САВРЕМЕНИ ПРИСТУПИ ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ

Transcript

1 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«САВРЕМЕНИ ПРИСТУПИ ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ Зборник резимеа Уреднице Николета Гутвајн Наташа Лалић-Вучетић Драгана Стокaнић 13. ЈУН ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИх СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ И ПОСЛОВНЕ ИНФОРМАТИЧАРЕ СИРМИЈУМ, СРЕМСКА МИТРОВИЦА

2 ПРОГРАМСКИ ОДБОР Председник Др Николета Гутвајн, научни сарадник Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Чланови Проф. др Слободанка Гашић-Павишић Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Др Јоргос K. Зарифис, доцент Филозофски факултет, Солун, Грчка Проф. др Eкатерина Врасмас Факултет за психологију и педагогију, Букурешт, Румунија Проф. др Софија Врцељ Филозофски факултет, Ријека, Хрватска Проф. др Светлана Геркушенко Волгоградски државни социјално-педагошки универзитет, Волгоград, Русија Проф. др Сузана Панделиаду Филозофски факултет, Солун, Грчка Проф. др Дејан Хозјан Педагошки факултет Универзитета у Приморском, Копер, Словенија Проф. др Марија Кавклер Педагошки факултет, Љубљана, Словенија Проф. др Пенка Марчева Педагошки факултет, Плевен, Бугарска Проф. др Љупчо Кеверески Педагошки факултет, Битољ, БЈР Македонија Др Слађана Миленковић, професор Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум, Сремска Митровица, Србија Др Гордана Мијаиловић, професор Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум, Сремска Митровица, Србија Др Емилија Лазаревић, виши научни сарадник Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Др Славица Шевкушић, виши научни сарадник Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Др Јелена Павловић, виши научни сарадник Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Др Миља Вујачић, научни сарадник Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Др Милица Марушић, истраживач сарадник Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија

3 ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР Председник Др Слађана Миленковић Чланови Др Милан Грујичић Др Мирољуб Ивановић Др Бојана Остојић Др Дејан Савичевић Др Марта Дедај Др Тања Панић Мирољуб Вујичић Дарко Дражић Милена Радосављевић Јасмина Дамњановић Мирјана Рипић Преводилац Ђура Миочиновић Секретари Др Гордана Мијаиловић Драгана Стоканић Генерални секретар Мр Наташа Лалић-Вучетић УВОДНА САОПШТЕЊА ОРГАНИЗАТОРИ СКУПА ИНСТИТУТ ЗА ПЕДАГОШКА ИСТРАЖИВАЊА Добрињска 11/3, Београд, Србија ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ И ПОСЛОВНЕ ИНФОРМАТИЧАРЕ СИРМИЈУМ Змај Јовина 29, Сремска Митовица, Србија UNIVERZA NA PRIMORSKEM PEDAGOŠKA FAKULTETA Cankarijeva 5, 6000 Koper, Slovenija НАПОМЕНА: Саопштења сарадника Института за педагошка истраживања представљају резултате рада на пројектима Унапређивање квалитета и доступности образовања у процесима модернизације Србије (бр ) и Од подстицања иницијативе, сарадње и стваралаштва у образовању до нових улога и идентитета у друштву (бр ) чију реализацију финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије ( ).

4 »ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ИЗАЗОВИ ЦЕЛОЖИВОТНОГ ОБРАЗОВАЊА: ПРОФЕСИОНАЛНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ ВАСПИТАЧА ЗА РАД У ИНКЛУЗИВНИМ УСЛОВИМА Николета Гутвајн * Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Континуирани професионални развој васпитача представља важан предуслов за унапређивање квалитета васпитања и образовања деце предшколског узраста. Имајући то у виду, од васпитача се очекује да буду отворени за иновације и да увиђају значај целоживотног образовања. Савремени приступи образовању указују на неопходност развоја професионалних компетенција васпитача усмерених на подстицање индивидуалног развоја детета и уважавање његових способности, склоности, породичног и културног наслеђа. Професионалнe комептенцијe се, најчешће, одређују као скуп вештина, теоријских знања, ставова и вредности и треба да се развијају у складу са захтевима професионалне улоге. С тим у вези, увођење инклузије у предшколске установе претпоставља редефинисање постојећих компетенција васпитача. Циљ нашег истраживања био је да утврдимо на које начине васпитачи опажају сопствене професионалне компетенције за рад у инклузивним условима. Конкретније, интересовало нас је које су професионалне компетенције кључне, према мишљењу васпитача, за рад у инклузивним условима, и са којим проблемима се суочавају у васпитнообразовном раду након увођења инклузије. Узорак истраживања је пригодан и чине га 103 васпитача из предшколских установа у Србији. За потребе истраживања конструисан је упитник који је садржао питања отвореног типа. С обзиром на то да је наша студија експлоративног карактера, определили смо се за квалитативну тематску анализу прикупљеног материјала која омогућава дубљи увид у лична значења која васпитачи приписују сопственим професионалним компетенцијама. Истраживање је спроведено године. Резултати показују да код већине васпитача преовлађује уверење да су недовољно професионално припремљени за рад у инклузивном образовању што је у сагласности са налазима других истраживања. Показало се да између васпитача који су имали неку врсту обуке за рад са децом која имају сметње у развоју и оних који је нису имали постоји разлика у самопроцени припремљености за рад у инклузивним условима. Ипак, додатна обука о стратегијама подршке детету са сметњама у развоју и начинима остваривања програма подједнако је потребна васпитачима који сматрају да су припремљени и онима који процењују да нису у довољној мери припремљени. Кључне професионалне компетенције за рад у инклузивним условима из перспективе учесника истраживања су: (а) знање о специфичним потребама и способностима деце са сметњама у развоју, (б) разумевање детета и подржавајући став, (в) вештине ефикасног решавања проблема у васпитнообразовном раду, (г) gutvajnnikoleta@gmail.com 7

5 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«комуникацијске вештине, (д) познавање и прихватање начела тимског рада и (ђ) флексибилност, односно способност да се лако адаптирају на променљиве околности. Код више од половине васпитача преовлађује уверење да су највеће препреке за успешно остваривање инклузије: недовољно развијене компетенције васпитача за рад са децом која имају сметње у развоју, велики број деце у групи, неадекватни услови рада, незадовољавајућа сарадња са другим стручњацима и нереална очекивања родитеља. Изложени налази упућују на то да су неопходне промене у систему иницијалног образовања и професионалног развоја васпитача кроз успостављање сарадње између институција високог образовања, истраживачких центара и света рада. Кључне речи: иницијално образовање, професионалне компетенције васпитача, инклузивно образовање, целоживотно образовање, професионални развој. САВРЕМЕНИ ПРИСТУП У ИЗУЧАВАЊУ ПОРЕМЕЋАЈА ВЕШТИНА ЧИТАЊА И ПИСАЊА Емилија Лазаревић * Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија У бројним студијама и истраживањима у свету истиче се значај раног препознавања поремећаја читања и писања. Савремени концепт изучавања ових поремећаја заснива се и на примени превентивног и стимулативног рада на развоју предиктора који су повезани са каснијим успехом у усвајању вештина читања и писања, а самим тим и каснијим школским постигнућем у свим предметима. У раду ће бити представљен део резултата прве фазе лонгитудиналног истраживања о развоју дечје писмености. Циљ истраживања је да се испита развијеност лексичко-семантичког нивоа код деце предшколског узраста. Лексичко-семантички ниво је испитиван применом два суптеста АКАDIA теста развојних способности: деветог Вештина стварања појмова (ВСП) и десетог Усвојено језичко благо (УСБ) као и применом Теста говорно-језичке развијености (ТГЈР). Узорак су чинила деца предшколског узраста (N=65), просечне старости 6 година и 8 месеци. На основу добијених резултата о развијености лексичко-семантичког нивоа применом суптестова ВСП и УСБ установљено је да су испитаници у оквиру испитиваних способности остварили постигнуће које је изнад просека. Ниже постигнуће, али у оквиру просечних вредности према нормама које су утвђене за АКАDIA тест, испитаници су остварили на ајтемима суптеста ВСП којима је испитивана способност сврставања лексема у подрeђену и надређену класу и ајтемима којима су испитиване способности увиђања и класификације, као и ајтемима суптеста УСБ којима је процењивана способност избора једне речи, према налогу испитивача, између више понуђених речи. Добијени налази о процени лексичко-семантичког нивоа путем ТГЈР указују на то да су деца у овом домену остварила резултате који су изнад просека, а код свих дефинисаних појмова (кућа, сунце, човек, мајка и живот) јављају се сва три нивоа обликовања и давања дефиниција. Најзаступљеније категорије дефиниција код наших испитаника за све дефинисане појмове јесу функционалне (89,3%) и дескриптивне (73,9%) дефиниције које се у развојном следу појављају код деце око осме године. Међутим, при дефинисању свих појмова код испитаника су уочене и дефиниције првог нивоа које су типичне за децу предшколског узраста, омисије или одсуство одговора (13,8%) и ехолалије/понављање питања као одговор (55,4%), али и најсложенији степен дефинисања који се јавља на старијим узрастима, потпуно категоријалне дефиниције (23%). Добијени подаци о усвојености придевских супротности указују на потпуну усвојеност придевске супротности за придев велики, 80% за придев добар, 95,4% за придев црн и најмање за придев слободан 66,2% elazarevic@rcub.bg.ac.rs 8 9

6 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«који представља апстрактну категорију. Добијени налази указују развијеност лексичко-семантичког нивоа језичке структуре код деце предшколског узраста изнад просека и да не постаје полне разлике у домену лексичко-семантичке развијености. И поред сазнања да се лексичко-семантички развој интензивира у овом периоду, добијени налази су донекле неочекивани. У раду ћемо разматрати могућности примене и ограничења истраживачких налаза и отворити питања која су значајна за овај истраживачки домен. Добијене податке ћемо анализирати и кроз призму истраживачких налаза који упућују на то да велики број ученика не само у свету него и код нас не успева да овлада жељеним нивоом ових веома значајних компетенција. Кључне речи: деца предшколског узраста, савремени приступ, предиктор читања и писања, лексичко-семантичка способност, поремећаји читања и писања. КОМПЕТЕНЦИЈЕ САВЕТНИКА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ МАСТЕР ПРОГРАМА ИНКЛУЗИВНА ПЕДАГОГИЈА Јурка Лепичник Водопивец * Универзитет у Приморској, Педагошки Факултет, Словенија Измене у програмима високог образовања односе се на увођење иновација у складу са Болоњском декларацијом (међународна упоредивост, размене, сарадња, квалитет, признање квалификација и сл.). Једну од иновација представља концепт компетенција. Компетенције би требало да буду одговор на листу жеља, односно на профил дипломираног стручњака који дефинише не само шта појединац треба да зна или које предмете треба да похађа током студија, него и то која ће теоријска знања стећи и које ће вештине применити у образовној пракси. Стога треба да буду дефинисане неопходне компетенција за сваки студијски програм. Ове компетенције ће, заједно са дескрипторима (општи, важни индикатори карактеристика студија за сва три нивоа студирања) одређивати квалификације будућих стручњака. Квалификације педагога који је дипломирао у области инклузивне педагогије одражавају се кроз опште и посебне компетенције и циљеве програма. Овај програм је организован као програм мастер студија другог степена и траје две године. По завршетку студија, мастер/професор инклузивне педагогије може се запослити као саветник у предшколској установи и основној школи. Инклузивни васпитачи, захваљујући стеченим компетенцијама, представљају један од кључних чинилаца у: а) координацији и интеграцији учесника у процесу идентификације деце са посебним потребама, б) почетном укључивању ове деце у специјализоване програме в) пружању додатне професионалне помоћи. У овом раду представљамо опште и посебне компетенције програма инклузивне педагогије. Кључне речи: програм педагошких студија, компетенције, саветници, инклузивни васпитачи. Е-mail: jurka.lepicnik@pef.upr.si 10 11

7 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ИНИЦИЈАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА И ИНКЛУЗИВНА ПРАКСА Гордана Мијаиловић * Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум, Сремска Митровица, Србија вештине за рад у инклузивној пракси. Нужне претпоставке за то су: дефинисање стандарда компетенција за професију васпитача (која још не постоји на националном нивоу); потпуније разумевање начина како се формулисање одговарајућих компетенција преводи у свакодневну праксу васпитача и одређивање начина на које будући васпитачи могу ефикасно развити компетенције за остваривање образовне и социјалне инклузије. Истраживања ефеката инклузије у нашој средини показују да је једна од највећих препрека у развоју инклузије неадекватна припремљеност васпитача и наставника, што отвара питање квалитета и функционалности програма за њихово иницијално образовање и даљи професионални развој. Студије о постојећем образовању наставника у нашем региону указују да је квалитет припреме за инклузивно образовање у оквиру институција за образовање наставника на незадовољавајућем нивоу, углавном због негативног става оних који образују наставнике према инклузији, недовољно праксе и неадекватног наставног програма оријентисаног ка школи као моноетничкој институцији са хомогеном ученичком популацијом. Слични налази важе и за компетентност васпитача деце предшколског узраста. У овом раду приакзани су резултати компаративне анализе садржаја студијских програма четири високе школе за образовање васпитача у Србији. У истраживању су коришћени материјали прикупљени и развијани у оквиру реализације ТЕМПУС пројекта Хармонизација курикулума образовања васпитача у Србији (TEACH). Анализа је урађена на нивоу дефинисаних циљева и исхода студијског програма и на нивоу садржаја курикулума и исхода учења појединих наставних предмета. Прикупљени подаци разматрани су у односу на референтни оквир компетенција који је креиран на основу релевантних докумената. Резултати указују на следеће. У студијским програмима двеју школа посебно су дефинисани циљеви који се односе на инклузивно васпитање и образовање. У студијским програмима свих школа наведени су очекивани исходи учења који се односе на инклузивно васпитање и образовање, али углавном нису довољно конкретизовани и операционализовани у оквиру садржаја курикулума и исхода наставних предмета. Садржаји који се директно и обухватно односе на инклузију јављају се чешће у форми изборних предмета (седам предмета у три школе), а мање у форми обавезних предмета (три предмета у двема школама). Релевантне компетенције су мање или више дате у оквиру исхода појединих наставних предмета у студијским програмима свих школа, али на различитом нивоу општости и различито су распоређене према годинама студија, притом није уочљива прогресија у њиховом развијању. Разлози уочених слабости могу да произлазе из чињенице да немамо довољно искустава у примени концепта компетентности. Налази упућују на потребу унапређивања курикулума иницијалног образовања васпитача, како би будући васпитачи могли стицати темељна знања и Kључне речи: васпитач, инклузија, компетенције, програм иницијалног образовања. Е-mail: vs.gordana.mijailovic@gmail.com 12 13

8 ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗЛИЧИТИх УЧЕСНИКА ВАСПИТНООБРАЗОВНОГ ПРОЦЕСА: СТАВОВИ И КОМПЕТЕНЦИЈЕ

9 »ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«САМОПРОЦЕНА КОМПЕТЕНТНОСТИ УЧИТЕЉА ЗА ПЕДАГОШКИ РАД СА РОДИТЕЉИМА ДЕЦЕ СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА Радмила Богосављевић * Педагошки факултет у Сомбору, Србија Сегрегацијска пракса према деци са посебним потребама, у прошлости, имала је одлучујући утицај на њихов положај и била је одраз односа школе и друштва у целини, носећи одређене стигме и предрасуде. Напуштање овакве праксе подразумева да учитељи имају различите компетенције, па тако и оне везане за педагошки рад и квалитетну сарадњу са родитељима деце са посебним потребама. Од квалитета сарадње зависиће и правци деловања, подршка детету и исходи. Да бисмо испитали ниво самопроцене компетенција учитеља, у овом делу њиховог педагошког и васпитног деловања, спроведено је истраживање на узорку од 75 учитеља, у 12 основних школа у општини Сомбор (5 градских: 35 учитеља; 7 сеоских: 40 учитеља). У истраживању је примењен упитник који је садржао питања затвореног типа. Први део упитника односи се на опште податке (пол, године радног стажа, место запослења, стручна спрема учитеља), а други део садржи тврдње које се односе на самопроцену компетентности учитеља за педагошки рад са родитељима деце са посебним потребама. На основу одговора учитеља може се закључити да се готово половина њих не осећа довољно сигурно у комуникацији са родитељима, више од половине учитеља сматра да током студија нису довољно оспособљени за педагошки рад са родитељима деце са посебним потребама. Такође, готово сви учитељи сматрају да би им у повећању компетентности за овај рад помогло континуирано организовање радионица у школи и ван ње. Добијени резултати показују да трећина учитеља или нема јасан став, или је потпуно или углавном сигурна да не поседује довољнo знања за рад са родитељима деце са посебним потребама. Недовољна компетентност учитеља за рад са родитељима деце са посебним потребама указује на потребу континуираног спровођења програма стручног усавршавања у овој области. Кључне речи: компетенције учитеља, педагошки рад са родитељима, деца са посебним потребама. Е-mail: radmila.bogos@gmail.com 17

10 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«СТАВОВИ НАСТАВНИКА ПРЕМА ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ У СВЕТЛУ ЊИХОВИХ ИМПЛИЦИТНИХ ПЕДАГОГИЈА Миља Вујачић * Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Имплицитне педагогије наставника су последњих година у фокусу бројних истраживања чији резултати указују на њихов утицај на рад наставника и одлуке које доноси у учионици. Међу ауторима који се баве инклузивним образовањем постоји слагање да су ставови према укључивању деце са тешкоћама у развоју у редовне школе једна од кључних варијабли у раду наставника са овом децом. У раду је приказано истраживање чији је циљ да се испита повезаност имплицитних педагогија наставника и њихових ставова према инклузивном образовању. Узорак истраживања чини 180 учитеља и наставника предметне наставе из основних школа у Београду. У истраживању су коришћене две скале процене Ликертовог типа. Скала процене имплицитних педагогија наставника састоји се од 36 тврдњи којима се испитују њихова уверења о детету, његовом развоју, процесу учења, настави, оцењивању и сопственим улогама наставника. Друга скала процене се састоји од 10 тврдњи којима се испитују ставови наставника према инклузивном образовању. У обради података је, поред дескриптивне статистике, коришћена факторска анализа и Пирсонов коефицијент корелације. Проверене су психометријске карактеристике инструмената и дате препоруке за даље коришћење. Резултати потврђују повезаност имплицитних педагогија и ставова према инклузивном образовању што указује на потребу да се у процесу припреме наставника за инклузивно образовање већа пажња посвети њиховим имплицитним педагогијама. Кључне речи: наставник, ставови, имплицитне педагогије, инклузивно образовање. КОМПЕТЕНЦИЈЕ ВАСПИТАЧА ЗА ИНКЛУЗИЈУ ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ Марта Дедај * и Душка Пешић Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум, Сремска Митровица, Србија У раду се указује на компетенције васпитача које су значајне за успешну инклузију, као и на важност холистичког приступа у образовању васпитача. Компетентност се посматра као континуирани процес који обухвата корпус професионалног знања и стицање практичних вештина. Основни циљ рада јесте да се испитају ставови васпитача према укључивању деце са сметњама у развоју у предшколску групу и да се установи у којој мери су васпитачи спремни за рад у инклузивним условима. Истраживање је спроведено на узорку од 260 васпитача из Јужнобачког округа. Полазећи од специфичности проблематике у складу са предметом, циљем и задацима истраживања, као и у складу са постављеним хипотезама, у раду је примењена техника скалирања и скала самопроцене компетенција васпитача. У раду су коришћени мултиваријантни поступци и дискриминативна анализа. Од униваријантних поступака примењен је Пирсонов коефицијент контингенције и коефицијент мултипле корелације. Резултати истраживања показују да иако васпитачи имају позитиван став према инклузији деце са сметњама у развоју у предшколску групу, изражавају некомпететност за инклузивни процес. Можемо закључити да сложеност образовно-васпитног рада уопште, а посебно специфичности и комплексност рада које се односе на инклузивно образовање, намећу потребу за другачијим курикуларним приступом образовању васпитача. Импликације добијених налаза указују на неопходност унапређивања иницијалног образовања васпитача у складу са захтевима друштва знања. Кључне речи: компетенције, васпитачи, инклузија, деца са сметњама у развоју, иницијално образовање. Е-mail: mvujacic@rcub.bg.ac.rs Е-mail: vs.marta.dedaj@gmail.com 18 19

11 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ПРЕДРАСУДЕ РОДИТЕЉА О УТИЦАЈУ ИНКЛУЗИЈЕ НА ДЕЦУ ТИПИЧНОГ РАЗВОЈА * МИШЉЕЊE ВАСПИТАЧА О ПРИПРЕМЉЕНОСТИ ЗА ИНКЛУЗИВНО ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ Jелена Ђерманов **, Јелена Вукичевић и Маријана Косановић Филозофски факултет, Нови Сад, Србија Примену инклузије у образовној пракси прате бројни отпори како у друштву уопште, тако и у самом образовном систему. Мада су истраживања у свету показала да свака од препрека које делују системски или изоловано може да угрози њен успех, примарно је превазилажење вишеструких предрасуда које о инклузији егзистирају унутар школске културе, кроз сам васпитнообрaзовни процес (предрасуде о деци са развојним тешкоћама, неинформисаност, недостатак педагошких компетенција за инклузивни рад, недостатак мотивације за професионални развој, критичку рефлексију и евалуацију властите праксе, ослањање на рутине, неадекватна материјална и професионална подршка, страх од промена). Предмет наше анализе представља оправданост неких од снажних препрека које су код нас мање проучаване. Анализиране су три могуће бојазни родитеља деце типичног развоја: да инклузија умањује напредовање у учењу деце из редовне популације; да умањује време и пажњу коју им наставник посвећује и да она уче непожељно понашање од деце са развојним сметњама. Поред анализе ових родитељских предрасуда о утицају инклузије, анализирана су и мишљења родитеља о добробити инклузије за децу типичног развоја као што су: прихватање различитости, повећање нивоа самопоштовања и свести о себи, развој позитивних вредности (емпатија, солидарност, толеранција и блиски пријатељски односи). Кључне речи: инклузивно образовање, родитељи, мишљења и предрасуде. Мирољуб Ивановић * Висока школа струковних студија за образовање васпитача и пословних информатичара Сирмијум, Сремска Митровица, Србија Угљеша Ивановић Факултет за менаџмент у спорту у Београду, Алфа универзитет у Београду, Србија Циљ истраживања представља испитивање мишљења васпитача о припремљености за инклузивно образовање деце са сметњама у развоју предшколског узраста. Истраживање је спроведено на пригодном узорку васпитача (N = 132) из ПУ Нада Наумовић у Крагујевцу, старости од 22 године до 48 године. За прикупљање података коришћена је стандардизована Скала подршке предшколској инклузији чије карактеристике нису биле често испитиване у досадашњим студијама код нас. Поузданост је одређена применом методе интерне конзистенције, Кронбахов коефицијент алфа износио је α = 0,91, што указује на задовољавајуће теоријске статистичке метријске карактеристике мерног инструмента. Добијени налази указују на чињеницу да највеће препреке испитаницима за успешну инклузију представљају: недостатак практичног искуства васпитача у раду са децом у сметњама у развоју, недовољан број особља у предшколској васпитној групи, знање о коришћењу посебне опреме и дидактичких средстава, потреба да се прилагоди простор за активности и велики број деце у групи. Налази су углавном у складу са досадашњим резултатима међународних студија. Може се претпоставити да примењена Скала представља адекватну меру овог конструкта и у Србији, тако да може бити коришћена у будућим емпиријским истраживањима. Кључне речи: деца са сметњама у развоју, Скала подршке предшколској инклузији, спремност васпитача, фактори подршке. Напомена: У резимеу је изложен један од аспеката истраживања у оквиру пројекта Инклузивно образовање Од педагошке теорије до праксе (бр /2011), који суфинансира Секретаријат за науку и технолошки развој АП Војводине. Е-mail: jdjermanov@gmail.com Е-mail: miroljub.ivanovic@gmail.com 20 21

12 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«РАЗВОЈ ИНКЛУЗИВНИХ СТАВОВА И РЕЗИЛИЈЕНТНОСТИ СТУДЕНАТА ПЕДАГОШКИХ СМЕРОВА КРОЗ РЕФЛЕКСИЈУ ЊИХОВЕ ПЕДАГОШКЕ ПРАКСЕ Вања Рикарда Кисвардај * и Кармен Дрљић Педагошки факултет, Копар, Словенија Инклузију схватамо као друштвену вредност која представља однос различитости између појединца и околине, унутар ког се обоје развијају. Тако, индивидуа учи да живи са различитошчу, а средина учи из саме различитости. Искуства која студенти педагошких смерова стекну кроз сопствену наставну праксу представљају важан сегмент у процесу формирања инклузивних ставова који су кључни за успех инклузије. На формирање ставова појединца значајно утичу професионалне компетенције и спремност наставника да преузму одговорност за успех и добробит сваког детета и адолесцента. Током сопствене наставне праксе студенти стичу различита искуства везана за ставове њихових ментора о инклузији. Студенти који се нађу у новој средини, и пред које су постављени нови и комплексни захтеви, изложени су напору и стресу. Стога је изградња њихове резилијенције током студија веома важна. Циљ овог рада односи се на разумевање степена у коме је студентска перцепција менторовог става према инклузији повезана са знањем и компетенцијама студента, као и са перцепцијом сопствене прихваћености унутар колектива. Такође, интересовало нас је у којој мери су студенти различитих педагошких смерова током студија оснажени за суочавање и савладавање тешких ситуација које се појављују у пракси. Резултати ове студије указаће како едукатори наставника могу даље допринети развоју наставничких компетенција у будућности. На овај начин, ојачаће се инклузивна оријентација и резилијенција студената, како би се процес инклузије посматрао као образовна и друштвена вредност. Кључне речи: инклузија, резилијенција, студенти педагошких смерова, стручнопедагошка пракса. KOМПЕТЕНЦИЈЕ НАСТАВНИКА ЗA ИНКЛУЗИВНО OБРАЗОВАЊЕ Исидора Кораћ * Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум, Сремска Митровица, Србија Промене у поимању наставничке професије захтевају да наставници буду професионално припремљени и компетентни за рад у инклузивном образовању. У раду је приказан део резултата истраживања чији је циљ био да се утврди мишљење наставника ликовне културе о начину на који опажају допринос њиховог иницијалног образовања, стручног усавршавања и професионалног искуства у стицању компетенција потребних за рад са децом са посебним образовним потребама. Подаци су прикупљени помоћу упитника који је попуњавало 220 наставника ликовне културе. Резултати истраживања указују да трећина испитаних наставника сматра да нигде није имала прилике да стекне компетенције у вези са пружањем подршке ученицима из маргинализованих група, ученицима са сметњама у развоју и посебним способностима. Доминантан извор поменутих компетенција представља лично искуство стечено радом у школи. Наставници своје иницијално образовање опажају као образовање о декларативним знањима, без развијања функционалних педагошких, психолошких и методичких знања. Сматрају да их формално иницијално образовање недовољно припрема за индивидуализацију и диференцијацију васпитно-образовног процеса, као и да стручно усавршавање не обезбеђује довољно могућности за освешћивање и преиспитивање личних значења појединих проблема из инклузивне праксе. Нове улоге наставника у инклузивној школи изискују промене у њиховом иницијалном образовању и стручном усавршавању. Кључне речи: компетенције наставника, наставници ликовне културе, инклузивно образовање, иницијално образовање, стручно усавршавањe Е-mail: vanja.kiswarday@guest.arnes.si Е-mail: vs.isidora.korac@gmail.com 22 23

13 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ЗНАЊА И СТАВОВИ БУДУЋИХ ВАСПИТАЧА О ИНКЛУЗИЈИ ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ Лада Маринковић * и Јелена Благојев Висока школа струковних студија за образовање васпитача, Нови Сад, Србија У контексту образовног процеса, који је усмерен на унапред дефинисане исходе, нужан чинилац представља и праћење оствареног. Циљ истраживања био је, с једне стране, да се утврде ставови будућих васпитача о инклузији, као и њихова спремност за рад са децом са сметњама у развоју, а са друге стране, да се процене ефекати наставе предмета Инклузија на исходе овог предмета. Узорак је чинило 130 студената завршне године основних студија за образовање васпитача деце предшколског узраста у Новом Саду. У истраживању су примењени следећи инструменти: упитник, скале процене и скала ставова према особама са посебним потребама и сметњама у развоју. За обраду података коришћене су дескриптивне статистичке методе и статистичка значајност разлика (т-тест). Из иницијалног мерења може се закључити да постоји очекивани степен незнања и предрасуда, као и социјалнa дистанцa према деци са сметњама у развоју. У описима се у највећој мери користи медицински модел, а када су блискији односи са особама са посебним потребама у питању, приметан је већи степен социјалне дистанце. Резултати обраде завршног мерења ставова на крају семестра даће увид у промене до којих је довео предвиђени курикулум овог предмета. Сматрамо да су добре основе за целоживотно учење важан предуслов да васпитачи буду спремни за инклузивни приступ образовању. Кључне речи: образовање васпитача, инклузија, деца са сметњама у развоју, евалуација наставе. Милица Марушић * Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Неколико година уназад научна јавност у нашој земљи упозорава на недовољну припремљеност наставника за рад у инклузивном образовању. Један од бољих начина да се овај проблем превазиђе јесте упознавање са решењима примењеним у развијенијим земљама. Стога циљ овог рада представља анализа начина на који се наставници на другим просторима припремају за реализовање инклузивног образовања. За анализу је одабрана Финска, као земља чији ученици на међународним испитивањима читалачке писмености, познавања математике и природних наука бележе висока постигнућа. При томе, у Финској је остварена и висока хомогеност ученичких резултата (што указује на праведност образовног система), па сматрамо да ова земља представља адекватну јединицу проучавања. Основни начин на који се у Финској остварује инклузија јесте ванредно специјално образовање у склопу редовне школе. Један од начина припреме наставника за реализовање оваквог образовања јесте квалификовање за рад са децом са посебним образовним потребама кроз специфичан студијски програм након стеченог иницијалног наставничког образовања (за разредну или предметну наставу). У завршном делу рада поредимо начине припремања наставника у Финској и у Србији и закључујемо да је, пре свега, начин имплементирања инклузивног образовања, а потом и начин припремања наставника за његову имплементацију адекватнији у Финској него у нашој земљи. Кључне речи: припрема наставника, инклузивно образовање, Србија, Финска. Е-mail: lada.marinkovic@gmail.com Е-mail: millica13@yahoo.com 24 25

14 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«РАЗЛОЗИ ИЗБОРА ПРОФЕСИЈЕ КОД НАСТАВИКА СПЕЦИЈАЛНЕ ШКОЛЕ: СТУДИЈА СЛУЧАЈА СТРУЧНОСТ ВАСПИТАЧА И НАСТАВНИКА КАО ПРЕДУСЛОВ КВАЛИТЕТНЕ ИНКЛУЗИВНЕ ПРАКСЕ Милица Марушић * Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Маријана Ћирић Средња занатска школа, Београд, Србија Већи број истраживања указује на значај мотива избора посла код наставника за њихов каснији однос према раду и усавршавању, због чега сматрамо важним упознавање са разлозима који су навели наставнике да се одлуче за ову професију. Посебно је занимљиво испитати природу мотива професионалног избора код наставника специјалних школа који су свакодневно упућени на рад са децом са различитим развојним проблемима и тешкоћама. Циљ ове студије јесте да се на нивоу једне специјалне школе испитају разлози избора посла наставног особља. У питању је Средња занатска школа у Београду у којој стичу средње образовање превасходно ученици са сметњама у интелектуалном развоју. Узорак чини 35 наставника. Подаци су прикупљени упитником чија су питања дата у форми Ликертове скале. Овде приказујемо податке добијене на Скали избора посла, чија је поузданост 0,75, и која захтева да испитаници евалуирају значај наведених разлога и да их потом рангирају.у обради података коришћена је дескриптивна статистика. Резултати иду у прилог налаза претходних истраживања о доминацији алтруистичких и интринзичких мотива у избору професије наставника. Трећина наставника је као најважнији разлог избора посла навела љубав према раду са децом, а сваки четврти личне склоности и способности. У дискусији се разматра могућност генерализације резултата и указује на њихове импликације у контексту ранијих истраживачких налаза. Јелица Николовска * и Атанас Николовски Скопље, Република Македонија У раду су приказани резултати истраживања које је обављено у дечјим вртићима и основним школама у више региона Републике Македоније, током 2013/2014. године. Предмет истраживања представља квалитет инклузивне праксе у овим васпитнообразовним установама. Циљ истраживања јесте да се утврди да ли постоји повезаност између квалитета инклузивне праксе и стручности васпитача и наставника. Стручност васпитача, као независна варијабла, обухвата модуле иницијалног и додатног образовања васпитача и професионалне компетенције и вредносне оријентације васпитача и наставника. Резултати истраживања показали су да на обезбеђивање квалитета инклузивне праксе значајно утиче модуловање струке и стручности васпитача и наставника у иницијалном и у додатном образовању, као и поседовање одређених професионалних компетенција и вредности васпитача и наставника. Кључне речи: инклузивна пракса, стручност васпитача и наставника, професионалне компетенције и вредности, предшколска установа, основна школа. Кључне речи: разлози избора посла, специјална школа, студија случаја. Е-mail: millica13@yahoo.com Е-mail: Atanas.jelica.nikolovski@gmail.com 26 27

15 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«СТАВОВИ ВАСПИТАЧА ПРЕМА ИНКЛУЗИЈИ ДЕЦЕ СА ХИПЕРКИНЕТИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈЕМ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИЧНОСТИ И СОЦИЈАЛНА ДИСТАНЦА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА ПРЕМА ДЕЦИ СА РАЗВОЈНИМ СМЕТЊАМА Весна Срдић * Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди,Србија Марта Дедај Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум, Сремска Митровица, Србија Досадашња истраживања указују на то да је хиперкинетички поремећај код деце све више присутан у свакодневном животу. Инклузија деце са хиперкинетичким поремећајем захтева стварање флексибилног васпитнообразовног система у коме је могуће отклонити препреке које не доприносе оптималном развоју потенцијала све деце. Потреба за непосредном гратификацијом представља основно обележје хиперкинетичког поремећаја. Основне карактеристике хиперкинетичког поремећаја: слаба пажња, хиперактивност и импулсивност. Значајно је да васпитачи препознају и разумеју ове карактеристике како би на адекватан начин поступали са децом која имају овај поремећај. Циљ истраживања јесте да се утврде ставови васпитача према инклузији деце са хиперкинетичким поремећајем. Полазећи од специфичности проблематике, у раду је примењена дескриптивна статистика. Узорак истраживања чинило је 112 васпитача са подручја општине Суботица. Истраживање је реализовано помоћу упитника који је садржао питања отвореног и затвореног типа. Питања затвореног типа односила су се на когнитивну, емоционалну и социјалну димензију ставова васпитача према инклузији деце са хиперкинетичким поремећајем. Питања отвореног типа тицала су се досадашњег искуства васпитача у раду са децом која имају овај поремећај. Резултати упућују на то да је могуће укључити децу са хиперкинетичким поремећајем у редовне васпитне групе, али је неопходна додатна подршка дефектолога. Педагошке импликације рада односе се на неопходност едукације васпитача и укључивање олигофренолога у тим за додатну подршку детету са хиперкинетичким поремећајем. Mирјана Станковић-Ђорђевић * Висока школа струковних студија за образовање васпитача, Пирот, Србија Кључна улога у образовању и васпитању деце са развојним сметњама у школи припада просветним радницима. Циљ истраживања био је да се испитају одређене карактеристике личности просветних радника: емпатичност, самопоштовање, анксиозност и социјална дистанца према деци са развојним сметњама. Пилот-студија је укључивала узорак од 55 просветних радника из општине Пирот који осим са децом из редовне популације, раде и са децом са развојним сметњама у редовним основним школама. У истраживању су коришћене скале мерења нивоа социјалне дистанце и самопоштовања. Од статистичких техника коришћене су мере дескриптивне статистике, Колмогоров-Смирнов тест, Т-тест за утврђивање значајности разлика аритметичких средина. Истраживање је показало да просветни радници имају висок ниво опште емпатичности; посебно су изражене следеће димензије: лична нелагодност, фантазија и преузимање улога. Ниво самопоштовања је испод просечних вредности, док је ниво опште и актуелне анксиозности у границама просека за општу популацију. Социјална дистанца према деци са развојним сметњама је ниска. Резултати истраживања упућују на значајну улогу емпатичности посебно ка себи усмереној емпатичности као корелату менталног здравља просветних радника који их чува од професионалног сагоревања. Такође, резултати указују на низак ниво социјалне дистанце просветних радника према деци са развојним сметњама што представља важан предуслов за рад у инклузивним условима. Кључне речи: инклузија, деца са развојним сметњама, просветни радници, емпатичност, социјална дистанца. Кључне речи: инклузија, васпитачи, дете са хиперкинетичким поремећајем, ставови. Е-mail: egziperi@open.telekom.rs djordjeviclj.pi@sbb.rs 28 29

16 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«СТАВОВИ БУДУЋИХ ВАСПИТАЧА О ВАЖНОСТИ ИНКЛУЗИЈЕ У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ МЕДИЈАТОРИ ЕФЕКТА ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА НА СТАВОВЕ ДЕЦЕ ПРЕМА РОМИМА Мирјана Томић * Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум, Сремска Митровица, Србија Инклузивним предшколским васпитањем и образовањем откривају се потенцијали детета за даље школовање и стварају услови за задовољавање дечијих потреба и развој њихових потенцијала. Циљ истраживања био је да се испитају ставови будућих васпитача о важности инклузивног васпитања и образовања, њихова информисаност о инклузији, њихова процена досадашњег нивоа властитог знања, као и спремност за рад у инклузивним васпитним групама. У истраживању је примењена посебно конструисана анкета која садржи питања отвореног и затвореног типа, као и њихову комбинацију. Узорак је чинило 80 студената треће године Високе школе струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре у Сремској Митровици. За обраду података коришћени су поступци дескриптивне статистике. Резултати истраживања показују да студенти препознају значај инклузије о којој су највише сазнали током студирања. Будући васпитачи сматрају да се инклузивним васпитањем и образовањем деца са сметњама у развоју и посебним способностима укључују у друштвени живот, а да се код друге деце развија толеранција на различитост. Они су задовољни знањем које су стекли током студирања, али препознају и значај даљег учења и усавршавања. Две трећине испитаника истиче спремност за рад у инклузивним условима, док се трећина испитаника још увек не осећа спремним на такав корак. У закључним разматрањима истиче се да је за добру реализацију инклузивног васпитања и образовања, поред одговарајућих услова рада, важна стручна обученост васпитача, позитиван став према инклузији и тимски рад унутар установе. Кључне речи: инклузивно васпитање и образовање, предшколска установа, деца са сметњама у развоју и посебним способностима, студенти, ставови. Ивана Ћировић * Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Ирис Жежељ Одељење за психологију, Фолозофски факултет, Београд, Србија Смиљана Јошић Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Претходна истраживања показују стабилне позитивне ефекте програма инклузивног образовања на етничке ставове деце. Циљ овог истраживања био је да се испита посредством којих медијатора инклузивно образовање позитивно утиче на ставове деце према Ромима. Ефекти инклузивног образовања тестирани су тако што су испитани имплицитни и експлицитни ставови неромске деце према Ромима. Испитана су деца која су заједно са ромском децом у две врсте одељења: 1) одељења у којима се примењује инклузивно образовање; 2) одељења у којима се не примењује инклузивно образовање. Имплицитни ставови регистровани су Тестом имплицитних асоцијација, док су експлицитни ставови испитани помоћу Скале става према Ромима и Богардусове скале за мерење социјалне дистанце. Као потенцијални медијатори, регистровани су: емпатија, међугрупна анксиозност, сагледавање туђе перспективе и самооткривање. Утврђено је да инклузивно образовање нема ефекте на смер и интензитет имплицитних ставова, али да значајно утиче на експлицитне ставове према Ромима. Применом Хејсове медијационе анализе утврђено је да су интергрупна анксиозност и самооткривање једине варијабле посредством којих инклузивно образовање утиче на експлицитне ставове деце према Ромима. Ови подаци сведоче о позитивним ефектима инклузивног образовања на међусобно прихватање деце из различитих етничких група и осветљавају психолошке процеса посредством којих се ти ефекти остварују. Кључне речи: Роми, инклузивно образовање, ставови, Тест имплицитних асоцијација, медијациона анализа. vs.mirjana.tomic@gmail.com Е-mail: cirovicivana@gmail.com 30 31

17 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА ПРИПРЕМЉЕНОСТ ВАСПИТАЧА ЗА ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ Тина Штембергер * и Јовита Погоревц Мерчник Педагошки факултет, Копар, Словенија У првом делу рада разматра се у којој мери су васпитачи припремљени за рад у инклузивним условима, имајући у виду три аспекта: нормативни, аспект знања и етичкосоцијални аспект. У другом делу представљени су резултати емпиријског истраживања чији је циљ био да се установи како васпитачи процењују своје знање о инклузији и припремљеност за рад у инклузивном образовању. Узорак је чинило 120 васпитача. Подаци су прикупљени путем упитника, који се састојао од питања затвореног типа (Ликертова скала). За анализу података коришћена је дескриптивна статистика и анализа варијансе. Резултати истраживања показују да васпитачи у Словенији процењују да имају мало знања о инклузији и да су недовољно припремљени за рад у инклузивним условима. Васпитачи немају јединствен став када је у питању оправданост укључивања деце са посебним потребама у вртиће, али су спремни да унапреде и промене актуелне начине рада. Резултати упућују на то да је потребно успоставити механизме за образовање и оспособљање васпитача за инклузију. Знање о инклузији, односно припремљеност за рад у инклузивним условима будући васпитачи требало би да стекну већ током иницијалног образовања. Сем тога, ове теме би требало да буду део редовног стручног усавршавања. АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ У РЕАЛИЗАЦИЈИ ИНКЛУЗИВНЕ НАСТАВЕ Кључне речи: знање, припремљеност за инклузивно образовање, васпитач, иницијално образовање. Е- mail: tina.stemberger@pef.upr.si 32

18 »ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«СТАВОВИ НАСТАВНИКА РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ ПРЕМА СЕНЗОРНОЈ ДЕЗИНТЕГРИСАНОСТИ УЧЕНИКА И ЗАИНТЕРЕСОВАНОСТ НАСТАВНИКА ЗА ДОДАТНУ ЕДУКАЦИЈУ Наташа Влах *, Ана Милетовић Учитељски факултет, Ријека, Хрватска Иванка Пејић Центар за аутизам, Ријека, Хрватска Многа истраживања у последњих неколико година указују на све присутније потешкоће сензорне интеграције код деце, па се стога феномену сензорне интеграције придаје све већа пажња. Приближно петина ученика има неки облик поремећаја сензорне интеграције, иако немају дијагностиковане потешкоће у развоју. Наставници разредне наставе који подучавају ове ученике могу битни утицати на ученикове академске и психосоцијалне развојне исходе. С обзиром на то, наше истраживање усмерено је на сагледавање ставова наставника разредне наставе о сензорној дезинтегрисаности ученика. Циљеви истраживања су: (а) утврдити ставове наставника разредне наставе о томе јесу ли понашања сензорне дезинтегрисаности ометајућа за учениково савладавање васпитнообразовних садржаја и (б) утврдити да ли наставници сматрају да је рад са ученицима који имају поменуте проблеме у понашању сувише захтеван за њих. Поред ова два циља, испитаће се да ли су наставници заинтересовани за додатну едукацију. За реализацију наведених циљева конструисан је упитник који ће бити примењен у основним школама северне приморске регије у Хрватској. Факторском анализом утврдиће се димензије ставова и њихови дескриптивни показатељи, као и фреквенције заинтересованости за додатну едукацију наставника разредне наставе. Кључне речи: едукација наставника разредне наставе, ученици, сензорна интеграција, тешкоће у учењу. Е- mail: 35

19 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«СТАВОВИ УЧИТЕЉА О ПРИМЕНИ ПРОЈЕКТНЕ НАСТАВЕ У РАДУ СА ТАЛЕНТОВАНИМ УЧЕНИЦИМА РАД СА ДАРОВИТИМ УЧЕНИЦИМA У ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ: ПРИМЕР ИЗ ПРАКСЕ Jaсминa Дамњановић * Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум, Сремска Митровица, Србија Будући да су ранија истраживања показала да примена пројектне наставе унапређује квалитет наставног процеса, предмет интересовања у овом истраживању представља примена пројектне наставе у раду са талентованим ученицима у оквиру предмета Природа и друштво. Полазећи од тога да иновативни модели наставе подстичу активну улогу ученика у настави, пројектна настава заузима значајно место и улогу у процесу развијања конвергентног и дивергентног мишљења ученика. У истраживању су учествовала 32 учитеља са подручја Мачве и Срема. Учитељи су попуњавали анкетни лист који садржи 20 ајтема. Циљ истраживања био је да се испитају ставови учитеља о примени пројектне наставе у оквиру предмета Природа и друштво у раду са талентованим ученицима. Резултати показују да примена ове врсте наставе подстиче максималну ангажованост талентованих ученика у решавању проблема и самосталном закључивању на основу посматрања и истраживања. Имајући у виду одговоре учитеља, може се закључити да они имају позитиван став према пројектној настави, да овај вид наставе унапређује сарадњу међу ученицима, оспособљава ученике да преговарају, планирају и доносе одлуке, али и да пројектна настава поставља веће захтеве пред учитеља. Анализирани ставови указују на значај и потребу да се у савременој настави природе и друштва, посебно у раду са талентованим ученицима, примењује пројектна настава као неопходан и доминантан модел наставе. Зорица Димитријевић * ОШ Стари град, Ужице, Србија Од године Закон о основама образовања и васпитања у Републици Србији обавезује, кроз подзаконска акта, на примену инклузије. Инклузивно образовање предвиђа рад са даровитим ученицима у редовном образовању на прилагођен и обогаћен начин. Постоје и друга основна образовна решења као видови подршке даровитим ученицима, а то су: а) издвајање даровитих ученика и груписање према способностима; б) акцелерација, убразавање школовања даровитих; в) обогаћивање и диференцијација курикулума за даровите ученике. Како се може реализовати додатна образовна подршка и развијати даровитост у редовној основној школи, приказаћемо на примеру једне основне школе у Ужицу. Искуства у раду са даровитим ученицима из ове школе показују да je потребно унапредити компетенције наставника. Од наставника се очекује да на време идентификује тип даровитости и да познаје стратегије подршке даровитим ученицима. Кључне речи: Закон о основама система образовања и васпитања РС, инклузивно образовање, даровитост, образовна подршка за даровите ученике, основна школа. Кључне речи: пројектна наставе, природа и друштво, талентовани ученици, ставови учитеља. Е-mail: damnjanovic-13@hotmail.com Е-mail: zdimitrijevic031@gmail.com 36 37

20 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ЗАШТО СУ НАМ ПОТРЕБНИ ИСХОДИ УЧЕЊА И КАКО РАЗВИЈАТИ ПРОГРАМЕ ЗАСНОВАНЕ НА ИСХОДИМА УЧЕЊА Јоргос К. Зарифис * Аристотелов универзитет у Солуну, Грчка Улога исхода учења у образовању је у значајној мери пренаглашена, посебно ако се узме у обзир да се под исходима учења најчешће подразумевају крајњи резултати учења у образовним окружењима. Несумњиво је да постоје предности коришћења приступа заснованог на исходима учења приликом развоја образовних програма, као што је објашњавање онога што се од ученика очекује и помоћ у вођењу ученика кроз процес учења мотивација и доживљај сврсисходности; помоћ наставницима да се у већој мери усмере на знања и вештине којима је потребно да ученици овладају и помоћ у појашњавању онога што желе да постигну, као и олакшавање дискусије са колегама. Ипак, овај приступ подразумева и специфичне изазове и проблеме које je неопходно разматрати. Полазећи од критичког приступа исходима учења, у овом раду указује се на потенцијалне проблеме. На пример, ограничавајући ефекат на учење (уколико су исходи учења уско формулисани, па изостаје интелектуални изазов за ученике); редукционизам (неопходна је обухватност у формулацији исхода учења, тако да се подстиче развој вештина мишљења вишег реда); рестриктивност исхода учења (може довести до негативних ефаката курикулума заснованог на процени); уколико се исходи учења не формулишу у складу са препорукама, може доћи до конфузије међу ученицима и наставним особљем. Кључне речи: исходи учења, предности и изазови, редукционистички приступ учењу. ИНДИВИДУАЛНИ ОБРАЗОВНИ ПЛАН ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И МАТЕМАТИКУ Анита Ковачић * Специјална основна школа Миодраг Матић, Београд, Србија Данијела Илић-Стошовић Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд, Србија Марина Миливојевић Специјална основна школа Миодраг Матић, Београд, Србија Ивана Сретеновић Савез за церебралну и дечију парализу Србије, Београд, Србија Индивидуални образовни план је писани документ који је израђен у складу са индивидуалним потребама детета. Израда овог документа подразумева) прикупљање података о детету, процену врсте и степена тежине сметње у развоју и потреба за додатном подршком. Циљ истраживања јесте да се испита повезаност између типа сметње у развоју, планираних активности, система подршке и структуре реализатора у оквиру Индивидуалног образовног плана за српски језик и математику. Узорак истраживања чинило је 17 ученика који имају церебралну парализу, хемипарезу, умерене интелектуалне сметње у развоју, аутизам, васпитно запуштена деца и она код које је дијагностикована дислексија и дисграфија. Ученици похађају наставу према прихваћеном и одобреном Индивидуалном образовном плану од II до VIII разреда основне школе у Новом Саду и Београду. С обзиром на величину узорка и његову хетерогеност коришћен је Студент т-тест. Резултати указују да постоји висока повезаност између тежине сметње у развоју и области за које се израђује план у оквиру предмета Српски језик (t=4,122, df=16, p<0,05) и Математикa (t=2,136, df=16, p<0,05). Потврђена је повезаност између типа сметње у развоју и реализатора у настави српског језика (t=4,717, df=16, p<0,05) као и учесталости подршке (t=3,685, df=16, p<0,05). Исти налази потврђени су и када су у питању реализатори у настави математике, док је код учесталости подршке, у оквиру овог предмета, израженија повезаност са медицинском дијагнозом (t=-2,489, df=16, p<0,05). Детаљан план активности и систем подршке за поједине области, односно предмете, израђују стручњаци за ту област. Они су уједно и чланови ИОП тима који се претежно руководи медицинском дијагнозом приликом израде ових планова. Кључне речи: Индивидуални образовни план, тип ометености, подршка, активности, реализатори. Е-mail: gzarifis@edlit.auth.gr Е-mail: anitakovacic987@hotmail.com 38 39

21 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«СТРАТЕГИЈЕ ЗА ПРУЖАЊЕ ПОДРШКЕ УЧЕНИКУ СА ТЕШКОЋАМА У ЧИТАЊУ И ПИСАЊУ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ ИНКЛУЗИВНА НАСТАВА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ СТРУЧНИХ САРАДНИКА Jaсмина Јовановић * ОШ Јован Јовановић Змај, Крушевац, Србија Наташа Лалић-Вучетић * и Славица Шевкушић Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија У овом раду биће приказана студија случаја о дечаку који има тешкоће у учењу и о подршци коју значајни други (учитељ, родитељи и вршњаци) пружају овом ученику да се укључи у редован наставни процес. Описан је принцип рада као и стратегије прилагођене специфичностима дечака који има тешкоће у читању и писању. Сем тога, биће анализирани облици рада који су допринели напредовању дечака, тешкоће на које је истраживач наилазио, као и начини за њихово превазилажење. Позитивна клима у одељењу, сарадња са родитељима, распоред седења, прилагођен временски распоред рада, јачање самопоуздања, активно, функционално, вршњачко учење, корак по корак, истицање постигнућа, разговор, демонстрација, практични и графички радови, усмено излагање, као и индивидуализација, рад у пару, групни, тимски и истраживачки рад допринели су напредовању ученика у овладавању вештинама читања и писања. Позитивне промене које су код дечака уочене током четворогодишњег школовања помогле су да ученик чита гласно, одговара на питања у вези са текстом, процењује садржај текста на основу задатог критеријума, пише по диктату и да самостално саставља кратак једноставан текст. Кључне речи: основна школа, инклузија, индивидуализација, методе и облици рада, ученик са тешкоћама у читању и писању. У примени инклузивног приступа образовању значајно место припада стручним сарадницима у школама, што подразумева њихово шире и сложеније ангажовање. Поред тога што се од стручних сарадника очекује да буду извор подршке ученицима са посебним потребама и њиховим родитељима, очекује се и да буду главни ослонац наставницима у конципирању наставе у којој је фокус на индивидуалном развоју сваког ученика. Резултати нашег истраживања реализованог путем фокус група, у којима су се наставници из основних школа у Београду изјашњавали о мотивацији ученика за учење, указали су на то да је наставницима неопходна континуирана стручна помоћ и подршка у реализацији наставног процеса, посебно када је реч о ученицима са тешкоћама у учењу. Да бисмо испитали у којој мери су стручни сарадници у могућности да пруже подршку наставницима у овом погледу, у другом делу истраживања примењен је индивидуални интервју на узорку од 25 стручних сарадника. Питања у интервјуу односе се на мишљења стручних сарадника о: (1) сопственој улози у пракси инклузивног образовања; (2) специфичним знањима и вештинама које су им потребне за пружање помоћи наставницима у инклузивном образовању; (3) тешкоћама и препрекама са којима се суочавају у свакодневној пракси инклузивног образовања, посебно приликом конципирања индивидуалног образовног плана и у обезбеђивању услову за индивидуализовани приступ у настави. Прелиминарни налази показују да се стручни сарадници суочавају са највећим изазовима и тешкоћама када је у питању пружања помоћи наставницима у подстицању мотивације за учење и праћењу и вредновању рада ученика са посебним потребама. Дубља анализа резултата требало би да допринесе формулисању конкретних препорука за развијање посебних програма којима би се унапредиле компетенције стручних сарадника како би њихово ангажовање у инклузивној наставној пракси било ефикасније. Кључне речи: инклузивна настава, стручни сарадници, основна школа, мотивација за учење. jjasna72@gmail.com nlalic@rcub.bg.ac.rs 40 41

22 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ПРИМЕР ПРИЛАГОЂАВАЊА НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ УЧЕНИКУ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ ПРИМЕНА ПЕРСОНАЛИЗОВАНОГ ПРОГРАМА ЗА ПОДСТИЦАЊЕ ДАРОВИТЕ ДЕЦЕ У ОБЛАСТИ ПРОГРАМИРАЊА: ИСКУСТВО ИЗ ПРАКСЕ Весна Лучић * ОШ Стари град, Ужице, Србија Историја је апстрактан предмет за многе ученике, поготово у основној школи. Посебан изазов представља припремање часа из историје за ученика који ради према индивидуалном образовном плану, у коме су измењени садржаји и стандарди, и осмишљавање наставне ситуације у којој сви ученици уче. Предмет нашег интересовања представља васпитнообразовни раду са учеником који је уписан у редовну школу након годину дана закашњења, због вишеструких сметњи у развоју. У прва два разреда радио је према индивидуализованом плану. У трећем и четвртом разреду пружена му је додатна образовна подршка кроз рад према индивидуалном образовном плану 1 и 2. У седмом разреду за ученика се организује додатна образовна подршка према индивидуалном образовном плану 2. Ефекти подршке су посебно видљиви у домену социјалних и комуникацијских вештина, а на плану академских знања остају у оквирима планираних исхода предвиђених поменутим планом. У раду је приказан час историје чија је тема Култура народа Старог истока (религија, писмо, наука). Час је реализован у 5. разреду редовне основне школе, а садржај је прилагођен способностима овог ученика. Ученику су у реализацији задатака помагали наставник и вршњаци. Атрактивност презентације садржаја из историје заинтересовала је ученика да прати слике и учествује у раду, сходно својим интересовањима и тренутном расположењу. Ученик је све време током часа пажљиво пратио градиво и трудио се да све захтеве испуни. Реализовао је већину предвиђених индивидуализованих захтева на часу. Опис овог часа може послужити другим наставницима, као пример из праксе, на које начине могу бити презентовати сложени садржаји програма из историје, имајући у виду способности сваког ученика. Кључне речи: индивидуални образовни план, настава историје,организација часа, прилагођавање програма. Жељко Николић * ОШ Кадињача, Лозница, Србија Вероника Катрина-Митровић Општа болница, Лозница, Србија Стратегија која подразумева сједињавање више метода: интензивирање, обогаћивање курикулума са диференцијацијом/индивидуализацијом образовања и менторисањем у оквиру ваннаставних активности и чији је циљ повећање ефикасности рада са даровитом децом назива се персонализовани програм за образовање даровите деце. У раду се приказује примена персонализованог програма са даровитим учеником у области програмирања. Обогаћивањем курикулума редовни садржаји из предмета Информатика у 6. разреду проширени су садржајима из области програмирања идентификована је група од десет ученика која је показала интересовање за ову област. Један ученик напредовао је брже од осталих, што је захтевало утврђивање степенованих циљева учења. Рад са групом ученика проширен је у оквиру додатне наставе, а у раду са учеником који је брже напредовао, наставник је применио методу менторисања која је подразумевала: упознавање са социоемоционалним карактеристикама детета, индивидуални приступ у зони наредног развоја, подстицање развоја мишљења, сарадњу са колегама из области и са психологом, сарадњу са породицом, евалуацију рада и самоевалуацију. До краја основног образовања ученик је освајао награде на државним такмичењима из програмирања и на Српској информатичкој олимпијади, развио је самосталан приступ учењу коришћењем ICT ресурса, мотивацију за дубље проучавање садржаја из области програмирања и подучавање вршњака. Приказана стратегија препоручује се за рад у свим областима на свим нивоима образовања даровитих. Кључне речи: персонализовани програм, даровити ученик, менторски рад, програмирање. Е-mail: vladuvera@open.telekom.rs Е-mail: bidzula@gmail.com 42 43

23 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«УВЕРЕЊА ВАСПИТАЧА О МОГУЋНОСТИМА ЗА ПОДСТИЦАЊЕ КРЕАТИВНОСТИ ДЕЦЕ У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ Јелена Павловић * и Славица Максић Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА У ГРЧКОЈ ПУТЕМ КОЛАБОРАТИВНЕ НАСТАВЕ Сузана Панделијаду *, Георгија Папаниколау и Софија Јазиџиду Aристотелов универзитет, Солун, Грчка Према актуелним прописима, предшколске установе у Србији су инклузивне. Овакво опредељење подржавају резултати испитивања имплицитних теорија креативности запослених у предшколским установама у којима преовлађује виђење креативности као креативног процеса. Поставља се питање каква је улога предшколске установе у испољавању и развоју креативности деце. Да бисмо испитали каква су уверења васпитача о могућностима за подстицање креативности деце у предшколској установи, реализовано је истраживање у коме је учествовало 116 васпитача. Примењен је који је садржао питања отвореног типа, а добијени одговори категорисани су према моделу који је развијен као аналогија експертском моделу подстицања креативности у школи. Разликоване су следеће категорије: усмерене и слободне активности; клима у вртићу; план и програм предшколске установе; професионални развој васпитача; управљање креативношћу и партнерство за креативност. Прикупљени подаци указују да запослени у предшколским установама најчешће виде могућности за подстицање креативности кроз усмерене и слободне активности, препознавање и усмеравање креативних потенцијала и стварање подстицајне климе. Налази овог истраживања уливају оптимизам у погледу уважавања индивидуалних потреба и могућности деце на овом узрасту. Кључне речи: подстицање креативности, васпитачи, уверења васпитача, предшколска установа. У складу са актуелним законским нормама у Грчкој, инклузивно образовање се примењује у овој земљи кроз различите моделе, при чему се истиче модел паралелне наставе. Паралелна настава је облик колаборативне наставе који се у енглеској литератури назива алтернативном наставом. Према овом моделу, у једном одељењу, наставник редовне наставе ради са свим ученицима, а истовремено наставник специјалне наставе ради са ученицима са сметњама. Модел се углавном примењује код ученика са аутизмом, слушнооштећених, слепих и слабовидих ученика, као и код ученика који имају хиперактивни поремећај (ADHD) и оних са Дауновим синдромом. Циљ овог рада јесте испитивање делотворности поменутог модела наставе из перспективе наставника који примењује модел. Заправо, испитивано је да ли је оваква инклузивна пракса ефикасна за ученике са тешкоћама, као и за оне без тешкоћа, и да ли она подстиче академско и социјално напредовање ученика са сметњама. Даље, проверено је да ли овај модел наставе доприноси развоју и имплементацији сарадничког понашања између два наставника. У истраживању је учествовало 100 испитаника 50 наставника редовног образовања и 50 наставника специјалног образовања који су реализовали паралелну наставу током последње три године. Подаци су прикупљени помоћу упитника дистрибуираних електронским путем. На основу статистичке анализе, уочени су како позитивни, тако и негативни аспекти, поготово када су у питању ученици са сметњама. Даље, утврђено је да се сарадња између наставника редовног и специјалног образовања развија на различите начине и да знатно напредује под одређеним условима. Кључне речи: инклузија, колаборативна настава, паралелна настава, ефикасност, наставне методе. Е-mail: pavlovich.jelena@gmail.com Е-mail: spadeli@edlit.auth.gr 44 45

24 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ДАРОВИТОСТ НА ПРЕДШКОЛСКОМ УЗРАСТУ ИЗ УГЛА ВАСПИТАЧА Тања Панић *, Мирјана Николић Висока школа за васпитаче и пословне информатичаре Сирмиум, Сремска Митровица, Србија Јелена Опсеница-Костић Филозофски факултет, Ниш, Србија Како би се потенцијална даровитост предшколског детета развила до нивоа манифестног, основни предуслови су рано препознавање даровитости и правовремена интервенција. Васпитачи су, поред родитеља, главни носиоци овог процеса. Циљеви истраживања били су да се дефинише појам даровитости и даровитог детета из угла васпитача и да се стекне увид у актуелне и препоручене облике рада са даровитом децом у оквиру предшколске установе. Истраживање је спроведено методом анкетирања. Узорак је чинило 160 васпитача са територије Сремског округа. Преко 60% васпитача су се при одабиру карактеристика које су својствене даровитом детету определили за описе који се односе на интелектуалне карактеристике. При опису идентификоване даровите деце васпитачи се опредељују за карактеристике из области уметности. Само 38 васпитача (23,8%) примењује неки посебан облик додатне подршке даровитој деци (индивидуализација васпитно-образовног рада и креирање подстицајне средине за учење). Васпитачи препоручују образовање даровите деце у оквиру редовних група са обогаћеним програмом (28,8%), повремене паралелне групе са посебним садржајима (43,8%) и посебне групе за даровите (38,8%). Као највећу препреку за додатни рад са даровитом децом наводе велики број деце у групи (50%) и непостојање адекватне опреме (47,5%). Резултати упућују на неопходност освешћивања васпитача у погледу значаја пружања додатне подршке потенцијално даровитој деци и оснаживање у превазилажењу препрека у организацији васпитно-образовног рада са овом децом. ИДИВИДУАЛНИ ПРИСТУП ДАРОВИТОМ ДЕТЕТУ: ПРИКАЗ СЛУЧАЈА Катарина Томић * и Ана Марковић Висока школа струковних студија за васпитаче, Крушевац, Србија Честа асинхронизованост развоја појединих способности и хиперексцитабилности даровитог детета, уз неадекватне едукативне приступе, могу довести до испољавања бихејвиоралних и емоционалних проблема. Приказаћемо индивидуални рад са шестогодишњим дечаком натпросечних интелектуалних способности који је послат на психолошку процену због знакова поремећаја пажње са хиперактивношћу. Опсервација и клиничка процена показале су да нема елемената за клиничку дијагнозу, јер су хиперактивност и непажња биле ситуационо специфичне, тј. типичне само за едукативни контекст. С обзиром на високо когнитивно постигнуће детета и чињеницу да је повишена активност била усмерена, а не насумична и неорганизована, одлучено је да се применом индивидуализације едукативни рад прилагоди стилу учења, способностима и интересовањима детета. Индивидуални приступ омогућио је детету да током дневних активности само бира садржаје, средства и темпо учења, уз стручну подршку васпитача/ментора. За само неколико недеља у измењеној, обогаћеној едукативној средини неадаптибилна понашања су се изгубила, што је потврдило значај индивидуализације и диференцијације у раду са даровитом децом. Кључне речи: даровитост, хиперактивност, поремећај пажње, индивидуализација, диференцијација. Кључне речи: даровито дете, васпитачи, предшколско образовање. Е: mail: vs.tanja.panic@gmail.com Е-mail: katarinat@vaspks.edu.rs 46 47

25 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«САРАДЊА У ИЗРАДИ И РЕАЛИЗАЦИЈИ ИОП-a У НАСТАВИ ДРУГОГ СТРАНОГ ЈЕЗИКА СТУДИЈА СЛУЧАЈА ПРОБЛЕМИ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА У ОБЛАСТИ ГЕОМЕТРИЈЕ У ТРЕЋЕМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Маја Цвијетић * Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум, Сремска Митровица, Србија Соња Алмажан и Ана Давидовић ОШ Бранко Радичевић, Сремска Митровица, Србија Учење страног језика представља сложен скуп узајамно повезаних активности, при чему узраст и карактеристике ученика, као и прилагођеност градива узрасту представљају значајне факторе успеха наставног процеса, посебно када је реч о деци са посебним потребама. У раду се приказују исходи реализације ИОП-а са прилагођеним програмом из области немачког језика у раду са учеником петог разреда који има развојне сметње (снижен коефицијент интелигенције и дислексија). Садржај предмета, исходи и стандарди постигнућа, дефинисани су у складу са претходно израђеним педагошким профилом ученика. Активности које су допринеле савладавању наставног садржаја из немачког језика планиране су на основу идентификације стила учења примењеног током усвајања првог страног језика. Уз подршку наставника ликовне културе, дете је учествовало у изради сликовног речника који обухвата лексичке појмове из свакодневног окружења. Применом визуелних шаблона, иконичким повезивањем сликовне представе о појму и самог појма, лексички појмови су постали експлицитни, а захваљујући репетицији, дете је овладало правилним изговором гласова, акцентовањем речи и савладало основна правила графије и ортографије немачког језика. Прилагођавање наставног садржаја и усклађивање дидактичких средстава и метода подучавања са индивидуалним карактеристикама ученика позитивно је утицало на снижавање афективних филтера, смањење флуктуације пажње, повећање мотивације и омогућило постизање бољих резултата приликом провере знања. Приказани приступ, стога, може послужити као основа за даља промишљања о реализацији инклузивног образовања заснованој на сарадњи свих актера васпитно образовног процеса. Бојана Чернош * ОШ Душан Вукасовић Диоген Бечмен, Србија Јелена Враговић Цветковић ОШ Јован Стерија Поповић Вршац, Србија Дете почиње да формира геометријске појмове још од најранијег детињства, преко упознавања физичких тела у природном окружењу. На млађем основношколском узрасту почиње логичка класификација објеката према својствима која им се приписују. Да бисмо лакше повезали и издвојили битне карактеристике својстава геометријских појмова, применили смо практично-манипулативну методу и групни облик рада у корелацији наставе математике и ликовне културе у трећем разреду редовне основне школе. Кроз активности које смо обрадили на часовима из ова два наставна предмета, успели смо да укључимо у рад на часу све ученике у одељењу, што су потврдили резултати примењене чек листе посматрања активности ученика. Независно од претходног математичког знања и оцене коју су имали из тог предмета, ученици су активно учествовали у решавању постављених проблема и изношењу својих идеја. Ученици који нису имали склоности ка математици такође су износили своје ставове, који су водили ка тачном решењу. Овакав начин рада ученике покреће на перманентно размишљање, повезивање претходних знања, дозвољава могућност грешке при доласку до решења, развија колективни дух у ситуацијама када је решење нетачно, али и даје идеју ученику како да дође до тачног решења. На овај начин остварујемо инклузију у настави, као процес којим покушавамо да одговоримо на потребе свих ученика и да их све подједнако укључимо у активности на часу. Кључне речи: геометрија, корелација наставе, практично-манипулативна метода, групни облик рада, инклузија. Кључне речи: немачки језик, визуелно памћење, дете са посебним потребама, ИОП, сарадња. maja.cvijetic@gmail.com Е-mail: bokulec@gmail.com 48 49

26 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА ДОПРИНОС КВАЛИТАТИВНИХ ИСТРАЖИВАЊА УНАПРЕЂИВАЊУ ИНКЛУЗИВНЕ НАСТАВЕ Славица Шевкушић * Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Опште прихваћена дефиниција квалитативних истраживања да су то истраживања која укључују натуралистички и интерпретативни приступ који омогућава произвођење знања о томе шта се дешава у специфичном контексту и како и зашто се нешто дешава упућује на то да би овај тип истраживања могао бити најпогоднији за проучавање различитих питања важних за контекст инклузивне наставе. Стога не изненађује чињеница да квалитативна истраживања не представљају новину у области инклузивног образовања. Циљ овога рада јесте да се анализира допринос квалитативних истраживања унапређивању различитих аспеката инклузивне наставе. За предмет анализе изабрана су истраживања која су објављена у два еминентна научна часописа (Exceptional children u The Journal of Special Education), у периоду од до године. Резултати анализе показују да од методолошких приступа преовлађују студије случаја успешне наставне праксе и етнографске студије, док се као теме издвајају: (1) питања укључивања наставника асистената у редовну наставу (co-teaching), (2) услови и ефекти примене различитих наставних стилова и стратегија и (3) социјална интеракција ученика у инклузивним одељењима. Основни допринос ових студија представљају детаљни и богати описи успешне наставне праксе у различитим контекстима (ефикасне наставне методе, стратегије охрабривања саморегулишућег учења и самовредновања резултата, начини подстицања самопоштовања ученика), као и разумевање образаца социјалних односа које успостављају ученици у инклузивним одељењима. Закључак је да резултати квалитативних истраживања о инклузивној настави могу имати значајне импликације за образовну политику и праксу, зато што се релативно лако могу превести у опште препоруке о томе шта је најважније за рад у инклузивним одељењима. СПЕЦИФИЧНОСТИ УЧЕЊА И РАЗВОЈА ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ Кључне речи: инклузивна настава, квалитативна истраживања, студија случаја, етнографија. ssevkusic@gmail.com 50

27 »ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ПРИМЕНА КОМУНИКАТОРА У РАДУ СА ДЕЦОМ СА АУТИЗМОМ * Мирјана Ђорђевић ** и Ненад Глумбић Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд, Србија Комуникатори су мултимедијалне алатке система аугментативне и алтернативне комуникације које помажу особама са аутизмом да уз помоћ слике, текстуалне поруке и звучне информације изразе своје жеље, потребе, мисли и идеје. Употреба комуникатора у раду са децом са аутистичким спектром може допринети побољшању говорне продукције и разумевања говора, унапређењу невербалних аспеката комуникације и конверзационих способности, као и ублажавању дисруптивног понашања. Циљ рада представља утврђивање карактеристика комуникатора и могућности њихове примене у раду са децом са аутизмом. Претрагом електронске базе података, прикупљени су и анализирани радови страних аутора у којима је обрађивана проблематика конструисања и примене комуникатора у раду са децом из аутистичког спектра. Резултати анализе перформанси дванаест различитих комуникатора показују да њихова употребна вредност у раду са децом са аутизмом зависи од следећих карактеристика: једноставност дизајна, флексибилност и прилагодљивост апликације са могућношћу додавања слика и појмова, постојање јасног упутства за родитеље и наставнике, сложеност кључа система за напуштање апликације као и уједначенст употребљених слика. Наведене позитивне карактеристике олакшаће употребу апликација како деци, тако и њиховим родитељима и наставницима. Једноставност дизајна, флексибилност и прилагодљивост апликација јесу важне јер наставници и родитељи учествују активно у одређивању садржаја сценарија који су обухваћени комуникатором, зато што они посматрају дете, најбоље познају његове потребе и могу да интерпретирају добијене одговоре. Комуникатор као дидактичка апликација представља користан и вредан извор само када је лак за примену и када нуди мноштво могућности детету са аутизмом. Апликације које нису засноване на специфичностима мишљења особа са аутизмом, нити на индивидуалним карактеристикама сваког ученика не могу омогућити детету да у потпуности изрази своје потребе. Кључне речи: аутистички спектар, апликација, комуникација. * Рад је проистекао из пројекта "Социјална партиципација особа са интелектуалном ометеношћу" (ев. бр ), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. ** Е-mail: mira.djordjevic81@gmail.com 53

28 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ЛИКОВНЕ СПОСОБНОСТИ ДЕЦЕ СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА Славка Кнежевић * Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум, Сремска Митровица, Србија РАЗВИЈЕНОСТ ВЕШТИНА ЧИТАЊА И ПИСАЊА КОД ДИСФАЗИЧНЕ ДЕЦЕ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА Емилија Лазаревић * Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија У овом раду указује се на могућности примене различитих ликовних игара којима се подстичу ликовнe способности деце са посебним потребама. Један од начина подстицања ликовних способности ове деце (деца са мањим оштећењима вида, аутизмом и поремећајем психомоторике) јесте рад у мањим групама и организовање ликовних активности у складу са могућностима, потребама и интересовањима детета. Циљ овог истраживања јесте да се испита да ли примена одређених форми ликовних игара подстиче поједине аспекте ликовних способности деце са посебним потребама, као и код деце типичног развоја. Узорак су чинила деца узраста од 4 године до 7 година (N=32): њих четворо имало је оштећење вида, осморо аутизам и четворо поремећај психомоторике. Преостали део узорка (N=16) чине деца типичног развоја. Примењен је тест Три цртежа. Резултати истраживања показују да примењене форме ликовних игара код деце са посебним потребама доприносе развоју оригиналности и флуентности, а код деце типичног развоја подстичу флексибилност, редефиницију и осетљивост на боје. На основу наведеног може се закључити да индивидуализовани приступ и програм којим се уважавају посебне потребе детета значајно доприносе подстицању ликовних способности детета. Кључне речи: дете са посебним потребама, ликовне способности, игра. Бројне говорно-језичке дисфункције испољене у оквиру дисфазичних сметњи код деце предшколског узраста могу се негативно одразити на способност усвајања вештина читања и писања на школском узрасту, иако су до поласка у школу развијене и усклађене на наизглед одговарајући начин. Резултати приказани у овом раду представљају део налаза ширег истраживања о говорно-језичкој развијености дисфазичне деце школског узраста, након завршеног логопедског третмана. Циљ истраживања био је да се установи квалитет усвојености вештина читања и писања код дисфазичне деце школског узраста. Узорак је чинило 60 ученика (од I до VII разреда редовних основних школа) са развојном дисфазијом после завршеног логопедског третмана. Процена усвојености вештина читања и писања спроведена је анализом квалитета читања, разумевања и писаног решавања задатака који су коришћени за процену говорно-језичког развоја (тестови за процену лексичког, семантичког и граматичког развоја) и деветим суптестом АКАDIA теста развојних способности Вештина стварања појмова. Добијени налази указују да 11,7% дисфазичне деце и после завршеног логопедског третмана има тешкоће у домену писања, а 15% тешкоће у домену читања. Квалитет усвојености читања и писања представља основу за стицање знања и значајно је повезан са нивоом академског постигнућа, а испољене тешкоће дисфазичне деце у овим доменима указују да је овим ученицима неопходно и даље пружати стручну логопедску помоћ и током основношколског образовања. Кључне речи: говорно-језички развој, развојна дисфазија, поремећаји читања и писања, основна школа. Е-mail: slavkabeograd@gmail.com Е- mail: elazarevic@rcub.bg.ac.rs 54 55

29 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«КОМУНИКАЦИЈА ПОСРЕДСТВОМ МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ: МОГУЋНОСТИ ЗА РАЗВОЈ ЕМОЦИОНАЛНЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ КОД ДЕЦЕ СА ПОСЕБНИМ ОБРАЗОВНИМ ПОТРЕБАМА (ПОП) Пенка Марчева * Виша педагошка школа, Плевен, Бугарска УСВОЈЕНОСТ ПРИДЕВСКИХ ОПОЗИТА КОД ДЕЦЕ СА РАЗВОЈНИМ СМЕТЊАМА И ДЕЦЕ БЕЗ РАЗВОЈНИХ СМЕТЊИ Слађана Миленковић * Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум, Сремска Митровица, Србија Музичка уметност представља унверзални језик.у богатом и променљивом свету музике постоји могућност да свако пронађе свој начин изражавања и комуникације. Кроз музичко образовање потребно је обезбедити музичко-педагошки утицај који је усмерен на развој емоционалног потенцијала личности ученика. Радове у којима је дефинисан овај појам налазимо код више аутора. На пример, код Големана наилазимо на појмове као што су доследност, поверење, самопоуздање, надахнуће и самомотивација. Сматрамо да музичко образовање може подстицати развој поменутих особина, пружајући прилику за доживљавање одређених осећања, за њихово описивање и промишљање о њима. Наше интересовање усмерено је на преглед истраживања која се односе на начине развијања емоционалне интелигенције код деце са посебним потребама у оквиру музичког образовања. У уводном делу бавићемо се ставовима одређеног броја аутора у вези са природом емоционалне интелигенције, а потом ћемо проучавати начине реализације музичког образовања код ученика основне школе, превасходно код ученика са посебним образовним потребама. Резултати анализе указују на то да је емоционална интелигенција комплексна компетенција која се код деце са посебним образовним потребама може развијати кроз музичко образовање. Поред тога, налази упућују на то да постоји уметничка емпатија, која захтева савладавање и учење одређеног уметничког језика. Кључне речи: деца са посебним образовним потребама (ПОП), емоционална интелигенција, интерактивне методе и технике, емпатија, музичко образовање. У проучавањима дечје граматике постоје различита схватања о проблему који се односи на језгро речи из којих се јављају остале речи. Према схватању једне групе аутора (Штерн, Ирвин), језгро-реч је именица, док други сматрају да је то придев (Брејн, Браун). У досадашњим истраживањима у нашој средини уочена је тенденција структуирања дечјег лексикона по принципу супротности (Васић 1976; Гашић -Павишић, 1981, 1984). Познавање тока граматичког развоја деце и уважавање специфичности тог развоја јесу значајни услови за успешно извођење васпитнообразовног рада у предшколској установи. Стога је потребно имати права и проверена мерила за процењивање дечје језичке развијености. Циљ овог истраживања јесте да се испита да ли су на предшколском узрасту деца овладала појмом супротног значења речи, да ли су код њих формирани придевски опозити и у каквом су односу њихове асоцијације речи по супротности са асоцијацијама деце старијег узраста (истраживање С. Васић). Посебно ће бити испитане разлике у усвајању придевских опозита код деце предшколског узраста која имају развојне сметње и деце без развојних сметњи. Узорак испитаника чине деца из развојне предшколске групе (N= 12, узраста од 3 године до 6 година) и деца из редовне васпитне групе у предшколској установи (N= 30, узраста 5-6 година). Примењен је тест контролисаних асоцијација чији је аутор С. Васић. Тестирање деце је спроведено индидвидуално, усмено. Пошто придевски опозити у говору деце предшколског узраста нису били предмет истраживања у нашој средини, резултати овог истраживања требало би да допринесу поузданијем увиду у језички развој на предшколском узрасту, како код деце без сметњи, тако и код деце са сметњама у развоју. Васпитачима је ово веома значајно за процену нивоа језичке развијености деце и за састављање индидвидуалног плана рада на развоју дечјег говора. Кључне речи: развој говора на предшколском узрасту, дечји речник и граматика, придевски опозити, контролисане асоцијације речи, индивидуални образовни план. penka_mar4eva@abv.bg Е-mail: vs.sladjana.milenkovic@gmail.com 56 57

30 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ЗНАЧАЈ ОБУКЕ ПЛИВАЊА ЗА ИНКЛУЗИЈУ ДЕЦЕ СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА Маријана Младеновић *, Ненад Трунић и Славица Марјановић Висока спортска и здравствена школа, Београд, Србија Предмет овог саопштења представља специфичност обуке пливања за децу са посебним потребама, у оквиру инклузивног педагошког приступа. Важно је развити програме физичких активности за децу са посебним потребама који уважавају специфичне захтеве педагошког приступа и терапијског третмана. Пливање, као одабрана активност, мора бити прилагођено карактеру, тренутном стању детета, његовим способностима и могућностима. Опште побољшање психофизичког стања детета представља циљ сваке обуке пливања деце са посебним потребама. Уз надзор стручњака, пливање је практично терапија ниског ризика за ову популацију деце. Потисак воде ублажава оптерећење мишића које нормално настаје деловањем гравитације, што омогућава већи опсег и бољу координацију покрета. Такво окружење пружа детету прилику да јача мишиће. Такође, осећај воде на телу благотворно делује на неуролошки развој. Осећај лакоће који настаје у води ствара добро расположење код деце са посебним потребама, подстиче њихову мотивацију и самопоуздање. Постоје различите методе које се примењују током обуке деце са посебним потребама у пливању. Свака метода полази од специфичности и предности воде као другачијег окружења од копна, због чега је вода посебно погодна за терапијски и педагошки рад са децом са посебним потребама. Резултати обучувања деце са посебним потребама у пливању огледају се у савладавању посебних елемената технике пливања, побољшању физичке кондиције, самосталности и самопоуздања, и доприносе смањењу социјалне изолованости. Кључне речи: пливање, обука, деца са посебним потребама, инклузија. ПРОСЕЧАН УЧЕНИК У ИНКЛУЗИВНОЈ ШКОЛИ Вера Ж. Радовић * Учитељски факултет, Универзитет у Београду, Србија Концептуализација и реализација индивидуализације и инклузије у основној школи заснована је великим делом на критици наставе усмерене ка просечном ученику. У раду се анализира научна и стручна литература у којој је ова критика изречена, с посебним освртом на употребу синтагме просечан ученик. Циљ рада је да се сагледа како је у литератури операционализован појам просечан ученик да би се постигло разумевање једне од полазних основа савремених захтева за индивидуализацијом наставе и инклузивним образовањем. Резултати анализе показују да се синтагма просечан ученик по правилу користи када се критикује тзв. традиционална настава или стара школа, најчешће без објашњења које су карактеристике просечног ученика, како ћемо га препознати у настави, односно како ћемо га разликовати у односу на друге ученике који нису просечни. Аутор доводи у питање оправданост коришћења синтагме просечан ученик. Уместо тога, препоручује синтагму ученик са просечним способностима. Уважавајући Гарднерово схватање мултипле интелигенције, употреба ове синтагме нужно претпоставља образложење о којим способностима је реч, којим методама, техникама и/или инструментима их можемо мерити и које параметре користимо за процену њихове просечности, исподпросечности или изнадпросечности. Педагошку импликацију таквог приступа видимо у помоћи наставницима који ће имати научно заснованије и прецизније критеријуме када, на пример, индивидуализују наставу применом задатака на више нивоа сложености или праве индивидуалне планове за поједине ученике и слично. Кључне речи: просечан ученик, индивидуализација наставе, инклузија, основна школа. Е-mail: marijana.mladenovic@gmail.com Е- mail: vera.radovic@uf.bg.ac.rs 58 59

31 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ПРИМЕНА КОГНИТИВНИХ СТРАТЕГИЈА И ДИНАМИЧКИХ АНАЛИЗА МОТОРИЧКИХ ФОРМИ КОД РАЗВОЈНИХ ПОРЕМЕЋАЈА КООРДИНАЦИЈЕ Дејан Савичевић * Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум, Сремска Митровица, Србија Креирање програмског модела моторичке едукације заснованог на подучавању усмереном на индивидуалне карактеристике ученика представља основ физичког васпитања деце са посебним потребама. Циљ овог рада јесте да се утврди да ли деца са развојним поремећајем координације, код које је примењена динамичка анализа моторичких форми уз когнитивну оријентацију на извођење локомоторне активности, остварују веће постигнуће у односу на децу са истим поремећајем, код које је примењен конвенционални приступ у физичком васпитању. Узорак је чинило десеторо деце са развојним поремећајем координације, узраста око 8 година. Деца су распоређена у експерименталну групу (N=5), чији је третман заснован на аналитичком приступу уз етапно развијање когнитивне интервенције и мониторинг моторичког понашања, и у контролну групу (N=5) у којој је моторичко учење засновано на синтетичком приступу, а активност оријентисана на тачно техничко извођење моторичког задатка. Третмани су реализовани током 12 недеља, а едукативне секвенце су примењиване два пута недељно по 45 минута. Примењена су три мерна инструмената за процену координације и скала за процену развојног нивоа моторичких форми. Напредовање група мерено је тест-ретест методом, којом je утврђено да постоји статистичка значајност разлика у постигнућу експерименталне и контролне групе, у смислу бољег постигнућа експерименталне групе. Истраживачки налази указују да се код ученика може значајно побољшати моторички статус применом индивидуалног приступа, заснованог на вербалном фокусу, као и саморегулацијом и евалуацијом моторичког постигнућа, што потврђује успешност примене концептa глобалне когнитивне стратегије и специфичних динамичких анализа у решавању моторичких задатакау раду са децом са развојним поремећајем координације. Кључне речи: развојни поремећаји, моторичко учење, саморегулација, когнитивна интервенција АУТИЗАМ И ОШТЕЋЕЊЕ СЛУХА: ПРИМЕР ИЗ ПРАКСЕ Мирјана М. Савић * ОБ Шабац, Шабац, Србија Марија П. Савић Докторанд Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Србија Весна П. Савић Студент мастер студија Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Минире Хани, Татјана Владисављевић и Јелена Ђурђевић ОШ Свети Сава, Шабац, Србија Дивна Марковић Завод за запошљавање Шабац, Србија Славка В. Николић ОШ Р. Поповић, Земун, Србија Аутистични спектар чине следећа стања: неспецифични первазивни развојни поремећај, нетипични аутизам, Ретов синдром, Аспергров синдром и дечији дезинтегративни поремећај. Симптоми аутистичног спектра (проблеми у реципрочним односима, поремећаји у вербалној и невербалној комуникацији, специфични стереотипи, поремећаји реакција на сензорне стимулације, аутодеструкција, недостатак креативне игре) тешко се препознају у раном развојном периоду. Основни показатељ аутизма јесте поремећај у вербалној и невербалној комуникацији, што, између осталог, ограничава активности детета. Циљ овог рада био је да се анализира понашање, говор, стереотип и персеверација деце која имају аутизам и оштећење слуха. Анализирана је медицинска документација о овој популацији деце. Узорак чине деца са територије Шапца код које је забележена ова симптоматологија током године. Резултати истраживања показују да је до узраста од 12 месеци код све деце идентификовано уобичајено понашање, што се касније мењало; највећи број деце има неразвијен говор, аутоагресивне радње забележене су код трећине деце, док најмањи број деце има ехолаличан аутоматизован говор и сиромашан лексикон. Такође, код све деце уочене су стереотипне радње и персеверације делова тела. Налази истраживања упућују на закључак да рана дијагноза и рани третман омогућавају да деца код које је дијагностикован аутизам и која имаују оштећен слух могу делимично да развију говор и умање стеротипне радње и персеверације. Кључне речи: аутистични спектар, оштећење слуха, ехолалија, стереотипи, невербална комуникација. Е-mail: dejansavicevic1971@gmail.com sammiramajur@gmail.com 60 61

32 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА КОМПЕТЕНЦИЈЕ УЧЕНИКА СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ У ДОМЕНУ ПИСАНОГ ИЗРАЖАВАЊА: МИШЉЕЊА УЧИТЕЉА Јелена Стевановић * Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Квалитетно усмено и писано изражавање и оспособљавање ученика да стечена знања примењују у свакодневном животу, истичу посебну улогу наставе српског језика. Сложеност наставе овог предмета посебно долази до изражаја у инклузивном образовању. Циљ рада јесте да установимо које би компетенције у домену писаног изражавања, према мишљењу учитеља, ученици са сметњама у развоју требало да стекну, а које не могу да савладају у пракси. Истраживање је обављено школске 2013/2014. године применом упитника. Узорак чини шездесет један учитељ из четири основне школе у Београду. Квалитативном обрадом података издвојене су најзаступљеније категорије одговора. Учитељи сматрају да се базична знања која би ученици са сметњама у развоју требало да стекну у области писано изражавање односе, превасходно, на наставу почетног читања и писања и на поједине аспекте наставе правописа. Искуства из праксе показују да ученици са сметњама у развоју не могу да: савладају задатке везане за наставу граматике, самостално састављају школске писане задатке и пишу по диктату. Резултати испитивања упућују на закључак да би ученици са сметњама у развоју требало у области писано изражавање да овладају знањима и умењима која се односе на основни ниво, уколико имамо у виду образовне стандарде за крај првог циклуса обавезног образовања. Добијени налази сугеришу и да би током обуке о спровођењу инклузивног образовања учитеље требало посебно припремити за примену садржаја из српског језика. ПРАВЦИ РАЗВОЈА ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА КОД НАС И У СВЕТУ: ПРЕПРЕКЕ И МОГУЋНОСТИ Кључне речи: писано изражавање, ученици са сметњама у развоју, настава српског језика, инклузивно образовање, учитељи. * Е-mail: jstevanovic@rcub.bg.ac.rs 62

33 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ПРЕПРЕКЕ У ПРИМЕНИ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА Радован Антонијевић * Филозофски факултет, Београд, Србија Инклузивно образовање у Србији заживело је и даље се развија на основу установљеног законског оквира који регулише област предшколског, основношколског и средњошколског васпитања и образовања, на основу чега је инклузивно образовање постављено као законска обавеза. Полазиште за развој инклузивног образовања чини хумано оријентисан циљ инклузивног образовања који се односи на потребу да се сва деца укључе у редован процес васпитања и образовања, односно да се образују и уче заједно. Постоје различите препреке у потпунијој и ефикаснијој примени инклузивног образовања, на основношколском нивоу. То су следеће препреке: (1) недовољна обученост наставника за квалитетнију примену инклузивног образовања, у смислу општег и посебног стручног усавршавања за рад у области инклузивног образовања; (2) негативaн став наставника и стручних сарадника према инклузивном образовању, на основу становишта да није могућа ефикасна примена овог модела образовања у пракси; (3) проблеми у вези са оптимизацијом организације рада у инклузивној настави и потребом да сва деца укључена у инклузивни разред буду третирана без занемаривања; (4) проблеми у вези са недостатком адекватног простора, опреме и наставних средстава који би омогућили ефикаснију организацију и рад са децом са посебним потребама. Постоје и друге препреке у примени инклузивног образовања које је неопходно систематски превазилазити у даљем процесу развоја ове области образовања. Кључне речи: основна школа, инклузивно образовање, примена инклузивног образовања, могућности и препреке. Е-mail: aa_radovan@yahoo.com 64 65

34 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ПРОМЕНЕ ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ ОКВИРА И ПРЕПРЕКЕ У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ: ПРИМЕР ИНКЛУЗИЈЕ РОМА У ХРВАТСКОЈ И СРБИЈИ Никола Бакета * Факултет политичких знаности, Загреб, Хрватска Горана Јуришић Хрватско дебатно друштво, Загреб, Хрватска Драгана Стоканић Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Ромска мањина је једна од друштвено и економско најугроженијих мањина у Хрватској и Србији. Државне институције врло често не одговарају адекватно на потребе и проблеме сa којима се сусрећу Роми,па се њихов статус одражава и на укључивање у предшколско и основно образовање. Укључивање припадника ромске мањине у образовање требало би да служи као основа за унапређење статуса ромске мањине, али упркос томе оно је још увек на изразито ниском нивоу. Циљ рада јесте да се покаже које су институционалне основе за укључивање Рома у предшколско и основно образовање у поменутим државама, имајући у виду социолошку и политиколошку перспективу. Разматрано је на које су се начине поменуте перспективе мењале током процеса приближавања Европској унији и у којој се мери оне реализују. Коначно, важно је показати које су педагошке импликације образовне политике које се односе на ромску мањину. На темељу првобитног увида може се установити да упркос законским оквирима постоји велики ниво искључивости образовног система када је реч о Ромима. Налази указују на то да неадекватан приступ према припадницима ромске мањине доводи до тежег напредовања у образовном систему и одустајању или одлуци о ненастављању школовања што перпетуира проблем образовања и друштвеног положаја Рома. Коришћена методологија подразумева анализу докумената (правни документи, извештаји) и квантитативну анализу доступних података о образовању ромске мањине. СОЦИЈАЛНА ПОДРШКА ДЕЦИ СА ТЕШКОЋАМА У РАЗВОЈУ КРОЗ ПРОГРАМE ВРШЊАК-ДРУГАР Бранислав Бројчин *, Слободан Банковић и Ненад Глумбић Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд, Србија Налази највећег броја истраживања упућују на то да су деца са тешкоћама у развоју чешће одбачена или игнорисана него њихови вршњаци типичног развоја. С друге стране, деца типичног развоја могу имати жељу да помогну вршњацима са тешкоћама у развоју, али немају прилике за то, сумњају у сопствене капацитете у успостављању ове врсте односа. Због тога се значајна пажња посвећује унапређивању ставова деце типичног развоја према вршњацима са тешкоћама у развоју, као и социјалној подршци коју деца са тешкоћама у развоју добијају у инклузивном окружењу. Пример успешног приступа решавању ових проблема јесу програми вршњак-другар. Циљ рада је да се опишу основне процедуре и кораци који се примењују у поменутим програмима. Ови програми подразумевају спајање деце типичног развоја са вршњацима који имају тешкоће у развоју и интеракцију са њима у структурираном и неструктурираном окружењу. Програми су усмерени на то да се прошири мрежа подршке која ће детету са тешкоћама у развоју помоћи да учествује у дневним рутинама и активностима у вртићу или школи. Ученици типичног развоја се обучавају како да укључе своје другове са тешкоћама у развоју у ваннаставне активности, како да иницирају и одржавају социјалну интеракцију са њима и на који начин да заједно проводе слободно време. Током обуке се наглашава да вршњаци типичног развоја својим друговима нису васпитачи/наставници и да им не могу наметати своју вољу. Кључне речи: инклузивно образовање, програми вршњак-другар, социјална подршка. Кључне речи: инклузија, образовање, Роми, Србија, Хрватска, ЕУ. Е-mail: baketa.nikola@gmail.com Е-mail: slobodan2008@yahoo.com 66 67

35 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ПРОБЛЕМИ У РАДУ И ПОДРШКА НАСТАВНИЦИМА РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ У ИНКЛУЗИЈИ Наташа Влах *, Петра Пејић Папак и Мартина Бајук Учитељски факултет, Ријека, Хрватска Савремена сазнања инклузивне педагогије у раду са децом која манифестују емоционалне тешкоће и/или тешкоће понашања (Emotional and/or Behavioral Disorders или EBD) у основној школи упућују на то да је наставницима разредне наставе у решавању проблема са којима се суочавају у раду нужна конструктивна подршка и помоћ. Циљ истраживања јесте да се утврди однос између исказаних проблема наставника разредне наставе у раду са ученицима који испољавају емоционалне тешкоће, агресивно и антисоцијално понашање, као и тешкоће пажње и хиперактивност и потреба које се односе на помоћ у раду. Узорак је чинило 148 учитељица и 7 учитеља из 17 школа у Хрватској, просечне старости 44 године. Проблеми у раду и потреба за помоћи наставницима разредне наставе испитани су упитником. У истраживању је примењена дескриптивна статистика. Резултати истраживања показују да наставници разредне наставе указују на већу комплексност проблема у раду са децом која испољавају емоционалне тешкоће и/или тешкоће понашања у односу на исказану потребу за помоћи у раду са том децом. Педагошке импликације су садржане у промишљању о могућим разлозима због којих наставници разредне наставе не исказују потребу за помоћи премда указују на извесну комплексност проблема у раду. Познато је да су прилагођавање услова, очекиваних исхода и стратегија подучавања о индивидуалним потребама деце, као и подстицајна школска клима значајни за успех инклузивне наставе. Резултати упућују на закључак да би предмет будућих истраживања требало да представљају ефикаснији механизми подршке наставницима разредне наставе. Кључне речи: емоционалне тешкоће и/или тешкоће понашања, инклузивна педагогија, наставне стратегије, проблеми у раду, школска клима, подршка наставницима разредне наставе. РАД ИНТЕРРЕСОРНИХ КОМИСИЈА НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ И РЕАЛИЗАЦИЈА ДОДАТНЕ ОБРАЗОВНЕ ПОДРШКЕ ДЕЦИ/УЧЕНИЦИМА СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ Дaнијела Вуковић * Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Београд, Србија Један од главних задатака образовног система у Србији представља регулисање начина пружања додатне образовне подршке деци којој је она неопходна, имајући у виду права на образовање сваког детета у складу са личним потенцијалима и принципима једнакости и доступности. Правилник о додатној здравственој, образовној и социјалној подршци детету и ученику донет је на основу Закона о основама система образовања и васпитања. Одмах по ступању на снагу Правилника почело је формирање интерресорних комисија (ИРК) при локалним самоуправама. И поред обука чланова ИРК, у пракси се и сада наилази на низ препрека које ремете рад ових комисија. Циљ истраживања био је да се утврди који се проблеми у раду ИРК најчешћче појављују. Истраживање реализовано у фебруару године применом упитника показало је проблеме у раду 120 ИРК. Добијени резултати упућују на уједначеност проблема у раду 60 ИРК, из свих крајева Србије, укључујући Београд (материјални и људски ресурси; подршка; рад чланова ИРК; процедуре; процес праћења ИПП; комуникација). Поред тога, ове комисија дале су и препоруке за превазилажење уочених проблема. Показало се да је идеја рада ИРК добра и у интересу детета и ученика са сметњама у развоју али да, заправо, интерресорни рад три система не функционише како би требало, тј. у складу са Правилником. У контексту развоја образовања према инклузивним принципима неусклађеност функционисања три система може неповољно утицати како на сам систем, тако и на децу/ученике са сметњама у развоју, на њихов општи а посебно образовни и социјални развој. Кључне речи: додатна образовна подршка, интерресорне комисије, инклузивни принципи, дете/ученик са сметњама у развоју. Е- mail: natasav@ufri.hr Е- mail: danijela.vukovic@mpn.gov.rs 68 69

36 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ПРОБЛЕМИ ВАСПИТАЧА И НАСТАВНИКА У РЕАЛИЗАЦИЈИ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА: МЕЂУНАРОДНА ИСКУСТВА ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ И ПРОФЕСИОНАЛНА ОРИЈЕНТАЦИЈА ЛИЦА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА Слободанка Гашић-Павишић * и Николета Гутвајн Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Јанез Дробнич * Педагошки факултет, Копар, Словенија Двадесет година након Унесковог позива за инклузивно школовање деце са посебним потребама (Саламанка, године), инклузивно образовање је постало пракса широм света и у Србији је уведено године. Пажња истраживача је у почетним фазама увођења инклузије била усмерена првенствено на испититивање ставова школског особља према инклузивном образовању, пошто је утврђено да су ови ставови кључни фактор за успешно остваривање инклузије. Међутим, како су показала истраживања у свету, неопходно је обезбедити и друге услове да би школовање деце у инклузивним условима имало очекиване позитивне ефекте. Проблеми у реализацији инклузивног образовања који су уочени у Србији нису решени на задовољавајући начин ни у земљама које имају много дужу традицију инклузивног образовања и боље економске услове за његово спровођење. У раду је дат преглед истраживачких налаза о проблемима које у вези са инклузијом имају васпитачи и наставници у Србији, у земљама у окружењу (Македонија, Словенија и Хрватска) и у другим земљама у свету. Налази међународних истраживања упућују на то да ови проблеми оптерећују васпитаче и наставнике и да представљају додатни извор стреса за њих. Такође, утврђено је да водећи извор оптерећења и стреса код васпитача и наставника који раде у инклузивним условима представља: а) негативна самопроцена професионалне припремљености за рад у инклузивним условима; б) одстуство адекватне помоћи и подршке за рад са децом са посебним потребама. Може се закључити да ефикасно иницијално школовање васпитача и наставника за рад у инклузивним условима није решено на задовољавајући начин у Србији, али ни у многим другим земљама. Друштво које се убрзано развија изискује нов модел/приступ вођења каријере деце/ особа са посебним потребама како би им се олакшао прелаз из школе у свет рада. Садашњи модели, који нису дали очекиване позитивне исходе, базирају се на медицинској парадигми на дефекту или поремећају. Циљ овог истраживања био је да утврдимо која је водећа парадигма у области инклузивног образовања у Словенији и да установимо који су, према мишљењу стручних служби у основним, средњим и специјалним школама, најбитнији фактори који утичу на доношење одлука везаних за професионалну оријентацију особа са посебним потребама. Такође, наше интересовање усмерено је и на испитивање ставова служби у основним и средњим школама у вези са пролазношћу особа са посебним потребама на тржишту рада. Инклузивна парадигма у Словенији релативно је добро прихваћена. Школе су наклоњеније сепаратном моделу инклузије. Када је у питању каријерно вођење, заступљен је медицински модел, мада се у словеначким школама све више уважавају јаке стране појединца приликом доношења одлука везаних за избор занимања. Нови приступи каријерном вођењу истичу важност способности/ компетенција појединца током његовог целоживотног образовања. Истраживање инклузивног образовања, каријерно вођење и транзиције особа са посебним потребама дају потребне одговоре и решења за образовање наставника за рад у инклузивним условима у Словенији. Кључне речи: инклузија, транзиција, професионална оријентација, особа са посебним потребама, каријера. Кључне речи: инклузивно образовање, образовна политика, услови за успешну инклузију, стрес васпитача и наставника, образовање васпитача и наставника. Е-mail: sgasicpavisic@gmail.com janez.drobnic@pef.upr.si 70 71

37 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«МИШЉЕЊЕ НАСТАВНИКА О ПОТРЕБИ ЗА ДОДАТНОМ ПОДРШКОМ УЧЕНИЦИМА У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА * Мирјана Ђорђевић **, Слободан Банковић Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд, Србија Срећко Потић Висока медицинска школа струковних студија Милутин Миланковић, Београд, Србија Бојана Консуело Талијан Основна и средња школа 9. мај, Зрењанин, Србија Већина аутора се слаже у томе да је за ефикасност и делотворност васпитнообразовног рада у инклузивном одељењу веома значајно да специјални едукатори пруже непосредну стручну и саветодавну помоћи учитељима и наставницима. Циљ истраживања јесте утврдити да ли учитељи и наставници сматрају да постоје потребе за подршком специјалних едукатора у редовним основним школама. Узорком је обухваћено 196 учитеља и наставника редовних основних школа у Србији. Наставници су извештавали о карактеристикама својих ученика и потребом за додатном подршком у раду са њима. Према нивоу интелектуалног функционисања, ученици о којима су наставници извештавали деле се на оне са просечним способностима (88,8%), на ученике са лаком интелектуалном ометеношћу (7,1%) и ученике са умереном интелектуалном ометеношћу (4,1%). Поред података о сниженом интелектуалном функционисању за 11,2% ученика наставници нису имали информације о постојању других дијагностикованих поремећаја и оштећења код ученика. У раду je приказан само један сегмент резултата добијених применом наставничке форме Ахенбаховог система процене проблема у понашању ученика и њиховог нивоа овладаности школским захтевима. Резултати истраживања показују да су учитељи и наставници препознали да потреба за додатном подршком специјалног едукатора постоји код 13,6% ученика. Наставно особље сматра да 81,4% ученика нема потребе за додатном подршком, док код осталих ученика нису сигурни да ли постоји потреба за додатном подршком (5%). Добијени налаз показује да наставници перципирају постојање потребе за додатном подршком специјалних едукатора за све ученике који имају изражене потешкоће у интелектуалном функционисању, али и за оне ученике који показују суптилније сметње и који у својој педагошкој документацији немају дијагностичке податке. РАЗВОЈ ШКОЛОВАЊА ДЕЦЕ СА ВИЗУЕЛНИМ СМЕТЊАМА У СВЕТУ И КОД НАС: НОВЕ ПЕРСПЕКТИВЕ Миодраг Јанковић * Школа за ученике оштећеног вида Вељко Рамадановић, Земун, Србија Предмет рада представља историјски развој инклузивног модела едукације слепих и слабовидих код нас и у свету. Oбразовање слепих и слабовидих започело је године у Сједињеним Америчким Државама, године у Енглеској, а године у Краљевини Југославији и Србији. После Другог светског рата, законским актима је регулисано да је школовање слепих и слабовидих обавезно. У овом раду указује се на предности инклузивног модела школовања ове деце кроз приказ инклузивног модела рада Школе за ученике оштећеног вида Вељко Рамадановић у Земуну. У складу са демократизацијом друштва, школа се од активно укључује у инклузивно образовање. Реализује се програм Ране интервенције за децу од рођења до шесте године старости, почиње са радом соба за сензомоторни тренинг, визуелни тренинг, дигитална учионица и савремени Ресурсни центар у којем се штампају књиге и наставни материјали на Брајевом писму и увећаном црном тиску, снимају звучне књиге и израђују наставна средства и помагала. На крају рада дат је осврт на могуће правце развоја инклузивног модела образовања у будућности. Кључне речи: деца са визуелним сметњама, едукација, инклузија, модели инклузије, социјализација, индивидуализација, персонална асистенција. Кључне речи: подршка, специјални едукатор, ученици. * Рад је проистекао из пројекта "Социјална партиципација особа са интелектуалном ометеношћу" (ев. бр ), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. ** Е-mail: mira.djordjevic81@gmail.com resursni@gmail.com 72 73

38 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«МОДЕЛ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ИНКЛУЗИВНЕ ПРАКСЕ Марија Кавклер * и Милена Кошак Бабудер Педагошки факултет, Универзитет у Љубљани, Словенија Уважавање различитости у образовању представља један од приоритетних задатака у словеначким основним школама. Деца са посебним потребама имају различите способности и потребе, тако да је неопходно обезбедити програме који подржавају оптималан развој њихових потенцијала, што је могуће постићи само у инклузивним школама. Инклузивно образовање мора бити организовано као приступ школском систему који омогућава успешно укључивање све деце. Инклузија подразумева систематичне и системске промене на нивоу образовне политике, обезбеђивање одговарајуће законске основе и инклузивне праксе. Према словеначким законима, поред ученика са посебним потребама, основну школу похађају и ученици са тешкоћама у учењу. Циљ овог рада јесте да представи развој, примена и евалуација хијерархијског, обухватног модела систематичне и системске подршке ученицима са општим и специфичним тешкоћама у учењу. На основу квалитативних истраживања припремљена је Концепција рада са ученицима са специфичним и општим тешкоћама у учењу. Један од главних циљева ове Концепције јесте имплементација системског приступа инклузивној школској пракси, као и развој петостепеног модела добре инклузивне праксе. Развој и примена хијерархијског, обухватног модела подршке довели су до промена у образовању наставника, као и у начину на који се евалуирају промене у практичном раду са децом са тешкоћама у учењу Бела књига о образовању у Словенији. Кључне речи: инклузивно образовање, ученици са тешкоћама у учењу, системски приступ, петостепени модел. ПСИХОЛОШКО-ПЕДАГОШКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА Љупчо Кеверески * и Весна Стојановска Педагошки факултет, Битољ, Македонија Инклузивно образовање односи се на обезбеђивање квалитетног образовања у школи за сву децу, упркос постојању индивидуалних разлика између њих. Инклузија се дефинише као процес идентификовања и одговарања на различите потребе деце који доводи до већег степена партиципације у процесу учења, у културном животу и у заједници. Овај процес подразумева усклађивање садржаја, перспектива, структуре и стратегије образовања. Може се указати на два аспекта која су од посебног значаја за развој перспектива инклузивног образовања: психолошки и педагошки аспект. Психолошки аспект инклузивног образовања односи се на предрасуде и препреке које су повезане са ставовима родитеља, ученика, наставника и осталих запослених у образовању. Педагошки аспекти инклузивног образовања указују на потребу за педагошком интеграцијом деце са посебним потребама. Циљ овог рада представља разматрање психолошких и педагошких аспеката инклузивног образовања на националном и институционалном нивоу. У раду се анализира начин на који релевантне институције директно или индиректно учествују у стварању и примени инклузивног образовања. Уколико промена на нивоу педагошко-психолошких перспектива изостане, инклузија не може бити имплементирана у образовни систем. Надамо се да указивање на ове аспекте може довести до промене менталних модела који леже у основи односа према деци са посебним потребама. Кључне речи: образовање, аспекти, инклузија. Е-mail: marija.kavkler@guest.arnes.si Е-mail: kever@mt.net.mk 74 75

39 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПЕ И СЛАБОВИДЕ ДЕЦЕ У СЛОВЕНИЈИ: ПРОЈЕКАТ SEEN ПРИСТУПИ ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ У САВРЕМЕНИМ ПРЕДШКОЛСКИМ ПРОГРАМИМА: МОГУЋНОСТИ И ДИЛЕМЕ Аксиња Кермаунер * Педагошки факултет, Копар, Словенија Велику промену у европском школству донела је године Декларација из Саламанке која је лицима са посебним потребама обезбедила укључивање у редовне школе (Society for all Education for all School for all). Словенија је започела овај процес већ године увођењем Закона о основној школи. Више од две трећине слепе и слабовиде деце укључено је у у редовне школе у Словенији. С обзиром на то да је инклузивна парадигма током протеклих 18 година изискивала велике промене у педагогији, формулисане су основне стратегије подршке инклузији слепе и слабовиде деце, као и концепт за повећану осетљивост околине, под заједничким именом SEEN (SEnsibilisation of the Environment). У оквиру овог концепта темељно су разрађени сви фактори који доприносе успешној инклузији. Целовито увођење и уважавање концепта SEEN доприноси остваривању коначног циља инклузије: едукација слепе и слабовиде деце о стратегијама за превазилажење недостатака, помоћ у развијању социјалних компетенција, као и подизање нивоа свести о значају обезбеђивања стимулативног окружења за унапређивање квалитета живота ове популације. Само на овај начин слепа и слабовида деца могу одрасти у самосталне и одговорне појединце који су свесни властитих ограничења и способности. Кључне речи: слепа и слабовида деца, сензибилизација околине, стратегије подршке. Емина Копас-Вукашиновић * Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, Јагодина, Србија Данијела Апостоловић Предшколска установа Пионир, Јагодина У различитим програмским контекстима могуће је сагледати научно засновану теорију на основу које ће се реализовати и развијати педагошка пракса. У њима се огледају педагошке идеје, схватање човека и филозофија васпитања којима је одређено деловање васпитача и ангажовање деце у предшколској установи. У раду су приказани резултати компаративне анализе предшколских програма, који се реализују у Словенији, Хрватској и Србији узимајући у обзир функцију, начела, циљеве и задатке предшколског васпитања и образовања. Циљ истраживања био је да се утврди како се у овим предшколским програмима конкретизује улога васпитача у развоју дечијих потенцијала. Истраживање је урађено применом дескриптивне методе и поступком анализе садржаја поменутих докумената. Резултати истраживања потврђују да су у предшколским програмима у Словенији, Хрватској и Србији јасно утврђена начела индивидуалног приступа деци, уз уважавање њихових могућности и потреба. Евидентне су извесне специфичности које су одређене друштвеним и педагошким контекстом. У поменутим предшколским програмима препознаје се јединствен правац развоја инклузивног образовања деце овог узраста. Он подразумева праћење и подстицање дечијег развоја, деловање васпитача примерено индивидуалним развојним потребама, могућностима и интересовањима деце предшколског узраста. Кључне речи: васпитач у предшколској установи, подстицање дечијег развоја, дечије потребе, различитости, инклузија у предшколској установи. Е-mail: aksinja.kermauner@gmail.com Е-mail: emina.kopas@pefja.kg.ac.rs 76 77

40 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ИСКУСТВЕНА ПЕДАГОГИЈА РЕФОРМСКА ПЕДАГОГИЈА Митја Крајнчан * и Боштјан Бајжељ Педагошки факултет, Копар, Словенија Искуствена педагогија се посматра као алтернатива и допуна постојећој образовној и педагошкој пракси. Корени искуствене педагогије сежу од времена реформске педагогије. Ова област је потпуно била запостављена након Другог светског рата, али је временом поново постала све више препозната као стратегија за креативно решавање проблема у области образовања и социјалне педагогије. Као алтернативни приступ, искуствена педагогија тежи новим начинима рада изван постојећих институција. Њене главне предности су следеће: повећава самопоуздање, вољу за сарадњом, искуство успеха, пружа нова искуства, омогућава самооткривање, подстиче изградњу личног идентитета, учи како да се стави опште добро испред личних потреба, повећава издржљивост, подстиче креативност и способност импровизације, учи како да се повеже са другима и да се јачају односи поверења, подстиче комуникацијске вештине (како да се изрази радост, стрепња, потребе, да се доносе групне одлуке), преузимање одговорности, упознавање са другачијим начинима на које може да се проведе слободно време, изградња позитивног става према учењу и подстицање проактивног става. Такође, развија се осећај за групу и припадност групи, солидарност, жеља да се помогне, кооперација, стварање групних правила и њихово поштовање, решавање сукоба, прављење компромиса, показивање разумевања и толеранције према слабијима или другачијима, прихватање задатака и одговорности и изградња емотивности и осећајности приликом решавања проблема, што представља само неке од постулата који ће бити презентовани у оквиру различитих пројеката за које смо добили награду Најбољи европски пројекат за младе. Кључне речи: искуствена педагогија, ученик, школа, реформска педагогија. КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА И РЕАЛИЗАЦИЈА ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА У СЛОВЕНИЈИ Божидар Опара * и Jуриј Maрусиг Педагошки факултет, Копар, Словенија Иклузија као парадигма и концепт заједничке школе пружа свој деци једнаке могућности у складу са начелом Школа за све, праведна школа. Инклузивно образовање уведено је у Словенији школске 1995/96. године што је подразумевало укидање паралелног система посебног школства и увођење назива ОПП (деца са посебним потребама), дефинисање сруктуре групе деца са посебним потребама, увођење одредбе која се односи на децу са посебним потребама у све опште школске законе, конципирање васпитнообразовних програма за ову децу. Посебним прописима регулисане су смернице за идентификовање деце са посебним потребама. Такође су посебним прописима регулисана два кључна фактора инклузије прилагођавање и стручна помоћ деци са посебним потребама која се укључују у редован школски систем. Стручну помоћ назвали смо додатна стручна помоћ. За извођење додатне стручне помоћи усвојили смо Правилник о додатној стручној и физичкој помоћи, у коме смо одредили начин, организацију и извођаче ове помоћи. За прилагођавање процеса васпитнообразовног рада припремили смо Упутства за рад са децом са посебним потребама, посебно за вртиће, основне и средње школе. Промене парадигме и концепта васпитања и образовања ове деце подразумевале су измене у систему професионалног образовања свих наставника, посебно специјализованих стручњака. Постојећи систем едукације специјалних педагога који је био усмерен на рад у посебним школама/заводима допунили смо новим програмом студија Инклузивна педагогија у оквиру које је фокус померен од мане/сметње ка посебним потребама, грађењу инклузивног окружења и усавршавању наставничког тима за рад са децом са посебним потребама. Кључне речи: концепт заједничке школе, особе са посебним потребама, инклузивна педагогија, инклузивно окружење, едукација наставника. Е-mail: Mitja.Krajncan@pef.upr.si Е-mail: bozidar.opara@guest.arnes.si 78 79

41 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«ОСНОВЕ И ПРИНЦИПИ ИНКЛУЗИЈЕ ДЕЦЕ СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА У ПОЉСКОЈ ПОМАГАЧ-ПОСРЕДНИК КАО ФАЦИЛИТАТОР ЖИВОТНИХ ЦИКЛУСА У ПОРОДИЦАМА СА ДЕТЕТОМ ОМЕТЕНИМ У РАЗВОЈУ Kaтaжина Пјурковска * Центар за развој образовањa, Варшава, Пољска Нада Половина * Институт за педагошка истраживања, Београд, Србија Концепт инклузије деце са посебним потребама прихваћен је и заступљен широм света. У складу са регулативом (закони, правилници, уредбе Европске уније), концепт инклузије примењен је током последње деценије и у Пољској. Међутим, може се рећи да инклузија није у потпуности заживела у школама у овој земљи, јер деца са посебним потребама још увек похађају специјалне школе. Деца која похађају специјалне установе остварују нижа школска постигнућа, што даље има негативан утицај на њихове професионалне компетенције. Унапређивање квалитета образовног процеса захтева трансформацију школе у правцу инклузије и обезбеђивање једнаких шанси за све ученике. Школе морају одговарати различитим развојним потребама ученика, а инклузивна настава требало би да буде главна компонента инклузије у образовном процесу. Инклузивна настава обухвата све видове самосталног и заједничког стицања знања, продубљивања искустава, усавршавања вештина, развијања навика, способности и вредносних оријентација, као и унапређивање процеса хуманизације и социјализације ученика према њиховим индивидуалним могућностима. Учешће у инклузивној настави подразумева прихватање и уважавање индивидуалних разлика између ученика, подстицање њиховог ангажовања у процесу учења и слободног изражавања. Инклузивна настава требало би да омогући активно и партнерско учешће свих ученика у васпитнообразовном процесу, уз смањење степена искључености ученика. Може се рећи да након ранијих негативних искустава, инклузија у образовном систему у Пољској поприма карактеристике интегрисане наставе. Кључне речи: инклузија, инклузивна настава, интегрисана настава, ученици са посебним потребама. Породице се сусрећу са разнородним типовима ометености деце у различитим развојним фазама детета (најчешће веома рано) и различитим фазама животног циклуса породице. Овакве околности мењају очекивани ток развојних прогресија самог детета и породице као целине, али не мењају основни задатак родитељства: припрема детета/деце за што самосталнији живот у одраслој доби. Циљ овог прегледног рада јесте да прошири поимање инклузије кроз аналитички оквир који повезује два, по типу различита, концепта: животни циклуси породице са дететом које има сметње у развоју и помагач-посредник (ориг. intervener). У првом делу рада бавимо се специфичностима развојних циклуса породица које имају дете ометено у развоју нагласак је на редуковању и особеностима норми развојног напредовања детета и породице. У другом делу рада бавимо се местом и улогом помагача-посредника у олакшавању напредовања самог детета (помагач као посредник у повезивању детета са светом) и ослобађању личних и емоционалних потенцијала осталих чланова породице за сусретање и овладавање развојним изазовима и задацима у оквиру очекиваног тока развоја целе породице (помагач као психосоцијална подршка развоју осталих чланова породице). У трећем делу рада бавимо се питањима успостављања радне алијансе између помагача-посредника и породице и пожељним исходима успостављене сарадње. У назначеном аналитичком оквиру пожељни исходи су: повећање способности детета и породице да развију осећај ефективности у савладавању проблема и препрека; нормализовање болом нарушених емоционалних и комуникацијских спона у породици; стварање средине која ће омогућити комплетнији живот детета и породице. На крају, приступ који у раду афирмишемо илуструјемо примером улоге Ен Саливан у животу Хелен Келер и њене породице. Кључне речи: индивидуални животни циклус, животни циклус породице, помагач-посредник, фацилитација. Е- mail: kpiorkowska@salex.com.pl Е-mail: npolovina@rcub.bg.ac.rs 80 81

42 V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«УЧЕНИЦИ СА ЕМОЦИОНАЛНИМ И БИХЕЈВИОРАЛНИМ ПРОБЛЕМИМА: ПОТРЕБА ЗА ДОДАТНОМ ПОДРШКОМ Бранислава Поповић-Ћитић * и Лидија Буквић Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд, Србија Емоционални и бихејвиорални проблеми ученика могу бити значајна препрека у остваривању циљева образовно-васпитног процеса. Да би се извели закључци о постојању потребе ученика за додатном подршком у сфери подстицања просоцијалног понашања и редуковања емоционалних и бихејвиоралних проблема, током године спроведено је истраживање на узорку од 630 ученика узраста од 11 до 14 година. Подаци су прикупљени Упитником снага и тешкоћа (верзија за самопроцену адолесцената). Резултати указују да се код 15,1% ученика јављају тешкоће које захтевају примену додатних интервенција. Посматрано према типу тешкоћа, потреба за интервенцијама појављује се код 21,7% ученика због проблема у понашању (крађе, туче, лагање), код 20,3% због проблема са вршњацима (одбацивање и малтретирање од стране вршњака), код 12,8% због емоционалних проблема (присуство страха, забринутости), док 8,4% ученика захтева интервенције због хиперактивности (претерана активност, слаба концентрација). Такође, установљено је да 10,3% ученика има потребу за интервенцијама у домену подстицања просоцијалног понашања (жеља за пружањем помоћи, показивање обзира према осећањима других). Изведени закључци имплицирају да је потребо применити превентивне програме усмерене на јачање протективних и редуковање ризичних фактора који би допринели стварању услова за позитиван развој ученика. Кључне речи: емоционални проблеми, бихејвиорални проблеми, просоцијално понашање, Упитник снага и тешкоћа, превенција. ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ ОД ИДЕЈЕ ДО ПРАКСЕ * Татјана Симовић ** Висока медицинска школа струковних студија, Ћуприја, Србија Рано је говорити о ефектима инклузивног образовања, али је упутно и корисно проценити постојећу праксу у локалним заједницама и уочити изазове са којима се наставници сусрећу у раду. Циљ рада био је да се преиспита пракса спровођења инклузивног образовања и процене капацитети предшколских установа и основних школа у Расинском округу за адекватан одговор на потребе деце са сметњама у развоју. Од јануара до марта године праћење инклузивне праксе одвијало се у 3 предшколске установе и 17 основних школа у Расинском округу кроз следећи оквир: успостављање ресурса за примену инклузивне праксе, квалитет и ефекти имплементације инклузивне праксе и учешће родитеља. Истраживање је реализовано применом упитника за наставнике и протокола посматрања истраживача. Резултати истраживања показују да: у готово свим посматраним школама или, прецизније, у 84% школа постоје основни ресурси за примену инклузивне праксе; код наставника опада учесталост предрасуда и стереотипа према деци са сметњама у развоју; квалитет инклузивне праксе варира у односу на установе у којима се спроводи и у директној је вези са ставовима и веровањима наставника у сврсисходност рада и у личне компетенције (X 2 = 4.62; df = 1; p<0.05). Може се рећи да је важно да деца науче да разумеју своје потребе и свој квалитет живота, а посебно да развију социјалне компетенције. У процесу усавршавања компетенција за рад у инклузивним условима наставници имају највише користи од учења кроз анализу и дискусију примера из праксе. Развој социјалних компетенција код ученика, индивидуализација наставног процеса према процењеним потребама ученика и успостављање суштинске сарадње са родитељима и другим партнерима у образовном процесу значајни су за унапређење праксе у инклузивном образовању. Кључне речи: инклузивно образовање, инклузивна пракса, евалуација имплементације, основна школа, предшколска установа. Е-mail: popovb@eunet.rs * Напомена: Чланак представља резултат рада на пројекту Унапређивање квалитета и доступности образовања у процесима модернизације Србије (бр ), које финансира Министарство просвете Републике Срвије ( ). ** Е-mail: tatjanasimovic@gmail.com 82 83

43 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«CONTEMPORARY APPROACHES TO INCLUSIVE EDUCATION AbstrActs Editors Nikoleta Gutvajn Nataša Lalić-Vučetić Dragana Stokanić JUNE 13 TH COLLEgE FOR EDUCATORS AND BUSINESS INFORMATICS SIRMIUM, SREMSkA MITROVICA

44 PROGRAMCOMMITTEE President Nikoleta Gutvajn, PhD, Research Associate Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia Members Slobodanka Gašić-Pavišić, PhD Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia George К. Zarifis, PhD, Assistant Professor Faculty of Philosophy, Thessaloniki, Greece Ecaterina Vrasmas, PhD, Professor Faculty of Psychology and Education Sciences, Bucharest, Romania Sofija Vrcelj, PhD, Professor Faculty of Philosophy, Rijeka,Croatia Svetlana Gerkushenko, PhD, Associate Professor Volgograd State Socio-pedagogical University, Volgograd, Russia Souzana Panteliadou, PhD, Professor Faculty of Philosophy, Thessaloniki, Greece Dejan Hozjan, PhD, Associate Professor University of Primorska Faculty of Education, Koper, Slovenia Marija Kavkler, PhD, Associate Professor Faculty of Education, Ljubljana, Slovenia Penka Marcheva, PhD, Associate Professor Pedagogical College, Pleven, Bulgaria Ljupčo Kevereski, PhD, Professor Faculty for Pedagogue, Bitola, FYR of Macedonia Slađana Milenković, PhD Preschool teacher training and business informatics college Sirmium, Sremska Mitrovica, Serbia Gordana Mijailović, PhD Preschool teacher training and business informatics college Sirmium, Sremska Mitrovica, Serbia Emilija Lazarevic, PhD, Senior Research Associate Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia Slavica Ševkušić, PhD, Senior Research Associate Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia Jelena Pavlović, PhD, Senior Research Associate Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia Milja Vujačić, PhD, Research Associate Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia Milica Marušić, PhD, Research Assistant Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia

45 ORGANIZATIONAL COMMITTEE President Slađana Milenković, PhD Members Milan Grujičić, PhD Miroljub Ivanović, PhD Bojana Ostojić, PhD Dejan Savičević, PhD Marta Dedaj, PhD Tanja Panić, PhD Miroljub Vujičić Darko Dražić Milena Radosavljević Jasmina Damnjanović Mirjana Ripić Translation Djura Miočinović Secretaries Gordana Mijailović, PhD Dragana Stokanić General Secretary Nataša Lalić-Vučetić, MA INTRODUCTION LECTURES ORGANIZERS INSTITUTE FOR EDUCATIONAL RESEARCH Dobrinjska 11/3, Belgrade, Serbia PRESCHOOL TEACHER TRAINING AND BUSINESS INFORMATICS COLLAGE SIRMIUM Zmaj Jovina 29, Sremska Mitrovica, Serbia UNIVERSITY OF PRIMORSKA FACULTY OF EDUCATION Cankarijeva 5, 6000 Koper, Slovenia NOTE: Presentations of the collaborators of the Institute for Educational Research are the results of their work on the projects From Encouraging Initiative, Cooperation and Creativity in Education to New Roles and Identities in Society (No ) and Improving the Quality and Accessibility of Education in Modernization Processes in Serbia (No 47008), financially supported by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia ( ).

46 »INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«CHALLENGES OF LIFELONG LEARNING: PROFESSIONAL COMPETENCES OF EDUCATORS IN INCLUSIVE ENVIRONMENT Nikoleta Gutvajn * Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia Continuous professional development of educators is an important prerequisite for improving the quality of education of children of preschool age. Bearing that in mind, the educators are expected to be open for innovations and to realize the significance of lifelong learning. The modern approaches to education indicate the necessity of developing the competences of educators in the sense of stimulating the individual child s development and affirming its abilities, inclinations, and family and cultural heritage. Most often, professional competences are determined as a sum skills, theoretical knowledge, attitudes and values and should be developed in accordance with the professional role. In relation with that, introducing inclusion in preschool institutions is in fact redefining the existing educators competences. The aim of our research was to distinguish the ways in which educators perceive their own competences for work in inclusive environment. More concretely, we found interest in recognizing the key professional competences for work in inclusive conditions, according to the educators opinions, as well as the problems they confront in educational work after the introduction of inclusion. The sample for the research consisted of 103 educators from preschool institutions in Serbia. For the needs of the research we constructed a questionnaire with open-type questions. Regarding that our study was explorative we chose a qualitative thematic analysis of gathered data, which permits a deeper insight into self-attributed personal meanings as perceived by the educators regarding their own professional competences. The research was conducted in The results have shown that, with most educators, the opinion that they are insufficiently professionally prepared for inclusive education prevails, which is consistent with the findings of other researches. It became evident that between educators that had some sort of professional training for work with children with developmental disturbance and those who had no training there is a difference in self-assessment of readiness to work in inclusive conditions. Nevertheless, additional training in strategies for support to children with developmental disturbances and the ways of realization of programs is equally necessary for both educators that consider themselves ready and educators that consider themselves insufficiently prepared. The key professional competences for work in inclusive conditions, from the perspective of the participants in the research are: (a) knowledge of the specific needs and abilities of children with developmental disturbances; (b) understanding the child and a supportive attitude; (c) skills of efficient problem solving in educational work and (d) flexibility, i.e. the ability to easily adapt to changing circumstances. With more than half of the educators examined in regard to the obstacles * gutvajnnikoleta@gmail.com 91

47 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«of successful inclusion, the following statements prevail: insufficiently developed competences of educators for work with children with developmental disturbances, large numbers of children in groups, inadequate working conditions, unsatisfactory cooperation with other experts and parents unrealistic expectations. The exposed findings indicate that changes are necessary in the system of initial education and professional development of educators in the sense of establishing cooperation between institutions of higher education, research centres and the area of applied work. Key words: initial education, educators professional competences, inclusive education, lifelong learning, professional development. CONTEMPORARY APPROACH TO THE RESEARCH OF READING AND WRITING SKILLS Emilija Lazarević * Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia The significance of early recognizing of reading and writing disabilities has been emphasized in numerous studies and researches all over the world. The modern concept of studying these disturbances is based upon applying preventive and stimulating work on developing predictors connected to later success in adopting the reading and writing skills, and therefore with later success in all school subjects. In the paper we presented a part of the results of a longitudinal research of the development of children s literacy. The aim of the research was to examine the level of lexical-semantic development in children of pre-school age. The lexical-semantic level was examined through applying two subtests of the AKADIA test of developmental skills: the 9 th the Skill of Creating Notions (SCN) and the 10 th the Adopted Linguistic Thesaurus (ALT), as well as through applying the Speech-Language Development Test (SLDT). The sample consisted of preschool children (N=65) of average age of 6 years and 8 months. Based on the obtained results regarding the development of the lexical-semantic level through application of the SCN and ALT subtests we confirmed that the examinees achieved results that are above average. The examinees achieved lower values though still within the frame of average values according to the norms established for the ACADIA test in items of the SCN subtest that examined the ability to sort the lexemes into superior and subordinate classes, and the items that examined the abilities of insight and classification, as well as in the items of the ALT subtest that evaluated the ability of choosing one of more offered words, as directed by the examiner. The findings from the evaluation of the lexical-semantic level through SLDT indicate that children achieved above-average results in this domain, and with all defined notions (house, the Sun, man, mother and life) all three levels of forming and giving definitions appeared. For all notions defined, the most frequent categories of definitions in our examinees were functional definitions (89.3%) and descriptive definitions (73.9%) that, in the order of development, usually appear in children of the age of eight. However, in defining all notions in examinees, we also observed definitions of the first level that are typical of children of preschool age, i.e. omissions or absence of response (13.8%) and echolalia/repeating the question as answer (55.4%), but also the most complex level of defining that appears in older age the complete categorical definitions (23%). The results obtained regarding the adoption of adjective antonyms indicate complete adoption of adjective antonym for the adjective big, 80% of adoption for the adjective good, 95% for the adjective black and least adop- * elazarevic@rcub.bg.ac.rs 92 93

48 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«tion for the adjective free (66.2) which constitutes an abstract category. The findings indicate that that the development of lexical-semantic level of language structure in children of preschool age is above average and that there is no gender difference in lexical-semantic development. In spite of knowing that lexical-semantic development becomes more intensive in this age, the findings are more or less unexpected. In this paper we will consider the possibilities of application and the limitations of research findings and open questions important for this domain of research. We will also analyze these findings in the light of other findings which show that a great number of pupils, both in the world and in Serbia, do not achieve the desired level of these the most important competences. Кеy words: pre-school children, contemporary approach, predictors of reading and writing, lexical-semantic ability, reading and writing disаbilities. COMPETENCES OF COUNSELLORS FROM THE PERSPECTIVE OF THE INCLUSIVE PEDAGOGY MASTERS DEGREE Jurka Lepičnik Vodopivec * Faculty of Education, University of Primorska, Kopar, Slovenia The changes in higher education study programs refer to introducing innovations according to the Bologna declaration (international comparability, exchanges, cooperation, quality, acknowledgment of qualifications etc). One of these innovations is the concept of competence. Competences should be the answers to the wish list, i.e. to the profile of a graduated expert, defining not only what a person should know or which subjects should it choose during studies, but also to which kind of theoretical knowledge they should assume and to the skills they will be able to apply in educational praxis. Therefore, for each individual program, there are necessary competences that must be defined. These competences, together with the descriptors (the general, important indicators of the characteristics of all three levels of study) will determine the qualifications of future experts. The qualifications of a pedagogue that graduated in the field of inclusive pedagogy are reflected through general and specialized competences and aims of the program. This program is organized as a master studies program of the 2nd level and lasts two years. Upon completion of studies, the master/professor can get employed as counsellor in a preschool institution or a primary school. Inclusive educators, thanks to their competences, are some of the key participants in: a) the coordination and integration of participants in the process of identifying children with special educational needs; b) the initial engagement of these children in special programs, and c) offering additional professional help. In the paper we present the general and the special competences from the programs for inclusive pedagogy. Key words: pedagogy studies program, competences, counsellors, inclusive educators. * Е-mail: jurka.lepicnik@pef.upr.si 94 95

49 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«THE INITIAL TRAINING OF PRE-SCHOOL TEACHERS AND INCLUSIVE PRACTICE Gordana Mijailović * College for Educators and Business Informatics Sirmium, Sremska Mitrovica, Serbia the competences of pre-school teachers (which does not yet exist on national level); a more comprehensive understanding of how formulating corresponding competences should be transferred to daily pre-school practice and the establishment of ways in which future pre-school teachers could develop competences for the realisation of education and social inclusion in an efficient way. Key words: pre-school teacher, inclusion, competences, initial training program. Research into the effects of inclusion in Serbia show that one of the biggest obstacles for the development of inclusion is the inadequate preparedness of teachers, which raises the issue of the quality and functionality of programs for their initial training and further professional development. Studies about the current education of teachers in our region point out that the quality of preparation for inclusive education within teacher training institutions is not on a satisfactory level, mostly because of the negative attitudes of those who educate teachers towards inclusion, insufficient practice and an inadequate curriculum orientated towards schools as mono-ethnic institutions with a homogeneous pupil population. Similar findings also apply to the competence of pre-school teachers. This paper provides the results of a comparative analysis of the content of study programs for four teacher training colleges in Serbia. This research used materials gathered and developed within the realisation of the TEMPUS project, the Harmonisation of the Curricula for Pre-School Teacher Training (TEACH). The analysis was done on the level of the established objectives and outcomes of the study programs and the level of curriculum content and the outcomes of learning certain subjects. The collected data were considered in regard to a reference frame of competences which was created on the basis of relevant documents. The results point out the following. In the study programs of two schools, those goals which refer to inclusive upbringing and education are specially defined. All of the schools study programs had defined the expected outcomes of studying related to inclusive education, but they were usually not sufficiently substantiated and operationalized within the framework of curriculum content and teaching outcomes. Content which directly and comprehensively refers to inclusion appears more often in the form of optional subjects (seven subjects in three schools) and less in the form of compulsory subjects (three subjects in two schools). Relevant competences are more or less given within the frame of outcomes of certain subjects in the study programs of all schools, but on different levels of universality and they were assigneddifferently pursuant to the year of study. In addition, progression in their development was not apparent. The reasons for the noticed weaknesses could stem from the fact that we do not have sufficient experience in the implementation of the concept of competence. The results point out the need for the improvement of the curriculum for the initial training of pre-school teachers to ensure that future pre-school teachers gain solid knowledge and skills for work in inclusive practice. The essential assumptions for that are: defining standards for * vs.gordana.mijailovic@gmail.com 96 97

50 INCLUSIVE EDUCATION FROM THE PERSPECTIVE OF DIFFERENT PARTICIPANTS IN THE PROCESS OF EDUCATION: ATTITUDES AND COMPETENCES

51 »INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«SELF-EVALUATION OF TEACHERS COMPETENCE FOR PEDAGOGICAL WORK WITH PARENTS OF CHILDREN WITH SPECIAL NEEDS Radmila Bogosavljević * Faculty of Education, Sombor, Serbia Past segregation practice towards children with special needs had great impact on their position in society, and it was a reflection of school and society as a whole, bringing certain stigma and prejudice with it. Abandonment of such practice requires different competences from schools and teachers, among which those related to pedagogical work and quality collaboration with parents of children with special needs. The courses of action, child support and results will depend on the quality of collaboration. In order to test the level of teacher self-evaluation of competences, in this part of their pedagogical and educational activities, a research was conducted on a sample of 75 teachers in 12 primary schools in the municipality of Sombor (5 urban schools: 35 teachers and 7 rural schools: 40 teachers). In the research we applied a questionnaire that contained only closed type questions. The first half of the questionnaire refers to general data about teachers (gender, years of service, locality of employment, professional education), and the other part contains claims of self-evaluation about the competence of pedagogical work with the parents of children with special needs. Based on the teachers answers, it can be concluded that almost half of the teachers consider that, in the course of their primary studies, they were insufficiently prepared for work with the parents of children with special needs. Furthermore, almost all teachers consider that a continual organizing of workshops, both in and out of school, would increase their competences for this kind of work. The obtained results indicate that a third of the teachers either do not have a clear attitude, or are almost certain that they do not possess enough knowledge for work with parents of children with special needs. The insufficient competence of teachers for work with the parents of children with special needs indicates the need for continual organizing of programs for professional improvement in this area. Key words: teachers competences, pedagogical work with parents, children with special needs. * radmila.bogos@gmail.com 101

52 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«ATTITUDES OF TEACHERS TOWARDS INCLUSIVE EDUCATION IN THE LIGHT OF THEIR IMPLICIT PEDAGOGIES Milja Vujačić * Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia Implicit pedagogies of teachers have in the past few years been in focus of numerous researches whose results indicate their influence upon the work of teachers and the decisions they make in class. There is a concordance between authors that work with inclusive education that the attitudes toward inclusion of children with developmental difficulties in regular schools are one of the key variables in work of teachers with these children. The paper presents a research with the aim to examine the connection between the implicit pedagogies of the teachers and their attitudes toward inclusive education. The sample consists of 180 teachers and specialist teachers from primary schools in Belgrade. In the research we used two Likert-type scales. The scale for evaluating the teachers implicit pedagogies consisted of 36 claims that examine their opinions about the child, its development, learning process, teaching, grading and self-assessment of teachers roles. The other scale of evaluation consisted of 10 claims that examine the attitudes of teachers towards inclusive education. Beside descriptive statistics, in processing the data we used factor analysis and Pierson s correlation quotient. We verified the psychometric characteristics of the instruments used and the given recommendations for their use. The results confirmed the connection between implicit pedagogies and attitudes towards inclusive education, which indicates the need to pay more attention to implicit pedagogies of future teachers during the process of their preparation for inclusive education. Key words: teacher, attitudes, implicit pedagogy, inclusive education. COMPETENCES OF EDUCATORS FOR INCLUSION OF CHILDREN WITH DEVELOPMENTAL DISORDERS Marta Dedaj * and Duška Pešić College for Educators and Business Informatics Sirmium, SremskaMitrovica, Serbia The paper indicates the educators competences that are significant for successful inclusion, as well as the importance of holistic approach in education of educators. Competence is regarded as a continual process including a main body of professional knowledge and acquisition of practical skills. The main aim of this paper is to examine the attitudes of educators towards including children with developmental disorders in preschool groups and to establish the measure of preparedness of educators for work in inclusive conditions. The research was conducted on a sample of 260 educators from Južnobački region. Starting from the particularity of the problems of subject, aim and tasks of the research, and in accordance with the posed hypotheses, we applied the technique of scaling and a scale of self-assessment of educators competences. In the paper we used multiple variant procedures and discriminative analysis. Of all one-variant procedures we applied Pierson s contingency quotient and the quotient of multiple correlations. The results of the research show that, although educators have a positive attitude towards inclusion of children with developmental disorders into the preschool group, they also express incompetence for the inclusive process. We can conclude that the complexity of educational work in general and specifically that regarding inclusive education impose a different curricular approach to education of educators. Implications of findings obtained indicate the necessity of initial education of educators in accordance with the demands of the society of knowledge. Key words: competences, educators, inclusion, children with developmental disorders, initial education. * mvujacic@rcub.bg.ac.rs * * vs.marta.dedaj@gmail.com

53 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«PARENTS PREJUDICES ABOUT THE IMPACT OF INCLUSION ON NON-DISABLED CHILDREN * EVALUATING TEACHERS OPINIONS ABOUT THEIR PREPAREDNESS FOR INCLUSIVE PRESCHOOL EDUCATION Jelena Đermanov **, Jelena Vukičević and Marijana Kosanović Faculty of Philosophy, Novi Sad, Serbia The implementation of inclusion in general education is followed by numerous resistances in society in general, as well as in the educational system. Although the researches show that each of the barriers that act systemically or as isolate cases, may jeopardize its success, the primary need is to overcome the multiple prejudices about inclusion that exist within the school culture, inside the educational process (prejudices about children with developmental disabilities, lack of information, lack of pedagogical competences for inclusive education, lack of motivation for professional development, critical reflection and evaluation of one s own practices, reliance on routines, fear of changes, inadequate financial and professional support). The subject of our analysis is a justification of some of the mentioned obstacles, those that are influential and not studied enough in our country. We have analyzed three possible concerns of parents of children with typical development: that inclusion reduces the academic progress of non-disabled children; that it reduces the time and attention that teachers dedicate to non-disabled children and that they will learn undesirable behaviours from children with developmental disabilities. In addition to the analysis of the typical parents prejudices about the impact of inclusion, the authors analyze opinions of parents about the benefits of educational inclusion for children with typical development: increased acceptance of diversity, self-esteem and self-awareness, development of positive values (empathy, solidarity, tolerance, close friendly relations). Key words: inclusive education, parents, opinions and prejudices. Miroljub Ivanović * College for Educators and Business Informatics Sirmium, SremskaMitrovica, Serbia Uglješa Ivanović Faculty for Management in Sports, Alfa University, Belgrade, Serbia The aim of this research is to examine the opinions of teachers regarding preparedness for inclusive education of preschool children with developmental disturbances. The research was conducted on a sample of educators (N = 132) from the preschool institution Nada Naumović in Kragujevac, aged between 22 and 48 years. For collecting data we used the standard Scale of support for preschool inclusion whose characteristics have not often been examined in studies in our country. The efficiency was determined by the method of internal consistency, the Cronbach s alpha quotient being α=0.91, which indicates satisfactory theoretical statistic measuring characteristics of this instrument. The results obtained indicate that the greatest obstacles for successful inclusion are as follows: lack of practical experience of educators in work with children with developmental disturbances; the insufficient number of staff working in preschool groups, lack of knowledge in use of special equipment and didactic material as well as the need to adapt space for different activities and large number of children in groups. The findings are mostly in accord with the results of related international studies. We can presume that the Scale we applied gives adequate measuring of this construct in Serbia as well, and that it can be used also in future empirical researches. Key words: children with developmental disturbances, Scale of support in preschool inclusion, preparedness of educators, factors of support. * Note: This paper contains a part of the research results from the project Inclusive education From Pedagogical Theory to Practice (No /2011), co-financed by the Secretariate for Science and Technological Development of AP Vojvodina. ** Е-mail: jdjermanov@gmail.com * miroljub.ivanovic@gmail.com

54 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«DEVELOPMENT OF INCLUSIVE ATTITUDES AND THE RESILIENCE OF STUDENTS OF THE PEDAGOGICAL PROGRAMME BY REFLECTING ON THEIR STUDENT TEACHING PRACTICE Vanja Riccarda Kiswarday * and Каrmen Drljić Faculty of Education, University of Primorska, Kopar, Slovenia We understand inclusion as a social value that is constituted by a relationship between the diversity of an individual and the environment, in which they are both developing. Therefore, the individual learns how to live with diversity while the environment learns from diversity. Experiences that students from educational fields gain during their teaching practice are one of important segments in formation of inclusive attitudes - cornerstones for the success of inclusion. The formation of professional attitudes is influenced by professional competences and teacher s willingness to take responsibility for the success and well-being of every child and adolescent. During teaching practice, students acquire various experiences about the attitudes of their mentors towards inclusion. Students who are introduced into a new environment with new and complex requirements are exposed to pressure and stress. Consequently, building up their resilience during their studies is also one of the important tasks. Our aim was to understand to what extent the student s perception of the mentor s attitude towards inclusiveness is related to the student s knowledge and competencies and if it is connected with perception of his/her own acceptance into school collective. We were also interested to find out how students from various educational fields are strengthened to face and cope with difficult situations that arise in practice. The result of this study will show how teacher trainers can further strengthen the development of competencies in the future. This will enhance the inclusive orientation and resiliency of students in order for them to perceive the process of inclusion as a pedagogical and social value. TEACHERS COMPETENCES FOR INCLUSIVE EDUCATION Isidora Korać * College for Educators and Business Informatics Sirmium, Sremska Mitrovica, Serbia The changes in perception of the profession of teaching demand of the teacher to be prepared and competent for work in inclusive education. This paper presents some of the results of the research whose aim was to establish the opinions of fine-arts teachers about the ways they perceive the contribution of their initial education, professional training and experience in acquiring competences necessary for work with children with special educational needs. We gathered data through a questionnaire filled in by 220 fine-arts teachers. The results of the research indicate that a third of the teachers surveyed considered that they had no opportunity whatsoever to gain competences for supporting neither students from marginalized groups, students with developmental disturbances nor students with special abilities. The dominant source of the aforementioned competences was personal experience gained through work in school. The teachers regarded their initial education as education consisted of declarative knowledge, without development of functional pedagogical, psychological or methodical knowledge. They consider that their initial formal education does not prepare them sufficiently for individualization and differentiation of the educational process, as well as that professional training does not provide enough possibilities for the critical consciousness nor the reassessment of personal meanings of certain problems in inclusive praxis. New roles of teachers in inclusive school ask for change in their initial education and professional training. Key words: teachers competences, fine-arts teachers, inclusive education, initial education, professional training. Key words: inclusion, resiliency, attitude, student from the pedagogical programs, teaching praxis. * Е-mail: vanja.kiswarday@guest.arnes.si * vs.isidora.korac@gmail.com

55 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«KNOWLEDGE AND ATTITUDES OF FUTURE PRESCHOL TEACHERS TOWARD INCLUSION Lada Marinković * and Jelena Blagojev Preschool Teacher Training College, Novi Sad, Serbia In the context of the educational process that focuses on predefined outcomes, a necessary factor is monitoring of what has been realized. The main goal of this research is to introduce the attitudes of future preschool teachers with the concepts of inclusion, prejudice against children with disabilities and willingness to work with them. The next goal is to assess the effects of the subject of inclusion on to its outcomes. The sample consisted of 130 students of the final year of undergraduate studies for the education of preschool teachers in Novi Sad. Respondents filled out the questionnaire, several evaluation scales, the scale of attitudes towards people with disabilities and developmental disturbances. Data analysis included descriptive statistics and statistical significance of differences (t - test). From the initial measurements it can be concluded that there is the expected level of ignorance and prejudice, and social distance towards children with disabilities. The descriptions contain largely the medical model,and in terms of social distance, there is a greater distance when closer relationships with people with special needs are concerned. The results of processing of the final measurement of attitudes at the end of the semester will provide insight into the changes that brought projected curriculum subjects. We consider that a good foundation for lifelong learning is an important prerequisite for preschool teachers to be prepared for an inclusive approach in education. Key words: education of preschool teachers, inclusion, children with disabilities, evaluation of teaching. PREPARING TEACHERS FOR INCLUSIVE EDUCATION Milica Marušić * Institute for Еducational Research, Belgrade, Serbia For several years already, the scientific circles in our country have been warning the public that teachers are not well prepared for work in inclusive education. One of the best ways to overcome this problem is getting to know of solutions applied in more developed countries. Therefore, the aim of this paper is an analysis of how teachers in other countries are prepared for the realization of inclusive education. As example we chose Finland as a country whose students bring significant results in international examinations in functional literacy, knowledge of mathematics and natural sciences. Apart from that, there is a high level of homogeneity in students results in Finland (a fact that indicate the justness of Finland s educational system), which is the reason why we chose this country as adequate example for research. The basic way of achieving inclusion in Finland is through extracurricular special education within regular schools. One of the ways for preparing teachers for realization of this programme is qualifying them for work with children with special educational needs through a specific program after their initial teaching education (for teaching or subject teaching). In the final part of this paper we compare the ways of preparing teachers in Serbia and in Finland and conclude that, above all, the way of implementing inclusive education, and then the way of preparing teachers for implementing inclusive education is more adequate in Finland than in our country. Key words: preparing teachers, inclusive education, Serbia, Finland. * lada.marinkovic@gmail.com * Е-mail: millica13@yahoo.com

56 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«REASONS FOR CHOOSING PROFESSION WITH TEACHERS OF SPECIAL SCHOOLS: CASE STUDY COMPETENCE OF EDUCATORS AND TEACHERS AS PREREQUISITE OF QUALITY INCLUSIVE PRAXIS Milica Marušić * Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia Marijana Ćirić Middle School of Crafts, Belgrade, Serbia A larger number of researches indicate the significance of motives for choosing profession with teachers for their later relation towards work and professional development, which is why we consider getting to know the teachers motivation for choosing this profession. It is especially interesting to examine the nature of motivation for choice of profession with teachers of special schools where they work with children with diverse developmental disturbances and difficulties. The aim of this paper is to examine the reasons for choice of profession of staff working in one school. It is the Middle School of Crafts in Belgrade in which the majority of students have difficulties in mental development. The sample consists of 35 teachers. The data has been gathered through a questionnaire with questions in form of a Likert scale. Here we present data obtained on a Scale of choice of profession whose accuracy is 0.75, and through which the examinees were asked first to evaluate the significance of stated reasons and then to rank them. The results comply with findings of previous researches that show the dominance of altruistic and intrinsic motives in choosing the profession of teacher. A third of examinees stated as most important motive the love of working with children, and every fourth stated personal inclination and abilities. The paper considers the possibility of generalizing the results and indicates their implication in the context of earlier research findings. Jelica Nikolovskа * and Atanas Nikolovski Skopje, Republic of Macedonia In this paper we presented results of a research conducted in kindergartens and primary schools in multiple regions of the Republic of Macedonia during 2013/2014. The subject of the research is quality of inclusive praxis in these educational institutions. The aim of the research is to establish whether there is a connection between the quality of inclusive praxis and the competence of educators and teachers. The competence of educators, as an independent variable, comprises the modules of initial and additional education of educators and professional competences and valuing orientation of educators and teachers. The results have shown that ensuring the quality of inclusive praxis is significantly affected by modulation of the profession and competences of educators and teachers in initial and additional education, as well as the educators and teachers maintaining certain professional competences and values. Key words: inclusive praxis, competence of educators and teachers, professional competences and values, preschool, primary school. Key words: reasons for choosing profession, special school, case study. * Е-mail: millica13@yahoo.com * atanas.jelica.nikolovski@gmail.com

57 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«ATTITUDES OF EDUCATORS TOWARDS INCLUSION OF CHILDREN WITH HYPERKINETIC DISORDER THE PERSONALITY TRAITS AND SOCIAL DISTANCE OF TEACHERS TOWARD CHILDREN WITH DEVELOPMENTAL DISABILITIES Vesna Srdić * College for Professional Studies of Educators, Kikinda, Serbia Marta Dedaj College for Educators and Business Informatics Sirmium, Sremska Mitrovica, Serbia Up to date researches indicate that the hyperkinetic disorder in children is more and more present in everyday life. Inclusion of children with hyperkinetic disorder necessitates creating a flexible educational system in which obstacles that do not contribute to the optimal development of all children can be overcome. The need for instant gratification is the basic characteristic of the hyperkinetic disorder. Basic characteristics of the hyperkinetic disorder are: weak attention, hyperactivity and impulsivity. It is essential that educators recognize and understand these characteristics in order to treat the affected children adequately. The aim of the research is to establish the attitudes of educators towards inclusion of children with hyperkinetic disorder. Beginning with the specificity of this problem, we used descriptive statistics. The sample consisted of 112 educators from the area of Subotica. The research was conducted through a questionnaire with both open and closed type questions. The closed type questions related to cognitive, emotional and social dimension of the educators attitudes towards the inclusion of children with hyperkinetic disorder. The open type questions referred to the past experience of educators in work with these children. The results show that it is possible to include children with hyperkinetic disorder in educational groups, but that they necessitate additional support from a defectologist. The pedagogical implications refer to the necessity of preparing educators and including an oligophrenopedagogue in the team for additional support to the child with hyperkinetic disorder. Mirjana Stanković - Đorđević * Teacher training College, Pirot, Serbia Teachers play the key role in the upbringing and education of children with developmental disabilities. The aim of the research was to examine teachers personality traits such as empathy, self-respect, anxiety and social distance with regard to children with developmental disabilities.the pilot study comprised 55 teachers from the Pirot municipality who work in regular primary schools, both with children from the regular population and those with developmental disabilities. The research used a battery of tests: Тhe Interpersonal Reactivity Index, Davis (1980); Тhe Self-Esteem Scale, Rosenberg (1965); the State Trait Anxiety Inventory, Spielberger (1983); and the Social Distance Scale, Bogardus (1925). The statistical technique sused in the research are measures of descriptive statistics; the Kolmogorov-Smirnov test, and the T-test for determining the statistical significance of differences between arithmetic means. The research showed that teachers have a high level of general empathy, with especially emphasised dimensions of Personal Discomfort, Fantasy, and Perspective Taking. The level of self-respect is below average, while that of generalised and social anxiety is at an average level for the general population. Social distance from children with developmental disabilities is low. The results of the research testify to the significant role of empathy, especially self-oriented empathy, as a correlate of teachers mental health which safeguards them from occupational burn-out. The results also show low social distance of teachers towards children with developmental disabilities as a precondition for the acceptance and success of educational inclusion. Key words: inclusion, children with developmental disabilities, teachers, empathy, social distance Key words: inclusion, educators, child with hyperkinetic disorder, attitudes. * egziperi@open.telekom.rs * djordjeviclj.pi@sbb.rs

58 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«ATTITUDES OF FUTURE PRESCHOOL TEACHERS ABOUT THE IMPORTANCE OF INCLUSION IN PRESCHOOL INSTITUTIONS MEDIATORS OF THE EFFECT OF INCLUSIVE EDUCATION ON THE ATTITUDES OF CHILDREN TOWARD THE ROMANI Mirjana Tomić * College for Educators and Business Informatics Sirmium, Sremska Mitrovica, Serbia Inclusive preschool education reveals and develops the potential of a child for further education and creates the conditions for meeting the children s needs. The aim of this study was to examine the attitudes of future preschool educators about the importance of inclusive education, their awareness about inclusion, and to assess the current level of their knowledge as well as their willingness to work in inclusive educational groups. The study is based on the specially designed survey which contains open questions and closed questions, as well as their combination. The sample consisted of 80 third-year students of Preschool Teacher Training and BusinessInformaticsCollege in SremskaMitrovica. Methods of descriptive statistics were used for the purpose of data analysis. The results show that students recognize the importance of inclusion that they mostly heard about from their professors of through related subjects during their studies. Future preschool educators emphasize that this is the way children with disabilities and special skills get involved in social life, and other children develop tolerance towards diversity. They are satisfied with the knowledge they have gained so far, but they recognize the importance of further learning and improvement. Two thirds of the students show willingness to work in the inclusive conditions, while one third of the students still do not feel ready to take this step. Concluding remarks point out that for the proper implementation of inclusive education, in addition to appropriate working conditions, it is essential to have professional training of teachers, a positive attitude towards inclusion and teamwork within the institution. Key words: inclusive preschool education, preschool institution, children with disabilities and special skills, students, attitudes. Ivana Ćirović * Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia Iris Žeželj Faculty of Philosophy, Belgrade, Serbia Smiljana Jošić Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia Previous researches show stable positive effects of the program of inclusive education on childrens attitude regarding ethnicity. The aim of this research was to examine mediators through which inclusive education affects positively the attitudes of children towards the Romani. The effects of inclusive education have been tested by means of examining the implicit and explicit attitudes of non-romani children towards the Romani. The children sharing classes with Romani children were tested in: 1) classes where inclusive education is applied; 2) classes where inclusive education is not applied. The implicit attitudes were registered through the Implicit-association test, while the explicite attitudes were examined through the Scale of attitude towards the Romani and the Bogardus social distance scale. As potential mediators we registered: empathy, intergroup anxiety, becoming aware of the other s perspective and self-discovery. We discovered that inclusive education has no effect on the sense and the intensity of implicit attitudes, but also that it significantly affects the explicit attitudes towards the Romani. By applying the Hayes Mediation analysis it has been established that intergroup anxiety and selfdiscovery are the only variables through which inclusive education affects the explicit attitudes of children towards the Romani. These data witness the positive effects of inclusive education on mutual acceptance of children from different ethnic groups and shed light on the psychological processes through which these effects are achieved. Key words: Romani, inclusive education, attitudes, Implicit-association test, Mediation analysis. * vs.mirjana.tomic@gmail.com * Е-mail: cirovicivana@gmail.com

59 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE READINESS OF EDUCATORS FOR INCLUSIVE EDUCATION Tina Štemberger * and Jovita Pogorevc Merčnik Faculty of Education, University of Primorska, Kopar, Slovenia In the first part of the paper we discuss the measure of readiness of educators for work in inclusive environment, regarding three aspects: normative aspect, the aspect of knowledge and the ethical-social aspect. In the second part we present the results of an empiric research with the aim to determine how educators self assess their knowledge of inclusion and their readiness for work in inclusive education. The sample consisted of 120 educators. The data were gathered through a questionnaire that contained closed type questions (the Likert scale). As for data analysis, we used descriptive statistics and variance analysis. The results of our research show that educators in Slovenia esteem that they have little knowledge about inclusion and that they are insufficiently prepared for work in inclusive environment. The educators do not share a common attitude in the question if it is justified to include children with special needs in kindergartens, but they are ready to change and improve actual ways of work. The results indicate that it is necessary to establish mechanisms for educating and preparing educators for inclusion. The future educators should gather knowledge about inclusion, and prepare for work in inclusive environment already throughout their initial studies. Besides that, these subjects should be a matter of continuous and regular professional development. CURRENT PROBLEMS IN THE REALIZATION OF INCLUSIVE EDUCATION Key words: knowledge, readiness for inclusive education, educator, initial education. * Е- mail: tina.stemberger@pef.upr.si 116

60 »INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«TEACHERS ATTITUDES TOWARD THE SENSORY DISINTEGRATION OF THEIR PUPILS AND THEIR INTERESTINFURTHERTRAINING Nataša Vlah *, Ana Miletović The Faculty for Teacher Training, Rijeka, Croatia Ivanka Pejić The Centre for Autism, Rijeka, Croatia Many research studies in recent years have pointed out the increased presence of sensory integration disorders in children, thus focusing greater attention on the phenomenon of sensory integration. Approximately one fifth of pupils have some form of sensory integration disorder, even though they do not have any diagnosed developmental disorders. The teachers who work with those children can exert a significant influence on their pupils academic and psychosocial developmental outcomes. Bearing that in mind, our research is directed at teachers attitudes towards the sensory disintegration of their pupils. The research goals are: a) to establish teachers attitudes as to whether sensory disintegration behavioural patterns disrupt pupils learning and b) to establish whether teachers believe that work with pupils with the aforementioned behavioural problems is too demanding a task for them. In addition to those two goals, the interest of teachers in further training will also be researched. For the realisation of the aforementioned goals, a questionnaire was made for distribution in primary schools in the northern coastal region of Croatia. Factor analysis will establish the attitude dimensions and their descriptive indexes, as well as the frequencies for the teachers interest in further training. Key words: teacher training, pupils, sensory integration, learning disorders. * Е- mail: natasav@ufri.hr 119

61 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«EDUCATORS ATTITUDES REGARDING PROJECT METHOD OF TEACHING IN WORK WITH TALENTED STUDENTS INCLUSIVE EDUCATION-WORK WITH GIFTED STUDENTS CASE STUDY PRIMARY SCHOOL,,STARI GRAD Jasmina Damnjanović * College for Educators and Business Informatics Sirmium, Sremska Mitrovica, Serbia Being that earlier researches have shown that application of project method advances the quality of the educational process, the subject of interest of this paper is application of project education in working with talented students within the subject Nature and Society. Beginning with the idea that inovative models of education stimulate the active role of the student, project education holds a significant place and role in the process of developing the students convergent and divergent thinking. Our research included 32 teachers from the areas of Mačva and Srem. The teachers filled a questionnaire consisting of 20 items. The aim of the research was to examine the teachers attitudes about the application of project education within the subject Nature and Society working with talented students. The results show that application of this kind of teaching stimulates outstanding engagement of talented students in solving problems and independent concluding based on observation and research. Having the teachers responses it can be said that they have a positive attitude towards project education, that this form of teaching enhances cooperation among students, that it prepares the students for negotiating, planning and decision-making, but also that project teaching is more demanding for the teacher. The analyzed attitudes indicate the significance and need for application of project teaching in contemporary teaching of Nature and Society, especially involving talented students, as a necessary and dominant model of teaching. Zorica Dimitrijević * Primary school Stari grad Užice, Serbia There have always been gifted students in our school. Since 2010 The Law on the Foundations of the Education obliges us, through the regulations, to apply inclusion. Inclusive education provides work with giftedstudents through enriched way into mainstream education. There are other basic educational solutions as means of support for gifted, namely: a) the separation and grouping by ability, b) acceleration c) enrichment and differentiation of the curriculum. Identifying and working with the gifted is rare and sporadic in our schools although LFES and Regulations oblige us to do so. Practice shows that the expectations of teachers in regular schools were that gifted students should be educated in special schools for that type of talent. To improve the practice and make gifted students visible, it is necessary to improve the competence of teachers in terms of distinguishing types of talent and information on basic educational solutions and forms of support for gifted students. Experiences of Primaryschool,,Stari grad in working with gifted students illustrate that it is possible to implement additional educational support and develop talent in a regular elementary school. Key words: The Law on the Foundations of the Education, inclusion, inclusive education, giftedness, supports for the gifted. Key words: project teaching, nature and society, talented students, teachers attitudes. * Е-mail: damnjanovic-13@hotmail.com * Е-mail: zdimitrijevic031@gmail.com

62 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«LEARNING OUTCOMES: WHY DO WE NEED LEARNING OUTCOMES AND HOW CAN WE DEVELOP PROGRAMS USING LEARNING OUTCOMES? Georgios K. Zarifis * Aristotle University, Thessaloniki, Greece The role of learning outcomes in education is highly overrated today especially if we consider that much of what learning outcomes refer to is the end result of learning in educational environments. There certainly are undisputed benefits in the learning outcomes approach in developing educational programs, such as explaining more clearly to students what is expected of them and thus helping guide them in their studies to give them motivation and a sense of purpose,helping teachers to focus more clearly on what exactly they want students to achieve in terms of knowledge and skills and also helping them to clarify their view what they want to achieve and the common language of learning outcomes helps to facilitates discussion with colleagues. There is however specific challenges and problems in this approach that we also need to consider. Based on a critical approach towards learning outcomes in this presentation I argue on the potential problems with learning outcomes as they could limit learning, if they are written within a very narrow framework ending to lack of intellectual challenge to learners; should not be reductionist but rather expansive and intended to promote the higher order thinking skills; include the danger of assessment-driven curriculum if learning outcomes are too confined; and could give rise to confusion among students and staff if guidelines not adhered to when drawing up learning outcomes. Key words: learning outcomes, benefits and challenges, reductionist approach to learning. INDIVIDUAL EDUCATIONAL PLANS DEVELOPED FOR SERBIAN LANGUAGE AND MATHEMATICS Anita Kovačić * Special Primary School MiodragMatić, Belgrade, Serbia Danijela Ilić-Stošović Faculty for Special Education and Rehabilitation, Belgrade, Serbia Marina Milivojević Special Primary School MiodragMatić, Belgrade, Serbia Ivana Sretenović Federation for Cerebral Palsy of Serbia, Belgrade, Serbia Individual Education Plan is a written document that is developed in accordance with the individual needs of the child. The production of this document requires collection of data on the child, assessing the type and severity of disability and the need for additional support. The aim of the study was to examine the association between disability, planned activities, support systems and structures of the implementers in the Individual Education Plan for Serbian language and mathematics. The study sample was composed of 17 students who suffer from cerebral palsy, hemiparesis, moderate intellectual disability, autism, educationally neglected children, dyslexia and dysgraphia. They attend classes according to the accepted and approved Individual education plans, from the second to the eighth grade primary schools in Novi Sad and Belgrade. Due to a small sample and its heterogeneity we used the Student t-test. The results show us that there is a high correlation between the severity of disability and the area for which the plan is created in the fields of Serbian language (t=4.122, df=16, p<.05) and Mathematics (t=2.136, df=16, p<.05). We found that there is association between the type of disability in the development of programs and the implementers in Serbian language courses (t=4. 717, df=16, p<.05) as well as the frequency of support (t = 3.685, df = 16, p<.05). The same results have been confirmed in Maths when it comes to implementers (t=2.538, df = 16, p<.05), while in the frequency of support there is a strong correlation with medical diagnosis (t=-2.489, df=16, p<.05). The preparations of a detailed plan of activities and support systems for specific areas or subjects are made by experts in this field. They are also members of the IEP team that mostly relies on medical diagnoses of students when developing these plans. Key words: Individual Education Plan, type of disability, support, activities, implementers. * Еmail: gzarifis@edlit.auth.gr * anitakovacic987@hotmail.com

63 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«STRATEGIES FOR OFFERING SUPPORT TO A STUDENT WITH READING/WRITING DIFFICULTIES IN PRIMARY SCHOOL Jasmina Jovanović * Primary school Jovan Jovanović Zmaj, Kruševac, Serbia In this paper we will show a case study about a boy with difficulties learning and about the support he gets from significant others (his teacher, parents, and classmates) for him to get involved in the regular educational process. We described the principles of work as well as strategies adapted to the specificities of the boy with difficulties in reading and writing. Furthermore, we will analyze the types of work that contributed to the boy s advancement, the difficulties that the researcher met, as well as the ways to overcome them. The positive climate in the class, cooperation with parents, seating order, adapted work timing, active, functional, classmate-assisted, step by step studying, outlining achievements, conversation, demonstration, practical and graphic works, verbal presentation, individualization, working in pairs, group work, team work and research work have contributed to the advancement of the student in acquiring the skills of reading and writing. The positive changes observed with the boy during four years of schooling have helped the student read out loud, answer questions about the text, evaluate the context of the text based on a default criterion, write down dictated text and independently compose a short and simple text. Key words: primary school, inclusion, individualization, work methods and forms, student with reading/writing difficulties. INCLUSIVE EDUCATION IN PRIMARY SCHOOL FROM THE PERSPECTIVE OF EXPERT-ASSOCIATES Nataša Lalić-Vučetić * and Slavica Ševkušić Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia In the application of inclusive approach to education, a significant place is held by expertassociates in schools, which implies their wider and more complex engagement. Besides the fact that expert-associates are expected to be the source of support for pupils with special educational needs and their parents, they are also expected to be relied upon by the teachers in conceiving teaching with focus on individual development of every pupil. The results of our research conducted through focus-groups, in which teachers from primary schools in Belgrade stated about the pupils motivation to learn, have indicated that teachers need continuous expert help and support in realization of the teaching process, especially when it comes to pupils with learning difficulties. In order to examine to which extent the expert-associates are capable of offering support to teachers, in the second part of the research we used individual interviews on a sample of 25 expertassociates. Questions in the interview regarded opinions of expert-associates on: 1) their own role in the praxis of inclusive education; (2) the specific knowledge and skills they need in order to fully support teachers in inclusive education; (3) the difficulties and obstacles they meet in everyday praxis of inclusive education, especially in conceiving individual educational plans and guaranteeing the conditions for individual approach in teaching. The preliminary evidence shows that expert-associates are the ones that meet the greatest challenges and difficulties regarding the way they can support teachers to motivate learning and to monitor and evaluate the work with pupils with special educational needs. A deeper analysis of the results obtained should contribute to formulating concrete recommendations for the development of special programs through which the competences of expert-associates should advance towards their more efficient engagement in inclusive educational praxis. Key words: inclusive education, expert-associates, primary school, motivation to learn. * jjasna72@gmail.com * nlalic@rcub.bg.ac.rs

64 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«AN EXAMPLE OF ADAPTING HISTORY TEACHING TO A PUPIL WITH DEVELOPMENTAL DISTURBANCES Vesna Lučić * Stari grad Primary School, Užice, Serbia For most pupils, history is an abstract subject, especially in primary school. Preparing a history class for a pupil that works according to an individualized educational plan in which contents and standards have been changed, and preparing regular classes for all other pupils is a special challenge. The subject of our interest is educational work with a pupil enrolled in primary school one year later due to multiple developmental disturbances. In the first two grades he worked according to an individualized learning plan. In his third and fourth grade he was supplied with additional educational support through the 1 and 2 educational plans. In his seventh grade he received additional educational support according to the 2 educational plan. The effects of support are highly visible in the domain of social and communicational skills, but in the field of academic knowledge the skills remain within the frame of planned outcomes of the educational plans. In the paper we present a history class with the subject of Culture of the Peoples of Old East (religion, alphabet, science). The class has been realized in the 5 th grade of regular primary school, and contents have been adapted to the pupil s abilities. In response to the assignment, the pupil was helped by both the teacher andhis peers. The attractiveness of the presentation of history contents awoke interest of the pupil to follow pictures and participate in class work, according to his interests and current mood. Throughout the history class, the pupil was following the contents with attention and trying to fulfil all expectances. He completed most of the individualized expectations in class. The description of this class can serve other teachers, as a practical example, for ways to present complex contents in history classes regarding the specific abilities of every pupil. Key words: individualized educational plan, teaching history, class organization, and educational program adaptation. APLICATION OF PERSONALIZED PROGRAMS FOR STIMULATING GIFTED CHILDREN IN THE DOMAIN OF COMPUTER PROGRAMMING: PRACTICAL EXPERIENCE Željko Nikolić * Primary school Kadinjača, Loznica, Serbia Veronika Katrina-Mitrović General hospital, Loznica, Serbia The strategy that includes unification of multiple methods: intensification, enrichment of curriculum with differentiation/individualization of education and mentoring extracurricular activities whose aim is to increase efficacy of work with gifted children is called personalised program for educating gifted children. The paper presents the application of personalized programs with gifted students in the field of computer programming. Curriculum enrichment the regular contents of the subject of Informational Technologies for the 6 th grade were extended over contents in the field of computer programming and we identified a group of ten students that showed interest for this area of knowledge. One student advanced faster than the others, which necessitated establishing gradual goals of study. Work with the group of students has been extended to extra classes, and in work with the most advanced student the teacher applied the method of mentoring that included: acquaintance with the child s socio-emotional characteristics, individual approach in further development, stimulating the development of thought, cooperation with colleagues from this area of teaching and with the school psychologist, cooperation with the child s family, the evaluation of work and self-assessment. By the end of primary school, this student won prizes in state competitions in computer programming, at the Serbian Informatics Olympic Games, he developed an independent approach to studying using ICT resources, motivation for deeper research of contents in the field of computer programming as well as assisting/teaching his classmates. We strongly recommend the strategy shown here for work in all areas of education and on all levels of educating gifted students. Key words: personalized program, gifted student, mentoring, computer programming. * vladuvera@open.telekom.rs * bidzula@gmail.com

65 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«PRESCHOOL TEACHERS BELIEFS ABOUT SUPPORTING CREATIVITY OF CHILDREN IN PRESCHOOL INSTITUTIONS IMPLEMENTING INCLUSIVE EDUCATION IN GREECE THROUGH CO-TEACHING Jelena Pavlović * and Slavica Maksić Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia Souzana Panteliadou *, Georgia Papanikolaou and Sofia Giazitzidou Aristotle University, Thessaloniki, Greece According to the current regulations, preschool institutions in Serbia are considered inclusive. The concept of inclusive preschool education was supported by a previous research study of preschool teachers implicit theories of creativity, which pointed to a process view of creativity. We may further raise a question about the role of preschool institutions in supporting creativity of children. In order to identify beliefs about supporting creativity in preschool institutions we conducted a study on a sample of preschool teachers (N=116). Answers to an open ended questionnaire were categorized using a parallel form of the Expert model for supporting creativity in school. The following categories were identified: learning and free-time activities; climate of the preschool institutions; preschool curriculum; professional development of preschool teachers; managing creativity, and partnership for creativity. Research data indicated that preschool teachers perceive opportunities for supporting creativity mainly through the learning and free-time activities, recognizing and directing creative potential and creating a supportive climate. The study pointed to an optimistic view regarding the opportunities for appreciating individual needs of preschool children. Key words: supporting creativity, preschool teachers, preschool teachers beliefs, preschool institution. Based on current Greek legislation, inclusive education is implemented widely in Greece through a variety of models. The most prominent model though is parallel instruction. Parallel instruction is a form of co-teaching, which is also mentioned in English literature, as alternative teaching. In that model, the general education teacher instructs all the students while a special education teacher, teaches the student with disabilities, within the same classroom. This model is mainly applied with students with autism, deafness, blindness, ADHD and Down syndrome. The goal of this study was to investigate the effectiveness of this co-teaching model through the views of teachers who have implemented it. Specifically, it was examined whether that specific inclusive practice is effective for students with and without disabilities and also whether it promotes both academic and social progress of students with disabilities.moreover, it was investigated whether that model facilitates the development and implementation of collaborative practices between the two teachers. A total number of one hundred teachers, 50 general education teachers and 50 special education teachers, who worked in Primary Education parallel instruction for the last three years, participated in the study. Data were collected through a questionnaire distributed electronically. Based on the statistical analysis, both negative and positive aspects were documented, especially for students with disabilities. Further, it was revealed that development of collaborative practices between general and special education teachers is versatile and can flourish under specific conditions. Key words: inclusion, co-teaching, parallel teaching, effectiveness, teaching methods * pavlovich.jelena@gmail.com * Е-mail: spadeli@edlit.auth.gr

66 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«GIFTEDNESS IN PRESCHOOLERS FROM THE STANDPOINT OF THEIR TEACHERS GIFTEDNESS OR HYPERACTIVITY? A CASE STUDY OF A GIFTED PRESCHOOL CHILD Tanja Panić *, Mirjana Nikolić College for Educators and Business Informatics Sirmium, Sremska Mitrovica, Serbia Jelena Opsenica-Kostić Faculty of Philosophy, Niš, Serbia Early detection and timely reaction to potential giftedness in preschool children are main conditions for the giftedness to become apparent. Besides parents, preschool teachers are the most prominent figures involved in this process. The research objectives were as follows: to define the notions of giftedness and gifted child from the standpoint of a preschool teacher and to get insight into current and recommended models of work with gifted children within the preschool institution. The research has been carried out by using a questionnaire, while the sample consisted of 160 preschool teachers in the territory of Srem District. When determining the characteristics of a gifted child more than 60% of preschool teachers included in this sample chose the descriptions concerning intellectual characteristics. While describing children identified as gifted preschool teachers chose the characteristics related to an art field. Only 38 preschool teachers (23, 8%) apply special models of additional help to gifted children (individualisation of education work and creating a stimulating learning environment). Preschool teachers recommend that education of gifted children should be carried out within regular groups in accordance with additional programmes (28,8%), within periodically formed parallel groups in accordance with special programmes (43,8%) and within special groups for gifted children (38,8%). Teachers believe that large groups and nonexistence of appropriate educational equipment are the main obstacles to working with gifted children. The results indicate the need for developing consciousness related to the importance of giving additional support to potentially gifted children and increasing strength to overcome obstacles to organisation of education work with these children. Katarina Tomić * and Аna Marković Vocational College for Preschool Teachers, Kruševac, Serbia In the light of the changing paradigm of education towards increased individualization, inclusive work with gifted children has become particularly significant. The frequent asynchronous development of individual skills and the over-excitability of gifted child, combined with inadequate educational approaches, may lead to the manifestation of behavioral and emotional difficulties.this paper presents the case of a six year old boy of above average intellectual ability, who was referred for psychological evaluation due to signs of attention deficit hyperactivity disorder. Observation and clinical assessment demonstrated that there were not enough elements for a clinical diagnosis, because his inattention and hyperactivity were highly situational specific, i.e. typical only for an educational context. Considering the boy`s high cognitive achievement and the fact that the increased activity was generally focused and not random or disorganized, we decided to implement individualization programming in his educational activities, which were then adjusted to the learning style, abilities and interests of the child. This personalized approach allowed the child to select the content, resources and pace of learning activities during the day, with the support of a preschool teacher-mentor, previously sensitized to the issues and problems of gifted children.in just a few weeks in this enriched educational environment, the behavioural problems disappeared, thus confirming the importance of individualization and differentiation in working with gifted children. Key words: giftedness, hyperactivity, attention deficit disorder, individualization, differentiation. Key words: gifted child, preschool teachers, preschool education * Е-mail: vs.tanja.panic@gmail.com * Е-mail: katarinat@vaspks.edu.rs

67 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«COOPERATION IN CREATION AND REALIZATION OF AN IEP IN TEACHING THE SECOND FOREIGN LANGUAGE CASE STUDY PROBLEMS OF INCLUSIVE EDUCATION IN THE FIELD OF GEOMETRY IN THE THIRD GRADE OF PRIMARY SCHOOL Maja Cvijetić * College for Educators and Business Informatics Sirmium, Sremska Mitrovica, Serbia Sonja Almažan and Ana Davidović Elementary School Branko Radičević, Sremska Mitrovica, Serbia Learning a foreign language is a complex summ of interconnected activities, whereas age and caracteristics of the student, aswell as adapting the material to the student s age, represent significant factors of the educational process, especially when dealing with children with special educational needs. In this paper we present the results of applying IEP with educational program of German as second language adapted for working with a student of the fifth grade of elementary school who has developmental disorders (low IQ and Dyslexia). The content of this area of study, the outcomes and standards of achievement were defined in accordance with the student s pedagogy profile defined beforehand. The activities that contributed to the student s comprehending of german language lectures were planned based on identifying the style of learning of the first foreign language. With support from the fine arts teacher, the child participated in creating an image vocabulary that included lexical notions from everyday environment. Through application of visual templates, and connecting the visual images about the notion with the notion itself, the lexical notions became explicit. Thanks to repetition, the child mastered the correct pronounciation of letters, the correct accenting of words and the basic rules of writing and ortography of german language. Adapting the teaching content aswell as adapting the didactic means and methods of teaching to the individual characteristics of the student have positively acted reducing his affective filters, fluctuation of attention, and with growth of his motivation have permitted achieving better results at knowledge verification. The exhibited approach can, therefore, serve as a base for further rethinking the realization of inclusive education based on cooperation between all participants in the educational process. Bojana Černoš * Primary school Dušan Vukasović Diogen, Bečmen, Serbia Jelena Vragović Cvetković Primary School Jovan Sterija Popović, Vršac, Serbia A child begins to form geometrical concepts since early childhood, through acquaintance with physical objects in its natural environment. The logical classification of objects, through their ascribed properties, begins in the early primary school age. In order to connect and distinguish the important properties of geometrical notions, in the 3 rd grade of primary school we applied the practical-manipulative method and a form of group work in correlation between teaching mathematics and fine arts. Through activities we processed in classes of these two school subjects, we managed to include all pupils of a class into group work, confirmed by the results of check-lists applied for observing the pupils activities. Independent of the pupils previous mathematical knowledge or their grades in maths, the pupils all participated actively in solving problems and expressing their own ideas. The pupils that had no previous inclination to mathematics also expressed their considerations which led to correct answers. This method of work motivated permanent thinking, connection of previous knowledge, allowed the possibility of mistake in search of correct answers, and developed a collective spirit in situations where the answer is wrong, but also gave every pupil the idea of how to find the correct answer. This is the way we achieve inclusion in learning as a process through which we try to answer the needs of all pupils and to equally engage them in curricular activities. Key words: geometry, correlation of teaching, practical-manipulative method, group work, inclusion. Key words: german language, visual memory, child with special educational needs, IEP, cooperation. * maja.cvijetic@gmail.com * bokulec@gmail.com

68 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE CONTRIBUTION OF QUALITATIVE RESEARCH TO ADVANCEMENT OF INCLUSIVE EDUCATION Slavica Ševkušić * Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia The generally accepted definition of qualitative research these researches assume the naturalist and interpretative approach that makes possible the production of knowledge of what happens in a specific context, how and why does it happen indicates that this type of research could be the most suitable for examining various questions related to the context of inclusive education. Therefore it is not a surprise that qualitative researches are not a novelty in the domain of inclusive education. The aim of this paper is to analyze the contribution of qualitative researches to advancing diverse aspects of inclusive education. As example for this analysis we chose the researches published in two eminent scientific journals (Exceptional children in The Journal of Special Education), in the period from 1990 to The results of the analysis show that of all methodological approaches the most prevailing are case studies of successful educational praxis and ethnographic studies, while the most visible subjects are: (1) questions of including co-teachers in regular education, (2) the conditions and effects of application of different teaching styles and strategies and (3) social interaction of pupils in inclusive classes. The essential contributions of these studies are detailed and rich descriptions of successful educational praxis in different contexts (efficient teaching methods, strategies of encouraging self-regulated learning and self-assessment of results, ways of stimulating self-esteem in students) as well as understanding the patterns of social relations established by pupils in inclusive classes. In conclusion, the results of qualitative researches can have significant implications for the educational policy and praxis because they can easily be translated into general recommendations as to what is most important for work in inclusive classes. CHARACTERISTICS OF THE LEARNINg AND DEVELOPMENT OF CHILDREN WITH DISABILITIES Key words: inclusive teaching, qualitative researches, case study, ethnography. * ssevkusic@gmail.com 134

69 »INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«THE APPLICATION OF COMMUNICATOR IN WORKING WITH CHILDREN WITH AUTISM * Mirjana Đorđević ** аnd Nenad Glumbić Faculty of Special Education and Rehabilitation, Belgrade, Serbia Communicators are multimedia tools for augmentative and alternative communication that help persons with autism to express their wants, needs, thoughts and ideas using pictures, text and sound information. The use of communicators in working with children with autistic spectrum can contribute to the improvement of speech production and comprehension, improving non-verbal aspects of communication and conversational skills, as well as alleviating disrupting behaviour. The aim of this study was to determine the characteristics of the communicators and the possibility of their use in working with children with autism. By searching electronic databases the papers we collected and analyzedin which the problems of construction and application of the communicator in working with children in the autism spectrum was treated. The results of the analysis of performance of twelve different communicators show that their usage value in working with children with autism depends on the following characteristics: simplicity of design, flexibility and adaptability of applications with the possibility to add images and concepts, the existence of clear guidelines for parents and teachers, the complexity of thekey system for exiting the application and uniformityof images used. These positive characteristics will facilitate the use of applications, for both children and their parents and teachers. Simplicity of design, flexibility and adaptability of applications are important because teachers and parents participate actively in determining the contents of scenarios included in the communicator, because they are the ones that observe the child and best know their needs and are able the interpret their responses. Communicator as a didactic application is a useful and valuable source only when it is easy to use and when it offers a multitude of possibilities for a child with autism. Applications that are not based on the specific reasoning of people with autism, as well as on the individual characteristics of students cannot allow the child to fully express their needs. Key words: autistic spectrum, applications, communication. * 1 The article is derived from the work on the projects: Social participation of persons with intellectual disability (No ) funded by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia. ** mira.djordjevic81@gmail.com 137

70 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«FINE ARTS ABILITIES IN CHILDREN WITH SPECIAL EDUCATIONAL NEEDS Slavka Knežević * College for Educators and Business Informatics Sirmium, Sremska Mitrovica, Serbia LEVEL OF DEVELOPMENT OF READING AND WRITING SKILLS WITH APHASIC CHILDREN OF ELEMENTARY SCHOOL AGE Emilija Lazarević * Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia This paper indicates the possibilities of applying diverse fine arts games that stimulate fine arts abilities in children with special needs. One of the ways of stimulating this ability in these children (children with minor sight damage, autism and psycho-motor disturbances) is working in smaller groups and organizing fine arts activities according to the child s abilities, needs and interests. The aim of this research is to examine whether applying certain forms of fine arts games stimulate some aspects of fine arts abilities in children with special needs, as well as in children of typical development. The sample consisted of children aged 4 to 7 years (N=32): four of them had sight damage, eight had autism and four had psycho-motor disturbances. The rest of the sample (N=16) consisted of children of typical development. We applied the Three drawings test. The results of the research indicate that applied forms of fine arts games in children with SEN contribute to the development of originality and fluency, and that they stimulate flexibility, redefinition and colour-sensitivity in children with typical development. Based on the above stated results we can conclude that the individualized approach and programs that appreciate the child s special educational needs contribute significantly to stimulating fine arts abilities of the child. Key words: child with special educational needs, fine arts abilities, games. Numerous disfunctions in the speech-language domain, manifested in form of aphasic disturbances in children of preschool age, can affect negatively their capability of acquiring competences of reading and writing in primary school age, even if those capabilities may apparently have developed appropriately in preschool. The results shown in this paper represent a part of a larger scale research concerning the level of development of speech-language in aphasic children of primary school age, after a completed treatment by a speech-language therapist. The aim of the paper was to establish the quality of acquired skills of reading and writing with aphasic children of primary school age. The sample was made out of 60 students (from the 1st to the 6th grade of regular primary school) with developmental aphasia after the treatment by a speech-language therapist. The evaluation of acquisition of reading-writing skills was made through analysis of the quality of reading, writing and solving assignments in written that are used for evaluation of speech-language development (tests for evaluation of lexical, semantic and grammar development) and the ninth subtest of AKADIA test of developmental capabilities the skill for creating notions. The findings obtained indicate that 11.7 % of aphasic children have writing difficulties after the speech-language treatment, while 15% of them have difficulties reading. The quality of adopted reading and writing skills is the basis for acquiring knowledge, and the manifested difficulties in aphasic children in these domains indicate that these students need further speech-language therapist treatment throughout primary education. Key words: speech-language development, developmental aphasia, reading and writing disorders, primary school. * Е-mail: slavkabeograd@gmail.com * Е- mail: elazarevic@rcub.bg.ac.rs

71 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«COMMUNICATION THROUGH THE ART OF MUSIC POSSIBILITIES FOR DEVELOPING EMOTIONAL INTELLIGENCE WITH CHILDREN WITH SPECIAL EDUCATIONAL NEEDS (SEN) Penka Marčeva * College for Pedagogy, Pleven, Bulgaria THE ADOPTION OF ADJECTIVAL OPPOSITES IN CHILDREN WITH AND WITHOUT DEVELOPMENTAL DISORDERS Slađana Milenković * College for Educators and Business Informatics Sirmium, Sremska Mitrovica, Serbia The art of music is a universal language. In the rich and ever-changing world of music there is the possibility for everyone to find their way of expression and communication. Throughout musical education it is necessary to create a musical-pedagogical influence that leads to the development of the emotional potential of the student s person. We found this notion defined in the works of multiple authors. For example, in Goleman s works we encounter notions such as consistency, trust, self-confidence, inspiration and selfmotivation. We believe that musical education can stimulate the development of the aforementioned characteristics, offering the opportunity for feeling certain emotions, their describing and consideration. Our interest is directed to the overview of researches that relate to the ways of developing emotional intelligence in children with SEN within the frame of musical education. In the introductory part we will discuss the attitudes of a number of authors related to the nature of emotional intelligence. After that we will examine the ways of implementing musical education with primary school pupils, especially the ones with SEN. The results of our analysis indicate that emotional intelligence is a complex competence which can be developed in children with SEN through musical education. Besides that, the results indicate the existence of artistic empathy that necessitates a certain level of learning the language of art. Key words: children with special educational needs (SEN), emotional intelligence, interactive methods and techniques, empathy, musical education. In research into children s grammar there are different views regarding the problem related to the core of the word from which other words originate. According to one group of authors (Stern, Ervin), the core word is the noun, while others believe it to be the adjective (Braine, Brown). In previous research studies in Serbia a tendency toward structuring children s vocabulary through the principle of opposites was noticed (Vasić 1976, Gašić Pavišić, 1981, 1984). Knowledge of the course of children s grammatical development and respect for the specificity of that development are significant conditions for the successful implementation of pedagogical-educational work in preschool institutions. Therefore it is necessary to have correct and verified criteria for the estimation of children s language development. The goal of our work is to research whether preschool children have mastered the concept of the opposite meanings of words, whether adjectival opposites have been formed and what the relationships are between their associations of words and their opposites in comparison with those of older children(research of S. Vasić). The research will focus on the differences in the adoption of adjectival opposites in preschool children with and without developmental disorders. The sample is made up of children from a preschool group with developmental disorders (N=12, age 3 to 6 years old) and children from a regular educational group in the same preschool institution (N=30, age 5 to 6 years old). The controlled association test compiled by S. Vasic was used in the study. The testing was carried out orally and individually. Since there has been no research into adjectival opposites in preschool children s speech in Serbia, the results of this study should contribute to more reliable insight into the language development of preschoolers with and without developmental disorders. For primary teachers this is very important for the estimation of the level of language development of children and for the compilation of individual work plans on the development of children s speech. Key words: language development in preschoolers, children s vocabulary and grammar, adjectival opposites, controlled word associations, individual education plan. * penka_mar4eva@abv.bg * Е-mail: vs.sladjana.milenkovic@gmail.com

72 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«THE IMPORTANCE OFSWIMMING LESSONS IN THE INCLUSION OF CHILDREN WITHSPECIAL NEEDS Marijana Mladenović *, Nenad Trunić and Slavica Marjanović College of Sports and Health, Belgrade, Serbia The subject of this research is the specificity of swimming training for children with special needs in the pedagogical inclusion approach. For the inclusion of children with special needs, it is important to develop physical activity programs that take into account the specific requirements of pedagogical approaches and therapeutic treatments.swimming, as a selected activity, must be tailored to the character and current condition of the child, as well as to his or her abilities and capabilities.the aim of each swimming session for children with special needs is a general improvement in their physical and mental condition. There are different methods of training in swimming. Each method is based on the specific characteristics and advantages of water as a different environment from land, which is particularly suitable for therapeutic and educational work with children with special needs. With professional supervision, swimming is a form of low-risk therapy for such children.the water s lift relieves the burden on the muscles, which normally occurs because of gravity, allowing for a greater range of motion and coordination. This environment provides the child with an opportunity to strengthen the muscles. Also, the feeling of the water on the body has a beneficial effect on neurological development. The feeling of lightness, resulting in the water, creates a positivemood in children with special needs, thus encouraging both motivation and self-confidence.the results of swimming lessonsfor children with special needs are reflected in mastering the specific elements of swimming techniques, improving physical fitness, self-reliance and self-confidence, and reducing isolation. Key words: swimming, children, special needs, training. AVERAGE STUDENT IN INCLUSIVE SCHOOL Vera Ž. Radović * The Faculty for Teachers, Belgrade, Serbia Conceptualization and realization of individualization and inclusion in primary school is mostly based on the criticism of teaching intended for the average student. In the paper we analyze scientific and specialized literature criticizing this phrase, with special attention to usage of the phrase average student. The aim of the paper is to revise how the notion of average student is used, in order to achieve understanding one of the starting points of modern necessities for individualization of teaching and inclusive education. The results of the analysis show that the phrase average student is generally used in criticism of traditional teaching or old school, customarily without explaining what the characteristics of the average student are, how to recognize them in teaching, respectively how to make the difference between the average student and those who are not average. The author questions usage of the phrase average student. In stead of it the author recommends the phrase student with average abilities. Accepting Gardner s theory of multiple intelligences, the usage of this phrase comprises the differentiation of abilities in question, the methods, techniques and/or instruments for measuring those abilities and the parameters used for establishing the levels of average, below average or higher than the average. We see the pedagogical implication of this approach in helping teachers to have more precise and science-based criteria when, for instance, individualizing teaching through assignments on multiple levels of complexity or when creating individual teaching plans for some of the students etc. Key words: average student, individualization of teaching, inclusion, primary school. * Е-mail: marijana.mladenovic@gmail.com * vera.radovic@uf.bg.ac.rs

73 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«THE APPLICATION OF COGNITIVE STRATEGIES AND DYNAMIC ANALYSIS OF MOTOR FORMS WITH DEVELOPMENTAL DISTURBANCES OF COORDINATION Dejan Savičević * College for Educators and Business Informatics Sirmium, Sremska Mitrovica, Serbia Creating a program model of motor education based on teaching with regards to the pupil s individual characteristics is the basis for physical education of children with special needs. The aim of this paper is to establish whether children with developmental disturbances of coordination in which dynamic analysis of motor forms with cognitive orientation to performing loco-motor activities make greater achievements in comparison with children with the same disturbance but with a conventional approach applied to physical education. The sample consisted of ten children with a developmental coordination disturbance, approximately 8 years old. The children were divided into an experimental group (N=5) in which treatment based on analytical approach with developing cognitive intervention and monitoring of motor behaviour in stages, and into one control group (N=5) in which motor teaching was based on a synthetic approach, and activities oriented towards precise exhibition of motor assignments. The treatments were conducted over 12 weeks, and educational sequences were applied within 45 minutes, two times a week. We applied three measuring instruments for the evaluation of coordination and a scale for evaluating the developmental level of motor forms. The improvement in groups was measured through a test-retest method that has shown a significant statistical difference between the experimental and the control group, by means of better achievement of the experimental group. The research findings indicate that the motor focus in pupils can be significantly improved through the application of individualized approach based of verbal focus, as well as through self-regulation and evaluation of motor achievement, which confirms the success of applying the concept of a global cognitive strategy and specific dynamic analyses in solving motor assignments in work with children with a developmental disturbance of motor coordination. Key words: developmental disturbances, motor learning, self-regulation, cognitive intervention. AUTISM AND HEARING IMPAIRMENTS: EXAMPLES FROM PRACTICE Mirjana M. Savić * OB Šabac, Šabac, Serbia Marija P. Savić PhD candidate, Faculty of Philosophy, Novi Sad, Serbia Vesna P. Savić Master s student, Faculty of Philosophy, Novi Sad, Serbia Minire Hani, Tatjana Vladisavljević and Jelena Đurđević Sveti Sava Primary School, Šabac, Serbia Divna Marković Šabac Employment Agency, Šabac, Serbia Slavka V. Nikolić R. Popović Primary School, Zemun, Serbia The autism spectrum consists of the following states: not otherwise specified pervasive development disorder, atypical autism, Rett syndrome, Asperger s syndrome and childhood disintegrative disorder. The symptoms of the autism spectrum (problems in reciprocal relationships, verbal and non-verbal communication disorders, stereotyped behaviour patterns, problems with reactions to sensory stimulation, auto-destruction, and lack of creative play) are difficult to recognise in the early development period. The basic index of autism is verbal and non-verbal communication disorder which, among other things, limits a child s activities. The goal of this work was to analyse the behaviour, speech, stereotyped behaviour and perseveration of children with autism and hearing impairments. The medical documentation of children from this part of the population was analysed. The sample was made up of children from the Šabac area who had demonstrated this symptomology during The research results show that normal behaviour was identified for all children aged up to 12 months. This changed afterwards: the majority of the children had underdeveloped speech, one third showed auto aggressive behaviour, while a small number of them used echolalia and had poor vocabulary. Stereotyped behaviour patterns and perseveration of body parts was noticed in all the children. The research results leads to the conclusion that early diagnosis and treatment enables children with diagnosed autism and hearing impairments to partially develop speech and reduce stereotyped behaviour and perseveration. Key words: autism spectrum, hearing impairment, echolalia, stereotypes, nonverbal communication * dejansavicevic1971@gmail.com * sammiramajur@gmail.com

74 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE COMPETENCES OF STUDENTS WITH DEVELOPMENTAL DISTURBANCES IN THE DOMAIN OF WRITTEN EXPRESSION: TEACHERS OPINIONS Jelena Stevanović * Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia Quality verbal and written expression and teaching pupils how to apply acquired knowledge in everyday life emphasize the special role of teaching Serbian language. The complexity of this subject is especially visible in inclusive education. The aim of the paper is to establish what competences of written expression the pupils with developmental disturbances should acquire and what competences they cannot acquire in practice, according to their teachers opinions. The research was conducted throughout the 2013/2014 school year, using questionnaires. The sample consists of sixty-one teachers from four primary schools in Belgrade. Through qualitative processing of the data gathered, we extracted the most frequent types of response. The teachers generally think that the basic knowledge the pupils with developmental disturbances should acquire refers mostly to the initial teaching of reading and writing as well as some aspects of teaching orthography. The practical experience shows that pupils with developmental disturbances are not able to manage: tasks related to grammar, composing written assignments and writing down dictated text. The results of this research draw to the conclusion that pupils with developmental disabilities should most importantly acquire the basic skills and knowledge, if we consider educational standards for the first cycle of compulsory education. The findings also suggest that, during training for special inclusive education for teachers, special attention should be given to teaching Serbian language. DIRECTIONS OF DEVELOPMENT OF INCLUSIVE EDUCATION IN OUR COUNTRY AND IN THE WORLD: OBSTACLES AND OPPORTUNITIES Key words: written expression, pupils with developmental disturbances, teaching Serbian language, inclusive education, teachers. * jstevanovic@rcub.bg,ac.rs 146

75 »INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«OPPORTUNITIES AND OBSTACLES IN INPLEMENTATION OF INCLUSIVE EDUCATION Radovan Antonijević * Faculty of Philosophy, Belgrade, Serbia Inclusive education in Serbia is implemented and has its further development on the basis of the established legal framework that regulates the pre-school, primary and secondary school education, on the basis of what inclusive education is set up as a legal obligation. The starting point for the development of inclusive education makes human-oriented goal of inclusive education, which refers to the need to involve all children in the regular process of education, in order to be educated and learn together. There are various obstacles to a more complete and efficient implementation of inclusive education at the primary level of education. These are the following obstacles: (1) insufficient training of teachers for better implementation of inclusive education, in terms of general and specific professional development for work in the field of inclusive education, (2) the presence of negative attitudes of teachers towards inclusive education, based on the premise that it is not possible to effectively implement this model of education in practice, (3) problems related to optimization of the inclusive education organization and the need that all children in inclusive classrooms should be treated without negligence, (4) problems associated with the lack of adequate space, equipment and teaching materials that could enable a more efficient organization and work with children with special needs. There are also other obstacles in the implementation of inclusive education that should necessarily be systematically overcome in the process of further development of this type of education. Key words: primary school, inclusive education, implementation, opportunities and obstacles. * Е-mail: aa_radovan@yahoo.com 149

76 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«CHANGES OF THE INSTITUTIONAL FRAME AND OBSTACLES IN ITS IMPLEMENTATION: EXAMPLES OF INCLUSION OF THE ROMANI IN CROATIA AND SERBIA Nikola Baketa * Faculty of Political Sciences, Zagreb, Croatia Gorana Jurišić The Debate Society of Croatia, Zagreb, Croatia Dragana Stokanić Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia The Romani minority is one of the most socially and economically endangered minorities in both Croatia and Serbia. The public institutions very often do not respond correctly to the needs and problems met by the Romani, so their status refers also to their inclusion in preschool and primary school education. Inclusion of the members of the Romani ethnic minority in education should serve as basis for ameliorating the status of the Romani minority, but their inclusion still remains on a very low level. The aim of this paper is to indicate the institutional bases for inclusion of the Romani in preschool and primary school education in our two countries, without neglecting the sociological and political perspective. We discussed the ways in which these perspectives have changed during the process of approaching the EU and also their current level of implementation. Finally, it is important to show the pedagogical implications of educational policy that refer to the Romani minority. Based on the initial insight, we find that in spite of the legal framework there is a high level of exclusion in the educational system regarding the Romani. The findings indicate that inadequate approach to the Romani minority leads to difficulties in completing the regular educational program and renouncing or notcontinuing education which perpetuates the problem of education and social position of the Romani. The methodology used comprises documentary analysis (legal documents, reports) and a quantitative analysis of accessible data on the education of the Romani minority. SOCIAL SUPPORT FOR CHILDREN WITH DEVELOPMENTAL DISTURBANCES THROUGH THE PEER-BUDDY PROGRAMS Branislav Brojčin *, Slobodan Banković and Nenad Glumbić Faculty for Special Education and Rehabilitation, Belgrade, Serbia The results of most researches show that children with developmental disturbanceare more often rejected or ignored than their peers of typical development. On the other side, children of typical development can have a desire to help their peers with developmental disturbances, but they don t have the chance or they doubt their own capacities for establishing this kind of relation. Therefore much attention is dedicated to advance the attitudes of children of typical development towards their peers with developmental disturbances, as well as the social support that the children with developmental disturbances receive in inclusive environment. An example of successful approach to solving these problems is the peer-buddy program. The aim of this paper is to describe the basic procedures and steps applied in this kind of program. These programs understand putting together the children of typical development with peers that have difficulties and the interaction between them in structured or non-structured environment. The programs aim at expanding the network of support that will help the child with developmental disturbances participate in daily routines and activities in preschool and primary school. Pupils of typical development are trained for including their peers who have difficulties into extracurricular activities, and how to initiate and maintain social interaction with them as well as how to spend their free time together. During training it is stressed that peers of typical development are not educators/teachers to their peers and that they must not in any way impose their will to them. Key words: inclusive education, peer-buddy programs, social support. Key words: inclusion, education, Romani, Serbia, Croatia, EU. * baketa.nikola@gmail.com * slobodan2008@yahoo.com

77 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«PROBLEMS AT WORK AND SUPPORT FOR CLASS TEACHERSIN INCLUSIVE EDUCATION Nataša Vlah *, Petra Pejić Papak and Martina Bajuk The Faculty for Teachers, Rijeka, Croatia Contemporary findings in the domain of inclusive pedagogy in work with children that manifest emotional and/or behavioural disorders (EBD) in primary school indicate that class teachers need constructive support and help in solving problems they meet at work. The aim of the research is to establish the relation between the problems that the class teachers stated about their work with pupils that manifest emotional difficulties, aggressive or antisocial behaviour, attention deficit and hyperactivity disorders and the needs related to help at work. The sample consisted of 148 female and 7 male teachers from 7 primary schools in Croatia, of the average age of 44. The problems at work and the needs for help have been examined through a questionnaire. Descriptive statistics were used in the research. The results of the research show that teachers of class education indicate a greater complexity of problems in work with children manifesting emotional and/or behavioural disorders in relation with their need for help in work with these children. The pedagogical implications are contained in reconsideration of possible reasons for which teachers of class education do not state the need for help although they indicate a certain degree of complexity of problems at work. It is well known that adapting the conditions, the expected outcomes and the strategies of teaching to the children s needs, as well as creating a stimulating school environment are of significance for the success of inclusive teaching. The results draw us to the conclusion that the subject of future researches should be some more efficient mechanisms of support to class teachers. Key words: emotional and/or behavioural disorders (EBD), inclusive pedagogy, teaching strategies, problems at work, school environment, support to class teachers. WORK OF THE INTERDEPARTMENTAL COMMISSIONSAT THE LOCAL LEVEL AND IMPLEMENTATION OF ADDITIONAL EDUCATIONAL SUPPORT TO THE CHILDREN /STUDENTS WITH DEVELOPMENTAL DISABILITIES Danijela Vuković * Ministry of Education, Science and Technological Development, Belgrade, Serbia One of the main tasks of the education system in Serbia is the regulation of the provision of additional educational support to children who are in need, taking into account the right to education of every child in accordance with the personal resources and the principles of equality and accessibility. Bylaw on additional health, education and social support to children and students was enacted under Article 98 of Law on the Basis of the Education System. Immediately after the entry into force of the Bylaw, began forming the Interdepartmental Commission (IDC) in local governments. Despite the training of members of the IDC in all three systems, in practice, still faces a series of obstacles hindering the work of IDC in accordance with the Bylaw. The surveyof the 120 IDC s, conducted by questionnaire in February 2014, has shown problems in their work. In a sample of 60 IDC s, from all parts of Serbia, including Belgrade, the results presented in this study demonstrate uniformity of problems in the functioning ofthe IDCs (material and human resources, support, the members of IDC, procedure, monitoring process of ISP; communication).furthermore, these same commissions gave suggestions for overcoming the problems observed. Being proven that the idea of IDC s is good and in accordance with the interests of children and students with disabilities but that, in fact, the interdepartmental work of the three systems doesn t function properly, i.e. in accordance with the Bylaw. In the context of development of education that follows inclusive principles, the discord in functioning of the three systems can affect negatively not only the system itself, but more importantly the children / students with special educational needs, their general and especially their educational and social development. Key words: additional educational support, the Interdepartmental commissions, inclusive principles, child/student with developmental disabilities. * Е- mail: natasav@ufri.hr * danijela.vukovic@mpn.gov.rs

78 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«THE PROBLEMS EXPERIENCED BY TEACHERS AND EDUCATORS IN THE IMPLEMENTATION OF INCLUSIVE EDUCATION: INTERNATIONAL EXPERIENCES Slobodanka Gašić-Pavišić * and Nikoleta Gutvajn The Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia Twenty years after UNESCO s call for the inclusive education of children with special needs (Salamanca, 1994), inclusive education has become practice around the world, and was introduced in Serbia in In the initial phases of the introduction of inclusion the researchers focus was mainly directed towards research into the attitudes of school staff members towards inclusive education, since those attitudes were considered to be the key factors for its successful implementation. However, as research around the world has shown, it is also necessary to provide other conditions in order for the inclusive education of children to achieve the expected, positive effects. The problems in the realisation of inclusive education as perceived in Serbia have not been resolved in a satisfactory way even in countries with a much longer tradition of inclusive education and better financial conditions for its implementation. This paper provides a review of researching findings related to the problems which teachers and educators in Serbia, the surrounding countries (Macedonia, Slovenia and Croatia) and other countries around world have experienced with regard to inclusion. International research results point out that such problems burden teachers and present an additional source of stress for them. It was also concluded that the main source of stress and burden for teachers who work in inclusion are: a) negative self-evaluation of professional preparedness for work in conditions of inclusion; b) lack of adequate help and support for work with children with special needs. It could be concluded that the efficient initial training of teachers for work in inclusive education has not been resolved in a satisfactory way in Serbia, or in many other countries. INCLUSIVE EDUCATION AND CAREER GUIDANCE FOR PERSONS WITH SPECIAL NEEDS Janez Drobnič * Faculty of Education, University of Primorska, Kopar, Slovenia In a dynamic, technological and rapidly developing society a new model/approach in career guidance for children (people) with special needs is needed with the aim to assure better transition from school to labour market. Current models, based on the medical paradigm, defects or disorders, are not successful. The key objective of the research was to establish a new approach of career guidance for persons with special needs and how inclusive paradigm in the field of education in the Slovenian area is implemented. Furthermore, we were interested which factors of professional/career decisions are preferred byadvisers in primary, secondary and special schools. We were also interested on transitions of persons with special needs to the labour market. The inclusive paradigm in Slovenia is relatively well accepted. In the vocational guidance of persons with special needs still dominates the disorder and disability, although we note in Slovenian schools increasing enforcement of»strengths«of individual as a key basis for educational and career decisions.the survey of inclusive education, career guidance and transitions of persons with special needs gives the necessary answers and solutions to the education of inclusive teachers in Slovenia and better career guidance model that takes into account new approaches based on strengths of an individual throughout his entire schooling from kindergarten to the end of compulsory education and further. Key words: inclusion,transition, vocational guidance, person with special needs, career Key words: inclusive education, educational policy, conditions for successful inclusion, teacher stress, teacher training. * Е-mail: sgasicpavisic@gmail.com * janez.drobnic@pef.upr.si

79 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«TEACHERS OPINIONS REGARDING THE NEED FOR ADDITIONAL SUPPORT FOR PUPILS IN REGULAR CLASSES * Mirjana Đorđević **, Slobodan Banković, Faculty of Special Education and Rehabilitation, Belgrade, Serbia Srećko Potić High School of Medical Professional Studies Milutin Milankovic, Belgrade, Serbia Bojana Konsuelo Talijan Primary and Secondary School 9. maj, Zrenjanin, Serbia Most authors in the field agree that for the efficacy and efficiency of educational work in inclusive classes, it is very important for special educators to offer immediate professional and advisory support to general and specialized teachers. The aim of the paper is to establish whether general and subject teachers consider there is need for support of special educators in regular primary schools. The sample comprised 196 general and subject teachers of regular primary schools. The teachers reported on the characteristics of their students and the need for additional support in working with them. Considering the level of intellectual capacity of the students, the teachers divided them in three groups: students with average abilities (88.8%), students with mild intellectual difficulties (7.1%) and students with moderate intellectual difficulties (4.1%). Apart from the data about lowered intellectual functioning of 11.2% of students, the teachers did not have any information about the presence of other diagnosed disturbances difficulties with students. In the paper we presented only a segment of the results obtained through the Achenbach s system of evaluation of the problems in students behaviour and the level of students achievements in school assignments. The results have shown that both general teachers and subject teachers recognized that there is need for additional support for 13.6% of students. The educational personnel consider that 81.4% of students do not necessitate additional support, while being uncertain about other students (5%) need for support from a special educator. The obtained results show that teachers perceive a need for additional support from special educators for all students with expressed difficulties in intellectual functioning, but also for those that show subtle difficulties without any diagnostic record in pedagogical documentation. THE DEVELOPMENT OF CHILDREN WITH VISUAL IMPAIRMENTS IN THE WORLD AND SERBIA - NEW PERSPECTIVES Miodrag Janković * The Veljko Ramadanović School for children with impaired vision, Zemun, Serbia The subject of this work is the historical development of an inclusive model of education for the blind and partially sighted in Serbia and the world. The education of the blind and partially sighted started in the United States of America in 1909, in England in 1919 and in the Kingdom of Yugoslavia and Serbia in 192. After the Second World War, the education of the blind and partially sighted was made compulsory by law. This work presents the advantages of inclusive education for such children through the presentation of an inclusive model of work implemented in the VeljkoRamadanovic School for children with impaired vision from Zemun. In accordance with the democratisation of society in Serbia, in 2002 the school became actively involved in inclusive education. The implementation of the Early Intervention program for children from birth until the age of six begins with the establishment of a room for sensory-motor and visual training, a digital classroom, and a modern resource centre for printing books, texts books and teaching materials in Braille and enlarged black print, recording audio books and compiling teaching materials and tools. The paper also provides an outline of the possible directions of the development of inclusive education models in the future. Key words: children with visual impairments, education, inclusion, inclusion models, socialisation, individualisation, personal assistance. Key words: additional support, special educator, students / pupils. * The article is derived from the work on the projects: Social participation of persons with intellectual disability (No )funded by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia. ** mira.djordjevic81@gmail.com * resursni@gmail.com

80 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«THE MODEL OF IMPLEMENTATION OF INCLUSIVE PRACTICE Marija Kavkler * and Milena Košak Babuder Faculty of Education, Ljubljana, Slovenia Accepting differences in education is one of the top priority tasks in Slovenian schools. Children with special needs have different abilities and needs, so it is necessary to provide programs that support the optimal development of their potentials, which is possible to achieve only in inclusive schools. Inclusive education must be organized as an approach to school system that permits successful inclusion of all children. Inclusion implies systematic and systemic changes at the level of education policy, providing correspondent legal basis and inclusive praxis. By Slovenian laws, primary schools are frequented by pupils with special needs as well as pupils with learning difficulties. The aim of this paper is to present the development, application and evaluation of a hierarchic, comprehensive model of systematic and systemic support for pupils with general and specific learning difficulties. Based on qualitative research arose a Conception of work with pupils with specific and general learning difficulties. One of the principal aims of this Conception is the implementation of systemic approach to inclusive school praxis, as well as the development of the five-degree model of good inclusive practice. The development and application of the hierarchic model of support have led to changes in teachers education, as well as to the ways of evaluating changes in practical work with children with learning difficulties the White Book of Education in Slovenia. Key words: inclusive education, pupils with learning difficulties, systemic approach, five-degree model. PSYCHOLOGICAL PEDAGOGICAL PERSPECTIVES OF INCLUSIVE EDUCATION Ljupko Kevereski * and Vesna Stojanovska Faculty of Pedagogy, Bitola, Macedonia Inclusive education refers to the opportunities of the school to provide quality education to all children, regardless of their differences. Inclusion is defined as the process of identifying and responding to the diverse needs of children through increasing their participation in learning, cultural life and the community. That process involves harmonizing of the content, approach, structure and strategy in education. We can indicate two aspects that are particularly important to appreciate when we work on the perspectives of the inclusive education. It is the psychological aspect of inclusive education and the pedagogical aspect of inclusive education. Psychological aspect of inclusive education refers to existing biases and barriers that arise from parents, pupils, teachers and other professional staff. Pedagogical aspects of inclusive education keep on the need for real pedagogical integration of children with special needs. The purpose of this work is to consider psychological and pedagogical aspects of inclusive education at the national and institutional level. The paper analyzes the way relevant institutions participate directly or indirectly in creating and application of inclusive education. If there is no real change in the pedagogical - psychological perspective, we cannot talk about the actual implementation of inclusion in the educational system. We hope that the actualization of these aspects widely opens the doors to change our mental models of relation to and behaviour with children with special needs. Key words: education, aspects, inclusion. * Е-mail: marija.kavkler@guest.arnes.si * kever@mt.net.mk

81 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«SLOVENIAN VISUALLY IMPAIRED CHILDREN IN INCLUSION PROJECT SEEN APPROACHES TO INCLUSIVE EDUCATION IN CONTEMPORARY PRESCHOOL PROGRAMS: POSSIBILITIES AND DILEMMAS Aksinja Kermauner * Faculty of Education, University of Primorska, Kopar, Slovenia The 1994 Salamanca Statement affirming the inclusion of children with special educational needs into mainstream schools ( Society for all Education for all School for all ) brought about great changes in European education systems. Slovenia joined this process as early as 1996 with the Elementary School Act. More than two thirds of visually impaired children (VI) in Slovenia are included in inclusive schooling. Bearing in mind that the inclusive paradigm has demanded great changes in pedagogy within the space of 18 years, basic support strategies were formulated as help for VI children in inclusion, as well as the concept for increased environmental sensitivity under the common name SEEN - SEnsibilization of the ENvironment. Within this concept all of the factors which contribute to successful inclusionare thoroughly examined. The comprehensive implementation of and compliance with the concept SEEN will move us closer to the final goal of inclusion: to equip a VI child with strategies for overcoming their shortcomings, to help develop their social competences and, simultaneously, raise awareness of the need to adapt and create a stimulating environment so as to improve the quality of life of this population. This is the only way that a VI child will grow up into an independent and responsible individual, who is conscious of his limitations and capabilities, where the environment will no longer present an obstacle, but an encouragement. Key words: VI children, sensibilization of theenvironment, support strategies Emina Kopas -Vukasinović * Faculty of Education, University of Kragujevac, Jagodina, Serbia Danijela Apostolović Preschool Institution Pionir, Jagodina, Serbia In different program contexts, it is possible to examine the scientifically based theory on the foundation of which pedagogical practice is going to be implemented and developed. They reflect pedagogical ideas, understanding of the human being and the philosophy of education, which define the action of educators and the engagement of children in preschool institutions. This paper presents preschool programs which are implemented in Slovenia, Croatia and Serbia. An attempt at comparative overview of functions, principles, goals and objectives of preschool education was made. The aim of this study was to determine how these preschool programs embody the role of educators in the development of children s potentials. The study was conducted by using descriptive method and procedure of content analysis of the mentioned documents. The study results confirm that preschool programs in Slovenia, Croatia and Serbia have clearly established principles of individual approach to children, with respect to their abilities and needs. Some specific differences, which are defined by social and educational context, are evident. Unique direction of development of inclusive education for early age children is recognized in these preschool programs. It includes monitoring and encouraging child development, appropriate action of educators regarding individual developmental needs, abilities and interests of preschool children. Key words: Educators in preschool institution, encouraging child s development, children s needs, diversity, inclusion in preschool institutions. * aksinja.kermauner@gmail.com * emina.kopas@pefja.kg.ac.rs

82 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«EXPERIENTIAL PEDAGOGY REFORM PEDAGOGY Mitja Krajnčan * and Boštjan Bajželj Faculty of Education, University of Primorska, Kopar, Slovenia Experiential pedagogy is understood as being an alternative and supplement to the established educational and pedagogical praxis. The roots of experiential pedagogy go back to the time of reform pedagogy. The area was completely neglected after World War II, but overtime once again became increasingly recognized as a creative problem solving strategy in the area of educational and social pedagogy. As an alternative approach, experiential pedagogy seeks out new ways of working outside of existing institutions with new subject matters within existing structures. Its major strengths are as follows: it improves self-confidence, willingness to cooperate, the experience of success, lends itself to new experiences, self-discovery, support for building one s identity, learning how to put the greater good above one s personal needs, building endurance, stimulating creativity and the ability to improvise, learning how to connect with others and to build trusting relationships, stimulating communication skills (how to express joy, anxiety, needs, cooperation with group decisions), taking responsibility, becoming aware of the different ways one can spend one s spare time, taking a positive attitude towards learning, and encouraging a proactive attitude. Developing a sense for the group and group belonging, solidarity, a willingness to help, cooperation, the development of group rules and their consideration, resolving conflicts, compromising, demonstrating understanding and tolerance towards those weaker or different than oneself, accepting tasks and responsibilities, and developing emotional and problem sensitivity are just a few of the premises we will present through a presentation of the different projects for which we were awarded the European award for best youth project. Key words: experiential pedagogy, student, school, reform pedagogy CONCEPTUALIZATION AND REALIZATION OF INCLUSIVE EDUCATION IN SLOVENIA Božidar Opara * and Jurij Marussig Faculty of Education, University of Primorska, Kopar, Slovenia We understand inclusion in education as the idea, paradigm and concept of collective schooling that provides equal opportunities to all children following the principle School for all equitable school. Slovenia entered the path of inclusion with the school reform of 1995/96. The reform abolished the parallel system of special schooling, introduced the term children with special educational needs (SEN children), and redefined the group that makes up SEN children, included provision for SEN children in all general educational legislation, and introduced a continuum of curricula for SEN. The process of identifying SEN, called guidance, was regulated in special rules. These also regulated the two key factors of inclusion adaptation of curricula and professional support for SEN children participating in mainstream schooling. The professional support was named additional professional support. The Special regulation (Pravilnik o dodatnistrokovni in fizičnipomoči) that defines the methods, organization and performers, and was adopted for implementation of additional professional and physical support. Guidelines for the adaptation of the education process (Navodilazadelo z OPP) were also prepared separately for pre-school, primary school, and secondary school. The change in the paradigm and the concept of educating SEN children in terms of inclusive school was also followed by a change in the education of all professional staff and especially of specialised experts. The existing system of educating special pedagogues oriented into the training for the needs of special schools/institutions was complemented with a new study programme and the profile Inclusive Pedagogy, which is based on the inclusive paradigm. Essential for this paradigm is a shift from the impairment/handicap to special educational needs, the construction of inclusive environment, and the training of professional school staff for work with SEN children. Key words: concept of collective schooling, children with special educational needs,inclusive pedagogy, inclusive environment, training of professional school. * mitja.krajncan@pef.upr.si * Е-mail: bozidar.opara@guest.arnes.si

83 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«BASES AND PRINCIPLES OF INCLUSION OF CHILDREN WITH SPECIAL EDUCATIONAL NEEDS IN POLAND HELPER-INTERVENERAS FACILITATOR OF LIFE CYCLES IN FAMILIES WITH A CHILD WITH DEVELOPMENTAL DISTURBANCES Katarzyna Piórkowska * Centre for the Development of Education, Warsaw, Poland Nada Polovina * Institute for Educational Research, Belgrade, Serbia The concept of inclusion of children with special educational needs is accepted and widespread all over the world. In accord with regulatory rules (laws, by-laws, legal acts of the EU), in the last decade in Poland, the concept of inclusion has been implemented. Nevertheless, we can say that inclusion has not completely come into force in the schools in our country because children with special educational needs still attend special schools. The children that attend special institutions achieve lower school results, which affect their professional competences negatively. Advancing the quality of the educational process necessitates the transformation of schools in the sense of inclusion and offering equal opportunities to all students. The school must respond to different developmental needs of the students and inclusive education should be the main component of inclusion in the educational process. Inclusive education comprises all means of independent and collective gathering of knowledge, making experiences deeper, perfecting skills, developing of habits, capacities and value orientation, as well as advancing the process of humanization and socialization of students according to their individual capacities. Participation in inclusive education comprises accepting and appreciation of individual differences among students, stimulation of their engagement in the learning process and freedom of expression. Inclusive education should make possible an active and partnership-based participation of all students in the educational process, with lowering the level of exclusion of students. We can also state that in spite earlier negative experiences, inclusion in the educational system in Poland begins to take the characteristics of integrated education. Key words: inclusion, inclusive teaching, integrated education, students with special educational needs. Families meet diverse types of developmental disorders of children in diverse developmental phases (usually very early) and in different phases of life cycles of the family itself. These circumstances change the expected flow of developmental progressions of the child and of the family as a whole, but they do not change the fundamental role of parenthood: preparing the child/children for their most independent possible life when they grow up. The aim of this paper is to expand the idea of inclusion through an analytical frame that connects two concepts, different by type: the life cycle of a family with a child that has developmental disturbances and that of a helper-intervener. In the first part we discuss the particularities of developmental cycles of families with children with special needs with emphasis on reduction and particularities of norms of developmental progress of the child and the family. In the second part we discuss the place and role of the helperintervener in facilitating the child s progress (helper as mediator in connecting the child with the world) and releasing personal and emotional potentials of other family members for meeting and overcoming developmental challenges in the context of the expected development of the family as a whole (helper as a psycho-social support for the development of other family members). In the third part we discuss the questions of establishing a working alliance between the helper-intervener and the family and that of the desired outcomes of that cooperation. In the defined analytical framework, the desired outcomes are: to improve the abilities of the child and the family to develop efficacy in overcoming problems and obstacles; to normalize the emotional and communicational family liaisons disrupted by pain; creating an environment that will make possible a more fulfilled life of the child and the family. In conclusion, we illustrate our proposed approach with the example of the role of Ann Sullivan in the life of Helen Keller and her family. Key words: individual life cycle, family life cycle, helper-intervener, facilitation. * kpiorkowska@salex.com.pl * npolovina@rcub.bg.ac.rs

84 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«STUDENTS WITH EMOTIONAL AND BEHAVIORAL PROBLEMS: THE NEED FOR ADDITIONAL SUPPORT Branislava Popović-Ćitić * and Lidija Bukvić Faculty of Special Education and Rehabilitation, Belgradе, Serbia Emotional and behavioral problems of primary schools students can be a significant obstacle throughout their educational process. In order to conclude that there is a need for additional support in the area of pro-social behavior encouragement and reduction of emotional and behavioral problems, a research has been conducted during the year 2013, consisting a sample of 630 students (47.6% boys and 52.4% girls), aged from 11 to 14 years. Data has been collected through the Strengths and Difficulties Questionnaire (Adolescent self-assessment version). Results indicate that there is a presence of difficulties which require additional interventions in 15.1% of students. Considering the type of difficulty, need for interventions for the reason of behavior problems is present in 21.7% of students, for the reason of peer problems (rejection and violence by peers) in 20.3% of students, while 12.8% of students require intervention because of emotional problems (presence of fear and worry) and 8.4% of students have need for interventions because of hyperactivity (excessive activities, weak concentration). On the other hand, when it comes to strength of students, 10.3% of students have need for intervention in the area of encouraging pro-social behavior (need for helping other people, showing compassion to other people feelings). Conclusions implicate that there is a need for implementation of prevention programs that are focused on strengthening protective factors and reducing risk factors for the purpose of creating conditions for students` positive development. Key words: emotional problems, behavioral problems, prosocial behavior, Strengths and Difficulties Questionnaire (SDQ), prevention INCLUSIVE EDUCATION FROM IDEA TO PRACTICE * Tatjana Simović ** College of Professional Medical Studies, Ćuprija, Serbia It is early to talk about the effects of inclusive education, but it is important and useful to assess the existing practice in local communities and to recognize the challenges the teachers face in their everyday work. The aim of the paper is to assess the praxis of introducing inclusive education and to evaluate the capacities of preschool institutions and primary schools in the Rasina district for an adequate response to the needs of children with developmental disabilities. In the period between January 2011 and March 2014, we observed inclusive praxis in three preschool institutions and seventeen primary schools in the Rasina district through the following lens: establishing the resources for the application of inclusive practice, the quality and effects of the implementation of inclusive practice and the participation of parents. The research was conducted through a questionnaire for teachers and a protocol for the researchers written observations. The results of the research show that, in almost all, more precisely in 84% of the observed schools there are basic resources for the application of inclusive practice. The incidence of prejudice and stereotypes in teachers towards children with developmental disabilities is in decrease. The quality of inclusive practice varies with different institutions where it is applied, and the quality of practice directly depends on the attitudes and beliefs of teachers and educators about the purposefulness of their work and the level of their personal competences (X 2 = 4.62; df = 1; p<0.05). We are in a position to also say that it is important for children to understand their own needs and quality of life, and the importance of developing social skills. In our opinion, throughout the process of improving professional competences for work in inclusive education, the teachers/educators would benefit most through analytical learning and discussing real-life examples. The development of social competences in students, the individualization of the educational process and establishing essential cooperation with parents and other partners in inclusive education are very important for improving practice in inclusive education Key words: inclusive education, inclusive practice, evaluation of implementation, primary school, preschool institution. * Е-mail: popovb@eunet.rs * 1 Note: The article is a result of the project Improving the quality and accessibility of education in the processes of the modernization of Serbia financed by Ministry of education of Republic of Serbia ( ). ** Е-mail: tatjanasimovic@gmail.com

85 THE 5 TH INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE»INCLUSION IN PRESCHOOL AND ELEMENTARY SCHOOL«АУТОРИ/AUTHORS А Almažan Sonja... 48, 132 Antonijević Radovan... 62, 149 Apostolović Danijela... 77, 161 B Bajuk Martina... 68, 152 Bajželj Boštjan...78, 162 Baketa Nikola... 66, 150 Banković Slobodan...67, 72, 151, 156 Blagojev Jelena...24, 108 Bogosavljević Radmila... 17, 101 Brojčin Branislav... 67, 151 Bukvić Lidija... 82, 166 C Cvijetić Maja... 48, 132 Č Černoš Bojana... 49, 133 Ć Ćirić Marijana... 26, 110 Ćirović Ivana... 31, 115 D Damnjanović Jasmina... 36, 120 Davidović Ana... 48, 132 Dedaj Marta... 19, 28, 103, 112 Dimitrijević Zorica... 37, 121 Drljić Karmen... 22, 106 Drobnič Janez... 71, 155 Đ Đermanov Jelena... 20, 104 Đorđević Mirjana... 53, 72, 137, 156 Đurđević Jelena... 61, 145 G Gašić-Pavišić Slobodanka... 70, 154 Glumbić Nenad... 53, 67, 137, 151 Gutvajn Nikoleta... 7, 70, 91, 154 H Hani Minire... 61, 145 I Ilić-Stošović Danijela... 39, 123 Ivanović Miroljub... 21, 105 Ivanović Uglješa... 21, 105 J Janković Miodrag... 72, 157 Jazidžidu Sofija...45, 129 Jošić Smiljana... 31, 115 Jovanović Jasmina... 40, 124 Jurišić Gorana... 66, 150 K Katrina-Mitrović Veronika... 43, 127 Kavkler Marija...74, 158 Kermauner Aksinja...76, 160 Kevereski Ljupčo... 75, 159 Knežević Slavka... 54, 138 Konsuelo Talijan Bojana... 72, 156 Kopas-Vukašinović Emina... 77, 161 Korać Isidora... 23, 107 Košak Babuder Milena... 74, 158 Kosanović Marijana...20, 104 Kovačić Anita... 39, 123 Krajnčan Mitja...78, 162 L Lalić-Vučetić Nataša... 41, 125 Lazarević Emilija... 9, 55, 93, 139 Lepičnik Vodopivec Jurka... 11, 95 Lučić Vesna... 41, 126 Maksić Slavica...44, 128 Marčeva Penka... 56, 140 Marinković Lada... 24, 108 M Marjanović Slavica... 58, 142 Marković Ana... 47, 131 Marković Divna... 61, 145 Marušić Milica... 25, 26, 109, 110 Marusig Jurij...79, 163 Mijailović Gordana...12, 96 Milenković Slađana... 57, 141 Miletović Ana... 35, 119 Milivojević Marina... 39, 123 Mladenović Marijana...58, 142 N Nikolić Mirjana... 46, 130 Nikolić V. Slavka... 61, 145 Nikolić Željko... 43, 127 Nikolovska Jelica... 27, 111 Nikolovski Atanas... 27, 111 O Opara Božidar... 79, 163 Opsenica-Kostić Jelena... 46, 130 P Pandeliadu Suzana...45, 129 Panić Tanja... 46, 130 Papanikolau Georgija... 45, 129 Pavlović Jelena... 44, 128 Pejić Ivanka... 35, 119 Pejić Papak Petra... 68, 152 Pešić Duška... 19, 103 Pjurkovska Katažina... 80, 164 Pogorevc Merčnik Jovita... 32, 116 Polovina Nada... 81, 165 Popović-Ćitić Branislava... 82, 166 Potić Srećko...72, 156 R Radović Ž. Vera... 59, 143 Rikarda Kisvardaj Vanja... 22, 106 S Savić M. Mirjana... 61, 145 Savić P. Marija... 61, 145 Savić P. Vesna... 61, 145 Savičević Dejan... 60, 144 Simović Tatjana... 83, 167 Srdić Vesna... 28, 112 Sretenović Ivana... 39, 123 Stanković-Đorđević Mirjana... 29, 113 Stokanić Dragana... 66, 150 Stevanović Jelena... 62, 146 Stojanovska Vesna... 75, 159 Š Ševkušić Slavica... 41, 50, 125, 134 Štemberger Tina... 32, 116 T Tomić Katarina... 47, 131 Tomić Mirjana... 30, 114 Trunić Nenad... 58, 142 V Vladisavljević Tatjana... 61, 145 Vlah Nataša...35, 68, 119, 152 Vragović Cvetković Jelena... 49, 133 Vujačić Milja... 3, 18, 102 Vukičević Jelena... 20, 104 Vuković Danijela... 69, 153 Zarifis K. Jorgos... 38, 122 Žeželj Iris... 31,

86 ЗБОРНИК РЕЗИМЕА V МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА»ИНКЛУЗИЈА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ И ОСНОВНОЈ ШКОЛИ«САВРЕМЕНИ ПРИСТУПИ ИНКЛУЗИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ Издавачи Институт за педагошка истраживања, Београд Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум, Сремска Митровица За издавача Николета Гутвајн Слађана Миленковић Уреднице Др Николета Гутвајн Мр Наташа Лалић-Вучетић Драгана Стокaнић Лектор Јелена Стевановић Тираж 500 Дизајн корица Кућа Штампе Плус, Д.О.О. Штампа Д.O.O. ПАНОС, Петроварадин ISBN ISBN

87 Штампање зборника резимеа помогao Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој АП Војводине CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд / (048) МЕЂУНАРОДНА научна конференција "Инклузија у предшколској установи и основној школи" (5 ; 2014 ; Сремска Митровица) Савремени приступи инклузивном образовању : зборник резимеа / V Међународна конференција "Инклузија у предшколској установи и основној школи", 13. јун 2014., Сремска Митровица ; [организатори скупа Институт за педагошка истраживања [И] Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум] ; уреднице Николета Гутвајн, Наташа Лалић- Вучетић, Драгана Стоканић]. - Београд : Институт за педагошка истраживања ; Сремска Митровица : #Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре #Сирмијум, 2014 (Нови Сад : Панос) стр. ; 24 cm Резимеи на срп. и енгл. језику. - Тираж Напомене и библиографске референце уз текст. ISBN (ИПИ) 1. Институт за педагошка истраживања (Београд) 2. Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмију (Сремска Митровица) a) Инклузивно образовање - Апстракти b) Деца са посебним потребама - Образовање - Инклузивни метод - Апстракти COBISS.SR-ID