ВИЗАНТИЈСКО НАСЛЕЂЕ, ДИСКУРС ИДЕНТИТЕТА

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "ВИЗАНТИЈСКО НАСЛЕЂЕ, ДИСКУРС ИДЕНТИТЕТА"

Transcript

1 Ni{ i Vizantija IX 479 Зоран Пешић ВИЗАНТИЈСКО НАСЛЕЂЕ, ДИСКУРС ИДЕНТИТЕТА Суочени све више с губитком идентитета принуђени смо да налазимо нова-стара обележја како би успоставили реалну потпору даљег развоја човека и смисла његовог живота. Данашње време исказује још већу потребу за филозофијом као стањем духа, мишљењем које је основа сваког другог промишљавања и покушаја да се одговори на питања садашњости и антиципира будућност. Филозофска баштина Европе је изузетно разноврсна и вредна, посебно што је њена основна преокупација човек и све оно што доприноси схватању човека. Зато нас обавезују наслеђе и вредности које садржи, што не значи и некритичко прихватање и рестаурирање прошлих мишљења. Византијско телошко-филозофско наслеђе има посебан значај јер није само наслеђе Истока, ни Запада или његов опозит, него наслеђе Европе, дискурс њеног идентитета, баштина свих народа која их чини тако посебним и непоновљивим. Ми ће мо делом изложити византијско поимање човека, кога открива као личност, што значи да му отвара могућност за успостављање сопственог идентитета, а чиме се истиче допринос ове мисли европском идентитету, посебно филозофији. Наслеђе је схваћено као целокупност материјалних и духовних вредности једног народа, територије, религије или човека уопште, док идентитет имплицира јединку која има самосвест о својим специфичним обележајима. При томе самосвест није нешто задато и коначно, него се мења и стиче кроз социјалне, политичке и културне процесе. Дакле, идентитет је својствен човеку као бићу и представља релациони однос који се увек јавља у односу према другима, као и оно што га разликује. С обзиром да је идентитет одлика личности желели би смо да укажемо на допринос настајању идентитета, а преко поимања човека које се између осталог, огледа помоћу слободе и слободе воље. *** Хришћанско учење о слободи воље могли би смо укратко свести на следеће: човека је створио Бог као слободног, што значи да има слободну вољу и да је против природе, како ствараоца (Бога), тако и створеног (човека), да је таква слободна воља подложна било каквој нужности. Доказ

2 480 Зоран Пешић је само савршенство Бога, што значи да оно што је створио према свом сопственом лику, мора по својој природи да буде слободно и да поседује слободну вољу, односно да му је својствена савршеност. Само слобода и слободна воља човека неодвојиви су од његовог умног деловања и чине га блиским творцу. Слобода избора је утемељена на рацију, али и својство које човека чини човеком и божанским. Избор је суштина слободе и ако не би био према слободној вољи, не би било ни слободе. Противници слободне воље сматрају да је избором дато човеку да греши, међутим, слободном вољом и избором човек спознаје вредности доброг, слободно се опредељује за врлину и улаже труд у њеном постизању. Тиме симбиоза с Богом постаје смислена, ако човек самостално дође до доброг. У чему је онда разлика византијске мисли у односу на остале или шта је допринос у односу на античку. Од византијског наслеђа је поред културе, архитектуре, права, војничких вештина, како истиче К. Елер (Klaus Oelher),,најважнији производ византијског духа без сумње његова теологија. 1 А византијска теолошка мисао је преко слободе, слободе воље човека указала на личност а тиме и идентитет, који, иако омеђан промислом и предестинацијом или предодређењем, суштински изражава оно што је одлика човека као бића. Свети Григорије Ниски и Свети Максим Исповедник сматрају да је човекова воља амбивалентна као што је и воља Исуса Христа. Она је прво природна воља од Бога дата, да се према њој управља и обожује и гномичка воља или лична воља, чија је сврха да се слободом избора усагласи са природном вољом и усмери ка Добру, односно Богу. Човек то постиже бирајући и живећи према врлинама које га усаглашавају са својим божанским пореклом.,,свети Григорије Ниски учи да у овим трима принципима, који се иначе узајамно подразумевају и у суштини означавају једну исту ствар: боголикост, врлински живот и сагласност са природом, почива човекова истинска слобода, 2 истиче Ларше (Jean-Claude Larche). Дакле, слобода човека се своди на слободну вољу усмерену ка њеном испуњењу у божанском смислу. Божије интенције су да човек буде истински слободан, међутим, човек према својој слободној вољи има могућност да изабере и зло. Импликације односа Божије и човечије воље су промисао и предестинација или предодређење. Зависност од Бога и Божије воље се у црквеној терминологији назива промисао. Она нас неизбежно доводи до предодређења, а које појмовно и садржајно искључује слободну вољу човека, јер ако се све одвија према Божијој вољи и све зависи од њега, где се ту испољава човекова слободна воља. И обрнуто, ако постоји слободна воља човека, где је ту место Божије промисли. Логично би било да једно искључује друго. Како разрешити проблем Божије промисли и слободне воље човека. 1 Елер, Клаус, Континуитет у философији Хелена до пада Византијског царства, у: Византијска филозофија, Татакис Василије, Јасен, Никшић и Српско друштво за хеленску филозофију и културу, Београд 2002, Ларше, Жан - Клод, Патологија слободе,, larse_patologija.pdf

3 Ni{ i Vizantija IX 481 Човек се разликује од природе по томе што у природи постоје међусобно узрочни закони, а човек поседује вољу која је узрок сам по себи. Зато је човек сам морално одговоран за своје поступке, добри или лоши, они су зависни само од његове воље. И сам првобитни грех Адама је чин слободне воље. Међутим, човек је стално пред искушењем да се према властитом избору слободне воље определи за добро или зло. Штавише, у лошем опредељењу Адама има и нечег доброг, а то је да се спознајом зла још више тежи постизању божанског и човек уздигне до свог очовечења и тако себе обожује. Због тога и Свети Јован Дамаскин каже,,да човек најпре буде искушан (јер неискушан и неиспитан човек ниједне речи није достојан) и да искуством стеченим кроз очување заповести буде усавршен да би тако задобио бесмртност као награду за врлину. 3 Зло постоји само као резултат човековог слободног избора, где га је човекова лична, гномичка воља удаљила од природне воље. Човеков избор и све последице тога леже у њему а не у Богу. То значи да је поред слободне воље и слободан избор оно што га суштински одређује. Ако се вратимо промислу и предодређењу следи нам питање да ли је Божија воља знала исход како год се ми определили или не. С обзиром да смо слободни по својој вољи, није, тачније није имала потребу да зна; с друге стране, ако је знала, зашто нам допушта грешку. Одговор, да ли је Божија воља знала или ће знати, лежи у томе да питајући уводимо људска мерила времена, онога пре, сада и после а која не важе за божанско, па је и ирелевантно да ли ће грешити или не. Односно, да парафразирамо Св. Аугустина, човек не греши зато што је Бог знао да ће грешити, јер човек греши када греши, а ако не жели да греши онда и не греши, то јест ако не жели да греши, о томе је Бог унапред знао. Шта је са злом и зашто нас не спречава да грешимо? Бог нас не спречава да грешимо јер би тиме и ограничио нашу слободу и наш избор и саму суштину човека. Из овога следи, пошто смо препуштени сопственој слободи воље и избора, да је Божија воља пасивна и индиферентна, а што опет негира суштину божанског да се налази свуда и у свему. Ипак, ни то не стоји, јер Божија воља учествује у свему, као активна и као пасивна. Пасивност се огледа у томе што не спречава зло и што му у намери није препрека, а утицај остаје посредан и на друге начине. Та посредност се огледа у утицају преко физичких закона, по којима је целокупна васељана устројена и непромењљива. За разлику од природе, човек и његова душа се управљају и према другим законима, јер човек има и духовну природу оличену у души и разуму, иако није имун на утицаје материјалног света. Дајући слободу човеку Бог га није лишио утицаја Божије воље, него преко материјалног и нужних природних закона утиче на њега. Тако и материјални свет утиче на човечије продуховљење, с тим што је пандам вечним и непромењљивим законима у природи, за човеков живот и пут ка Богу, Божија промисао. Због тога се Божија воља, односно промисао и човечија воља не искључују него допуњују. 3 Свети Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, 234., verujem.org/sveti_oci_azbucnik.html

4 482 Зоран Пешић Поред Божије воље и утицаја природе и материјалних ствари, човек је у свом животу изложен и утицајима других воља са различитим консеквенцијама. Једна од њих је и питање односа према злу које је комплексно, односно није ни само филозофско или етичко, као ни религијско, али у бити је више теолошко. Укратко ћемо се осврнути на то. Већ смо рекли да Бог не зауставља зло, да не би лишио човека слободне воље и избора а тиме и суштине. То би и смисао живота детерминисало или негирало, јер би све било предодређено и судбински условљено. Али зашто допушта да зло делује и утиче мењајући и оне који у свом животу чине само добро. Објашњење лежи једино у промислу. Смисао утицаја промисла је да нас не дотиче зло, чак и када се чини зло нама, јер ако дозволимо тај утицај или последицу по нас, зло долази у нас. Бити отпоран на зло истовремено јача добро и све више негира зло. Читав смисао неспречавања зла, огледа се у јачању и остварењу човекове слободе, где се човек својим моралним уздигнућем супроставља, недозвољавајући да зло допре до њега. Тиме се морално и духовно уздиже, усавршава и подиже достојанство постајући ближи Богу. Дакле, све зависи од човека и његове снаге да се уздигне изнад зла. На крају, ако све зависи од човека, отварамо питање чему онда Божија воља. Ипак не зависи баш све од човека. Улога Божије воље је да помогне човеку да превазиђе утицај зла, тако да нас Бог води ка моралности али нас не чини моралним, него морамо сами себе својим поступцима довести на то. То чинимо према сопственој слободној вољи и слободном избору. * * * Установили смо да Божија воља не ограничава људску слободну вољу јер се сама слобода човекове воље испуњава у Божијој вољи, а промисао и предодређење томе погодују и помажу. Ако се вратимо слободном избору и чињењу зла, како код Адама тако и обичних људи, постоји полемична расправа коју је водио Св. Аугустин против Пелагија. Реч је о томе да је Адамов грех учињен искључиво под спољашним утицајем, не својевољно, да то није утицало на човечију природу и да је уз помоћ Бога он способан да себе према сопственој вољи спасава. Насупрот томе, Аугустин је сматрао да је грех учињен по својој вољи и да је толико утицао и изменио човекову природу, да је он немоћан и да само Божија воља и помоћ могу да га спасе. Православно гледиште 4 је на средини, грех није настао искључиво и само по својој вољи, а људска природа и воља уз помоћ Божије, може да се уздигне до спасења. Овде долазимо до улоге личности. Према учењу Светог Максима, гномичка или лична воља се јавља као способност уздизања, као одлика човека, његове природе и саме воље, а може се једино остварити слободом избора. Што значи да могућност избора не значи да је човекова лична воља у супротности са природном (Божијом), него да избором, бирајући добро, 4 Видети шире о томе, Ј. Поповић, Сабрана дела, Догматика, Манастир Ћелије 2004, као и у делима Св. Јована Дамаскина и др.

5 Ni{ i Vizantija IX 483 усклађује се са природном вољом и тиме остварује своју суштину, а то је слобода. Давањем гномичкој вољи могућност остварења и достизања блаженства, конституише се човек као личност чија је суштинска одлика слободна воља, али и одлика која сваку јединку посматра као засебну целину у односу на то колико чини да њен живот има смисао у тежњи ка добром. То је оно што разликује византијску мисао од античке или западних теолошких мислиоца и сколастичара. У антици се државнополитичким променама и софистичком релативизирању свега, супростављају, најпре Сократ, а касније Платон и други, тражећи нешто што ће надоместити непостојаност норми и правила. Налазећи у врлинама и моралним обичајима и понашању универзалне и свима очигледне и доступне вредности, они враћају човеку смисао и сврху да сопственом улогом креира и мења постојеће. Губљење ауторитета државе и закона довели су до антропоцентричности у критеријуму исправности и до успостављања човека као бића са одлуком, избором и слободном вољом. Сократ је поставио захтев да се знањем прво спознају основне моралне норме и вредности па да се тек онда прихватају и примењују, што имплиците значи процењивање, избор и слободу одлучивања или вољу. Евидентно је да њихова слобода одлучивања и избор, иако израз човековог унутрашњег бића, нису сасвим човекови, него више понашање према наметнутим унутрашњим силама које владају човеком. Њих Сократ назива унутрашњим демонима, код Платона су то сенке идеја или сећања душе на јединство с Добрим и др. То значи да су одлуке и избор више управљени према унутрашњем гласу налик пророчанству, него што су рационално промишљени ставови, анализе и одлуке према слободној вољи. Зато ни они сами не говоре посебно о слободи воље и избора или их не узимају јасно као одлике и конституенсе бића као личности, егзистенције која се разликује од других и што их чине својственим себи и људским бићима уопште. Зато,,многи су древну јелинску мисао окарактерисали у њеној суштини као без-личну, 5 а због тога што се код Платона и његових настављача индивидуалност и посебност подређују апсолутној идеји, која својим смислом и сврхом гуши, занемарује а тиме и негира конкретност. Аристотелова конкретност и индивидуалност, иако и слободном вољом одређују личност, више је подређују деловању, него што је узимају са онтолошким значајем, која конкретног човека својим смислом и својствима одређује и разликује. Тако се теолошки приговор непостојања конкретне личности заснива на томе, што је Платонова душа подређена свеопштој идеји која се може поново јавити било где и код било кога, а код Аристотела, што егзистенција душе престаје са физичком егзистенцијом. Зато се у византијској мисли јасније и очигледније заступало гледиште о постојању слободне воље и избора личности и онога шти чини саму есенцијалност личности, иако са теолошким објашњењем и сврхом. Различита поимања детерминисаности и политичке праксе онемогућили су античке мислиоце да се озбиљније позабаве личношћу, 5 Ј. Зизјулас, Од маске до личности, Ниш 1992, 4.

6 484 Зоран Пешић међутим, посебно код Светог Јована Дамаскина и Светог Јована Лествичника и претходно поменутог Светог Максима Исповедника је то, ако не централни, онда вршни појам зато што се,,личност, конкретна егзистенција, ипостас... јављају као начин опстојања,...свега осталог: суштаство или природа, то јест заједнички елемент, опстоји само по ипостаси и у ипостаси. 6 Према учењу Светог Максима Исповедника и Свети Јован Дамаскин сматра да је у личностима Божанства једна природа и једна природна воља, а с обзиром да су ипостаси неподељене, један је предмет воље и једно је кретање свих трију ипостаси. 7 Код Христа су две природе, божанска и човечија и две воље. Пошто је он један ипостас, не резултат сједињења него од Бога дат, практично је и једна воља, јер његова људска воља следи божанску. Човек има једну природу и једну природну вољу, али у њему су ипостаси раздвојени и удаљени на различите начине, према месту и времену, па у њему и постоји гномичка воља. На тај начин се гномичка воља јавља као одлика личности свих али различита код сваког, у зависности од степена и начина усмерености ка добром. Свети Григорије из Нисе поред јасног и наглашенијег става о три ипостаса, личности у једној божанској суштини, појам ипостас изједначава са појмом просопон (πρóσωπον), али не у формалном и првобитном значењу маске или спољашности, него,,појму просопон додаје обележје моћи мишљења и слободе воље. 8 Сагласан да се божанско испољило кроз три ипостаси, Дамаскин одређује личност човека правећи дистинкцију између природе и ипостаси, где истиче да забуну стварају схватања да су природа и личност (ипостас) једно те исто. Природа је оно што је заједничко свим људима а ипостас (личност) је оно што разликује сваког појединачно и чини га посебним бићем и једна је једина за сваког човека. Зато он сматра да,,личност је оно што нам својим делатностима и својствима пружа јасну и ограничену појаву онога што му је једноприродно. 9 Одређење наизглед делује апстрактно и уопштено, међутим управо се једноприродно односи на претходну наведену природу човека, а делатност и својства су то што га издваја од других и одређује као јединствену и непоновљиву личност. С обзиром да делатност врше сви, њена општа карактеристика би требала буде слободна делатност, делатност према слободној вољи и према слободном избору. Оно што може бити заједничко, теоријски свим 6 Т. Василије, Византијска филозофија, Никшић-Београд 2002, Ипостас је од грчке речи υποστασις (лице) што у хришћанству означава оно што је тројично у једној суштини, Богу. Суштина је заједничко за сва три лица Свете Тројице, Оца, Сина и Светог Духа. Црква верује у једног Бога као једној суштини који се испољава у трима савршеним ипостасима односно лицима. А разлика у божанским лицима заснива се на разликама према њиховим својствима, где Бог има лично својство да је нерођен, син Исус Христ да је рођен, а Дух Свети има својство исхођења из Бога који је послат у свет као исход и Оца и Сина. 8 Клаус Елер, нав. дело, Свети Јован Дамаскин, Источник знања, Никшић 1997, 105.

7 Ni{ i Vizantija IX 485 личностима је да сви делују слободно и према добру. Међутим, однос према добру, начин постизања и слобода избора, иако опште карактеристике и могућност за све, оно су што личности чини личностима и међусобно их разликује. Зато и долазимо до слободе избора као дела слободне воље, односно делатности и вредносне квалификације слободе избора. Јер следи питање, да ли је деловање слободно и по слободној вољи и избору, ако се избором определимо а не делујемо, или не постигнемо намеру и ако се определимо за лоше или зло. До аргумента да није сам избор увек и слобода, долази и Свети Јован Дамаскин, а са чим нема разлога да се не сложимо иако је узрок томе Бог, где он каже,,да избор онога што је оствариво зависи од нас, ипак извршење чина често бива ометено, на неки начин, божанским промислом. 10 Ако апстрахујемо садржај и резултат избора, сваки избор ако је према слободној вољи, учињен је као слободан избор. Међутим, можемо вредносно квалификовати избор и тражити колико тај избор у складу са природом човека доприноси моралном уздизању. А природа је божанског порекла са својствима да делује у складу са умом, према слободној вољи и избору и да тежи добром. Због тога је логично да избор лошег или зла није у складу са самом природом човека, па не можемо таквим избором говорити у правом смислу о оствареној природи, слободи човека, испољавању његове слободне воље, па самим тим и слободи избора. С друге стране, када посматрамо слободу избора уочавамо да је она у ствари суштинска одлика личности, било да је лоша или добра, а да резултат избора морално квалификује личност. То значи да идентитет личности чини слобода избора, које нема без слободне воље и слободног деловања, а које опет нема без разума како у деловању тако и у самосвести о самом себи, односно својој личности. Путем слободне воље и слободног избора човек има саморефлексију о сопственим вредностима а тиме и о себи као јединственој особи, односно личности. Ако је...централно откриће грчке мисли, филозофске и уметничке, био управо човек, 11 и ако занемаримо византијско учење као хришћанско којим се развој и интенције личности испољавају на путу ка божанском и Богу, византијска мисао нам је разоткрила прво личност, па затим и њена суштинска својства и особине које чине идентитет а то су слобода, односно слобода воље, избора и деловања. Према нашем мишљењу, не желећи да дамо предност или одузмемо антици примат и занемаримо допринос хришћанско-схоластичког учења, византијска мисао је, преузимајући и иницирана од њих, изнедрила нов квалитет, слободну вољу личности, односно вољу одредила као њен суштински начин испољавања и неопходан услов идентитета, егзистенције човека и саморефлексије слободе и слободне воље појединца. Поред несумњивог значаја у одређењу човека као личности треба указати и на практични значај и консеквенције поимања човека као личности. Оне се прво огледају у успостављању идентитета, јер личност 10 Исто, K. Oelher, Subjektivität und Selbstbewußtsein in derantike, Würzburg 1997, 41.

8 486 Зоран Пешић прати идентитет и идентификује византијску мисао по томе. Тражи од човека да његов читав живот буде испуњен обележајима личности, што значи бити слободан, деловати према слободној вољи, према слободном избору и сходно томе бити одговоран за своје деловање и поступке. А то захтева релације и однос према другима, поставља питање како се другима представљамо и како нас други виде, како уважавамо њихову другост односно различитост. Консеквенције су да се личност јавља у односу према сопственој суштини и према другим људима и у тој двострукости личности лежи њен онтолошки значај. Она се манифестује у човековој појединачности и друштвености, у припадности одређеној групи људи и заједници, у егзистенцији локално и глобално итд. При томе човек увек остаје поседник сопственог идентитета, мења се, али и ствара и доприноси идентитету заједнице и целине у којој егзистира. * * * Постоје различита схватања односа према наслеђу и улози у стварању идентитета, почевши од уважавања, па до одбацивања као штетног за глобални поредак. Једно је да сама традиција по себи преставља нешто анахроно и ретроградно што негативно утиче на даљи развој и идентитет. На њој заснован идентитет је као и код нације или вере промењљив и несталан, да зависи од начина како се тумачи прошлост, да се повлачи пред рационалношћу науке, напретком и начином живота. Међутим, неке од традиција су и те како рационалне, реално могуће и никако се не може рећи да су ненапредне или нескладне са садашњицом или зато што потичу из ретроградног друштва. Напротив, могу бити врло рационалне, динамичне, дакле развојне и прилагодљиве а у крајњем употребљиве данас. Е. Блох истиче да се употребљиво наслеђе може наћи и у процвату и у пропадању класе или друштва. 12 Такви су религија која опстаје вековима, нека научна достигнућа, филозофија, култура и сл., а чему можемо додати византијско поимање личности различитог од индивидуалности Запада. Претпоставка не стоји, према нашем мишљењу, да нису могући обнова и заснивање властитог идентитета на византијском наслеђу и култури и даљи развој, јер се супроставља западном индивидуализму који опште добро узима само ако је у функцији тог истог индивидуализма или глобализма. Наглашени значај византијског наслеђа не мора бити схваћен по правилу као антизападни став или искључивост. Супротно, наслеђем се уноси у Западном схватању човека novum, уводећи човека и као личност а не само као индивидуу. Индивидуа своју личност доживљава једино у себи и као омеђана јединка од других и од спољашности, док се споља са истим правима, обавезама, начином живота, унифицира и успоставља као одређени број безличних појединаца. Свако нарушавање те безличности треба санкционисати и доводити у ред како не би нарушавали монотонију или хармонију истог или глобалног схваћеног као једнобразност. Насупрот 12 Упоредити E. Bloch, Erbschaft dieser Zeit, Frankfurt am Main 1985, 16 и даље.

9 Ni{ i Vizantija IX 487 томе, човек мора постојати као личност, идентитет треба да имплицира различитост, никако униформност и општост, како најбоље то илуструје свети Јован Дамаскин. Истински глобализам не узима a priori као супротност глобалном, западном и грађанском, културно-етнички идентитет као део националног идентитета. Данашњи глобализам више то негира, а с друге стране се стално заклиње у мултикултурализам, што је својеврсни парадокс. Треба истрајати на захтеву за обновом сопственог идентитета и извесног партикуларизма у односу на универзализам, али је неприхватљива екстремност, она које даје искључиво предност традиционализму, посебности или она које га апсолутно негира. Није спорно враћање и коришћење традиционализма, него начин како се то употребљава у дневнополитичке сврхе. Зато је и традиција различита од традиционализма којим се социјалнопсихолошки мобилишу људи у корист неке политике, а не националне свести и идентитета, који нису слепи и глуви за туђе и различите вредности и идентитете. У томе је и смисао идентитета као и личности, бити неко различит у односу на другог, што значи да ако нема тог другог нема ни идентитета, ни личности. Тако нам је византијска мисао преко личности и идентитета понудила различитости које нису супростављене, него комплементарне, уважавајуће, међусобно условљавајући своју егзистенцију и онтолошку бит. У том контексту можемо говорити и о колективном идентитету града који такође мора да својом свешћу о себи самом нађе и свој идентитет, а треба га тражити у релацијама и односима према садашњости, прошлости и будућности и према другима, јер и има смисла једино у односу на друге и различито. Ниш управо разлукује богато византијско наслеђе, Константин и његов значај за хришћанство, православље и његова теолошка мисао који га могу учинити препознатљивим и успоставити његов идентитет уз остале садржаје. Зато идентитет треба неговати, градити и тражити нове изворе иза себе, у себи и испред, а један од начина је и скуп,,ниш и Византија којим се одређује и стално изнова тражи ново у старом. Идентификатори или обележја су оно што чини и указује на идентитет човека (језик, вера, одевање, физичке карактеристике, боја коже, понашање), док за град Ниш, то могу бити његов положај као раскрснице, православље, Константин, теолошка мисао, римски период и континуум, одрживост под османлијама, Ћеле-кула, слободарство, дух, култура, људи, околина итд. Идентитет се стално успоставља, конструише и ствара, као једнакост, истоветност, подударност, али првенствено као препознатљивост и различитост. Личност је основа из које можемо ширити, развијати и схватити сопствени идентитет, идентитет простора и града у коме живимо и наслеђе које није само пуко завиривање у прошлост. Зато је и слобода на овим просторима увек била високо вреднована. На нама је да то византијско наслеђе укључујући и теолошку мисао и православље искористимо за стварање сопственог идентитета и даљи развој вредности које они носе и у њима су садржане. Тиме ће византијско наслеђе и традиције бити

10 488 Зоран Пешић јединствени дискурс идентитета ових простора, овог града и ових људи, идентитет који нас чини посебним, раздваја али и спаја, на путу ка човеку и људској заједници на глобалном нивоу. Zoran Pešić BYZANTINE HERITAGE, IDENTITY DISCOURSE The author of this paper places emphasis on the importance of Byzantine philosophical and theological thought for understanding man as a person, making it possible for him to establish his own identity. In this way the uniqueness of an individual, which makes the individual exceptional, is added to ancient individuality and submission to the general. That uniqueness is freedom and freedom of will. Identity is understood as the awareness of oneself and other people, that is, as a relation which changes along with cultural and political processes. At the same time, identity is no longer seen only as a characteristic of an individual, but also as institutionalism, collective identity. Therefore, searching for identity is not an obstacle to modern aspirations and globalization since it makes a person more complete, emphasizing the person s sociability and need to live in a community. Byzantine heritage is not only the identity discourse of peoples that inhabited those regions, or the identity discourse of the West or its opposite; it is the heritage of Europe and all the peoples which makes them so special and unique. That is why it is important to preserve the past for the sake of the future, as well as in order to understand the present.

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm 1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:

Διαβάστε περισσότερα

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

Са орнос 9 (2015) УДК Јован, пергамски митрополит(049.2) Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: /sabornost Оригинални научни рад

Са орнос 9 (2015) УДК Јован, пергамски митрополит(049.2) Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: /sabornost Оригинални научни рад Са орнос 9 (2015) Α Ω 57 81 УДК 271.2-1 Јован, пергамски митрополит(049.2) 271.2-1 Ларше Ж.-К.(049.2) DOI: 10.5937/sabornost9-9771 Оригинални научни рад Александар Ђаковац * Универзитет у Београду, Православни

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011 Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна

Διαβάστε περισσότερα

За један другачији начин живота

За један другачији начин живота Са орнос 11 (2017) Α Ω 13 62 УДК 271.2-18 271.2-72-1 Оригинални научни рад Игнатије Мидић *1 Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд За један другачији начин живота Abstract:

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

Проблем зла: од Августина до савремене генетике. протопрезвитер Никола Лудовикос

Проблем зла: од Августина до савремене генетике. протопрезвитер Никола Лудовикос Проблем зла: од Августина до савремене генетике протопрезвитер Никола Лудовикос Прије но што се Други свјетски рат у потпуност завршио, знаменити енглески писац, C.S. Lewis, желећи да поново исприча причу

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.

Διαβάστε περισσότερα

Дух полемике у филозофији Јован Бабић

Дух полемике у филозофији Јован Бабић Дух полемике у филозофији Јован Бабић У свом истинском смислу филозофија претпостаља једну посебну слободу мишљења, исконску слободу која подразумева да се ништа не подразумева нешто што истовремено изгледа

Διαβάστε περισσότερα

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА . колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност

Διαβάστε περισσότερα

назвао блаженим, зато што Га је исповедио као Сина Божјег!), каква је онда непостојаност обичних људи? Кад се Свети Петар, рајски кључар, три пута

назвао блаженим, зато што Га је исповедио као Сина Божјег!), каква је онда непостојаност обичних људи? Кад се Свети Петар, рајски кључар, три пута ЧИТАОЦУ Драги читаоче, Пишући ову књигу, дрхтао сам. Разлог? Ушао сам у теме којима обичан верник, попут мене, не би требало да се бави - теме које, од догматике до литургике, захтевају светлу и чисту

Διαβάστε περισσότερα

АПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ (по светом Василију Великом)

АПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ (по светом Василију Великом) АПОФАТИЧКИ КАРАКТЕР НАЧИНА ПОСТОЈАЊА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ (по светом Василију Великом) УВОД Одређени грчки теолози тежећи да створе мостове комуникације са савременом философском мишљу, а особито са егзистенцијалистичком

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1)

О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1) О ВЕРИ КОД ПОЛА ТИЛИХА 1) Епископ Григорије (Дур и ћ) Вера је врхунска брига поглављу под насловом Шта вера јесте, П. Тилих, пре свега, говори о вери као врхунској бризи, те да би појаснио динамику вере

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Црква Сабор: икона светотројичног сапостојања једног и многих

Црква Сабор: икона светотројичног сапостојања једног и многих Саборност Α Ω 2 (2008) 13 40 УДК 271.222(497.11)-726.2:929 Игнатије, браничевски епископ(047.53) 271.2-1 Игнатије Мидић Универзитет у Београду Православни богословски факултет Црква Сабор: икона светотројичног

Διαβάστε περισσότερα

Кратак осврт на неке аспекте есхатолошког начин постојања према Св. Максиму Исповеднику. мр Александар Ђаковац

Кратак осврт на неке аспекте есхатолошког начин постојања према Св. Максиму Исповеднику. мр Александар Ђаковац Кратак осврт на неке аспекте есхатолошког начин постојања према Св. Максиму Исповеднику мр Александар Ђаковац У богословским круговима је одавно јасно да се есхатологија не може и не сме сагледавати само

Διαβάστε περισσότερα

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2.1. МАТЕМАТИЧКИ РЕБУСИ Најједноставније Диофантове једначине су математички ребуси. Метод разликовања случајева код ових проблема се показује плодоносним, јер је раздвајање

Διαβάστε περισσότερα

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2 8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или

Διαβάστε περισσότερα

УЧЕЊЕ О КРЕТАЊУ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА

УЧЕЊЕ О КРЕТАЊУ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА UDC 116:27.1 DOI: 10.2298/ZMSDN1342039C Оригинални научни рад УЧЕЊЕ О КРЕТАЊУ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА Владимир Цветковић Теолошки факултет, Архус универзитет, Архус, Данска vlad.cvetkovic@gmail.com

Διαβάστε περισσότερα

Упутство за избор домаћих задатака

Упутство за избор домаћих задатака Упутство за избор домаћих задатака Студент од изабраних задатака области Математике 2: Комбинаторика, Вероватноћа и статистика бира по 20 задатака. Студент може бирати задатке помоћу програмског пакета

Διαβάστε περισσότερα

ФИЛОЗОФСКО ПОРЕКЛО ТЕОРИЈЕ ДРУШТВЕНОГ УГОВОРА. Сажетак

ФИЛОЗОФСКО ПОРЕКЛО ТЕОРИЈЕ ДРУШТВЕНОГ УГОВОРА. Сажетак Taња Тодоровић Прегледни научни рад ФИЛОЗОФСКО ПОРЕКЛО ТЕОРИЈЕ ДРУШТВЕНОГ УГОВОРА Кључне ријечи Друштвени уговор, филозофија политике, Сократ, Платон, Аристотел, софисти. Аутор Мр Тања Тодоровић је сарадник

Διαβάστε περισσότερα

Саборност 9 (2015) УДК DOI: /sabornost Оригинални научни рад. Игнатије Мидић *

Саборност 9 (2015) УДК DOI: /sabornost Оригинални научни рад. Игнатије Мидић * Саборност 9 (2015) Α Ω 1 24 УДК 27-175 DOI: 10.5937/sabornost9-9773 Оригинални научни рад Игнатије Мидић * Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд Историја и Есхатон Есхатологија

Διαβάστε περισσότερα

Количина топлоте и топлотна равнотежа

Количина топлоте и топлотна равнотежа Количина топлоте и топлотна равнотежа Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина

Διαβάστε περισσότερα

5/2010. у овом броју: Калистос (Вер) Гордана Јоцић Небојша Ђокић Ана Пенати Бернардини. Освећен храм Преображења Господњег у Сабанти код Крагујевца

5/2010. у овом броју: Калистос (Вер) Гордана Јоцић Небојша Ђокић Ана Пенати Бернардини. Освећен храм Преображења Господњег у Сабанти код Крагујевца 5/2010 у овом броју: Калистос (Вер) Гордана Јоцић Небојша Ђокић Ана Пенати Бернардини Освећен храм Преображења Господњег у Сабанти код Крагујевца Освећен храм Преображења Господњег у Сабанти foto reporta`a

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

Показано је у претходној беседи да се

Показано је у претходној беседи да се ДРУГА БЕСЕДА КАКАВ ДОПРИНОС ЖИВОТУ У ХРИСТУ ПРУЖА БОЖАНСКО КРШТЕЊЕ Показано је у претходној беседи да се свештени живот у Христу садржи у светим Тајнама. Испитајмо сада како нас свака од Тајни уводи у

Διαβάστε περισσότερα

СЛОВО О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ

СЛОВО О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ СЛОВО О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ Ваше Преосвештенство, часни оци, браћо и сестре! Људски језик је испевао многе песме у славу и част Свевечног Творца, у похвалу љубави, у величанственост творевине, али у исто

Διαβάστε περισσότερα

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c

6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c 6. ЛИНЕАРНА ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ах + by = c Ако су а, b и с цели бројеви и аb 0, онда се линеарна једначина ах + bу = с, при чему су х и у цели бројеви, назива линеарна Диофантова једначина. Очигледно

Διαβάστε περισσότερα

, број Листић "Dominisiana" Драга браћо и сестре,

, број Листић Dominisiana Драга браћо и сестре, 17.06.2018., број 123 - Листић "Dominisiana" ------------------------------------------------------------------------- оно најбитније по чему је Црква заправо Црква, није нешто друго него управо света

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

ПРАВОСЛАВЉЕ И МОДЕРНОСТ СУКОБ ИЛИ САРАДЊА?

ПРАВОСЛАВЉЕ И МОДЕРНОСТ СУКОБ ИЛИ САРАДЊА? Зоран Крстић Abstract. Аутор анализира амбивалентан однос православља и модерности. Основна теза рада је да евентуалне тешкоће постоје у прихватању каснијих фаза модерности а да сукоб на релацији модерности

Διαβάστε περισσότερα

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: Њутнови закони 1 Динамика Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе: када су објекти довољно велики (>димензија атома) када се крећу брзином много мањом

Διαβάστε περισσότερα

Јован Зизијулас. Атинска академија наука, Атина. Димензије вере у православној и лутеранској теологији

Јован Зизијулас. Атинска академија наука, Атина. Димензије вере у православној и лутеранској теологији Са орнос 11 (2017) Α Ω 105 117 УДК 274.5-1 Лутер М. 271.2-1 Оригинални научни рад Јован Зизијулас Атинска академија наука, Атина Димензије вере у православној и лутеранској теологији Abstract: У овом тексту,

Διαβάστε περισσότερα

СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ

СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ Захваљујем се организатору на љубазном позиву да узмем учешћа у данашњем скупу а поводом врло значајног догађаја и врло значајне теме. Када се у јесен прошле године,

Διαβάστε περισσότερα

Александар Ђаковац (НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА

Александар Ђаковац (НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА Александар Ђаковац (НЕ)ЗНАЛАЧКА КРИТИКА БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА (Осврт на књигу г. Родољуба Лазића: «Но(ватосрск)о богословље Митрополита Зизијуласа», Издавач «Атос» мисионарски духовни

Διαβάστε περισσότερα

Здравко М. Пено Православни Богословски факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Здравко М. Пено Православни Богословски факултет Универзитета у Источном Сарајеву УДК: 27-17 Максим Исповедник, свети Логос и стварање Логос и стварање Здравко М. Пено Православни Богословски факултет Универзитета у Источном Сарајеву Апстракт: Основни космолошки став, исказан и у Старом

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ

СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ Наслов изворника: Prwtopr) `Iwannhj S) Rwmani,dhj PATERIKH QEOLOGIA A e]kdosh Au[goustoj 2004 Ekdoseij PARAKATAQHKH ПРОТОПРЕЗВИТЕР ЈОВАН С. РОМАНИДИС Професор универзитета СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ Предговор:

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

себи. Када Бога називамо добрим, увек имамо у виду исправку апофатичког богословља, које Бога поставља сасвим изнад сваког људског

себи. Када Бога називамо добрим, увек имамо у виду исправку апофатичког богословља, које Бога поставља сасвим изнад сваког људског ЗЛО И СТРАСТИ ДОБРО И ВРЛИНА 1) Георгије Манзаридис ог је изнад разликовања добра и зла. Као што примећује Свети Григорије Ниски, не постоји ништа насупрот доброти Божијој, као што не постоји ништа насупрот

Διαβάστε περισσότερα

срца Његовог (остају) из нараштаја у нараштај"(пс.32,11).

срца Његовог (остају) из нараштаја у нараштај(пс.32,11). САБОРНИК ЕПАРХИЈЕ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКЕ И ПРИМОРСКЕ Издаје ЗХиП ЕПАРХИЈА, Манастир ТВРДОШ - Требиње ВАСКРС, година 13 / број 38, 2006 П СВЕТОГ МАКСИМА, МОНАХА И ИСПОВЕДНИКА* КРАТКО ТУМАЧЕЊЕ МОЛИТВЕ ОЧЕ

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја. СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању

Διαβάστε περισσότερα

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре 0 6.. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре У обичном говору се често каже да су неки предмети симетрични. Примери таквих објеката, предмета, геометријских

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

Епископ Григорије(Дурић) ПОКАЈАЊЕ И ЕВХАРИСТИЈА. Увод

Епископ Григорије(Дурић) ПОКАЈАЊЕ И ЕВХАРИСТИЈА. Увод Епископ Григорије(Дурић) ПОКАЈАЊЕ И ЕВХАРИСТИЈА ПО Ј. ПОПОВИЋУ И Ј. ЗИЗЈУЛАСУ Увод Уопштено о покајању Главни принцип преко кога човек приступа Хришћанству је покајање. Човек је у трагичкој ситуацији,

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23 6.3. Паралелограми 27. 1) Нацртај паралелограм чији је један угао 120. 2) Израчунај остале углове тог четвороугла. 28. Дат је паралелограм (сл. 23), при чему је 0 < < 90 ; c и. c 4 2 β Сл. 23 1 3 Упознајмо

Διαβάστε περισσότερα

TEMA V ЉУДИ (НАЈЧЕШЋЕ) ЛАЖУ КАКО БИ ЗАШТИТИЛИ СОПСТВЕНУ РЕПУТАЦИЈУ

TEMA V ЉУДИ (НАЈЧЕШЋЕ) ЛАЖУ КАКО БИ ЗАШТИТИЛИ СОПСТВЕНУ РЕПУТАЦИЈУ TEMA V ЉУДИ (НАЈЧЕШЋЕ) ЛАЖУ КАКО БИ ЗАШТИТИЛИ СОПСТВЕНУ РЕПУТАЦИЈУ Станко Абаџић, Праг (2000) 75 76 ПРАВО НА ЛАГАЊЕ Ј е ли овај свет видео икада грану дебљу и тежу од стабла на коме лежи? Покушавате да

Διαβάστε περισσότερα

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 Метод разликовања случајева је један од најексплоатисанијих метода за решавање математичких проблема. У теорији Диофантових једначина он није свемогућ, али је сигурно

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

I Наставни план - ЗЛАТАР

I Наставни план - ЗЛАТАР I Наставни план - ЗЛААР I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД УКУО недељно годишње недељно годишње недељно годишње годишње Σ А1: ОАЕЗНИ ОПШЕОРАЗОНИ ПРЕДМЕИ 2 5 25 5 2 1. Српски језик и књижевност 2 2 4 2 2 1.1

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ

ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ ЈЕДАН НЕМОГУЋИ ОСВРТ НА УРБОФИЛИЈУ, ДВАДЕСЕТ ПРОПАЛИХ ГОДИНА КАСНИЈЕ Mожда је дошло време да се запише понека успомена, иако би се рекло да је прерано за сећања. Има нечег гротескног

Διαβάστε περισσότερα

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x) ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Врсте диференцијалних једначина. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА КОЈА РАЗДВАЈА ПРОМЕНЉИВЕ Код ове методе поступак је следећи: раздвојити

Διαβάστε περισσότερα

, број 37 - Листић "Доминисиана" Драга браћо и сестре,

, број 37 - Листић Доминисиана Драга браћо и сестре, 26.06.2016, број 37 - Листић "Доминисиана" какав би морао бити духовни учитељ? Какве би морале бити његове особине? У његовој личности не сме бити ничега сличног духом одсутном слабоумном визионару. Са

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),

Διαβάστε περισσότερα

Осврт на нека уводна питања проблематике богословског симпосиона Онтологија и етика из године

Осврт на нека уводна питања проблематике богословског симпосиона Онтологија и етика из године Са орнос 9 (2015) Α Ω 83 108 УДК 271.2-1:005.745(497.11)"2003" 111:27-42 DOI: 10.5937/sabornost9-9777 Оригинални научни рад Томислав Пауновић *1 Хришћански културни центар, Београд Осврт на нека уводна

Διαβάστε περισσότερα

L O G O S. логос 2006 (7-35 стр.) 7 УДК Георгије Флоровски

L O G O S. логос 2006 (7-35 стр.) 7 УДК Георгије Флоровски логос 2006 (7-35 стр.) 7 УДК 27-278 Георгије Флоровски Аскетски идеал Новог завета: осврт на критику теологије реформације Ако је монашки идеал заједница са Богом кроз молитву, смирење, послушност (послушање),

Διαβάστε περισσότερα

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом . Решимо једначину 5. ( * ) + 5 + Провера: + 5 + 0 5 + 5 +. + 0. Број је решење дате једначине... Реши једначину: ) +,5 ) + ) - ) - -.. Да ли су следеће једначине еквивалентне? Провери решавањем. ) - 0

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

Решења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака

Решења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака Решења задатака са првог колоквиjума из Математике Б II група задатака Пре самих решења, само да напоменем да су решења детаљно исписана у нади да ће помоћи студентима у даљоj припреми испита, као и да

Διαβάστε περισσότερα

Саборност 5 (2011) Милош Јелић * Смедеревска Паланка. Човеково обожење као охристовљење по Светом Григорију Богослову

Саборност 5 (2011) Милош Јелић * Смедеревска Паланка. Човеково обожење као охристовљење по Светом Григорију Богослову Саборност 5 (2011) Α Ω 71 80 УДК 27-185.5 Григорије Богослов, свети Милош Јелић * Смедеревска Паланка Човеково обожење као охристовљење по Светом Григорију Богослову Abstract: Идеја рада је да у кратким

Διαβάστε περισσότερα

Неки људи могу сматрати да се прави теолог мора школовати у некој чувеној

Неки људи могу сматрати да се прави теолог мора школовати у некој чувеној Саборнос 4 (2010) Α Ω 391 401 УДК 2-1 Јирген Молтман Универзитет у Тибингену, Катедра за систематску теологију, Тибинген, Немачка Ко је теолог? 1 Abstract: Разматрање о томе шта значи бити истински теолог;

Διαβάστε περισσότερα

ОДРЕЂЕЊЕ ЛЕПОГ У ПЛАТОНОВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ

ОДРЕЂЕЊЕ ЛЕПОГ У ПЛАТОНОВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ Годишњак Педагошког факултета у Врању, књига VIII, 1/2017. Александар ПЕШИЋ Филозофски факултет Универзитет у Новом Саду УДК 111.852 141.131 177.61(38) - прегледни научни рад - ОДРЕЂЕЊЕ ЛЕПОГ У ПЛАТОНОВОЈ

Διαβάστε περισσότερα

@I^KI BLAGOVESNIK MIR HRISTOS SE RODI!

@I^KI BLAGOVESNIK MIR HRISTOS SE RODI! @I^KI BLAGOVESNIK ЧАСОПИС ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ MIR BO@IJI, HRISTOS SE RODI! S A D R @ A J Епархија жичка, јануар - април 2015. Излази са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

ГЕРОНТОЛОГИЈΑ 1/2015 GERONTOLOGY

ГЕРОНТОЛОГИЈΑ 1/2015 GERONTOLOGY ГЕРОНТОЛОГИЈΑ 1/2015 GERONTOLOGY 1/2015 Часопис Геронтолошког друштва Србије Review of Gerontological Society of Serbia Година XLII Закључно са 1992. г. часопис јe публикован под називом Геронтолошки зборник

Διαβάστε περισσότερα

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 5, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни

Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 5, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 5, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2010. Универзитет у Београду Православни

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

Теорија друштвеног избора

Теорија друштвеног избора Теорија друштвеног избора Процедура гласања је средство избора између више опција, базирано на подацима које дају индивидуе (агенти). Теорија друштвеног избора је студија процеса и процедура доношења колективних

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

Јован Зизијулас. Атинска академија наука, Атина. Примат и национализам

Јован Зизијулас. Атинска академија наука, Атина. Примат и национализам Саборност 6 (2012) Α Ω 129 136 УДК 271.2-72-1 DOI: 10.5937/sabornost6-3162 Претходно саопштење Јован Зизијулас Атинска академија наука, Атина Примат и национализам Abstract: Основно питање које аутор поставља

Διαβάστε περισσότερα

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић

Скупови (наставак) Релације. Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић Скупови (наставак) Релације Професор : Рака Јовановић Асиситент : Јелена Јовановић Дефиниција дуалне скуповне формуле За скуповне формулу f, која се састоји из једног или више скуповних симбола и њихових

Διαβάστε περισσότερα

Васкршње обраћање епископа шумадијског Јована Радивоје Митровић Драган Степковић Ричард Темпл Епископ Иларион Алфејев.

Васкршње обраћање епископа шумадијског Јована Радивоје Митровић Драган Степковић Ричард Темпл Епископ Иларион Алфејев. 2/2009 Васкршње обраћање епископа шумадијског Јована Радивоје Митровић Драган Степковић Ричард Темпл Епископ Иларион Алфејев hristos vaskrse синајске иконе Излази са благословом Његовог преосвештенства

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα

Проф. др Јован Пурић (Српска Православна Црква)

Проф. др Јован Пурић (Српска Православна Црква) Ni{ i Vizantija XV 25 Проф. др Јован Пурић (Српска Православна Црква) ТАЈНА ПУНОЋЕ ВРЕМЕНА Српска реч време, настала од словенске речи времја, означава кружење, кружно кретање, век. Реч је о постојању

Διαβάστε περισσότερα

Са орнос 11 (2017) УДК Оригинални научни рад. Јован Зизијулас. Атинска академија наука, Атина

Са орнос 11 (2017) УДК Оригинални научни рад. Јован Зизијулас. Атинска академија наука, Атина Са орнос 11 (2017) Α Ω 63 72 УДК 271.2-528-726.2-276.63 271.2-55-549 Оригинални научни рад Јован Зизијулас Атинска академија наука, Атина Место и улога епископа у Светој Евхаристији Abstract: Аутор у тексту

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2/13 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним

Διαβάστε περισσότερα

Саборност 7 (2013) УДК "19/20" DOI: /sabornost Оригинални научни рад. Радован Биговић

Саборност 7 (2013) УДК 19/20 DOI: /sabornost Оригинални научни рад. Радован Биговић Саборност 7 (2013) Α Ω 19 29 УДК 271.2-1"19/20" DOI:10.5937/sabornost7-5070 Оригинални научни рад Радован Биговић Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд Православна теологија

Διαβάστε περισσότερα

ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА

ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА Др Зоран Крстић, протојереј ЕКОНОМИЈА НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА Говорећи на прослави 180 годишњице Старе Милошеве цркве у Крагујевцу проф. др Радош Љушић 1 је говорио о двема нашим историјским заблудама, које

Διαβάστε περισσότερα

Андреј Лаут. Универзитет у Дараму Катедра за теологију и религију. Св. Григорије Богослов и св. Максим Исповедник: обликовање Предања 1

Андреј Лаут. Универзитет у Дараму Катедра за теологију и религију. Св. Григорије Богослов и св. Максим Исповедник: обликовање Предања 1 Саборност Α Ω 2 (2008) 197 210 УДК 27-1 Максим Исповедник, свети 27-1 Григорије из Назијанза, свети 27-9"05/06" Андреј Лаут Универзитет у Дараму Катедра за теологију и религију Св. Григорије Богослов и

Διαβάστε περισσότερα

KALENI] 3, Излази са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована. Година XXXII Број 3, (195), 2011.

KALENI] 3, Излази са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована. Година XXXII Број 3, (195), 2011. 3/2011 Sveti Jovan Zlatousti Jaroslav Pelikan Zoran Krsti} Zoran Aleksi} Blagoje Panteli} Vaskr{wa poslanica Wegovog Preosve{tenstva Episkopa {umadijskog G. Jovana Излази са благословом Његовог преосвештенства

Διαβάστε περισσότερα

Давид Перовић *1. Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд. У дијалогу са кинематографском христологијом

Давид Перовић *1. Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд. У дијалогу са кинематографском христологијом Саборност 5 (2011) Α Ω 153 180 УДК 791.232:27-31 Давид Перовић *1 Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд У дијалогу са кинематографском христологијом Десет кратких резова у поводу

Διαβάστε περισσότερα

РЕЧ,ЈА ИЗМЕЂУ ХИПОСТАЗЕ И РЕДУКЦИЈЕ ПРОБЛЕМИ ФИЛОЗОФСКОГ ГОВОРА О СОПСТВУ

РЕЧ,ЈА ИЗМЕЂУ ХИПОСТАЗЕ И РЕДУКЦИЈЕ ПРОБЛЕМИ ФИЛОЗОФСКОГ ГОВОРА О СОПСТВУ Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, Књига XXXVII (2012) Annual Review of the Faculty of Philosophy, Novi Sad, Volume XXXVII (2012) 373 Дамир Ј. Смиљанић УДК 141.13 Филозофски факултет Универзитета

Διαβάστε περισσότερα