Лични подаци Весна Марјановић је рођена 17. августа године у Крагујевцу. Удата је, има два сина. Живи са породицом у Крагујевцу.

Transcript

1

2 А. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ Лични подаци Весна Марјановић је рођена 17. августа године у Крагујевцу. Удата је, има два сина. Живи са породицом у Крагујевцу. Образовање Основну школу завршила је са одличним успехом у Крагујевцу године као носилац дипломе "Вук Караџић". Четврти степен стручне спреме стекла је завршетком средњег образовања у Првој техничкој школи на Градјевинском одсеку, Смер високоградња, коју је такодје завршила са одличним успехом године. Исте године се уписала на Машински факултет у Крагујевцу и дипломирала је године на Смеру за машинске конструкције и механизацију са просечном оценом у току студија 8,98 (осам и 98/100). Последипломске студије завршила је на Машинском факултету у Крагујевцу и године успешно одбранила магистарски рад са темом: "Анализа динамичких карактеристика конструкција са прслином на примеру уравнотежавања ротора". Ментор магистарске тезе је била проф. Др Ружица Николић. Докторску дисертацију под насловом "Анализа динамичког понашања ротора са прслином" је успешно одбранила године и тиме стекла академски степен Доктора техничких наука. Ментор докторске дисертације је била проф. Др Ружица Николић. Професионална каријера По завршетку студија Весна Марјановић се запослила у ЗЦЗ, Институт за аутомобиле где је радила до 30. септембра године у својству дипломираног инжењера на пословима конструктора. Од 1. октобра је запослена на Машинском факултету у Крагујевцу и то прво као асистент-приправник за предмете Отпорност материјала I, Отпорност материјала II и Металне конструкције, а затим, од јануара као асистент за предмете Металне конструкције и Техничко цртање са компјутерском графиком. Служи се француским и енглеским језиком. Објављени радови Др Весна Марјановић, дипл. маш. инж. је као аутор или коаутор објавила 14 научних радова. Б. НАУЧНА И СТРУЧНА АКТИВНОСТ КАНДИДАТА Др Весна Марјановић, дипл. маш. инж. је као аутор или коаутор објавила 14 научних радова, од чега: 2 рада на стицању научних квалификација, 3 рада на националним конференцијама, 7 радова на међународним конференцијама 1 универзитетски уџбеник. 2

3 Учешће у научноистражовачким пројектима Др Весна Марјановић, дипл. маш. инж. је учествовала као истраживач на 6 научноистраживачких пројеката, а тренутно је ангажована на три пројекта технолошког развоја финансираних од стране Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије. Радови на стицању научних квалификација Магистарска теза: Марјановић, В., "Анализа динамичког понашања конструкција са прслинама на примеру уравнотежавања ротора", Магистарски рад, Машински факултет у Крагујевцу, Крагујевац, У раду је извршена детаљна анализа понашања ротора са прслинама. Размотрени су постојећи модели и обрађен модел "дисања прслине" при обртању ротора. Проблем је моделиран методом коначних елемената и дискутовани су његови резултати, а дато је и поређење са експерименталним резултатима. Решаван је сложен систем диференцијалих једначина пошто је постојећи модел са 4 масе унапређен и посматран је модел са n маса. Резултати математичког моделирања су презентовани у облику бројних фазних дијаграма који су дискутовани у смислу њихове применљивости за извођење закључака о утицају постојања прслине на динамичко понашање ротора. Докторска дисертација: Марјановић, В., " Анализа динамичког понашања ротора са прслином", Докторска дисертација, Машински факултет у Крагујевцу, Крагујевац, [Број бодова: 6.0]. Основни циљ oвог рада је била анализа динамичког понашања ротора са попречном прслином, при чему су обрађене методе откривања и праћењa прслина у роторима, модели динамичког понашања прслина као и ротора са прслинама. За остваривање основног циља рада коришћене су теоретске методе као и методе математичког моделирања и нумеричке симулације, а добијени резултати су упоређени са постојећим експерименталним резултатима. Нумеричка симулација динамичког понашања ротора са прслином је рађена на основу Џефкотовог ротора и моделирање је рађено коначним елементима. За сваки од карактеристичних елемената су изведене једначине кретања. За решавање овог система једначина коришћена је процедура нумеричког интеграљења у оквиру софтверског пакета Mathematica 6. Основни резултати анализе су померања појединих елемената у правцима управних оса, брзина и убрзања и друге карактеристике. За анализу је коришћен пример ротора са карактеристикама које одговарају реалним. Извршена је анализа утицаја релативног положаја прслине и неуравнотежености у кружном правцу на динамичко понашање ротора. Дата је и анализа утицаја континуалне промене угаоне брзине, која се јавља при стартовању ротора, што је често критичан период у експлоатацији великих ротора. 3

4 Дијаграми померања у правцима управних оса, за различите дубине прслина показују нагли скок померања у области критичне брзине, а скоро идентична вредност се добија динамичком анализом (Frequency Case Solution) коришћењем софтверског пакета CATIA. Главни доприноси овог рада огледају се у следећем: Посебно су разматрани проблеми постојања различитих дефеката у ротору као и њихов утицај на динамичко понашање ротора као и њихове међусобне интеракције. Ово проучавање је значајно са становишта актуелног стања, како у области динамике ротора тако и механике лома и представља допринос обема областима. Попречне прслине у роторима су најопаснија врста дефеката и њихова анализа, проучавање и праћење су изузетно значајни у циљу спречавања катастрофалних ломова, који могу имати веома тешке последице, како у смислу уништавања постројења, тако и могућих жртава. Ово говори о значају проучавања ове проблематике са становишта примене у пракси. У уводном делу рада је дат обиман преглед литературе. Размотрени су сви постојећи приступи решавању проблема ротора са прслином и осталим дефектима и урађена је анализа тих приступа као и њихово поређење, што је и омогућило да се дође до новог, оригиналног приступа, односно методе прорачуна. Предложена је нова метода прорачуна ротора са попречном прслином која обезбеђује теоретску основу за праћење понашања ротора са прслином и спречавање отказа, односно лома ротора. Она представља оригиналан научни допринос кандидата у области динамике ротора и механике лома. Предложена метода такође има и могућу практичну примену што је од посебног значаја имајући у виду наведене катастрофалне последице лома великих вратила или ротора, које се применом ове методе могу спречити. Група 1.1 Научни радови објављени у часописима међународног и националног значаја 1. Николић Р., Марјановић В.: Откривање и праћење раста попречних прслина у роторима анализом вибрационих сигнала, Монографија 35 година студија машинства у Крагујевцу, Машински факултет, Крагујевац, 1995., стр [Број бодова: 1.5]. Рад се бави тачним теоријским описивањем нелинеарне динамике система ротор са прслином - лежајеви у циљу коришћења вибрациононг сигнала за детекцију присуства прслина у роторима. У ту сврху је разматран из литературе познат модел јединичне масе који је у овом раду проширен. Формиран је нелинеарни динамички модел са n маса. Савијање модела са прслином се упоређује са савијањем модела без прслине и на тај начин се установљавају промене настале услед присуства прслине у ротору. 4

5 Група 1.2 Објављени уџбеник или монографија или практикум или збирка задатака 10. Николић Р., Марјановић В.: Металне конструкције Приручник за прорачуне, Машински факултет Крагујевац, [Број бодова: 6.0]. Група 1.3 Радови саопштени на међународним или домаћим научним скуповима 1. Николић Р., Марјановић В.: Неки аспекти динамичког понашања ротора са прслином, 20. Југословенски конгрес теоријске и примењене механике, секција Ц, Крагујевац стр [Број бодова: 0.5]. У раду се разматра утицај постојања прслина на динамичко понашање ротора. Придаје се специјална пажња осетљивости ротора на прслине, као и методама детекције присуства прслина у роторима у току експлоатације. Рад такође даје приказ двеју од ових метода, као и њихово међусобно поређење. 2. Марјановић В.: Системи откривања и праћења прслина у роторима у току експлоатације, Научни скуп: Механика, материјали и конструкције, САНУ Београд, стр. 54. [Број бодова: 0.5]. Рад разматра системе откривања и праћења прслина у роторима у току експлоатације. У раду је разрађен теоријски модел прслине и формирана је процедура обраде вибрационог сигнала. При томе се користе резултати анализе динамике машина, механике лома и методе анализе и обраде сигнала. Ради провере теоријских закључака и рада система дијагностике спроводе се лабораторијска испитивања на роторима великих димензија. Теоријски закључи из рада су упоређени са резултатима ових испитивања. 3. Nikolić R., Marjanović V., Nikolić I., Marjanović N., Mathematical Modeling of Dynamic Behavior of a Rotor Containing a Crack, EUROMECH 2 nd European Nonlinear Oscillation Conference, Prague, [Број бодова: 0.5]. Овај рад даје преглед до сада коришћених математичких модела за описивање динамичког понашања ротора са прслином, уз образложење зашто се Гешов модел сматра најпогоднијим. Дати су и резултати примене овог модела на ротор са 8 маса. Добијени систем диференцијалних једначина решава се методом Рунге-Кута са адаптивним кораком. Класична метода је побољшана додавањем услова отварања и затварања прслине, као и сила прслине при отвореној прслини. Развијени компјутерски програм омогућава одређивање померања у два медђсобно управна правца. Разултати су дати преко одговарајућих дијаграма. 4. Nikolić R., Marjanović V., Application of the Gash Model for Analysis of Dynamic Behavior of a Rotor with a Crack, Proceedings of XI European Conference on Fracture, Poitiers, France, [Број бодова: 0.5]. У раду се разматра утицај прслина и осталих дефеката на динамичко понашање ротора. Математичко моделирање тог понашања је представљено Гешовим моделом прслине, који најбоље описује појаву дисања прслине, тј. њеног наизменичног отварања и затварања у току обртања ротора. 5

6 Резултати примене овог модела су дати одговарајућим дијаграмима који служе за извођење закључака о утицају прслине на динамичко понашање ротора. 5. Nikolić R., Marjanović V.: Mathematical modeling of the chaotic motion of a rotor with a transverse crack, Proceedings of International Minisymposium: Recent Advances in Fracture and Damage Mechanics, XXII Yugoslav Congress of Theoretical and Applied Mechanics, Vrnjačka Banja, 1997., pp (рад по позиву). [Број бодова: 1.0]. Ширење заморних прслина може имати велики утицај на поузданост обртних машина. Рано откривање прслина може знатно продужити век ових, веома скупих машина, истовремено повећавајући њихову поузданост. Промене еластичних карактеристика конструкције настају услед појаве различитих дефеката и прслина или специјално унетих конструктивних промена. Математички модели попречних прслина који су довели до значајног напретка у овим проучавањима су: општи модел прслине, модел јединичне масе, тродимензионални коначно-елементни модел, модел прслине за спрегнуте уздужне и попречне осцилације, Гешов модел прслине. У овом раду је разматрана примена последњег од ових модела, пошто се дошло до закључка да он потпуно дефинише такозвано "дисање" прслине, под утицајем гравитације. Ротор са прслином се моделира коначним бројем коначних елемената, и присуство прслине је узето у обзир елементом који садржи такозване "силе прслине" у случају отворене прслине. Добијени резултати указују на чињеницу да прслина у ротору изазива промене у његовом динамичком понашању, па кретање ротора постаје хаотично. На крају су приказани реултати симулације математичким моделом у облику фазних дијаграма. 6. Marjanović V., Nikolić R.: Analysis of nonlinear vibrations of a rotor with a transverse crack, 4 th Euromech Nonlinear Oscillations Conference, Moscow, Russia, August 2002., pp [Број бодова: 0.5]. У раду се разматра анализа сигнала вибрација ротора пошто се на тај начин може установити присуство прслине у ротору. Посматарају се хоризонтални ротори са попречном прслином, односно целокупни систем: ротор са прслином лежајеви. Развијен је компјутерски програм за праћење вибрационог сигнала за различите комбинације утицајних параметара, а то су дубина прслине, вредност ексцентрицитета, угаона фреквенција и пригушење. Размотрен је и решен систем диференцијалних једначина другог реда које описују проблем, а које су линеарне за затворену прслину и нелинеарне за отворену прслину. 7. Marjanović V., Nikolić R.: Analysis of nonlinear oscillations and mathematical modeling of a rotor with a breathing crack, X Conference on Mechanical vibration, Timisoara, 2002., pp [Број бодова: 0.5]. У раду се разматрају могућности раног откривања прслина у роторима. Ротор је моделиран Гешовим моделом "дишуће" прслине. Осцилаторни одзив ротора се мења услед присуства прслине, односно њеног отварања и затварања. Развијена је математичка симулација проблема ради успешног откривања и праћења прслине у роторима. Уочено је да се осцилаторне 6

7 карактеристике најбоље откривају на бази карактеристика другог хармоника, мереног у близини резонантне брзине. 8. Marjanović V., Nikolić R.: Method of Crack Detection in Turbo Rotors Based on State Observer, Fourth Internacional Conference on Heavy Machinery HM'02, Kraljevo str ц. [Број бодова: 0.5]. У раду је приказан савремен концепт откривања прслина заснован на теорији одзива стања система. Теорија је проширена на нелинеарне системе, а примењена на турбороторе. Показана је теоријска успешност ове методе, посебно за реконструисање побудних сила проузрокованих прслином у ротору. Рачунањем релативног угиба, као односа додатног угиба изазваног прслином и угиба без прслине, могуће је добити јасне закључке о отварању и затварању прслине, па према томе и о дубини прслине са веома малим крутостима, које одговарају прслини чија дубина износи 2 % пречника ротора. 9. Марјановић В.,:Параметарске осцилације хоризонталног ротора са попречном прслином, Зборник 24 th Конгреса теоријске и примењене механике, Машински факултет, Београд, 9-11 Октобар, Зборник апстракта. (CD). [Број бодова: 0.25]. Постојање прслина у роторима утиче на различите начине на њихове карактеристике крутости, при чему је од пресудног значаја њихов положај и дубина у ротору. При деформацији ротора под дејством сопствене тежине или додатног савојног момента, прслина може бити отворена или затворена. Отворена прслина изазива асиметричност крутости ротора у два узајамно управна правца. Један од првих циљева је да се тачно опише нелинеарна динамика система ротор са прслином улежиштења. Пошто се област нестабилности јавља у околини угаоне брзине ω 0 /n, где је ω 0 критична брзина, а n цео број, то значи да су осцилације хоризонталног ротора са прслином претежно параметарске, то јест најважнији је ефекат промене параметара у току времена. 10. Марјановић, Н., В. Марјановић, "Пројектовање аутоматизованих производних линија за обраду лима савијањем помоћу ваљака", Научно стручни скуп IRMES 04, Крагујевац 2004, стр [Број бодова: 0.25]. Обрада лима савијањем помоћу ваљака представља веома продуктивну технологију, којом се могу добити сложени облици профила, а додавањем нових операција, пре или после профилисања и готови производи. Пре профилисања се обично врши обрада на пресама (пробијање, савијање, извлачење,...), а после профилисања, одсецање и евентуално додатна савијања. Процес профилисања је континалан са константном брзином, која у зависности од профила и карактеристика машине за профилисање износи од неколико до неколико десетина метара у минуту. Обрада на преси и завршно одсецање су прекидног карактера и њихова брзина зависи од карактеристика производа, алата и машина, односно уређаја. Користи се лим у котурима, који је претходно расечен на потребну ширину. Котури лима се постављају на посебне носаче, који за веће масе котура морају имати сопствени погон. За исправљање лима често су неопходни посебни 7

8 уређаји равналице. У аутоматском режиму рада неопходно је испред пресе поставити аутоматске серво додаваче, који у тачно одређеним тренуцима померају траку за прецизно задате дужине. Из пресе обрађена трака лима излази корачно са заустављањем које је неопходно да би се извршила обрада, а за обраду савијањем помоћу ваљака на профилници треба обезбедити константну брзину. Одесање профила се врши на покретним уређајима који прате кретање профила. Приказани приступи су резултат практичне реализације више аутоматизованих линија за овај начин обраде лима. У оквиру рада је приказан системски приступ пројектовања аутоматизованих линија за обраду лима помоћу ваљака. У том смислу, прво је дефиниснана структура функција аутоматизованих линија. Структута је општа а за сваку, специфичну, производну линију могу се искључивати поједини сегменти. Основни елементи производних линија су извршиоци подфункција и они су посебно описани. Аутоматизација процеса профилисања се своди на обезбеђивање и синхронизацију различитих кретања, обезбеђивање неопходне тачности и заштиту услед евентуалних сметњи које се могу појавити у било којој фази обраде, као и заштиту руковаоца и околине. Група 1.4 Оригинално стручно остварење (пројекат, студија, патент, оригинални метод, нова сорта), односно руководјење или учешће у научним пројектима Учествовала у реализацији пројекта из области технолошког развоја које је финансирало Министарство за науку заштиту животне средине Републике Србије под насловом РАЗВОЈ МОДУЛАРНИХ ЕЛЕМЕНАТА ЗА САМОМОНТАЖНУ ОПРЕМУ ЗА ДОМАЋИНСТВО И ИНДУСТРИЈУ под руководством проф. Др С. Јовичића; [Број бодова: 3x1.5 = 4.5] Учествује у реализацији пројекта из области основних истраживања које финансира Министарство за науку заштиту животне средине Републике Србије под насловом РЕАЛНИ ПРОБЛЕМИ МЕХАНИКЕ под руководством проф. Др К. С. Хедрих. [Број бодова: 4x1.5 = 6.0] Учествује у реализацији пројекта из области енергетске ефикасности које финансира Министарство за науку заштиту животне средине Републике Србије под насловом РАЗВОЈ И ИСПИТИВАЊЕ ХИБРИДНОГ РАВНОГ ПРИЈЕМНИКА СУНЧЕВЕ ЕНЕРГИЈЕ ЗА ТОПЛОТНО И ЕЛЕКТРИЧНО ПРЕТВАРАЊЕ под руководством проф. Др М. Бојића [Број бодова: 2x1.5 = 3.0] Данас, РАЗВОЈ СТАЦИОНАРНИХ СОЛАРНИХ ХИБРИДНИХ КОНЦЕНТРАТОРА ЗА ДОБИЈАЊЕ ЕЛЕКТРОЕНЕРГИЈЕ И ТОПЛОТЕ, NPEE B, Министарство за науку заштиту животне средине Републике Србије, пројекат из области националног програма енергетске ефикасности под руководством проф. Др Милорада Бојића, учесник у реализацији пројекта [Број бодова: 3x1.5 = 4.5] Данас, УТИЦАЈ ПРИМЕНЕ ТЕРМИЧКИ ЕФИКАСНИЈИХ РАДИЈАТОРА НА СМАЊЕЊЕ ПОТРОШЊЕ ЕНЕРГИЈЕ У СИСТЕМУ 8

9 ЦЕНТРАЛНОГ ГРЕЈАЊА, NPEE A, Министарство за науку заштиту животне средине Републике Србије, пројекат из области националног програма енергетске ефикасности под руководством проф. др Небојше Лукића, учесник у реализацији пројекта [Број бодова: 3x1.5 = 4.5] Данас. РАЗВОЈ ОПТИМАЛНЕ ГРУПЕ БАЗНИХ УРЕЂАЈА И СИСТЕМА УЉНЕ ХИДРАУЛИКЕ ПРОГРАМА ИХП ПРВА ПЕТОЛЕТКА ТРСТЕНИК, Министарство за науку заштиту животне средине Републике Србије/ Министарство за науку Републике Србије, НИЦ Прва Петолетка, Машински факултет у Крагујевцу, Машински факултет у Београду, Машински факултет у Нишу, ИХП Прва петолетка Трстеник, пројекат из области технолошког развоја, учесник у реализацији пројекта [Број бодова: 3x1.5 = 4.5]. Група 1.5 Остварени резултати у развоју научно-наставног подмлатка У овој групи Др Весна марјановић, дипл. маш. инж. није имала активности у току досадашњег рада. В. ПРИКАЗ УКУПНОГ БРОЈА БОДОВА У СВАКОЈ ГРУПИ ПРЕДВИЂЕНОЈ ПРАВИЛНИКОМ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ О УСЛОВИМА И ПОСТУПКУ ДАВАЊА САГЛАСНОСТИ СТРУЧНИХ ВЕЋА УНИВЕРЗИТЕТА НА ОДЛУКЕ О ИЗБОРУ НАСТАВНИКА Параметри Правилника универзитета Група (категорија) радова Бодови 1.1 Објављени радови у часописима Уџбеници, монографије, приручници, Саопштени радови на научно-стручним скуповима Учешће на пројектима Остварени резултати у развоју научног подмлатка 0.0 Укупно остварених бодова

10 Г. ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР КАНДИДАТА У НАСТАВНИЧКО ЗВАЊЕ На основу: 1. Увида у документацију која је Машинском факултету достављена уз пријаву на конкурс, 2. Остварених резултата у досадашњем наставном, стручном и научном раду и 3. Високих моралних и људских квалитета који су у току вишегодишње сарадње уочени код кандидата, Комисија констатује да Др Весна Марјановић, дипл. маш. инж., асистент Машинског факултета у Крагујевцу испуњава све законске, суштинске и формалне услове за избор у звање доцента на Машинском факултету у Крагујевцу. Образложење је засновано на следећим чињеницама: Кандидат поседује научни степен доктора техничких наука, стечен у области за коју се бира; Кандидат има објављене научне радове у часописима националног и међународног значаја; Кандидат има објављене и саопштене научне радове на међународним научним скуповима; Кандидат поседује, према критеријумима Министарства науке и заштите животне средине, научну компетенцију, стечену кроз објављивање радова и кроз учешће у реализацији научно-истраживачких пројеката; Кандидат поседује богато педагошко искуство и Кандидат има изузетно добар однос и комуникацију са колегама и студентима. 10

11