Свети Васељенски Сабори: Осми ( г.) и Девети (1351. г.) 1

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Свети Васељенски Сабори: Осми ( г.) и Девети (1351. г.) 1"

Transcript

1 УДК: "879/880" "1351" Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLV Број / Is sue 1/2012, стр. / pp Свети Васељенски Сабори: Осми ( г.) и Девети (1351. г.) 1 Атанасије Јевтић* Епархија захумско-херцеговачка Ап стракт: Циљ овог члан ка је да из не се аргументе за прихватање Саборâ одржаних у Цариграду и године као васељенских. Аутор наводи историјски пресек рецепције ових Сабора у Православној Цркви, показујући да су пре за пад ног роп ства пра во слав ног бо го сло вља они сматрани за Васељенске, на крају додајући конкретне предлоге у вези са радом будућег Великог Све пра во слав ног Са бо ра. Кључ не ре чи: Ва се љен ски Са бо ри, са бор ност Цркве, Св. Фотије Велики, Св. Григорије Палама, еклисиологија, Filioque 1. Не сум њи во да су Са бо ри из раз и про ја ва са мог би ћа и жи во та Цр кве, про ја ва Цр кве не ве ре на де лу. Са бор Ве ли ки Са вет је и са ма Све та Тро ји ца. Ка ко је то ре као још Све ти Фо ти је: пре ве кова је Све та Тро ји ца сцр кви ла се и од лу чи ла да спа се па лог чо ве ка: Јединство /Свете/ Тро ји це, са брав ши се Се би у Цр кву /=са цр кви ви ши се/, ако је до зво ље но ре ћи а до зво ље но је то ре ћи за об но вље ње, јер 1 Текст /недовршен/ писан поводом најаве одржавања будућег Православног Васељенског Сабора, названога на припремним Свеправославним Саветовањима именом Свети и Велики Сабор, како је бивало кроз историју Православне Цркве, који би Сабор потом био прихваћен као Васељенски. Сврха овог чланка је подсећање: да би будући Сабор требало најпре да потврди Светих Седам Васељенских Сабора Православне Цркве и њима приброји, потврђујући их и признајући као Васељенске, ова два Света Сабора. Види и Додатак на крају овог текста. * tvrdos@teol.net 69

2 Теолошки погледи / Theological Views XLV (1/2012) је и за (прво) ства ра ње ре че но Да ство ри мо чо ве ка по сли ци и прили ци На шој (Пост. 1, 26) је дин стве ном од лу ком во ље, од ре ди ла је об но ву скр ше но га ство ре ња (=тј. чо ве ка). 2 Што ће ре ћи да је свет и род људ ски по чео да по сто ји, и за и ста по сто ји, бла го да ре ћи Са борној од лу ци Све те Тро ји це. У јед ној дру гој Бе се ди исти Све ти Фо ти је ка же: Са бо ре ко ји су то ком вре ме на ва се ље ну очи шћа ва ли од коро ва (јереси), са бра ла је бла го дат Пре све то га Ду ха, и они су јед ни од дру гих зна ње сти ца ли и на бра ја: Пр ви (Ва се љен ски Са бор) је од мно гих де лом прак су по дра жа вао, Дру ги је за при мер и обра зац имао Пр ви... итд О Ва се љен ским Са бо ри ма пи са но је мно го пу та кроз исто рију Пра во слав не Цр кве. По ме ну ће мо, нпр., спис Св. Гер ма на I Цари град ског ( ): Дог мат ско сло во о Све тим Са бо ри ма и то ком вре ме на од по чет ка на ста лим је ре си ма про тив Апо стол ске про пове ди, упу ћен Ан ти му, ђа ко ну Ка то ли чан ске /=Са бор не=пра во слав не/ Цр кве, ко ји опи су је пр вих шест Ва се љен ских Са бо ра, а са мо по миње тек за по че ту ико но бо рач ку је рес. 4 За тим тре ба по ме ну ти Писмо Св. Фо ти ја Ца ри град ског Ми ха и лу Бу гар ском, у ко ме на бра ја и украт ко опи су је седам Ва се љен ских Са бо ра. 5 То Пи смо пи са но је око го ди не. 3. Сам Свети Фотије потом је одржао Велики Васељенски Сабор у Храму Свете Софије године (од 14. но вем бра 879. до 13. марта 880. г.), и исти је у ак ти ма тог Са бо ра на ви ше ме ста на зван Свети и Васељенски Сабор ( ) и конкретно у са мом дог мат ском у /одлуци/ о непроменљивости Символа вере, у којој одлуци се потврђује Седми Васељенски Сабор (који од та да и Рим ска Цр ква при зна је као та кав, а до та да се, под ути ца јем Франака, колебала), као и у Канону 1. тог Сабора којим се забрањује проширивање и новачење дотадашњег познатог пр вен ства ча сти 2 (Пост. 1, 26), t. Све ти Фо ти је Ве ли ки, Омилија 9, 9 на Рођење Богородице (критичко изд. В. Лаурдас, Со лун 1959, стр. 96). 3 Оми ли ја 18, 4, го во ре на на за вр шет ку Ве ли ког Са бо ра 867. г. 4 //, Ати на 1852, т. 1, ; PG 98, Одав де је ве роватно у Бе се ди Све тог Са ве у Жи чи г. поменуто само 6 Васељенских Сабора. 5 Пи смо 8. 1, и PG 102, ; наш пре вод у Све ште ни Ка но ни Цр кве, Бе о град

3 Атнасије Јевтић, Свети Васељенски Сабори: Осми ( г.) и Девети (1351. г.) Римског престола. Акта овог Фотијевог Сабора г. издао је из рукописа први пут Патријарх Јерусалимски Доситеј у своме делу (Ја ши, 1705, с ), 6 и сам До си теј је тај Са бор сма трао Осмим Ва се љен ским, како ћемо видети мало даље. 4. По сто ји је дан са жет пре глед свих ма њих и ве ћих Са бо ра од Апостолског у Јерусалиму па до Осмог Васељенског, текст познат као Syno di con Ve tus. 7 Текст је на пи сан уско ро по сле дру ге сме не Патријарха Фотија (887. г.) и писан је од неког антифотијевца (по језику сличан је са антифотијевским Жи во том Иг ња ти ја писаним од Никите Давида Пафлагонца); у ње му се на во ди Са бор из г., под Па три јар хом Игнатијем, на којем је свргнут и анатемисан Св. Фотије, као Осми Васељенски Сабор ( 162)! Аутор тог Си но ди ко на је међутим недоследан, јер да ље у тек сту ( 162) помиње да је папа Јован VIII преко својих легата са царем Василијем Македонцем измирио раздвојене и Фотија оставио у миру, чиме уствари указује на велики Фотијев Сабор г. на ко ме је из ми ре на Ца ри град ска и Рим ска Цр ква, али који Сабор је истовремено поништио поменути Сабор од г. и све ње го ве од лу ке ану ли рао, што је све при знао и по твр дио па па Јован VIII, што значи да тај, сада поништени, Сабор није могао бити Осми Васељенски (као што и ни је био ни на За па ду, не го тек од 12. ве ка, ка ко се ви ди из Пи сма па пе Ла ва IX / / Пе тру Ан ти о хиј ском (PL 143, 772 3) и његовог кардинала Хумберта де Силва Кандида у тексту анатеме коју је оставио на ол та ру Св. Со фи је (PL 143, 1004). 5. Да кле, Осми Ва се љен ски Са бор мо гао је би ти, и је сте, тек Фотијев Сабор године. Тек овај Фотијев Сабор (а не Игнатијев Сабор , како погрешно стоји у поменутом Синодикон Ветус) потврдио је Свети Седми Са бор 787. г. као Васељенски, што се ви ди и по то ме да у Ри му тек од 880. г. бро је Се дам Ва се љен ских Са бо ра, 8 ма да и то није свуда случај, јер у Франачкој цркви Никејски II називају псевдо Синод, јер је, наводно, одржан без ауторитета Апостолске столице и јер га је Са бор Кар ла Ве ли ког у Франк фур ту 794. г. по ни штио и сасвим избрисао. 9 За то је Све ти Фо ти је на 5. сед ни ци Са бо ра 880. г. (26. јануара) затражио да тај Сабор потврди Ни кеј ски II као Сед ми 6 По сле ње га акта су пре и зда ва на ви ше пу та: Mansi 17, ; Ј. Кар ми рис,, т. 1, 1960², стр , изд. J. Duffy J. Par ker, DOP, Washington, F. Dvor nik, Le Schisme de Photius, Pa ris/cerf 1950, p Hin cmar de Re ims, PL 126, 360A. Кар ди нал Хум берт у 11. в. и па па Па скал II на Латеранском Сабору г. још увек броје само четири прва сабора /Васељенска/! 71

4 Теолошки погледи / Theological Views XLV (1/2012) Васељенски, јер на ша /Источна/ Цр ква сваг да ње га на зи ва и пропо ве да као Сед ми ( ) и са оста лих шест Светих и Васељенских Сабора га истим почастима похваљује ( ), а колико је чуо, додаје Фотије, Римска Црква, као и Источни Престоли, прихватају његове (=Седмог Са бо ра) догмате, док о прибрајању њега осталим Светим и Васељенским Саборима и проглашавању Сед мим, постоји изгледа нека сумња, јер се та кве ве сти ши ре (отуда), али исти ну (о томе) још увек до сада не зна мо. На то су се пап ски ле га ти сло жи ли и за јед но са це лим Светим Сабором изрекли анатему ономе ко не прихвата Никејски Други Сабор као седми Васељенски (Ак та 5, 3 8. До си теј, стр ). 6. Ина че овај Фо ти јев Са бор г. на зи вао је се бе и схва тао као Свети и Васељенски сабор ( ), како су га на зва ли са ми ле га ти па пе Јо ва на VI II, и сав Са бор, и Фо ти је, и сви /=ме сто бљу сти те љи/ Источних Патријараха, и цар Василије. 10 На 6. сед ни ци, 3. мар та 880. г., у па ла ти Хри сот рикли нон, где су би ли Фо ти је, Пап ски и Ис точ ни ле га ти и још 18 Епи ско па, цар Василије предложи да, пошто и он потпише акта Сабора и одлуке, да он да, као што су сви прет ход ни Ва се љен ски Са бо ри, та ко и овај Свети и Васељенски Сабор донесе одлуку о црквеном веровању: Сма трам за бо ље, ако је и ва ма за јед но угод но, да сви, у јед но мислију ( ) и дубоком миру сједињени у Христу, Глави свију, спојени, прогласимо и један орос Цр кве ног ве ро ва ња ( ), не не ки но ви и накнадно уведени, него онај који је Свети и Велики Сабор у Никеји (325. г.) утемељио и остали Свети и Васељенски Сабори саставише и санадоградише ( ). 11 Све ово показује и доказује да је Црква Православна на Истоку овај Фотијев Сабор у Све тој Со фи ји г. већ та да сма тра ла за Осми Васељенски Сабор, а то потврђују и схватања бројних каснијих Отаца Цркве и богослова до наших дана, као што ћемо даље видети. 7. Па три јарх Ан ти о хиј ски Те о дор Вал са мон (12. век), у сво ме тума че њу 1. Ка но на Фо ти је вог Са бо ра у Све тој Со фи ји го дине, на зи ва овај Са бор Ва се љен ским Са бо ром ( 2, 766), као што и сам Са бор се бе на зи ва у свом 2. Ка но ну: (тамо, стр. 707). 10 Ак та 5, 19 20, 32, 34, 40 53; 6, 4. До си теј,, стр. 367, 370 1, 373 5, Акта 6, 5. До си теј, стр

5 Атнасије Јевтић, Свети Васељенски Сабори: Осми ( г.) и Девети (1351. г.) 8. Нил, Митрополит Родоски, 12 у спи су: Сажето казивање о Светим и Васељенским Саборима, 13 после описа 1 7 Васељенског Сабора, пи ше о Осмом Васељенском Сабору: Овај Свети и Васељенски Сабор 380 Светих Отаца био је за време цара Василија Македонца ( ), на ко јем Са бо ру је на стао мир из ме ђу За пад не Цр кве и осталих Патријаршија, кад су западни јавно исповедили /=при зна ли/ да та ко чи та мо и ве ру је мо као и ви, без не ког до дат ка, Све ти Сим вол та ко као сто ји и ка ко за и ста је сте Сим вол Исти ни те ве ре; а оне који додају или одузимају, и ми анатемишемо. Тада је био Јован (VIII) папа Римски, Фотије Патријарх Цариградски, и местобљуститељи Римске Цркве Епископи Павле и Евгеније и Петар презвитер и кардинал, и (такође) друге Патријаршије кроз (своје) местобљуститеље. Ка да су се они са ста ли ра ди оп ште сло ге /=јед но ми сли ја/ Цр ка ва, онда су говорили... и даље наводи говоре Папских легата, Патријарха Фотија, представника Источних Патријаршија и чланова Сабора; посебно пак наводи одлуку Сабора на 6. седници: о непроменљивости Символа вере, и, на крају, наводи Писмо папе Јована VIII Патријарху Фотију. Да ље Нил Ро до ски пи ше и о Деветом Васељенском Сабору, тј. о Паламитском Сабору у 14. веку: Овај Свети и Васељенски Девети Сабор био је за вре ме бла же но га и при сно па мјат ног ца ра Ан дро ника (III) Палеолога ( ), и Јована сина његовог ( ), против Варлаама и Акиндина. Јер су они догматили /=учи ли/ јед ном да не ма никакве разлике у Божанској природи између суштине и енергије, не го да је то јед но исто и не раз ли чи то, а дру ги пут опет го во ра ху да има разлике: да је суштина нестворена, а њене суштинске и природне енергије дозвољавају да су другачије, али не нестворене, него створене; и још да је просијавша на Тавору божанска светлост просто бљесак и творевина, која настаје и нестаје, и није природни сјај Божанске природе, нити Божанство и Светлост неприступна и горућа. Против, дакле, ових који овако говораху састаде се овај Сабор, изобличивши их као неразумне и лажљиве у свакој врсти речи, и као нечестиве већма од других јеретика. А били су присутни на овом Сабору Исидор Цариградски, Лазар Јерусалимски, и Антиохијски (Па три јарх) преко двојице местобљуститеља, Григорије Палама, Филотеј Кокинос и многи други монаси, врлински и учени, који су ове анатемисали. Примили смо да (верујемо) да Бога дејствујућег об- 12 Из 14. ве ка, око г. (што се ви ди у спо ми ња њу бла же ног и при сно па мјатног цара, тј. недавно умрлога Андроника III Палеолога). Димитракопулос (, 88) сма тра да је тај Ми тро по лит уства ри био Ни лос Да ма лас (из 15. ве ка). 13 //, 1, стр

6 Теолошки погледи / Theological Views XLV (1/2012) јављује енергија Божанства ( ), а да ни је ни јед но од Три Ли ца енер ги ја; при ми ли смо да оно што нема никакву силу или енергију нити јесте, нити нешто јесте, нити му има потврде или негирања ( ), а оно што има (силу или енер ги ју), сва ка ко је сте дру го од оно га што (ту си лу/енер ги ју) има (исто, стр ). 9. Свети Симеон Солунски ( ) помиње Фотијев Сабор г. као на зва ни Осми /Васељенски/ ( ), и гово ри да га по ми њу и Ла ти ни, и Ак та његова су позната, у којима је могуће тачније дознати о новотарији Латина ( ), и ка ко тај Са бор, оне ко ји се усу ђу ју да го во ре да је Бо жан ски Дух и од Си на (тј. Filioque), подвргава анатеми; а предао је (нама овај Са бор) да се на сва ки на чин др жи Све ти Сим вол не про ме њен. 14 Такође Мануил Калека (антиисихаста, прешао у Римску Цркву и постао доминиканац, 1410) сведочи да многи овај (Фотијев) Сабор називају осмим (quam etiam synodum quidam octavum appellant) Свети Марко Ефески је на Фераро-Флорентинском Сабору, 1438/39. г., на 6. седници, у дискусији са кардиналом Јулијем Цезаринијем, који му је тражио да покаже акта Осмог сабора, мислећи притом на Игнатијев Сабор 869/70. г., овако одговорио: Тај Сабор који помињеш има акта против Фотија, у време папе Николе и папе Адријана; после тога је био други Сабор ( ) за вре ме па пе Јо вана (VIII) и васпоставио је Фотија и поништио први Сабор (Иг на ти јев, 869/70), којег папе Јована налазе се Посланице у корист Фотија, који (Са бор) је на зван Осми Сабор ( ). 16 Тако ђе Св. Мар ко Ефе ски у свом Ис по ве да њу ве ре пише: Прихватам и целивам уз речених Седам Сабора и онај сабрани после њега за време благочестивог цара Ромејског Василија (Македонца) и нај све ти јег Патријарха Фотија, који је назван и Осмим Васељенским ( ), на ко јем су би ли при сут ни и ме стобљуститељи блаженог Јована папе старога Рима Генадије Схоларије, Патријарх Цариградски, пр ви по сле пада под Тур ке ( г.), у два сво ја де ла про тив Ла ти на и уни о ниста, назива Фотијев Свети и Велики Сабор Осмим Ва се љен ским. Тако у своме опширном дело О исхођењу Светога Духа (2,4,7), на бра- 14 Дијалог о јересима, 19. PG 155, Contra Graecorum errores, 4. PG 152, 206C. 16 Ман си 31, Cf. Actorum Graecorum Concili Florentini, pars I, ed. J. Gill, Ro ma 1953, p Доситеј Јерусалимски,, ; такође код Св. Атанасија Пароског,, Со лун 1981, стр

7 Атнасије Јевтић, Свети Васељенски Сабори: Осми ( г.) и Девети (1351. г.) јајући седам Васељенских Сабора, закључује: Са ових Седам Васељенских Сабора сагласан је и онај за време Фотија (држани) Осми Васељенски ( ), сабрани у Цариграду, где су били присутни местобљуститељи Римског Архијереја и набраја их који папини местобљуститељи, кад је прочитан наш Сим вол (ве ре), мно го су гла со ва из ре кли да се ни на ко ји на чин не новачи тај Символ ( ). 18 Исто тако Патријарх Генадије у спису Крат ка Апо ло ги ја да се не прихвата Сабор у Флоренцији и (тамошње) зло де фи ни са но сје ди ње ње, спомиње Осми и Васељенски Сабор ( ), који је потврдио Седми Васељенски (Са бор), сходно обичају Васељенских Сабора, и васпоставио блаженог Фотија, и осудио сваки додатак (у Символу), би ло у ми сли, би ло у ре чи ма. 19 У истом спи су и истом контексту Схоларије спомиње и сусрете и разговоре са Латинима у време Теодора I Ласкара ( ) и Па три јар ха Гер ма на II г., као и потом за време Андроника II Палеолога, када се састао Васељенски Сабор г. против новотарије ( додатка Filioque, што је био прихватио Јован Век и цар Михаило VIII Палеолог), коју /но во та ри ју/ је из ми слио отац ца рев (Михаило VIII) и на сто јао на многе начине да је наметне, али није успео. Значајно је да споменемо и размишљање Схоларијево, којим у наставку критикује латинско схватање да називају васељенским своје саборе држане после раскола ( ), ма да на њи ма нису била нити их накнадно са папом потврдили четири Патријарха (са Истока). Онда би, закључује с разлогом Генадије, и нама Пра вослав ни ма по што су Ла ти ни по ста ли рас кол ни ци, при па о на зив ва сељен ски (за Са бор г. који је осудио Јована Векоса) из истог раз ло га. А праведније би нама припало да тако судимо ( ) због ово га што је спочетка речено. Јер ако папа, имајући са њим заседајуће само фигуре (тј. од ње га на зна че не ста вље ни ке) Патријараха ( ), приграбљује назвање ва се љен ски, зашто ми да не сматрамо и називамо ва се љен ским наше Саборе, на ко ји ма сви ма бе ше при сут на у све му Исти на?... Јер они ко ји о све му мисле правилно ( ), је ди но су они, као Црква Христова ( ), макар колико бројни били ови дру ги од њих от це пље ни, упра во ти ко ји исти ну го во ре, те њи ма, а не они ма дру ги ма, већ ма при па да тај на зив, то јест на ма. Јер ни смо се ми от це пи ли, не го су они тај пад до жи ве ли; ни ти ми 18 Oeuvres completes de Gennade Scholarios, t. 2, Pa ris, 1929, p Oeuvres completes de Gennade Scholarios, t. 3, Pa ris, 1930, p

8 Теолошки погледи / Theological Views XLV (1/2012) лошије од њих мислимо, мада ни они раније нису лошије мислили и исповедали него ли што сада мисле, од времена прихватања додатка (у Символ вере)... Дакле, на много је начина истинитије да верујемо да је онај Са бор про тив Ве ка г. био ва се љен ски, док овај по сле (Са бор) у Фи рен ци ни смо ни тре ба ли одр жа ва ти, јер нас је онај (ранији наш) Са бор спре ча вао, и са ме ства ри су нас јав но уве ра ва ле да је бо ље да ми ру је мо, и Бог нам је мно ге зна ке слао да се опа ме ти мо и себе од будуће срамоте и штете ослободимо Ца ри град ски Па три јарх Симеон Трапезунтски ( и ) одр жао је г., за вре ме сво г дру гог па три јарховања, Свети и Велики Сабор у Цариграду у цркви Памакаристос, који је себе називао Ва се љен ским Са бо ром ( ), а који је поништио Флорентински Сабор и саставио Аколутију /=После до ва ње/ за повратак у Православље оних из Латинске шизме Патријарх До си теј Је ру са лим ски, ко ји је из дао ак та Фо тијевог Сабора у Св. Софији године, како смо већ поменули, више пута назива тај Фотијев Сабор Осмим Ва се љен ским, и у Томосу Ага пис (где су објављена та ак та), и у сво ме До де ка ви вло су, 22 где на води ка ко и Нил Со лун ски (14. век), и Јосиф Вријеније (15. век) и Марко Ефески и Никита Никејски помињу овај Фотијев Сабор и називају га Осмим Ва се љен ским Ис точ ни Па три јар си, у сво јој по зна тој Посланици г., пи шу ( 6) да је папа Јован VIII, у својој Посланици Светом Фотију на Осмом Васељенском Сабору ( ' ) об јавио по свој васељени против новачења православног богословља о Светоме Духу (тј. против Filioque у Символу вере) Епископ Дал ма тин ски Ни ко дим (Ми лаш), у сво ме сту ди о- зном члан ку Осми Ва се љен ски Са бор, 25 по што је из ло жио укратко рад и од лу ке Ве ли ког Фо ти је вог Са бо ра г. за кљу чу је: Ка ко се овај Ца ри град ски Са бор г. у ни че му не раз ли ку је од бив ших Се дам Ва се љен ских Са бо ра, та да сли је ди да се тај Са- 20 Исто, стр Доситеј Јерусалимски, Томос агапис, стр. 678;, 5, Историја Патријараха Јерусалимских, књ. 7, гл. 15. // изд. В. Ри го пу лос, Солун, 1983, стр За Нила Солунског и Јосифа Вријенија, као и за Никиту Никејског, нисам стигао да прибавим податке и дела у којима пишу то што наводи Доситеј. 24 Ј. Кармирис,, т. 2 (изд. 1953), стр Чланак написан г., објављен посмртно у часопису Хришћански живот, бр. 3/1925, стр , чији је одговорни уредник био о. Јустин Поповић. Треба запазити да је објављивање овог чланка било ускоро после најаве припремања будућег Васељенског Сабора Православља на Свеправославној конференцији у Цариграду г. 76

9 Атнасије Јевтић, Свети Васељенски Сабори: Осми ( г.) и Девети (1351. г.) бор по ка рак те ру сво ме мо ра признати за Са бор Ва се љен ски као и пре ђа шњи Ва се љен ски Са бо ри; а по што је тај Са бор са та квим карак те ром пр ви по сли је бив ших се дам, то је он по бро ју Осми Ва сељен ски Са бор. Епи скоп Ми лаш на да ље на во ди из ака та тог Са бо ра осло вља ва ња исто га као Све ти Ва се љен ски Са бор и Све ти Ва сељен ски Осми Са бор (стр. 107). И до да је: По сле ово га Ца ри град ског Са бо ра г. ни је би ло ни ка квог Ва се љен ског Са бо ра, ко ји би тај Са бор и фор мал но об ја вио за Осми Ва се љен ски, као што је то овај Са бор учи нио за Дру ги Ни кеј ски (787. г.) об ја вив ши га Сед мим. Али, као што је у сви је сти Цр кве ва жио овај по след њи за Сед ми Васе љен ски за бли зу сто ти ну го ди на, без фор мал не об ја ве о то ме, та ко је то исто би ло и за Осми овај наш Ва се љен ски Са бор у свој Ис точ ној Цр кви од вре ме на кад је био тај Са бор па кроз сва да ља вре ме на. И да ље Еп. Ни ко дим на во ди ко све при зна је овај Фо ти јев Са бор за Васе љен ски: Ан ти о хиј ски Па три јарх Те о дор Вал са мон у 12. ви је ку, у ко мен та ру свом 1. ка но на ово га Са бо ра спо ми ње га Васељенским. За тим на во ди Св. Мар ка Ефе ског и ње го ву из ја ву на Фло рен тинском са бо ру о Фо ти је вом Са бо ру као Осмом Васељенском, и До сите ја Је ру са лим ског, ко ји Па три јарх у не ко ли ко сво јих књи га приво ди Са бор г. као осми ва се љен ски упо ре до по ва жно сти као и пр вих Се дам Ва се љен ских Са бо ра (стр. 108). На кра ју члан ка Еп. Ми лаш за кљу чу је: Ви дје ли смо ка кав је био по са ста ву сво ме и по сво јој рад њи Ца ри град ски Са бор у Хра му Све те Со фи је г., и да се по то ме не раз ли ку је од при зна тих Се дам Ва се љен ских Са бо ра; ви дје ли смо да исти Са бор сам се бе по прав ди на зи вље Васе љен ским и да му тај ка рак тер при зна је сва Пра во слав на Цр ква на Ис то ку, као што смо ви дје ли и то да га нај ја чи по бор ни ци те Цр кве при зна ју за Осми Ва се љен ски. Кад то зна мо, та да нам је ја сно шта мо ра мо ми пра во слав ни на ше га ви је ка ми сли ти и ка ко су ди ти и како при ма ти тај Са бор. Тај је Са бор за сва ког сви је сног пра во слав ног хри шћа ни на Осми Ва се љен ски Са бор. Ко друк чи је ми сли и су ди о то ме Са бо ру, тај гри је ши про тив Ду ха Све тог, Ко ји је на дах њи вао Оце истог Са бо ра (стр. 114). 16. Ар хи е пи скоп Атински Хрисостом (Пападопулос) такође назива Фотијев Сабор године: Свети и заиста Васељенски Сабор ( ) Јован Кармирис, Атин ски про фе сор дог ма ти ке и ака де мик, пи шу ћи о овом Фо ти је вом Ве ли ком Са бо ру, ка же да овај Са бор има спољ на и уну тра шња обе леж ја Васељенског Са бо ра и за то 26, Ати на 1964², стр. 195 и

10 Теолошки погледи / Theological Views XLV (1/2012) ни је чуд но да су га као Осми Ва се љен ски Са бор сма тра ли Те о дор Вал са мон, Нил Со лун ски, Нил Ро до ски, Си ме он Со лун ски, Мар ко Ефе ски, Ге на ди је Схо ла ри је, До си теј Је ру са лим ски, Кон стан тин Ико но мос Све ти Нек та ри је Егин ски (до да је мо ми) и дру ги. Али је и сам Са бор се бе ока рак те ри сао на мно го ме ста у сво јим ак ти ма као Ва се љен ски, а још и Па три јарх Јеф ти ми је (10. век) и мно ги дру ги до на ма са вре ме них Хри со сто ма Па па до пу ло са, Франца Двор ни ка и дру гих. Ипак, и по ред то га, Пра во слав на Ка то ли чан ска Цр ква ни је га још зва нич но про гла си ла за осми Ва се љен ски, сма тра ју ћи за темељ Пра во сла вља се дам ста рих Ва се љен ских Са бо ра. Али, не сумњи во Са бор 879/80. г., одр жан у Хра му Бо жи је Пре му дро сти, под пред сед ни штвом ве ли ког и нај му дри јег Па три јар ха Фо ти ја, уз прису ство зва нич них ме сто бљу сти те ља свих дру гих Па три јар ши ја, и сло бод но раз ма тра ју ћи и од лу чив ши сход но пре дањ ском на чи ну о нај ва жни јим пи та њи ма, има «не са мо спо ља шња не го и уну тра шња обе леж ја Ва се љен ских Са бо ра» (Хри со стом Па па до пу лос,, 155 ид.), до нев ши, ка ко ре ко смо, нај зна чај ни је од лу ке за све оп шту Цр кву (, т. 1, 262). Проф. Кар ми рис да ље на во ди да је Па ла митски Са бор г. ока рак те ри сан од Ни ла Ро до ског као де ве ти Васе љен ски, и ци ти ра ње го ве ре чи: Све ти и Ва се љен ски овај /де ве ти/ Са бор био је вре ме бла же ног и при сно па мјат ног ца ра Ан дро ни ка Па ле ло ло га и си на ње го вог Јо ва на, про тив Вар ла ма и Акин ди на (из РП Син таг ма, 1,394. Кар ми рис,, 1, 351, нап. 1). 18. Ар хи е пи скоп Василије Бриселски и Белгијски (Кри во ше ин), у сво јем оп шир ном члан ку-сту ди ји, на пи са ном по во дом Све пра вославне Конференције на Родосу 1961 (24. септ. 1. окт.), 27 о при преми бу ду ћег Ва се љен ског Пред са бо ра, го во ри оп шир но о мо гућ но сти Православне Цркве да сазове и одржи нови Васељенски Сабор, јер је она прави наставак древне Апостолске Цркве Светих Апостола, Отаца и Сабора, јер поседује пуноћу дарова Светога Духа. С правом сматра, заједно са Св. Симеоном Новим Богословом, за хулу на Духа Светога мишљење у суштини протестантско да је дошло до било каквог умањења присуства и дејства дарова Светога Духа у Цркви, или до неког пада током историје Цркве. Такође критикује мишљење неких да је тобож Се дам Васељенских Сабора нека пуноћа и крај, и одбацује позивање таквих на Слу жбу 7. Са бо ру где се говори о савршенству броја седам и ука зу је на слич но, у вре ме после 4. Васељенског Сабора, позивање неких на че ти ри Је ван ђе ља. 27 Символические тексты в Православной Церкви // Богословские труды / изд. Московской Патриархии/, Мо сква 1968, сбор ник 4, 1968, стр

11 Атнасије Јевтић, Свети Васељенски Сабори: Осми ( г.) и Девети (1351. г.) Затим критикује мишљење неких да, наводно, Православна Црква нема право да сазива и држи Васељенски Сабор после раскола, тј. без Римске Цркве (такво мишљење износио је проф. Н. Нисиотис, а има и сада неких из Цариградске Патријаршије који тако говоре), јер је то бесмислено и историјски нетачно, зато што су Васељенски Са бо ри ина че сви би ли на Ис то ку, а Рим ски Епи ско пи су се са мо присаједињавали, или ако нису, били су суђени од Васељенских Сабо ра. При том, до дај мо и то, да је Рим ска Цр ква по сле сво га от цепљења од Источних Патријаршија, и те како сазивала и држала своје Ва се љен ске Са бо ре (до да нас њих 20!), а да за то ни је тра жи ла сагласност и учешће Источних Цркава. У наставку свог чланка АЕп. Василије спомиње велики Фотијев Сабор из г. као Осми Васељенски Сабор Православне Цркве. Цариградски Сабор г., пише АЕп. Василије, како по своме саставу, тако и по карактеру својих одлука... носи све одлике Васељенског Сабора. Слично Васељенским Саборима, он је донео низ одлука догматског карактера... Тако је он прогласио непроменљивост текста Символа Вере, без Filioque, и анатемисао све оне који га мењају (та мо, стр ). За потврду свог мишљења наводи истоветни став о том Фотијевом Сабору као Осмом Те о до ра Вал самона (14. в.), Нила Солунског и Нила Родоског (14. в.), Св. Симеона Солунског и Светога Марка Ефеског (15. в.), Генадија Схоларија (15. в.) и Доситеја Јерусалимског ( в.). Он та ко ђе на во ди оно што и Франц Двор ник у сво јој сту ди ји твр ди: да је на За па ду до 12. ве ка овај Фотијев Сабор сматран за Осми Васељенски Сабор. Зато предлаже да будући Васељенски Сабор Православне Цркве овај Фотијев Сабор прогласи Осмим Васељенским Сабором. Тим самим, додаје АЕп. Василије, будући Васељенски Сабор би се могао сматрати Деветим, и исто вре ме но, та ко ће се на ше је дин ство са Рим ском Црквом у бројању и прихватању Васељенских Сабора продужити за још је дан век, тј. од 7. до 8. Са бо ра, ако Рим ска Цр ква при хва ти да се врати на своје раније бројање овог Сабора као Осмога. 28 На да ље АЕп. Ва си ли је го во ри о Са бо ру г., у вре ме цара Ма ну и ла Ком не на, и хва ле ћи ње го ве од лу ке о Св. Ев ха ри сти ји, ка же да их тре ба укљу чи ти у сим во лич ке-дог мат ске тек сто ве Право слав не Цр кве, али не ка же да тај Са бор тре ба сма тра ти Ва се љенским (стр. 14). По том го во ри о Па ла мит ским Са бо ри ма 1341, 1347 и 28 Исто, стр. 13; и на стр. 31 по на вља: Ца ри град ски Са бор г. тре ба на будућем Васељенском Сабору да буде проглашен Осмим Ва се љен ским, та ко да ће будући Васељенски Сабор бити Девети. 79

12 Теолошки погледи / Theological Views XLV (1/2012) г., и ис ти че њи хов Цр кве но-бо го слов ски зна чај, на ро чи то Сабо ра г., чи је су дог мат ске од лу ке све цр кве но при хва ће не као спа со но сне исти не ве ре у Све ту Тро ји цу и жи во та Ње ним бла го датним енер ги ја ма. На во ди да овај Са бор г. ми тро по лит Ро до ски Нил, по зна ти цр кве ни пи сац и ка но ни ста, у свом де лу Крат ка истори ја Ва се љен ских Са бо ра, на зи ва Де ве тим, и на да ље, не за у зи ма ју ћи свој став о то ме, го во ри да бу ду ћи Ва се љен ски Са бор тре ба оба ве зно да од ре ди од нос све Цр кве (Пра во слав не) пре ма ре ше њи ма ових По ме сних Са бо ра 14. ве ка, да по твр ди њи хов зна чај и при зна равним или слич ним са дог мат ским ре ше њи ма древ них Ва се љен ских Сабора (исто, стр ). Раз лог за уз др жа ност АЕп. Ва си ли ја према Са бо ру г.: те шко је са ти ме ми шље њем Ни ла Ро до ског са гла си ти се због не пот пу но сти пред став ни штва на ње му Пра вослав не Цр кве, је сте са став овог Са бо ра, јер су на ње му уче ство вали ско ро са мо Епи ско пи Ца ри град ске Цр кве, од 20 до 50 Епи ско па (пре ма пот пи си ма у ак ти ма Са бо ра), ма да су ак та Са бо ра пот пи сали Ан ти о хиј ски Па три јарх Иг на ти је и на кнад но Је ру са лим ски Патри јарх Ла зар, а г. при знао га је Са бор Бу гар ске Цр кве у Трно ву, као за тим и Ми тро по лит Мо сков ски Све ти Алек сеј при ли ком по твр де ми тро по лит ског му чи на у Ца ри гра ду г. Та ко ђе на води као ва жно при зна ње овог Са бо ра и ње го вих од лу ка, мно го љетстви ја и ана те ма, ко је је већ сле де ће г. унео у Три од у Недељу Православља Па три јарх Ца ри град ски Ка лист. То што су овај Са бор и ње го ве од лу ке би ли ско ро за бо ра вље не у да љим ве ко ви ма у Право слав ном школ ском бо го сло вљу, ско ро до са мог 20. ве ка, не сма тра то ли ко бит ним, јер је то би ло до ба за пад ног роп ства пра во слав не те о ло ги је. АЕп. Ва си ли је по себ но ис ти че зна чај Ис по ве да ње ве ре Св. Гри го ри ја Па ла ме, ко је је чи та но на овом Са бо ру г., и ко је у крат кој са вр ше ној фор ми из ра жа ва оп ште цр кве но уче ње по свим основ ним бо го слов ским пи та њи ма, ка ко древ ним та ко и но вим, и у том бро ју и о ис хо ђе њу Све то га Ду ха (про тив Fi lo que), ко је је пр ви пут ра сма тра но на јед ном Са бо ру (стр. 15). У на став ку хва ли и Испо ве да ње ве ре Св. Мар ка Ефе ског на пи са но на Фе ра ро-фло рен тинском псев до са бо ру г., ко ји ла жни са бор је ина че с пра вом од ба ци ла Пра во слав на Ка то ли чан ска Цр ква и при бро ја ла га у број ла жних са бо ра (стр. 16). Ово Исповедање из ра жа ва основ на ве ро вања на ше Цр кве, осо би то о спор ним пи та њи ма ко ји нас де ле од Ри ма ис хо ђе ње Све то га Ду ха, пап ски при мат и др. и то без су ви шне по ле ми ке и са пре о вла ђу ју ћим по зи тив ним из ла га њем исти на вере. За то сма тра да то Ис по ве да ње тре ба би ти при до да то у основ не сим во лич ке тек сто ве Пра во слав не Цр кве (стр ). 80

13 Атнасије Јевтић, Свети Васељенски Сабори: Осми ( г.) и Девети (1351. г.) 19. Протојереј Јован Мејендорф написао је о Васељенском Сабору два чланка (први у Вест ник РСХД, 1959, 1; дру ги Что та кое Все ленский собор?, такође у Вест ни ку РСХД, 121, 1977, стр ), у којима говори да Православне Цркве иду ка припреми Ве ли ког Са бо ра. Он то сма тра за до бро, јер се пра во слав ни да нас, а и мно ги од за пад них хришћана, налазе у предвечерју повратка традиционалној теми Цркве као Тај не и хра ма Ду ха Све то га. Јер, до да је о. Ме јен дорф, ако се не до вољ ност се ку лар ног Хри шћан ства да нас схва та и спо зна је довољно широко особито код оног дела младог покољења које тражи опит ну /=истин ску/ ве ру, он да и не до ста так и опа сност ван цр кве ног харизматизма постепено постаје такође очевидна. Само здрава црквеност, додаје Мејендорф, може измирити у себи истински опит и одговорност, наслеђе и промене, ауторитет и слободу. И то измирење је стал ни про цес, ко ји се оства ру је Ду хом Све тим у Цр кви. (За то је по тре бан Са бор Цр кве)... Јер Са бор то је пре све га црквени догађај, и са мо као та кав мо же има ти исто риј ски зна чај. Функ ци ја и мисија Саборâ постаје схватљива само у оквирима еклисиологије... Рани Сабори су израсли из саме природе хришћанске вере како су је схватали рани хришћани. Последица службе Христове (у свету) и сведочанства Апостолâ о томе служењу било је оснивање месијан ске општине (=Цр кве не за јед ни це), која је примила Светога Духа и Педесетницу, и схватила и јављала значај Христовог дела у свету. У оп шти ни (=Цр кве ној за јед ни ци) и за ту оп шти ну на ста ли су и Но во заветни списи (Свето Писмо). Та иста општина, после серије доктринарних криза и расправа, сачувала је оно што Свети Иринеј назива правилом вере. При кра ју члан ка, аутор се украт ко пи та: ка ко у на ше вре ме бити са сабором? И одговара у 3 тачке. У последњој, трећој, одбацује тезу неких да, тобож, није могуће држати Васељенски Сабор при садашњој подели хришћанског света. Притом указује на чињеницу: Треба се сетити да је само служење Христа и Његових ученика било узрок раскола између Израиља и Цркве, и то је било заиста раздеље ње (Лк. 12,51). Јединство у Христу, а не про сто је дин ство, је сте истин ска осно ва са бор них делања... Православна Црква не може без од ри ца ња од све га сво га Пре да ња са гла си ти се са ти ме да је ауторитетно и истинско хришћанско учење већ немогуће (ка ко је то би ва ло обич но) да се из ра зи на Са бо ри ма по сле рас ко ла 5. и 11. ве ка. Међутим, Црква Божија не може престати да постоји (ако постоји раскол, тј. от це пље ње од ње), и она и да ље на ста вља да је сте у за јед ни ци Духа Светога, Који њу научава свему (Јн. 14, 26; 2Кор. 13, 13)... Дух Божији никада не бива заробљеник историје, већ као ветар, Дух дише где 81

14 Теолошки погледи / Theological Views XLV (1/2012) хоће (Јн. 3, 8). И закључује о. Јован речима Св. Иринеја Лионског: Где је Цр ква, та мо је и Дух Бо жи ји; и где је Дух Бо жи јим, та мо је и Црква и свака благодат (Про тив је ре си, 3,24,1). 20. У на шем ра ду: је ро мо нах Ата на си је (Јевтић): Ва се љен ски Сабо ри и Са бор но Пре да ње Цр кве, 29 пи са ном по во дом на ја ве бу ду ћег Ве ли ког Са бо ра Пра во слав не Цр кве, на стр , на пи са но је: Исто риј ско-екли си о ло шко пре да ње све до чи да са бор и са бор ност од са мог по чет ка по сто ји у са мој струк ту ри и жи во ту те ла Цр кве као јед на од основ них функ ци ја то га те ла, јер је већ Цр ква, са ма по се би је дан са бор ( ), са бра ње ( ), и за јед ни ца ( )... На гла сив ши да ље да је Цр ква, као Пе де сет ни ца, и као Ев ха ри стијско-ли тур гиј ско са бра ње Це ле Цр кве на јед но ме сто (1Кор. 14, 23), на во де се исто риј ски при ме ри, ко је бе ле жи Јев се ви је Ке са риј ски у Цр кве ној исто ри ји то ком 2. ве ка, око 160. го ди не, кад се по ја ви ла Мон та но ва је рес: Вер ни из Ази је, пи ше Јев се ви је, ви ше пу та и на ви ше ме ста по Ази ји са ста ја ли су се ( ) ра ди то га, и ис питав ши ту но ву на у ку (=је рес Мон та но ву) и про гла сив ши је за не чи сту, осу ди ли су је рес (његову) и иза гна ли га из Цр кве и од лу чи ли од општења ( = од за јед ни це) (ЦИ 5,16,7.9.10). Не што ка сни је, око 196. го ди не, кад је на стао спор око пра зно ва ња Пас хе, пи ше да ље Јев се ви је, по но во су у Ази ји и дру где др жа ни Са бо ри ( ) и зајед нич ки ску по ви Епи ско па ( ), и сви су јед но душно пре ко по сла ни ца из ра жа ва ли цр кве но ве ро ва ње ( ), свима свуда (ЦИ 5,23,2). Слич но је би ло и при по ја ви је ре си Па вла Са мосат ског, по ло ви ном 3. ве ка: По што су се сви Епи ско пи на раз не начи не и ви ше пу та са ста ја ли на јед но исто ме сто ( ), и на сва ком су са бо ру по кре та не исте те ме и рас пра ве, на кра ју, 268. го ди не, би са ста вљен Са бор мно гих Епи ско па, на ко ме во ђа ове је ре си у Ан ти о хи ји (Па вле Са мо сат ски) бу де раз об ли чен и од свих јав но осу ђен за не пра во слав но уче ње, те због то га од лу чен од Ка толи чан ске Цр кве под не бом (ЦИ 7,29,1). За бра на рим ских ца ре ва у 3. и 4. веку др жа ња Са борâ до во ди ла је у питање само биће и живот Цркве, како сведочи опет Јевсевије у време кад је Ликиније, почетком 4. века, забранио окупљање Епископâ на Саборе: Ликиније издаде закон који заповедаше да нигде и никако Еписко пи не оп ште ме ђу соб но, ни ти да мо же не ко од њих да по се ти су седну Цр кву, ни ти пак да се одр жа ва ју Са бо ри. Та да, или је тре ба ло да /Епископи/, преступајући тај (царев) закон, буду подвргнути казни, 29 На путевима Отаца, књ. 1, 9 61, Бгд (об ја вље но пр во на грч ком г. у Ати ни, за тим на срп ском 1973, па опет на грч ком у Же не ви г.). 82

15 Атнасије Јевтић, Свети Васељенски Сабори: Осми ( г.) и Девети (1351. г.) или пак, потчинивши се његовој наредби, да допусте да Црквене установе ( ) буду паралисане. Јер је другачије немогуће осим преко Сабора решавати велика питања. Тако су, на пример, божански закони ( ) још од раније одредили да постављања ( ) Епископâ не би ва ју дру га чи је не го са мо на овај на чин тј. на Са бо ри ма. 30 После описивања седам Васељенских Сабора, пишући даље о Фотијевом Великом Сабору 879/880. г. и Паламитским Саборима и г. у на ве де ном текст на пи са ли смо, о пр вом: По зна то је да Ла тин ска Цр ква да нас сма тра за свој осми Ва се љен ски Са бор онај сабор из 869/870. г., ко ји је др жан за вре ме па пе Адри ја на II и Па три јарха Цариградског Игњатија. Са православне пак стране многи истичу и сматрају Велики Фотијев Сабор 879/880. г. као Осми Васељенски Сабор Православне Цркве... који је иначе поништио тај претходни папски (=Игнатијев) Са бор 869/870. г. и то по ни ште ње је при знао и по твр дио па па Јо ван VI II, због че га тај Са бор / / ни сам За пад ни је сматрао за Ва се љен ски све до 12. ве ка... Што се пак ти че Ве ли ког Са бо ра Фотијевог 879/880. г. ствари стоје сасвим другачије. Пре свега на овом Сабору је учествовало 383 Епископа заједно са представницима Патри ја ра ха Ис то ка и Ри ма, те би по свом са ста ву овај Са бор мо гао би ти признат за Васељенски. Богословско пак дело овога Сабора састојало се у васпостављању општења и заједнице између Цркава Цариграда и Рима, и, што је особито важно, у доношењу одлуке о очувању неповређеног и непроменљивог Символа вере, којом се одлуком уствари директно погађала западна кенотомија = новотарија учења о Filoque. Управо су због ове последње одлуке многи од православних и сматрали овај Фотијев Велики Сабор за васељенски. На да ље смо у члан ку појаснили да је, тада, изнето мишљење да: иако одлука о очувању непроменљивог Символа вере, као и потврда Предања Цркве изречена на овом Са бо ру, ствар по се би ве ли ка и вр ло ва жна, ипак она не би мо гла да се ста ви на исти ни во са со те ри о ло шким де лом Све тих Се дам Васељенских Сабора. Отуда, додато је тада у чланку, пошто Православна Црква није уврстила овај Сабор у Васељенске Саборе, сматрамо да га не треба сматрати за Осми Васељенски. Ово наше тада изнето мишљење данас исправљамо сматрајући: да овај Свети и Велики Сабор држан 879/880. г., у време Св. Патријарха Фотија и папе Јована VIII, треба Православна Црква да на своме будућем Великом Сабору уброји међу Васељенске Саборе као Осми Васељенски, јер он то и заслужује. 30 Јевсевије Кесаријски, Живот Константинов, 1, 51; ср. Св. Ипо лит, Апостолска традиција, SCh 11, Pa ris 1968 (наш превод у Дела Апостолских ученика, Манастир Хиландар Требиње Врњачка Бања, 1999). 83

16 Теолошки погледи / Theological Views XLV (1/2012) У истом чланку у наставку написано је и следеће: Са смиреним дерзновенијем сматрамо да још један други Сабор Православне Цркве мо же са пу ним пра вом и по све му би ти увр шћен у Ва се љен ске Саборе Православља. Реч је о Цариградском Сабору из времена Св. Григорија Паламе, године, који се по величини и важности свога богословског дела несумњиво изједначује са Светих Седам Васељенских Сабора. По со ти ри о ло шком значају његових богословских одлука: саборно и свецрквено признавање теологије Св. Григорија Паламе о разликовању божанске су шти не и божанских енергија, и о силаску тих нестворених Божијих енергија, заједничких суштини и Ипо ста си ма Оца, Си на и Све то га Ду ха на Цр кву и свет ра ди спа сења, облагодаћења и обожења света и човека; о реалном доживљавању не твар не бла го да ти Божије или све тло сти или енергија у црквеном литургијско-аскетском опиту живог живота у Христу, као и одбацивање западне схоластичке и уопште философске теологије и њених заблуда (философско поимање Бога и богословља, учење о тварној благодати, Filioque и др.), по све му то ме, да кле, овај Са бор Пра вославне Цркве не заостаје иза претходних Васељенских Сабора. Уз то још, овај Свети Сабор сведочи и о настављању и сталном присуству си но дал но сти/са бор но сти у Пра во слав ној Цр кви, ко ја у њој Ду хом Све тим ни ка да и ни је пре ста ја ла, и о жи вом у ис ку ству и на де лу доживљавању и богословском исповедању суштине Хришћанске вере: спасења у Христу. Према томе, овај Сабор јасно сведочи о наставку и сталном продужавању у Православној Цркви саборског живота и са бор ног, на основу црквеног искуства, жи вог Пре да ња, и на чи на бого слов ство ва ња и после Седмог Васељенског Сабора (та мо, стр. 57). Да кле, што се ти че Па ла мит ских Са бо ра г. и г., богословско-догматски текстови њихови, тј. одлуке=томоси, говоре о првом и другом Сабору и њиховим Томосима као јединственим одлукама. Зато ове Саборе и треба сматрати као један исти Сабор. Ипак, коначно, као ДЕВЕТИ Васељенски Сабор треба узети Сабор године (ка ко то чи ни и на пред на ве де ни Нил Ро до ски у 14. ве ку), који Сабор у својој догматској одлуци себе сматра као развитак Светог Шестог Васељенског Сабора ( ). 31 Овим, да кле, на шим тек стом, са да до пу ње ним, још ра ни је смо се при дру жи ли на пред на ве де ном Пра во слав ном Са бор ном са моса зна њу и осе ћа њу (ка ко је во лео да ка же Св. Отац Ју стин) о постојању Са бо ра и Са бор но сти у Пра во слав ној Цр кви и по сле Сед мог Ва се PG 151, 722; Ј. Кар ми рис, 1, 378.

17 Атнасије Јевтић, Свети Васељенски Сабори: Осми ( г.) и Девети (1351. г.) љен ског Са бо ра кроз ве ко ве. Исто вре ме но ти ме сма тра мо да је потреб но одр жа ти је дан све пра во слав ни Све ти и Ве ли ки Са бор, али на рав но до бро ка нон ски при пре мљен и цр кве но-ка нон ски и бо гослов ски до бро одр жан. *** Додатак: О потреби новог Васељенског Сабора за Православље једва да треба и говорити, јер одувек су Православни осећали и живели, по Светом Предању Отаца и Сабора: да су Свети Сабори начин и метод на који Дух Свети руководи Цркву кроз историју, нарочито у периодима када настају црквено-богословски проблеми шири од предела једне помесне Цркве, какви су били проблеми јереси и раскола. Одувек, још од Апостолских времена, чланови Цркве, истински црквени хри шћа ни ( ек кли си а сти ци, како је говорио Свети Иринеј) тражили су решења насталих проблема догматско-канонских у сазивању и одржавању Сабора, као спасоносних, светодуховских догађаја потребних за наше спасење. И поле отцепљења појединих Источних Црквених области, и затим западног Римског Патријархата, Православни су најчешће тражили сазивање и одржавање Васељенског Сабора ради дијалога и решења насталих проблема између Православне Цр кве и от це пље них од ње неких Ис точ них и Рим ске Цр кве. У Византији је било доста таквих примера. Тако нпр. Патријарх Герман II ( ) у Никеји тра жио је у Ним феу (око г.) одржавање Васељенског Сабора. Такође је одржавање Васељенског Сабора тражио и Нил Солунски (по ло ви ном 14. ве ка). Ма ло по том, цар Јо ван Кан та ку зен ( ) истакао је пројект за одржавање Васељенског Са бо ра. 32 Исто је од Пра во слав них на да ље тра же но и у вре ме пред Ферарско-Флорентински Сабор ( ), 33 и та ко да ље увек се призивало на одржавање Васељенског Сабора као решења за настале проблеме погрешног учења и раскола. Пише Нил Митрополит Солунски, у своме делу Аподиктичко слово да није неки други узрок растојања Латинске Цркве и нас до сада, не го то да Па па не ће да до зволи да Васељенски Сабор реши спорно питање, не го хо ће да са мо он као 32 В. грч ки текст и чла нак о то ме о. Ј. Ме јен дор фа: Pro jets de Con ci le Oecuménique en 1367: Un di a lo gue inédit en tre Jean Can ta cuzène et le légat Paul / DOP, 14, 1960, pp Види детаљније у Хроници Флоренстијског Сабора написаној од учесника С. Сиропулоса, Mémoires; в. и у на шем ра ду: Све ти Нек та ри је Егин ски као исто ри чар Цркве / Богословље, 1 2/1975 (=Бог Отаца наших, стр ). 85

18 Теолошки погледи / Theological Views XLV (1/2012) учитељ заседне и решава спорно питање, а дру ги да има ју ме сто по слушних уче ни ка; и да је то стра но Апо стол ским и Отач ким за ко ни ма и делима / (=про тив но Апо стол ским и Отач ким за ко ни ма и прак си ). 34 Према томе, Православни су увек били за Васељенски Сабор. И данас Православље има потребу за новим Васељенским Сабором. У том сми слу је из ра жен и по зна ти став Све тог Оца Ју сти на Но вог (1971 и г.), са мо што је он про роч ки и та да пред у пре ђи вао да ни је још одговарајуће време за такав Свеправославни Васељенски Сабор, због неслободе у бројним Православним Црквама, и због неадекватне припреме будућег Сабора. * После званичног двократног обраћања Оца Јустина, по питању припреманог будућег Васељенског Сабора Православне Цркве, Светом Синоду и Сабору Српске Цркве, а затим и објављивања два његова отворена писма о томе, 35 млађи православни теолог, сада већ бла же но по чив ши Па на јо тис Не лас у јед ном свом есе ју 36 пи сао је укратко о потреби одржавања Православног Васељенског Сабора и његовом догматском и канонском значају, али, следујући за Оцем Јустином, и он је стављао озбиљне замерке на тзв. родоски каталог тема и на начин припремања тог будућег Сабора, додајући притом и корисне предлоге о Сабору, које би требало узети у обзир. Ускоро после објављивања отвореног писма Оца Јустина, јавио се и православни теолог у Паризу Оливије Клеман са својим примедбама и предлозима о будућем Сабору. 37 Та ко ђе, у исто вре ме на пи сао је и о. Јован Мејендорф текст На путевима ка Васељенском Сабору (Вест ник РСХД, /1971, ), у којем помиње отворено Јустино во пи смо Срп ској Је рар хи ји: глас ар хи ман дри та Ју сти на По по ви- 34 PG 149, * У Хришћ. животу 1924 (бр. 11, стр. 501) уредништво је изнело мишљење да Васељенски Сабор није сада изводљив. Али је главни уредник О. Јустин и уредништво тог листа било за одржавање Васељенског Сабора (Хришћ. живот, 1924, бр. 1, стр. 41). 35 О сазиву Всеправославного Собора /на ру ском/, Вест ник РСХД, Па риз, бр. 100/1970, стр ; на грч ком /по себ на књи жи ца/ Επικίνδυνος ή σύγκλησις Οικουμενικής Συνόδου., Ати на 1971, 16 стра на; на фран цу ском у Con tacts, бр. 76/1971; по но вље но, на грч ком: Περί την μελετωμένην Μεγάλην Σύνοδον της Ορθοδόξου Εκκλησίας, Ати на 1977; на фран цу ском: Au sijet de la convocation du «Grand Concile» de l Eglise Orthodoxe, Же не ва 1977; на ен глеском: On the Sum mo ning of the «Gre at Co un cil» of the Ot ho dox Church, y Orthodox Life, Џор дан вил Њу јорк, бр. 1/1978, стр Оба тек ста на срп ском у Сабрана дела, књ. 20: Сетве и жетве, Ман. Ће ли је Бе о град, 2007, стр и , Со лун 1972, 18 стра на. 37 У часопису Contacts, бр. 76/1971, стр ). 86

19 Атнасије Јевтић, Свети Васељенски Сабори: Осми ( г.) и Девети (1351. г.) ћа, лишенога после рата катедре на Богословском факултету у Београду, но задржавшег велики лични ауторитет у Српској Цркви, и укратко износи ставове Оца Јустина, и додаје: са извесним ограничењима, аутор ових редова дели тачку гледања о. архимандрита Јустина... Суштински, вели Мејендорф, Отац Јустин има право у томе да наша Црква, особито већина Јерархије, није готова за Сабор бо го слов ски и ду хов но због, пре све га, бољ ше вич ке вла сти у комунистичким земљама, особито у Русији... Ентузијазам за Сабор пројављују, скоро искључиво, представници Цариграда, с надом, наизглед, да тиме подрже умањени престиж Васељенске Патријаршије... У савременом виду, припрема Сабора очигледно је недовољно... На последњем Свеправославном Саветовању донето је решење реви зи је свих пи та ња днев ног ре да Са бо ра... Но све то не зна чи да ми предлажемо потпуно отказ од саборности и од сваког покушаја да се обједини Васељенско Православље (на једном Сабору). Мисија Православља на Западу особито потребује православно јединство, и никакав апокалиптизам ту није умесан. Али, вели о. Мејендорф, право саборовање, како пише О. Јустин, потребује страха Божијег, вере и љубави, и такође смирења и духовне једноставности... Наравно, могуће је такође и чудо Господње: истински Православни Васељенски Сабор, сабран потпуно независно од совјетске власти, од Турака, од грчких пуковника, који би развејао сва људска ограничења Православног света. Треба да смо увек готови за примање Божијих чудеса, за схватање њиховог смисла и за смирену послушност Вољи Божијој. Но ипак, не тре ба ку ша ти Го спо да Бо га (Мт. 4, 7), надајући се на чу до он да ка да ми са ми је два да смо за ње га го то ви. На крају, наводимо још и текст протојереја Владислава Цыпин-а, професора Московске Духовне Академије (у члан ку Вселенский Со бор, Пра во слав ная эн ци кло пе дия, т. 9, 566 8, Мо сква 2005), у ко ме пи сац овако закључује: Не гледајући на то што је последњи VII Васељенски Сабор држан пре више од 12 векова, нема никакве догматске основе за тврдњу о принципијелној немогућности сазива и одржавања новог Васељенског Сабора, или признања једнога од бивших раније Сабора за Васељенски. Није прихватљива теза, понављамо ми овде, коју је заступао проф. Н. Ни си о тис, а у но ви је вре ме, чи ни се, исто за сту па (бар усмено) и Митрополит Пергамски Јован: да Православна Црква није после 7. Сабора држала ниједан Васељенски Сабор, јер није могла зато што је Црква била подељена!? По тој логици, сасвим антипредањској, није могла Црква да одржи ни Свети Други Васељенски Са бор 381. го ди не, ни ти пак мо же и са да да одр жи овај Ве ли ки Са бор 87

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ

Διαβάστε περισσότερα

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма

Διαβάστε περισσότερα

ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА

ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман за но ви нар ство, Ниш DOI 10.5937/kultura1339041A УДК 070.11:659.4(497.11) 2013 прегледни рад ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА

Διαβάστε περισσότερα

ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА

ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА Ал фа уни вер зи тет, Бе о град, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштвену те о ри ју, Цен тар за ре ли гиј ске сту ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340473P УДК 299.5(049.2)

Διαβάστε περισσότερα

О мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један

О мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један Саборнос 4 (2010) Α Ω 367 372 УДК 271.2-1 Јустин Поповић, свети(049.3) Бла го је Пан те ић Богословско дру штво Отач ник, Бе о град Ју стин По по вић, нео па три сти ка и ру ска фи о со фија поводом будућности

Διαβάστε περισσότερα

СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА

СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА Ме га тренд уни вер зи тет Бе о град, Фа кул тет за по слов не студи је, Фа кул тет за кул ту ру и ме ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340434C УДК 94(497.11) 11/12 94(=163.41) 11/12 321.17:929 Стефан

Διαβάστε περισσότερα

СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА

СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА Ви со ка шко ла стру ков них сту ди ја за вас пи та че и по слов не ин фор ма ти ча ре Сир ми јум, Срем ска Ми тро ви ца DOI 10.5937/kultura1547242K УДК 316.644-057.874:73/76(497.11) 371.3::73/76(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА

ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА Ла зар Не шић 1 УДК: 271.2-1 Јован, пергамски митрополит Цен тар за му зи ку, ре ли ги ју 271.2-18 и кул ту ру Осмо гла сник Бе о град Пре глед ни рад Да тум при је ма: 4. јул 2017. ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА

Διαβάστε περισσότερα

ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ

ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442203R УДК 316.7:37 37.036 37.014:7.01 оригиналан научни рад ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ

Διαβάστε περισσότερα

ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ

ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1547115R УДК 14 Ниче Ф. 17 Ниче Ф. оригиналан научни рад ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ

Διαβάστε περισσότερα

14 Број март 2012.

14 Број март 2012. 14 Број 16 7. март 2012. за под руч је Основ ног су да у По жа рев цу и При вред ног су да у По жа рев цу де сет из вр ши те ља; за под руч је Основ ног су да у По же ги и При вред ног су да у Ужи цу пет

Διαβάστε περισσότερα

КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ

КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ Уни вер зи те т у Ис точ ном Са ра је ву, Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, Ис точ но Са ра је во, Република Српска DOI 10.5937/kultura1444279P УДК 27-662:316.7 930.85::27 27-662:316.48 19/20 оригиналан

Διαβάστε περισσότερα

СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ

СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ UDC 323.1(=163.41) DOI: 10.2298/ZMSDN1134001M Оригинални научни рад Милован М. Митровић СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ СА ЖЕ ТАК: У овом ра ду хи по те тич ки се раз ма тра фе но ме но ло

Διαβάστε περισσότερα

24 Број децембар 2012.

24 Број децембар 2012. 24 Број 123 28. децембар 2012. Члан 30. Да ном сту па ња на сна гу овог пра вил ни ка пре ста је да ва жи Пра вил ник о од ре ђи ва њу слу ча је ва у ко ји ма не ма оба ве зе из да вања ра чу на и о ра

Διαβάστε περισσότερα

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( )

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( ) Мр Александра Смирнов-Бркић Филозофски факултет у Новом Саду Тема такмичења из историје 2012/2013. година КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (306 337) Део I ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ Константиново порекло Диоклецијан

Διαβάστε περισσότερα

III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ

III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ 3) об ра чун ски пе ри од је сте вре мен ски пе ри од у ко ме се вр ши об ра чун ис по ру че не то плот не енер ги је ко ји сво јим ак том про пи сује над ле жни ор ган; 4) ре гу ла тор ни пе ри од је

Διαβάστε περισσότερα

Пи смо пр во [Меланији] *

Пи смо пр во [Меланији] * Евагрије Понтиjски, Писмо прво [Меланији] УДК: 27-475.5 27-285.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 2/2013, стр. / pp. 331 336. Иза бра на пи сма Пи смо пр во [Меланији]

Διαβάστε περισσότερα

ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град

ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340173T УДК 159.964.2 Фројд С. 159.964.2:2 159.964.2:141.319.8 оригиналан научни

Διαβάστε περισσότερα

СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ

СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ Српска канцеларија на острву Лезбосу 13 DOI: 10.2298/PKIJF0975013D УДК 94(497)-6 СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ Рад се ба ви пи та њем по сто ја ња кан це ла ри је за ко ре спон ден ци ју

Διαβάστε περισσότερα

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r

Διαβάστε περισσότερα

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( ) ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА

Διαβάστε περισσότερα

ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА

ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш; Са мо стал ни ис тра жи вач, Ле ско вац DOI 10.5937/kultura1651119D УДК 394.1:640.416(497.11) 04/14 316.728(497.11) 04/14 94:316.343(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 83 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS IN HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983) носио назив Зборник

Διαβάστε περισσότερα

ДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш

ДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1653130M УДК 14 Платон 17 Платон 17 Аристотел 78.01:172(38) оригиналан научни рад МО РАЛ НО ВАС ПИ

Διαβάστε περισσότερα

Дин ко Да ви дов, дописни члан

Дин ко Да ви дов, дописни члан Дин ко Да ви дов Дин ко Да ви дов, дописни члан САНУ, ро ђен је 4. ок то бра 1930. го ди не у се лу Сив цу (Бачка). Гим на зи ју и Фи ло зоф ски фа кул тет за вр шио је у Бе о граду. У Га ле ри ји Ма ти

Διαβάστε περισσότερα

Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском

Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском УДК: 271.2-282 091=16 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 47 58. Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу

Διαβάστε περισσότερα

ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА

ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340445J УДК 316.644-051:069.12(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ

ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Уни вер зи тет ска би бли о те ка Све то зар Мар ко ви ћ; РТС Ра дио Бе о град DOI 10.5937/kultura1755334S УДК 316.32:004 316.776 прегледни рад ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ

Διαβάστε περισσότερα

ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3

ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3 16. октобар 2012. Број 99 3 2763 На осно ву чла на 83. став 4. За ко на о елек трон ским ко му ни каци ја ма ( Слу жбе ни гла сник РС, број 44/10) и чла на 42. став 1. Зако на о Вла ди ( Слу жбе ни гла

Διαβάστε περισσότερα

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44

С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44 ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. мај 2017. Година LXXIII број 44 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука о уста но вља ва њу Да

Διαβάστε περισσότερα

Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса

Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса DOI: 10.2298/SARH1402029T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.37-002-07 29 Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса Томислав Тасић 1, Саша Гргов 1, Александар Нагорни

Διαβάστε περισσότερα

Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији

Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији DOI: 10.2298/SARH1304207L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 613.81-053.6(497.11) 207 Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији Драгана Лутула Н Голо 1, Споменка Ћирић-Јанковић 2, Милена Шантрић-Милићевић

Διαβάστε περισσότερα

КО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ *

КО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ * УДК 94(100) 1914/1918 +94(497.11) 1914 Прегледни рад Српска политичка мисао број 2/2014. год. 21. vol. 44. стр. 55-76. Ра до слав Га ћи но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град КО ЛА БО РА

Διαβάστε περισσότερα

Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи

Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи 192 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):192-197 DOI: 10.2298/SARH1304192S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-006-08:618.3-06 Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића

Διαβάστε περισσότερα

Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле

Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле УДК: 37.016:94(075.2)(049.32) 94(=18)(497):930(049.32) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 105 132. Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни

Διαβάστε περισσότερα

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ

Διαβάστε περισσότερα

ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ

ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1442285M УДК 316.647.8(=214.58)(497.11) 316.774:654.197(497.11) 2012 оригиналан научни рад ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ,

Διαβάστε περισσότερα

Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице

Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице DOI: 10.2298/SARH1406351M ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.155-056.7-055.25 351 Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице Мирјана Митровић 1,

Διαβάστε περισσότερα

ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ

ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7(497.11 Studenica) UDC 091=163.41 DOI: 10.2298/ZMSDN1551239P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И

Διαβάστε περισσότερα

АХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА

АХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА Дубравка Ђ. Поповић Срдановић Ду брав ка Ђ. По по вић Ср да но вић 1 Уни вер зи тет у Ни шу Фи ло зоф ски фа кул тет Департман за српску и компаративну књижевност Оригинални научни рад УДК 821.111-1.09

Διαβάστε περισσότερα

Бес пла тан пре воз за пен зи о не ре

Бес пла тан пре воз за пен зи о не ре www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LV Сремска Митровица Среда 21. јануар 2015. Број 2812 Цена 50 динара у овом броју: МИЛАН ШОДИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕОЧИН: Имам визију и знам

Διαβάστε περισσότερα

НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ НОВИ САД 2018. Година XIV Број 11 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Чи ја је Го спо ђи ца? (о по се сив ном ге ни ти ву)....................

Διαβάστε περισσότερα

Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића*

Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића* Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића* Милош Живковић** Византолошки институт САНУ UDC 75.051.046.3(497.16 Praskvica)»16/17»

Διαβάστε περισσότερα

116 Број јул 2010.

116 Број јул 2010. 116 Број 45 3. јул 2010. На де кла ра ци ји до дат ка ис хра ни ко ји са др жи је дан или смешу биљ них екс тра ка та, мо ра ју би ти на ве де ни по да ци о биљ ном ма те ри ја лу и ти пу екс трак та (су

Διαβάστε περισσότερα

НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ НОВИ САД 2017. Година XIII Број 10 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Жарко Б. Вељковић, Јелена Мирковић О правописној транскрипцији сливеним дз неких грчких

Διαβάστε περισσότερα

Ап со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет

Ап со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет 1 Маја Д. Стојковић УДК 821.163.41.09-24 Универзитет у Београду DOI 10.7251/fil1511143s Филолошки факултет У ра ду се, на при ме ру исто риј ске дра ме Је ли са ве та, кне ги ња цр но гор ска Ђу ре Јак

Διαβάστε περισσότερα

ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА

ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549056D УДК 316.334.5 316.42:502.131.1 оригиналан научни рад ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА

Διαβάστε περισσότερα

Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије

Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије 694 Srp Arh Celok Lek. 2012 Nov-Dec;140(11-12):694-698 DOI: 10.2298/SARH1212694J ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7:616.441-008.357.4 Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије

Διαβάστε περισσότερα

ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ 2015 ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ The Policy of National Security Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: 011/3349203,

Διαβάστε περισσότερα

Месијанизам. у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи о царевима. 1. Месијанска идеја

Месијанизам. у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи о царевима. 1. Месијанска идеја УДК: 27-243.32/.45-277 26-32-277.2 Те о ло шки по гле ди / The o lo gi cal Vi ews Го ди на / Vo lu me XLVI II Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 7 28. Месијанизам у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи

Διαβάστε περισσότερα

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN 1820-4996 UDK 323.1(=163.40) година VIII vol. 13. 1/2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А.

Διαβάστε περισσότερα

Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести

Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести DOI: 10.2298/SARH1406291S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.281-085.357 ; 615.357:577.175.5 291 Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести Снежана Санковић-Бабић, Раде

Διαβάστε περισσότερα

За што во лим Е=mc 2?

За што во лим Е=mc 2? За што во лим Е=mc 2? Ајн штај нов про зор у свет ма ште и ре ал но сти Mогуће je ра ђа ње јед ног но вог све та са зна ња у ко ме је Ајн штај нов про зор оно ме сто у гра ђе ви ни људ ског зна ња ко је

Διαβάστε περισσότερα

ОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА

ОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442302P УДК 316.723:003.6.079 316.644:003.6.079(497.11) оригиналан научни рад ОД НОС БЕ

Διαβάστε περισσότερα

П РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q

П РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q На осно ву чла на 201. тач ка 1) За ко на о пла ни ра њу и из градњи ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 72/09, 81/09 ис прав ка, 64/10 УС и 24/11), Ми ни стар жи вот не сре ди не, ру дар ства и про стор ног

Διαβάστε περισσότερα

Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене*

Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Бранислав Тодић** Универзитет у Београду, Филозофски факултет UDC 75.046.3:726.591](497.11 Dečani)»13/15» DOI 10.2298/ZOG1236115T

Διαβάστε περισσότερα

Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ

Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Београд 2010 GEOGRAPHICAL INSTITUTE JOVAN CVIJIĆ SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS SPECIAL ISSUES 76 Dragana Milijašević HYDROGEOGRAPHIC STUDY

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Београдска дефектолошка школа, Вол. 20 (2), Бр. 59, 269-440, 2014 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 20 (2), Бр. 59, 2014. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА

Διαβάστε περισσότερα

Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ УПОРЕДНА ИСТРАЖИВАЊА УРЕДНИК БОЈАН ЈОВИЋ РЕЦЕНЗЕНТИ др МИРЈАНА ДРНДАРСКИ др АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ БОЈАН ЈОВИЋ РАЂАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2010. Универзитет у Београду Православни

Διαβάστε περισσότερα

Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији

Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији 744 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):744-749 DOI: 10.2298/SARH1312744V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-001-053.2(497.11)"2003/2010" Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у

Διαβάστε περισσότερα

Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса

Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса DOI: 10.2298/SARH1502023R ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.291 : 616.132-085.817 23 Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса Никола Радовановић 1, Братислав

Διαβάστε περισσότερα

СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ О НА НЕ МА ЊЕ

СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ О НА НЕ МА ЊЕ Дарко Ј. Крстић Дар ко Ј. Кр стић 1 Цен тар за Цр кве не сту ди је Ниш Оригинални научни рад УДК 821.163.41-94.09 Сава, свети Примљено 13. 12. 2011. СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ

Διαβάστε περισσότερα

КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ

КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ ВЕ СНА ТРИ ЈИЋ КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ 1. У књи зи есе ја Ми ла Лом па ра Ап о л о но в и п у т о ка з и, 1 посв еће ној опусу Милоша Црњанског, нарочито место заузимају тумачења

Διαβάστε περισσότερα

Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија

Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија DOI: 10.2298/SARH1408457C ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 615.33.015.8 457 Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија Ивана Ћирковић 1, Љиљана Павловић 2, Неда Константиновић

Διαβάστε περισσότερα

ГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ

ГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Број 28 // Београд, октобар, 2017 // Година IX ISSN 1821-3995 Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима

Διαβάστε περισσότερα

Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама

Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама DOI: 10.2298/SARH1304187T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-002-07-057.875 187 Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним

Διαβάστε περισσότερα

ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА

ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ 2008. ISSN 1805136 Влада, Министарство, Електропривреда: Покренут развој енергетике (Alea iacta est!) ПОДГОРИЦА

Διαβάστε περισσότερα

При род но со зер ца ње по Св. Мак си му Ис по вед ни ку

При род но со зер ца ње по Св. Мак си му Ис по вед ни ку УДК: 27-1 Максим Исповедник, свети УДК: 27-1 Исак Сирин, свети Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 1/2016, стр. / pp. 149 164. При род но со зер ца ње по Св. Мак си

Διαβάστε περισσότερα

Ге о граф ски ло ка ли тет и ет нич ка

Ге о граф ски ло ка ли тет и ет нич ка УДК: 271.222-74-773 271.222-879 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 2/2013, стр. / pp. 337 358. Ге о граф ски ло ка ли тет и ет нич ка при пад ност као фак то ри ка

Διαβάστε περισσότερα

Корнелија Јохана де Вогел

Корнелија Јохана де Вогел УДК: 27-1:141.131 141.131 Дори Х. Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLV Број / Is sue 2/2012, стр. / pp. 329 392. Корнелија Јохана де Вогел Апстракт: У свом чланку Die andere Theologie

Διαβάστε περισσότερα

Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног артритиса

Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног артритиса Srp Arh Celok Lek. 2013 Jul-Aug;141(7-8):495-502 DOI: 10.2298/SARH1308495I ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.72-002.77-085.37 ; 615.37 495 Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног

Διαβάστε περισσότερα

Как Бог велик! Ι œ Ι œ Ι œ. œ œ Ι œ. œ œ œ œ œ œ œ œ. œœœ. œ œ. œ Œ. œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

Как Бог велик! Ι œ Ι œ Ι œ. œ œ Ι œ. œ œ œ œ œ œ œ œ. œœœ. œ œ. œ Œ. œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ Как Бог велик! oprano Любовь Бондаренко Степенно Œ Светлана Зайцева Аранж. Станислав Маген ass Œ 1.Как Бог ве.как Бог ве Piano Œ Œ Как Как Бог Бог ве ве лик! Е лик! Мне не го по ве ли чье ня тно, сво им

Διαβάστε περισσότερα

КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ

КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ С В Е Д О Ч А Н С Т В А Б О ГО ЉУ Б Ш И ЈА КО ВИ Ћ КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ По ш т о в а н и п р ед сјед н и че М а т и це с рп ске! Да ме и го спо до! Из у зет на ми је част да у Ма ти ци

Διαβάστε περισσότερα

Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б

Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б 6 Srp Arh Celok Lek. 2015 Jan-Feb;143(1-2):6-11 DOI: 10.2298/SARH1502006P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.895.4:616.36-002 Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним

Διαβάστε περισσότερα

Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом

Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом DOI: 10.2298/SARH1506341C ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.36-002.828-085 : 616.411-002.828-085 : 616.155.392-06 341 Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом

Διαβάστε περισσότερα

Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст

Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст DOI: 10.2298/SARH1306337M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.2-074-055.26 337 Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони

Διαβάστε περισσότερα

SOL INVICTUS (Непобедиво Сунце)

SOL INVICTUS (Непобедиво Сунце) Младен В. Шобот УДК: 2-137:523.9(091) Храм Св. Василија Острошког, Шабац Стручни рад mladensobot1983@gmail.com Примљен: 10.12.2015. SOL INVICTUS (Непобедиво Сунце) Резиме: Сун це у ре ли гиј ском схва

Διαβάστε περισσότερα

ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ ISSN

ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ ISSN Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ 2008. ISSN 1805136 Програми рада новоформираних ДОО до 2010. Апострофиране кључне активности Стране 10-15. 1

Διαβάστε περισσότερα

Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином

Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином 320 Srp Arh Celok Lek. 2013 May-Jun;141(5-6):320-324 DOI: 10.2298/SARH1306320F ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.36-002-085 Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов

Διαβάστε περισσότερα

ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е *

ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е * Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-13038 Др Сло бо дан П. Ор ло вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду sor lo vic@pf.uns.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара

Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара 770 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):770-774 DOI: 10.2298/SARH1312770T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.5-085 Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких

Διαβάστε περισσότερα

Јован Пејчић УДК

Јован Пејчић УДК 1 Јован Пејчић УДК 821.163.41.09 Универзитет у Нишу DOI 10.7251/fil1511121p Филозофски факултет У ра ду се ис тра жу ју ми то ло ги ја и се ман ти ка зе мље у по е зи ји и про зи Вељ ка Петро ви ћа. Зе

Διαβάστε περισσότερα

Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај?

Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? 204 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):204-212 DOI: 10.2298/SARH1404204L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.89-008.441-085 Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? Милан Латас 1,2,

Διαβάστε περισσότερα

Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће

Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће 54 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):54-58 DOI: 10.2298/SARH1402054V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.31-02 ; 616.98:579.882 Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне

Διαβάστε περισσότερα

Де се та не до у ми ца

Де се та не до у ми ца УДК: 27-31-1 Максим Исповедник, Свети 115:27-1"06" Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 2/2015, стр. / pp. 257 290. Де се та не до у ми ца Св. Мак си ма Ис по вед ни

Διαβάστε περισσότερα

Про бле ми. Ори ге но ве хри сто ло ги је. Александар Ђаковац* Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд

Про бле ми. Ори ге но ве хри сто ло ги је. Александар Ђаковац* Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд УДК: 27-31 Ориген 27-1 Ориген Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 2/2015, стр. / pp. 237 256. Про бле ми Ори ге но ве хри сто ло ги је Александар Ђаковац* Универзитет

Διαβάστε περισσότερα

Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом

Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом 648 Srp Arh Celok Lek. 2012 Sep-Oct;140(9-10):648-652 DOI: 10.2298/SARH1210648K ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-099-085 ; 616.61-78 Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 19 (3), Бр. 57, 2013. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА ШКОЛА (1952-1977) I БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА (БДШ) Издавач

Διαβάστε περισσότερα

ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А

ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1653047T УДК 791.3 19/20 7.097 20 111.852 17 оригиналан научни рад ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А Са же

Διαβάστε περισσότερα

СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m

СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m UDC 316.334.56 04/14 UDC 39(=163.41) 04/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1550079B ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД РЕ Л И Г И О ЗНО -МО РА Л Н И КОН Т ЕКСТ Д РУ Ш Т ВЕ Н Е ЗА Ш Т И Т Е СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОГ П РО СТО РА СН Е Ж А

Διαβάστε περισσότερα

О про бле му су прот ста вље но сти

О про бле му су прот ста вље но сти УДК: 271.2-247-277 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 1/2013, стр. / pp. 137 150. О про бле му су прот ста вље но сти је ван ђел ских Пас хи Никола З. Поповић* Епархија

Διαβάστε περισσότερα

ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА *

ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА * Ори ги нал ни на уч ни рад 34:82 doi:10.5937/zrpfns51-15399 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду d.avra mo vic@pf.uns.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

Бактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом

Бактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом Srp Arh Celok Lek. 214 Sep-Oct;142(9-1):551-556 DOI: 1.2298/SARH141551M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616-22.7 ; 616.36-4-6 ; 616.381-3.217-6 551 Бактеријске инфекције код болесника с цирозом

Διαβάστε περισσότερα

Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу

Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу DOI: 10.2298/SARH1212699S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7-007.681 699 Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу Милан Стојчић 1, Параскева Хентова-Сенћанић

Διαβάστε περισσότερα

Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli

Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli 634 Srp Arh Celok Lek. 2013 Sep-Oct;141(9-10):634-639 DOI: 10.2298/SARH1310634M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.015.1 Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia

Διαβάστε περισσότερα

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА

БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Београдска дефектолошка школа, Вол. 18 (2), Бр. 53, 203-378, 2012 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 18 (2), Бр. 53, 2012. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА

Διαβάστε περισσότερα

АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА

АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА UDC 364-781.2 UDC 343.85:343.91-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1345623C Оригинални научни рад АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА САНДРА ЧАЧИЋ Центар за социјални рад Сомбор Карађорђева 4, Сомбор, Србија

Διαβάστε περισσότερα

ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10])

ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10]) UDC 091(=163.41) UDC 271.222(497.11)-36:929 Simeon Mirotočivi, Sveti UDC 27-36:929 Sava, Sveti DOI: 10.2298/ZMSDN1552451R ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД

Διαβάστε περισσότερα

Све ти Ахи ли је Ар хи ли је,

Све ти Ахи ли је Ар хи ли је, УДК: 27-36:929 Ахилије, свети Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 2/2015, стр. / pp. 363 376. Све ти Ахи ли је Ар хи ли је, један све тац са две ва ри јан те име на

Διαβάστε περισσότερα