ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А Са же

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Београдска дефектолошка школа, Вол. 20 (2), Бр. 59, 269-440, 2014 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 20 (2), Бр. 59, 2014. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА

Διαβάστε περισσότερα

СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ О НА НЕ МА ЊЕ

СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ О НА НЕ МА ЊЕ Дарко Ј. Крстић Дар ко Ј. Кр стић 1 Цен тар за Цр кве не сту ди је Ниш Оригинални научни рад УДК 821.163.41-94.09 Сава, свети Примљено 13. 12. 2011. СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ

Διαβάστε περισσότερα

Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом

Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом 648 Srp Arh Celok Lek. 2012 Sep-Oct;140(9-10):648-652 DOI: 10.2298/SARH1210648K ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-099-085 ; 616.61-78 Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом

Διαβάστε περισσότερα

За што во лим Е=mc 2?

За што во лим Е=mc 2? За што во лим Е=mc 2? Ајн штај нов про зор у свет ма ште и ре ал но сти Mогуће je ра ђа ње јед ног но вог све та са зна ња у ко ме је Ајн штај нов про зор оно ме сто у гра ђе ви ни људ ског зна ња ко је

Διαβάστε περισσότερα

Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене*

Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Бранислав Тодић** Универзитет у Београду, Филозофски факултет UDC 75.046.3:726.591](497.11 Dečani)»13/15» DOI 10.2298/ZOG1236115T

Διαβάστε περισσότερα

Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ УПОРЕДНА ИСТРАЖИВАЊА УРЕДНИК БОЈАН ЈОВИЋ РЕЦЕНЗЕНТИ др МИРЈАНА ДРНДАРСКИ др АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ БОЈАН ЈОВИЋ РАЂАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести

Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести DOI: 10.2298/SARH1406291S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.281-085.357 ; 615.357:577.175.5 291 Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести Снежана Санковић-Бабић, Раде

Διαβάστε περισσότερα

Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса

Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса DOI: 10.2298/SARH1502023R ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.291 : 616.132-085.817 23 Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса Никола Радовановић 1, Братислав

Διαβάστε περισσότερα

Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара

Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара 770 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):770-774 DOI: 10.2298/SARH1312770T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.5-085 Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких

Διαβάστε περισσότερα

Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б

Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б 6 Srp Arh Celok Lek. 2015 Jan-Feb;143(1-2):6-11 DOI: 10.2298/SARH1502006P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.895.4:616.36-002 Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним

Διαβάστε περισσότερα

Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ

Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Београд 2010 GEOGRAPHICAL INSTITUTE JOVAN CVIJIĆ SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS SPECIAL ISSUES 76 Dragana Milijašević HYDROGEOGRAPHIC STUDY

Διαβάστε περισσότερα

Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији

Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији 744 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):744-749 DOI: 10.2298/SARH1312744V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-001-053.2(497.11)"2003/2010" Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у

Διαβάστε περισσότερα

ГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ

ГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Број 28 // Београд, октобар, 2017 // Година IX ISSN 1821-3995 Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима

Διαβάστε περισσότερα

Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу

Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу DOI: 10.2298/SARH1212699S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7-007.681 699 Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу Милан Стојчић 1, Параскева Хентова-Сенћанић

Διαβάστε περισσότερα

Упо тре ба пој ма λόγος

Упо тре ба пој ма λόγος УДК: 271.2-247.8-277 27-31-144.894.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVII Број / Is sue 3/2014, стр. / pp. 661 678. Упо тре ба пој ма λόγος у Про ло гу Јо ва но вог еван ђе ља Марина

Διαβάστε περισσότερα

Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама

Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама DOI: 10.2298/SARH1304187T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-002-07-057.875 187 Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним

Διαβάστε περισσότερα

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ

Διαβάστε περισσότερα

Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће

Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће 54 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):54-58 DOI: 10.2298/SARH1402054V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.31-02 ; 616.98:579.882 Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне

Διαβάστε περισσότερα

Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића*

Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића* Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића* Милош Живковић** Византолошки институт САНУ UDC 75.051.046.3(497.16 Praskvica)»16/17»

Διαβάστε περισσότερα

Бактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом

Бактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом Srp Arh Celok Lek. 214 Sep-Oct;142(9-1):551-556 DOI: 1.2298/SARH141551M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616-22.7 ; 616.36-4-6 ; 616.381-3.217-6 551 Бактеријске инфекције код болесника с цирозом

Διαβάστε περισσότερα

Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli

Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli 634 Srp Arh Celok Lek. 2013 Sep-Oct;141(9-10):634-639 DOI: 10.2298/SARH1310634M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.015.1 Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia

Διαβάστε περισσότερα

Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија

Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија DOI: 10.2298/SARH1408457C ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 615.33.015.8 457 Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија Ивана Ћирковић 1, Љиљана Павловић 2, Неда Константиновић

Διαβάστε περισσότερα

Корнелија Јохана де Вогел

Корнелија Јохана де Вогел УДК: 27-1:141.131 141.131 Дори Х. Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLV Број / Is sue 2/2012, стр. / pp. 329 392. Корнелија Јохана де Вогел Апстракт: У свом чланку Die andere Theologie

Διαβάστε περισσότερα

ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е *

ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е * Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-13038 Др Сло бо дан П. Ор ло вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду sor lo vic@pf.uns.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај?

Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? 204 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):204-212 DOI: 10.2298/SARH1404204L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.89-008.441-085 Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? Милан Латас 1,2,

Διαβάστε περισσότερα

КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ

КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ ВЕ СНА ТРИ ЈИЋ КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ 1. У књи зи есе ја Ми ла Лом па ра Ап о л о но в и п у т о ка з и, 1 посв еће ној опусу Милоша Црњанског, нарочито место заузимају тумачења

Διαβάστε περισσότερα

Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином

Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином 320 Srp Arh Celok Lek. 2013 May-Jun;141(5-6):320-324 DOI: 10.2298/SARH1306320F ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.36-002-085 Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов

Διαβάστε περισσότερα

О про бле му су прот ста вље но сти

О про бле му су прот ста вље но сти УДК: 271.2-247-277 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 1/2013, стр. / pp. 137 150. О про бле му су прот ста вље но сти је ван ђел ских Пас хи Никола З. Поповић* Епархија

Διαβάστε περισσότερα

Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст

Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст DOI: 10.2298/SARH1306337M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.2-074-055.26 337 Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони

Διαβάστε περισσότερα

ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ

ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7(497.11 Studenica) UDC 091=163.41 DOI: 10.2298/ZMSDN1551239P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И

Διαβάστε περισσότερα

Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом

Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом DOI: 10.2298/SARH1506341C ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.36-002.828-085 : 616.411-002.828-085 : 616.155.392-06 341 Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом

Διαβάστε περισσότερα

НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ НОВИ САД 2017. Година XIII Број 10 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Жарко Б. Вељковић, Јелена Мирковић О правописној транскрипцији сливеним дз неких грчких

Διαβάστε περισσότερα

Терапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом

Терапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом 150 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):150-154 DOI: 10.2298/SARH1404150D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.742-009.7-085.84 Терапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом

Διαβάστε περισσότερα

СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT

СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT ISSN 0354-5989 UDK 32 Година XVIII vol. 32 Број 2/2011 СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара

Διαβάστε περισσότερα

Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким условима

Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким условима 170 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):170-177 DOI: 10.2298/SARH1404170T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.12-008.315-085.816/.817 Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким

Διαβάστε περισσότερα

Смрт услед топлотног удара приказ случаја

Смрт услед топлотног удара приказ случаја 360 Srp Arh Celok Lek. 2014 May-Jun;142(5-6):360-364 DOI: 10.2298/SARH1406360S ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-001.16-036.88 Смрт услед топлотног удара приказ случаја Слободан Савић, Снежана Павлекић,

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Београдска дефектолошка школа, Вол. 18 (2), Бр. 53, 203-378, 2012 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 18 (2), Бр. 53, 2012. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА

Διαβάστε περισσότερα

Де се та не до у ми ца

Де се та не до у ми ца УДК: 27-31-1 Максим Исповедник, Свети 115:27-1"06" Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 2/2015, стр. / pp. 257 290. Де се та не до у ми ца Св. Мак си ма Ис по вед ни

Διαβάστε περισσότερα

Јован Пејчић УДК

Јован Пејчић УДК 1 Јован Пејчић УДК 821.163.41.09 Универзитет у Нишу DOI 10.7251/fil1511121p Филозофски факултет У ра ду се ис тра жу ју ми то ло ги ја и се ман ти ка зе мље у по е зи ји и про зи Вељ ка Петро ви ћа. Зе

Διαβάστε περισσότερα

КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ

КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ С В Е Д О Ч А Н С Т В А Б О ГО ЉУ Б Ш И ЈА КО ВИ Ћ КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ По ш т о в а н и п р ед сјед н и че М а т и це с рп ске! Да ме и го спо до! Из у зет на ми је част да у Ма ти ци

Διαβάστε περισσότερα

При род но со зер ца ње по Св. Мак си му Ис по вед ни ку

При род но со зер ца ње по Св. Мак си му Ис по вед ни ку УДК: 27-1 Максим Исповедник, свети УДК: 27-1 Исак Сирин, свети Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 1/2016, стр. / pp. 149 164. При род но со зер ца ње по Св. Мак си

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 19 (3), Бр. 57, 2013. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА ШКОЛА (1952-1977) I БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА (БДШ) Издавач

Διαβάστε περισσότερα

Про бле ми. Ори ге но ве хри сто ло ги је. Александар Ђаковац* Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд

Про бле ми. Ори ге но ве хри сто ло ги је. Александар Ђаковац* Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд УДК: 27-31 Ориген 27-1 Ориген Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 2/2015, стр. / pp. 237 256. Про бле ми Ори ге но ве хри сто ло ги је Александар Ђаковац* Универзитет

Διαβάστε περισσότερα

ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА *

ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА * Ори ги нал ни на уч ни рад 34:82 doi:10.5937/zrpfns51-15399 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду d.avra mo vic@pf.uns.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног артритиса

Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног артритиса Srp Arh Celok Lek. 2013 Jul-Aug;141(7-8):495-502 DOI: 10.2298/SARH1308495I ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.72-002.77-085.37 ; 615.37 495 Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног

Διαβάστε περισσότερα

ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА

ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ 2008. ISSN 1805136 Влада, Министарство, Електропривреда: Покренут развој енергетике (Alea iacta est!) ПОДГОРИЦА

Διαβάστε περισσότερα

Ра но хри шћан ска ту ма че ња 1. Сам. 28: Ју стин Му че ник, Тер ту ли јан и Ори ген ес ха то ло шке пер спек ти ве

Ра но хри шћан ска ту ма че ња 1. Сам. 28: Ју стин Му че ник, Тер ту ли јан и Ори ген ес ха то ло шке пер спек ти ве УДК: 27-187"01/02" 27-243.32-275.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 3/2015, стр. / pp. 523 548. Ра но хри шћан ска ту ма че ња 1. Сам. 28: Ју стин Му че ник, Тер

Διαβάστε περισσότερα

SOL INVICTUS (Непобедиво Сунце)

SOL INVICTUS (Непобедиво Сунце) Младен В. Шобот УДК: 2-137:523.9(091) Храм Св. Василија Острошког, Шабац Стручни рад mladensobot1983@gmail.com Примљен: 10.12.2015. SOL INVICTUS (Непобедиво Сунце) Резиме: Сун це у ре ли гиј ском схва

Διαβάστε περισσότερα

Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника

Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника DOI: 10.2298/SARH1402089V ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.718.5-007-089 89 Урођена псеудоартроза потколенице излечена већ скоро заборављеном методом приказ болесника Зоран Вукашиновић 1,2, Душко

Διαβάστε περισσότερα