ПЛАН КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У НОВОМ САДУ

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "ПЛАН КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У НОВОМ САДУ"

Transcript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 8 ПЛАН КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У НОВОМ САДУ Нови Сад, јун, године

2 ЈНМВУ7/14 Уговор број: VI5012/ Израда Плана квалитета ваздуха у Новом Саду НАРУЧИЛАЦ ПОСЛА: Град Нови Сад Градска управа за заштиту животне средине, Нови Сад, Руменачка 110 В. Д. ЗАМЕНИКА НАЧЕЛНИКА: Елма Бјелица ИЗВРШИЛАЦ ПОСЛА: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет Нови Сад, Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 8 ДЕКАН: Проф. др Недељко Тица 2

3 СТРУЧНИ ТИМ КООРДИНАТОР СТРУЧНОГ ТИМА: Проф. др ДРАГУТИН МИХАИЛОВИЋ, доктор метеорологије и атмосферских наука Чланови Стручног тима Славица Малиновић Милићевић, доктор географских наука Илија Арсенић, доктор метеорологије и моделирања животне средине Ана Фирањ Сремац, доктор метеорологије и моделирања животне средине Игор Балаж, доктор метеорологије и моделирања животне средине Гордан Мимић, мастер физичар 3

4 САДРЖАЈ ПЛАНА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА 1. УВОД Документациона основа Предмет, садржај и циљ израде Плана квалитета ваздуха Законска основа 1.4. Стратегије, анализе, студије и друга документа коришћена у изради Плана Методологија израде Плана квалитета ваздуха ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О АГЛОМЕРАЦИЈИ НОВИ САД Опис, границе и тип агломерације Нови Сад Дефинисање зона за потребе Плана квалитета ваздуха Постојећи подаци о привредним и стамбеним објектима и објектима инфраструктуре Привредне делатности и објекти Стамбене зоне и објекти Саобраћајна инфраструктура Изворишта, водовод и канализација Депонија отпада Енергетска инфраструктура Снабдевање топлотном енергијом Телекомуникације Релевантни топографски подаци 25 4

5 Рељеф Воде Зелене површине Минералносировински ресурси Климатске карактеристике и метеоролошки показатељи Процена величине загађеног подручја Анализа и приказ података о насељености и процена становништва изложеног загађењу Приказ основних информација о врсти објеката или циљних група који захтевају заштиту у агломерацији ВРСТА И СТЕПЕН ЗАГАЂЕЊА Критеријуми за оцењивање квалитета ваздуха Мрежа мониторинга квалитета ваздуха Опрема и методе која се користе за мониторинг квалитета ваздуха Аутоматске мерне станице Мануелне мерне станице Листа загађујућих материја на територији агломерације Нови Сад са приказом концентрација забележених у току претходних година Сумпор диоксид Азот диоксид Суспендоване честице Угљен моноксид Приземни озон Бензен 59 5

6 4. ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА Извори емисије у агломерацији одговорних за загађење Стационарни извори Дифузни ивори Мобилни извори загађујућих материја Јавно градско саобраћајно предузеће Нови Сад Укупни саобраћај Укупне емисије загађујућих материја у ваздух од емитера на територији агломерације Нови Сад Укупна емисија стационарних извора у агломерацији Нови Сад Укупна емисија из дифузних извора у агломерацији Нови Сад Укупна процењена емисија мобилних извора у агломерацији Нови Сад Процена укупне емисије из свих извора Анализа положаја великих стационарних извора емисије у односу на метеоролошке показатеље Кратак опис коришћеног модела Избор метеоролошких параметара приликом моделовања утицаја стационарних извора на квалитет ваздуха Процена интензитета емисије из појединих стационарних извора Анализа имисије NO Анализа имисије SO Анализа имисије PM Подаци о главним изворима емисије из других региона и укупној количини емисија из тих извора Анализа осталих фактора који су утицали на појаву загађења 102 6

7 Подаци о осталим факторима одговорним за загађење Прекогранично преношење загађујућих материја Формирање секундарних загађујућих материја Подаци о могућим мерама за спречавање деловања осталих фактора АНАЛИЗА СТАЊА И ОЦЕНА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У ПЕРИОДУ ГОДИНА Анализа имисије и извора емисије и процена удела идентификованих извора Методологија Централна градска зона Зона становања Житни трг АМС ММС ММС Зона становања Лиман 3 и АМС ММС Зона становања Центар ММС ММС Зона становања Футошка пијацабулевар цара Лазара ММС Северна градска зона Зона становања Шангај АМС ММС Зона становања Клиса ММС Сремска градска зона Зона становања Сремска Каменица ММС

8 Зона становања Петроварадин (18) ММС Зона приградских насеља Источна група насеља ММС Оцена квалитета ваздуха Класе квалитета ваздуха Приказ квалитета ваздуха по градским зонама Структурна оцена квалитета ваздуха МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ И СМАЊЕЊЕ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА КАО И МЕРЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА ПРЕДУЗЕТЕ ПРЕ ДОНОШЕЊА ПЛАНА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У НОВОМ САДУ Приказ предузетих локалних, регионалних, националних и међународних мера Међународне мере Националне и регионалне мере Локалне мере Приказ забележених ефеката предузетих мера ОПИС МЕРА КОЈЕ ОБУХВАТАЈУ МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ И СМАЊЕЊЕ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА КАО И МЕРЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА КОЈЕ ТРЕБА ПРЕДУЗЕТИ НАКОН ДОНОШЕЊА ПЛАНА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА Списак и класификација мера Опис мера и очекивани ефекти Дугорочне мере у области саобраћајне инфраструктуре ЗАКЉУЧАК 187 8

9 1. УВОД 1.1. Документациона основа Плана На основу Закључка Градоначелника Града Новог Сада број: II0202/ Г од 25. августа године, у складу са Програмом коришћења средстава Буџетског фонда за заштиту животне средине за годину тачка 3. подтачка I. Подстицајни, превентивни и санациони програми и пројекти (Службени лист Града Новог Сада, број 11/14) а у вези са чланом 26. Закона о заштити ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 36/2009 и 10/2013) и Правилника о садржају планова квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 21/2010), Градска управа за заштиту животне средине је Градоначелнику Града Новог Садa упутила предлог број: VI5012/ од 29. маја године да донесе саласност за покретање поступка јавне набавке мале вредности услуга Израда Плана квалитета ваздуха у Новом Саду и сагласност за закључење уговора са понуђачем изабраним од стране Комисије за јавне набавке мале вредности. Градоначелник Града Новог Сада дао је сагласност број: 5012/201447II од 2. јуна године да се, у складу са законом и другим прописима, покрене поступак јавне набавке услуга Израда Плана квалитета ваздуха у Новом Саду (шифра и редни број: ЈНМВУ7/14). На основу спроведеног поступка са објављивањем јавног позива за Јавну набавку мале вредности услуга Израда Плана квалитета ваздуха у Новом Саду, извршен је избор најповољније понуде и од стране в.д. начелника Градске управе за заштиту животне средине донета је Одлука о додели уговора број: VI5012/ од 15. октобра године Предмет, садржај и циљ израде Плана квалитета ваздуха Предмет Плана квалитета ваздуха је управљање квалитетом ваздуха на територији града Новог Сада. План квалитета ваздуха садржи: податке о локацији (подручју) повећаног загађења; основне информације о зони и агломерацији; податке о врсти и степену загађења; податке о извору загађења; анализу ситуације и фактора који су утицали на појаву прекорачења; детаље о мерама или пројектима побољшања који су постојали пре ступања на снагу овог закона; детаље о мерама или пројектима који су примењени са циљем смањења загађења након ступања на снагу овог закона; детаље о мерама или пројектима који се планирају у дугорочном периоду; органе надлежне за развој и спровођење плана; листу докумената, публикација и слично којима се поткрепљују подаци наведени у плану. План квалитета ваздуха има за циљ да се постигну одговарајуће граничне вредности или циљне вредности и прописани рокови утврђени актом из члана 18. став 1. Закона о заштити ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 36/2009). План квалитета ваздуха доноси се на основу оцене стања квалитета ваздуха и обухвата све главне загађујуће материје и главне изворе загађивања ваздуха који су довели до загађења. 9

10 1.3. Законска основа Законски основ за израду Плана квалитета ваздуха садржан је у следећим прописима: Правилник о садржају планова квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 21/2010) Уредба о поступању са супстанцама које оштећују озонски омотач, као и о условима за издавање дозвола за увоз и извоз тих супстанци (Службени гласник Републике Србије, број 22/2010) Одлука о оснивању националног тела за спровођење пројеката механизма чистог развоја (Службени гласник Републике Србије, број 32/2010) Уредба о критеријумима и начину одобравања програма и пројеката који се реализују у оквиру механизма чистог развоја (Службени гласник Републике Србије, број 44/2010) Правилник о садржају краткорочних акционих планова (Службени гласник Републике Србије, број 65/2010) Уредба о методологији прикупљања података за национални инвентар ненамерно испуштених дуготрајних органских загађујућих супстанци (Службени гласник Републике Србије, број 76/2010) Уредба о методологиjи прикупљања података за национални инвентар емисије гасова са ефектом стаклене баште (Службени гласник Републике Србије, број 81/2010) Правилник о начину размене информација о мерним местима у државној и локалној мрежи, техникама мерења, као и о начину размене података добијених праћењем квалитета ваздуха у државној и локалним мрежама (Службени гласник Републике Србије, број 84/2010) Уредба о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух (Службени гласник Републике Србије, број 71/2010 и 6/2011 испр.) Закон о заштити животне средине (Службени гласник Републике Србије, број 135/2004, 36/2009, 72/2009 и 43/2011); Уредба о утврђивању програма контроле квалитета ваздуха у државној мрежи (Службени гласник Републике Србије, број 58/2011) Уредба о листи индустријских постројења и активности у којима се контролише емисија испарљивих органских једињења, о вредностима емисије испарљивих органских једињења при одређеној потрошњи растварача и укупним дозвољеним емисијама, као и шеми за смањење емисија (Службени гласник Републике Србије, број 100/2011) Правилник о условима за издавање дозволе за мерење квалитета ваздуха и дозволе за мерење емисије из стационарних извора загађивања (Службени гласник Републике Србије, број 1/2012) Правилник о техничким мерама и захтевима који се односе на дозвољене емисионе факторе за испарљива органска једињења која потичу из процеса складиштења и транспорта бензина (Службени гласник Републике Србије, број 1/2012, 25/2012 и 48/2012) Уредба о одређивању зона и агломерација (Службени гласник Републике Србије, број 58/2011 и 98/2012) Закон о заштити ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 36/2009 и 10/2013) 10

11 Уредба о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 11/2010, 75/2010 и 63/2013) 1.4. Стратегије, анализе, студије и друга документа коришћена у изради Плана Поштујући захтеве дефинисане Правилником о садржају планова квалитета ваздуха, а у циљу свеобухватног сагледавања квалитета ваздуха на територији агломерације Нови Сад, као подлоге на изради коришћени су и следећи документи: European Commission, 2002: Guidance on the Annexes to Decision 97/101/EC on Exchange of Information as revised by Decision 2001/752/EC. Technical Report. European Commission, DG Environment, p. 71. Генерални план Града Новог Сада до године (Службени лист Града Новог Сада, број 39/2006) WHO, 2006: Air quality guidelines. Global update Particulate matter, ozone, nitrogen dioxide and sulfur dioxide. WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, Denmark. COST, 2006: Parking policy and the effects on economy and mobility. REPORT on COST Action 342, August, 2005, Technical Committee on Transport, European Commission Ђармати, А.Ш., 2007: Загађење и заштита ваздуха. Београдска политехничка висока школа струковних студија, Институт Политехника, Београд. Тривић, Н., 2008: Претпоставке за мапирање загађења ваздуха у Војводини, у: Анали Економског факултета у Суботици, 8. Економски факултет Суботица Михаиловић, Д., Лалић, б., Арсенић, И., 2008: Практикум из метеорологије, Пољопривредни факултет, Нови Сад Студија заштите животне средине на подручју града Новог Сада (ЈП Урбанизам, Завод за урбанизам, 2009) Студија становања за Генерални план Новог Сада (ЈП Урбанизам, Завод за урбанизам, 2009) Студија зелених и рекреативних површина (Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду, Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру, 2009) Саобраћајна студија Града Новог Сада са динамиком уређења саобраћаја Нострам, Књига: основна (ЈП Урбанизам, Завод за урбанизам, 2009) Студија становања за генерални план Новог Сада, ЈП Урбанизам, Завод за урбанизам, 2009 Стратегија привредног развоја Новог Сада (Канцеларија за локални економски развој, Нови Сад, 2009) Бијеловић, С., 2010: Чиниоци животне средине као показатељи утицаја на здравље људи, Медицински факултет, Нови Сад WHO, 2010: Health and environment in Europe: progress assessment. Regional Office for Europe, Copenhagen. Папић, В., и сарадници, 2010: Одређивање количина емитованих гасовитих загађујућих материја пореклом од друмског саобраћаја применом COPERT IV модела европске агенције за животну средину. Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет, Институт саобраћајног факултета. п CEA Statistics N 38. The European Motor Insurance Market, February Агенција за енергетику Републике Србије, 2011: Трошкови грејања стана од 60 m 2 : према ценама из априла [ _60m2_% pdf] 11

12 Републички завод за статистику, 2011: Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији, Станови према врсти енергената за грејање. ISBN [ Просторни план Града Новог Сада (Службени лист Града Новог Сада, број 11/2012) EMEP/EEA air pollutant emission inventory guidebook 2013, 2014: Technical guidance to prepare national emission inventories. EEA Technical report No 12/2013. ISSN Veličković, M.S., Stojanović, Dj.M., Basarić, V.B., 2014: The assesment of pollutants emissions with sustainable urban freight transpotr development. The case of Novi Sad. Thermal Science 18(1), Gauss, M., Semeena, V.S., Benedictow, A., Klein, H., 2015: Transboundary air pollution by main pollutants (S, N, O3) and PM. Serbia. Norwegian Meteorological Institute, MSCW Data Note 1/2015. ISSN Методологија израде Плана квалитета ваздуха Методологија за израду Плана квалитета ваздуха (ПКВ) прописана је Правилником о садржају планова квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 21/2010). На основу Правилника сачињена је матрица са описом и називом задатка, роковима и одговорним особама за њихово извршење. Координатор стручног тима задужен је за оперативну реализацију наведених задатака и временски оквир за њихово извршење. Програм рада на изради Плана квалитета ваздуха у Новом Саду и временски оквир за реализацију Периодичних извештаја саставни су делови Првог периодичног извештаја. Мониторинг емисије загађујућих материја биће извршен на основу члана 72. Закона о заштити животне средине (Службени гласник Републике Србије, број 135/2004, 36/2009, 72/2009 и 43/2011) према коме је оператер постројења, односно комплекса које представља извор емисија и загађивања животне средине дужан да, у складу са законом, преко надлежног органа, овлашћене организације или самостално, уколико испуњава услове прописане законом, обавља мониторинг, односно да прати индикаторе емисија, односно индикаторе утицаја својих активности на животну средину, индикаторе ефикасности примењених мера превенције настанка или смањења нивоа загађења. Загађивач је такође дужан да изради план обављања мониторинга, да води редовну евиденцију о мониторингу и да доставља извештаје, у складу са овим законом. Према Уредби о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух (Службени гласник Републике Србије, број 71/2010 и 6/2011 испр.) регулисане су граничне вредности емисије за мала постројења за сагоревање при коришћењу гасовитог горива, на основу чега ће се извршити оцена утицаја загађивача на средину. У складу са чланом 8. Закона о заштити ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 36/2009 и 10/2013) оцењивање квалитета ваздуха биће извршено за полутанте који у погледу расположивости података задовољавају минимум дефинисан Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 11/2010, 75/2010), а то су: сумпор диоксид, азот диоксид, суспендоване честице (PM 10 ), бензен, угљенмонoксид и приземни озон. Оцењивање квалитета ваздуха, на основу измерених концентрација загађујућих материја у ваздуху, вршиће се за период година применом критеријума за оцењивање у складу са Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 11/2010, 75/2010 и 63/2013). 12

13 2. ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О АГЛОМЕРАЦИЈИ НОВИ САД 2.1. Опис, границе и тип агломерације Нови Сад Агломерација Нови Сад дефинисана је Уредбом o одређивању зона и агломерација (Службени гласник Републике Србије, бр 58/2011 и 98/2012) као једнa oд 8 агломерација у Републици Србији. Агломерација "Нови Сад" (у даљем тексту Агломерација), обухвата територију Града Новог Сада (у даљем тексту Град). Град Нови Сад је смештен у средишњем делу Аутономне Покрајине Војводине (АПВ), на северу Србије (слика 2.1.). Географски положај Града је изузетно повољан јер је Нови Сад раскрсница главних копнених и водених путева у Војводини. Град Нови Сад се налази на раскрсници европских и државних путева, међу којима су најзначајнији: река Дунав, железничка пруга Беч Будимпешта Београд Азија, аутопут (Е 75) Северна Европа Средња Европа Балкан Азија и мрежа државних друмских, железничких и водних путева. Слика 2.1. (а) Положај Аутономне Покрајине Војводине у Европи и (б) положај Града Новог Сада у АП Војводини Нови Сад је други град по величини у Републици Србији. Настао је од три самостална и у различитим временима настала насеља: на левој обали Дунава Нови Сад и на десној обали Петроварадин и Сремска Каменица, која су се временом физички, функционално и социјално интегрисала, стварајући једнинствену целину (конурбацију). По типу спада у урбаноиндустријску агломерацију. У њему су лоциране значајне научне, развојноистраживачке и стручне организације и производни капацитети у области нафтне, хемијске, прехрамбене индустрије, трговине и саобраћаја. У Граду су се развиле значајне установе високог образовања, здравствене установе, установе из области културе и социјалне установе. Нови Сад, осим што је административни центар Града Новог Сада, центар је Јужнобачког округа и главни град АП Војводине, а Према просторном плану Републике Србије и центар функционалног урбаног подручја међународног значаја и један од кључних чинилаца развоја ширег гравитационог подручја. Развијеним садржајима, положајем и саобраћајним везама Нови Сад привлачи становништво функционалног и ширег гравитационог подручја па су услед тога веома изражене дневне миграције ка Новом Саду. Граду гравитира субрегионално подручје које обухвата општине: Бач, Бачка Паланка, Бачки б 13

14 Петровац, Беочин, Бечеј, Врбас, Жабаљ, Оџаци, Темерин, Тител, Инђија, Стара Пазова, Ириг и Србобран. Границе територије Града Новог Сада су дефинисане Просторним планом Града Новог Сада (Службени лист града Новог Сада, број 11/2012). Табела 2.1. Насеља и катастарске општине Града Новог Сада Градска општина Насељено место Катастарска општина Нови Сад Нови Сад Нови Сад I Нови Сад II Нови Сад III Нови Сад IV Футог Футог Ветерник Ветерник Бегеч Бегеч Кисач Кисач Руменка Руменка Степановићево Степановићево Каћ Каћ Ченеј Ченеј Будисава Будисава Ковиљ Ковиљ Петроварадин Петроварадин Петроварадин Сремска Каменица Сремска Каменица Буковац Буковац Лединци Лединци Стари Лединци Лединци Град Нови Сад обухвата две градске општине: Градска општина Нови Сад са седиштем у Новом Саду (која обухвата бачки део Града Новог Сада са околним насељима) и Градска општина Петроварадин са седиштем у Петроварадину (која обухвата сремски део Града Новог Сада са околним насељима). На територији Града смештено је 16 насеља подељених на 18 катастарских општина (табела 2.1., слика 2.2а). Уже подручје Града чине Нови Сад, Петроварадин и Сремска Каменица. У мрежи насеља изван ужег подручја Града издвајају се следеће групе: западна група насеља: Бегеч, Футог и Ветерник северна група насеља: Степановићево, Кисач, Руменка и Ченеј источна група насеља: Ковиљ, Будисава и Каћ јужна група насеља: Лединци, Стари Лединци и Буковац Град Нови Сад је поред две градске општине подељен и на 46 месних заједница (слика 2.2.). 14

15 Слика 2.2. Положај месних заједница (а) изван ужег подручја Града и (б) унутар ужег подручја Града Новог Сада 15

16 Територија Града граничи се са девет општина: Бачки Петровац на западу, Врбас на северозападу, Темерин на северу, Жабаљ на североистоку, Тител на западу, Сремски Карловци и Инђија на југозападу, Ириг на југу и Беочин на југозападу. Површина Града Новог Сада износи 69917,23 ha (Просторни план Града Новог Сада, Службени лист града Новог Сада, број 11/2012). Уже подручје Града Новог Сада са Петроварадином и Сремском Каменицом заузима површину од 13298,48 ha. У Граду по попису из године живи становника, од чега је укупно становник у ужем подручју Града. Слика 2.3. Границе Града Новог Сада и граничне општине Дефинисање зона за потребе Плана квалитета ваздуха Важећим генералним планом грађевински рејон ужег подручја града подељен је на бачки и сремски део града. У бачком делу града издвајају се западно и северно подручје, као и подручје центра, а у сремском уже подручје Сремске Каменице и Петроварадина са Мишелуком, и шире подручје ових насеља (Студија становања за Генерални план Новог Сада, ЈП Урбанизам, Завод за урбанизам, 2009). Читаво подручје града подељено је и на мање просторне јединице зоне: становања и центра (од 1 до 26), привредне и радне зоне, туристичко спортско рекреативну зону и зону мешовите намене Југовићево. 16

17 Табела 2.2. Подручја и зоне становања у ужем подручју агломерације Нови Сад Зоне становања Назив 1 Шангај 2 Клиса 3 Видовданско насеље 4 Бистрица 5 Телеп 6 Лиман 3 и 4 7 Лиман 1 и 2 8 Футошка пијацабул. цара Лазара 9 СајамДетелинара 10 БанатићФутошки парк 11 ДетелинараАвијатичарско насеље 12 Центар 13 Житни трг 14 Салајка 15 Стари центар 16 Подбара 17 Сремска Каменица 18 Петроварадин 19 Мишелук 20 Алибеговац 21 ЧардакСтари иришки путбоцке 22 Буковачку пут 23 Мали БеоградВелики рит 24 Адице 25 Садови 26 Рибњак Подручје Централно подручје Западно подручје Северно подручје Уже подручје Сремске Каменице и Петроварадина са Мишелуком Шире подручје Сремске Каменице и Петроварадина Слика 2.4. Подручја становања у ужем подручју агломерације 17

18 Уважавајући Програм контроле квалитета ваздуха на територији Града Новог Сада који се спроводи у складу са законском регулативом у циљу квалитетнијег управљања предложеним мерама за побољшање квалитета ваздуха Стручни тим је, ослањајући се на поделу у Генералном урбанистичком плану, за потребе Плана квалитета ваздуха територију агломерације Нови Сад поделио на четири зоне у ужем подручју града (централна, западна, северна и сремска) и зону приградских насеља (слика 2.5). Слика 2.5. Градске зоне у ужем подручју агломерације Нови Сад дефинисане за потребе Плана квалитета ваздуха Централна градска зона је веома густо насељена и обухвата једанаест зона становања и центра и две радне зоне. Карактерише је компактност урбаног ткива, комплексност и вишеслојност намена и функција са великим учешћем пословног у укупном изграђеном простору у старом градском језгру као и организовани комплекси стамбене изградње и концентрисање градских функција уз главне градске саобраћајнице у стамбеним блоковима зоне. Радне зоне пружају се уз канал ДТД и обухватају луку и просторе намењене за комуналне, секундарне и терцијарне делатности. У овој зони смештене су три градске топлане и два објекта прехрамбене индустрије, Имлек и Матијевић. Западна градска зона обухвата три зоне становања, једну радну зону, туристичкоспортскорекреативну зону уз Дунавац и зону мешовите намене Југовићево. Стамбену зону Бистрица карактерише велика густина насељености и вишепородично становање, док је на простору Адица и Телепа у највећој мери заступљено индивидуално становање у породичним кућама. Средином зоне пролази један од главних улазних праваца у град пут за Ветерник уз који се поред породичног становања налази и низ мањих привредних објеката. У оквиру радне зоне налази се Топлана Запад. Северна градска зона обухвата четири зоне становања и три радне зоне. Зоне становања карактерише породично индивидуално становање. Основна карактеристика 18

19 радних зона је запоседнутост значајним привредним капацитетима од којих су најзначајнији Нафтна индустрија Србије, Термоелектрана топлана Нови Сад" (ТЕТО Нови Сад ) и АД Неопланта. Кроз зону пролазе и два веома прометна улазна правца у град, Сентандрејски и Темерински пут, уз које се поред објеката породичног становања налазе и пословни објекти, посебно из области производног и услужног занатства и трговине. Сремску градску зону карактерише мала густина насељености и породично становање. У овој зони је смештено историјско језгро града, Петроварадинска тврђава, и већа је заступљеност зелених површина. У зони се налази радна зона Исток, смештена уз леву обалу Дунава у Петроварадину и топлана Петроварадин. Зону приградских насеља карактерише претежно породична стамбена изградња, површине са непланском и неорганизованом изградњом са често неадекватним нивоом опремљености саобраћајном и комуналном инфраструктуром и заступљеност пољопривредних и шумских површина. 2.2 Постојећи подаци о привредним и стамбеним објектима и објектима инфраструктуре Привредне делатности и објекти Просторним или урбанистичким плановима предвиђене су области за привредне делатности у Новом Саду (Генерални план Града Новог Сада до године, Службени лист Града Новог Сада, број 39/2006). Привредни садржаји су смештени у радним зонама, на улазним правцима у град и насеља, затим на појединачним локалитетима у оквиру других функција или у оквиру парцела породичног становања. За развој привреде у Новом Саду формиране су радне зоне, као и у насељима Футог, Руменка и Кисач. Простори намењени радним зонама у Новом Саду организовани су у седам заокружених просторних целина (радне зоне од I до IV, радна зона ''Римски Шанчеви'', радна зона '''Исток'' и радна зона ''Запад'' ) и опредељени су за развој секундарних и терцијарних делатности. Радна зона ''Север III'' опредељена је за рaзвој луке и робнотранспортног, односно логистичког центра, а радна зона ''Запад'' оријентисана је на реализацију само терцијарног сектора компатибилног становању, да би се тај простор што боље инкорпорирао у околне садржаје. Укупна површина намењена пословним садржајима у радним зонама износи 1761,9 ha. У радним зонама постоје значајне резерве за развој привреде, како у слободним неизграђеним површинама, тако и у постојећим комплексима. Осим у просторима радних зона и на улазним правцима у град, веома је значајно учешће пословних садржаја у зонама градских центара, у виду административних и комерцијалних садржаја, различитих врста трговачких и угоститељских објеката. Пољопривреда има велики значај и високо учешће у привреди планског подручја и представља изузетан развојни потенцијал, пре свега због великих површина плодног земљишта, повољне климе, водних ресурса, традиције и других повољности које ово подручје поседује. Површина атара планског подручја износи око 53 хиљаде хектара од којих је око 42 хиљаде, или око 79% пољопривредно земљиште. Учешће пољопривредног земљишта I IV класе у пољопривредном земљишту износи 98,4% што указује на високе производне потенцијале Стамбене зоне и објекти Основне карактеристике простору даје његова намена, а унутар намене издвајају се карактеристичне целине према положају, начину градње, природним особеностима окружења, морфолошкој слици. У грађевинском рејону Новог Сада простор је намењен за јавне површине, становање, пословање, пољопривредне, шумске и природи блиске намене. У 19

20 намени становања се издвајају следеће карактеристичне целине: зоне породичног становања, опште стамбене зоне средњих и високих густина и зоне вишепородичног становања високих густина. Унутар општих стамбених зона издвајају се карактеристичне целине са вредним објектима, улицама, блоковима, које представљају посебно вредне делове Новог Сада и део његовог идентитета. Део трајне слике Новог Сада представљају и подручја Лимана, Бистрице и подручје око Булевара ослобођења. Тврђава са подграђем, стари градски центри и линијски центри на правцима најстаријих улица које се сустичу у центар представљају највреднији део наслеђа. Грађевински блок је у генералном плану основна јединица у којој се прате све информације о простору. Спајањем блокова формирају се одговарајуће целине. Блокови се идентификују преко сопственог броја или броја у оквиру одређене месне заједнице. Под појмом ''становање'' подразумевају се сви простори на којима је доминантно учешће станова и стамбених зграда (преко 50% бруто изграђеног простора). Наменом становања обухваћене су јавне службе локалног нивоа опслуживања. Подручја становања добијају статус на основу когу су утврђени режими у генералном плану и то: 1. подручја са завршеним целинама основне или преовлађујуће намене, односно подручја у којима се простор уређује према важећој документацији (Лиман I IV, Детелинара I II, Сремска Каменица, Клиса, Бистрица); 2. подручја перманентне спонтане реконструкције или подручја у која се усмерава изградња и реконструкција (подручја мешовитих зона становања, односно подручја вишепородичног становања средњих густина); 3. подручја у којима су изражене екстремне вредности појединих критеријума (најчешће превелике густине насељености), као и морфолошки хетерогене целине (Булевар III и поједини блокови у граду); 4. подручја на којима је неопходно спровести мере санације (бесправно запоседнути терени); 5. подручја проширења становања (изградња на слободним теренима Мишелука и Великог Рита); 6. угрожена подручја на којима су изграђени стамбени објекти (Шангај, Рибњак). У оквиру породичног становања утврђене су целине: 1. традиционално становање са породичном кућом карактеристичне основе положаја на парцели и грађевинској линији која се поклапа са регулационом (делови Сремске Каменице, Петроварадина и Клисе); 2. новије породично становање у прекинутом низу; 3. становање у прекинутом или непрекинутом низу, које је присутно у мањим целинама породичног становања (делови Авијатичарског насеља и Клисе). На подручју вишепородичног становања великих густина заступљени су: 1. Старије вишепородично становање настало између два светска рата. Делови подручја 12 (Центар), 15 (Стари центар) и 16 (Подбара), најближи Дунаву, односно тадашњој граници изграђеног подручја према прузи и индустријској зони, изграђени су вишепородичним зградама мањих и средњих спратности (П+2 до П+4). Свака зграда је на сопственој парцели. 2. Новије вишепородично становање са целинама формираним схематично постављеним објектима. Делови подручја 7 (Лиман I и II), 11 (Детелинара), 4 (Бистрица и Сателит), 10 и 13 (Станично подручје) изграђених крајем педесетих и почетком шездесетих грађени су тако да су објекти лоцирани на заједничкој парцели, подређени оријентацији и просторној равнотежи. Новије вишепородично становање у полуотвореним или затвореним блоковима је са зградама 20

21 постављеним по блоковској изградњи, дворишта су заједничка а зграде великих или изузетно великих висина. 3. Становање у најновијим деловима центра који се формирају на значајним саобраћајним правцима. У свим целинама на важним правцима (Булевар ослобођења, Булевар цара Лазара, Сомборска пруга, Руменачка улица и други) објекти се граде тако да се њихова функција и обликовање у потпуности подређују положају, те се њиховом висином, правцем пружања и обликовањем формирају линијски центри. Просторне целине са хетерогеним обележјима припадају категорији мешовитог становања, која обухвата више основних облика и њихових варијетета, који често нису у међусобном складу. Подручје 8 око улица Мише Димитријевића и Цара Душана и делови подручја 12 између улица Петра Драпшина и Војвођанских бригада и 10 ''Роткварија'', обухватају старије и новије породично и вишепородично становање са знатним учећшем нестамбених садржаја, и груписани су у правце који стичу обележја пословностамбених (ЖелезничкаЛасла Гала, Цара Душана, Браће Рибникар). У деловима подручја 16 (Подбара), 14 (Салајка), 5 (Јужни Телеп) и 9 (СајамДетелинара) преовлађују приземне зграде изграђене на великим парцелама. То су простори за формирање становања средњих густина које следи карактеристичан начин изградње ограничене спратности Саобраћајна инфраструктура Кроз Град Нови Сад пролазе саобраћајни коридори важни не само за функционисање Града Новог Сада већ и ширег региона, односно Републике Србије па самим тим и Покрајине Војводине што је и дефинисано Просторним планом Републике Србије (Службени лист Града Новог Сада, број 11/2012). Новосадски железнички чвор представља један од значајнијих у Србији, пошто се у њега улива шест железничких пруга из одређених подручја Покрајине. Међу њима најзначајнију улогу има међународна пруга, која град повезује са земљама Европе и Азије. Генералним планом се предвиђа модернизација свих железничких пруга, станичних постројења и пратеће инфраструктуре, чиме би се створили услови за интензивније коришћење овог вида превоза, пре свега у робном транспорту. Најзначајнију улогу у рехабилитацији ће имати железничке пруге за возове великих брзина од Београда преко Новог Сада до Суботице и повезивање са европским системом ''брзих пруга''. Друмски саобраћајни подсистем представља основни потенцијал за даљи развој Града Новог Сада с обзиром на присуство важних саобраћајница: аутопут Е75 (М22) као део међународне саобраћајнице, државни пут I реда М21 Нови СадРумаШабац, затим пут М7 који води ка Зрењанину и даље ка Темишвару, као и велики број регионалних путева (R102, R107, R110, R120) итд.. Систем јавног превоза путника у Граду је аутобуски и веома добро повезује све делове Града. Међутим, стационарни саобраћај представља један од значајнијих комуналних проблема због недовољног броја паркинг места за паркирање и гаражирање путничких аутомобила. У релативно кратком периоду од свега три године ( ) дошло до значајног повећања протока на готово свим раскрсницама у Граду. Jутарњи вршни сат је 8ми сат, тј. од 07:00 до 08:00, а поподневни је 16ти сат, тј. од 15:00 до 16:00 сати, мобилност је 2,65 путовања/дан/становнику. Најпрометнија саобраћајница јесте Булевар ослобођења а најпрометније раскрснице су следеће: Булевар ослобођењафутошка, Булевар ослобођењабулевар краља Петра Првог, Булевар ослобођењабулевар цара Лазара, ТемеринскаПартизанска, Михајла ПупинаЖарка Зрењанина. Нови Сад својим положајем на Дунаву и пловном каналу, где је развијена мрежа пловних путева, има велики потенцијал да постане регионални речни транспортни центар.. 21

22 Водни саобраћај има значајну улогу у робном и туристичком саобраћају, пре свега јер је то најекономичнији вид транспорта за расути терет и робу чије време транспорта није значајно Изворишта, водовод и канализација Постојећи водоводни систем чине изворишта, прерада, магистрални правци и мрежа, пумпне станице и резервоари. Главна карактеристика концепта снабдевања водом на ужем подручју Новог Сада је постављање два независна система: санитарног и технолошког водовода. Теренске прилике и просторни размештај корисника на ужем градском подручју Новог Сада условили су више висинских зона. Целокупна претходно пречишћена количина воде са различитих локалитета изворишта транспортује се у резервоар ''Институт'', одакле се степенасто пребацује у више зоне. Дневно изравнање потрошње воде у оквиру виших зона обавља се из сопствених резервоара. Најбитнија изворишта су ''Штранд'', ''Ратно острво'' и ''Петроварадинска ада'', а сирова вода захваћена на извориштима прерађује се на постројењима за прераду воде, укупног капацитета 1700 l/s. Технолошки процес прераде воде условљен је квалитетом сирове воде и обухвата: филтрацију, аерацију, дезинфекцију, третман озоном и на филтрима од гранулисаног активног угља. Од укупне потрошње воде у индустрији 15% се обезбеђује из система санитарне воде а осталих 85% путем посебног технолошког водовода. Технолошки водовод обухвата све радне зоне на подручју Новог Сада (Просторни план Града Новог Сада, Службени лист Града Новог Сада, број 11/2012). Матични канализациони систем на левој обали подручја Новог Сада и на делу ниских терена у Петроварадину је општи. На осталим деловима и у насељима на територији Града Новог Сада примењен је сепарациони канализациони систем. Атмосферске воде на већој територији Града Новог Сада доводе се путем пумпних станица на главне пумпне станице (ГЦ I и ГЦ II). На овим тачкама пребацују се атмосферске воде у Дунав, а отпадне воде се транспортују преко канала ДТД на локалитет централног постројења за пречишћавање отпадних вода ''Север IV''. Атмосферске воде на десној обали Дунава прихватају фрушкогорски потоци, Дунав и општи канализациони систем у Петроварадину. Канализацијом прихваћене воде се одводе на постројење за пречишћавање отпадних вода ''Роков поток'' Депонија отпада Градска депонија је значајан објекат комуналне инфраструктуре града. Депонија се налази на удаљености од око 6 km северно од центра Новог Сада, у непосредној близини раскрснице аутопута Београд Нови Сад Суботица и магистралног пута Нови Сад Темерин Бечеј. Јужна граница депоније удаљена је oko 170 m од аутопута, односно западна граница око 430 m од Темеринског пута, односно 700 m од најближих стамбених објеката насеља Клисе. На северној страни депонија се граничи са парцелама пољопривредног земљишта, а на југу се налази аутопут Београд Суботица. На јужној страни локације налази се бесправно настало насеље. Лоцирана је у природно благој депресији, на тлу веома високог нивоа подземне воде. У експлоатацији је више од 35 година. Комплекс градске депоније обухвата површину од око 52,4 ha. Просечна висина депонованог отпада је од 5 до 12,0 m (од 74,5 m n v. до 90 m n. v.) (Просторни план Града Новог Сада, Службени лист Града Новог Сада, број 11/2012). До године депонија у Новом Саду је била у функцији као делимично контролисано сметлиште депонијски простор је био неограђен, процедне и површинске воде су неконтролисано отицале у подземље и суседне водотоке, а депонијски гас био је заробљен у телу депоније. С обзиром да су само пар стотина метара удаљени насеље, ауто 22

23 пут и магистрална саобраћајница, године донета је одлука да се цео комплекс депоније санира уз наставак коришћења до коначног попуњавања депонијског простора. Санација постојеће депоније обављена је у току године према "Пројекту санације, рекултивације и затварања сметлишта у Новом Саду". Утицај депоније на квалитет ваздуха. У току истресања отпада из специјалних камиона на под хале могућа је појава прашине, поред транспортне траке. У објекту хале и у кабини за сортирање отпада у току врелих летњих дана долази и до ширења непријатних мириса насталих у процесу труљења који је лети веома убрзан због високих температура. Негативан утицај имају и издувни гасови транспортних возила (камиона) којима се довози отпад, и булдожера којима се отпад усмерава на траку. Непријатни мириси који се ослобађају при манипулисању са комуналним отпадом неизбежна су последица коју је тешко у потпуности елиминисати. Пошто се истовар и обрада отпада врши у хали прашина и непријатни мириси углавном су ограничени на њену унутрашњост. У објекту хале треба користити природну и принудну вентилацију. Довод свежег ваздуха у халу треба остварити преко врата и преко шупљина на фасади. Кабина за мануелно сортирање отпада мора бити климатизована. Обрада отпада, његово балирање и затрпавање балираних коцки на телу депоније инертним материјалом треба да се ради свакодневно како не би настајале веће количине испарења и његово ширење у околину. У циљу спречавања појава великих количина прашине, нарочито лети, саобраћајне површине и сви бетонски платои морају се редовно поливати водом. Разношење прашине која се подиже приликом затрпавања балираног остатка отпада инертним материјалом на телу депоније треба спречити подизањем заштитног зеленог појаса око депоније. Са становишта заштите ваздуха у наредном временском периоду потребно је и рекултивисати поједине сегменте прекривањем површина слојем инертног и хумусног материјала и засадити заштитни вегетациони појас са јужне и западне стране комплекса Енергетска инфраструктурa Нови Сад се снабдева електричном енергијом из јединственог електроенергетског система преко ТС ''Нови Сад III'' 380/220/110 kv. У саставу електроенергетског система налази се и ТЕТО Нови Сад, која је и најзначајнији енергетски објекат на територији града. Снага овог енергетског објекта је 235 MW на његовом прагу. ТЕТО ''Нови Сад'' је повезана директно на 110 kv далеководни систем града и као аутономни извор може снабдевати електричном енергијом град. Градски електроенергетски систем се базира на тростепеној (110/35/10/0,4 kv) и двостепеној (110/20/0,4 kv) трансформацији. На територији Новог Сада у погону је осам трансформаторских станица (ТС) преносног односа 110/35 kv или 110/20 kv, које су надземним водовима (под напоном) 110 kv повезане са чворном ТС ''Нови Сад III'' и са ТЕТО ''Нови Сад'' (Просторни план Града Новог Сада, Службени лист Града Новом Сада, Службени лист Града Новог Сада, број 11/2012).Од укупно осам поменутих седам је лоцирано у граду (две на десној и пет на левој обали Дунава) док се осма ТС налази у Футогу. Трансформаторске станице су међусобно повезане одговарајућим далеководима Снабдевање топлотном енергијом Снабдевање топлотном енергијом се врши из: централизованих система (топлификационог и гасификационог) и индивидуалних ложишта (локално). Делови града и насеља са мањом густином становања и већи део индустије снабдева се топлотном енергијом из гасификационог система, а из топлификационог система делови града са већом густином 23

24 становања и пословни делови града. Незнатан број потрошача користи индивидуална ложишта (Просторни план Града Новог Сада, Службени лист Града Новог Сада, број 11/2012). Топлификациони систем града састоји се од основног топлотног извора ТЕТО ''Нови Сад'' и од четири топлотна извора на левој обали Дунава: ТО ''Исток'', ТО ''Запад'', ТО ''Север'' и ТО ''Југ'' и два топлотна извора на десној обали Дунава: ТО ''Петроварадин'' и ТО ''Мишелук I''. Изградњом повезног вреловода од ТЕТО ''Нови Сад'' до главне разделне станице (ГРС) а касније од ГРС до топлана ''Исток'' и ''Југ'', од система даљинског грејања систем се претворио у топлификациони. Топлане углавном користе природни гас као основни енергент. Само ТО ''Север'' и ТО ''Југ'' делимично, а ТЕТО ''Нови Сад'' алтернативно користе мазут. На даљински систем ЈКП ''Новосадска топлана'' године је било приључено потрошача од тога је око било стамбених а 2500 пословних потрошача. Стамбени потрошачи су чинили 68% конзума док је на пословне потрошаче отпадало 32%. Укупна инсталисана снага топлотних извора је била 433 MW, док је инсталисана снага система 647 MW. Од укупно потребне количине енергије за снабдевање дела града који је прикључен на топлификациони систем око 70% испоручи се из ТЕТО ''Нови Сад''. Град се снабдева гасом из главне мернорегулационе станице (ГМРС) ''Нови Сад'' изграђене у радној зони ''Север IV''. Ова мернорегулациона станица је повезана огранком Ø 12 3/4'' на магистрални гасовод, а са ње полази гасовод средњег притиска за снабдевање града гасом. Од овог гасовода пре преласка канала изведена су два огранка и то први за потребе снабдевања гасом радне зоне ''Римски шанчеви'' и други за снабдевање Клисе. Пред улазак у град гасовод се грана на западни и јужни крак. На јужном огранку гасовода спојене су топлане ''Југ'' и ''Исток'', као и део индустрије у радној зони ''Север III''. На западни крак гасовода повезане су топлане ''Север'' и ''Запад'', потрошачи у радној зони ''Север I'' и ''Север II'', као и делови града са породичним становањем, Салајка и Телеп. Посебни огранци магистралног гасовода су изграђени за подручје Срема димензије Ø 8 5/8'', као и до ТЕТО ''Нови Сад'' димензије Ø 12 3/4''. На гасовод изграђен за подручје Срема од градских потрошача су прикључени радна зона ''Исток'', ТО ''Петроварадин'', ТО ''Мишелук'', као и Сремска Каменица и Петроварадин, путем своје две мернорегулационе станице Телекомуникације Телекомуникациону мрежу на подручју Града чине мрежа фиксне телефоније, мобилне комуникационе мреже, јавне и комерцијалне ТВ мреже, кабловски дистрибутивни систем, Интернет провајдери, као и функционалне и приватне мреже (системи у МУПу, Војсци, ЕПСу, банкама и јавним предузећима итд). На подручју Града по питању комутације извршена је потпуна дигитализација система. Изграђена је ТТ канализација у граду Новом Саду, Каћу, Футогу и Ковиљу, док су у осталим насељима делови мреже изграђени надземно. Системи мобилне телефоније су изграђени у виду центара мобилне телефоније, антенских система и прoводних оптичких каблова. На целокупном подручју Града је доступан сигнал мобилне телефоније постојећих оператера, такође постоје и антенски системи за бежичан пренос података путем интернета, као и системи фиксне телефоније који користе антенске системе за пренос сигнала (Просторни план Града Новог Сада, Службени лист Града Новог Сада, број 11/2012). 24

25 2.3. Релевантни топографски подаци Рељеф Рељеф подручја Града Новог Сада чине две посебне рељефне целине, равничарски део (Бачка) на левој обали Дунава и брдовити део (Срем) смештен на десној обали, на обронцима Фрушке горе. Надморска висина са бачке стране је од 72 до 80 метара, док са сремске стране иде до око 250 метара. Подручје Града одликују две геоморфолошке целине: Фрушка гора хорстовска планина и уравњено дно Панонског басена. Највећи део Новог Сада налази се на фрагменту речне терасе. Рељеф овог геоморфолошког облика чине остаци старих дунавских корита и гредица између њих. Алувијална раван Дунава је различите ширине. Знатно је развијенија на левој страни корита Дунава, док се на десној страни јавља местимично на ограниченом простору. Инундациона раван Дунава са 74 м надморске висине је најнижи геоморфолошки елемент Града. На бачкој страни ова раван представља континуирану зону која целом дужином прати ток Дунава и при том има различите ширине Воде Површинске воде Површинску хидрографску мрежу Града Новог Сада чини река Дунав, фрушкогорски потоци, канал Савино Село Нови Сад из хидросистема Дунав Тиса Дунав (ДТД) и мањи мелиорациони канали, језера и баре. Река Дунав пресеца новосадско подручје својим средњим током делећи га на бачки и сремски део. Просечна ширина водног огледала водотока је око 500 m и у директној је зависности од водостаја. При високим водостајима река је омеђена одбрамбеним насипом, односно високим тереном. Између Бегеча и Новог Сада постоји велики број острва и рукаваца. На крају меандра Дунава код Петроварадинске тврђаве је ушће канала ДТД. Фрушкогорски потоци спадају у бујичне потоке са великим падовима који узрокују ерозију обала и дна. Северна падина Фрушке горе којој припада и део подручја Новог Сада има релативно велику густину мреже потока 9,759 km/km 2. На подручју Града Новог Сада фрушкогорски потоци су: Липарија, Шандоровац, Каменарски, Каменички, Новоселски, Роков и Селиште. Канал Савино Село Нови Сад, као део хидросистема ДТД, повезује седам насељених места, од којих највећи значај има Нови Сад као индустријски и пољопривредни центар Војводине. На km стационаже канала налази се преводница "Нови Сад" која се састоји од коморе дужине 122 m, ширине 12 m, дубине 13 m и узводног и низводног стајалишта. Превођење бродова траје од 30 до 40 минута, зависно од водостаја Дунава. Узводно од преводнице је контролисан режим отицања са просечном ширином водног огледала канала од око 70 m. Низводно је водостај под директним утицајем водостаја Дунава са просечном ширином водног огледала у каналу од око 110 m. Низводно од преводнице Нови Сад изграђена је окретница за бродове. Мелиорациони канали на територији Града Новог Сада су: "Визић", "Сукова бара", "Ветерник", "Телеп", "Сајлово", "Бегеч", "Врбак", "Ратно острво", "Ковиљ", "Дунавац", "Рутавица" и "Јегричка". Мелиорациони одводни системи, поред одводњавања атара, имају задатак да делом прихвате и површинске воде са урбаних површина насеља. Бегечка јама је језеро површине 379 ха. Налази се 18 km западно од Новог Сада у алувијалној равни Дунава, дуж његове леве обале. Каналом Бегеј, који се налази у њеном источном делу, спојена са Дунавом. Максимална ширина јаме износи 400 m, док је просечна 25

26 дубина 4 m. Изузетно је значајно мрестилиште већег броја дунавских риба и репродуктивни центар водоземаца ширег подручја. Ово подручје је од године под заштитом као парк природе. Ковиљскопетроварадински рит налази се низводно од Новог Сада према Сремским Карловцима у непосредној близини Петроварадина и саставни је део пловног подручја реке Дунав. Простире се на површини од 4840 ha. На овом простору очувана су карактеристична својства ритова са острвима, адама, меандрима, рукавцима, барама, мочварама и ритским шумама, ливадама, трстицима и шеварима, са специфичном флором и фауном. Део Ковиљскопетроварадинског рита је, године заштићен као специјални резерват природе, а на његов међународни значај са аспекта заштите природе указује чињеница да је од године ово подручје међународно значајно станиште птица, док је од године на листи влажних станишта од међународног значаја по Рамсарској конвенцији. Подземне воде У алувијалној равни Дунава дубина фреатске издани је 02,5 m, а у алувијалним равнима потока 03 m. На алувијалној тераси њена дубина се креће од 04 m, а на лесној тераси до 8 m, мада може бити и плића. У алувијалној равни режим водостаја фреатске издани у директној је зависности од режима Дунава. На нижим деловима алувијалне равни подземне воде избијају на површину и плаве је. Одређени делови ових површина већим делом године су под водом. Удаљавањем од обала реке слаби утицај водостаја, промене су спорије, стабилност је већа. Угроженост подручја од поплава Најугроженији део подручја Града Новог Сада припада првобитној инундационој површини Дунава, односно, алувијалној равни. То су изразито ниски терени поред Дунава, брањени насипима. На подручју лесне терасе подземним водама су угрожене само природне депресије и ниски терени који се користе као обрадиво земљиште. Одбрана од поплава подручја Града Новог Сада обезбеђује се одбрамбеним насипима на потесу од Челарева до Ковиља. Нови Сад је најугроженије насеље, на анализираном простору, у односу на могућност плављења водама Дунава. Новом Саду прети директна опасност од плављења преко обала Дунава и Канала, и индиректна опасност од узводних продора на потезу од Новог Сада до Челарева Зелене површине Биогеографске каректеристике подручја одговарају пределима панонског обода. У односу на физичкогеографски распоред флоре уочава се бачки предео са комплексима агроеко система, фрушкогорски предео са комплексима шума, фрушкогорско пригорје са културним пејзажом и подунавски предео под ритским шумама и плавним ливадама. Предеони образац равничарског бачког дела атара је визуелно и структурно уједначен (пољопривредно земљиште), док се падине Фрушке горе карактеришу већом еколошком разноврсношћу, уситњенијом гранулацијом пејзажа (воћњаци, виногради) и поставком издужених зелених заштитних појасева. Континуитет зеленила на простору леве обале Дунава није у потпуности спроведен преко коридора и међусобних веза (шире регулације саобраћајница) и клинова који би уводили зеленило са обале Дунава у градско ткиво. У погледу заступљености парковских површина и озелењених скверова, истичу се насеља Кисач, Футог, Будисава и Ковиљ. Заштитно зеленило најзаступљеније је у Кисачу, Степановићеву, Руменки, Ковиљу, Лединцима и Бегечу. Према укупној заступљености 26

27 зеленила, истичу се Будисава, Кисач, Ковиљ и Футог. Мањак вегетације у појединим насељима делимично се компензује приобалним шумама уз Дунав и Канал ДТД (Бегеч, Футог, Ветерник, Ковиљ, Руменка). Табела 2.3. Зелене површине (ha) у Граду Новом Саду по категоријама зелених површина Категорија Нови Сад (бачка страна) Петроварадин Сремска Каменица Укупно по категоријама Паркови, јавни вртови, отворени зелени простор 39,25 3,07 32,84 75,16 Зелени простори у оквиру простора специфичне намене 176,80 54,43 1,44 232,67 Путеви / Зеленило саобраћајница 29,43 0,73 0,95 31,11 Зелене површине у зони становања 1177,21 222,22 255, ,94 Зелене површине културноисторијског значаја 9,55 3,23 0,72 13,5 Зелене површине уз водене токове 324,97 5,90 6,55 337,41 Зелене површине око јавних објеката 341,07 11,82 56,39 409,29 Рубно зеленило 470,22 31,84 42,01 544,07 Укупно по деловима града 2568,51 333,24 396, ,15 Извор података: Студија зелених и рекреативних површина, Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду, Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру, Шуме Шуме су изузетно значајне за стање биолошких, климатских, хидролошких, педолошких и других прилика. Посебан значај се огледа у деловању на стабилизацију земљишта и спречавање ерозије и побољшању квалитета ваздуха. Комплекси постојећих шума ширег новосадског подручја претежно се налазе у приобалном појасу и Дунавским адама. Значајнији комплекси на левој обали Дунава су шуме у катастарским општинама Бегеч, Футог, Нови Сад, Каћ и Ковиљ, а на десној страни евидентирани су комплекс шума између Петроварадина и Сремских Карловаца, као и Сремске Каменице и Беочина. Са становишта квалитета ваздуха најзначајније су заштитне шуме. Заштитне шуме су приградске шуме, имисионе шуме и шумски потези уз аутопут Нови Сад Београд. Имисионе шуме захватају подручја непосредно уз индустријску зону, депонију отпадака и потезе уз канал ДунавТисаДунав. Најзначајније просторе заштитних шума чине подручја намењена паркшумама: Каменичка и Петроварадинска ада, које су у функцији рекреације, спорта и заштите изворишта. Такође постоји заступљеност меких лишћара на просторима Рибарског острва, Лиманског парка, шетне стазе, Бећар штранда, Универзитетског парка. Део заштитних шума рубног предела на североисточном делу Новог Сада обухваћене су тополицима Института за тополарство. Осим заштитне, ове шуме имају научноистраживачку улогу. Заштићена природна добра Природни предели одликују се специфичним карактеристикама, одређеним режимима и проблемима спровођења њихове заштите. Међу овим просторима посебно се истичу природне вредности Националног парка "Фрушка гора" (22460 ha) са најсложенијим типовима шумских и других заједница и природне вредности КовиљскоПетроварадинског рита (4.840 ha 5.895,00) у приобаљу Дунава. Поред ових изузетно вредних природних добара 27

28 заштићене су и следеће просторне целине: Парк института за грудне болести и туберкулозу у Сремској Каменици (35 ha), Дунавски (3 ha), Футошки (8 ha) и Каменички парк (33,55 ha), Ритска шума на острву Мачков Спруд (3,12 ha) и Бегечка јама (379 ha) Минералносировински ресурси На подручју града неметаличне минералне сировине обухватају опекарску глину и грађевинскотехнички камен. На лесној заравни Фрушке горе наслаге иловастог материјала експлоатишу се за производњу цигле и црепа. Експлоатационо подручје циглане Слога из Петроварадина је ограниченог капацитета. Експлоатација и производња опекарских елемената обавља се у Петроварадину. Овај локалитет има задовољавајући техничкотехнолошки ниво експлоатације, али и просторна ограничења Климатске карактеристике и метеоролошки показатељи Град Нови Сад је смештен у средишњем делу АП Војводине и има климу типичну за дати регион. Према географском положају Војводина лежи у области континенталне климе са извесним специфичностима у појединим рејонима који се манифестују као елемент субхумидне и микротермалне, односно мезотермалне климе. С обзиром да је размак између најсеверније и најјужније тачке на територији Војводине 2 о географске ширине, као и да је орографски склоп терена који обухвата без веће или шире изломљености, то се и не јављају изразитије температурне разлике између појединих локалитета и рејона. Поред запажене висинске уједначености терена, Војводина је као део Панонске низије највећим делом окружена планинским масивима, што има знатног утицаја на формирање основних климатских обележја. Већа отвореност војвођанског подручја према северу и западу условљава јаче утицаје ваздушних струјања и временских промена из ових праваца. Ове карактеристике, у основи, уз велика годишња колебања температуре ваздуха, дају већи степен континенталног обележја клими Војводине него што би она по општем географском положају имала. Док се прелазна годишња доба одликују променљивошћу временских стања, лети се померањем суптропског појаса високог притиска према северу, подручје Војводине налази под утицајем тзв. Азорског антициклона са доста стабилним временским приликама и повременим, краћим пљусковитим падавинама локалног карактера. Међутим током зиме временске прилике су под утицајем Атланског океана и Средоземног мора, као и зимског тзв. Сибирског антициклона. У Војводини је заступљена умереноконтинентална клима. Климатске карактеристике Новог Сада су рачунате за 30годишњни период од до године (Михаиловић и сар., 2008)., према подацима из метеоролошких годишњака Републичког хидрометеоролошког завода Србије. Температура ваздуха Средња годишња температура ваздуха у Новом Саду за период година износи 11,4 C. Средње месечне температуре ваздуха за наведени период су приказане у табели 2.4. док је годишњи ход температуре ваздуха графички приказан на слици 2.6. Табела 2.4. Годишњи ход температуре ваздуха у Новом Саду за период година месец јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец t ( C) 0,2 1,6 6,4 11,8 17,3 20,1 21,9 21,6 16,9 11,8 5,9 1,5 28

29 Температура ваздуха ( o C) Важна климатска карактеристика је разлика између летњих и зимских температура ваздуха. Средња јулска температура износи 21,9 C док је средња јануарска температура 0,2 C. Годишња амплитуда температуре ваздуха за дати период, која се рачуна као разлика најтоплијег и најхладнијег месеца, износи 21,7 C Месец Слика 2.6. Годишњи ход температуре ваздуха у Новом Саду за период година Количина падавина Средња годишња количина падавина у Новом Саду за период година износи 647,1 mm. Годишњи режим падавина има претежно карактеристике континенталног типа. Средње месечне суме падавина за наведени период су представљене у табели 2.5. и графички приказане на слици 2.7. Табела 2.5. Средње месечне суме падавина у Новом Саду за период година месец јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец P (mm) 39,1 31,2 42,5 49, ,4 64,3 57,5 53,8 52,7 53,8 48,8 29

30 Количина падавина (mm) Месец Слика 2.7. Средња месечна количина падавина у Новом Саду за период Максимум количине падавина је у јуну (91,4 mm) док је минимум у фебруару (31,2 mm). Највећа количина падавина је присутна у месецима мај, јун и јул, док је најмања количина присутна у месецима јануар, фебруар и март). Ваздушна струјања Режим струјања ваздуха у Новом Саду за период година је приказан помоћу руже ветрова, на слици 2.8. Приказане су средње честине ветра ( ) у осам праваца и средње брзине ветра (m/s). Најчешћи правац из којег се јавља ветар у Новом Саду је западни (209 ) док је други најчешћи правац југоисточни (173 ), при чему из овог правца ветар има највећу брзину (3 m/s), што је типично за кошавско подручје, којем припада и Нови Сад. Учестаност тишине је

31 Тишина N N W 200 N E W E S W S E S Слика 2.8. Ружа ветрова за Нови Сад за период година Средње месечне вредности брзине ветра (v) и честине ветра (f) из осам праваца за период година су приказане у табели 2.6. У зимском периоду године (децембарјануарфебруар) ветар највећег интензитета се јавља из праваца југоистока (SE), док највећу честину има западни ветар (W). Током пролећних месеци (мартаприлмај) највећи интензитет има северозападни ветар (NW) а највећу честину има ветар из правца запада (W). У лето (јунјулавгуст) ветар највећег интензитета дува из правца севера (N) док највећу честину има поново западни ветар (W). Током јесени (септембароктобарновембар) југоисточни ветар (SE) има најјачи интензитет и највећу честину. 31

32 Табела 2.6. Средње месечне вредности брзине ветра (v) и честине ветра (f) из осам праваца у Новом Саду за период година месец јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец правац N v (m/s) 2,9 3 3,6 3,4 3 2,8 2,5 2,5 2,6 2,8 2,8 2,7 f ( ) NE v (m/s) 2,1 2,3 2,4 2,9 2,5 1,7 1,8 1,8 2,2 2,3 2,1 2,2 f ( ) E v (m/s) 2,8 3 3,1 2,8 2,6 2,1 2,1 2,1 2,3 2,7 2,9 3 f ( ) SE v (m/s) 3,2 3,7 3,6 3,3 2,8 2,1 2,1 2,3 2,4 3,2 3,5 3,5 f ( ) S v (m/s) 2,1 2 2,5 2,2 1,9 1,8 1,5 1,6 1,5 2 2,3 1,9 f ( ) SW v (m/s) 2 2,2 2,5 2,1 2 1,7 1,7 1,6 1,7 1,7 2 2 f ( ) W v (m/s) 2,5 2,8 2,7 2,8 2,3 2,2 2,1 2 2,1 2,2 2,5 2,6 f ( ) NW v (m/s) 2,9 3,3 3,6 3,5 2,8 2,7 2,6 2,4 2,7 2,7 3,4 2,7 f ( ) C f ( ) Процена величине загађеног подручја Површина Града Новог Сада износи 699,17 km 2. Уже подручје Града Новог Сада са Петроварадином и Сремском Каменицом заузима површину од 123,98 km². Уже градско подручје је простор интензивног саобраћаја, највише због дневних миграција становништва са сврхом одласка на редован посао, у школу/на факултет и у куповину, с обзиром да се већина институција и објеката налази управо на овом подручју. Због тога је уже градско подручје потенцијално изложено загађењу из мобилних извора. Подручје које је потенцијално изложено загађењу из стационарних извора су области за привредне делатности, као и њихова непосредна близина. У Граду Новом Саду ове области су организоване у седам заокружених просторних целина, представљених радним зонама. Укупна површина намењена пословним садржајима у радном зонама износи 17,6 km Анализа и приказ података о насељености и процена становништва изложеног загађењу Према попису становништва из године Град Нови Сад броји становника са просечном густином насељености од 487,1 становника/km 2. Старосна структура становништва је приказана у табели 2.7. Становништво је груписано у интервале од по пет година. Број становника према узрасту је прилично униформно распоређен до старости од 65 године, након чега су вредности у паду. Из табеле се види да је највише заступљено становништво узраста 3034 године (29 366), док је најмањи број становника узраста 85 и више година (3 186). 32

33 Табела 2.7. Старосна структура становништва у агломерацији Нови Сад, према попису из године Узраст Укупно Узраст Укупно Узраст Укупно и више 3186 Расподела становништва по месним заједницама је прилично хетерогена. Највише становника живи у месним заједницама Бистрица (19229), Футог (18641), Ветерник (17454) и Детелинара (16493), док су месне заједнице са најмањим бројем становника Шангај (1490), Стари Лединци (934) и Пејићеви Салаши (300). Табела 2.8. Укупан број становника по месним заједницама у агломерацији Нови Сад у години Месна заједница Укупно Месна заједница Укупно Адице 7857 Никола Тесла Телеп 6237 Бегеч 3325 Омладински Покрет 8823 Бошко Буха 5952 Острво 4454 Братство Телеп 5949 Пејићеви Салаши 300 Житни Трг Подбара 6808 Будисава 3656 Прва Војвођанска бригада 6228 Вера Павловић 8532 Бистрица Ветерник Раднички 7813 Видовданско Насеље 5835 Руменка 6495 Гаврило Принцип Сава Ковачевић 4697 Лиман Салајка 5373 Детелинара јули Дунав 4673 Слана Бара 6371 Стари Град 3163 Соња Маринковић 5148 Иво Андрић 3208 Степановићево 2021 Југовићево Ченеј 1825 Јужни Телеп 5410 Шангај 1490 Каћ Футог Кисач 5091 Буковац 3936 Клиса 7797 Лединци 1912 Ковиљ 5414 Сремска Каменица Лиман 3623 Стари Лединци 934 Народни Хероји Петроварадин

34 Табела 2.9. Просечан број становника на 1 km 2 по месним заједницама у агломерацији Нови Сад у години Месна заједница Укупно Месна заједница Укупно Адице Никола Тесла Телеп Бегеч 76.5 Омладински Покрет Бошко Буха Острво Братство Телеп Пејићеви Салаши 79.6 Житни Трг Подбара Будисава Прва Војвођанска бригада Вера Павловић Бистрица Ветерник Раднички Видовданско Насеље Руменка Гаврило Принцип Сава Ковачевић Лиман Салајка Детелинара јули Дунав Слана Бара Стари Град Соња Маринковић Иво Андрић Степановићево 42.9 Југовићево Ченеј 22.2 Јужни Телеп Шангај Каћ Футог Кисач Буковац Клиса Лединци Ковиљ 49.8 Сремска Каменица Лиман Стари Лединци 84.3 Народни Хероји Петроварадин Када се подаци о броју и расподели становништва анализирају по зонама добија се да највећи број становника живи у централној градској зони (132826), затим следе приградско подручје (82744), западна зона (72106), па зона ужег сремског подручја (27083) и на крају северна зона (26866). Убедљиво највећу површину има приградско подручје ( km 2 ), док је на територији ужег градског подручја зона са највећом површином зона ужег сремског подручја ( km 2 ), после ње је северна ( km 2 ), потом западна ( km 2 ), док најмању површину има централна зона ( km 2 ). Сходно томе, густина насељености је највећа управо у централној зони ( становника по km 2 ), приближно је два пута мања у западаној зони ( становника по km 2 ), док је знатно мања густина насељености у северној зони (586.8 становника по km 2 ), ужем сремском подручју (480.2 становника по km 2 ) и приградском подручју (146.6становника по km 2 ). 34

35 Табела Укупан број становника, површина и густина насељености по зонама у агломерацији Нови Сад у години Зона Становника Површина (km 2 Густина ) насељености (km 2 ) Центар , ,5 Север , ,8 Запад , ,0 Уже сремско подручје , ,2 Приградско подручје Утицај квалитета ваздуха на здравље људи, према методологији Светске здравствене организације, може да се процени на основу података о годишњој стопи морталитета од респираторних болести становништва (Бијеловић, 2010), при чему се рачунање показатеља обавља према формули: Mrt 1000 (2.1) Pt где је M rt укупан број смрти услед респираторних болести а P t укупан број становника у испитиваној години. Према подацима Републичког завода за статистику, морталитет од респираторних болести за Град Нови Сад у години је износио 199. Употребом наведене формуле долази се до резултата од 0,58 што не представља алармантну вредност. Што се тиче угрожености становништва, гледано према старосној структури, претежно је то становништо старије од 65 година, које је највише подложно респираторним обољењима. 35

36 Слика 2.9. Густина насељености (становника/km 2 ) по месним заједницама према попису из године у ужем подручју Града Новог Сада 36 Слика Густина насељености (становника/km 2 ) по месним заједницама према попису из године у ужем подручју Града Новог Сада

37 2.7. Приказ основних информација о врсти објеката или циљних група који захтевају заштиту у агломерацији На основу расположивих података о концентрацији загађујућих материја на појединим мерним местима у агломерацији Нови Сад у периоду година као и броју становника различитог узраста на датим локалитетима изводи се закључак о потенцијално угроженим подручјима. Процена изложености становништва загађењу може да се врши према методологији Светске здравствене организације (Бијеловић, 2010) по формули: Pi Expy ( Cyi RVy), (2.2) P i при чему се y односи на врсту загађивача, i представља број мерних места, P i број становника на локалитету где се налази мерна станица (једна или више месних заједница), P=Σ P i је укупан број становника изложеног загађењу, C yi средња годишња вредност концентрације загађујуће материје и RV y гранична вредност на годишњем нивоу. У случају сумпордиоскида на мануелним мерним станицама године је забележено прекорачење граничне вредности имисије (ГВИ) у једном случају, на три мерна места: код Института за јавно здравље, код МЗ Сремска Каменица и код МЗ Шангај. Институт за јавно здравље се налази на подручју МЗ 7. јули али и у непосредној близини месних заједница Детелинара, Гаврило Принцип и Никола Тесла Телеп. МЗ 7. јули и МЗ Детелинара су месне заједнице које су у периоду година имале велики пораст броја становника. У МЗ Детелинара број становника из године који је износио 6 544, године је порастао на , а нарочито је изражен пораст броја становника најмлађе старосне структуре (04 године) са 334 из године на у години, што је чини месном заједницом са највећим бројем најмлађе популације. МЗ 7. јули је године имала становника а , док је удео најмлађе популације (04 године) порастао са 349 (2002) на 841 (2011). Због тога би посебно требало обратити пажњу на квалитет ваздуха у овим деловима града. На аутоматској мерној станици Шангај, која се налази у близини НИС Рафинерије Нови Сад, у години максимална дневна вредност је прекорачила ГВИ у једном мерењу. С обзиром да средња годишња вредност за ни на једном мерном месту није прелазила граничну (Уредбе о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух), израз за рачунање изложености становништва загађењу је једнак нули. По питању азотдиоксида мерења показују да су током и године на локалитету Дневник сатне и дневне вредности велики број пута прекорачивале ГВИ, и то дневне вредности 70 пута у а 59 пута у години. У непосредној близини мерног места, на подручју месних заједница Житни трг и Народни хероји, где је према попису из године укупно живело становника, постојао је очигледан ризик за људско здравље а поготово што су подједнако укључене све старосне структуре са значајним уделом младог (до 15 година) и старог становништва (преко 65 година). На локалитетима мануелних мерних станица у наведеном периоду дневне вредности су прекорачивале ГВИ једном код МЗ Соња Маринковић на Кеју жртава рације (2011. године) и једном код вртића '''Маслачак'' на Лиману 3 (2013. године) што не утиче значајно на квалитет ваздуха. Међутим, код МЗ Шангај у години ГВИ су прекорачене 45 пута док су години прекорачене 5 пута, чинећи становништво ове месне заједнице циљном групом која захтева заштиту. Када се подаци из године за ова два мерна места, Дневник (са становника и прекрачењем граничне вредности на годишњем нивоу од 21,7 μg/m 3 ) и Шангај (са 1490 становника и прекорачењем граничне вредности на годишњем нивоу за 9,3 μg/m 3 ) уврсте у формулу добија се укупна изложеност становништва од 21 μg/m 3. 37

38 Концентрација PM10 загађујућих материја на локалитету Дневник и у и години је прекорачила граничне вредности 63 односно 102 пута, редом, при чему је дозвољена граница броја прекорачења 35. Уврштавањем износа прекорачења за годину средње годишње вредности у формулу добија се вредност од 4,5 μg/m 3. Ова чињеница потврђује изложеност становништва загађењу у централном градском подручју. Слика испод показује просторни план зелених и рекреативних површина на подручју Града Новог Сада указујући на врсту објеката која захтевају заштиту с обзиром на изражену физичку активност становништва у овим зонама, која повлачи повећану стопу инхалације ваздуха и самим тим утиче на изложеност становништва потенцијалном загађењу. Слика Зелене и рекреативне површине на територији Града Новог Сада. Извор: Студија зелених и рекреативних површина (Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду, Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру, 2009) 38

39 Период усредњавања ГВИ ( гранична вредност имисије) Не сме да буде прекорачена више од Х пута у календарској години Доња граница оцењивања Горња граница оцењивања 3. ВРСТА И СТЕПЕН ЗАГАЂЕЊА 3.1. Критеријуми за оцењивање квалитета ваздуха У складу са чланом 8. Закона о заштити ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 36/2009) оцењивање квалитета ваздуха врши се за следеће полутанте: сумпор диоксид, азот диоксид и оксиде азота, суспендоване честице (PM 10, PM 2.5 ), оловo, бензен, угљенмонoксид, приземни озон, арсен, кадмијум, никл и бензо(а)пирен. Оцењивање квалитета ваздуха, на основу измерених концентрација загађујућих материја у ваздуху, врши се применом критеријума за оцењивање у складу са Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 11/2010, 75/2010 и 63/2013) приказаним у Табели 3.1. Табела 3.1. Граничне вредности параметара за заштиту здравља људи, по Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 11/2010, 75/2010 и 63/2013) ТВИ, Толерантна вредност имисије (ГВИ+граница толеранције) Загађујућа материја Сумпор диоксид, SO 2 (µg/m 3 ) Азот диоксид, NO 2 (µg/m 3 ) Суспендоване честице, PM 10 (µg/m 3 ) Суспендоване честице, PM 25 (µg/m 3 ) Приземни озон, О 3 (µg/m 3 ) Угљен моноксид, CO (mg/m 3 ) Олово, Pb (µg/m 3 ) Бензен, C 6 H 6 (µg/m 3 ) 1 h x h x Год h x , , , h Год h x Год ,4 44,8 43,2 41, Год ,3 28,5 27,8 27,1 12,5 17,5 8 h max x у години у току 3 године 8 h max ,8 13,6 12,4 11, h Год h 1 1 Год. 0,5 1 0,9 0,8 0,7 0,6 0,5 0,25 0,35 Год ,5 6 5,

40 Захтеви квалитета ваздуха дефинисани за oве пoлутанте, кoји имају пoтврђен штетан утицај на здравље популације, (граничне вредности, границе оцењивања и толеранције, циљне вредности и дугорочни циљеви) ближе су прописани Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 11/2010, 75/2010 и 63/2013). Додатно, прописане су и границе (критични нивои, циљне вредности) за поједине полутанте за заштиту вегетације (сумпор диоксид, азотни оксиди, озон). За наменска мерења појединих полутаната, у зонама и агломерацијама у којима се налазе различити извори емисије полутаната који могу утицати на ниво загађености ваздуха, прописане су максимално дозвољене концентрације (гасовите неорганске, органске и канцерогене материје, укупне суспендоване честице, укупне таложне материје и чађ). Сагласно члану 21. Закона о заштити ваздуха а према нивоу загађености, полазећи од прописаних граничних и толерантних вредности, на основу резултата мерења, утврђују се следеће категорије квалитета ваздуха: 1) прва категорија чист или незнатно загађен ваздух где нису прекорачене граничне вредности нивоа ни за једну загађујућу материју; 2) друга категорија умерено загађен ваздух где су прекорачене граничне вредности нивоа за једну или више загађујућих материја, али нису прекорачене толерантне вредности ни једне загађујуће материје; 3) трећа категорија прекомерно загађен ваздух где су прекорачене толерантне вредности за једну или више загађујућих материја. Ако за неку загађујућу материју није прописана граница толеранције, њена гранична вредност ће се узети као толерантна вредност. Анализа података о имисији и оцена квалитета ваздуха на територији агломерације Нови Сад извршена је на основу мерења загађујућих материја на аутоматским и мануелним мерним станицама које у погледу расположивости података задовољавају минимум дефинисан Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 11/2010, 75/2010 и 63/2013). Анализа података о имисији која је основа за оцену квалитета ваздуха на територији агломерације Нови Сад приказана у поглављу 5 извршена је за период година за следеће загађујуће материје: сумпор диоксид, азот диоксид и оксиде азота, суспендоване честице PM 10, бензен, угљенмонoксид и приземни озон. Поред сврставања квалитета ваздуха у одређену категорију у овом поглављу као и у поглављу 5, приказана је и структурна оцена квалитета ваздуха у агломерацији. Ово је урађено из разлога што је интервал вредности концентрација загађујућих материја од чистог ваздуха до граничне вредности широк па информација да се измерена концентрација полутанта налази испод ГВИ није увек довољно прецизна. За структурну оцену употребљен је Индекс квалитета ваздуха SAQI_11 који је дефинисан у Агенцији за заштиту животне средине (табела 3.2). У ознаци индекса SAQI_11, део ознаке "AQI" представља уобичајену ознаку за индекс квалитета ваздуха, "S" означава националну, српску, верзију, док " SAQI_11" указује на годину када је дефинисан. Индекс квалитета ваздуха SAQI_11 има 5 класа у зависности од вредности концентрација појединих загађујућих материја. Прве две класе покривају опсег до половине ГВИ, трећа од половине ГВИ до укупне вредности, док 40

41 ОДЛИЧАН ДОБАР ПРИХВАТЉИВ ЗАГАЂЕН ЈАКО ЗАГАЂЕН вредности у четвртој и петој класи карактеришу загађен ваздух. За називе класа одабрани су одличан, добар, прихватљив, загађен и јако загађен и дефинисане су на следећи начин: када није детектовано присуство загађујуће материје или када је вредност концентрације загађујуће материје мања од доње границе оцењивања ваздух је чист или ОДЛИЧАН (О), када је вредност концентрације загађујуће материје већа од концентрације која представља доњу границу оцењивања али је мања од концентрације која представља горњу границу оцењивања ваздух је ДОБАР, када је вредност концентрације загађујуће материје већа од концентрације која представља горњу границу оцењивања али није већа од граничне вредности, ГВИ, ваздух је ПРИХВАТЉИВ (П), када је вредност концентрације загађујуће материје већа од ГВИ али није већа од толерантне вредности, ТВИ, ваздух је ЗАГАЂЕН (З), када је вредност концентрације загађујуће материје већа од ТВИ ваздух је ЈАКО ЗАГАЂЕН (ЈЗ) Табела 3.2 Дефиниција Индекса квалитета ваздуха SAQI_11 за период усредњавања 24 сата Загађујућа материја ГВИ (μg/m 3 ) ТВИ (μg/m 3 ) SO ,0 50,175,0 75,1125,0 125,1187,5 >187,5 NO ,5 42,660,0 60,185, >125 PM ,025,0 25,135,0 35,150,0 50,175,0 >75 CO , >10000 О 3 8 h max 120 0,060,0 60,185,0 85,1120,0 120,1180,0 >180,0 Чађ 50 0,025,0 25,135,0 35,150,0 50,175,0 >75, Мрежа мониторинга квалитета ваздуха Систематско праћење квалитета ваздуха на територији Града Новог Сада врши се аутоматским и мануелним мерењима. Аутоматска мерења врше Агенција за заштиту животне средине (две мерне локације) и Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине (једна мерна локација). Мануелна мерења у локалној урбаној мрежи на више мерних локација спроводи Институт за јавно здравље Војводине. У табели 2 приказани су основни подаци о аутоматским (АМС) и мануелним (ММС) мерним станицама за мониторинг квалитета ваздуха на територији града Новог Сада у периоду Табела 2 приказује само станице које у погледу расположивости података загађујућих материја које се на њима мере задовољавају минимум дефинисан Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Службени гласник 41

42 Републике Србије, број 11/2010, 75/2010 и 63/2013). На онову ЕоI 1 (European Commission, 2002) класификације, станице су разврстане по следећем критеријуму: Тип станице: саобраћајна [T], индустријска [I], базна [B] Врста подручја: урбана [U], приградска [SU], рурална [R] Карактеристика подручја: стамбена [R], пословна [C], индустријска [I], пољопривредна [A], природна [N], стамбенопословна [RC], пословноиндустријска [CI], индустријскостамбена [IR], стамбенопословноиндустријска [RCI], пољопривредноприродна [AN] 1 Exchange of Information Одлука о размени информација 42

43 Тип станице Врста подручја Карактеристика подручја Табела 3.3. Аутоматске и мануелне мерне станице за мониторинг квалитета ваздуха на територији Града Новог Сада у периоду Ознака Локација Надморска висина Географске координате Године мерења Загађујуће материје АМС1a Дневник АМС1b СПЕНС 80 АМС2 Лиман 85 АМС3 Шангај 80 ММС1 Угао Гундулићеве и Текелијине улице 12, Нови Сад ММС2 Спортски центар "Сајмиште", Новосадског сајма бб, Нови Сад ММС3 Институт за јавно здравље Војводине, Футошка 121, Нови Сад ММС4 Цивилна заштита, Браће Јовандић 4, Нови Сад ММС5 Лиман 4, Дом здравља, Булевар Цара Лазара, Нови Сад ММС6 "Млинотехна", Пап Павла 1, Нови Сад ММС7 Апотека 1.мај, Јеврејска 40, Нови Сад ММС8 МЗ Соња Маринковић, Кеј жртава рације 4, Нови Сад ММС9 Угао Фрушкогорске и Јиричекове 19, Нови Сад АД Холдинг "Дневник", Булевар ММС10 ослобођења 81, Нови Сад МЗ Сремска Каменица, Трг Краља ММС11 Петра, Сремска Каменица 79 ± 10m 77 ± 10m 77 ± 10m 79 ± 10m 77 ± 10m 83 ± 10m 83 ± 10m 82 ± 10m 81 ± 10m 78 ± 10m 107 ± 10m 45N 15' '' 19E 50' '' 45N 14' '' 19E 50' '' 45 14' '' 45 50' '' 45 16' '' 19 52' '' 45N 15' 51.41" 19Е 50' 45.50" 45N 15' 13.27" 19E 49' 29.10" 45N 14' " 19E 49' " 45N 15' 37.02" 19E 50' 5.54" 45N 14' 25.92" 19E 49' 47.74" 45N 15' 15.10" 19E 50' 30.35" 45N 15' 12.51" 19E 50' 29.42" 45N 15' " 19E 51' " 45N 14' 32.71" 19Е 50' 53.16" 45N 15' 14.40" 19E 50' 13.03" 45N 13' 25.14" 19E 50' 25.55" Т U RC 2010, 2011, 2012, 2013 SO 2, NO 2, PM10, CO, O 3 Т U RC 2013 NO 2, PM10, CO B U R 2010, 2011, 2012, 2013 SO 2, NO 2, CO, O 3 I SU IR 2009, 2011, 2012, 2013 SO 2, бензен T U R 2003, 2004, 2005 SO 2, Чађ T U C SO 2, Чађ T U RC 2006, 2007, 2010, 2011 SO 2, Чађ T U RC SO 2, Чађ T U RC SO 2, Чађ T U RC , SO 2, NO 2, Чађ T U RC 2007, SO 2, NO 2, Чађ T U RC 2011, 2012 SO 2, NO 2, Чађ T U RC 2005 Чађ T U RC 2011, 2012 SO 2, NO 2, Чађ T SU R 2009, 2010 SO 2, Чађ 43

44 ММС12 МЗ Шангај, Школска 6, Нови Сад ММС13 Дом здравља, Јоже Влаховића 5, Петроварадин ММС14 МЗ Клиса, Савска 27, Нови Сад Бистрица робна кућа, Јована Дучића ММС15 бб, Нови Сад Бистрица, основна школа "Прва ММС16 војвођанска бригада", Нови Сад Лиман 3, Вртић "Маслачак", ММС17 Народног фронта 42, Нови Сад Видовданско насеље, Др Јована ММС18 Андријевића 2, Нови Сад Гимназија Светозар Марковић, ММС19 Његошева 22, Нови Сад Основна школа "Иван Гундулић", ММС20 Гундулићева улица, Нови Сад МЗ Сремска Каменица, Марка ММС21 Орешковића бб, Сремска Каменица ММС22 МЗ Каћ, Kраља Петра Првог 2, Каћ ММС23 МЗ Руменка, Војвођанска 19, Руменка ММС24 МЗ Футог, Цара Лазара 42, Футог 75 ± 10m 78 ± 10m 78 ± 10m 79 ± 10m 80 ± 10m 81 ± 10m 74 ± 10m 80 ± 10m 78 ± 10m 80 ± 10m 79 ± 10m 81 ± 10m 81 ± 10m 45N 16' " 19E 52' " 45N 14' " 19E 52' " 45N 17' 58.79" 19E 49' 35.46" 45N 15' 9.14" 19Е 48' 14.25" 45N 15' 15.23" 19E 47' 52.98" 45N 14' 24.60" 19E 50' 4.92" 45N 16' 58.06" 19Е 49' 59.65" 45N 15' 24.92" 19E 50' 33.69" 45N 15' 52.90" 19E 50' 43.75" 45N 13' 14.98"N 19E 50' 53.29"E 45N 17' " 19E 56' 25.92" 45N 17' 43.71" 19E 44' 38.98" 45N 14' 14.32" 19E 42' 21.22" I SU IR SO 2, NO 2, Чађ B U R , SO 2, Чађ B U R , SO 2, Чађ B U R Чађ B U R 2006 Чађ B U R 2011, 2012 SO 2, NO 2, Чађ B U R 2003 Чађ B U RC SO 2, Чађ B U R SO 2, Чађ B SU R 2011 SO 2, Чађ B SU R SO 2, Чађ B SU RC SO 2, Чађ B SU RC 2007 Чађ 44

45 3.3. Опрема и методе које се користе за мониторинг квалитета ваздуха Аутоматске мерне станице У државној мрежи станица за мониторинг квалитета ваздуха (АМС1a, АМС1б, АМС2), која је у надлежности Агенције за заштиту животне средине, методе које се примењују за мерења концентрација сумпор диоксида, азот моноксида и азот диоксида, угљен моноксида и приземног озона су у складу са Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха и дефинисане су као референтне методе. Одређивање масених концентрација суспендованих честица РМ10 вршено је применом две методе референтном гравиметријском методом и аутоматском, еквивалентном методом. Сумпор диоксид Мерење концентрација сумпор диоксида врши се гас анализатором SO2TELEDYNE API Model 100E. Методa мерења коју ови инструменти користе је референтна метода, ултраљубичаста флуоресценција (описана у стандарду SRPS EN 14212). Азот моноксид и азот диоксид Мерење концентрација азот моноксида и азот диоксида врши се гас анализатором NO/NO 2 /NOx TELEDYNE API Model 200A. Метода мерења коју ови инструменти користе је референтна, хемилуминисцентна метода (описана у стандарду SRPS EN 14211). Угљен моноксид Мерење концентрација угљен моноксида врши се гас анализатором CO TELEDYNE API Model 300A. Метода мерења коју ови инструменти користе је референтна, недисперзивна инфрацрвена спектроскопија (описана у стандарду SRPS EN 14626). Приземни озон Мерење концентрација приземног озона врши се гас анализатором O3TELEDYNE API Model 400A. Метода мерења коју ови инструменти користе је референтна, ултраљубичаста фотометрија (описана у стандарду SRPS EN 14625). Суспендоване честице PM 10 Oдређивање масених концентрација суспендованих честица вршено је референтном гравиметријском методом и аутоматским анализаторима нереферентна метода. Референтно одређивање концентрације суспендованих честица PM 10 вршено је гравиметријском методом (описана у стандарду SRPS ЕN 12341). Узорковање је вршено аутоматским секвенцијалним узоркивачем честица TCR TECORA Skypost HV. Континуирано, аутоматско одређивање концентрација PM10 вршило се уређајима GRIMM EDM 180 Aerosol Spectrometer. Метода није референтна али је потврђена њена еквивалентност са ЕN за PM10. Бензен Мерење концентрација бензена врши се инструментима Syntech Spectras GC955 серије 400/600 и 800 сингл/дупли. Метода мерења коју ови инструменти користе је референтна, сa аутоматским узорковањем, пумпом и гасном хроматографијом на лицу места (описана у стандарду SRPS EN ). 45

46 На аутоматској станици АМС3 која је у надлежности Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине мерење се врши употребом следећих метода: Сумпор диоксид Мерење концентрација сумпор диоксида врши се анализатором Scientific Model 450i. Методa мерења коју овај инструмент користи је ултраљубичаста флуоресценција. BTEX (бензен, толуен, етил бензен и ксилени) Мерење концентрација бензена, толуена, етил бензена и ксилена врши се инструментом Airtoxic BTXPID. Методa мерења коју овај инструмент користи је гасна хроматографија, GCPID, која је усклађена са стандардом SRPS EN Мануелне мерне станице Програмом за контролу квалитета ваздуха обухваћене су и станице за мониторинг са којих се резултати добијају коришћењем мануелних метода. Ове методе, иако се Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха не сматрају референтним, могуће је користити уколико се докаже да су резултати добијени на овај начин еквивалентни оним добијеним референтним методама. Табела 3.4 Опрема, методе за узорковање и мерни инструменти за утврђивање концентрације загађујућих материја у ваздуху на мануелним мерним станицама Показатељ квалитета ваздуха чија се концентрација утврђује Чађ (као 24hузорак ваздуха филтерпапир) Сумпордиоксид (као 24hузорак ваздуха испиралица) Опрема за узорковање узорака ваздуха за одређивање концентрације загађујућих материја у ваздуху/ инвентарски број AT 801 1/ 3348, 3360, 3500, 3501, 3502, 3503, 3504, 3505, 4191, 4192, 4193 AT 801/2664, 3293, 3349, 3494, 3495, 3496, 3497, 3498 AT 801 1/ 3348, 3360, 3500, 3501, 3502, 3503, 3504, 3505, 4191, 4192, 4193 AT 801/2664, 3293, 3349, 3494, 3495, 3496, 3497, 3498 Назив методе за узорковање / утврђивање концентрације загађујућих материја у ваздуху ISO 9835:1993 (E) 1. SRPS ISO 4219:1997; 2. SRPS ISO 4221:1997, тачка 1, 2, 3 и 7 / Q3.ХИ.370 Мерни инструмент који се користи за утврђивање концентрације загађујућих материја у ваздуху Рефрактометар Бирета АзотдиоксидNО 2 (као 24 h узорак ваздуха испиралица) АТ , 4195, 4187, 4188 Q3.ХИ.341 Спектрофотометар 46

47 3.4. Листа загађујућих материја на територији агломерације Нови Сад са приказом концентрација забележених у току претходних година Сумпор диоксид Основне карактеристике, порекло и концентрације. Сумпор диоксид припада групи сумпорових оксида. Безбојан је и незапаљив гас, оштрог карактеристичног мириса и киселог укуса. У ваздуху постоји као гас или растворен у воденим капљицама. Преко 90% SO 2 у ваздух долази из антропогених извора. Основни извор SO 2 у ваздуху су сагоревање фосилних горива која садрже сумпор, односно угља и нафте. Садржај сумпора у фосилним горивима варира од 1 до 5 %. Осим у термоелектранама, које су највећи емитери SO 2 у ваздуху, он се ослобађа и при преради сулфидних руда, руда олова, цинка и бакра, производњи сумпорне киселине и папира и у рафинеријама нафте. Сумпор диоксид је такође присутан у издувним гасовима моторних возила, нарочито дизел мотора. У природи извори SO 2 су вулканске ерупције и биолошка разлагања под утицајем анаеробних бактерија. Концентрације SO 2 које се појављују у атмосфери различите су за различита подручја, а највиши нивои су у урбаним и индустријским зонама. Према подацима WHO у периоду година просечна годишња концентрација SO 2 у градовима Азије, Африке, Америке и Европе премашивала је 20 μg/m 3 док је прекорачење граничне вредности од 50 μg/m 3 забележено у око 15% посматраних градова. Просечне годишње концентрације SO 2 у урбаним зонама земаља у развоју износе 4080 μg/m 3, у урбаним зонама Северне Америке и Европе оне износе 1030 μg/m 3, а у чланицама Европске уније (ЕУ) 635 μg/m 3 (WHO, 2006). Утицај на људско здравље и животну средину. Сумпор диоксид се у човеков организам уноси удисањем. Чак и мале концентрације SO 2 могу да смање функцију плућа код астматичара, иритирају слузокожу очију, носа, грла и горњих дисајних путева. Удисањем нижих концентрација SO 2 долази до грчења глатких мишића у бронхиолама, а затим са порастом концентрација, долази до појачаног лучења слузи у горњим путевима органа за дисање, озбиљног запаљења слузокоже ових органа и одвајања површинског слоја епитела. Све ове појаве, које се могу назвати бронхијални грч, појачане су удисањем хладног ваздуха. После дужег излагања повишеним концентрацијама SO 2, органи за дисање се навикну на њега тако да, на пример, радници у производњи сумпорне киселине, не осећају никакве сметње чак ни при концентрацијама које су близу максимално допуштеним, али последице остају. Дугорочнија излагања високим концентрацијама SO 2 изазивају различите респираторне болести и погоршавају постојећа срчана обољења. Сумпор диоксид реагује са другим једињењима из ваздуха градећи при томе ситне сулфатне честице. Једном удахнуте, ове честице остају наталожене у плућима и представљају основни узрочник погоршаног респираторног стања, болести, а у неким случајевима чак и преурањене смрти. Постоје докази да ниске концентрације сумопордиоксида испољавају негативан ефекат на раст и разноврсност биљака и житарица. Уочено је да присуство краткотрајних високих концентрација изазива мање шетне последице од дуготрајног излагања средње високим концентрацијама. Сумпордиоксид и азотни оксиди су главни прекурсори киселих киша, које изазивају ацидификацију тла, језера и река, убрзавају корозију зграда и споменика и смањују видљивост. Мерене концентрације и прекорачења ГВИ. Табела 3.5. показује да годишње ГВИ SO 2 на аутоматским мерним станицама нису премашене. Дневна ГВИ премашена је само једном у зимском периоду године и то индустријској мерној станици АМС3 (Шангај). Четврта вредност у опадајућем низу максималних дневних концентрација већа од 125 μg/m 3 као и двадесетпета у опадајућем низу максималних сатних концентрација већа од 350 μg/m 3 није забележена ни на једној мерној станици што квалитет ваздуха по питању загађења SO 2 сврстава у прву категорију. Индекс квалитет ваздуха SAQI_11 покзује да је квалитет ваздуха у највећем проценту случајева на свим мерним локацијама био одличан. 47

48 Учесталост класа квалитета ваздуха % АМС1 АМС2 АМС3 АМС1 АМС2 АМС3 АМС1 АМС2 АМС3 АМС1 АМС2 АМС3 Табела 3.5. Просечне годишње концентрације SO 2 (μg m 3 ), број дана и сати са прекорачењем ГВИ, максималне дневне и сатне концентрације (μg m 3 ), 4. у опадајућем низу максимална дневна концентрација, 25. у опадајућем низу максимална сатна концентрација (μg m 3 ), учесталост (%) класа квалитета ваздуха SAQI_11 на основу дневних вредности и расположивост података (%) у периоду година на аутоматским мерним станицама Расположивост података % 92,4 0,0 0, ,1 0,0 0,0 94,8 0,0 76,2 96,7 Средња Год. 9,7 11,2 16,8 13,9 13,0 вредност Зима 11,6 12,8 22,7 21,5 18,3 Број сати/дана преко ГВИ Максимална сатна вредност Максимална дневна вредност 4' у низу максималних дневних концентрација 25' у низу максималних сатних концентрација Лето 8,0 9,4 10,9 6,4 7,7 Год. 0/0 0/0 0/0 0/0 0/1 Зима 0/0 0/0 0/0 0/0 0/1 Лето 0/0 0/0 0/0 0/0 0/0 129,0 241,3 255,6 227,3 57,0 63,2 76,7 140,4 71,9 33,3 48,0 91,9 45,8 75, ,5 166,2 119,3 О * 99,0 99,7 99,5 95,7 99,2 Д 0,7 0,3 0,3 2,3 0,6 П 0,3 0 0,3 2 0 З ,3 ЈЗ * Оодличан, Ддобар, Пприхватљив, Ззагађен, ЈЗјако загађен Просечне годишње вредности SO 2 на мануелним мерним станицама нису прекорачиле годишње ГВИ од 50 µg/m 3. На највећем броју станица кретале су се у опсегу концентрација типичних за урбане зоне држава чланица ЕУ. Табела 3.6. показује да су дневне вредности прекорачене на четири мерне станице (три саобраћајне и једна индустријска) и то током четири године, у периоду година и године. Највећи број прекорачења дневних вредности забележен је у централној градској зони на мерној станици ММС6 која се налази у ужем центру града и станици ММС3 која се налази у близини Топлане Запад. 48

49 Класе (%) Средња вредност (µg/m 3 ) Број дана преко ГВИ ММС1 ММС2 ММС3 ММС4 ММС5 ММС6 ММС7 ММС8 ММС10 ММС11 ММС12 ММС13 ММС14 ММС17 ММС19 ММС20 ММС21 ММС22 ММС23 Табела 3.6. Просечне годишње концентрације SO 2 (μg m 3 ), број дана са прекорачењем дневне ГВИ и учесталост класа квалитета ваздуха SAQI_11 на основу дневних вредности (%) на мануелни мерним станицама у периоду година Год ина ,2 1, ,4 3, ,6 3, ,6 09 0,6 0, ,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,2 18,3 1, ,3 15,6 2,2 2,3 2,0 15,5 2,5 2, ,3 14,8 16,8 15,1 14,9 15,9 15,3 17,2 14,4 15, ,0 24,1 25,8 23,8 24,3 23,3 23,6 24, ,7 18,9 19,9 19,1 18,9 19,2 19,3 19, ,7 22,0 22,4 22,3 22,0 О * , , ,4 99,4 99,5 98, ,5 99,5 Д 0,5 0,6 0,5 0,6 0,4 0,8 0,5 9,4 П 0,8 0,1 0,2 0,1 З 0,1 0,6 ЈЗ 0,1 0,1 0,1 0,03 * Оодличан, Ддобар, Пприхватљив, Ззагађен, ЈЗјако загађен 49

50 Слика 3.1. Просечне годишње, зимске и летње концентрације SO 2 и проценат прекорачења дневне ГВИ на мануелним мерним станицма за период година Азот диоксид Основне карактеристике, порекло и концентрације. У Србији се под мерењем и изражавањем масене концентрације NO 2 подразумевају NO x који представљају збир запреминских концентрација NO и NO 2 у ваздуху (Уредба о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, Службени гласник Републике Србије, број 11/2010, 75/2010 и 63/2013). Азот моноксид је гас без боје и мириса, слабо растворљив у води, док је NO 2 гас црвенонаранџастобраон боје са карактеристичним мирисом. Од укупне количине NO x у атмосфери 90% је из природних извора (шумски пожари, денитрификација земљишта, биолошко распадање и животињске излучевине). Основни антропогени извор је сагоревање фосилних горива на високом температурама и то првенствено у моторним возилима, термоелектранама и индустријским парним котловима. Такође настаје и у процесу спаљивања градских и индустријских отпадака и у процесу производње азотне киселине, експлозива и стакла. Концентрација NO x у урбаним срединама варира у току дана и године. У градским срединама високе концентрације су повезане са подручјима са високим интензитетом саобраћаја и стамбеним целинама у којима се домаћинства греју на угаљ. Пре изласка Сунца концентрације су сталне и нешто мало веће од дневног минимума. Са порастом активности становништва и интензитетом кретања моторних возила расте концентрација NO. Под утицајем сунчевог зрачења NO прелази у NO 2 чија се концентрација повећава и расте све до вечерњих сати. У току ноћи концентрација NO опада. Повишене концентрације NО 2 јављају се два пута у току дана, током преподневног и поподневног саобраћајног шпица, и изазване су реакцијом NО са приземним О 3. У току године највећи садржај NO је у току касне јесени и зимских месеци због смањеног интензитета сунчевог зрачења који га конвертује у NO 2. Други разлог повећане концентрације NO x у току јесени и зиме је веће сагоревање фосилних горива (Ђармати, 2007). Просечна годишња концентрација NO x у урбаним деловима света креће се у опсегу од 2090 μg/m 3. У великим градовима Европе по подацима из године кретала се од 14 μg/m 3 на Исланду до 44 μg/m 3 у Француској. Једночасовна мерења у близини веома прометних саобраћајница показују да ниво може да пређе i 940 μg/m 3 (WHO, 2006). Просечна годишња концентрација NO x у градовима Азије креће се у распону од 23 μg/m 3 до 74 μg/m3, у градовима Африке од 25 μg/m3 до 160 μg/m 3, а у Аустралији од 11 μg/m 3 до 28 μg/m 3 (WHO, 2006). 50

51 Утицај на здравље људи и животну средину. Краткотрајно излагање може проузроковати пораст респираторних обољења код деце и млађих особа и поремећај респираторних функција код особа са респираторним обољењима. Дуготрајно излагање повећава осетљивост на респираторне инфекције и може изазвати озбиљна оштећења на плућима. Такође, оксиди азота се могу трансформисати у атмосфери у озон и фине честице чађи што је повезано са озбиљним штетним ефекатима по здравље. Азотни оксиди доприносе стварању киселих киша. Поред тога, овај загађивач може проузроковати и читав низ штетности на еколошки систем, укључујући смањење видљивости и појаву еутрофикације експлозиван раст алги које могу потрошити кисеоник у воденим срединама. Мерене концентрације и прекорачења ГВИ. Аутоматска мерења NO 2 вршена су на две мерне станице у граду, од којих је једна по типу саобраћајна (АМС1), а друга базна (АМС2). Прегледом табеле 3.7. може се видети да је концентрација на саобраћајном типу станице значајно већа од оне на базном типу станице, што говори о великом утицају саобраћаја на концентрације ове загађујуће материје. Просечна годишња ГВИ од 40 μg/m 3 премашена је на саобраћајној станици АМС1 (Дневник) током и године. У истим годинама дневне концентрације NO 2 премашиле су дневну ГВИ и ТВИ и то редом 70 (44) и 59 (49) пута. У табели 3.7. су дате и вредности деветнаесте у опадајућем низу максималних сатних концентрација, јер по Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха не сме у току године бити више од 18 прекорачења сатне ГВИ. Деветнаеста у опадајућем низу сатних концентрација NO 2 већа од сатне ТВИ, заележена је на саобраћајној станици АМС1 такође током и године. На овој станици су измерене и концентрације опасне по здравље људи (преко 400 μg/m 3 током три узастопна сата) и то током октобра и новембра године (17 дана) и године (13 дана). Прекорачење годишње, дневне и сатне ГВИ током и године квалитет ваздуха погледу загађења NO 2 сврстава у трећу категорију. Године загађење ваздуха NO 2 на АМС1 се смањује што показује годишња концентрација испод ГВИ, прекорачење дневне ГВИ свега 2 пута (али не и ТВИ) и прекорачење сатне ГВИ 14 пута. Овакве концентрације сврставају квалтиет ваздуха у другу категорију. Године сатна ГВИ премашена је само једном што ваздух сврстава у прву категорију. Индекс квалитет ваздуха SAQI_11 на базној АМС2 приказан у табели 3.8. показује да је квалитет ваздуха у највећем проценту случајева био одличан, док је на саобраћајној АМС1 усклађен са категоријама у појединим годинама. 51

52 Класе (%) ММС6 ММС7 ММС8 ММС10 ММС12 ММС17 ММС6 ММС7 ММС8 ММС10 ММС12 ММС17 Учесталост класа квалитета ваздуха % АМС1 АМС2 АМС1 АМС2 АМС1 АМС2 АМС1 АМС2 Табела 3.7. Просечне годишње концентрације NO 2 (μg m 3 ), број дана и сати са прекорачењем ГВИ, максималне дневне и сатне концентрације (μg m 3 ), 19. у опадајућем низу максимална сатна концентрација (μg m 3 ), учесталост (%) класа квалитета ваздуха SAQI_11 на основу дневних вредности и расположивост података (%) у периоду година на аутоматским мерним станицама Расположивост података % 97,3 91, ,6 99,3 99,7 99,2 0 Средња вредност Год. 69,2 19,8 61,7 21,3 33,5 20,4 18,8 Зима 91,7 24,3 90,9 26,2 35,6 24,4 23,3 Лето 32,7 14,6 32,7 16,3 31,6 16,3 14,5 Број сати/дана преко ГВИ Год. 767/70 1/0 761/59 1/0 14/2 0/0 1/0 Зима 717/64 1/0 760/59 1/0 3/2 0/0 1/0 Лето 50/6 0/0 1/0 0/0 11/0 0/0 0/0 Максимална сатна вредност 734,6 154,1 748,7 187,8 177,3 135,4 154,3 Максимална дневна вредност 415,5 67,7 360,6 62,3 99,6 64,4 59,3 19' у низу максималних сатних концентрација 626,1 90,7 595,7 90,3 143,6 93,2 79,5 Одличан 41,0 97,0 56,2 95,3 80,8 97,8 98,1 Добар 31,4 2,7 19,5 4,2 13,1 1,4 1,9 Прихватљив 7,9 0,3 8,2 0,5 5,5 0,8 0 Загађен 7,3 0 3,6 0 0,6 0 0 Јако загађен 12,4 0 12, Табела 3.8. Просечне годишње концентрације NO 2 (μg m 3 ), број дана са прекорачењем ГВИ и учесталост класа квалитета ваздуха SAQI_11 на основу дневних вредности (%) на мануелним мерним станицама у периоду година Број дана преко ГВИ Средња вредност Година ,6 13, ,8 8, ,0 6, , , , ,8 7, , ,0 43, ,7 17,5 22,2 16,0 Одличан 96,1 94,4 94,9 93,1 92,7 94,6 Добар 2,0 2,0 4,2 4,4 3,6 2,5 Прихватљив 1,1 1,3 0,8 1,7 1,8 0,6 Загађен 0,4 1,0 0,8 1,1 0,3 Јако загађен 0,4 1,3 0,1 0,7 0,3 52

53 ММС6 ММС7 ММС8 ММС10 ММС12 ММС17 NO2 (μg/m 3 ) Мануелна мерења NO 2 вршена су на шест мерних станица у граду, од којих су четири саобраћајне (ММС6, ММС7, ММС8 и ММС10), једна индустријска (ММС12) и једна базна (ММС17). Просечна годишња ГВИ (али не и ТВИ) прекорачена је само године на индустријској мерној станици ММС12 (Шангај). Дневне ГВИ прекорачене су на свих 6 мерних станица, а највише прекорачења забележено је на мерној станици ММС12 (Шангај) која је смештена у непосредној близини НИС Рафинерије Нови Сад. Од укупно 60 прекорачења на мерној станици ММС12 чак 45 је забележено године. 50 година зима лето ГВ ,8 2,3 0,1 0,8 1,8 0,6 0 Слика 3.2. Просечне годишње, летње и зимске концентрације NO 2 и проценат прекорачења дневне ГВИ на мануелним мерним станицма за период година Суспендоване честице Основне карактеристике, порекло и концентрације. Суспендоване честице представљају мешавину чврстих честица и капљица течности у ваздуху.. Њихови пречници се могу кретати од 0,005 до 500 μm. Када је реч о честицама у Србији, Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 11/2010, 75/2010 и 63/2013) дефинисане су: (а) укупне количине таложних материја (UTM) које обухватају честице пречника већег од 10 μm; (б) укупне суспендоване честице (TSP) које обухватају честице пречника мањег од 100 μm; (в) честице пречника мањег од 10 μm (PM 10 ); (г) честице пречника мањег од 2,5 μm (PM 2.5 ), и (д) чађ масена концентрација суспендованих честица еквивалентна смањењу рефлексије филтер папира услед сакупљања црних честица. Због великог броја извора честице могу садржавати стотине различитих хемијских материја. Ситне честице садрже знатне количине сулфата, амонијума, нитрата, елементарног угљеника и органских једињења. Канцерогена једињења и тешки метали као што су арсен, селен, кадмијум, цинк и олово такође се могу наћи у овим честицама. Веће честице као што су честице земљишта, лебдећи пепео, чађ, полен углавном су састављени од минерала укључујући силицијим, калијум, гвожђе, калцијум и друго (Ђармати, 2007). Честице се могу емитовати из природних и антропогених извора, могу бити директно емитоване у атмосферу, а могу настати и оксидацијом и хемијским реакцијама између гасова. У природне изворе емисије спадају вулканске активности и хемијске реакције у атмосфери. Антропогени извори честица присутних у ваздуху су: сагоревање фосилних горива, индустријски процеси, саобраћај, сагоревање отпада и др. Највећи извори примарних честица су индустријски процеси, саобраћај, термоелектране, спаљивање отпада и 53

54 индивидуална ложишта. Извори PM 2.5 су моторна возила, електране, дрво за огрев у домаћинствима, шумски пожари, сагоревања у пољопривреди и неки индустријски процеси. Извори PM 10 су операције дробљења и брушења, као и прашина коју производи саобраћај моторних возила. Главни извор чађи урбаних средина су неисправне котларнице у којима се не врши потпуно сагоревање горива. Мањи извор честица чађи су возила која као погонско гориво користе нафту. Концентрација честица чађи је променљива током године. Највеће концентрације се региструју у току грејне сезоне. Према подацима WНО (2006), концентрација PM 10 у ваздуху је највећа у Азији. Према WНО (2010) у Европи у години просечна годишња концентрација PM 10 кретала се од 16 μg/m 3 у Финској и Ирској, преко 45 μg/m 3 у Бугарској, Румунији и Србији до 72 μg/m 3 у Турској. Утицај на људско здравље. Честице мање од 10 μm могу проузроковати или повећати број здравствених проблема у вези болести срца и плућа. Ови ефекти се јављају како при краткорочним излагањима (обично од 1 до 24 сата), тако и при дугорочним излагањима. Осетљиве групе на честично загађење су старије особе и деца, као и особе са срчаним или плућним болестима. Установљена је веза између концентрација честица чађи и преране смртности. Такође, сматра се да суспендоване честице могу бити узрок и значајно допринети повећању броја интервенција хитне службе, повећаном броју астматичних напада, смањивању функције плућа и читавом низу других респираторних проблема. Честично загађење може повећати осетљивост на респираторне инфекције и може појачати постојеће респираторне болести као што су астма или хронични бронхитис. Најризичније групе су старије особе, људи са хроничним срчаним и респироторним болестима и деца. Мерене концентрације и прекорачења ГВИ: Аутоматска мерења PM 10 вршена су на једној саобраћајној мерној станици у граду (АМС1). У погледу расположивости података само мерења током и године задовољавају минимум дефинисан Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 11/2010, 75/2010 и 63/2013). Табела 3.9. показује да је годишња ГВИ од 40 μg/m 3 премашена године, док су дневне ГВИ од 50 μg/m 3 премашене и и године. Дневне концентрације PM 10 премашиле су дневну ГВИ и ТВИ и то године 63 (12) и године 102 (42) пута што квалитет ваздуха по питању загађења PM 10 сврстава у трећу категорију. Индекс квалитет ваздуха SAQI_11 показује да је постотак прекорачења дневних вредности на АМС1 био велики и то године 19,1 %, а године 30,4 %. Дневне ГВИ и ТВИ премашиване су и у периоду година, али пошто у том периоду није задовољен услов минималне расположивости података ови подаци нису приказани у табели

55 Учесталос т класа квалитета ваздуха % Табела 3.9. Просечне годишње концентрације РМ10 (μg m 3 ), број дана са прекорачењем дневне ГВИ (50 μg m 3 ), максималне дневне концентрације (μg m 3 ), 36. у опадајућем низу максимална сатна концентрација (μg m 3 ), учесталост (%) класа квалитета ваздуха SAQI_11 на основу дневних вредности и расположивост података (%) у периоду година на аутоматским мерним станицама АМС1 АМС1 АМС1 АМС1 Расположивост података % 90,4 91,3 80,8 85,1 Средња вредност Година 37,0 44,5 Зима 47,7 58,7 Лето 28,5 32,9 Број дана преко ГВИ Година Зима Лето Максимална дневна вредност 113,1 148,4 36' у низу максималних дневних 62,5 78,7 концентрација Одличан 25,8 21,0 Добар 29,4 24,0 Прихватљив 25,8 24,4 Загађен 15,5 18,0 Јако загађен 3,6 12,6 Мануелна мерења чађи вршена су на 23 мерне станице у граду, од којих је 11 саобраћајних (ММС 111), 1 индустријска (ММС12) и 11 базних (ММС 1324). Просечне годишње вредности чађи на мануелним мерним станицама нису прекорачиле годишње ГВИ од 50 µg/m 3 ни на једној мерној станици. Дневне ГВИ прекорачене су на 6 мерних станица, од којих 4 спадају у базни тип станице. Слика 3.3 показује да су на највећем броју мерних станица концентрације чађи веће у току хладног дела године што потврђује велики утицај грејања на концентрације ове загађујуће материје. Индекс квалитет ваздуха SAQI_11 показује да је квалитет ваздуха у највећем проценту случајева био одличан. 55

56 0,1 0,1 0,1 Класе (%) 0,4 0,1 0,6 0, ,6 0,1 0,4 0,3 1,1 0,3 0,3 0,4 0,1 0,1,3 0, ,5 0,4 1,8 0,6 4,1 0,4 0,7 1,5 0,2 0,2 0,6 1,1 0, ,4 97, , ,3 97, ,2 94,8 99,2 99,0 98, , ,7 99,7 99,4 98,6 98,9 100 Средња вредност Број дана преко ГВИ ММС1 ММС2 ММС3 ММС4 ММС5 ММС6 ММС7 ММС8 ММС9 ММС10 ММС11 ММС12 ММС13 ММС14 ММС15 ММС16 ММС17 ММС18 ММС19 ММС20 ММС21 ММС22 ММС23 ММС24 Табела Просечне годишње концентрације чађи (μg m 3 ), број дана са прекорачењем дневне ГВИ и учесталост класа квалитета ваздуха SAQI_11 на основу дневних вредности (%) на мануелним мерним станицама у периоду година Год ина ,5 9,2 5,8 5,6 5,4 6,3 8,9 5,6 6,0 7, ,3 5,2 4,3 6,0 4,4 4,6 7,5 5,6 4, ,9 4,9 4,5 3, , , ,0 6,5 1, ,4 3,5 1,7 2,7 2, ,1 1,8 3,6 1,8 1,9 1,5 3,3 5,6 2, ,9 1,6 3,3 1,6 1,6 3,2 3, ,5 3,6 9,2 3,5 7,5 3,5 5,6 8,2 7, ,2 5,2 3,0 4,4 4,1 5,6 5,8 3,6 7,9 4,4 4, ,1 4,9 6,6 4,3 5,2 4,5 4,2 4, ,8 4,1 4,9 6,5 3,5 О * Д П З ЈЗ *** Оодличан, Ддобар, Пприхватљив, Ззагађен, ЈЗјако загађен 56

57 ММС1 ММС2 ММС3 ММС4 ММС5 ММС6 ММС7 ММС8 ММС9 ММС10 ММС11 ММС12 ММС13 ММС14 ММС15 ММС16 ММС17 ММС18 ММС19 ММС20 ММС21 ММС22 ММС23 ММС24 чађ (μg/m 3 ) година зима лето ГВ 0,5 0,1 0,1 0,6 0,1 0,1 Слика 3.3. Просечне концентрације чађи и проценат прекорачења дневне ГВИ на мануелним мерним станицма за период година Угљен моноксид Основне карактеристике, порекло и концентрације. Угљен моноксид је безбојан гас без мириса и укуса. Настаје процесом непотпуног сагоревања. Око 60% угљен моноксида потиче из антропогених извора. Основни извор СО у ваздуху су моторна возила и индустрјски процеси, најчешће термоелектране и постројења за сагоревање отпада. Концентрације у урбаним срединама највише зависе од густине саобраћаја, временских услова и топографије. Највише концентрације CО обично се јављају током хладних месеци у години када је температурна инверзија чешћа па загађен ваздух остаје заробљен у близини земље испод слоја топлог ваздуха. Зими је и већа емисија изазвана повећањем сагоревања фосилних горива. На улицама великих европских градова, 8часовне концентрације CО просеку су ниже од 20 mg/m 3, са краткотрајним максимумима до 60 mg/m 3. Утицај на здравље људи. Угљенмоноксид доспева у крвоток кроз плућа и смањује пренос кисеоника до органа и ткива у организму. Изложеност ниским концентрацијама CО озбиљна је претња за оне који пате од кардиоваскуларних болести, као што је ангина пекторис. Код изложености већим концентрацијама, CО може бити отрован. Услед изложености CО долази до погоршања вида, смањења радне способности, смањења покретљивости, споријег памћења и тешкоћа у обављању сложенијих послова. Мерене концентрације и прекорачења ГВИ. Табела показује да су дневне концентрације CО на обе мерне станице знатно мање од ТВИ и ГВИ. Концентрација мерена на саобраћајној станици била је већа од концентрације мерене на базној станици. На обе мерне станице концентрације су биле значајно веће зими. Индекс квалитет ваздуха SAQI_11 покзује да је доминантна класа квалитета ваздуха одличан чист ваздух, а само у малом броју случајева на саобраћајној мерној станици АМС1 ваздух је био у класама добар и прихватљив. 57

58 Учесталос т класа квалитета ваздуха % АМС1 АМС2 АМС1 АМС2 АМС1 АМС2 АМС1 АМС2 Табела Просечне годишње концентрације СО (mg m 3 ), број дана са прекорачењем 8 часовне максималне ГВИ (10 mg m 3 ), максималне годишње 8часовне концентрације (mg m 3 ), учесталост (%) класа квалитета ваздуха SAQI_11 на основу дневних вредности и расположивост података (%) у периоду година на аутоматским мерним станицама Расположивост података % 93,9 92,0 100,0 99,6 99,5 96,1 96,7 85,9 Средња годишња Год. 0,69 0,61 0,79 0,45 0,57 0,33 0,79 максимална 8h вредност Зима 0,89 0,81 1,20 0,65 0,83 0,49 0,99 Лето 0,47 0,38 0,38 0,25 0,31 0,18 0,58 Број дана преко ГВИ Год Максимална годишња 8h вредност 4,7 3,0 4,4 2,3 4,0 2,3 4,1 Одличан 98,2 99,1 94,5 100,0 99,2 100,0 98,3 Добар 1,2 0,9 3, ,1 Прихватљив 0,6 0 2,2 0 0,8 0 0,6 Загађен Јако загађен Приземни озон Основне карактеристике, порекло и концентрације. Приземни или тропосферски 3 O налази се на висинама на којима живи човек и основни је састојак фотохемијског смога који настаје при стабилним метеоролошким условима у летњој половини године у веома загађеним срединама. Назива се и лош O 3. Чини око 10% од укупне количине O 3. Озон се не емитује директно у ваздух, већ се образује у реакцијама испарљивих органских једињења (VOC) и азотних оксида (NО x ), уз присуство топлоте и сунчеве светлости. VOC се емитују од стране различитих извора, укључујући моторна возила, хемијска постројења, рафинерије и друга постројења. NО x емитују моторна возила, термоелектране и други извори код којих је присутно сагоревање. Озон може да се транспортује у подручја која су стотинама километара удаљена од извора загађења. Концентрације приземног O 3 имају изразит дневни и годишњи ход. Правилан дневни ход је последица правилног хода сунчевог зрачења и интензитета градског саобраћаја. Најниже концентрације су око 7 сати ујутро, након изласка Сунца, а највише у послеподневним часовима, што је лети узроковано фотохемијским реакцијама. На годишњем нивоу максималне вредности су током лета (априлсептембар) што је условљено повећањем интензитета и трајања сунчевог зрачења, док су зими концентрације знатно ниже (Тривић, 2008). Концентрације приземног O 3 мере се у кратким интервалима (18 сати) у време обданице. Иако се мери на више од 1000 локација у Европи, генерално је број мерних места мали. Анализа тренда у периоду година показује да је просечан број мерних места у којима концентрација прелази 180 μg/m 3 био већи године него у свим претходним годинама, а да у неким медитеранским местима концентрације једночасовног приземног O 3 прелазе и 300 μg/m 3 (WHO, 2006). Утицај на здравље људи. Излагање озону повезано је са појавом респираторних проблема и астме као и омањеним имунитетом организма на инфекције. Поновљене дуготрајне изложености високим концентрацијама озона могу довести до озбиљног смањења функције плућа, запаљења плућне марамице, чешћих и тежих респираторних тегоба. Озон је посебно опасан за децу, старије особе и особе са хроничним болестима плућа и срца. Деца су 58

59 Учесталос т класа квалитета ваздуха % АМС1 АМС2 АМС1 АМС2 АМС1 АМС2 АМС1 АМС2 посебно угрожена јер им се плућа тек развијају. Они дишу брже и дубље него одрасли, тако да већа доза загађујућих материја доспева у њихова плућа. Такође, деца проводе знатно више времена у природи, посебно лети када су и највиши нивои озона. Мерене концентрације и прекорачења циљне вредности. Аутоматска мерења приземног озона вршена су на две мерне станице у граду, саобраћајној (АМС1) и базној (АМС2), али не истовремено. Летње концентрације су на обе станице знатно више од зимских што је условљено повећањем интензитета и трајања сунчевог зрачења. Годишња циљна вредност од 120 није премашена. Двадесетшеста у опадајућем низу максималних сатних концентрација већа од 120 μg/m 3 забележена је године на базној мерној станици АМС2 када је забележено чак 56 прекорачења циљне вредности. Утицај приземног озона на стање квалитета ваздуха године био је изразит и сврстао га је у трећу категорију, док је у осталим мерним годинама он био мањи па је ваздух сврстан у прву категорију. Индекс квалитет ваздуха SAQI_11 показује да је најбоља класа квалитета ваздуха одличан ваздух била доминантна током и године, док је током и године у највећем броју случајева био у класи прихватљив. Табела Средње годишње вредности максималних 8сатних концентрација приземног озона (μg m 3 ), број дана са прекорачењем 8сатних концентрација вредности од 120 μg m 3, максималне годишње 8сатне концентрације приземног озона (μg m 3 ), 26. у опадајућем низу максимална 8сатна концентрација приземног озона, учесталост (%) класа квалитета ваздуха SAQI_11 на основу 8сатних концентрација и расположивост података у периоду година на аутоматским мерним станицама Расположивост података % 96,1/ 99,9/ 99,9/ 93,2/ Лето/зима 90,3 99,9 58,5 76,9 Средња годишња Год. 42,3 66,5 77,8 максимална 8h вредност Зима 28,8 43,1 54,9 Лето 50,1 89,7 105,3 96,8 Број дана са Год концентрацијама > 120 Зима μg m 3 Лето Максимална годишња 8h вредност 117,7 164,3 164,3 163,1 26' у низу максималних сатних концентрација 73,8 116,0 131,3 119,0 Одличан 79,1 43,8 24,9 30,7 Добар 17,1 23,8 19,7 28,1 Прихватљив 3,8 26,6 36,0 33,3 Загађен 0 5,8 19,4 7,8 Јако загађен Бензен Основне карактеристике, порекло и концентрације. Бензен је бистра, безбојна, запаљива течност карактериситчног мириса. Слабо је расторљив у води, лако испарава и веома је запаљив. Употребљава се за производњу хемијских супстанци, као што су боје, детерџенти, премази, пластика, влакна, пестициди, лепила, мазива, средства за суво чишћење и неке врсте гума. Такође је саставни део бензина. Пораст нивоа бензена у ваздуху може бити последица емисија из процеса сагоревања угља и нафте, складишта отпадног бензена, 59

60 АМС3 АМC3 АМС3 АМС3 АМС3 издувних гасова из моторних возила и испарења из резервоара на бензинским пумпама. Дувански дим је још један извор бензена у ваздуху, нарочито у затвореном простору. Бензен доспева у воду и тло путем испуштања отпадног материјала из индустрије и цурења бензина из подземних резервоара. Бензен се такође ослобађа природно из вулкана и шумских пожара, али су те количине безначајне у односу на оне које се емитују као последица активности човека. Утицај на здравље људи. Краткотрајно излагање (510 минута) високим концентрацијама бензена у ваздуху ( ppm) може довести до смртног исхода. Нижи нивои концентрација ( ppm) могу изазвати поспаност, вртоглавицу, убрзани пулс, главобољу, дрхтање, конфузију и губитак свести. У већини случајева, дејство ових штетних ефеката на људе престаје када се уклоне са места изложености и када се изложе свежем ваздуху. Код људи који удишу бензен током дужег временског периода може доћи до оштећења ткива које формира крвна зрнца, посебно коштане сржи. Ови ефекти могу пореметити процес стварања крви у организму и довести до смањења броја црвених крвних зрнаца, што може изазвати анемију. Смањење садржаја осталих саставних компонената крви може изазвати појаву хемофилије. Дуготрајно излагање бензену може изазвати леукемију. Излагање бензену повезано је са појавом одређеног типа леукемије, тзв. акутна мијелоидна леукемија. Међународна агенција за истраживање канцера и ЕПА утврдиле су да је бензен канцероген за људе. Мерене концентрације и прекорачења ГВИ. Аутоматска мерења бензена вршена на индустријској станици у насељу Шангај показују да у току две године када је расположивост података била одговарајућа није дошло до прекорачења годишње ГВИ од 5 μg m 3 што квалитет ваздуха по питању загађења овом загађујућом материјом сврстава у прву категорију (Табела 3.13.). Табела Средње годишње и макималне сатне концентрације бензена (μg m 3 ) у периоду година на аутоматским мерним станицама Расположивост података % 93,9 0,0 78,4 100,0 69,9 Средња годишња вредност Год. 1,49 0,11 Зима 1,29 0,15 Лето 1,69 0,07 Максимална сатна вредност 81,79 17,51 60

61 4. ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА 4.1.Извори емисије у агломерацији одговорних за загађење Стационарни извори Испитивање емисије загађујућих материја из стационарних извора у агломерацији Нови Сад обухвата одређивање масених концентрација и масених протока следећих материја: оксида сумпора изражених као SО x /SО 2, оксида азота изражених као NО x /NО 2 и укупних прашкастих материја. Стационарни извори емисије загађујућих материја у агломерацији Нови Сад су: 1. ЈКП Новосадска топлана, 2. TермоелектранаТоплана Нови Сад, 3. АД ИМЛЕК Београд, огранак новосадска млекара, 4. Месна индустрија Неопланта, 5. Месна индустрија Матијевић ДОО, 6. Нафтна индустрија Србије Рафинерија Нови Сад. ЈКП Новосадска топлана ЈКП Новосадска топлана је јавно предузеће за производњу и дистрибуцију топлотне енергије за грејање и припрему топле потрошне воде. Укупан број потрошача је преко од чега су 72,84 % стамбени, а 27,16 % пословни потрошачи. Грејно подручје обухвата Нови Сад, Петроварадин и Сремске Карловце, а цео систем је подељен на ТО Исток (координате: 45ᵒ N i 19ᵒ E), ТО Запад (координате: 45ᵒ N i 19ᵒ E), ТО Југ (координате: 45ᵒ N i 19ᵒ E), ТО Север (координате: 45ᵒ N i 19ᵒ E), ТО Петроварадин (координате: 45ᵒ N i 19ᵒ E) и ТО Дудара (координате: 45ᵒ N i 19ᵒ E). Основни енергент је природни гас а број подстаница TермоелектранаТоплана Нови Сад ТЕТО Нови Сад је јавно предузеће за производњу електричне енергије за потребе електроенергетског система Србије, топлотну енергију за потребе градских топлана у Новом Саду и технолошку пару за потребе индустрије. Послује као огранак јавног предузећа Електропривреда Србије. Инсталирани капацитет годишње производње електричне енергије износи око MWh. ТЕТО Нови Сад обезбеђује топлотну енергију за градски систем грејања Новог Сада, са којим је повезана магистралним вреловодом дужине 3,2 km и пречником 900 mm. Стамбени потрошачи чине 68% конзума ТЕТО Нови Сад док је на пословне потрошаче отпадало 32%. Као гориво користи се природни гас или мазут. Технички капацитети: два котла по 420 t/h, 560 C, 13,77 Mpa; један котао од 500 t/h, 560 C, 13,77 Mpa; Турбина PT 135/ (номинална електрична снага 135 MW, топлотна снага за грејање 128 MWt, технолошка пара 320 t/h) и Турбина Т 110/ (номинална електрична снага 110 MW, номинална електрична снага 110 MW). Координате извора су: 45ᵒ16 23 N i 19ᵒ53 59 E. 61

62 АД Имлек Београд, огранак новосадска млекара Акционарско друштво ИМЛЕК је регионална компанија за откуп млека и производњу различитих млечних производа. Од године новосадски огранак је престао са производном делатношћу тако да подаци о емисијама загађујућих материја постоје за период година и неће ове бити приказани јер немају значаја за евентуалне будуће мере за смањење емисије. Месна индустрија Неопланта Индустрија меса Неопланта је акционарско друштво у већинском власништву Nelt Co. Основна делатност је узгој стоке, прерада и производња месних прерађевина. Главни извори загађујућих материја су котларнице на локацији фабрике. Постројење котларнице садржи три парна котла смештена у две одвојене зграде које се налазе једна уз другу у северозападном делу комплекса. Новија зграда садржи један парни котао који као гориво користи мазут, док старија зграда садржи два парна котла који као гориво користе природни гас. Према класификацији из Сл. гл. РС бр. 71/2010 и 6/2011 испр., Котао бр. 1 и Котао бр. 2 спадају у мала постројења за сагоревање (<10MW) која користе природни гас, док је Котао бр 3, средње постројење за сагоревање (>10MW), које користи природни гас. Координате извора су: 45ᵒ17 27 N i 19ᵒ47 22 E, непосредно уз канал ДТД. Месна индустрија Матијевић ДОО Индустрија меса Матијевић је приватна компанија чија основна делатност је производња и промет меса и месних прерађевина. Основни извори загађујућих материја су три котла за сагоревање мале снаге на гасовито гориво у процесу топлог и хладног димљења. Котлови су распоређени у два објекта котларнице. У новој котларници инсталирана су два идентична котла на гасовито гориво док се објекат мање котларнице налази у оквиру сточног депоа. Координате извора су: 45ᵒ N i 19ᵒ E, у крајњем западном делу града. Нафтна индустрија Србије Рафинерија Нови Сад НИС Рафинерија Нови Сад је део акционарског друштва Нафтна индустрија Србије које је у већинском власништву компаније Gasprom neft. Основна делатност је прерада сирове нафте и производња нафтних деривата. Основни извор загађујућих материја је котларница за производњу технолошке паре која се користи као помоћни флуид у току прераде нафте, за грејање објеката, резервоара и као пратеће грејање. У котларници се налазе два котла снаге 49,45MW. Мерења су вршена на следећим мерним местима: М1: Заједнички димњак пећи ХФ101 и ХФ201 /Атмосферска и Вакуум дестилација (АТ100 и ВУ200) М2: Димњак пећи Ф50201 / Хидрофинишинг (ХФ400) М3: Димњак пећи Ф51201 / Производња водоника (ХФХ400) М4: Заједнички димњак котлова 2284/75 и 2809/78 / Котларница М5: Емитер процесне пећи ХФ901 / Битуменско постројење Координате извора су: 45ᵒ N i 19ᵒ E, у северосевероисточном делу града у индустријској зони Север 4, са чије јужне стране је канал ДТД. 62

63 4.1.2 Дифузни извори Загревање објеката на територији агломерације Нови Сад одвија се: даљински, индивидуално, преко блокова котларница и индивидуално, преко индивидуалних ложишта. Процена емисије загађујућих материја у току грејне сезоне отежана је због непознавања тачних карактеристика и типа фосилних горива (чврста и/или течна) која се користе у индивидуалним ложиштима. Укупан број становника по месним заједницама у агломерацији Нови Сад дат је у табели 2.8 потпоглавље 2.6. Укупан број домаћинстава у агломерацији Нови Сад износи Према Попису из године, број домаћинстава која се греју даљинским путем износи 70230, док новији подаци из ЈКП Новосадска топлана показују да се број повећао на 78247, у току четири године (Републички завод за статистику, 2011). У индивидуалним блоковима котларница на гас се греје приближно 23% домаћинства, док 17% настањених станова поседује етажно грејање, а 17% станова је без прикључака на даљинско или етажно грејање (Слика 4.1.). Пораст броја становника у рубним деловима агломерације говори о порасту индивидуалних ложишта чију емисију је, без адекватног мерења, немогуће проценити. Слика 4.1. Настањени станови према врсти грејања по Попису из године у Агломерацији Нови Сад (Републички завод за статистику, 2011) 63

64 Табела 4.1. Настањени станови према врсти грејања и енергената који се користе за грејање стана према Попису из године (Републички завод за статистику, 2011). Настањени станови са централним грејањем за чије се грејање користи угаљ дрво мазут и уље за ложење плинско / гасно гориво електрична енергија друга врста енергије Настањени станови са етажним грејањем за чије се грејање користи угаљ дрво мазут и уље за ложење плинско / гасно гориво електрична енергија друга врста енергије Настањени станови без инсталација централног и етажног грејања за чије се грејање користи угаљ дрво мазут и уље за ложење плинско / гасно гориво електрична енергија друга врста енергије

65 4.1.3 Мобилни извори загађујућих материја Основи мобилни извори загађења у агломерацији Нови Сад су: 1. Јавно градско саобраћајно предузеће Нови Сад 2. Укупни саобраћај Јавно градско предузеће Нови Сад Јавно градско саобраћајно предузеће Нови Сад је носилац функције јавног превоза у Новом Саду. Основне делатности су: (а) обављање градског, приградског и међумесног превоза путника аутобусима на одређеним релацијама и (б) пружање услуга путницима и превозницима на Међумесној аутобуској станици у Новом Саду. У години возилима предузећа је превезено око путника у градском приградском и међумесном саобраћају, што је мање за 6% у односу на остварење за годину. У години се планира да максимално дневно на раду буде 210 возила, док предузеће располаже са око 270 возила. Максимални број возила на раду радним даном сачињавали би 142 соло и 68 зглобних возила. Према подацима за годину, просечна дневна пређена километража је km за возила са погоном на Еуро Дизел, km (Дизел Д2) и km (компримовани природни гас КПГ). Као што се може видети аутобуски превоз је основни сервис мобилности грађана унутар агломерације Нови Сад и самим тим представља један од основних извора загађења. Преко 93% укупне потрошње аутобуса је базирано на конвенционалном погону (Еуро Дизел и Дизел Д2) (Слике 4.3. и 4.4.) чији су главни штетни састојци емисије: угљен моноксид (CO), угљен диоксид (CO 2 ), азотни оксиди (NO X ), угљоводоници (C X H Y ), сумпордиоксид (SО 2 ) и микро честице (PM 10 ). Слика 4.2. Број аутобуса јавног градског предузећа Нови Сад по годинама. Табела 4.2. Број возила Јавног градског саобраћајног предузећа Нови Сад. еуро дизел д2 дизел КПГ укупно возила

66 Слика 4.3. Структура аутобуса ЈГСП Нови Сад према типу горива, за годину. Слика 4.4. Укупна потрошња горива аутобуса ЈГСП Нови Сад у току године Укупни саобраћај Карактеристике саобраћаја Нови Сад је лоциран на раскршћу eвропских путева. Кроз агломерацију Нови Сад пролази железничка пруга БечБудимпештаБеоград који се наставља према Азији, аутопут који спаја Северну и Централну Европу са Балканским земљама и Азијом (Е75). Поред железничког и друмског саобраћаја, за Нови Сад је је значајан и водни саобраћај с обзиром на то да је град преко реке Дунав повезан са средњоевропским метрополама. Нови Сад је један од ретких градова чији развој је у великој мери заснован на просторном планирању. Саобраћајна инфраструктура је развијана према анализама саобраћаја, студијама 66

67 изводљивости, систематског праћења и усмеравања развоја саобраћаја у складу са захтевима грађана и заштите животне средине. На подручју агломерације Нови Сад постоји мрежа државних магистралних путева, локалних путева и мрежа градских и приградских улица на којима доминирају путнички аутомобили (око 80%) у односу на аутобусе и теретна возила (око 20%). Слика 4.5. Саобраћајни систем агломерације Нови Сад. (Извор: Студија заштите животне средине на подручју града Новог Сада, ЈП Урбанизам, Завод за урбанизам, 2009) 67

68 Укупан број регистрованих возила у општини Нови Сад у периоду године значајно је порастао. Тренд пораста броја возила уочљив је и по категоријама возила. Број путничких возила повећао се за 12%, број аутобуса (приватних и јавних превозника) за 11,5%, а број теретних возила за 15,5% (Слика 4.6.). Пораст броја возила прати и пораст концентрације гасова карактеристичних за интензивирање саобраћаја са конвенционалним погонским горивом. Слика 4.6. Број регистрованих возила у на територији општине Нови Сад (полицијска управа НС). Степен моторизације, која представља број регистрованих возила на 1000 становника, у периоду од до године у Србији порастао је са 143 на 209 путничких аутомобила на 1000 становнка (Папић и сар., 2010). У агломерацији Нови Сад степен моторизације путничким возилима се променио са 255 на 282 у периоду од до године (Слика 4.7). Европски просек за годину износи 479 путничких возила на 1000 становника (ако се искључи Турска у којој је моторизација значајно нижа од осталих земаља ЕУ) (CEA Statistics N 38, 2010). Србија и Нови Сад налазе се испод европског просека моторизације. Међутим, иако је моторизација нижа од ЕУ просека просечна старост возила је значајно већа. Моторизација од 209 путничких аутомобила на 1000 становника може се сматрати значајним фактором урбаног загађења ваздуха с обзиром на то да је у градовима моторизација повећана што показује и новосадски просек. 68

69 Слика 4.7. Степен моторизације у општини Нови Сад. Према евиденцији Полицијске управе града Новог Сада о броју регистрованих возила и њиховог погонског горива евидентно је смањење броја аутобуса са дизел Д2 погонским горивом и пораст броја возила која троше еуродизел (Слика 4.8.). Дизел Д2 и бензин БМБ 95, који нису били усклађени са стандардом горива Еуро 5, престали су да се дистрибуирају у лето године. Возила која су трошила Д2 и бензин БМБ 95 погонско гориво снабдевана су заменским горивима. У прилог смањења стопе загађења иде и чињеница да се извршила модернизација возног парка градског саобраћајног предузећа и куповина нових аутобуса на гас. Слика 4.8. Број регистрованих аутобуса (приватни и јавни сектор) на територији Новог Сада распоређени према погонском гориву (Б98 бензин 98, БГ бензингас, ББ безоловни бензин, Д2 дизел, ЕВДГ евродизелгас, ЕВД евродизел, М мешавина, БГМ бензингасметан, КПГ компримовани природни гас, ТНГ течни нафтни гас). 69

70 Слика 4.9. Број регистрованих путничких возила на територији Новог Сада распоређени према погонском гориву (Б86 бензин 86, Б98 бензин 98, БГ бензингас, БЕЕ бензин ел. енергија, ББ безоловни бензин, Д2 дизел, ЕЕ ел. енергија, ЕВДГ евродизелгас, ЕВД евродизел, М мешавина, БГМ бензингасметан, НП без погонског горива). Слика Број регистрованих теретних возила на територији Новог Сада распоређени према погонском гориву (Б86 бензин 86, Б98 бензин 98, БГ бензингас, ББ безоловни бензин, Д2 дизел, ЕЕ ел. енергија, ЕВДГ евродизелгас, ЕВД евродизел, М мешавина, БГМ бензингасметан, НП без погонског горива). Оптерећеност раскрсница Најоптерећеније раскрснице у агломерацији Нови Сад су: раскрсница Булевара Ослобођења и Булевара Цара Лазара, раскрсница Булевара Ослобођења и Футошке улице, раскрсница Партизанске улице и Сентандрејског пута и раскрсница Темеринске улице и Партизанске улице. Вредности протока у јутарњем, подневном и поподневном вршном часу на осталим раскрсницама које су везане за путне правце Булевара Ослобођења и Партизанске улице такође су веома високе (Слика 4.11.). 70

71 Слика Вредности протока у подневном вршном сату на значајним раскрсницама у Новом Саду (Извор: Саобраћајна студија Града Новог Сада са динамиком уређења саобраћаја Нострам, Књига: основна, ЈП Урбанизам, Завод за урбанизам, 2009) Укупне емисије загађујућих материја у ваздух од емитера на територији агломерације Нови Сад Укупна емисија стационарних извора у агломерацији Нови Сад ЈКП Новосадска топлана Приказани подаци односе се на збирне вредности емисије из свих огранака ЈКП Новосадска топлана, што обухвата ТО Исток, ТО Запад, ТО Север, ТО Југ, ТО Петроварадин. Део система је и ТО Дудара, за коју подаци нису приказани јер не припада агломерацији Нови Сад. Као што је показано на слици емисија NОx/NО 2 је након године делимично смањена. Ако би поредили просечну годишњу емисију NОx/NО 2 током 5 71

72 година пре 2008, када је извршена модернизација котлова, са следећих 5 година ( ) смањење износи 23%. Сличне велике флуктуације забележене су и у емисијама прашкастих материја (слика 4.13.) и SOx/SO 2 (слика 4.14.). Међутим, у сва три случаја (NOx/NO 2, SOx/SO 2, прашкасте материје) значајан пад емисије је регистрован године након чега се одржава на релативно ниском нивоу. У случају прашкастих материја, просечна годишња емисија у периоду година је 86,7% мања него у претходном четворогоришњем интервалу ( ), док је код SOx/SO 2, за исти интервал регистрована емисија износила 0,00 тона годишње. Код NOx/NO 2 емисија је смањена за 23% у петогодишњем интервалу ( ) у односу на претходни петогодишњи интервал. Појединачни порасти емисије SOx/SO 2 који се јављају пре тога поклапају се са годинама када је у топлани коришћен и мазут као додатно гориво уз природни гас. С обзиром на то да не постоје подаци о типу мазута који је коришћен, на основу расположивих података можемо претпоставити да то није био мазут са врло ниским садржајем сумпора (до 1%). Слика Количина емисије NOx/NO 2 у тонама по години укупно за све огранке ЈКП Новосадска топлана, по годинама. Слика Количина емисије прашкастих материја у тонама на годишњем нивоу укупно за све огранке ЈКП Новосадска топлана, по годинама. 72

73 Слика Количина емисије SOx/SO 2 у тонама по години за све огранке ЈКП Новосадска топлана, по годинама. Анализа емисије појединачних огранака ЈКП Новосадске топлане, показује да је највећи извор загађења азотним једињењима и прашкастим материјама ТО Запад (Слике и 4.16.). За период од 10 година, укупна емисија азотних једињења из ТО Запад је већа за 5% од укупне емисије свих осталих огранака Новосадске топлане заједно, док је за прашкасте материје емисија 240% већа. Код прашкастих материја за укупно повећање одговорне су неуобичајено велике емисије и године док су емисије азотних једињења континуирано највеће у ТО Запад. Централна градска зона такође је оптерећена загађењем азотним материјама (Слика 4.18.) с обзиром на то да се тамо налазе ТО Север, ТО Исток и ТО Југ. Слика Количина емисије NOx/NO 2 у тонама по години, појединачно за све огранке ЈКП Новосадска топлана, по годинама. 73

74 Слика Количина емисије прашкастих материја у тонама по години, појединачно за све огранке ЈКП Новосадска топлана, по годинама. Слика Количина емисије SOx/SO2 у тонама по години за ЈКП Новосадска топлана, подељено по градским зонама. Зоне у којима није забележена емисија нису приказане. 74

75 Слика Количина емисије NOx/NO 2 у тонама по години за ЈКП Новосадска топлана, подељено по градским зонама. Зоне у којима није забележена емисија нису приказане. Слика Количина емисије прашкастих материја у тонама по години за ЈКП Новосадска топлана, подељено по градским зонама. Зоне у којима није забележена емисија нису приказане. TермоелектранаТоплана Нови Сад У ТЕТО Нови Сад као основно гориво се користи природни гас и мазут као помоћно гориво, најчешће у односу 75/25. Код емисије SOx/SO 2 основни проблем представља коришћење течних горива са високим садржајем сумпора. Међутим, након године емисија сумпорних једињења је значајно смањена и одржава се на том нивоу (слика 4.20.). Слична ситуација је и са прашкастим материјама (слика 4.21.). Међутим, код азотних оксида (слика 4.22.) забележен је значајан раст емисије након године, који је донекле смањен године али је и даље значајно изнад граничне вредности емисије (ГВЕ). 75

76 Слика Количина укупне емисије SOx/SO 2 у тонама по години за ТЕТО Нови Сад, по годинама. Слика Количина емисије прашкастих материја у тонама по години за ТЕТО Нови Сад, по годинама. 76

77 Слика Количина емисије NOx/NO 2 у тонама по години за ТЕТО Нови Сад, по годинама. Месна индустрија Неопланта У месној индустрији Неопланта мерења се не врше континуирано, већ као појединачна контролна мерења по годинама. У периоду година није било прекорачења у изворима сумпорних једињења, азотних једињења нити прашкастих материја у односу на ГВЕ (слика 4.23). Слика Количина емисије сумпорних једињења (изражених као SOx/SO 2 ), азотних једињења (NOx/NO 2 ) и прашкастих материја (PM) у тонама по години за месну индустрију Неопланта, по годинама. Месна индустрија Матијевић ДОО У месној индустрији Матијевић ДОО мерења се не врше континуирано, већ као појединачна контролна мерења по годинама. Достављени подаци се односе на период година и с обзиром на то да су у свим приказаним мерењима добијене вредности биле далеко испод прописаних ГВЕ, и да су вредности за CO, SOx и прашкасте материје најчешће 77

78 биле занемарљиви, док су се вредности за NOx кретале око половине граничних вредности, резултати неће бити приказани. Нафтна индустрија Србије Рафинерија Нови Сад НИС Рафинерија Нови Сад је доставила мерења за интервал година за већи број мерних места. У наведеном интервалу, два постројења су прекорачивала граничне вредности емисије зa NО X и прашкасте материје. Средње постројење за сагоревање Постројење АТ100 и ВУ200, процесне пећи ХФ101 и ХФ201 у погледу емисије укупних азотних оксида изражених као NО 2, у току и године није било усклађено са захтевима прописаним Уредбом о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух ( Сл. гласник РС бр. 71/2010, 6/11 исправка) при капацитету рада у току мерења а у току године и ниво емисије прашкастих материја је прелазио ГВЕ. Према подацима СЕПА и у току године забележен је висок ниво прашкастих материја. С обзиром на то да интервал мерења емисије појединачних постројења који је доставила НИС Рафинерија Нови Сад не укључује године пре није могуће утврдити који део погона је одговоран за такав скок вредности. Међутим, након тога постројење није било у раду. Велико постојеће постројење за сагоревање Постројење котларница, котлови К1 и К2 у погледу емисије укупних азотних оксида изражених као NО 2 такође није било усклађено са захтевима прописаним истом Уредбом (слике и 4.25.) у току и прве половине године. Слика Количина емисије NО X /NO 2 у mg/m 3 за НИС рафинерија Нови Сад, по годинама. Број у загради означава редни број мерења у наведеној години, док је црвена линија ГВЕ граница прописана Уредбом о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух. 78

79 Слика Укупна количина емисије NО X /NO 2 за НИС рафинерију Нови Сад, према подацима СЕПА по годинама. Слика Укупна количина емисије прашкастих материја за НИС рафинерију Нови Сад, према подацима СЕПА по годинама. Укупне количине емисија загађујућих материја из стационарних извора по зонама Горњи подаци су дати за целу агломерацију Нови Сад. Овде су прерачунати по зонама, чији детаљи и простирање су описани у одељку Дефинисање зона за потребе Плана квалитета ваздуха. Као што се може видети, градска зона Север је најоптерећенија у све три категорије: сумпорна једињења, азотна једињења и прашкасте материје. У последњих неколико година, укупне емисије су драстично смањене, тако да је емисија азотних материја смањена на ниво пре године, док су сумпорна једињења и прашкасте материје на минимуму расположивих мерења. 79

80 Слика Укупна количина емисије NО X /NO 2 из стационарних извора, по зонама унутар агломерације Нови Сад, по годинама. Зоне у којима није било емисије нису приказане. Слика Укупна количина емисије SOx/SO 2 из стационарних извора, по зонама унутар агломерације Нови Сад, по годинама. Зоне у којима није било емисије нису приказане. 80

81 Слика Укупна количина емисије прашкастих материја из стационарних извора, по зонама унутар агломерације Нови Сад, по годинама. Зоне у којима није било емисије нису приказане Укупна емисија из дифузних извора у агломерацији Нови Сад Емисија из дифузних извора за агломерацију Нови Сад процењена је према просечним вредностима потрошеног горива потребног за загревање једног стана, просечне величине 60 m 2, у току једне грејне године (Агенција за енергетику Републике Србије, 2011). Енергија, добијена спаљивањем посебног горива, потребна за загревање једног стана помножена је са бројем станова који се загревају посебним горивом и са емисионим фактором за посебно гориво према Т1 алгоритму (EMEP/EEA air pollutant emission inventory guidebook 2013, 2014). Т1 алгоритам емисију из дифузних извора рачуна као производ количине утрошеног горива (A f ) и емисионог фактора (EF p,f ) E A EF p, f f p, f. (4.1) Табела 4.3. Укупна годишња емисија из дифузних извора у агомерацији Нови Сад чији извор је спаљивање различитих врста фосилних горива у току једне године. t/годишње угаљ дрво мазут и уље за ложење плинско / гасно гориво укупно NO X CO NMVOC SO TSP PM PM

82 Процењена емисија из настањених станова који нису прикључени на даљинско грејање и греју се етажно или преко индивидуалних ложишта приказана је у збирној табели за различите загађујуће материје. У процени се јављају само етажна и индивидуална ложишта с обзиром да се емисија која је резултат даљинског централног и гасног грејања убраја у стационарне изворе Укупна процењена емисија мобилних извора у агломерацији Нови Сад Дизел мотори су током последњих 25 година доживели знатна унапређења нарочито у еколошком погледу. Емисија из возила са моторима са ознаком Еуро1 66 CO смањена је за 66%, NHCH за 88%, NO X за 95%, а PM 10 за 97,2% у периоду од 1993 до 2014 године (слика 4.30., табела 4.4.). Број возила регистрованих у општини Нови Сад значајно је порастао у периоду од године. Међутим, иако је евидентиран пораст броја возила новијег датума производње и даље је најбројнија катогорија возила од 16 до 25 година старости, односно возила која одговарају Еуро 1, 2 и 3 стандарду. За процену емисије издувих гасова из мобилних извора на територији агломерације Нови Сад, као и на посебним локацијама, коришћен је Tier 1 (T1) приступ. Т1 је основни приступ процени емисије у оквиру COPERT (Computer programme to calculate emissions from road transport) модела чији развој је финансирала Европска агенција за заштиту животне средине (European Environmental Agensy EEA) и који представља једини признат модел на нивоу ЕУ. Проблем на који се наилази приликом употребе COPERT IV модела, су нестандардизоване базе података и недостатак информације. Из тог разлога се COPERT IV користи само за оквирну процену. Помаци у сектору предвиђања емисије из мобилних извора на територији РС су значајни и видљиви. Први од њих је свакако употреба COPERT IV на целој територији РС. Управо ова студија је направила основу за употребу COPERT IV модела и на мањим локалитетима, као што су агломерације. Табела 4.4. ЕУРО стандарди емисије загађујућих материја (g/kwh), (ESC TEST Dir. 1999/96/EC и 595/2009/EC). Еуро 1 Еуро 2 Еуро 3 Еуро 4 Еуро 5 ЕЕВ Еуро 66 година CO NHCH NO X PM

83 Слика Промене емисионих фактора код мотора Еуро 1 66 у периоду од 1990 до године. Укупна емисија из мобилних извора израчуната је употребом Т1 алгоритма COPERT IV модела. Општа формула за израчунавање емисије издувних гасова гласи E FC EF i j m j, m i, j, m, (4.2) где је E i емисија загађивача i (g), FC j,m потрошња m врсте горива возила категорије j (kg), EF i,j,m специфични емисиони фактор загађивача i за категорију возила ј и врсту горива m (g/kg) (Папић и сар., 2010). При прорачуну узимају се у обзир следеће категорије возила: путнички аутомобили (ПА), лака теретна возила (ЛТВ), тешка теретна возила и аутобуси (ТТВ), мотоцикли и мопеди (ДВ). Врсте горива које се узимају у обзир су: бензин, дизел, течни нафтни гас (ТНГ) и компримовани природни гас (КПГ). С обзиром на доступне податке о броју регистрованих аутомобила у периоду од године који су разврстани према старости и према погонском гориву, посебне врсте горива било је неопходно објединити: бензин 98, бензин 86, безоловни бензин, као и електрична енергија сврстани су под бензин, погонско гориво Д2, еуродизел и мешавина сврстани су под дизел, док су бензингас, бензингасметан и дизелгас сврстани под ТНГ. Податак о просечној дужина пута према Величковићу и сар. (Veličković et al., 2014) расте у складу са повећањем снаге мотора. Просечан пређени пут ПА износи 7,21 km, ЛТВ 7,46 km и ТНГ 8,15 km. Осетљивост прорачуна на сигурност информације усталио је праксу да се усваја европски стандард од 12,4 km (Папић и сар., 2010). Емисиони фактори преузети су из COPERT IV базе. 83

84 Слика Процена укупне емисије мобилних извора агломерације Нови Сад, израчуната са усвојеним европским стандардом просечне дужине пређеног пута возила. Емисија СО 2 који се најчешће везује за емисију штетних гасова из саобраћаја, према Т1 алгоритму одређена је преко емисионог фактора различитих врста погонских горива (слика 4.32.). Значајно је напоменути да позитиван тренд емисије СО 2 из мобилних извора директно зависи од броја регистрованих возила и просечног пређеног пута возила, не од категорије возила. Према томе, емисија СО 2 зависи од интензитета саобраћаја у агломерацији Нови Сад. Приликом употребе Т1 алгоритма коришћен је европски стандард просечне дужине пређеног пута возила. 84

85 Слика Процена укупне емисије СО 2 мобилних извора агломерације Нови Сад, израчуната Т1 алгоритмом и европским стандардом просечне дужине пређеног пута возила. Подаци о количини сумпора у гориву најчешће су недоступни или непотпуни. У Т1 алгоритаму COPERT IV модела емисија сумпорних оксида рачуна се уз претпоставке да сав сумпор из горива у целости прелази у SO 2. Формула која описује емисију SO 2 из саобраћаја E SO2,m (g) E 2k FC (4.3) SO2, m s, m m подразумева познавање потрошње горива, или бар средње потрошње горива FC m (g) и масе садржаја сумпора у м врсти горива k s,m (g/g горива). Типичне вредности садржаја сумпора у гориву коришћене у прорачуну могу се наћи у Папић и сар. (2010). Слика Процена укупне емисије SО 2 мобилних извора агломерације Нови Сад, израчуната Т1 алгоритмом и европским стандардом просечне дужине пређеног пута возила. 85

86 Јавно градско предузеће "Нови Сад" Удео у укупној емисији издувних гасова и суспендованих честица мобилних извора који емитију аутобуси јавног градског предузећа Нови Сад процењен је Тier 2 алгоритмом (Т2) COPERT IV модела. Алгоритам Т2 захтева познавање технологије мотора који покрећу градске и приградске аутобусе, а која је одређена према датуму прве регистрације возила. Процена емисије изражава се као производ укупног годишњег пређеног пута свих возила јте категорије, технологије k и емисионог фактора одређеног COPERT IV моделом (EF i,j,k ) E M EF i, j k j, k i, j, k. (4.4) Табела 4.5. Годишња емисија возила јавног саобраћајног предузећа "Нови Сад" процењена Т2 методом. Емисија издувних гасова (t) CO NMVOC NO X N 2 O NH 3 Pb Процена емисије издувних гасова и честица аутобуса јавног градског предузећа показује да само мали постотак укупне емисије возила на територији агломерације Нови Сад потиче из овог извора Процена укупне емисије из свих извора За процену укупне емисије из свих извора у агломерацији обједињени су подаци приказани у потпоглављима Изабрана година за процену утицаја појединих извора је из разлога што су емисије из дифузних извора процењене на основу тих података. Од тада се променио број станова прикључеих на централно грејање, као и број индивидуалних ложишта, али тај број није толики да би се исход процене значајније мењао. Табела 4.6. Процена укупне емисије из свих извора. Извори NО X SО X PM 10 СТАЦИОНАРНИ 2264,7 108,0 40,7 ДИФУЗНИ 236,8 286,1 322,1 МОБИЛНИ 703,5 394,4 26,5 Подаци сакупљени у години показују да је најснажнији извор NO X у агломерацији стационарни, са значајним уделом саобраћаја. Мобилни извор је главни извор сумпорних једињења, али он ће увек да зависи од количине сумпора у гориву. Глобална иницијатива је смањење количине сумпора у течним фосилним горивима, па са великом сигурношћу можемо да тврдимо да се очекује да дифузни извор постане главни извор сумпора у скорој будућности. Највећи извор PM 10 је дифузни, према томе високе концентрације честица се очекују у насељима која нису покривена градским системом грејања, посебно у зимском периоду. 86

87 Слика Процентуални допринос стационарних, дифузних и мобилних извора укупној емисији агломерације Нови Сад. Анализа доприноса различитих извора укупној емисији по зонама, приказана на слици 4.35., урађена је узимајући у обзир мало променљиве изворе, дифузне и стационарне. Саобраћај као значајан извор загађења било је тешко разврстати по зонама због недостатка података у зонама са ниским интензитетом саобраћаја. Као што је приказано на слици 4.10., високи интензитет саобраћаја је управо у централној зони у којој се налазе све најпрометније раскрснице у агломерацији Нови Сад. Из тог разлога сматра се да ће и утицај загађења од саобраћаја бити најзначајнији у централној зони. Западна зона садржи заобилазницу са појачаним интензитетом саобраћаја, Булевар Европе, и главне улице у насељу Бистрица и Футошки пут. Према томе у западној зони утицај саобраћаја се осећа само уз највеће путне правце. Кроз северну зону се уливају три државна пута I реда. Околна мрежа путева је много мање прометна па је и утицај саобраћаја у северној зони локализован. У осталим зонама утицај саобраћаја је значајно мањи и локализован на дисперзију са најоптерећенијих путних праваца. Слика Допринос дифузних и стационарних извора емисије укупној емисији по зонама агломерације Нови Сад 87

88 4.3. Анализа положаја великих стационарних извора емисије у односу на метеоролошке показатеље Кратак опис коришћеног модела Анализа распростирања загађења из стационарних извора је рађена употребом Гаусовог модела димне перјанице. Овакви, дисперзиони модели (како се још називају), су нашли широку примену у агенцијама које се баве заштитом човекове околине. Разлог за широку применљивост Гаусових дисперзионих модела се може тражити у њиховој релативној једноставности, са једне, и великој поузданости са друге стране. Основна особина атмосфере, која омогућава примену дисперзионих модела је спора променљивост метеоролошких услова. Другим речима, приликом примене гаусовских модела, се подразумева да се метеоролошко стање локалне атмосфере може сматрати непромењеним у краћим временским периодима од двадесетак минута, што и јесте емпиријска чињеница. Под овим условом, може се сматрати да се дим из извора распростире око осе која је усмерена низ ветар пратећи Гаусову нормалну расподелу. z y x x 1 Слика Шематски приказ Гаусове димне перјанице. x 2 ( x, y, z) Концентрација загађења око осе перјанице се рачуна по једначини: Q y exp 2 u y z 2 y 2 ( H z) exp 2 2 z ( H z) exp z 2 2, (4.5) где је Q интензитет извора, u брзина ветра, σ y и σ z средња квадратна одтупања у правцу координатних оса и H висина димњака. Средња квадратна одступања су величине које зависе од дисперзивности атмосфере и рачунају са на основу параметара стабилности атмосфере. У овој примени стабилност атмосфере је подељена на шест класа од стабилне, преко неутралне до веома нестабилне. Класа стабилности и стандардна одступања се одређује на основу метеоролошких услова употребом Бригсовог алгоритма. За читаоца овог извештаја је важно да усвоји неколико основних чињеница како би могао да прати анализе приказане у извештају. 1. Стабилна атмосфера подразумева да је дисперзија углавном спречена па се загађење задржава у близини осе димне перјанице. Оваква ситуација се најчешће јавља ноћу 88

89 и у јутарњим часовима када је време мирно са малом инсолацијом. Стабилна атмосфера је неповољна са становишта квалитета ваздуха јер загађење остаје у приземном слоју ваздуха. 2. Нестабилна атмосфера подразумева интензивну дисперзију што за последицу има добру измешаност ваздуха. Оваква ситуација се јавља при умереним ветровима и/или снажној инсолацији. У контексту квалитета ваздуха ово представља повољну ситуацију јер загађење бива ефикасно уклањано из приземног слоја ваздуха али може доспети на већа растојања од извора. 3. Неутрална атмосфера представља прелазну фазу између предходне две ситуације и углавно се и јавља приликом преласка атмосфере из стабилне у нестабилну Избор метеоролошких параметара приликом моделовања утицаја стационарних извора на квалитет ваздуха Прикупљени подаци о емисији загађења из стационарних извора су неуниформни и недовољни за анализу конкретних ситуација. На пример, подаци који говоре о интензитету емисије из новосадских топлана се односе на укупне годишње количине емитованих супстанци тако да се на основу тога не може селектовати неки одређени датум како би се направила анлиза за њега. У таквој ситуацији ми смо се одлучили за стратегију анализе максималног могућег утицаја стационарних извора. То значи да смо селектовали или проценили највеће интензитете емисије из појединих извора и анализирали ситуацију која би се догодила када би сви стационарни извори истовремено емитовали загађење тим интензитетом. У анализи утицаја стабилних извора загађења на квалитет ваздуха ми смо анализирали случај стабилне и нестабилне атмосфере. Метеоролошка ситуација која продукујуе нестабилну атмосферу је окарактерисана са брзинама ветра до 5 m/s при безоблачном времену и са висином сунца између 35 0 и 40 0 у зимским условима. Стабилна атмосфера се јавља такође при безоблачном или претежно безоблачном времену при малим брзинама ветра али када је инсолација мала или је нема, односно ноћу или у раним јутарњим часовима. Вредности метеоролошких елемената за изабране метеоролошке ситуације су приказане у табели 4.7. Табела 4.7 Вредности метеоролошких елемената кориштених приликом моделирања. Стабилност Брзина ветра (m/s) Облачност (1/10) Висина Сунца Стабилно о (ноћ) Нестабилно о Климатска анализа показује да су најчешћи правци ветра на годишњем нивоу W (209 ), SЕ (173 ) и E (161 ). Слична расподела се одржава и на месечном нивоу за месец јануар за који су анализе вршене. Из овог разлога анализа утицаја стационарних извора на квалитет ваздуха је вршена за ова три правца ветра Процена интензитета емисије из појединих стационарних извора Подаци о емисији загађења из топлана су дати у виду годишњих сума (Q god ). Из тог разлога је било потребно проценити колики су максимални интензитети емисије изражени у стандардним јединицама (g/s). Како бисмо то урадили претпоставили смо следеће: 1. Грејна сезона траје 180 дана. 89

90 2. Интензитет емисије се мења по синусном закону, тако да је у првом дану он једнак нули а на половини грејне сезоне има максималну вредност. Под овим условима можемо одредити колика је максимална вредност емисије (Q max ) из израза: (4.6). Одавде је: (4.7). На крају добијамо израз за конверзију:. (4.8) На описани начин су добијене вредности емисије појединих компоненти загађења из топлана. Карактеристике топлана као извора су дате у табели 4.8. Табела 4.8. Процењене вредности интензитета емисије из топлана и остали параметри извора коришћени приликом моделовања. Име Висина димњака[m] Темратура дима[ o C] Брзина дима[m/s] Емисија SO 2 [g/s] Емисија NO 2 [g/s] Емисија PM 10 [g/s] Југ ,57 0 8,53 0,05 Исток ,55 1,50 10,04 0,3 Север ,74 0,4 2,93 0,06 Запад ,4 0 17,37 0,48 Петроварадин ,0 0 0,303 0 Термоелектрана , ,36 Термоелектрана ,20 1,8 73,44 0 Табела 4.9. Подаци о емисији загађујућих материја из емитера парног котла у АД Имлек Београд, огранак Новосадска млекара Висина Темратура Брзина Емисија Емисија Емисија Име димњака[m] дима[ o C] дима[m/s] SO 2 [g/s] NO 2 [g/s] PM 10 [g/s] Имлек ,7 6,9 0 0,

91 Табела Подаци о емисији загађујућих материја из димњака котлова 1, 2 и 3 постројења АД Неопланта Висина димњака[m] Темратура дима[ o C] Брзина дима[m/s] Емисија SO 2 [g/s] Емисија NO 2 [g/s] Емисија PM 10 [g/s] Име Неопланта ,1 5,48 0,01 0,11 0 Неопланта ,3 5,2 0,01 0,1 0 Неопланта ,3 4,9 0,002 0,07 0,06 Табела Подаци о емисији загађујућих материја из димњака парног котла 1, 2 и 3 као и димњака коморе за вруће димљење и кување (комбиновано димљење) (5) ДОО Матијевић Име Висина димњака[m] Темратура дима[ o C] Брзина дима[m/s] Емисија SO 2 [g/s] Емисија NO 2 [g/s] Емисија PM 10 [g/s] Матијевић ,5 2,6 0 0,15 0 Матијевић ,4 0 0,135 0 Матијевић ,8 0 0,144 0 Матијевић ,3 9,8 0 0,01 0 Табела Подаци о емисији загађујућих материја из постројења за производњу водоника (1), пећи битуменског постројења (2), постројења за атмосферску и вакуумску дестилацију (3) и котларнице (4) Рафинерије Нови Сад. Висина димњака[m] Темратура дима[ o C] Брзина дима[m/s] Емисија SO 2 [g/s] Емисија NO 2 [g/s] Емисија PM 10 [g/s] Име Рафинерија ,5 7,35 3,48 3,16 0 Рафинерија 2 21,5 616,5 13,27 16,6 0,625 0 Рафинерија 3 13,6 600,8 4,8 0,03 13,6 0 Рафинерија ,8 14,5 18,6 0 Табела Подаци о емисији загађујућих материја из постројења за припрему сировине (1), ротационе пећи (2), млина угља (4) и млина цемента бр. 5 (7) фирме за производњу цемента Лафарж Име Висина димњака[m] Темратура дима[ o C] Брзина дима[m/s] Емисија SO 2 [g/s] Емисија NO 2 [g/s] Емисија PM 10 [g/s] Лафарж 1 50, ,8 12,1 63,26 0,56 Лафарж 2 40, ,6 17,6 148,7 0,4 Лафарж 4 54,17 91,3 13,5 4,1 15,5 0,33 Лафарж ,9 15, ,11 91

92 4.3.4 Анализа имисије NO 2 Нагласимо још једном да су све анализе вршене са изабраним максималним интензитетима емисије свих стационарних извора. Тако да изведене закључке треба узети условно јер они, при анализи појединог извора, важе само у случају када тај извор емитује загађење максималним интензитетом. Међутим као што ћемо видети и из оваквих података се могу извести неки корисни закључци. На сликама и је приказана просторна расподела тренутних вредности имисије NO 2 за случај источног ветра при стабилној и нестабилној атмосфери, респективно. Слика Имисија NO 2 за случај источног ветра при стабилној атмосфери. Слика Имисија NO 2 за случај источног ветра при нестабилној атмосфери. Са ових слика се може закључити следеће: а) Стационарни извори који могу, под горе наведеним претпоставкама, проузроковати прекорачење имисије NO 2 у насељеном делу агломерације су Рафинерија, Имлек и ТО Запад при стабилној атмосфери и ТЕТО Нови Сад и ТО Запад при нестабилној атмосфери. 92

93 б) Градске зоне које су обухваћене прекомерном имисијом су средишњи део централне зоне и средишњи део западне зоне при стабилној атмосфери и додатно средишњи део северне зоне при нестабилној атмосфери. в) Имајући у виду диспозицију метеоролошких станица, станице које би требало да детектују наведена прекорачења су ММС15 и ММС16 за ТО Запад и ММС12 AMС3 за ТЕ ТО Нови Сад док за овај правац ветра Рафинерија и Имлек нису адекватно покривене са мерним местима. На сликама и је приказана просторна расподела тренутних вредности имисије NO 2 за случај западног ветра при стабилној и нестабилној атмосфери, респективно. Слика Имисија NO 2 за случај западног ветра при стабилној атмосфери. Слика Имисија NO 2 за случај западног ветра при нестабилној атмосфери. Са ових слика се може закључити следеће: а) Стационарни извори који могу, под горе наведеним претпоставкама, проузроковати прекорачење имисије NO 2 у насељеном делу агломерације су Рафинерија, Имлек и ТО 93

94 Запад при стабилној атмосфери и ТЕТО Нови Сад и ТО Запад при нестабилној атмосфери. б) Градске зоне које су обухваћене прекомерном имисијом су средишњи део централне зоне, источни део западне зоне и средишњи део северне при стабилној атмосфери и нестабилној атмосфери. в) Имајући у виду диспозицију метеоролошких станица, станице које би требало да детектују наведена прекорачења су ММС3 за ТО Запад док за овај правац ветра остали стационарни извори нису адекватно покривени са мерним местима. На сликама и је приказана просторна расподела тренутних вредности имисије NO 2 за случај југоисточног ветра при стабилној и нестабилној атмосфери, респективно. Слика Имисија NO 2 за случај југоисточног ветра при стабилној атмосфери Слика Имисија NO 2 за случај југоисточног ветра при нестабилној атмосфери. Са ових слика се може закључити следеће: 94

95 а) Стационарни извори који могу, под горе наведеним претпоставкама, проузроковати прекорачење имисије NO 2 у насељеном делу агломерације су Рафинерија, ТЕТО Нови Сад и ТО Запад при стабилној и нестабилној атмосфери. б) Градске зоне које су обухваћене прекомерном имисијом су средишњи део западне зоне и средишњи део северне зоне при стабилној и нестабилној атмосфери. в) Имајући у виду диспозицију метеоролошких станица, станице које би требало да детектују наведена прекорачења су ММС15 за ТО Запад док за овај правац ветра остали стационарни извори нису адекватно покривени са мерним местима Анализа имисије SO 2 На сликама и је приказана просторна расподела тренутних вредности имисије SO 2 за случај источног ветра при стабилној и нестабилној атмосфери, респективно. Слика Имисија SO 2 за случај источног ветра при стабилној атмосфери. Слика Имисија SO 2 за случај источног ветра при нестабилној атмосфери. 95

96 Са ових слика се може закључити следеће: а) Стационарни извор који може, под горе наведеним претпоставкама, проузроковати прекорачење имисије SO 2 у насељеном делу агломерације је једино Рафинерија при стабилној атмосфери док се при нестабилној атмосфери не појављује прекорачење. б) Градска зона која је обухваћена прекомерном имисијом је средишњи део северне зоне при стабилној атмосфери. в) Имајући у виду диспозицију метеоролошких станица, станица која би требало да детектује наведено прекорачење је ММС18. На сликама и је приказана просторна расподела тренутних вредности имисије SO 2 за случај западног ветра при стабилној и нестабилној атмосфери, респективно. Слика Имисија SO 2 за случај западног ветра при стабилној атмосфери. Слика Имисија SO 2 за случај западног ветра при нестабилној атмосфери. Са ових слика се може закључити следеће: 96

97 а) Стационарни извор који може, под горе наведеним претпоставкама, проузроковати прекорачење имисије SO 2 у насељеном делу агломерације је једино Рафинерија при стабилној атмосфери док се при нестабилној атмосфери не појављује прекорачење. б) Градска зона која је обухваћена прекомерном имисијом је средишњи део северне зоне при стабилној атмосфери. в) Имајући у виду диспозицију метеоролошких станица, не постоји станица која би требало да детектује наведено прекорачење. На сликама и је приказана просторна расподела тренутних вредности имисије SO 2 за случај југоисточног ветра при стабилној и нестабилној атмосфери, респективно. Слика Имисија SO 2 за случај југоисточног ветра при стабилној атмосфери Слика Имисија SO 2 за случај југоисточног ветра при нестабилној атмосфери. Са ових слика се може закључити следеће: 97

98 а) Стационарни извор који може, под горе наведеним претпоставкама, проузроковати прекорачење имисије SO 2 у насељеном делу агломерације је једино Рафинерија при стабилној атмосфери док се при нестабилној атмосфери не појављује прекорачење. б) Градска зона која је обухваћена прекомерном имисијом је средишњи део северне зоне при стабилној атмосфери. в) Имајући у виду диспозицију метеоролошких станица, не постоји станица која би требало да детектује наведено прекорачење Анализа имисије PM На сликама од до је приказана просторна расподела тренутних вредности имисије PM за случај источног, западног и југоисточног ветра при стабилној и нестабилној атмосфери, респективно. Слика Имисија PM за случај источног ветра при стабилној атмосфери. Слика Имисија PM за случај источног ветра при нестабилној атмосфери. 98

99 Слика Имисија PM за случај западног ветра при стабилној атмосфери. Слика Имисија PM за случај западног ветра при нестабилној атмосфери. Слика Имисија PM за случај југоисточног ветра при стабилној атмосфери 99

100 Слика Имисија PM за случај југоисточног ветра при нестабилној атмосфери. Са ових слика се може закључити да стационарни извори не узрокују прекорачење дозвољене имисије PM у агломерацији Подаци о главним изворима емисије из других региона и укупној количини емисија из тих извора Утицај из других региона на квалитет ваздуха у Планом обухваћеној зони се процењује посматрајући најближу околину агломерације Нови Сад и локалитете на којима постоје извори емисије. Потенцијално највећи утицај може да има фабрика цемента Лафарж, која се налази у Беочину, југозападно од агломерације, у њеној непосредној близини. Слика Положај цеметаре Лафарж у Беочину у односу на агломерацију Нови Сад 100

101 На основу руже ветрова за Нови Сад за период (потпоглавље 2.4) се види да ветар из правца југ и југозапад има најмањи интензитет и најмању учесталост. Међутим, због близине извора емисије потребно је испитати његов могући утицај на квалитет ваздуха. Према подацима добијеним од фабрике Лафарж (LBFC) се види да су основни полутанти прашина, азотдиоксид и сумпордиоксид (табела 4.14.). Резултати представљају средње вредности годишњих контролних мерења, са свих емитера. На основу Уредбе о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух (Службени гласник Републике Србије, број 71/2010 и 6/2011 испр.) важи следеће гранична вредност емисије (ГВЕ) код постојећих постројења за производњу цементног клинкера у ротационим пећима, са запреминским уделом кисеоника 10% је: за оксиде азота изражене као NO mg/m 3 за оксиде сумпора изражене као SO mg/m 3 за прашкасте материје при масеном протоку изнад 0,5 kg/h 50 mg/m 3. Поређењем вредности у табели 4.14 са прописаним граничним вредностима емисије за наведене полутанте долази се до закључка да у датом периоду није било прекорачења ГВЕ нити за једно постројење. На основу наведеног, може да се каже да није било утицаја из региона на квалитет ваздуха у агломерацији Нови Сад. Табела Резултати мерења емисија за све емитере у LBFC за период Lafarge BFC концентраци ја концентраци ја концентраци ја концентраци ја концентрациј а постројење полутант mg/m³ mg/m³ mg/m³ mg/m³ mg/m³ припрема сировине прашина 2,54 7,54 2,80 6,67 12,04 NO 2 924, ,67 586, SО ,67 75,66 ротациона пећ прашина 0,73 3,73 0,97 2,50 0,97 NO , ,33 471,67 746,33 SО , ,33 193,95 хладњак клинкера прашина 1,8 1,5 1,8 млин угља прашина 0,8 25,8 15,9 4,6 3,4 NO SО млин цемента бр.4 прашина 0,40 9,30 0,44 1,78 3,00 сепаратор млина цемента бр.4 прашина 0,4 5,8 1,18 1,73 2,3 млин цемента бр.5 прашина 0,3 10,49 0,4 1,48 1,88 сепаратор млина цемента бр.5 прашина 0,4 9,8 1,2 1,73 1,82 101

102 На основу резултата приказаних у потпоглављу 4.3, на сликама , примећује се да потенцијални утицај из региона, тачније из фабрике Лафарж, може да постоји при западном ветру, у случају NO 2, који се шири ка сремској зони ужег градског подручја, али је просторна расподела таква да концентрација NO 2 не може да изазове прекорачење граничних вредности за имисију на мерним станицама у граду. Подаци о укупној годишњој емисији у тонама загађујућих материја SО x, NО x и PM10 за период су приказани у табели Табела Подаци о укупној годишњој емисији загађујућиј материја (t/години) година загађујућа материја (t/години) SО x , NО x PM , Анализа осталих фактора који су утицали на појаву загађења Подаци о осталим факторима одговорним за загађење Прекогранично преношење загађујућих материја Проблем прекограничног преноса аерозагађења ушао је у фокус почетком седамдесетих година прошлог века, када се показало да смањење емисије штетних гасова у ваздух, у оквиру само једне државе, није довољно да би се одиграо процес смањења концентрације загађујућих гасова у ваздуху изнад посматраног региона. Из тог разлога покренута је иницијатива обједињавања Европског ваздушног простора са стране прекограничног преноса аерозагађења. Међутим, праћење прекограничног преноса загађења није било могуће без довољно густе мреже за мониторинг и детаљног нумеричког хемијског модела. Програм сарадње за праћење и процену прекограничног преноса загађујућих материја у ваздуху на велике даљине у Европи ЕМЕП (Cooperative Programme for Monitoring and Evaluation of the Longrange Transmission of Air Pollutants in Europe CLRTAP) научно је заснован и политички вођен програм међународне сарадње у решавању проблема прекограничног загађења ваздуха у оквиру Конвенције о прекограничном загађивању ваздуха на великим удаљеностима (Convention on Longrange Transboundary Air Pollution CLRTAP) потписане године. Концвенција успоставља широк оквир за заједничку акцију смањења утицаја загађења ваздуха и пружа основу за преговарање о конкретним мерама контроле емисије загађујућих материја у ваздух кроз правно обавезујуће протоколе. У почетку, ЕМЕП програм је био фокусиран на процену прекограничног транспорта у циљу процене ацидификације и еутрофикације природне средине. Касније, обим програма се проширио на процену формирања приземног озона, перзистентних органских полутаната (ПОП), тешких метала и честица. ЕМЕП програм се ослања на три главна елемента: (1) прикупљање података о емисијама, (2) мерења квалитета ваздуха и падавина и (3) моделирање атмосферског транспорта и депозиције загађујућих једињења. Кроз комбинацију ова три елемента, ЕМЕП испуњава своју улогу у процени и редовно извештава о емисији 102

103 издувних гасова, концентрацији, количини и значају прекограничних флуксева на прекорачење граничне вредности концентрације загађујућих материја. Емисијама загађујућих материја и гасова са ефектом стаклене баште у ваздух са подручја Републике Србије у претходном периоду није се посвећивала довољна пажња. Поред ратификоване конвенције CLRTAP са EMEP Protokolom (1987) по којој се Република Србија обавезује да извештава ЕУ о емисијама у ваздух, ратификована је и Oквирна конвенција УН о промени климе UNFCCC (1997) са Кјото протоколом (2007). Конвенција CLRTAP захтева извештавање о емисији из једанаест сектора. Тренутно извештавање Републике Србије покрива само три сектора (сагоревање у индустрији, неиндустријско сагоревање и сагоревање у прерађивачкој индустрији). ЕМЕПове изворрецептор табеле (ИРТ) представљају резултат симулација на годишњем нивоу. Изведене су преко познатих вредности метеоролошких елемената и хемијских услова на одговарајућем ЕМЕП домену. Еволуција ЕМЕП модела довела је до разлика у верзијама модела коришћених за симулације током година. Вредности дате у ИРТ показују јачину емисије појединих загађујућих материја једне земље као и вредност која показује колико ће та емисија да утиче на промену концентрације посматране загађујуће материје рецептора. У овом плану користили смо ИРТ да проценимо утицај прекограничног преноса загађујућих материја на квалитет ваздуха у РС. Графикони који су произашли из ИРТ показују да највећи утицај на промену годишње средње вредности суме концентрација депонованих сумпорних оксида и осталих оксидованих облика сумпора, има прекогранични пренос из Румуније, Босне и Херцеговине, Хрватске и Бугарске, као и да је тренд прекограничног преноса ових једињења негативан. Узрок негативном тренду је смањење емисије сумпормоноксида узроковане променом чврстог горива, увођењем катализатора у аутомобилска возила као и редукцијом сумпорних једињења у индустријским процесима. АЛ Албанија, БА Босна и Херцеговина, БГ Бугарска, ГР Грчка, ХР Хрватска, ХУ Мађарска, ИТ Италија, МЕ Црна Гора, МК Македоија, ПЛ Пољска, РО Румунија, РУЕ бивше совјетске републике, СК Словачка, УА Украјина. Слика Вредности средњих годишњих сума сумпорних оксида транспортовних из прекограничних извора и депонованих на територији Републике Србије у периоду од године (SO X 100 М грама/годишње). Уочени негативан тренд код сумпорних једињења није случај забележен и код укупне депозиције оксида азота. Код свих земаља које окружују Републику Србију као и код великих емитера у окружењу, уочава се пораст емисије и концентрације азотних једињења 103

104 која позитивно утичу на промену концентрације укупно депонованих оксидованих облика азота у РС. Међутим, постоји и разлика у верзијама ЕМЕП модела коришћеним за процену прекограничног загађења, па овај позитиван тренд не мора нужно бити толико велики код свих земаља, него постоји могућност да су нове земље чланице ЕУ усталиле оглашавање ЕМЕПу и да се емисије прорачунавају са већом сигурношћу, што није био случај и године. АЛ Албанија, БА Босна и Херцеговина, БГ Бугарска, ГР Грчка, ХР Хрватска, ХУ Мађарска, ИТ Италија, МЕ Црна Гора, МК Македоија, ПЛ Пољска, РО Румунија, РУЕ бивше совјетске републике, СК Словачка, УА Украјина. Слика Вредности средњих годишњих сума азотних оксида транспортовних из прекограничних извора и депонованих на територији Републике Србије у периоду од године (NO X 100 М грама/годишње). Нови резултати ЕМЕП (EMEP MSCW rv4.7) модела добијени из осмотрене метеорологије и емисија достављених до године објављени су у извештају 1/2015 (Gauss et al., 2015). Извештај описује прекогранични пренос загађујућих материја генерисаних на територији Републике Србије као и проценат депонованих једињења на територији државе. Подаци приказани на слици показују изузетно велик домен транспорта оксидованих сумпорних једињења и утицај емисије у РС на све земље региона и шире. Прекогранични пренос азотних оксида знатно је мањи што говори и о кратком времену живота ових једињења и њиховој великој реактивности. Ипак утицај на земље у региону није занемарљив. 104

105 Слика Депозиција укупног генерисаног SO X на територији РС у ЕМЕПовом домену. Слика Депозиција укупног генерисаног NOX на територији РС у ЕМЕПовом домену Формирање секундарних загађујућих материја Сагоревање фосилних горива (саобраћај, индивидуална и градска ложишта), генерисање електричне енергије и друге људске активности, продукују сложену мешавину отпадних гасова која укључује хиљаде хемијских једињења. Тачне карактеристике смеше отпадних гасова могу се дефинисати локално, а зависе од доприноса различитих извора, али и од метеоролошких и климатских услова посматраног локалитета. Допринос различитих извора одраз је економских, социјалних и технолошких фактора. Међутим, без обзира на доприносе различитих извора, мешавина отпадних гасова увек је сачињена од примарних и сeкундарних полутаната. 105

106 Секундарне загађујуће материје у ваздуху настају у хемијским реакцијама примарних полутаната и често су много токсичније од полазних једињења. Најзначајније атмосферске хемијске реакције у којима настају секундарни полутанти приказане су у табели Табела Типови хемијских реакција у урбаној атмосфери. Тип хемијске реакције Бимолекуларне реакције Тримолекуларне реакције Фотохемијске реакције Термална декомпозиција Процес два реактанта (А, Б) која дају један или два продукта реакције три полазна једињења, од којих је најчешће један инертан (М) који после одигравања хемијске реакције стабилише реакцију односећи вишак ослобођене енергије деградација примарног једињења посредством сунчевог зрачења једињење се разлаже на високој темпрератури А + Б П А + Б +М П1 + П2 +М А + hν П1 + П2 А П1 + П2 Озон. Озон је секундарни полутант у тропосфери који настаје сложеном фотохемијском реакцијом уз емисију гасова прекурсора као што су азотни оксиди, испарљива органска једињења и угљенмоноксид. Тропосферски или приземни озон (О 3 ), који се најчешће јавља у урбаним срединама, изузетно је агресиван за животињски и биљни свет. Због фотоосетљивости и велике реактивности озон учествује у процесима одговорним за промену климе. Присуство О 3 у тропосфери повећава оксидациону способност атмосфере, па се емитовани гасови из процеса сагоревања (SО 2 и NО X ) оксидују до најстабилнијих облика, чиме се повећава њихов животни век. Процес оксидације SО 2 и NО X повећава киселост атмосфере стварањем дугоживећих киселих аеросола, који растварањем у капљицама воде прелазе у јаке киселине сумпорну (H 2 SО 4 ) и азотну (HNО 3 ) киселину, што доводи до појаве тзв. киселих киша. Повећање садржаја озона у тропосфери везано је за настајање епизода фотохемијског смога у регионалним размерама, по тихом и сунчаном времену. У тим чињеницама лежи парадокс деловања озона на различитим висинама. У стратосфери О 3 представља главни апсорбер штетног ултраљубичастог (УВ) зрачења, док у тропосфери представља један од главних полутаната на које се обраћа пажња, првенствено због своје високе токсичности и реактивности. Високе концентрације озона јављају се на локацијама високе фотохемијске активности, посебно у подручју Медитерана, али и на урбаним "хот спотс" изложеним изузетно високим концентрацијама прекусорских гасова, као што су неозелењене раскрснице. Заштитa стратосферског озонског омотача и концентрација тропосферског озона међусобно су зависне. Чувањем стратосферског озона озонског омотача, смањује се емисија УВ зрачења које стиже до тла, а самим тим и количина формираног тропосферског озона. То се опет све заједно, не може постићи уколико се у индустрији и саобраћају не контролише емисија отпадних гасова. Смог. Један од најзначајнијих видова локалног секундарног загађења атмосфере је смог. Смог настаје као последица температурне инверзије, у одсуству хоризонталног кретања ваздуха, када хладан ваздух остаје при тлу, док се топао уздиже. Овакво стање атмосфере супресује вертикална кретања ваздуха, при чему долази до накупљања загађујућих материја 106

107 у најнижим слојевима урбане атмосфере. По врсти разликујемо фотохемијски и лондонски тип смога. Фотохемијски смог се јављу у току лета, када је температура ваздуха висока, висок интензитет УВ зрачења и мала влажност ваздуха. Поред тога на настанак фотохемјског смога највише утиче висока концентрација примарних отпадних гасова посебно угљоводоника, азотмоноксида, али и секундарних полутаната азотдиоксида и озона који ступају у ланчане фотохемијске реакције, продукције и деградације. Лондонски тип смога се углавном јавља у зимском периоду када је концентрација SО 2 веома висока услед повећаног сагоревања фосилних горива у индивидуалним ложиштима. SО 2 се оксидује до SО3 на честицама гвожђа. Честице се понашају као катализатори оксидације, након које SО 3 реагује са водом градећи сумпорну киселину. Лондонски смог веома штетно утиче на здравље људи. Киселе кише. Као што је познато сагоревање фосилних горива значајно доприноси стварању киселих киша јер се при том у атмосферу ослобађају значајне количине сумпор диоксида (SO 2 ) и азотних оксида (NO, NO 2 NO X ). SO 2 реагује са водоникпероксидом (H 2 O 2 ) из облака који настаје од хидроперокси радикала (HO 2 ) и прелази у (SO 3 ), док NO X реагује са хидрокси радикалом (OH) који настаје у атмосфери у фотохемијским реакцијама. Тако настали оксиди (анхидриди киселина) реагују са водом градећи сумпорну и азотну киселину. Тако настале киселине влажном депозицијом, падавинама, доспевају на тло. Киселе кише негативно утичу на здравље људи, биљке, културна добра (корозија метала, разарање бетона, деградација мермера и кречњака, итд.). Суспендоване честице. Суспендоване честице (на енглеском језику particulate matter PM) су честице веома малих димензија у чврстом и течном агрегатном стању. Суспендоване честице се најчешће разврставају у три категорије и то према величини: 1) честице мање 10 μm PM 10 (грубе суспендоване честице), 2) честице мање од 2,5 μm PM 2,5 (фине суспендоване честице), и 3) честице мање од 0,1 μm PM 0,1 (ултрафине суспендоване честице). Суспендоване честице се издвајају из различитих индустријских процеса, сагоревањем, али и као секундарни полутант. Секундарно формирање честица се одвија кроз: 1) хемијске реакције у које су укључени H 2 O, O 2, O 3, OH, NO 2, SO 2, NO x, 2) процес нуклеације органских гасова на честицама, 3) кондензације гасова са ниским напоном паре на честицама, 4) процес коагулације. Секундарне честице се формирају у атмосфери путем комплексних реакција (сулфати, нитрати, амонијум, органски угљеник, елементарни угљеник, тешки метали и фина прашина) Подаци о могућим мерама за спречавање деловања осталих фактора Озелењавање. У циљу спречавања подизања и разношења суспендованих честица и отпадних гасова из различитих индустријских постројења, депонија, саобраћајница, најједноставнији корак је озелењавање. Заштитни зелени појасеви смањују буку, апсорбују аерозагађења и повећавају могућност адсорпције отпадних гасова и честица на површини листова. Присуство зеленог појаса око саобраћајница такође би смањило могућност појаве фотохемијског смога и формирања озона, адсорпцијом азотних оксида и апсорпцијом сунчевог зрачења, у најнижим слојевима атмосфере. Редукција емисије. Редукција испуштања загађујућих материја у ваздух, сходно процесу продукције загађујућих материја, увек је први корак у спречавању деловања осталих фактора загађења. Извештавање. Загађивачи морају бити регистровани и одговорни да обезбеде смањење емисије загађујућих материја у ваздух преко контроле технолошког процеса. Уколико дође до квара на постројењу, где постоји опасност од ослобађања примарних полутаната, који су директан узрок настанка секундарних полутаната, предузеће је дужно да 107

108 квар отклони и да о томе извести надлежне институције, како би се у најкраћем року емисија спустила испод дозвољене граничне вредности. Адекватно извештавање надлежних институција и обезбеђивање информација о емисијама једна је од могућих мера за спречавање примарног загађења, али усаглашена легислатива, мониторинг и мерење омогућава праћење и смањење емисије секундарних полутаната. Законодавство. Репиблика Србија је усвојила велики број закона о заштити животне средине, праћењу и смањењу емисије из различитих извора. Међутим, социоекономско стање у земљи није погодно за потпуно спровођење закона, па се многи од њих спроводе делимично. Сваки помак у спровођењу закона води директно ка контролисаном систему чији је резултат редукција свих негативних деловања на животну средину. 108

109 5. АНАЛИЗА СТАЊА И ОЦЕНА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У ПЕРИОДУ ГОДИНА 5.1. Анализа имисије и извора емисије и процена удела идентификованих извора Методологија Основ за предлагање и предузимање мера у циљу побољшања квалитета ваздуха, односно довођење концентарција присутних загађујућих материја на ниво који не представља ризик по здравље становништва, јесте анализа имисије и извора емисије. На основу ове анализе могуће је предложити потребне редукције емисије у зонама у којима су регистрована прекорачења граничних вредности испитиваних параметара. Дневне, недељне и месечне варијације измерених концентрација Постојање динамике концентрација загађујућих материја усклађене са активностима становништва на дневном, недељном и месечном нивоу, указују на изразити утицај антропогених извора емисије. За одговарајућу анализу података коришћени су софтвери R верзија и Openair. Зависност концентрација од брзине и правца ветра Зависност измерених концентрација од брзине и правца ветра на одређеном мерном месту указује на могући положај и тип извора емисије. При већим брзинама ветра расте и вероватноћа за транспорт загађујућих материја са веће удаљености, док је при мањим брзинама израженији утицај локалних извора емисије на вредности измерених концентрација. За одговарајућу анализу података коришћени су софтвери R верзија и Openair. Процена трендова промене концентрација загађујућих материја Редуковањем сезонских ефеката који веома утичу на аеро загађење, извршена је процена трендова промене концентрација загађујућих материја. Симболи приказани поред тренда који приказују његову статистичку значајност имају следеће значење: p < 0,001 = ***, p < 0,01 = **, p < 0,05 = * и p < 0,1 = +. За одговарајућу анализу података коришћени су софтвери R верзија и Openair. Функције расподеле Концентрација загађујућих материја у ваздуху резултат је сложене интеракције између интензитета извора загађења и услова средине. Средина својим физичким (топографија, стање атмосфере) и хемијским (присуство других реактивних једињења) карактеристикама утиче на промену концентрације загађујућих материја у ваздуху. Приликом описивања промене, одређивања прекорачења ГВИ или прогнозе одређене концентрације загађујућих материја користе се функције дистрибуције вероватноће (ФДВ). Пракса је издвојила ФДВ које најбоље описују изворе, али исто тако говоре и нешто о карактеристикама извора. Дистрибуције које се најчешће користе су логнормална (ЛН), Вејбулова (ВЈ), гама (ГМ) и инверзна гама (ИГМ) функција. У наставку су приказане табеле са прогнозираним прекорачењима стандарда квалитета ваздуха на станицама на којима су прекорачења забележена. 109

110 Процена потребне редукције емисије за достизање стандарда квалитета ваздуха Минимална редукција емисије извора загађења потребна за достизање стандарда квалитета ваздуха, на станицама на којима су забележена више од два прекорачења у току једне године, рачуната је коришћењем Roll Back једначине и функције густине расподеле која најбоље описује измерене концентрације. Прорачун минималне редукције захтева претпоставку да су сви извори антропогеног порекла. У даљем тексту биће приказана анализа имисије и извора емисије за 14 појединачних мерних станица које представљају и зоне са концентрацијама преко ГВИ. За ову анализу коришћени су сви расположиви подаци, без обзира на процентуалну заступљеност годишњег броја података Централна градска зона Зона становања Житни трг Врста подручја: урбано Тип зоне: стамбенопословна АМС1 Адреса: Булевар ослобођења 81, Нови Сад Тип станице: саобраћајна На мерној станици АМС1 у периоду година ГВИ су прекорачене за NO 2 и РМ 10. Концентрације NO 2 прекорачене су на годишњем (2010. и 2011.), дневном (2010., и 2012.) и сатном (2010., 2011, и 2013.) нивоу, док су концентрације РМ 10 прекорачене на годишњем (2011.) и дневном (2010. и 2011.) нивоу. Треба напоменути да број мерења РМ 10 у периоду није био довољан да се ова загађујућа материја узме у обзир при званичној оцени квалитета ваздуха. Ипак, и у те две године концентрације РМ 10 биле су преко дневне ГВИ у години чак 38 пута, а у години чак 183 пута. Слика 5.1. Дневне, недељне и годишње варијације NO 2 у периоду година 110

111 Слика 5.2. Зависност концентрација NO 2 (μg/m 3 ) и њихових дневних варијација од брзине (m/s) и правца ( ) ветра у периоду година Слика 5.3. Средње месечне концентрације и тренд промене концентрација NO 2 израчунат редукцијом сезонских ефеката У периоду година годишње концентрације NO 2 биле су на нивоу концентрација урбаних делова света (18,8 до 69,2 μg/m 3 ) и показале су статистички значајан пад од 9,77 μg/m 3 (слика 5.3.). Пораст концентрација NO 2 (слика 5.1.) током јутарњих и поподневних саобраћајних шпицева, и благо опадање током викенда, упућују на значајан допринос емисије пореклом из саобраћаја на овој локацији, што је и очекивано обзиром да се станица налази на једној од четири најпрометније раскрснице у граду (слика 4.10.). Зависност средњих концентрација од брзине ветра (слика 5.2.) указује да поред саобраћаја, као локалног извора, на концентрације NO 2 утиче и удаљени извор из правца североистока (највероватније ТО Исток и индивидуалне котларнице са Подбаре). 111

112 Слика 5.4. Дневне, недељне и годишње варијације PM 10 у периоду Година Слика 5.5. Зависност концентрација PM 10 (μg/m 3 ) и њихових дневних варијација од брзине (m/s) и правца ( ) ветра у периоду година Слика 5.6. Средње месечне концентрације и тренд промене концентрација PM 10 израчунат редукцијом сезонских ефеката 112

113 Годишње концентрације PM 10 су у периоду година биле на нивоу светског просека (44,5 37,0 μg/m 3 ). Повишене вредности PM 10 од раних јутарњих до касних вечерњих сати и највеће концентрације при већим брзинама западног ветра (од Булевара ослобођења ка мерној станици) указују на утицај саобраћаја на концентрације PM 10. Нагли пораст концентрација РМ 10 у пролеће и лето године, а затим и нагли пад указују на постојање новог привременог извора емисије током овог периода. Слика 5.7. Дневне, недељне и годишње варијације SO 2 и CO у периоду година 113

114 Слика 5.8. Зависност концентрација SO 2 (μg/m 3 ) и CO (mg/m 3 ) и њихових дневних варијација од брзине (m/s) и правца ( ) ветра у периоду година Слика 5.9. Средње месечне концентрације и тренд промене концентрација SO 2 и CO израчунати редукцијом сезонских ефеката Кретање дневних и месечних концентрација SO 2 на слици 5.7. указује на грејање као основни извор ове загађујуће материје на станици АМС1. Слика 5.8. показује да се повишене концентрације SO 2 бележе при великим брзинама источног ветра што указује на значајан утицај удаљеног извора на истоку. Дневни ход СО указује на високе концентрације за време саобраћајних шпицева, док су повишене концентрације током зимских месеци резултат утицаја загревања објеката и неповољних метеоролошких услова. Повећање десезонализованих вредности концентрација ЅО 2 такође указује на повишене концентрације током грејне сезоне, док концентрације СО не показују значајну промену током анализираног периода (слика 5.9.). 114

115 Слика Дневне, недељне и годишње варијације приземног О 3 у периоду година Слика Зависност концентрација O 3 (μg/m 3 ) и њихових дневних варијација од брзине (m/s) и правца ( ) ветра у периоду година 115

116 Слика Средње месечне концентрације и тренд промене концентрација приземног O 3 израчунат редукцијом сезонских ефеката Акумулација приземног О 3 током дана указује на присуство других загађујућих материја на мерној локацији, на пример испарљивих органских једињења. Највеће концентрације приземног О 3 јављају се приликом дувања североисточног ветра који доноси загађење, највероватније из штампарије, чиме се покрећу фотохемијске реакције одговорне за нагомилавање ове загађујуће материје. Приметно је и повећање концентрација приземног O 3 у дане викенда, тзв. викенд ефекат, који указује на сложеност фотохемијских процеса који регулишу количину озона у тропосфери. Највероватнији узроци повишених концентрација приземног O 3 у дане викенда су смањене концентрације NO због смањеног саобраћаја уз повишене концентрације осталих загађујућих материја, нпр. лако испарљивих једињења (што смањује реакцију трошења приземног O 3 ) као и смањење PM 10 (што повећава количину сунчевог зрачења које покреће реакције). Табела 5.1. Стварни и прогнозирани број прекорачења сатне ГВИ NO 2 од 150 μg/m 3 на станици АМС1. Година Стварна Прогнозирана ФДВ* ЛН* 635 ИГМ* 925 ВЈ* ЛН* 736 ИГМ* 739 ВЈ* ЛН* 87 ИГМ * 1 ВЈ* ЛН* 7 П5* 0 ИГМ * *функција дистрибуције вероватноће: ЛН Логнормална, ИГМ Инверзна гама, ВЈ Вејбулова Прогнозирање прекорачења ГВИ на станици АМС1 извршено је за четири године коришћењем три дистрибуције вероватноће. Анализа резултата прогнозирања прекорачења ГВИ NO 2 показала је да се са великом сигурношћу могу користити две дистрибуције. ИГМ дистрибуција показала се одговарајућом за прогнозирање већег броја прекорачења (2010 и годна), док се код малог броја прекорачења (2012 и годна) ЛН дистрибуција 116

117 показала осетљивијом (табела 5.1.). Значајно је напоменути да у години на станици АМС1 осматрања показују да прекорачења није било, односо да га је било 14 пута, у односу на 18 пута колико је прописано. Међутим, ЛН дистрибуција, иако ближа броју осматрања показује да се ГВИ прешла и 33 пута. Слика Минимална редукција извора NO 2 на станици АМС1. Редукција извора показала се значајна у и години, када су и прекорачења била значајна. Висок коефицијент редукције условљава смањење емисије свих извора на локацији станице. Међутим, изражајан пад броја прекорачења у и години говори и о утицају метеоролошких прилика које су узроковале значајан број прекорачења у претходним годинама. Овај ефекат је видљив на слици 5.3. Анализа резултата HYSPLIT модела показала је да су ваздушне струје које су доприносиле повећању концентрације NO 2 у зимском периоду и године претежно долазиле са југа, док су се у и години најчешће јављале из правца истока. У и години вредности редукција су минималне (слика 5.13.). Табела 5.2. Стварни и прогнозирани број прекорачења дневне ГВИ PM 10 од 50 μg/m 3 на станици АМС1 Година Стварна Прогнозирана ФДВ* ЛН* 68 ИГМ * 82 ВЈ* ЛН* 98 ИГМ * 134 ВЈ* ЛН* 40 ИГМ * 54 ВЈ* ЛН* 141 ИГМ * 214 ВЈ* *функција дистрибуције вероватноће: ЛН Логнормална, ИГМ Инверзна гама, ВЈ Вејбулова 117

118 Слика је другачија када се говори о прекорачењу ГВИ PM 10, јер се она десила у све четири посматране године. Анализа резултата прогнозирања броја прекорачења дистрибуцијама вероватноће издвојила је ИГМ дистрибуцију у три од четири посматране године (Слика 5.14). Слика Минимална редукција извора PM 10 на станици АМС1. Прекорачења ГВИ емисије PM 10 присутна у свакој години узроковала су и веће вредности редукције извора. Редукција се креће у границама од 38% до 133% за различите године и говори о неопходности смањења емисије PM 10 на локацији станице АМС1. Велики број прекорачења у години говори о појави новог извора, али и отежаној дисперзији у току зимских месеци ММС6 Адреса: Пап Павла 1, Нови Сад Тип станице: саобраћајна На саобраћајној станици ММС6 током периода година годишње ГВИ није прекорачена ни за једну од три мерене загађујуће материје, док је дневна ГВИ прекорачена за SO 2 (2004. године 7 пута и године 2 пута) и NO 2 (2008. година 12 пута). 118

119 Слика Годишње варијације, недељне варијације, средње месечне концентрације и трендови промене концентрација SO 2, NO 2 и чађи израчунати редукцијом сезонских ефеката Варијације концентрација загађујућих материја по месецима не указују на утицај грејања стамбених површина на нивое загађења ваздуха, док недељне варијације концентрација чађи указују на саобраћај као извор загађења. Трендови промене концентрација SO 2 и NO 2 указују на појаву новог извора почетком године. Прекорачења ГВИ SO 2 десила су се 7 пута у години и 2 пута у години. Функције дистрибуције дале су већи број прекорачења, а најближа је била ИГМ дистрибуција (Табела 5.3.). Табела 5.3. Стварни и прогнозирани број прекорачења дневне ГВИ SO 2 од 125 μg/m 3 на станици ММС6 Година Стварна Прогнозирана ФДВ* ЛН* 21 ИГМ * 25 ВЈ* ЛН* 11 ИГМ * 17 ВЈ* *функција дистрибуције вероватноће: ЛН Логнормална, ИГМ Инверзна гама, ВЈ Вејбулова 119

120 Мали број прекорачења узроковао је и мали проценат редукције извора SO 2 на станици ММС6 (слика 5.16.). Мали проценат прекорачења показује да је главни узрок саобраћај. Према томе, редукција интензитета саобраћаја довела би вредности емиције SO 2 испод граничне вредности. Слика Редукција извора SO 2 на станици ММС6. Прекорачење ГВИ за NO 2 на станици ММС6 забележено је године у 12 случајева. Прекорачење је било повод анализе. За најприкладнију функцију дистрибуције вероватноће која би прогнозирала прекорачења показала се ИГМ са великом тачношћу (табела 5.4.). Међутим, непостојање прекорачења у осталим годинама може говорити о локалној промени у посматраној години која се није поновила. Табела 5.4. Стварни и прогнозирани број прекорачења дневне ГВИ NO 2 од 85 μg/m 3 на станици ММС6. Година Стварна Прогнозирана ФДВ* ЛН* 4 ИГМ * 105 ВЈ* *функција дистрибуције вероватноће: ЛН Логнормална, ИГМ Инверзна гама, ВЈ Вејбулова Табела 5.5. Редукција извора NO 2 на станици ММС6. Година минимална , ММС10 Адреса: Булевар ослобођења 81, Нови Сад Тип станице: саобраћајна Резултати мерења загађујућих материја на мерној станици ММС10 у складу су са мерењима извршеним на свега 40 метара удаљеној станици АМС1. Мерења потврђују да је 120

121 саобраћај доминантан локални извор као и да на концентрације загађујућих материја утичу и удаљени, али интензивни извори градске топлане и индивидуалне котларнице. Повећање концентрација SO 2 и чађи у другој половини године указује на појаву новог извора загађења. Слика Годишње варијације, недељне варијације, средње месечне концентрације и тренд промене концентрација SO 2, NO 2 и чађи израчунати редукцијом сезонских ефеката Дневне вредности NO 2 прекорачиле су ГВИ у години 3 пута. Прекорачења у години показују значај саобраћаја као извора емисије NO 2. Редукцијом саобраћаја граница емисије би се спустила испод ГВИ. Табела 5.6. Стварни и прогнозирани број прекорачења дневне ГВИ NO 2 од 85 μg/m 3 на станици ММС10. Година Стварна Прогнозирана ФДВ* ЛН* 2 ИГМ * 0 ВЈ* *функција дистрибуције вероватноће: ЛН Логнормална, ИГМ Инверзна гама, ВЈ Вејбулова 121

122 Табела 5.7. Редукција извора NO 2 на станици ММС10. Година минимална , Зона становања Лиман 3 и АМС2 Адреса: Народног фронта 43, Нови Сад Тип станице: базна У периоду година ГВИ на мерној станици АМС2 прекорачене су за О 3 и NO 2. Максимална 8 часовна вредност приземног О 3 прекорачила је ГВИ у години (56 пута) и години (25 пута ), док је сатна ГВИ за NO 2 прекорачена само по један дан у и години. Слика Дневне, недељне и годишње варијације приземног O 3 у периоду година 122

123 Слика Зависност концентрација приземног O 3 (μg/m 3 ) и њихових дневних варијација од брзине (m/s) и правца ( ) ветра у периоду година Слика Средње месечне концентрације и тренд промене концентрација приземног O 3 израчунат редукцијом сезонских ефеката Слика показује да су највише дневне и годишње концентрације приземног О 3 у средини дана и лети како је и очекивано, али и појаву повишених концентрација крајем недеље, тзв викенд ефекат, који указује да је саобраћај примарни извор загађења. Слика показује да су концентрације високе при ветру брзине 12 m/s, да су највише при северном ветру који доноси загађење са прометне саобраћајнице Народног фронта као и да су најмање при источном ветру, из правца Лиманског парка. 123

124 Слика Дневне, недељне и годишње варијације NO 2 у периоду година Слика Зависност концентрација NO 2 (μg/m 3 ) и њихових дневних варијација од брзине (m/s) и правца ( ) ветра у периоду година Слика Средње месечне концентрације и тренд промене концентрација NO 2 израчунат редукцијом сезонских ефеката 124

125 Пораст концентрација NO 2 (слика 5.21.) током јутарњих и поподневних саобраћајних шпицева, и благо опадање током викенда, потврђује велики допринос емисије из саобраћаја на овој локацији. Зависност средњих концентрација од брзине ветра (слика 5.22.) указује да поред саобраћаја, као локалног извора, на концентрације NO 2 утиче и удаљени извор из правца југа. Слика Дневне, недељне и годишње варијације SO 2 у периоду Година Слика Зависност концентрација SO 2 (μg/m 3 ) и њихових дневних варијација од брзине (m/s) и правца ( ) ветра у периоду година 125

126 Слика Средње месечне концентрације и тренд промене концентрација SO 2 (μg/m 3 ) израчунат редукцијом сезонских ефеката Слика Дневне, недељне и годишње варијације CO у периоду година 126

127 Слика Зависност концентрација CO (mg/m 3 ) и њихових дневних варијација од брзине (m/s) и правца ( ) ветра у периоду година Слика Средње месечне концентрације и тренд промене концентрација CO израчунат редукцијом сезонских ефеката Постојање локалне емисије SO 2 и СО уочава се и на сликама 5.25 и 5.28., где се повишене концентрација бележе при мањим брзинама ветра. Повишене концентрације SO 2 и СО током зимских месеци резултат су утицаја загревања објеката и неповољних метеоролошких услова. Дневни ход СО указује да је, поред грејања, саобраћај значајан извор ове загађујуће материје. Табела 5.8. Стварни и прогнозирани број прекорачења осмочасовне ГВИ O 3 од 120 μg/m 3 на станици АМС2. Година Стварна Прогнозирана ФДВ* ЛН* 68 ИГМ * 30 ВЈ* ЛН* 17 ИГМ * 8 ВЈ* *функција дистрибуције вероватноће: ЛН Логнормална, ИГМ Инверзна гама, ВЈ Вејбулова 127

128 Слика Редукција извора O 3 на станици АМС ММС17 Адреса: Вртић "Маслачак", Народног фронта 42, Нови Сад Тип станице: базна Резултати мерења загађујућих материја на мерној станици ММС17 показују да су у периоду година дневне ГВИ прекорачене за NO 2 (два пута у години) и чађ. Међутим, иако се бележи прекорачење NO 2 позитивно је да тренд ове загађујуће материје опада брзином од 8,52 µg/m 3 што указује на чињеницу да се утицај саобраћаја на загађење ваздуха смањује. Са друге стране, иако су концентрације биле у границама дозвољених, концентрације SO 2 крајем године бележе нагли пораст. 128

129 Слика Годишње варијације, недељне варијације, средње месечне концентрације и трендови промене концентрација SO 2, NO 2 и чађи израчунати редукцијом сезонских ефеката Зона становања Центар ММС7 Адреса: Јеврејска 40, Нови Сад Тип станице: саобраћајна На мерној станици ММС7 у периоду година годишње ГВИ нису прекорачене ни за једну од три мерене загађујуће материје, док су дневну ГВИ прекорачиле концентрације NO 2 у (11 пута) и години (5 пута) и чађи у години (2 пута). Иако дневне концентрације SO 2 нису прекорачиле ГВИ, у периоду година оне бележе снажан пораст. Слично кретање концентрација SO 2 забележено је и на мерној станици ММС6 која је удаљена свега 90 метара у правцу севера. Концентрације NO 2 и чађи највише су биле у другој половини и крајем године што упућује на заједнички извор загађења. 129

130 Слика Годишње варијације, недељне варијације, средње месечне концентрације и трендови промене концентрација SO 2, NO 2 и чађи израчунати редукцијом сезонских ефеката Табела 5.9. Стварни и прогнозирани број прекорачења дневне ГВИ NO 2 од 85 μg/m 3 на станици ММС7 Година Стварна Прогнозирана ФДВ* ЛН* 5 ИГМ* 20 ВЈ* ЛН* 16 ИГМ* 21 ВЈ* *функција дистрибуције вероватноће: ЛН Логнормална, ИГМ Инверзна гама, ВЈ Вејбулова 130

131 Слика Редукција извора NO 2 на станици ММС ММС8 Адреса: Кеј жртава рације 4, Нови Сад Тип станице: саобраћајна Мерна станица се налази поред веома прометне саобраћајнице која води на мост Дуга па се може очекивати да је саобраћај основни извор загађења. Ипак, мерења показују да мерна станица није у великој мери угрожена загађењем јер у периоду година дневне ГВИ су прекорачене само једном за NO 2 и то у септембру године. Иако је саобраћај главни извор загађења, позитивно је да концентрације NO 2 бележе статистички значајан пад од 2,12 µg/m 3 годишње. 131

132 Слика Годишње варијације, недељне варијације, средње месечне концентрације и трендови промене концентрација SO 2, NO 2 и чађи израчунати редукцијом сезонских ефеката Зона становања Футошка пијацабулевар цара Лазара ММС3 Адреса: Футошка 121, Нови Сад Тип станице: саобраћајна На саобраћајном типу станице ММС3 која је смештена поред веома прометне саобраћајнице мерене су само две загађујуће материје, SO 2 и чађ, док NO 2, који је један од основних индикатора утицаја саобраћаја на загађење ваздуха, није мерен. На основу месечних и недељних извршених мерења може се заључити да су концентрације SO 2 пореклом из саобраћаја (преко 65% прекорачења ГВИ забележено је у вангрејној сезони), а чађ из индивидуалних грејних јединица (сва прекорачења ГВИ забележена су у грејној сезони). Обе загађујуће материје у посматраном периоду бележе статистички значајан пораст. 132

133 Слика Годишње варијације, недељне варијације, средње месечне концентрације и трендови промене концентрација SO 2 и чађи израчунати редукцијом сезонских ефеката Постојећи подаци нису омогућили детаљну анализу функције расподеле која описује прекорачења ГВИ и редукције извора. У години мерења су вршена 104 пута у току пролећних и јесењих месеци. Прекорачење ГВИ SO 2 забележено је 12 пута Северна градска зона Зона становања Шангај АМС3 Адреса: Шангај Тип станице: индустријска Мерна станица АМС3 смештена је у северној индустријској зони између НИС Рафинерије нафте Нови Сад и ТЕТО Нови Сад. Концентрације загађујућих материја релевантних за оцену квалитета ваздуха показале су да је дневна ГВИ прекорачена само једном за SO 2 у децембру године. Повишене концентрације SO 2 у хладном делу године и у периоду од 7 до 22 сата (слика 5.36.) указују да је ТЕТО Нови Сад главни извор ове загађујуће материје. Концентрације бензена независне су од доба године и дана у недељи. Снижене концентрације у средини дана указују на трошење ове загађујуће материје у фотохемијским реакцијама (слика 5.37.), док зависност од правца и брзине ветра (слика 5.38.) указује да је НИС Рафинерија Нови Сад основни извор бензена на овом мерном месту. 133

134 Слика Дневне, недељне и годишње варијације SO 2 у периоду година Слика Дневне, недељне и годишње варијације бензена у периоду година 134

135 Слика Зависност концентрација бензена (μg/m 3 ) и њихових дневних варијација од брзине (m/s) и правца ( ) ветра у години Слика Средње месечне концентрације и тренд промене концентрација SO 2 и бензена израчунат редукцијом сезонских ефеката ММС12 Адреса: Школска 6, Шангај Тип станице: индустријска Иако је мерна станица ММС12 удаљена свега 20 m од мерне станице АМС3 значајна је због дужег низа мерених података као и података о NO 2 и чађи које АМС3 не мери. Мерења показују да је квалитет ваздуха мерног места највише био угрожен концентрацијама NO 2 а највише у периоду година. Године концентрације NO 2 премашиле су годишњу и дневну ГВИ (45 пута) као и ТВИ (18 пута). Концентрације чађи премашиле су дневну ГВИ 3 пута у години, док су концентрације SO 2 премашиле дневну ГВИ једном у години. 135

136 Слика Годишње варијације, недељне варијације, средње месечне концентрације и трендови промене концентрација SO 2, NO 2 и чађи израчунати редукцијом сезонских ефеката Иако је АМС3 показала уједначен тренд концентрација SO 2 у периоду година, станица ММС12 (слика 5.40) показује да је до наглог повећања концентрација дошло у години. Концентрације NO 2 и чађи повишене су у хладном периоду године чему узрок могу бити неповољни метеоролошки услови, али и рад ТЕТО Нови Сад као примарни извор. Привремени пораст концентрација NO 2 и чађи у периоду година указује на повећање активности заједничког извора који емитује обе загађујуће материје. С обзиром на чињенице да је праћење емисије у НИС Рафинерији Нови Сад у периоду година детектовало концентрације загађујућих материја виших од ГВЕ за азотне оксиде и прашкасте материје, и да ТЕТО Нови Сад од године углавном као гориво користи природни гас може се закључити да су и НИС Рафинерија Нови Сад и ТЕТО Нови Сад једнако значајни извори NO 2 материја, а да је НИС Рафинерија Нови Сад примарни извор чађи. Табела Стварни и прогнозирани број прекорачења дневне ГВИ NO 2 од 85 μg/m 3 на станици ММС12 Година Стварна Прогнозирана ФДВ* ЛН* 80 ИГМ * 93 ВЈ* *функција дистрибуције вероватноће: ЛН Логнормална, ИГМ Инверзна гама, ВЈ Вејбулов 136

137 Табела Редукција извора NO 2 на станици ММС12 Година минимална Ограничење за концентрацију на дневном нивоу је прекорачено чак 45 пута, али само у једној години. Постојање прекорачења у једној години говори и о локалним променама, а најчешће метеоролошким приликама у периоду године када су се прекорачења одиграла. стабилна стратификација атмосфере у зимском периоду проузроковала је слабу вертикалну и хоризонталну дисперзију NO 2 и омогућила акумулацију гаса на посматраном локалитету Зона становања Клиса ММС14 Адреса: Савска 27, Нови Сад Тип станице: базна Иако је мерна станица смештена у подручју са индивидуалним становањем мерења показују да подручје није у великој мери угрожен загађујућим материјама. Годишње концентрације SO 2 и чађи нису прелазиле ГВИ, док су дневне концентрације чађи прекорачиле ГВИ по једном и године. Када је у питању SO 2 ваздух је у 100% случајева сврстан у категорију одличан. Ипак, може се приметити вишеструко повећање концентрација SO 2 од годин до краја посматраног периода, што упућује на појаву новог извора загађења на овом подручју. Веће концентрације чађи у хладној половини године могу се објаснити неповољним метеоролошким условима али и грејањем стамбених јединица који су, поред саобраћаја, значајан извор загађења. Слика Годишње варијације, недељне варијације, средње месечне концентрације и трендови промене концентрација SO 2 и чађи израчунати редукцијом сезонских ефеката 137

138 Сремска градска зона Зона становања Сремска Каменица ММС11 Адреса: Трг Краља Петра, Сремска Каменица Тип станице: саобраћајна На саобраћајном типу станице ММС11 која је смештена у зони индивидуалног становања, али поред веома прометне саобраћајнице, мерене су само две загађујуће материје, SO 2 и чађ, док NO 2, који је један од основних индикатора утицаја саобраћаја на загађење ваздуха, није мерен. На основу месечних и недељних извршених мерења може се заључити да су концентрације SO 2 пореклом из индивидуалних грејних јединица, а чађ из саобраћаја. Концентрације SO 2 у читавом мерном периоду показују веома велики пораст, од чак 11,55 μg/m 3 што говори да се утицај грајања на квалитет ваздуха у овом подручју повећава. Слика Годишње варијације, недељне варијације, средње месечне концентрације и трендови промене концентрација SO 2 и чађи израчунати редукцијом сезонских ефеката Зона становања Петроварадин ММС13 Адреса: Јоже Влаховића 5, Петроварадин Тип станице: базна Иако је мерна станица ММС13 означена као базна, налази се на 100 m удаљености од веома прометне саобраћајнице па би се могло очекивати да је утицај саобраћаја на квалитет ваздуха у овом подручју велики. Међутим важан индикатор који би помогао да се процени његов утицај, NO 2, на овом мерном месту није мерен. Веће концентрације SO 2 и чађи у хладном делу године упућују на закључак да велики утицај на квалитет ваздуха има 138

139 индивидуално грејање. Значајно веће концентрације чађи у време радних дана у односу на дане викенда указују да је саобраћај значајан извор чађи, а статиситчки значајан негативан тренд показује да се утицај саобраћаја смањује. Слика Годишње варијације, недељне варијације, средње месечне концентрације и трендови промене концентрација SO 2 и чађи израчунати редукцијом сезонских ефеката Зона приградских насеља Источна група насеља ММС22 Адреса: Војвођанска 19, Руменка Тип станице: базна Слика Годишње варијације, недељне варијације, средње месечне концентрације и трендови промене концентрација SO 2 и чађи израчунати редукцијом сезонских ефеката 139

140 Иако би се то могло очекивати, с обзиром на чињеницу да се мерна станица налази у насељу у којем се за загревање домова користе фосилна горива, мерења показују да загревање током хладног дела године нема велики утицај на квалитет ваздуха. Видан је пораст концентрација SO 2 од године који указује на нови извор загађења. Недељне концентрације чађи указују на то да је саобраћај примарни извор загађења, а статиситчки значајно смањење тренда чађи на чињеницу да се тај утицај смањује Оцена квалитета ваздуха Класе квалитета ваздуха Оцена квалитета ваздуха у периоду година извршена на основу годишњих концентрација загађујућих материја и броја прекорачења дневних ГВИ добијених аутоматским и мануелним мониторингом квалитета ваздуха приказана је у табели Када су концентрације прелазиле ГВИ означене су наранџастим словима, а када су прешле и ТВИ означене су црвеним словима. Када је број прекорачења дневних ГВИ био већи од дозвољеног, бројеви су подебљани. У табели су приказане и вредности за чађ (осенчено), мада ова загађујућа материја није узета у обзир при оцени квалитета ваздуха. Година у којој је ваздух био у првој категорији означена је зеленом, у другој наранџастом и у трећој црвеном бојом. 140

141 Тип станице Табела Категорије квалитета ваздуха за период година, средње годишње концентрације и број дана са прекорачењем дневних ГВИ и ТВИ за SO2, NO2, PM10, CO, приземни O 3, бензен и чађ SO 2 NO 2 PM10 CO Приземни O 3 Бензен Ознака μg/m 3 бр дана > ГВИ (ТВИ) μg/m 3 бр дана > ГВИ (ТВИ) μg/m 3 бр дана > ГВИ (ТВИ) mg/m 3 бр дана > ГВИ (ТВИ) μg/m 3 бр дана > ГВИ μg/m 3 μg/m 3 бр дана > ГВИ 2003 I 2004 III 2005 I ММС1 T * 5,5 0 ММС2 T 9,2 0 ММС4 T 5,8 0 ММС5 T 5,6 0 ММС6 T 2,2 0 10,6 0 5,4 0 ММС12 I 1,5 0 13,7 0 6,3 0 ММС13 B 8,9 0 ММС14 B 5,6 0 ММС15 B 6,0 0 ММС1 T 4,3 0 ММС2 T 5,2 0 ММС4 T 4,3 0 ММС5 T 6,0 0 ММС6 T 8,4 7(7) 9,8 0 4,4 0 ММС12 I 3,4 0 8,9 0 4,6 0 ММС13 B 7,5 0 ММС14 B 5,6 0 ММС15 B 4,2 0 ММС1 T 4,9 0 ММС2 T 4,9 0 ММС4 T 4,5 0 ММС5 T 3,9 0 ММС6 T 1,4 2 9,0 0 4,2 0 MMС9 Т 3,9 0 ММС12 I 1,5 0 6,0 0 4,8 0 ММС13 B 6,6 0 ММС14 B 5,

142 ММС15 B 4,1 0 ММС2 T 0,0 0 2,0 0 ММС3 T 3,8 1 6,5 4 ММС4 T 0,0 0 1, ММС5 T 0,2 0 2,6 0 ММС12 I 0,8 0 8,5 0 3,4 0 I ММС13 B 0,1 0 3,5 0 ММС16 B 1,7 0 ММС19 B 2,7 0 ММС20 B 0,3 0 2,2 0 ММС3 Т 6,1 3 ММС7 Т 1, ММС12 I 3,5 0 3,6 0 ММС13 B 1,2 0 1,8 0 I ММС19 B 18,3 0 1,9 0 ММС20 B 0 1,5 0 ММС24 B ММС6 T 15,6 0 15,5 12 (6) ММС7 T 15,4 0 13,9 11 (6) 2,9 0 ММС12 I 18, ММС13 B 1,6 0 ММС14 B 15,5 0 3,3 0 III ММС19 B 12,6 0 1,6 0 ММС20 B 15,5 0 1,6 0 ММС22 B 20,3 0 ММС23 B 18,4 0 АМС3 I 1,5 ММС7 T 27,2 5 (3) 6,0 2 ММС11 T 16,8 0 14, III ММС12 ММС14 I B 16,7 17, ,1 1(1) 5,4 0 ММС13 ММС19 B B 16,5 17, ,0 5,3 0 0 ММС20 B 17,2 0 5,6 1 ММС22 B 16,2 0 12,3 0 ММС23 B 17,5 0 10, АМС1а Т 9,7 0 69,2 70(44) 37,0 63(63) 0, ,3 0 АМС2 B 19,8 0 0,

143 III ММС3 T 24,0 1 10,8 0 ММС7 7,9 0 ММС11 T 24,1 1 11,4 0 ММС12 I 25,8 1 17,4 1(0) 11,6 0 ММС13 B 23,8 0 16,2 1 ММС14 B 24,3 0 14,5 0 ММС19 16,9 1 ММС20 B 23,3 0 7,9 0 ММС22 B 23,6 0 10,8 1 ММС23 B 24,6 0 11,3 0 АМС1а Т 11,2 0 61,7 59(46) 44,5 102(42) 0, ,5 21 АМС2 B 16,8 0 21,3 0 0,45 0 ММС3 T 19,7 0 11, III ММС8 ММС13 T B 18,9 19, ,3 1(1) 16,8 16,2 0 0 ММС12 ММС14 I B 19,9 18, ,3 45(18) 17,7 11,6 3 0 ММС21 B 19,2 0 10,5 0 ММС22 B 19,3 0 11,5 0 ММС23 B 19,3 0 10,0 0 АМС1а Т 33,5 2(0) 0,57 0 АМС2 B 20,4 0 0, , III АМС3 ММС10 I T 13,9 22, ,5 3(0) 0,1 12,7 0 ММС8 ММС12 T I 21,7 0 13,5 26,2 0 13(5) 14,4 12,1 0 0 ММС14 B 22,3 0 13,2 1 ММС17 B 22,0 0 18,2 2(1) 19,2 2 АМС1a/ b Т 18,8 0 0, АМС2 B 77,8 25 I АМС3 I 13 1 * мерења нису вршена или мерна станица у погледу расположивости података не задовољава минимум дефинисан Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 11/2010, 75/2010 и 63/2013). 143

144 У агломерацији Нови Сад током периода година ваздух је у току пет година био у I категорији (чист или незнатно загађен ваздух) док је током шест година био у III категорији (прекомерно загађен ваздух). Прва категорија квалитета највећу учесталост има у периоду година, са изузетком године када је ваздух био у III категорији због повишених вредности SO 2 у Централној градској зони. Трећа категорија била је доминантна у периоду година, најчешће због NO 2, РМ 10 и приземног О 3 у Централној и Северној градској зони. Године ваздух је поново окарактерисан као чист што указује на тренд побољшања квалитета. Велики утицај на ово побољшање највероватније има смањење емисије NO 2 из НИС Рафинерије Нови Сад. Међутим I категорију ваздуха у години треба узети са резервом због веома малог броја валидних података. Наиме, оцена квалитета ваздуха за годину извршена је на основу мерења на по једној мерној станици за SO 2, NO 2, СО и приземни О 3, док концентрација суспендованих честица РМ 10, које су биле доминантан загађивач претходних година, због малог низа података није узета у обзир. Такође, број прекорачења дневних ГВИ приземног О 3 у години био је на самој граници дозвољеног, чак Приказ квалитета ваздуха по градским зонама Централна градска зона има најлошији квалитет ваздуха у агломерацији. Током шест од једанаест анализираних година ваздух је био прекомерно загађен (III категорија). Прекомерно загађење ваздуха узроковале су високе концентрације NO 2 ( година), РМ 10 ( година), приземни О 3 (2012. година) и SO 2 (2004. година). Анализа имисије и емисије показала је да су узрок повишених вредности NO 2 саобраћај и топлане, РМ 10 саобраћај и индивидуална ложишта, а приземног О 3 саобраћај. Северна градска зона је током три године имала прекомерно загађен ваздух (2009, 2011 и година). Узрок III категорије ваздуха биле су повишене концентрације NO 2 у Индустријској зони Север 4. Анализа имисије и емисије показала је да су узрок повишених вредности NO 2 емисије из НИС Рафинерија Нови Сад и ТЕТО Нови Сад. Западна градска зона у протеклих једанаест година није адекватно била укључена у мониторинг имисије, па квалитет ваздуха у овој зони не може бити оцењен. Мерене су само концентрације чађи у периоду Сремска зона има чист или незнатно загађен ваздух (I категорија) током четири године за које постоје релевантни подаци о имисији ( , година). Треба нагласити да је квалитет ваздуха процењен само на основу мерења SO 2. Зона приградских насеља има чист или незнатно загађен ваздух (I категорија). Оцена је извршена на основу мерења SO 2 у Каћу и Руменки у периоду година. 144

145 145

146 Слика Класе квалитета ваздуха у ужем подручју агломерације Нови Сад у периоду година Структурна оцена квалитета ваздуха Структурна оцена квалитета ваздуха пружа информације о утицају појединих загађујућих материја на квалитет ваздуха, чиме се долази до сазнања која је загађујућа материја доминантна. Анализа је урађена применом Индекса квалитета ваздуха SAQI_11 базираног на Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Србије, број 11/2010 и 75/2010). Слика приказује учесталост појављивања класа квалитета ваздуха по индексу SAQI_11 на основу критеријума приказаних у табели

ПЛАН КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У АГЛОМЕРАЦИЈИ НОВИ САД ЗА ПЕРИОД ГОДИНЕ

ПЛАН КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У АГЛОМЕРАЦИЈИ НОВИ САД ЗА ПЕРИОД ГОДИНЕ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 8 ПЛАН КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У АГЛОМЕРАЦИЈИ НОВИ САД ЗА ПЕРИОД 20172021. ГОДИНЕ Нови Сад, април, 2017. године ЈНМВУ7/14 Уговор

Διαβάστε περισσότερα

Мониторинг квалитета ваздуха Града Новог Сада у години

Мониторинг квалитета ваздуха Града Новог Сада у години Мониторинг квалитета ваздуха Града Новог Сада у 2009. години МЕРНА МЕСТА ЗА УЗОРКОВАЊЕ ЈЕДНОЧАСОВНИХ УЗОРАКА АЗОТДИОКСИДA, УГЉЕНМОНОКСИДА И УГЉЕНДИОКСИДА А1. Поликлиника, Хајдук Вељкова 2, Нови Сад ГВИ

Διαβάστε περισσότερα

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm 1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:

Διαβάστε περισσότερα

Мониторинг квалитета ваздуха Града Новог Сада у години

Мониторинг квалитета ваздуха Града Новог Сада у години Мониторинг квалитета ваздуха Града Новог Сада у 2010. години МЕРНА МЕСТА ЗА УЗОРКОВАЊЕ ЈЕДНОЧАСОВНИХ УЗОРАКА АЗОТДИОКСИДA, УГЉЕНМОНОКСИДА И УГЉЕНДИОКСИДА А1. Поликлиника, Хајдук Вељкова 2, Нови Сад NO

Διαβάστε περισσότερα

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије 1 Обавезе ЈП ЕПС као КПС... ЗАКОН О ЕНЕРГЕТИЦИ ЧЛАН 94. Енергетски

Διαβάστε περισσότερα

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

Градска Управа за пољопривреду и заштиту животне средине. Трг Светог Димитрија 13. Сремска Митровица. Broj: Datum: год.

Градска Управа за пољопривреду и заштиту животне средине. Трг Светог Димитрија 13. Сремска Митровица. Broj: Datum: год. ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА Стари шор 47 Mat.br. 08039801 Reg.br. 8238022472 šif.del. 86-90 PIB 100791703 ž.račun. 840-209667-75 tel/faks: 022/ 610-511, 636-509 e-mail: info@zdravlje-sm.org.rs

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

Градска Управа за пољопривреду и заштиту животне средине. Трг Светог Димитрија 13. Сремска Митровица. Broj: Datum: год.

Градска Управа за пољопривреду и заштиту животне средине. Трг Светог Димитрија 13. Сремска Митровица. Broj: Datum: год. ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА Стари шор 47 Mat.br. 08039801 Reg.br. 8238022472 šif.del. 86-90 PIB 100791703 ž.račun. 840-209667-75 tel/faks: 022/ 610-511, 636-509 e-mail: info@zdravlje-sm.org.rs

Διαβάστε περισσότερα

ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ЦЕНАМА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА - УДРУЖЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ -

ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ЦЕНАМА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА - УДРУЖЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ - ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ЦЕНАМА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА - УДРУЖЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ - ЦЕНЕ ПРОИЗВОДЊЕ И ДИСТРИБУЦИЈЕ ВОДЕ И ЦЕНЕ САКУПЉАЊА, ОДВОђЕЊА И ПРЕЧИШЋАВАЊА ОТПАДНИХ ВОДА НА НИВОУ ГРУПАЦИЈЕ ВОДОВОДА

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН ВРШЦА

ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН ВРШЦА РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ОПШТИНА ВРШАЦ СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ВРШАЦ Председник Скупштине Општине: Бранислав Дангубић Број: Дана: ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН ВРШЦА ЈП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ВОЈВОДИНЕ -

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

Регионални план управљања отпадом за Град Нови Сад и општине Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Србобран, Темерин и Врбас

Регионални план управљања отпадом за Град Нови Сад и општине Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Србобран, Темерин и Врбас НАЦРТ На основу члана 12. став 1. Закона о управљању отпадом ("Службени гласник Републике Србије", бр. 36/09 и 88/10) и Решења Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине,

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА. август 2010.

УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА. август 2010. УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА август 2010. I. УВОД Сврха овог Упутства је да помогне оператерима који управљају опасним материјама, како да одреде да

Διαβάστε περισσότερα

LIST GRADA BEOGRADA ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ. Година LXI Број јул године Цена 265 динара

LIST GRADA BEOGRADA ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ. Година LXI Број јул године Цена 265 динара ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Година LXI Број 54 20. јул 2017. године Цена 265 динара Скупштина Града Београда на седници одржаној 29. јуна 2017. године, на основу члана 35. став 7. Закона

Διαβάστε περισσότερα

Нови Сад, фебруар године

Нови Сад, фебруар године ИЗВЕШТАЈ О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ ''КОВИЉСКО-ПЕТРОВАРАДИНСКИ РИТ'' НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Нови Сад, фебруар 0. године РУКОВОДИЛАЦ

Διαβάστε περισσότερα

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ В Е Т Р О П А Р К И Н Ђ И Ј А НА ЛОКАЦИЈИ БЕШКА КРЧЕДИН У ОПШТИНИ ИНЂИЈА Носилац израде Плана детаљне регулације: Д и р е к т о р : ЗЛАТКО ГРКОВИЋ дипл.инж.арх. 1 Носилац израде

Διαβάστε περισσότερα

Школска 2010/2011 ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Школска 2010/2011 ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Школска 2010/2011 ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Прва година ИНФОРМАТИЧКЕ МЕТОДЕ У БИОМЕДИЦИНСКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА Г1: ИНФОРМАТИЧКЕ МЕТОДЕ У БИОМЕДИЦИНСКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА 10 ЕСПБ бодова. Недељно има 20 часова

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

С л у ж б е н и л и с т

С л у ж б е н и л и с т С л у ж б е н и л и с т Општине Бачки Петровац Број: 1a Година: LI Бачки Петровац 21. марта 2015. год. С А Д Р Ж А Ј I СКУПШТИНА ОПШТИНЕ БАЧКИ ПЕТРОВАЦ - Одлука о доношењу Плана генералне регулације насеља

Διαβάστε περισσότερα

I Наставни план - ЗЛАТАР

I Наставни план - ЗЛАТАР I Наставни план - ЗЛААР I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД УКУО недељно годишње недељно годишње недељно годишње годишње Σ А1: ОАЕЗНИ ОПШЕОРАЗОНИ ПРЕДМЕИ 2 5 25 5 2 1. Српски језик и књижевност 2 2 4 2 2 1.1

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРКИРАЛИШТА 1. вежба Место за паркирање (паркинг место) Део простора намењен, технички опремљен и уређен за паркирање једног

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала Теоријски део: Вежба број ТЕРМИЈСКА AНАЛИЗА. Термијска анализа је поступак који је 903.год. увео G. Tamman за добијање криве хлађења(загревања). Овај поступак заснива се на принципу промене топлотног садржаја

Διαβάστε περισσότερα

СТУДИJA ПРОСТОРНОГ РАЗМЕШТАЈА РЕГИОНАЛНИХ ДЕПОНИЈА И ТРАНСФЕР СТАНИЦА НА ПОДРУЧЈУ АП ВОЈВОДИНЕ

СТУДИJA ПРОСТОРНОГ РАЗМЕШТАЈА РЕГИОНАЛНИХ ДЕПОНИЈА И ТРАНСФЕР СТАНИЦА НА ПОДРУЧЈУ АП ВОЈВОДИНЕ СТУДИJA ПРОСТОРНОГ РАЗМЕШТАЈА РЕГИОНАЛНИХ ДЕПОНИЈА И ТРАНСФЕР СТАНИЦА НА ПОДРУЧЈУ АП ВОЈВОДИНЕ I ФАЗА УТВРЂИВАЊЕ КРИТЕРИЈУМА ЗА ЛОЦИРАЊЕ РЕГИОНАЛНИХ ДЕПОНИЈА И ТРАНСФЕР СТАНИЦА Нови Сад, септембар 2005.године

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

LIST GRADA KRAQEVA

LIST GRADA KRAQEVA SLU@BENI LIST GRADA KRAQEVA BROJ 23-12. OKTOBAR 2017. GODINE АКТИ СКУПШТИНЕ ГРАДА КРАЉЕВА 348. ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ГОРЊИ ЧИБУКОВАЦ ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ Ненад Марковић дипл. инж.саобраћаја, с.р. Број:

Διαβάστε περισσότερα

ПРОГРАМ ПРАЋЕЊА КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА НИША ЗА 2015/2016. ГОДИНУ

ПРОГРАМ ПРАЋЕЊА КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА НИША ЗА 2015/2016. ГОДИНУ На основу члана 7. Одлуке о накнади за заштиту и унапређење животне средине Града Ниша ( Службени лист Града Ниша, бр. 53/09) и члана 2. и 72. Пословника о раду Градског већа Града Ниша ( Службени лист

Διαβάστε περισσότερα

ИЗВЕШТАЈ О СИСТЕМАТСКОМ ИСПИТИВАЊУ БУКЕ У ВРШЦУ ПРОЛЕЋНА СЕЗОНА 2018

ИЗВЕШТАЈ О СИСТЕМАТСКОМ ИСПИТИВАЊУ БУКЕ У ВРШЦУ ПРОЛЕЋНА СЕЗОНА 2018 Датум извештаја:07.06.2018. ЦЕНТАР ЗА ХИГИЈЕНУ И ХУМАНУ ЕКОЛОГИЈУ ОДЕЉЕЊЕ ХИГИЈЕНЕ ИЗВЕШТАЈ О СИСТЕМАТСКОМ ИСПИТИВАЊУ БУКЕ У ВРШЦУ ПРОЛЕЋНА СЕЗОНА 2018 Издање 3 С А Д Р Ж А Ј Ред. број Страна 1. УВОД 3

Διαβάστε περισσότερα

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ И З В Е Ш Т А Ј О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА ''АРАНЂЕЛОВАЦ 2026'' Н А Ж И В О Т Н У С Р Е Д И Н У

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ И З В Е Ш Т А Ј О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА ''АРАНЂЕЛОВАЦ 2026'' Н А Ж И В О Т Н У С Р Е Д И Н У СКУПШТИНА ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ И З В Е Ш Т А Ј О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА ''АРАНЂЕЛОВАЦ 2026'' Н А Ж И В О Т Н У С Р Е Д И Н У ИНФОПЛАН ДРУШТВО СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ ЗА ПЛАНИРАЊЕ,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ НАСЕЉА БАЧКИ ЈАРАК

ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ НАСЕЉА БАЧКИ ЈАРАК РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ОПШТИНА ТЕМЕРИН СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ТЕМЕРИН Председник Скупштине Општине: Број: 06-7-01/2007-01 Дана: 26.04.2007. Милан Радовић ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ НАСЕЉА

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ВРШАЦ ГОДИНА XXXXIII ВРШАЦ, 05. НОВЕМБАР ГОДИНЕ БРОЈ 13/2015 ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА НАСЕЉЕНО МЕСТО ВЛАЈКОВАЦ УВОД

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ВРШАЦ ГОДИНА XXXXIII ВРШАЦ, 05. НОВЕМБАР ГОДИНЕ БРОЈ 13/2015 ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА НАСЕЉЕНО МЕСТО ВЛАЈКОВАЦ УВОД 05.11.2015. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ВРШАЦ БР. 13/2015 335 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ВРШАЦ ГОДИНА XXXXIII ВРШАЦ, 05. НОВЕМБАР 2015. ГОДИНЕ БРОЈ 13/2015 1. На основу члана 25. и 35. Закона о планирању и изградњи

Διαβάστε περισσότερα

ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ПОДРУЧЈА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ НИШКA БАЊA друга фаза

ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ПОДРУЧЈА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ НИШКA БАЊA друга фаза На основу члана 35. став. 7. Закона о планирању изградњи ("Службени гласник РС" број 72/09, 81/09 исправка, 64/10 одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 одлука УС, 50/13 одлука УС, 98/13 одлука УС, 132/14 и 145/14)

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН НАСЕЉА СЕНТА

ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН НАСЕЉА СЕНТА РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ОПШТИНА СЕНТА СКУПШТИНА ОПШТИНЕ СЕНТА Председник Скупштине Општине: Број: 350-12/V-08 Дана: 09.05.2008. Борбељ Ференц ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН НАСЕЉА СЕНТА ЈП ЗАВОД

Διαβάστε περισσότερα

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ЛОКАЦИЈУ "ДАНКОВО" У ОПШТИНИ ПАРАЋИН

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ЛОКАЦИЈУ ДАНКОВО У ОПШТИНИ ПАРАЋИН На основу члан 35. Закона о планирању и изградњи ( Сл. гласник РС бр. 72/09) и члана 32. Статута општине Параћин (''Службени лист општине Параћин'', број 13/08) Скупштина општине Параћин, на седници одржаној

Διαβάστε περισσότερα

ПЛАН ОПШТЕГ УРЕЂЕЊА НАСЕЉА КУЛПИН

ПЛАН ОПШТЕГ УРЕЂЕЊА НАСЕЉА КУЛПИН РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ОПШТИНА БАЧКИ ПЕТРОВАЦ СКУПШТИНА ОПШТИНЕ БАЧКИ ПЕТРОВАЦ Заменик председника Скупштине Општине: Јурај Червенак, дипл.инж. Број: 011-24/2007-02 Дана: 27.03.2007.

Διαβάστε περισσότερα

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ВРШАЦ ГОДИНА XXXXIII ВРШАЦ, 11. ДЕЦЕМБАР ГОДИНЕ БРОЈ 17/2015 ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН ВРШЦА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ВРШАЦ ГОДИНА XXXXIII ВРШАЦ, 11. ДЕЦЕМБАР ГОДИНЕ БРОЈ 17/2015 ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН ВРШЦА 11.12.2015. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ВРШАЦ БР. 17/2015 483 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ВРШАЦ ГОДИНА XXXXIII ВРШАЦ, 11. ДЕЦЕМБАР 2015. ГОДИНЕ БРОЈ 17/2015 1. На основу члана 23, 35. став 7.а у вези самосталног члана

Διαβάστε περισσότερα

Нишу (Македонији, Бугарској). А2 - ГУСТИНЕ СТАНОВАЊА ГС = станова/hа

Нишу (Македонији, Бугарској). А2 - ГУСТИНЕ СТАНОВАЊА ГС = станова/hа На основу члана 35. Закона о планирању и изградњи ( Сл. гласник РС бр:72/09) и члана 44. Статута општине Параћин (''Службени лист општине Параћин'', број 13/08), Скупштина општине Параћин, на седници одржаној

Διαβάστε περισσότερα

1.1. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

1.1. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ 1.1. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ Правни основ за израду Плана генералне регулације Атеница-Кулиновци садржан је у: Закону о планирању и изградњи ( Службени гласник РС, број

Διαβάστε περισσότερα

ГРАДСКИ ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, БЕОГРАД стручна конференција

ГРАДСКИ ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, БЕОГРАД стручна конференција ГРАДСКИ ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, БЕОГРАД 2016. 26. стручна конференција Издавач Градски завод за јавно здравље, Београд За издавача Проф. др Душанка Матијевић Уредник Др Славиша Младеновић Организациони

Διαβάστε περισσότερα

Градско веће Града Ниша, на седници од године, доноси Р Е Ш Е Њ Е

Градско веће Града Ниша, на седници од године, доноси Р Е Ш Е Њ Е На основу члана 56. Статута Града ( Службени лист Града, број 88/2008 и 143/2016), члана 72. Пословника о раду Градског већа Града ( Службени лист Града број 1/2013, 95/2016, 98/2016, 124/2016 и 144/2016)

Διαβάστε περισσότερα

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ Број 1. 05. јануар 2016. године Година 33. 1. На основу члана 25. и 35. став 10. Закона о планирању и изградњи («Сл.гласник РС» бр. 72/2009, 81/2009-испр., 64/2010-одлука

Διαβάστε περισσότερα

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ИНЂИЈА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ИНЂИЈА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ИНЂИЈА ISSN 2334-6620 ИНЂИЈА 21. ФЕБРУАР 2017. године ГОДИНА VI БРОЈ 6 Цена примерка: Годишња претплата: СКУПШТИНА ОПШТИНЕ 249 На основу члана 37. став 1. тачка 6. Статута општине

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА СУБОТИЦЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА СУБОТИЦЕ ТИСКОВИНА ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА КОД ПОШТЕ 24000 СУБОТИЦА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА СУБОТИЦЕ БРОЈ: 14 ГОДИНА: LIV ДАНА:16.маj 2018. ЦЕНА: 87,00 ДИН. Република Србија Аутономна Покрајина Војводина ГРАД СУБОТИЦА Градско

Διαβάστε περισσότερα

Министар животне средине, рударства и просторног планирања доноси

Министар животне средине, рударства и просторног планирања доноси На основу члана 6. став 2. Уредбе о садржини и начину вођења информационог а, методологији, структури, заједничким основама, категоријама и нивоима, као и садржини информација о којима се редовно и обавезно

Διαβάστε περισσότερα

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a

Διαβάστε περισσότερα

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ European Partnership with Municipalities Programme "EU PROGRES", ул. Тимочка бр.4, ПРОКУПЉЕ ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ ВЛАДИЧИН ХАН ул.светосавска бр.1 ВЛАДИЧИН ХАН ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ индустријске зоне

Διαβάστε περισσότερα

A.D. ZAŠTITA NA RADU I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE BEOGRAD Beograd, Deskaševa 7 LABORATORIJA ZA BUKU, VIBRACIJE I SUDOVE POD PRITISKOM OПШТИНА ИНЂИЈА

A.D. ZAŠTITA NA RADU I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE BEOGRAD Beograd, Deskaševa 7 LABORATORIJA ZA BUKU, VIBRACIJE I SUDOVE POD PRITISKOM OПШТИНА ИНЂИЈА A.D. ZAŠTITA NA RADU I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE BEOGRAD Beograd, Deskaševa 7 LABORATORIJA ZA BUKU, VIBRACIJE I SUDOVE POD PRITISKOM Tel: 011/2418-155 Faks: 011/2418-992 Web: www.zastitabeograd.com E-mail:

Διαβάστε περισσότερα

Нови Сад, године

Нови Сад, године ИЗВЕШТАЈ О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ МРЕЖЕ КОРИДОРА САОБРАЋАЈНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ НА ОСНОВНОМ ПРАВЦУ ДРЖАВНОГ ПУТА I РЕДА БР. 24 СУБОТИЦА-ЗРЕЊАНИН-КОВИН НА ЖИВОТНУ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ИНДУСТРИЈСКА ЗОНА, КОМПЛЕКСИ БОЛНИЦЕ И КАСАРНЕ У ЧАЧКУ

ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ИНДУСТРИЈСКА ЗОНА, КОМПЛЕКСИ БОЛНИЦЕ И КАСАРНЕ У ЧАЧКУ На основу члана 35. став 7. Закона о планирању и изградњи ( Сл. гласник РС, број 72/09, 81/09 - испр. 64/10 - одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 - одлука УС, 50/13 одлука УС, 54/13 решење УС и 98/13 - одлука

Διαβάστε περισσότερα

LIST GRADA BEOGRADA ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ. Година LX Број август године Цена 265 динара

LIST GRADA BEOGRADA ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ. Година LX Број август године Цена 265 динара ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Година LX Број 80 1. август 2016. године Цена 265 динара Скупштина Града Београда на седници одржаној 8. јуна 2015. године, на основу члана 86. став 4. Закона

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОПШТИНА ЛАЗАРЕВАЦ И З В Е Ш Т А Ј

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОПШТИНА ЛАЗАРЕВАЦ И З В Е Ш Т А Ј РЕПУБИКА СРБИЈА ОПШТИНА АЗАРЕВАЦ И З В Е Ш Т А Ј О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА ПАНИРАНИХ НАМЕНА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУАЦИЈЕ НАСЕЉА КУСАДАК, МЗ ШОПИЋ, ГРАДСКА ОПШТИНА АЗАРЕВАЦ Одговорни урбаниста:

Διαβάστε περισσότερα

2. Топографски план предметне локације размера 1: Ортофото карте-листови: Параћин ГРАНИЦА ПЛАНА

2. Топографски план предметне локације размера 1: Ортофото карте-листови: Параћин ГРАНИЦА ПЛАНА На основу члана 35. Закона о планирању и изградњи ( Сл. гласник РС бр:72/09) и члана 44. Статута општине Параћин (''Службени лист општине Параћин'', број 13/08), Скупштина општине Параћин, на седници одржаној

Διαβάστε περισσότερα

ЛОКАЛНИ ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДА КРАЉЕВА

ЛОКАЛНИ ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДА КРАЉЕВА 2 ЛОКАЛНИ ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДА КРАЉЕВА (2016 2025) Ваљево, фебруар 2016. године Назив документа: Програм заштите животне средине града за период 2016. 2025. година НАРУЧИЛАЦ : ГРАДСКА

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ Скупштина града Београда на седници одржаној на основу члана 35. став 7. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", броj 72/09, 81/09 - испр., 64/10 - УС, 24/11, 121/12, 42/13 - УС, 50/13 -

Διαβάστε περισσότερα

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ПРОШИРЕЊЕ НОВОГ БЕЖАНИЈСКОГ ГРОБЉА - ОПШТИНА НОВИ БЕОГРАД

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ПРОШИРЕЊЕ НОВОГ БЕЖАНИЈСКОГ ГРОБЉА - ОПШТИНА НОВИ БЕОГРАД И Н С Т И Т У Т З А А Р Х И Т Е К Т У Р У И У Р Б А Н И З А М С Р Б И Ј Е INSTITUTE FOR ARCHITECTURE AND URBAN & SPATIAL PLANNING OF SERBIA 2 1 5 mogu}e pro{irewe grobqa 4 3 137 p ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

Διαβάστε περισσότερα

МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА НОВОГ САДА

МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА НОВОГ САДА Република Србија Аутономна покрајина Војводина Град Нови Сад Градска управа за заштиту животне средине П Р О Ј Е К А Т МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ ВОДА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА НОВОГ САДА Директор Департмана

Διαβάστε περισσότερα

Singidunum buildings д.о.о Булевар Војводе Бојовића 6-8, Београд НАРУЧИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА: ZAP д.о.о, Стјепана Љубише 17, Београд НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА:

Singidunum buildings д.о.о Булевар Војводе Бојовића 6-8, Београд НАРУЧИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА: ZAP д.о.о, Стјепана Љубише 17, Београд НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА: " " - 5,,,, Ђ НАРУЧИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА: Singidunum buildings д.о.о Булевар Војводе Бојовића 6-8, Београд НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА: ZAP д.о.о, Стјепана Љубише 17, Београд РУКОВОДИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА: Јелена Стојков,

Διαβάστε περισσότερα

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ВРШАЦ ГОДИНА XXXXIII ВРШАЦ, 20. ОКТОБАР ГОДИНЕ БРОЈ 11/2015 ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА НАСЕЉЕНО МЕСТО ПАВЛИШ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ВРШАЦ ГОДИНА XXXXIII ВРШАЦ, 20. ОКТОБАР ГОДИНЕ БРОЈ 11/2015 ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА НАСЕЉЕНО МЕСТО ПАВЛИШ 20.10.2015. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ВРШАЦ БР. 11/2015 207 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ВРШАЦ ГОДИНА XXXXIII ВРШАЦ, 20. ОКТОБАР 2015. ГОДИНЕ БРОЈ 11/2015 1. ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА НАСЕЉЕНО МЕСТО ПАВЛИШ УВОД

Διαβάστε περισσότερα

ОДЛУКУ. I Народна скупштина Републике Српске усваја Измјене и допуне Развојног програма Републике Српске, година.

ОДЛУКУ. I Народна скупштина Републике Српске усваја Измјене и допуне Развојног програма Републике Српске, година. 1102 На основу члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске, члана 183. и члана 187. ст. 1. и 2. Пословника Народне скупштине Републике Српске - Пречишћени текст ( Службени гласник Републике Српске,

Διαβάστε περισσότερα

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ОПШТИНЕ УБ

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ОПШТИНЕ УБ Број 23 страна 1 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ОПШТИНЕ УБ 16. септембар 2016. године www.opstinaub.org.rs СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ОПШТИНЕ УБ Година XVII Број 23 Уб, 16. септембар 2016. године Бесплатан примерак 101. На основу

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

ГРАД НОВИ САД ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДА НОВОГ САДА ЗА ПЕРИОД

ГРАД НОВИ САД ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДА НОВОГ САДА ЗА ПЕРИОД ГРАД НОВИ САД ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДА НОВОГ САДА ЗА ПЕРИОД 2015-2024. ГОДИНЕ УВОДНА РЕЧ ГРАДОНАЧЕЛНИКА Заштита животне средине мора бити приоритет

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

САОБРАЋАЈНИ ИНСТИТУТ ЦИП д.о.о Немањина 6/IV, Београд

САОБРАЋАЈНИ ИНСТИТУТ ЦИП д.о.о Немањина 6/IV, Београд НАЦРТ На основу члана 35. став 7. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 72/2009 и 81/2009 исправка, 64/10-УС и 24/11 ), члана 39. став 1. тачка 5. и члана 99. став 1.

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα

КРАГУЈЕВАЦ, ОКТОБАР ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНА КЛАДОВО НАРУЧИЛАЦ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ:

КРАГУЈЕВАЦ, ОКТОБАР ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНА КЛАДОВО НАРУЧИЛАЦ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ: КРАГУЈЕВАЦ, ОКТОБАР 2012. НАРУЧИЛАЦ СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ: ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНА КЛАДОВО ИЗРАДА СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ: ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПЛАНИРАЊЕ, ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ЕКОЛОГИЈУ ECOlogica URBO d.o.o. Ул. Саве Ковачевића

Διαβάστε περισσότερα

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА И ПРИВОДНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ. у Сопоту, Градска општина Сопот ТЕКСТУАЛНИ ДЕО

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА И ПРИВОДНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ. у Сопоту, Градска општина Сопот ТЕКСТУАЛНИ ДЕО Скупштина Града Београда на седници одржаној године, на основу Закона о планирању и изградњи ( Службени гласник РС, број 72/09, 81/09, 64/10 и 24/11, 121/12, 42/13, 50/13,98/13, 132/14, 145/14) и Статута

Διαβάστε περισσότερα

УРБАНИСТИЧКИ ЗАВОД БЕОГРАДА

УРБАНИСТИЧКИ ЗАВОД БЕОГРАДА УРБАНИСТИЧКИ ЗАВОД БЕОГРАДА ЈАВНО УРБАНИСТИЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ Палмотићева 30, 11000 Београд, Телефони: дир. (011)3331-510, централа (011)3331-500, телефакс (011)3331-550 ПИБ: 100037991, Мат.Бр. 17239139, www.urbel.com,

Διαβάστε περισσότερα

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ. 29. децембра године Примерак: 40,00 дин.

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ. 29. децембра године Примерак: 40,00 дин. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Година и број: 17/2014. ОПШТИНЕ СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ 29. децембра 2014. године Сремски Карловци Примерак: 40,00 дин. На основу члана 35. став 7. Закона о планирању и изградњи (''Службени гласник

Διαβάστε περισσότερα

Количина топлоте и топлотна равнотежа

Количина топлоте и топлотна равнотежа Количина топлоте и топлотна равнотежа Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина

Διαβάστε περισσότερα

године В А Р В А Р И Н

године В А Р В А Р И Н СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ВАРВАРИН ГОДИНА XXХII БРОЈ 2 07.03.2015.године В А Р В А Р И Н Лист излази према потреби Годишња претплата 300 дин. Цена овог броја 30 дин. Рок за рекламацију 10 дана 1. На основу

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

ПОСТУПЦИ ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА ОД ПОЖАРА. др Иван АРАНЂЕЛОВИЋ др Раденко РАЈИЋ Марко САВАНОВИЋ

ПОСТУПЦИ ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА ОД ПОЖАРА. др Иван АРАНЂЕЛОВИЋ др Раденко РАЈИЋ Марко САВАНОВИЋ ПОСТУПЦИ ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА ОД ПОЖАРА др Иван АРАНЂЕЛОВИЋ др Раденко РАЈИЋ Марко САВАНОВИЋ Процена пожарних ризика је законска обавеза члан 42 Закона о заштити од пожара члан 8 Правилника о начину израде

Διαβάστε περισσότερα

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation)

Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање. PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) Студија случаја D-Sight Консултантске услуге за Изградња брзе пруге

Διαβάστε περισσότερα

ГРАДА СМЕДЕРЕВА СКУПШТИНА ГРАДА

ГРАДА СМЕДЕРЕВА СКУПШТИНА ГРАДА ГРАДА СМЕДЕРЕВА ГОДИНА VIII БРОЈ 5 СМЕДЕРЕВО, 7. AВГУСТ 2015. ГОДИНЕ СКУПШТИНА ГРАДА 103. На основу члана 47. ставова 2. и 3. и члана 63. став 1. Закона о буџетском систему ( Службени гласник Републике

Διαβάστε περισσότερα

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА НИША

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА НИША СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА НИША ГОДИНА XXIII - БРОЈ 34 НИШ, 11. мај 2015. Цена овог броја 400 динара Годишња претплата 5000 динара ОПШТИНА ПИРОТ 1. На основу члана 46. став 4. Закона о локалним изборима (,,Сл.гласник

Διαβάστε περισσότερα

Градско веће Града Ниша, на седници од године, доноси Р Е Ш Е Њ Е

Градско веће Града Ниша, на седници од године, доноси Р Е Ш Е Њ Е На основу члана 56. Статута Града Ниша (''Службени лист Града Ниша'', број 88/2008), члана 39. Пословника о раду Градског већа Града Ниша ( Службени лист Града Ниша број 101/2008, 4/2009, 58/2009, 25/2011

Διαβάστε περισσότερα

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ 1. Удео снаге и енергије ветра у производњи електричне енергије - стање и предвиђања у свету и Европи. 2. Навести називе најмање две међународне организације

Διαβάστε περισσότερα

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЛАЦЕ. О п ш т и н а Б л а ц е ГОДИНА: XXIII БРОЈ: 7 ДАТУМ ИЗДАВАЊА:

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЛАЦЕ. О п ш т и н а Б л а ц е ГОДИНА: XXIII БРОЈ: 7 ДАТУМ ИЗДАВАЊА: О п ш т и н а Б л а ц е СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЛАЦЕ ГОДИНА: XXIII БРОЈ: 7 ДАТУМ ИЗДАВАЊА: 12.07.2017. ЛИСТ ИЗЛАЗИ ПРЕМА ПОТРЕБИ РОК ЗА РЕКЛАМАЦИЈУ: 10 дана Страна 1 Службени лист Општине Блаце број 7/17

Διαβάστε περισσότερα

МРЕЖА ДНЕВНИХ МИГРАЦИЈА У АП ВОЈВОДИНИ

МРЕЖА ДНЕВНИХ МИГРАЦИЈА У АП ВОЈВОДИНИ АЛЕКСАНДАР ТОМАШЕВИЋ УДК 308:314(497.113) ВАЛЕНТИНА СОКОЛОВСКА Монографска студија Филозофски факултет Примљен: 23.08.2017 Нови Сад Одобрен: 22.09.2017 Страна: 269-281 МРЕЖА ДНЕВНИХ МИГРАЦИЈА У АП ВОЈВОДИНИ

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

ПЛАН РАЗВОЈА ВОДОВОДНОГ И КАНАЛИЗАЦИОНОГ СИСТЕМА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ СУРЧИН Период реализације

ПЛАН РАЗВОЈА ВОДОВОДНОГ И КАНАЛИЗАЦИОНОГ СИСТЕМА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ СУРЧИН Период реализације ПЛАН РАЗВОЈА ВОДОВОДНОГ И КАНАЛИЗАЦИОНОГ СИСТЕМА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ СУРЧИН Период реализације 2016 2025 ДИРЕКЦИЈА ЗА ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ И ИЗГРАДЊУ БЕОГРАДА Ј.П. ЈАНУАР 2016. www.beoland.com БЕОГРАДСКИ

Διαβάστε περισσότερα

БРОЈ 24. ВРБАС 10. МАЈ ГОДИНА LI

БРОЈ 24. ВРБАС 10. МАЈ ГОДИНА LI СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ВРБАС БРОЈ 24. ВРБАС 10. МАЈ 2017. ГОДИНА LI 65. На основу члана 3., 15., 354. и 365. Закона о енергетици ( Службени гласник Републуке Србије, број 145/2014), члана 16. став 4. Закона

Διαβάστε περισσότερα

1.0 ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

1.0 ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ 1.0 ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ 1.1 ПРАВНИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА Правни основ за израду Плана генералне регулације садржан је у: Законом о планирању и изградњи ( Сл. гласник

Διαβάστε περισσότερα

НИВОИ НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА У ОКОЛИНИ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА 110/X kv

НИВОИ НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА У ОКОЛИНИ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА 110/X kv НИВОИ НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА У ОКОЛИНИ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА /X kv М. ГРБИЋ, Електротехнички институт Никола Тесла 1, Београд, Република Србија Д. ХРВИЋ, Електротехнички институт Никола Тесла, Београд,

Διαβάστε περισσότερα

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА У КУРШУМЛИЈИ

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА У КУРШУМЛИЈИ ЈП ДИРЕКЦИЈА ЗА ИЗГРАДЊУ, УРБАНИЗАМ, ПЛАНИРАЊЕ, ПРОЈЕКТОВАЊЕ И СТАМБЕНЕ ПОСЛОВЕ ул. Карађорђева бр.13 18 430 Куршумлија ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА У КУРШУМЛИЈИ - МАТЕРИЈАЛ

Διαβάστε περισσότερα