ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ У складу са Законом о научноистраживачкој делатности ( Сл. Гласник РС 110/2005 и 50/2006 - исправка и 018/2010 и 112/2015), Правилником о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача ( Сл.гласник РС бр. 24/2016),) и на основу одлуке Изборног већа Универзитета у Београду-Пољопривредног факултета у Београду, бр. 400/1-4/3 од 27.10.2016. године, именовани смо у Комисију за спровођење поступка стицања звања, подношење извештаја и оцене научног рада кандидата др Катарине Зечевић (Милојевић), за избор у звање научни сарадник, област: Биотехничке науке, грана: Пољопривреда, научну дисциплину: Заштита биљака, ужa научнa дисциплинa: Фитопатологија. На основу увида у достављену документацију обавили смо анализу рада кандидата, а Изборном већу подносимо следећи И З В Е Ш Т А Ј 1. БИОГРАФИЈА Катарина Зечевић (Милојевић) рођена је 20. мaja 1987. године у Пожаревцу, где је завршила основну и средњу школу. Пољопривредни факултет, Одсек за заштиту биља и прехрамбених производа, Универзитета у Београду уписала је 2006/07., завршила 2010. године, са просечном оценом 9,53 (девет 53/100). Дипломски рад под називом: Молекуларна детекција и идентификација вируса мозаика луцерке (Alfalfa mosaic virus, AMV) из дувана одбранила је са оценом 10 (десет). Добитник је награде Задужбине Николе Спасића за најбољег студента треће године Пољопривредног факултета, а школске 2009/10. године била је стипендиста Фонда за младе таленте (Министарство омладине и спорта Републике Србије). Докторске студије на Пољопривредном факултету, Универзитета у Београду, уписала је школске 2010/11. године, смер пољопривредне науке, модул: фитомедицина. Докторску дисертацију под насловом Биолошка и молекуларна карактеризација вируса мозаика краставца (Cucumber mosaic virus) у Србији одбранила је 1

26.09.2016. године, пред комисијом у саставу: др Бранка Крстић, ред. проф., др Ивана Станковић, доц., др Александра Булајић, ред. проф., др Смиља Теодоровић, ванр. проф. Криминалистичко-полицијске академије у Београду и др Ференц Баги, ванр. проф. Универзитета у Новом Саду-Пољопривредни факултет, чиме је стекла звање доктор биотехничких наука. Од 2011-2013. године као стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије била је ангажована на Катедри за фитопатологију, Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду, на пројекту Агробиодиверзитет и коришћење земљишта у Србији: интегрисана процена биодиверзитета кључних група артропода и биљних патогена (eвиденциони број пројекта ИИИ 43001), а од 01.12. 2013. године ангажована је на истом пројекту као истраживач сарадник. Oдлуком Научног већа Института за заштиту биља и животну средину (број 994 од 11.06.2012. године) изабрана је у истраживачко звање истраживач сарадник, а одлуком Изборног већа Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду, (број: 300/7-5 од 23.04.2015. године реизабрана је у исто истраживачко звање (истраживач сарадник). Уговором о раду на одређено време на Пољопривредном факултету засновала је радни однос као истраживач сарадник у периоду од 01.07.2016. до 31.12.2016. године. Члан је Друштва за заштиту биља Србије, Српског микробиолошког друштва и Друштва вирусолога Србије. До сада је објавила и саопштила укупно 30 научних радова, од којих је два објављено у међународним часописима, један у часопису међународног значаја верификован посебном одлуком, два у водећим часописима националног значаја, два у часописима националног значаја, 11 саопштено и штампано у целини или изводу на међународним и 12 на домаћим скуповима. У врхунском међународном часопису објавила је девет радова (News Item) који су сврстани у категорију остали радови. 2. БИБЛИОГРАФИЈА Категоризација радова из међународних часописа извршена је према КОБСОН листи (http://kobson.nb.rs/kobson.82.html), а радова публикованих у земљи према листи верификованој на Матичном научном одбору за биотехнологију и пољопривреду. РАДОВИ ОБЈАВЉЕНИ У НАУЧНИМ ЧАСОПИСИМА МЕЂУНАРОДНОГ ЗНАЧАЈА (M20) Рад у међународном часопису (M22 = 5) 1. Bulajić, А., Stanković, I., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Ivanović, M., Krstić, B. (2014): Tomato Spotted Wilt Virus - Potato Cultivar Susceptibility and Tuber 2

Transmission. American Journal of Potato Research 91: 186-194. (IF= 1,204, ISSN 1099-209X, KoBSON, Agronomy, 33/81, 2014) Рад у међународном часопису (M23 = 3) 2. Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Berenji, J., Krstić B. (2011): Status of tobacco viruses in Serbia and molecular characterization of Tomato spotted wilt virus isolates. Acta Virologica 55: 337-347. (IF= 0,682, ISSN 0001-723X, KoBSON, Virology, 30/32, 2011) Рад у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком (М24 = 3) 3. Ристић, Д., Вучуровић, А., Станковић, И., Јовић, Ј., Милојевић, К., Булајић, А., Крстић, Б. (2011): Plasmopara obducens - нова претња производњи Impatiens walleriana у Србији. Пестициди и фитомедицина 26: 43-53. ЗБОРНИЦИ СКУПОВА МЕЂУНАРОДНОГ ЗНАЧАЈА (М30) Саопштење са међународног скупа штампано у целини (M33=1,0) 4. Bulajić, A., Stanković, I., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Trkulja, V., Krstić, B. (2012): Iris yellow spot virus - emerging pathogen and serious threat for the production of Allium species. Proceedings of International Symposium on Current Trends in Plant Protection, Belgrade, Serbia, pp. 231-238. Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (M34=0,5) 5. Vrandečić, K., Ćosić, J., Stanković, I., Milojević, K., Bulajić, A., Krstić, B. (2014): Spreading of Alfalfa mosaic virus in Lavandin in Croatia. Abstracts of Joint International Congress of the Mediterranean Phytopathological Union and International Society of Mycotoxicology, Istanbul, Turkey, pp. 104. 6. Bulajić, A., Stanković, I., Milojević, K., Krstić, B. (2014): Alternaria petroselini pathogen of parsley in Serbia. Abstracts of Carrot and other Apiaceace International Symposium, Angers, France, pp. 71. 7. Vučurović, A., Stanković, I., Milojević, K., Nikolić, D., Berenji, J., Bulajić, A., Krstić, B. (2014): Molecular characterization of Zucchini yellow mosaic virus isolates from Serbia. Book of Abstracts of VII Congress on Plant Protection Integrated Plant Protection Knowledge - Based Step Towards Sustainable Agriculture, Forestry and Landscape Architecture, Zlatibor, Serbia, pp. 300-302. 3

8. Stanković, I., Milojević, K., Vučurović, A., Nikolić, D., Krstić, B., Bulajić, A. (2014): Morphological and molecular identification of Alternaria petroselini pathogen of persley in Serbia. Book of Abstracts of VII Congress on Plant Protection Integrated Plant Protection Knowledge - Based Step Towards Sustainable Agriculture, Forestry and Landscape Architecture, Zlatibor, Serbia, pp. 302-303. 9. Stanković, I., Ristić, D., Milojević, K., Vučurović, A., Nikolić, D., Krstić, B., Bulajić, A. (2014): Morphological and molecular identification of Fusarium oxysporum causing strawbbery wilt in Serbia. Book of Abstracts of VII Congress on Plant Protection Integrated Plant Protection Knowledge - Based Step Towards Sustainable Agriculture, Forestry and Landscape Architecture, Zlatibor, Serbia, pp. 305-307. 10. Ristić, D., Stanković, I., Milojević, K., Vučurović, A., Nikolić, D., Krstić, B., Berenji, J., Bulajić, A. (2014): Morphological and molecular identification of Fusarium equiseti, pathogen of sorghum in Serbia. Book of Abstracts of VII Congress on Plant Protection Integrated Plant Protection Knowledge - Based Step Towards Sustainable Agriculture, Forestry and Landscape Architecture, Zlatibor, Serbia, pp. 309-310. 11. Bulajić, A., Stanković, I., Vučurović, A., Milojević, K., Nikolić, D., Teodorović, S., Krstić, B. (2015): Alternaria species on carrot in Serbia. Phytopathology 105(Suppl. 4): S4:21. 12. Krstić, B., Stanković, I., Vučurović, A., Milojević, K., Nikolić, D., Teodorović, S., Bulajić, A. (2015): Iris yellow spot virus epidemics in onion crops in Serbia. Phytopathology 105(Suppl. 4): S4:76. 13. Stanković, I., Vučurović, A., Nikolić, D., Milojević, K., Vojvodić, M., Krstić, B., Bulajić, A. (2016): Alternaria carotiincultae - A new threat for carrot production in Serbia. Program and Abstracts of Conference EU Project Collaborations: State-of-the-Art Technologies: Challenges for the Research in Agricultural and Food Science, Belgrade, Serbia, pp. 120. 14. Vučurović, A., Stanković, I., Nikolić, D., Milojević, K., Bulajić, A., Krstić, B. (2016): Effect of propolis extract on Zucchini yellow mosaic virus inhibition in oilseed pumpkin. Abstract Book of 3rd International Symposium on Organic Greenhouse Horticulture, Izmir, Turkey, pp. 75. РАДОВИ ОБЈАВЉЕНИ У НАУЧНИМ ЧАСОПИСИМА НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА (M50) Рад у водећем часопису националног значаја (М51=2,0) 15. Вучуровић, А., Булајић, А., Милојевић, К., Станковић, И., Ристић, Д., Берењи, Ј., Крстић, Б. (2012): Присуство и карактеризација вируса жутог мозаика цукинија у усеву лубенице у Србији. Ратарство и повртарство 49: 151-159. 16. Stanković, I., Vrandečić, K., Ćosić, J., Milojević, K., Bulajić, A., Krstić, B. (2014): Spreading of Alfalfa mosaic virus in lavandin in Croatia. Pesticides and Phytomedicine 4

29: 115-122. Рад у водећем часопису националног значаја (М52=1,5) 17. Милојевић, К., Станковић, И., Вучуровић, А., Ристић, Д., Николић, Д., Булајић, А., Крстић, Б. (2013): Биолошка и молекуларна карактеризација вируса мозаика краставца пореклом из лубенице у Србији. Заштита биља 64: 14-25. 18. Станковић, И., Милојевић, К., Вучуровић, А., Николић, Д., Крстић, Б., Булајић, А. (2014): Пегавост и сушење листа - значајна болест першуна у Србији. Заштита биља 65: 146-154. ЗБОРНИЦИ СКУПОВА НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА (М60) Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (М64 = 0,2) 19. Вучуровић, А., Булајић, А., Станковић, И., Ристић, Д., Берењи, Ј., Милојевић, К., Крстић, Б. (2011): Zucchini yellow mosaic virus - најзначајнији патоген тикава у Србији. Зборник резимеа XI Саветовања о заштити биља, Златибор, стр. 79-80. 20. Николић, Д., Милојевић, К., Станковић, И., Вучуровић, А., Ристић, Д., Булајић, А., Крстић, Б. (2012): Cucumber mosaic virus - значајан патоген парадајза у Србији. Зборник резимеа радова XIV Sимпозијума о заштити биља и IX Конгресa о коровима, Златибор, стр. 105-106. 21. Ристић, Д., Станковић, И., Вучуровић, А., Милојевић, К., Берењи, Ј., Крстић, Б., Булајић, А. (2012): Молекуларна идентификација изолата Fusarium proliferatum, патогена сирка у Србији. Зборник резимеа радова XIV Sимпозијума о заштити биља и IX Конгресa о коровима, Златибор, стр. 108-109. 22. Вучуровић, А., Станковић, И., Милојевић, К., Николић, Д., Берењи, Ј., Булајић. О, Крстић, Б. (2012): Tomato spotted wilt virus - нови патоген тикава у Србији. Зборник резимеа радова XIV Sимпозијума о заштити биља и IX Конгресa о коровима, Златибор, стр. 109-110. 23. Булајић, А., Ивановић, М., Станковић, И., Вучуровић, А., Милојевић, К., Николић, Д., Крстић, Б. (2013): Испитивања присуства Phytophthora ramorum у Србији. Зборник резимеа X Симпозијума о заштити биља, Сарајево, Босна и Херцеговина, стр. 51-52. 24. Николић, Д., Милојевић, К., Станковић, И., Вучуровић, А., Ристић, Д., Булајић, А., Крстић, Б. (2013): Вирозе парадајза у Србији. Зборник резимеа радова XII Саветовања о заштити биља, Златибор, Србија, стр. 44-45. 25. Ристић, Д., Станковић, И., Вучуровић, А., Милојевић, К., Берењи, Ј., Крстић, Б., Булајић, А. (2013): Молекуларна идентификација изолата Fusarium thapsinum, 5

патогена семена сирка у Србији. Зборник резимеа радова XII Саветовања о заштити биља, Златибор, Србија, стр. 61-62. 26. Вучуровић, А., Станковић, И., Милојевић, К., Николић, Д., Берењи, Ј., Булајић, А., Крстић, Б. (2013): Cucurbit aphid-borne yellows virus - нови патоген тикава у Србији. Зборник резимеа радова XII Саветовања о заштити биља, Златибор, Србија, стр. 66-67. 27. Милојевић, К., Станковић, И., Вучуровић, А., Ристић, Д., Николић, Д., Булајић, А., Крстић, Б. (2013): Проучавање природне популације вируса мозаика краставца (Cucumber mosaic virus) у Србији. Зборник резимеа радова XII Саветовања о заштити биља, Златибор, Србија, стр. 109-110. 28. Булајић, А., Станковић, И., Вучуровић, А., Милојевић, К., Николић, Д., Крстић, Б. (2014): Alternaria sp. на штитоношама у Србији - таксономски статус. Зборник резимеа: XI Симпозијума о заштити биља у Босни и Херцеговини, Теслић, Босна и Херцеговина, стр. 8-9. 29. Крстић, Б., Тркуља, В., Михић Салапура, Ј, Станковић, И., Вучуровић, А., Милојевић, К., Николић, Д., Булајић, А. (2014): Десет година проучавања вируса бронзавости парадајза (Tomato spotted wilt virus) у Србији. Зборник резимеа: XI Симпозијума о заштити биља у Босни и Херцеговини, Теслић, Босна и Херцеговина, стр. 9-10. 30. Станковић, И., Вучуровић, А., Николић, Д., Милојевић, К., Крстић, Б., Булајић, А. (2015): Alternaria carotiincultae - нови патоген мркве у Србији. Зборник резимеа радова XIII Саветовања о заштити биља, Златибор, Србија, стр. 15. МАГИСТАРСКЕ И ДОКТОРСКЕ ТЕЗЕ (М70) Одбрањена докторска дисертација (M71=6,0) 31. Милојевић, К. (2016): Биолошка и молекуларна карактеризација вируса мозаика краставца (Cucumber mosaic virus) у Србији. Докторска дисертација, Универзитет у Београду - Пољопривредни факултет, Београд, стр. 1-202. ОСТАЛИ РАДОВИ Рад у врхунском међународном часопису - News Item M21/2 = 4,0 32. Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Nikolić, D., Krstić, B. (2012): First Report of Tomato spotted wilt virus Infecting Onion and Garlic in Serbia. Plant Disease 96: 918. (M21/2; IF= 2,455/2; ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Science, 53/197, 2012) 33. Milojević, K., Stanković, I., Vučurović, A., Ristić, D., Nikolić, D., Bulajić, A., Krstić, B. (2012): First Report of Cucumber mosaic virus Infecting Watermelon in Serbia. Plant 6

Disease 96: 1706. (M21/2; IF= 2,455/2; ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Science, 53/197, 2012) 34. Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Nikolić, D., Krstić, B. (2013): First Report of Tomato spotted wilt virus on Chrysanthemum in Serbia. Plant Disease 97: 150. (M21/2; IF=2,742/2; ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Sciences, 45/199, 2013) 35. Nikolić, D., Stanković, I., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Bulajić, A., Krstić, B. (2013): First Report of Tomato spotted wilt virus on Brugmansia sp. in Serbia. Plant Disease 97: 850. (M21/2; IF=2,742/2; ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Sciences, 45/199, 2013) 36. Milojević, K., Stanković, I., Vučurović, A., Ristić, D., Milošević, D., Bulajić, A., Krstić, B. (2013): First Report of Cucumber mosaic virus Infecting Peperomia tuisana in Serbia. Plant Disease 97: 1004. (M21/2; IF=2,742/2; ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Sciences, 45/199, 2013) 37. Stanković, I., Ristić, D., Vučurović, A., Milojević, K., Nikolić, D., Krstić, B., Bulajić, A. (2014): First Report of Fusarium Wilt of Strawberry Caused by Fusarium oxysporum in Serbia. Plant Disease 98: 1435. (M21/2; IF=3,020/2; ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Sciences, 40/204, 2014) 38. Milojević, K., Stanković, I., Vučurović, A., Nikolić, D., Ristić, D., Bulajić, A., Krstić, B. (2014): First Report of Cucumber mosaic virus in Tulipa sp. in Serbia. Plant Disease 98: 1449. (M21/2; IF=3,020/2; ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Sciences, 40/204, 2014) 39. Stanković, I., Milojević, K., Vučurović, A., Nikolić, D., Krstić, B., Bulajić, A. (2014): First Report of Fusarium Root Rot of Stored Carrot Caused by Fusarium avenaceum in Serbia. Plant Disease 99: 286. (M21/2; IF=3,020/2; ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Sciences, 40/204, 2014) 40. Milojević, K., Radović, N., Stanković, I., Vučurović, A., Nikolić, D., Bulajić, A., Krstić, B. (2016): First report of Cucumber mosaic virus Infecting Wisteria sinensis in Serbia. Plant Disease 100: 1799. (M21/2; IF=3,192/2; ISSN 0191-2917, KoBSON, Plant Sciences, 33/209, 2015) 3. АНАЛИЗА РАДОВA Резултати научноистраживачког рада др Катарине Зечевић (Милојевић) се могу сврстати у две тематске целине: 3.1. Вирозе биљака Дoкторска дисертација (библиографска јединица број 31), представља комплексну студију о структури природне популације вируса мозаика краставца (Cucumber mosaic virus, CMV). Серолошким анализама у периоду од 2010. дo 2013. године 7

утврђено је присуство CMV у 29,68% тестираних узорака пореклом из 32 различите врсте, варијетета или сорти повртарских, индустријских, украсних и коровских биљака на 74 локалитета. У оквиру ових испитивања, Tulipa sp. и Peperomia tuisana први пут су откивене као домаћини овог вируса у нашој земљи, а Wisteria sinensis и Stenactis annua су откривене као нови домаћини CMV не само код нас, већ и у свету. Анализа генетичке структуре природне популације CMV у Србији обухватила је 44 изолата сакупљених током ових истраживања и током истраживања из претходних периода од 2007 до 2009. године. Степен нуклеотидне и аминокиселинске сличности, као и филогенетске анализе показале су варијабилност природне популације CMV и Србији код четири од пет генских региона. Највећа варијабилност утврђена је анализом дела 1а гена (груписање у три подгрупе, IA, IB i II), делова MP и CP гена као и целог 2b гена (груписање у две подгрупе, IA и II), док је анализа 2а гена показала хомогеност популације CMV и груписање свих изолата у IA подгрупу. На основу анализа секвенци различитих генских сегмената или свих генских региона вируса утврђено је присуство рекомбинантних и псеудорекомбинантних изолата у популацији овог вируса у Србији и идентификовано шест различитих хаплотипова од којих је доминантан био хаплотип код којег се изолати по свим генима групишу у IA подгрупу. Присуство рекомбинација потврђено је и анализом секвенци RNK 2 и 3 сегмента RDP софтвером. Ни један од испитиваних изолата по свим генским регионима није припадао IB или II подгрупи. RFLP анализом in silico и in situ потврђено је филогенетско груписање изолата чиме је потврђено и постојање рекомбинантних и псеудорекомбинантних изолата у Србији, а у исто време и искључено присуство мешаних инфекција. Анализа природне селекције ( codon-based Z-test ) показала је да на све тестиране генске регионе и парове секвенци CMV делује негативна селекција, са изузетком једног пара секвенци СР гена, на који утиче слаба позитивна селекција. Биолошка карактеризација указала је приличну фенотипску варијабилност популације CMV у Србији, при чему није било могуће повезати фенотипске особине са генотипским разликама између подгрупа испитиваних изолата. У току ових истраживања први пут је детектовано присуство satrnk CMV која је испољила генетичку варијабилност, при чему су се детектовани изолати на основу филогенетских анализа груписали са некрогеним изолатима или изолатима обичног соја. Истраживања приказана у радовима број 36, 38 и 40 односе се на прве налазе CMV на биљкама Peperomia tuisana, Tulipa sp. и Wisteria sinensis у Србији. Анализом секвенци CP гена, изолати из Peperomia tuisana (1-12) и Wisteria sinensis (540-10) показали су нуклеотидну сличност од 99,1% са изолатом из Јапана (AB006813), док је изолат из лале (79-13) показао највишу нуклеотидну сличност од 99,2% са изолатима из Јапана (AB006813) и САД (S70105). Серолошке и биолошке анализе, а затим и RT-PCR методa уз коришћење специфичних прајмера CMVCPfwd/CMVCPrev, који амплификују комплетан CP ген, потврдили су присуство вируса мозаика краставца по први пут на лубеници у Србији. Добијени ампликон испитиваног изолата величине око 871 bp је пречишћен, секвенциран 8

и пријављен у GenBank базу података, при чему му је додељен приступни број (JX280942) (рад број 33). Након прве појаве CMV на лубеници као новом домаћину у Србији, присуство вируса током истраживања детектовано је у пет локалитета, у појединачним и мешаним заразама са вируса жутог мозаика цукинија (Zucchini yellow mosaic virus, ZYMV) и вирусом мозаика лубенице (Watermelon mosaic virus, WMV) применом одговарајућих серолошких DAS-ELISA тестова, биотеста и молекуларне детекције применом RT-PCR и пара специфичних прајмера (рад број 17). Утврђивање структуре популације и генетичког диверзитета CMV представљено је у раду број 27. Истраживања су обухватила период од 2007-2012. године и девет различитих биљних врста код којих је DAS-ELISA тестом потврђено присуство CMV. Филогенетска анализа 27 секвенци изолата CMV пореклом из Србије на основу CP гена показала је изражену фенотипску и генотипску варијабилност популације овог вируса у нашој земљи. Веома важан сегмент истраживања кандидата представљају проучавања економски значајних и карантинских вируса повртарских, ратарских, индустријских и украсних биљака у нашој земљи и окружењу. Род Tospovirus и најважнији представник вирус бронзавости парадајза (Tomato spotted wilt virus, TSWV) проучаван је на великом броју култура. Иако у нашој земљи кромпир није природни домаћин TSWV, најчешће гајене сорте кромпира успешно су заражене овим вирусом применом две методе, методом калемљења клица кромпира изданцима зараженог парадајза и методом механичких инокулација, што је потврђено имуноензимском методом на плочи. Обимна истраживања осетљивости различитих сорти кромпира на TSWV, могућност преношења вируса из заражених семенских кртола у надземни део биљке, као и преношење на нову генерацију семенских кртола приказана су у раду 1. Истраживања приказана у радовима број 32, 34 и 35 односе се на прве налазе TSWV на луковима, хризантеми и Brugmansia spp. у Србији. Анализом секвенци дела N гена, изолати из црног (114-11) и белог лука (115-11) су показали нуклеотидну сличност 100-99,9% са изолатима из Србије из летње тиквице (JF303081) и Црне Горе из дувана (GU369729), изолат из хризантеме (529-11) је показао највишу нуклеотидну сличност (99,6%) са 12 изолата TSWV из GenBank базе података различитог порекла и на основу филогенетских анализа груписан је у европску субпопулацију 2, док је изолат из Brugmansia spp. (41-12) показао највишу нуклеотидну сличност (99,9%) са изолатом из Италије (DQ915946). Кандидат је дао допринос и у испитивањима присуства, распрострањености и карактеризацији вируса дувана у Србији, као и молекуларној карактеризацији вируса бронзавости парадајза (TSWV) (рад број 2). Четворогодишњим проучавањем утврђено је присуство пет вируса различитe учесталости у усеву дувана: TSWV, вирусa цртичастог мозаика кромпира (Potato virus Y, PVY), вируса мозаика дувана (Tobacco mosaic virus, TMV), CMV и вируса мозаика луцерке (Alfalfa mosaic virus, AMV) како у појединачним, тако и у мешаним инфекцијама. У току ових истраживања развијен је и оптимизиран брз и прецизан протокол за молекуларну детекцију вируса дувана применом специфичних 9

прајмера и комерцијалних китова за екстракцију укупних RNK и RT-PCR (реверзна транскрипција праћена ланчаном реакцијом полимеразе). У радовима 22 и 26 представљени су нови патогени тикава у Србији: вирус бронзавости парадајза (TSWV) и вирус жутила тикава перзистентно преносивог вашима (Cucurbit aphid-borne yellows virus, CABYV). Присуство TSWV на Cucurbita maxima уједно представља први налаз природне инфекције ове биљне врсте у свету. У раду 29 приказана су десетогодишња проучавања вируса бронзавости парадајза (ТSWV) у Србији. Током ових истаживања укупно је сакупљено 2745 узорака са симптомима који су упућивали на заразу изазвану тосповирусима. Сакупљени узорци су тестирани применом DAS-ELISA теста и RT-PCR методом. Присуство вируса утврђено је на парадајзу, паприци, дувану, салати, соји, мркви, црном и белом луку и тиквама (Cucurbita pepo и C. maxima), као и у 22 рода украсних биљака. Кандидат је дао прилог и у проучавањима другог значајног представника Tospovirus рода у нашој земљи, Iris yellow spot virus (IYSV). Присуство и распрострањеност овог значајног вируса испитивани су од 2005-2014. године на луковима у Србији. После секвенцирања и молекуларне карактеризације установљено је да детектовани изолати имају различито порекло, односно да су највероватније унети у нашу земљу путем две одвојене интродукције (радови број 4 и 12). Серолошким анализама доказано је присуство AMV у 62 узорака сакупљених у шест усева лаванде на три локалитета у континенталном делу Хрватске (Баново Брдо, Белишће и Винковци). Биолошка карактеризација обухватила је шест узорака, а као тест биљке коришћене су Chenopodium quinoa, C. amaranticolor, Nicotiana benthamiana и Ocimum basilicum. Молекуларна детекција, коришћењем специфичних прајмера CP AMV1/CP AMV2, потврдила је присуство овог вируса на лаванди. Добијени ампликони испитиваних изолата 371-13 и 373 величине око 751 bp су пречишћени, секвенцирани и пријављени у GenBank базу података, при чему су им додељени приступни бројеви (KJ504107 и KJ504108). Анализом секвенци дела CP гена, изолат из 371-13 показао је нуклеотидну сличност (99,5%) са изолатом из Аргентине из луцерке (KC881010), док је изолат 373-13 показао највишу нуклеотидну сличност (98,6%) са изолатом из Италије из Lavandula stoechas (FN667967). Филогенетске анализе указују на варијабилност у оквиру природне популације AMV у Хрватској будући да се изолати из лаванде групишу у две од четири групе овог вируса (радови 5 и 16). Резултати добијени испитивањем присуства и распрострањености, као и развој брзих и поузданих протокола за идентификацију вируса жутог мозаика цукинија (ZYMV) приказани су у раду број 19. Од вируса тикава, ZYMV је често превалентан вирус, како по броју локалитета у којима је доказан, тако и по учесталости у самом усеву. Присуство вируса жутог мозаика цукинија у усевима тикава у Србији утврђено је у 46 од 61 прегледаних локалитета током 2007-2011. године. Анализа секвенци CP гена 28 изолата ZYMV (JN315856-63, HM072431-32, JF308188-89, JX262117-31) показала је да изолати пореклом из Србије деле 99,4-100% нуклеотидну сличност са шест изолата из Аустрије 10

(AJ420012-17). На основу даљих филогенетских анализа, изолати ZYMV су груписани у оквиру централно-европске гране А1 групе (рад број 7). Присуство ZYMV на лубеници утврђено је током истраживања спроведених 2011. године на два локалитета, у појединачним и мешаним заразама са CMV и WMV применом одговарајућих серолошких DAS-ELISA тестова, биотеста и молекуларне детекције применом RT-PCR и пара специфичних прајмера (рад број 15). У раду 14 испитиван је утицај екстракта прополиса на вирус жутог мозаика цукинија. Ефекат различитих концентрација екстракта прополиса одређиван је у in vitro и in vivo условима. Резултати једногодишњег праћења присуства и распрострањености вируса парадајза у Србији показали су присуство пет вируса: CMV, PVY, TMV, AMV и TSWV. Најзаступљенији вируси у појединачним и мешаним инфекцијама били су CMV и PVY детектовани у 60,9%, односно 49,3% од 1380 тестираних узорака, док су TMV, AMV и TSWV утврђени у мањем проценту (17,4%, 16,7% односно 16,0%) (рад 24). У раду број 20 обављена је серолошка и молекуларна детекција CMV, као најзаступљенијег од пет доказаних вируса у усевима парадајза у заштићеном простору и на отвореном пољу у Србији током 2011. године. Брз и специфичан протокол детекције CMV успостављен у овим истраживањима представља основу за даљу карактеризацију и увод у проучавање генетичке структуре популације овог значајног вируса у нашој земљи. 3.2. Микозе биљака Прелиминарна идентификација конвенционалним методама, указала је на присуство проузроковача пламењаче Plasmopara obducens у комерцијалној производњи украсних биљака, врсте Impatiens walleriana. Поред примене конвенционалних метода, током истраживања развијен је поуздан и погодан протокол за молекуларну детекцију. Применом овог протокола, секвенцирањем, вишеструким упаривањем са секвенцама других изолата доступних у GenBank бази података и прорачуном генетичке сличности, испитивани изолат P. obducens пореклом из Србије молекуларно је окарактерисан у раду број 3. Истраживања приказана у радовима број 37 и 39 односе се на прве налазе Fusarium oxysporum и Fusarium avenaceum на јагоди, односно мркви. Молекуларна идентификација обављена је применом PCR уз коришћење прајмера ef1/ef2 и амплификацију гена TEF 1-alfa. Анализом секвенци EF-1α гена, изолат из мркве (19-14) показао је нуклеотидну сличност од 100% са два изолата F. avenaceum из Канаде из ражи и Triticum durum (KC999504 и JX397864), док је изолат из јагоде (97-12) показао највишу нуклеотидну сличност од 99-100% са изолата F. oxysporum из GenBank базе података. Присуство новог патогена јагоде, F. оxysporum, у Србији представљено је у раду 9. Приликом прегледа како огледне парцеле сирка (Sorghum bicolor) у Бачком Петровцу, тако и производног засада у Чантавиру, у пероиду 2009-2011. године 11

забележена је појава интензивних симптома фузариозне трулежи приземног дела стабла. Из биљног ткива изоловане су моноспорне културе, чија је патогеност потврђена појавом симптома на вештачки инокулисаним биљкама сирка, а на основу морфолошких макроскопских и микроскопских особина идентификовани су Fusarium equiseti, F. proliferatum и F. thapsicum. Молекуларна идентификација обављена је применом PCR уз коришћење прајмера ef1/ef2 за амплификацију гена TEF 1-alfa. BLAST анализа секвенци пет испитиваних изолата 297а-09 (JQ412110), 13-10 (JQ412102), 521-10 (JQ412104), 522-10 (JQ412105) и 530-10 (JQ412106) показала је 99-100% нуклеотидне идентичности са секвенцама 98 изолата F. proliferatum (рад број 21), док је изолат 286-09 (JQ412101) показао нуклеотидну идентичност од 100% са седам изолата F. еquiseti (рад број 10). На семену гајеног сирка установљено је присуство F. thapsicum. Анализа секвенце репрезентативног изолата 808-11 (JQ717205) показала је 99-100% нуклеотидне сличности са секвенцама 17 изолата F. thapsinum депонованих у GenBank бази података (рад број 25). Важан део истраживања др Катарине Зечевић (Милојевић) везан је за проблематику врста рода Alternaria патогена мркве и других штитоноша (радови 11 и 28). Највећа пажња посвећена је статусу појединих сродних и морфолошки сличних врста и њиховом разликовању. Најпогоднији таксономски критеријуми за идентификацију A. petroselini проузроковача лисне пегавости першуна и могућност разликовања на основу морфолошких и молекуларних особина, секвенцирањем више конститутивних гена приказани су у радовима 6, 8 и 18. У оквиру ових истраживања, први пут је доказано присуство Alternaria carotiincultaе, као новог патогена мркве у нашој земљи (радови 13 и 30). Испитивања присуства карантинског патогена Phytophthora ramorum у периоду 2006-2013. године, обухватила су преглед украсних биљака у гарден центрима и малопродајним објектима, производним расадницима, приватним и јавним баштама и парковима, као и биљака из увоза. Током истаживања сакупљено је 827 узорака из преко 50 различитих биљних врста и сорти. Методе доказивања P. ramorum укључиле су најмање два независна теста, као што су: lateral flow дијагностички тест, имуноензимска метода на плочи (enzyme-linked immunosorbent assay), конвенционална метода ланчане реакције полимеразе (polymerase chain reaction), изолација праћена идентификацијом на основу морфолошких макроскопских и микроскопских особина. Присуство P. ramorum потврђено је у биљкама Rhododendron spp. и Pieris spp. током 2008. године, док у периоду 2009-2013. године није детектовано њено присуство због чега се сматра да је обављена успешна ерадикација овог патогена у Србији (рад 23). 4. КВАНТИТАТИВНА ОЦЕНА РЕЗУЛТАТА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА Кандидат др Катарина Зечевић (Милојевић) је у сарадњи са другим ауторима објавила или саопштила укупно 30 радова у међународним и домаћим часописима, као и 12

на међународним и домаћим скуповима. Од тога је један рад из категорије М22, један рад из категорије М23, један рад из категорије М24, један рад из категорије М33, 10 радова из категорије М34, два рада из категорије М51, два рада из категорије М52 и 12 радова из категорије М64. Укупан број коефицијентa научне компетентности публикованих радова кандидата др Катарине Милојевић је 32,4 (Табела 1). Поред тога, кандидат др Катарина Зечевић (Милојевић) је у сарадњи са другим ауторима у врхунском међународном часопису објавила девет радова (News Item) који су сврстани у категорију остали радови. Табела 1. Резиме библиографије др Катарине Зечевић (Милојевић) Рад у међународном часопису M22 1 x М22 (5,0) = 5,0 Рад у међународном часопису M23 1 x M23 (3,0) = 3,0 Рад у часопису од међународног значаја верификованог посебном одлуком М24 1 x М24 (3,0) = 3,0 Саопштење са међународног скупа штампано у целини М33 1 x M33 (1,0) = 1,0 Саопштење са међународног скупа штампано у изводу М34 10 x M34 (0,5) = 5,0 Рад у водећем часопису националног значаја М51 2 x М51 (2,0) = 4,0 Рад у водећем часопису националног значаја М52 2 x М52 (1,5) = 3,0 Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу М64 12 x М64 ( 0,2) = 2,4 Одбрањена докторска дисертација 1 x М71 (6,0) = 6,0 УКУПНО: 32,4 5. КВАЛИТАТИВНА ОЦЕНА НАУЧНОГ ДОПРИНОСА Према елементима за квалитативну оцену научног доприноса кандидата (Прилог 1 Правилника), Комисија је констатовала да је др Катарина Зечевић (Милојевић) у досадашњем научноистраживачком раду постигла допринос у следећим сегментима: 5.1. Учешће на националним пројектима: Др Катарина Зечевић (Милојевић) учествује у реализацији пројекта финансираног од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Пројекат ИИИ 43001 (2011...): Агробиодиверзитет и коришћење земљишта у Србији: интегрисана процена биодиверзитета кључних група артропода и биљних патогена. 5.2. Учешће на међународним пројектима: Др Катарина Зечевић (Милојевић) је учествовала у реализацији пројекта финансираног од стране Европске уније. 13

Пројекат 316004 (2013-2016): Унапређење истраживања у пољопривредним и прехрамбеним наукама на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду (EU FP7 REGPOT project: Advancing research in agricultural and food sciences at Faculty of Agriculture, University of Belgrade, AREA Project No 316004). 5.3. Квалитет научних резултата 5.3.1. Утицајност кандидатових научних радова Др Катарина (Зечевић) Милојевић je у протеклом периоду остварила укупно 21 цитат и седам аутоцитата, од тога je 23 цитата у међународним часописима (18 цитата и пет аутоцитата), а пет у националним (три цитата и два аутоцитата). Цитираност радова др Kaтарине Зечевић (Милојевић) У међународним часописима 1. Hajimorad, M. R., Halter, M. C., Wang, Y., Staton, M. E., Hershman, D. E. (2015): Evaluation of Seed Transmissibility of Soybean Vein Necrosis-Associated Virus in Two Soybean Cultivars Grown Under Field Conditions. Journal of Plant Pathology & Microbiology 6: 278. (doi:10.4172/2157-7471.1000278) (цитиран рад број 1) 2. Al-Abrahim, J. S. (2014): Molecular identification of Alfalfa mosaic virus isolated from naturally infected alfalfa (Medicago sativa) crop in Sauci Arabia. International Journal of Plant, Animal and Environmental Sciences 4: 348-352. (цитиран рад број 2) 3. Besta-Gajević, R., Jerković-Mujkić, A., Pilić, S., Stanković, I., Vučurović, A., Bulajić, A., Krstić, B. (2013): Lamium maculatum is a natural host for Cucumber mosaic virus. Plant Disease 97: 150-150. (цитиран рад број 2) 4. Bulajić, A., Stanković, I., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Ivanović, M., Krstić, B. (2014): Tomato spotted wilt virus - Potato Cultivar Susceptibility and Tuber Transmission. American Journal of Potato Research 91:186-194. (цитиран рад број 2 - аутоцитат) 5. Milošević, S., Simonović, A., Cingel, A., Nikolić, D., Ninković, S., Subotić, A. (2013): Introduction of dsrna-specific ribonuclease pac1 into Impatiens walleriana provides resistance to Tomato spotted wilt virus. Scienta Horticulturae 164: 499-506. (цитиран рад број 2) 6. Salem, N. M., Mansour, A., Badwan, H. (2012): Identification and partial characterization of Tomato spotted wilt virus on lettuce in Jordan. Journal of Plant Pathology 94: 431-435. (цитиран рад број 2) 14

7. Stanković, I., Bulajić, A., Vučurović, A., Ristić, D., Milojević, K., Nikolić, D., Krstić, B. (2013): First report of Tomato spotted wilt virus on chrysanthemum in Serbia. Plant Disease 97: 150. (цитиран рад број 2 - аутоцитат) 8. Vučurović, A., Bulajić, A., Stanković, I., Ristić, D., Berenji, J., Jović, J., Krstić, B. (2012): Non-persistently aphid-borne viruses infecting pumpkin and squash in Serbia and partial characterization of Zucchini yellow mosaic virus isolates. European Journal of Plant Pathology 133: 935-947. (цитиран рад број 2) 9. EPPO (2016) Global Database (available online): Iris yellow spot virus, Serbia: EPPO. https://gd.eppo.int/taxon/iysv00/distribution/rs, preuzeto 17.10.2016. (цитиран рад број 4) 10. Osama, A. A., Safynaz, A. M., Amal, I. E., Fahmay F. G. (2015): Genetic Comparison Between Coat Protein Gene of Alfalfa mosaic virus Isolate Infecting Potato Crop in Upper Egypt and Worldwide Isolates. International Journal of Virology 11 : 112-122. (цитиран рад 16) 11. EPPO (2016) Global Database (available online): Tomato spotted wilt virus, Serbia: EPPO. https://gd.eppo.int/taxon/tswv00/distribution/rs, preuzeto 17.10.2016. (цитиран рад број 32) 12. Milojević, K., Stanković, I., Vučurović, A., Ristić, D., Milošević, D., Bulajić, A., Krstić, B. (2013): First report of Cucumber mosaic virus infecting Peperomia tuisana in Serbia. Plant Disease 97: 1004. (цитиран рад број 33 - аутоцитат) 13. Milojević, K., Stanković, I., Vučurović, A., Nikolić, D., Ristić, D., Bulajić, A., Krstić, B. (2014): First report of Cucumber mosaic virus in Tulipa sp. in Serbia. Plant Disease 98: 1449. (цитиран рад број 33 - аутоцитат) 14. Milošević, D., Ignjatov, M., Nikolić, Z., Gvozdanović-Varga, J., Petrović, G., Stanković, I., Krstić, B. (2015): First report of Cucumber mosaic virus causing chlorotic mottle on pot marigold (Calendula officinalis) in Serbia. Plant Disease 99: 736. (цитиран рад број 33) 15. Milojević, K., Radović, N., Stanković, I., Vučurović, A., Nikolić, D., Bulajić, A., Krstić, B. (2016): First report of Cucumber mosaic virus Infecting Wisteria sinensis in Serbia. Plant Disease 100: 1799. (цитиран рад број 33 - аутоцитат) 16. EPPO (2016) Global Database (available online): Cucumber mosaic virus, Serbia: EPPO https://gd.eppo.int/taxon/cmv000/distribution/rs, preuzeto 17.10.2016. (цитиран рад број 33) 17. EPPO (2016) Global Database (available online): Tomato spotted wilt virus, Serbia: EPPO. https://gd.eppo.int/taxon/tswv00/distribution/rs, preuzeto 17.10.2016. (цитиран рад број 34) 18. EPPO (2016) Global Database (available online): Tomato spotted wilt virus, Serbia: EPPO. https://gd.eppo.int/taxon/tswv00/distribution/rs, preuzeto 17.10.2016. (цитиран рад број 35) 15

19. EPPO (2016) Global Database (available online): Cucumber mosaic virus, Serbia: EPPO. https://gd.eppo.int/taxon/cmv000/distribution/rs, preuzeto 17.10.2016. (цитиран рад број 36) 20. Koike, S. T., Gordon T. R. (2015): Management of Fusarium wilt of strawberry. Crop Protection 73: 67-72. (цитиран рад број 37) 21. EPPO (2016) Global Database (available online): Cucumber mosaic virus, Serbia: EPPO. https://gd.eppo.int/taxon/cmv000/distribution/rs, preuzeto 17.10.2016. (цитиран рад број 38) 22. CABI (2013): Gibberella avenacea (Fusarium blight). Data sheet. http://www.cabi.org/isc/datasheet/25150. (цитиран рад број 39) 23. EPPO (2016) Global Database (available online): Cucumber mosaic virus, Serbia: EPPO https://gd.eppo.int/taxon/cmv000/distribution/rs, preuzeto 17.10.2016. (цитиран рад број 40) У националним часописима 1. Milošević, D., Ignjatov, M., Nikolić, Z., Gvozdanović-Varga, J., Tamindžić, G., Stanković, I., Krstić, B. (2015): The presence of Cucumber mosaic virus in pot marigold (Calendula officinalis) in Serbia. Ратарство и повртарство 52: 67-73. (цитиран рад 2) 2. Милојевић, К., Станковић, И., Вучуровић, А., Ристић, Д., Николић, Д., Булајић, А., Крстић, Б. (2013): Биолошка и молекуларна карактеризација вируса мозаика краставца пореклом из лубенице у Србији. Заштита биља 64: 14-25. (цитиран рад број 15 - аутоцитат) 3. Milošević, D., Ignjatov, M., Nikolić, Z., Gvozdanović-Varga, J., Tamindžić, G., Stanković, I., Krstić, B. (2015): The presence of Cucumber mosaic virus in pot marigold (Calendula officinalis) in Serbia. Ратарство и повртарство 52: 67-73. (цитиран рад 17) 4. Милојевић, К., Станковић, И., Вучуровић, А., Ристић, Д., Николић, Д., Булајић, А., Крстић, Б. (2013): Биолошка и молекуларна карактеризација вируса мозаика краставца пореклом из лубенице у Србији. Заштита биља 64: 14-25. (цитиран рад број 33 - аутоцитат) 5. Milošević, D., Ignjatov, M., Nikolić, Z., Gvozdanović-Varga, J., Tamindžić, G., Stanković, I., Krstić, B. (2015): The presence of Cucumber mosaic virus in pot marigold (Calendula officinalis) in Serbia. Ратарство и повртарство 52: 67-73. (цитиран рад 33) 5.3.2. Ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора Сви публиковани радови кандидата припадају типу фундаменталних или експерименталних у области биотехничких наука, реализовани у истраживањима у 16

лабораторијским условима или на отвореном пољу, тако да су сви и ефективни (нормирани). Просечан број аутора по раду за целокупну библиографију износи 6,74. 5.3.3. Значај радова У радовима др Катарине Зечевић (Милојевић) усаглашена је имплементација класичних фитопатолошких и савремених молекуларних метода у идентификацији и карактеризацији економски штетних или карантинских патогена, као и изналажење ефикаснијих начина њиховог сузбијања. Др Катарина Зечевић (Милојевић) објавила или саопштила укупно 30 научних радова, од којих су два објављена у међународним часописима, један у часопису међународног значаја верификован посебном одлуком, два у водећим часописима националног значаја, два у часописима националног значаја, 11 саопштено и штампано у целини или изводу на међународним и 12 домаћим скуповима. У врхунском међународном часопису објавила је девет радова (News Item) који су сврстани у категорију остали радови. Досадашњим истраживачким радом и значајним оригиналним открићима као и бројем публикованих резултата, дала је значајан допринос у областима која покривају њена истраживања. 5.3.4. Допринос кандидата реализацији коауторских радова Не постоје радови који су ван области истраживања кандидата. 6. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ Из изнетих података и анализе научноистраживачког и стручног рада кандидата др Катарине Зечевић (Милојевић), Комисија је закључила да је кандидат остварио запажене резултате у области фитопатологије, првенствено у истраживању фитопатогених вируса и гљива, што ју је сврстало у круг перспективних младих истраживача-фитопатолога у нашој земљи. Поред одбрањене докторске дисертације, као аутор или коаутор објавила је или саопштила укупно 30 научних радова, од којих су два објављена у међународним часописима, један у часопису међународног значаја верификован посебном одлуком, два у водећим часописима националног значаја, два у часописима националног значаја, 11 саопштено и штампано у целини или изводу на међународним и 12 на домаћим скуповима. У врхунском међународном часопису објавила је девет радова (News Item) који су сврстани у категорију остали радови. На основу наведених чињеница, Комисија је јединствена у оцени и закључку да др Катарина Зечевић (Милојевић) испуњава више од потребних услова из Закона о научно истраживачкој делатности Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије да буде изабрана у звање научни сарадник из област: Биотехничке 17

науке, грана: Пољопривреда, научна дисциплина: Заштита биљака, ужа научна дисциплина: Фитопатологија. Предлажемо Изборном већу Пољопривредног факултета у Београду, да утврди предлог одлуке о избору др Катарине Зечевић (Милојевић) у звање научни сарадник. У Београду, 07.11.2016. Чланови Комисије: др Бранка Крстић, редовни професор, председник Комисије Универзитет у Београду - Пољопривредни факултет (ужа научна дисциплина: Фитопатологија) др Александра Булајић, редовни професор, Универзитет у Београду - Пољопривредни факултет (ужа научна дисциплина: Фитопатологија) др Данијела Ристић, научни сарадник, Институт за заштиту биља и животну средину, Београд (ужа научна дисциплина: Фитопатологија) 18