Слика бр.1 Површина лежишта

Transcript

1 . Конвенционалне методе процене.. Параметри за процену рудних резерви... Површина лежишта Површине лежишта ограничавају се спајањем тачака у којима је истражним радом утврђен контакт руде са јаловином. Тако добијена граница или контура површине назива се унутрашња граница (види слику а). Спољна граница лежишта одређује се на основу аналогије и већ познате унутрашње границе, при чему се врши екстраполација, како је то испрекиданом линијом показано на слици бр.а. На слици б са пуном линијом означена је унутрашња граница лежишта истраженог дубинским бушењем, а испрекиданом линијом означена је спољна граница која се добија екстраполацијом између крајњих бушотина које су прошле кроз лежиште и следећих бушотина које не пресецају лежиште. Слика бр. Површина лежишта Код стрмих лежишта жилног, плочастог и сличних облика, ограничавање екстраполацијом по дубини, врши се на основу облика најнижег отвореног дела лежишта (хоризонта) по правилу Хувера. По томе правилу, дубински део краће жиле има облик троугла, чија висина h износи приближно / дужине жиле L најнижег отвореног дела, а ширина у том дубинском делу се узима као просечна ширина у најнижем делу, како је то приказано на слици бр. а. Ако постоји могућност да жила у дубини исклињава, уместо средње ширине (моћности) у отвореном делу, кракови се састају у облику пирамиде (види слику б). Код већих и ширих жила и сличних рудних тела, дубински део има облик правоугаоника са

2 Конвенционалне методе процене дубином h која износи од / - /0 дужине лежишта у најнижем отвореном делу, а за ширину се узима просечна ширина најнижег дела, како је то приказано на слици ц. Ово се не може узети као универзално правило, јер то зависи од типа лежишта, од дубине до које се је истражило лежиште, од начина понашања садржаја метала са дубином и сл. Слика бр. Ограничавање по дубини правилом Хувера За мања рудна тела као што су гнезда, мање рудне цеви и слични облици, екстраполација по дубини врши се на тај начин, што се неправилни облици лежишта у најнижем отвореном делу претварају у правилне геометријске облике као што је купа, полулопта, цилиндар и сл. како је то приказано на слици бр. а, б, ц., па се према тим облицима израчунава запремина, односно резерве тога дубинског дела. Све те дубинске резерве спадају у најниже категорије. Слика бр. Екстраполација по дубини мањих рудних тела... Средња моћност Средња моћност за неки део лежишта одређује се мерењем моћности у разним тачкама пресецања лежишта рударским радовима или дубинским бушотинама. Ако су удаљености на којима се мери моћност подједнаке, средња моћност се добија на основу аритметичке средине:

3 Ако су дужине на којима се мери моћност различите, средња моћност се рачуна на основу тежинских вредности: l l + l + l l + + l l + l + l + l + l +... l +... где су: l, l, l,.l - удаљености на којима је мерена моћност,,,. -моћности на појединим местима.... Запреминска тежина Запреминска тежина одређује се ради израчунавања количине руде у тонама, па је зато потребно одредити тежину запремине m дотичне сировине у чврстом стању. Запреминска тежина може да буде више мање свуда подједнака по целом пространству лежишта као нпр. код угљева, соли, фосфорита и сл. а може да се мења од места до места као код металичних лежишта јер зависи од садржаја метала. У таквим случајевима просечна запреминска тежина за одређени део лежишта или за цело лежиште, израчунава се из запреминских тежина појединих блокова, тежинским вредностима: γ γ v + γ v v + v + γ v +... γ v + v +... v где су: γ, γ, γ,.γ -запреминске тежине појединих блокова,,,,. - запремине појединих блокова Запреминска тежина појединог блока одређује се на тај начин, да се изради једна просторија. одређеног облика (ходник или комора) и израчунава тачна њена запремина, добијена сировина се мери што је могуће тачније. Потом се из ових величина израчунава запреминска тежина: T γ,( t / m ) где је: Т - тежина сировине у тонама, - запремина просторије у m.

4 Конвенционалне методе процене Запреминска тежина може се одредити и лабораторијским путем, узимањем узорака сировине са разних места. Из већег броја узорака добија се просечна запреминска тежина. Обично се за цело лежиште, или поједине делове лежишта рачуна са просечном запреминском тежином.... Садржај метала Садржај корисне компоненте добија се узимањем узорака, из којих се израчунава средњи садржај на одређеној равни тј. за површину рудног тела, или дела неке површине лежишта на извесном хоризонту. Исто тако средњи садржај корисне компоненте може се израчунати на основу узорака за извесне делове лежишта, или за цело лежиште које залеже између два или више хоризоната. Средњи садржај израчунава се помоћу пондерисаних запремина појединих делова лежишта или тежинских делова лежишта, као и одговарајућих садржаја корисне компоненте. M m T + m T + m T +... m T T + T + T +... T где су: Т, Т, Т...Т - тежине. m, m, m.. m - одговарајући садржаји корисне компоненте.. Процена рудних резерви За процену рудних резерви постоји више метода, које базирају на једноставним прорачунима. Да се добије преглед укупних рудних резерви једног лежишта или његових делова, припремају се посебни формулари у које се уносе резултати израчунатих величина, на основу којих се добију рудне резерве изражене у тонама, килограмима или m. У пракси се највише примењују следеће методе: метод аритметичке средине, метод троуглова и четвороуглова, метод паралелних равни и метод блокова.... Метод аритметичке средине Овај се метод заснива на томе, да се све величине израчунавају по аритметичкој средини, а примењује се за хоризонтална и благо нагнута слојевита лежишта, у колико коефицијенти варијације садржаја метала и моћности лежишта не износи више од 0-0% Као пример узећемо део неког железног лежишта које је истражено са бушотина, које обухватају површину од m, табела бр.... Из сваке бушотине добијене су моћности лежишта и садржај железа, па се методом аритметичке средине може израчунати средња моћност и средњи садржај железа за наведену површину лежишта.

5 Табела бр... Обрачун средње моћности и средњег садржаја Број бушотине Моћност (m) %метала Fe 5,5 5, 5, 8,0 6, 7,5, , 8.0 6,9 7,5 7 6, 5, 8 5, 6,5 9 5,5 6,5 0,8 7,5,9 8,0 6, 5, Σ ,6 Средња моћност лежишта је: m Средњи садржај метала је: 56.6 M 6.8%Fe Подаци о прорачуну се приказују табеларно, табела бр... Табела бр... Обрачун рудних резерви методом аритметичке средине површина ( m ) (m) запремина (m ) запр. тежина (t/m ) количина руде М %Fe количина метала

6 Конвенционалне методе процене... Метод троуглова и четвороуглова По овом методу површина лежишта ограничену бушотинама, раставља се на троуглове и четвороуглове, спајајући три, односно четири најближе бушотине. За сваку површину од три односно четири бушотине израчунава се средња моћност лежишта и средњи садржај корисне компоненте. На слици бр. а показано је 7 бушотина којима је цела површина растављена у два троугла и два четвороугла, са површинама P, P, P и P. У свакој бушотини измерена је моћност лежишта () и садржај метала (m %). Средња моћност за сваку површину обрачунава се по аритметичкој средини тј , , Слика бр. Приказ метода троуглова и четвороуглова Средњи садржај метала за поједине површине добија се на основу пондерисаних вредности, ако набушене моћности нису међусобно једнаке, тј. 6

7 m + m + m + m m Минералне резерве за поједину површину биће: T p γ ( ) t Да би добили за сваку површину количину метала у тонама, потребно је рудне резерве помножити са одговарајућим садржајем метала и поделити са 00, јер је садржај метала изражен у процентима тј. T ( ) 00 m p m t γ По истом принципу врши се обрачун за сваку површину, па се на основу појединих обрачуна, резултати могу исказати табеларно. Заглавље такве табеле било би: P (m ) (m) (m ) γ (t/m ) Т r m (%) Т m Сабирањем појединих величина добиће се: укупна површина, укупна запремина, укупна количина руде и укупна количина метала. Средња моћност за део лежишта који је истражен са бушотинама биће: p Средњи садржај метала за истражени део лежишта биће: M T m% T Цела површина ограничена са 7 бушотина, могла би се раставити у шест троуглова, па би се добила друга вредност рудних резерви. Поред тога у једном четвероуглу, могу се конструисати четири троугла. Нпр. у четвероуглу,, и (види слику бр. б) могу се конструисати троуглови:,, и,, или троуглови:,, и,,. Према томе за један четвероугао, обрачун би се могао извршити по двема варијантама за по два троугла. Средња вредност између обе варијанте, даће тачнију вредност за обрачун резерви, што представља обиман рад. Из тих разлога 7

8 Конвенционалне методе процене треба где год постоји могућност површине делити у четвoроугле, јер је обрачун много једноставнији, а резултати ће бити приближно исти, кад би површине и обрачун вршили по троуглима. Метод обрачуна рудних резерви по троуглима и четвероуглима, примењује се за хоризонтална и благо нагнута лежишта.... Метод паралелних равни Овај метод примењује се за израчунавање минералних резерви слојевитих и неслојевитих лежишта, која су истражена хоризонталним радовима (хоризонталне равни) и вертикалним бушотинама (вертикалне равни). Метод хоризонталних равни примењује се за лежишта која стрмо залежу, а метод вертикалних равни за лежишта која залежу хоризонтално или под блажим нагибом. На слици бр. 5 приказано је неправилно лежиште које стрмо залеже, а отворено је са хоризонта. Изнад. хоризонта руда је раније откопана. На. хоризонту укупна површина лежишта је P са просечним садржајем метала m на. хоризонту укупна површина је P са средњим садржајем метала m а на. хоризонту површина је P са садржајем метала m. Висина између. и. хоризонта је h а између. и. хоризонта h. Минералне резерве/ресурси које се односе на површину P и садржај метала m биће: h T P γ ( t) Слика бр. 5 Метод хоризонталних паралелних равни Рудне резерве које се односе на површину P и садржај метала m биће: T h + h γ ( ) P t 8

9 Рудне резерве које се односе на површину P и садржај метала m биће: h T P γ ( t) Одговарајуће количине метала у тонама добиће се ако рудне резерве помножимо са одговарајућим садржајем метала и поделима са 00 тј. ( ) 00 T m T m t Средњи садржај метала за део лежишта између. и. хоризонта биће: T m + T m M T + T + + Tm T Потпуно је исти поступак ако је неко хоризонтално или благо нагнуто лежиште истражено паралелним редовима вертикалних бушотина, па су добијене вертикалне равни а-а, б-б и ц-ц, како је то показано на слици бр. 6. Свака вертикална раван има одговарајућу површину p и садржај метала m %, а хоризонтална удаљеност између равни је l и l. Слика бр. 6 Метод вертикалних хоризонталних равни Обрачун ресурса врши се по истом принципу као и код хоризонталних равни, а уместо вертикалних висина h, код вертикалних равни је хоризонтална удаљеност l Ако је разлика између површина већа од 0-50% запремина између двеју површина рачуна се по једначини одсечене купе тј. h [( P + P ) + P P ]( ) m 9

10 Конвенционалне методе процене Метод паралелних равни доста се примењује у пракси, нарочито код неслојевитих лежишта. На основу појединих обрачуна, може се саставити табеларно приказивање рудних резерви. Заглавље табеле биће: P (m ) h(m) горе доле (m ) γ (t/m ) Т m (%) Тm За вертикалне равни биће: P (m ) (m) лево десно (m ) γ (t/m ) Т m (%) Тm... Метод блокова Овај се метод примењује за плочаста хоризонтална и благо нагнута лежишта мање моћности као и за жилна лежишта мање моћности стрмијег залегања. Лежиште се рударским радовима дели у блокове који могу бити ограничени са две, три и четири стране, За сваки блок површине P, која је ограничена рударским радовима дужина l, за које су израчунате просечне моћности и средњи садржај метала m%, као и одређена одговарајућа запреминска тежина.на слици бр. 7 приказано је плочасто хоризонтално лежиште, истражено рударским радовима, којима је разврстано у више блокова. За пример узет је један блок ограничен са четири стране рударским радовима, чија је површина P, Дужине рударских радова су: l, l, l и l моћности на тим дужинама су:,, и, а средњи садржаји метала: m, m, m и m. Просечна запреминска тежина блока ј е γ Слика бр. 7 Метод блокова 0

11 Да би се за сваки бок израчунале минерталне резерве, предходно је потребно одредити средњу моћност блока и средњи садржај метала. За блок ограничен са четири стране средња моћност и средњи садржај метала биће: Запремина блока биће: l + l + l l + l + l + l l m + l m + l + l m + lm m l + l + l + l P ( m ) Минералне резерве блока биће: T P γ Количина метала у блоку: T ( t m P γ m ) 00 Уколико је блок ограничен са две или три стране, оперисаће се са две, односно три величине. По истом принципу обрачун се врши и за жиле стрмијег залегања, које се ходницима и ускопима по висини деле на експлоатационе блокове, како је то показано на слици бр. 8. Уколико је жила веће моћности, резерве/ресурсе могуће је израчунати по методу паралелних хоризонталних равни Слика бр. 8 Метод блокова за стрме рудне жиле