ИЗБОРНОМ И НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ На основу 73. члана Закона о научно-истраживачкој делатности Републике Србије, 55. чланa Закона о високом образовању и 122. чланa Статута Биолошког факултета Универзитета у Београду, а у складу са Правилником о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научно-истраживачке делатности, Изборно и Наставно- научно веће Универзитета у Београду Биолошког факултета, на IV редовној седници, одржаној 26.01.2018. године, одредило нас је за чланове Комисије за оцену научно - истраживачког рада и утврђивање испуњености услова за избор др Kристине Тешановић, истраживача сарадника на пројекту ОИ173040, запосленог на Катедри за општу физиологију и биофизику Института за физиологију и биохемију, Биолошког факултета Универзитета у Београду, у научно звање научни сарадник. На основу приспеле документације, која обухвата биографију и библиографију кандидаткиње, као и на основу личног увида у њен рад, Комисија Изборном већу подноси следећи И З В Е Ш Т А Ј I Биографски подаци Kристина Тешановић рођена је 20.08.1989. у Лозници, Република Србија. Школске 2008/2009. године уписала је Природно-математички факултет Унивезитета у Новом Саду, студијски програм Дипломирани биолог (модул Билог; просечна оцена на основним студијама 8,88). По завршетку основних академских студија 2012. године уписује мастер академске студије (смер: Мастер биолог Микробиолог; просечна оцена на мастер студијама 10,00), a након завршених мастер академских студија 2013. године уписује докторске студије смер Доктор биолошких наука модул Микробиологија (просечна оцена на докторским студијама 10,00). Kао студент Стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја oд априла 2014. године прикључена је пројекту Биолошки активни природни производи као потенцијални извори нових лекова и дијететских суплемената ОИ 172058. Докторску дисертацију под насловом Биолошка активност и хемијски састав аутохтоних гљива Coprinus comatus (O.F.Müll.) Pers. Gray 1797 и Coprinellus truncorum (Scop.) Redhead, Vilgalys & Monclavo, 2001 одбранила је 20.09.2017. године под менторством др Маје Караман, ванредног професора Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду и др Борис Пејина, научног сарадника Института за мултидисциплинарна истраживања, Универзитета у Београду, стекавши тиме право да буде промовисана у доктора наука биолошке науке. Током основних и мастер студија кандидаткиња бива добитник Републичких стипендија и Градскe наградe. Новембра 2014. године као студент стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја изабрана је у звање истраживач-приправник, а августа 2017. године изабрана је у звање истраживач-сарадник за ужу научну област Микробиологија
на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Паралелено са научно-истраживачким радом, кандидаткиња активно учествује и у извођењу практичне наставе на Катедри за микробиологију, Универзитета у Новом Саду у оквиру обавезних предмета Биологија алги и гљива и Општа микробиологија за студенте основних академских студија као и изборних предмета Биоактивни метаболити микроорганизама и Експериментална биологија за студенте мастер академских студија, модул Микробиологија. Такође, учествовала је у извођењу 3 дипломска и 7 мастер радова студената на Катедри за микробиологију, Универзитета у Новом Саду. Кандидаткиња је резултате истраживања излагала на већем броју међународних научних скупова и радионица (IMMC2017 Palermo, SSMFRP-2015 Београд, DFBS2015, Петница, HUSRB 1203/214/250 NNAA Нови Сад), али и у часописима од међународног и националног значаја (категорије М20 и М50). Године 2016. боравила је два месеца на стручном усавршавању у Братислави (Словачка) у оквиру међународног пројекта под називом The role of metal homeostasis, reduction and sporulation in the metal resistance of Gram-positive bacteria чији је финансијер SCOPES Joint Research Projects and Institutional Partnerships, (2014-2017. године) Швајцарска. Од новембра 2017. године запослена је на пројекту основних истраживања под називом Интеракције мембрана са унутарћелијским и апопластичним простором: изучавања биоенергетике и сингализације користећи биофизичке и биохемијске методе (ОИ 173040). Члан је Друшва микробиолога Србије и Српског Биолошког друштва. II Научно-истраживачка делатност Научно-истраживачка делатност кандидаткиње везана је за изучавање биолошке активности аутохтоних врста гљива Coprinus comatus (O.F.Müll.) Pers. Gray 1797) и Coprinellus truncorum ((Scop.) Redhead, Vilgalys & Monclavo, 2001). Прецизније речено кандидаткиња се бави компаративним испитивањем биолошких активности екстраката плодних тела и потопљених култура (лабораторијски култивисаних мицелија и екстрацелуларног медијума - филтрата) аутохтоних гљива. Испитивања подразумевају примену спектрофотометријских тестова за одређивање антирадикалске, антиоксидативне, антибактеријске и анти-ацетилхолинестеразне активности екстраката гљива. Такође, бави се и радом са ћелијским културама и одређивањем утицаја екстраката гљива на вијабилност туморских ћелијских линија HepG2 (хумане хепатома ћелије) и Rin-5F (ß ћелије панкреаса пацова), али и хемијском детекцијом биоактивних супстанци потенцијално одговорних за испољену активност екстракта. Осим тога, учествује у испитивању метаболизма фосфата мицелија и утицаја ванадијума на метаболизам фосфата (употребом нуклеарне магнетне спректроскопије, 31 Р и 51 V NMR) у циљу одређивања потенцијалног антидијабетогеног ефекта гљива. Досадашњи резултати истраживања указали су да екстракти плодног тела, као и мицелије и филтрата (потопљених култура) представљају изворе биоактивних супстанци са медицинским потенцијалом, а потопљене културе датих гљива представљају ефикасан модел за даља физиолошка и биотехнолошка истраживања.
Кандидаткиња је тренутно ангажована на истраживању везаном за изучавање капацитета усвајања и метаболизма ванадијума и статуса ванадијума у ћелији, као и утицаја ванадата на фосфатни метаболизам јестивих гљива у циљу проучавања антидијабетогене активности екстраката. Аутор је укупно 31. библиографске јединице, од чега је 1 рад у врхунском међународном часопису, 4 у истакнутим међународним часописима, 1 у међународном часопису и 1 у врхунском часопису националног значаја. Аутор је и 7 саопштења на међународним научним скуповима на којима је наведена као први аутор, а резултате истраживања излагала је усмено или постер презентацијом. II.1 Учешће у научним пројектима Кандидаткиња од априла 2014. године као студент стипендиста Министарства учествовала у реализацији пројекта основних истраживања, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, под називом Биолошки активни природни производи као потенцијални извори нових лекова и дијететских суплемената (ОИ 172058). Након докторирања од новембра 2017. године запослена је на пројекту основних истраживања, под називом Интеракције мембрана са унутарћелијским и апопластичним простором: изучавања биоенергетике и сингализације користећи биофизичке и биохемијске методе (ОИ 173040). У периоду 2014 2017. године кандидаткиња је учествовала у реализацији међународног пројекта под називом The role of metal homeostasis, reduction and sporulation in the metal resistance of Gram-positive bacteria финансираног од стране Швајцарске националне научне фондације (Joint Research Projects and Institutional Partnerships SCOPES project IZ73Z0_152527.). II.2 Библиографски подаци Радови из групе М20 Раду врхунскoм међународном часопису (M21 = 8) 1. Vraneš M, Tot A, Jovanović-Šanta S, Karaman M, Doţić S, Tešanović K, Kojić V, Gadţurić S. (2016): Toxicity reduction of imidazolium-based ionic liquids by the oxygenation of the alkyl substituent. RSC Advances, 6:96289-95. (Област: Chemistry, Multidisciplinary 33/157 у 2014. год. IF 3.840; након нормирања 6,67) Радови у истакнутим међународним часописима (категорија M22 = 5) 2. Tešanović K, Pejin B, Šibul F, Matavulj M, Rašeta M, Janjušević Lj, Karaman M. (2017): A comparative overview of antioxidative properties and phenolic profiles of different fungal origins: fruiting bodies and submerged cultures of Coprinus comatus and Coprinellus truncorum. Journal of Food Science and Technology - Mysore, 54:430-8. (Област: Food Science & Technology 74/130 у 2016. год. IF 1.262)
3. Karaman M, Bogavac M, Radovanović B, Sudji J, Tešanović K, Janjušević Lj. (2017): Origanum vulgare essential oil affects pathogens causing vaginal infections, Journal of Applied Microbiology, 122:1177-85. (Област: Biotechnology & Applied Microbiology 79/161 у 2015. год. IF 2.156) 4. Janjušević Lj, Pejin B, Kaišarević S, Gorjanović S, Pastor F, Tešanović K, Karaman M. (2017): Trametes versicolor ethanol extract, a promising candidate for health-promoting food supplement. Natural Product Research, doi.org/10.1080/14786419.2017.1366484. (Област: Chemistry, Applied 29/72 у 2016 год. IF 1.828) 5. Pejin B, Tešanović K, Jakovljević D, Kaišarević S, Šibul F, Rašeta M, Karaman M. (2017): The polysaccharide extracts from the fungi Coprinus comatus and Coprinellus truncorum do exhibit AChE inhibitory activity. Natural Product Research, doi.org/10.1080/14786419.2017.1405417. (Област: Chemistry, Applied 29/72 у 2016. год. IF 1.828) Рад у међународном часопису (категорија M23=3) 6. Bogavac M, Karaman M, Sudji J, Radovanović B, Janjušević Lj, Ćetković N, Tešanović K. (2017): Antimicrobial potential of Rosmarinus officinalis commercial essential oil in the treatment of vaginal infections in pregnant women, Natural Product Communications, 12:127-30. (Област: Chemistry, Medicinal 54/59 u 2015. год. IF 0.884) Радови из групе М30 Саопштење са међународног скупа штампано у целини (категорија M33=1) 7. Ţiţić M, Tešanović K, Karaman M, Zakrzewska J. (2016) Vanadate uptake and influence on phosphate metabolism of Сoprinellus micaceus mycelium, 13th. International Conference on Fundamental and Applied Aspects of Physical Chemistry, Beograd, September 26-30, 2016, p. 471-474. Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (категорија M34=0,5) 8. Matavulj M, Karaman M, Tešanović K, Glumac M, Matavulj F, Lolić S. (2017) Mushroom mycelia as a cohesive component of new ecological friendly packaging. The 6th International Scientific Meeting Mycology, Mycotoxicology and Mycoses. Matica Srpska, Novi Sad, Serbia, September 27-29, 2017. p. 46. 9. Spremo N, Karaman M, Ignjatov M, Tešanović K, Tot А, Papović S, Vraneš M, Gadţurić S. (2017) Antifungal activity of newly synthesized ionic liquids on phytopathogenic fungal species of genera Fusarium and Alternaria. The 6th International Scientific Meeting Mycology, Mycotoxicology and Mycoses. Matica Srpska, Novi Sad, Serbia September 27-29, 2017. p. 56. 10. Tešanović K, Karaman M, Ţiţić M, Pejin B, Šibul F, Bokorov M, Zakrzewska J. (2017) Biopotential and phosphate metabolism of different fungal origins of Coprinus comatus and Coprinellus truncorum. 9th International Medicinal Mushrooms Conference, Palermo, Italy, September 24-27 p. 63-64.
11. Tešanović K, Pejin B, Gorjanović S, Šibul F, Pastor F, Janjušević Lj, Karaman M. (2017) Antioxidant, antiradical and acetylcholinesterase inhibitory activity of in situ and in vitro grown Coprinus comatus (O.F. Müll.) Pers. 1797. 9th International Medicinal Mushrooms Conference, Palermo, Italy, September 24-27, 2017. p. 186-187. 12. Karaman M, Janjušević Lj, Pejin B, Nakarada Đ, Tešanović K, Mojović M. (2017) Evaluation of anti-ascorbyl radical activity of water extracts of selected Serbian autochthonous macrofungi using EPR spectroscopy. 9th International Medicinal Mushrooms Conference, Palermo, Italy, September 24-27, 2017. p. 90-91. 13. Janjušević Lj, Karaman M, Šibul F, Tommonaro G, Iodice C, Tešanović K, Pejin B. (2017) Acetylcholinesterase inhibitory activity of selected Serbian wild mushrooms. 9th International Medicinal Mushrooms Conference, Palermo, Italy, September 24-27, 2017. p. 95. 14. Janjušević Lj, Karaman M, Šibul F, Tommonaro G, Iodice C, Tešanović K, Pejin B. (2017) An insight into acetylcholinesterase inhibitory activity of selected lignicolous macrofungi: the case study of water extracts. 9th International Medicinal Mushrooms Conference, Palermo, Italy, September 24-27, 2017. p. 153-154. 15. Tešanović K, Pejin B, Matavulj M, Janjušević Lj, Rašeta M, Karaman M. (2015) Free radical scavenging activity and total phenol content of submerged mycelium extracts of the species Coprinus comatus (O.F. Müll.) Pers. (1797) and Coprinellus truncorum (Scop.) Redhead, Vilgalys & Moncalvo (2001), Third Congress Redox Medicine (Reactive species signaling, analytical methods, phytopharmacy, molecular mechanisms of disease), Beograd, Serbia, Septembеr 25-26, 2015. p. 54. 16. Tešanović K, Karaman M, Matavulj M, Janjušević Lj, Rašeta M, Pejin B. (2015) Hydroxyl radical scavenging activity versus total phenol content of autochthonous fungi species Coprinus comatus (O.F. Müll.) Pers. (1797) and Coprinellus truncorum (Scop.) Redhead, Vilgalys & Moncalvo (2001), 3. Third Congress Redox Medicine (Reactive species signaling, analytical methods, phytopharmacy, molecular mechanisms of disease), Beograd, Serbia, Septembеr 25-26, 2015. p. 55. 17. Janjušević Lj, Pejin B, Tešanović K, Jovanović J, Rašeta M, Karaman M. (2015) In vitro evaluation of antioxidant potential of the fungus Stereum subtomentosum Pouzar (1964), Third Congress Redox Medicine (Reactive species signaling, analytical methods, phytopharmacy, molecular mechanisms of disease), Beograd, Serbia, Septembеr 25-26, 2015. p. 57. 18. Janjušević Lj, Karaman M, Jovanović J, Tešanović K, Rašeta M, Pejin B. (2015) The fungus Pleurocybella porrigens (Pers.) Singer may offer novel antioxidants of natural origin. Third Congress Redox Medicine (Reactive species signaling, analytical methods, phytopharmacy, molecular mechanisms of disease), Beograd, Serbia, Septembеr 25-26, 2015. p. 58. 19. Glumac M, Pejin B, Tešanović K, Janjušević Lj, Matavulj M, Karaman M. (2015) In vitro hydroxyl radical scavenging capacity of selected crude extracts of Schizophyllum commune Fr. 1815 originated from different tree host species. Third Congress Redox Medicine (Reactive species signaling, analytical methods, phytopharmacy, molecular mechanisms of disease), Beograd, Serbia, Septembеr 25-26, 2015. p. 79. 20. Tešanović K, Karaman M, Pejin B, Janjušević Lj, Rašeta M, Matavulj M. (2015) Antioxidant potential of the extracts of the fruiting bodies and mycelia of the fungal species Coprinus comatus, Coprinus micaceus and Laetiporus sulphureus 2nd International Conference on Plant Biology, 21th Symposium of the Serbian Plant Physiology Society, Petnica, Serbia, Jun 17-20, 2015. p. 89. 21. Janjušević Lj, Karaman M, Pejin B, Tešanović K, Bogavac M. (2015) Antibacterial activity screening of two inedible fungal species Bjerkandera adusta (Willd. ex Fr.) P. Krast. and Trametes
versicolor (L.) Loyd (1920). 2nd International Conference on Plant Biology, 21th Symposium of the Serbian Plant Physiology Society, Petnica, Serbia, Jun 17-20, 2015. p. 79. 22. Jovanović J, Pejin B, Janjušević Lj, Tešanović K, Karaman M. (2015) In vitro evaluation of antioxidant activity and total phenol content of the medicinal mushroom Stereum hirsutum (Willd.) Pers. 2nd International Conference on Plant Biology, 21th Symposium of the Serbian Plant Physiology Society, Petnica, Serbia, Jun 17-20, 2015, p. 80. 23. Stojšić M, Novaković A, Tešanović K, Janjušević Lj, Pejin B, Karaman M, Matavulj M. (2015) In vitro screening of antibacterial activity of some edible medicinal mushrooms, 2nd International Conference on Plant Biology, 21th Symposium of the Serbian Plant Physiology Society, Petnica, Serbia, Jun 17-20, 2015. p. 88-89. 24. Karaman M, Rajković D, Kneţević P, Obreht D, Janjušević Lj, Tešanović K, Matavulj M. (2015) Effect of some lignicolous edible and medicinal fungal species against viral (bacteriophage) and bacterial DNA. 6th Congress of European Microbiologists (FEMS), Maastricht, Тhe Netherlands Jun 7-11, 2015. p. 1943. 25. Janjušević Lj, Karaman M, Obreht D, Kneţević P, Tešanović K, Matavulj M. (2015) Antibacterial and genotoxic activity of Fomes fomentarius (L.) Fr. and Pleurotus ostreatus (Jacq.) P. Kumm. fungal extracts, 6th Congress of European Microbiologists (FEMS), Maastricht, Тhe Netherlands Jun 7-11, 2015. p. 1944. 26. Kovač D, Babić O, Simeunović J, Tešanović K. (2014) The influence of nitrogen on the production of toxic and antibacterial substances in cyanobacteria. 9th European Workshop on the Molecular Biology of Cyanobacteria, Texel, The Nederlands September 7-11, 2014. p. 152. 27. Tešanović K, Karaman M, Matavulj M. (2014) Antibacterial properties of medicinal mushrooms Coprinus comatus and Coprinus micaceus. Workshop-Novel Antimicrobial Agents and Strategies for Pathogen Control, Novi Sad, Serbia, July 26 2014. p. 51. Радови из групе М50 Рад у водећем часопису националног значаја (категорија M51=2) 28. Spremo N, Tešanović K, Rakić M, Janjušević Lj, Ignjatov M, Bjelić D, Karaman M. (2017) Antifungal activity of macrofungi extracts on phytophatogenic fungal species of genera Fusarium sp. and Alternaria sp. Matica Srpska Journal for Natural Science, 133:231-240. Радови из групе М60 Предавање по позиву са скупа националног значаја штампано у изводу (М62=1) 29. Matavulj M, Karaman M, Glumac M, Tešanović K, Lolić S, Jovanović Đ, Vujčić S, KIcošev V. (2015) Research of the capacity og marine fungal isolates to degrade poly-β-hydroxybutyrate (PBH) and biosintetic lastic BIOPOLTM 3. Simpozijum biologa i ekologa Republike Srpske, Banja Luka, Bosna i Hercegovina, Novembar 12-14, 2015. p. 31-32. Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (М64=0,2) 30. Tešanović K, Kovač D, Karaman M, Matavulj M, Simeunović J. (2015) The influence of nitrogen on the production of toxic substances in terrestrial cyanobacterial strains. 3. Simpozijum biologa i ekologa Republike Srpske, Banja Luka, Bosna i Hercegovina, Novembar 12-14, 2015. p. 63.
Радови из групе М70 Одбрањена докторска дисертација (M70=6) 31. Тешановић К, Биолошка активност и хемијски састав аутохтоних гљива Coprinus comatus (O.F.Müll.) Pers. Gray 1797 и Coprinellus truncorum (Scop.) Redhead, Vilgalys & Monclavo, 2001 Универзитет у Новом Саду Природно-математички факултет (2017). II.3 Приказ радова Преглед научних публикација др Кристине Тешановић показује да се кандидаткиња до сада углавном бавила истраживањима у области микробиологије са акцентом на изучавање биолошког потенцијала аутохтоних врста гљива. У већини радова испитивана је антимикробна, антирадикалска/антиоксидативна, цитотоксична и анти-ацетилхолинестеразна активност екстраката гљива. Такође, кандидаткиња је радила на испитивању метаболизма фосфата мицелија гљива и утицају ванадијума на метаболизам фосфата мицелија мицелија две врсте гљива Coprinus comatus и Coprinellus truncorum. Поред наведеног кандидаткиња се бавила испитивањем антимикробног потенцијала етарских уља, као и испитивањем антимикробног потенцијала и токсичности копнених сојева цијанобактерија и испитивањем токсичности новосинтетисаних јонских течности. Поред тога, радила је и на хемијској детекцији биоактивних компонената присутних у испитиваним екстрактима гљива и поменутих етарских уља. Сходно томе, научни опус кандидаткиње је разноврстан и може се поделити у пет основних целина: (i) утврђивање биолошке активности, одређивање биоактивних метаболита екстраката аутохтоних врста гљива и утицај ванадијума на метаболизам фосфата мицелија (радови 2, 4, 5, 7, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 27, 28) У раду бр. 2 кандидаткиња се бавила упоредним испитивањем антиоксидативне активности и хемијског састава водених екстраката гљива Coprinus comatus и Coprinellus truncorum пореклом из природе (плодна тела-пт) и лабораторијски култивисаних екстраката потопљене културе (мицелије-м и филтрата-ф). Резултати истраживања показују да су екстракти гљиве C. comatus потентнији у односу на екстракте врсте C. truncorum, као и да се испољене активности разликују у зависности од нивоа, односно типа екстракта (ПТ, М или Ф). Применом течне хроматографије са масеном спектрометријом (LC MS/MS) у испитиваним екстрактима детектоване су разлике између фенолних профила код различитих типова екстракта ПТ, М и Ф. Наиме, у екстрактима потопљених култура (М и Ф) врсте C. comatus детектована су ванилинска, гална и цинаминска киселина као и изофлавоноиди даидзеин и генистеин за разлику од екстракта ПТ, у ком нису били присутни. Поменута и слична једињења доприносе испољеној антиоксидативној активности, а нарочито су корисна сазнања о продукцији фенола у потопљеној култури врста C. comatus и C. truncorum. У раду бр. 4 приказани су резултати истраживања антирадикалске, антиоксидативне и цитотоксичне активности етанолног екстракта плодног тела врсте Trametes versicolor.
Испитивани екстракт испољио је добру антиоксидативну активност и показао одређену дозно-зависну цитотоксичност према испитиваним туморским ћелијама MFC-7 (ћелијска линија хуманог аденокарцинома) и HEPG2 (ћелијска линија хуманог карцинома јетре) на основу чега се може промовисати за даља испитивања у циљу употребе као нутријента или суплемента у људској исхрани. У раду бр. 12 испитан је антиоксидативни капацитет аскорбил радикала водених екстраката гљива помоћу EPR спектроскопије. Испитане су две териколне (Amanita strobiliformis и Hydnum repandum) и пет лигниколних аутохтоних врста гљива (Stereum hirsutum, Stereum subtomentosum, Pleurocybella porrigens, Вjerkandera adusta и Trametes versicolor). Сви испитивани екстракти испољили су анти-аскорбил радикалску активност, али се као најпотентнији истакао екстракт врсте S. hirsutum (проценат инхибиције 47,50 %). Радови 15, 16, 17, 18, 19, 20 и 22 баве се испитивањем антирадикалске и антиоксидативне активности екстраката гљива применом спектрофотометријских тестова. Испитани су екстракти териколних врста (Coprinus comatus, Coprinellus truncorum, Amanita strobiliformis, Hydnum repandum) и лигниколних врста гљива (Laetiporus sulphureus, Stereum hirsutum, Stereum subtomentosum, Pleurocybella porrigens, Trametes versicolor и Schizophyllum commune). Такође, одређен је и садржај укупних фенола у датим екстрактима. Код одређених екстраката садржај укупних фенола био је у позитивној корелацији са испољеном антиоксидативном активности, што упућује на то да фенолна једињења доприносе детектованој активности. Добијени резултати указују да испитивани екстракти гљива представљају веома добар извор нових природних антиоксиданаса. У раду бр. 5 изоловани су полисахариди пореклом из плодних тела териколних врста гљива Coprinus comatus и Coprinellus truncorum и испитана је њихова способност инхибиције ензима ацетилхолинестеразе (анти-ацетилхолинестеразна активност). На основу резултата полисахаридни екстракти испољили су потентну анти-ацетилхолинестеразну активност у поређењу са другим истраживањима тог типа. Рад бр. 11 такође бави се испитивањем инхибиције ензима ацетилхолинестеразе применом етанолних екстракта плодног тела и потопљене културе врсте Coprinus comatus. Док је у радовима бр. 13 и 14 испитана анти-ацетилхолинестеразна активност етанолних екстраката (Вjerkandera adusta, Stereum hirsutum, Stereum subtomentosum, Pleurocybella porrigens, Amanita strobiliformis и Hydnum repandum) и водених екстраката (Flammulina velutipes, Stereum hirsutum и Stereum subtomentosum) плодних тела аутохтоних врста гљива. Добијени резултати истичу се као биолошки потентни у инхибицији ензима ацетилхолинестеразе и тиме погодним за даља испитивања или потенцијалну употребу у палијативном третману Алцхајмерове болести. Радови бр. 21, 23 и 27 баве се испитивањем антибактеријске активности јестивих (Coprinus comatus, Coprinellus truncorum, Fistulina hepatica, Laetiporus sulphureus, Macrolepiota procera и Meripilus giganteus) и лековитих врста гљива (Вjerkandera adusta и Trametes versicolor) на хумане изолате и атестираних сојева бактерија. Резултати указују на то да испитивани екстракти гљива показују јаче инхибиторно дејство према Грам-позитивним бактеријама, у односу на Грам-негативне бактерије.
Радови бр. 24 и 25 баве се испитивањем антибактеријског и генотоксичног ефекта метанолних и етанолних екстраката следећих врста гљива: Agrocybe aegerita, Coriolus versicolor, Daedaleopsis confragosa, Meripilus giganteus, Stereum fuscum, Fomes fomentarius и Pleurotus ostreatus. Антибактеријска активност одређена је микро-дилуционом методом, а генотоксични ефекат на изоловану DNK бактерија испитан је на агароза-гел електрофорези. Добијени резултати указали су да испитивани екстракти поседују инхибиторни ефекат и генотоксични ефекат, нарочито на молекул DNK бактерије Escherichia coli ATCC 25922. Радови бр. 9 и 28 баве се испитивањем антифунгалне активности екстраката гљива различите поларности (метанолни, етанолни и хлороформски) против фитопатогених сојева плесни родова Fusarium и Alternaria изолованих са усева белог лука, соје и пиринча. У оба рада испитани су екстракти четири териколне (Coprinus comatus, Coprinellus truncorum, Amanita strobiliformis, Hydnum repandum) и четири лигниколне (Flammulina velutipes, Stereum subtomentosum, Trametes versicolor и Bjerkandera adusta) врсте макрогљива. Добијени резултати указују на потенцијалну могућност употребе одређених екстракта као ефикасних антифунгалних средстава природног порекла и пружају основу за формулацију нових агенаса у биоконтроли фитопатогених гљива. У радовима бр. 7 и 10 испитан је утицај ванадијума на метаболизам фосфата код врста Coprinellus truncorum (синоним Coprinellus micaceus) и Coprinus comatus. Подаци о утицају ванадијума на метаболизам фосфата код гљива имају веома битан допринос у разумевању физиологије мицелија. Применом 31 Р NMR и 51 V NMR спектроскопије уочено је да код анализираних врста третман са 10 mm ванадатом доводи до пораста интезитета сигнала фосфатних шећера. Такође, применом 51 V NMR спектроскопије показано је да обе врсте могу усвојити ванадат у виду мономера који остаје присутан у цитоплазми. (ii) улога гљива у очувању природног окружења (радови бр. 8 и 29); У раду бр. 8 приказана је улога морских гљива у разградњи пластичних материјала који загађују морске екосистеме, а произведени су на бази поли-3-хидроксиалканоата (биоразградивих полимера). Сличном проблематиком бави се и рад бр. 29 који показује потенцијалну употребу филаментозних гљива као кохезивног фактора у дизајнирању нових флексибилнијих материјала који би у будућности могли заменити веома распрострањен полистирен који се тешко се разграђује и доводи до загађења и оптерећења природног окружења. (iii) процена утицаја азота на продукцију токсичних и антибактеријских супстанци одабраних сојева цијанобактерија (радови бр. 26 и 30) У радовима бр. 26 и 30 приказана је процена утицаја азота на продукцију токсичних и антибактеријских супстанци код одабраних сојева цијанобактерија из родова Anabaena и Nostoc. Токсичност је одређена помоћу биоесеја са морским рачићима Artemia salina, а антибактеријскa активност помоћу стандардне диск-дифузионе методе. Резултати указују да је само код одређених сојева цијанобактерија азот имао ефекат на продукцију токсичних супстанци, док је антибактеријска активност уочена код већине испитиваних сојева, али се не може уопштено говорити о тренду утицаја азота, јер се његов утицај показао специфичним за сваки сој.
(iv) испитивање антимикробног потенцијала етарских уља (радови бр. 3 и 6) У радовима бр. 3 и 6 представљени су резултати антимикробног прегледа комерцијалних етарских уља оригана (Origanum vulgare) и рузмарина (Rosmarinus officinalis) према клиничким изолатима патогених сојева бактерија и квасаца рода Candida, који су били узорковани код трудница. Осим класичног антимикробног прегледа коришћен је спектрофотометријски метод за одређивање криви раста за изоловани сој Candida albicans. Испитана је и токсичност етарских уља применом биоесеја Artemia salina. У раду бр. 3 са етарским уљем оригана посматран је и утицај етарског уља на филаментацију ћелија патогеног изолата квасца (Candida albicans), као и фрагментацију једра Candida albicans помоћу флуоресцентне микроскопије. Такође, у оба рада детектован је хемијски састав испитиваних етарских уља помоћу гасне хроматографије са масеном спектрометријом. Добијени резултати указују да испољена антимикробна активност етарских уља може имати битну улогу у формулацији препарата са топикалном применом на бази природних супстанци. (v) испитивање токсичности новосинтетисаних јонских течности (рад бр. 1) У раду бр. 1 синтетисано је пет различитих јонских течности на бази салицилата и проучена је њихова токсичност. Токсичност је испитана применом биоесеја Artemia salina и применом МТТ теста вијабилности на хуманој не-туморској ћелијској линији MRC-5 (нормални фетални фибропласти плућа). Резултати указују да додавање функционалне групе приликом синтезе може утицати на смањење токсичности, што представља корисно сазнање при дизајнирању активних фармацеутских састојака. II.4 Квалитет научних радова Библиографија др Кристине Тешановић садржи 31 објављену библиографску јединицу. Резултати истраживачког рада у коме је учествовала приказани су до сада у оквиру 1 рада у врхунским међународном часописиму (М21), 4 рада у истакнутом међународном часопису (М22), од којих је на једном први аутор и једног рада у међународном часопису (М23) где је последњи аутор. Др Кристина Тешановић је имала 1 саопштење на међународним научном скупу штампано у целини (М33) и 20 штампаних у изводу (М34). Објавила је и рад у водећем часопису од националног значаја (М51), а имала је и 1 саопштење на националном научном скупу, штампано у изводу (М64), као и једно предавање по позиву на националном научном скупу штампано у изводу (М62). У извештај је укључена и њена одбрањена докторска дисертација (М70). Укупни импакт фактор њених радова износи 11,8. Радови др Кристине Тешановић су цитирани укупно 10 пута без аутоцитата (h-index 2) према извору Google scholar 01.02.2018. године. Од тога 8 пута су цитирани у часописима са SCI листе и 2 пута у монографијама међународног значаја. Рад: Vraneš M, Tot A, Jovanović-Šanta S, Karaman M, Doţić S, Tešanović K, Kojić V, Gadţurić S. (2016): Toxicity reduction of imidazolium-based ionic liquids by the oxygenation of the alkyl substituent. RSC Advances, 6:96289-96295. Цитирају у научним радовима
1. Egorova KS, Gordeev EG, Ananikov VP. (2017) Biological Activity of Ionic Liquids and Their Application in Pharmaceutics and Medicine, Chem Rev. 117:7132-7189. M21a 2. Zavgorodnya O, Shamshina JL, Mittenthal M, McCrary PD, Rachiero GP, Titi HM, Rogers RD (2017) New J. Chem. 41:1499-1508. 10.1039/C6NJ03709G. M22 3. Tot A, Vraneš M, Maksimović I, Putnik-Delić M, Daničić M, Belića S, Gadţurić S. (2018) The effect of imidazolium based ionic liquids on wheat and barley germination and growth: Influence of length and oxygen functionalization of alkyl side chain Ecotoxicol Environ Saf. 147:401-406. M21 4. Montalbán МG, Víllora G, Licence Р. (2018) Ecotoxicity assessment of dicationic versus monocationic ionic liquids as a more environmentally friendly alternative Ecotoxicol Environ Saf. 150:129-135. M21 Рад: Tešanović K, Pejin B, Šibul F, Matavulj M, Rašeta M, Janjušević Lj, Karaman M. (2017): A comparative overview of antioxidative properties and phenolic profiles of different fungal origins: fruiting bodies and submerged cultures of Coprinus comatus and Coprinellus truncorum. J Food Sci Technol. - Mysore, 54:430-438. Цитирају у научним радовима 5. Karaman M, Janjušević Lj, Jakovljević D, Šibul F, Pejin B (2018) Anti-hydroxyl radical activity, redox potential and anti-ache activity of Amanita strobiliformis polysaccharide extract Nat Prod Res. doi: 10.1080/14786419.2017.1422183. M22 6. Qi L, Liu H, Li J, Li T, Wang Y (2018) Feature Fusion of ICP-AES, UV-Vis and FT-MIR for Origin Traceability of Boletus edulis Mushrooms in Combination with Chemometrics Sensors 18:241 doi:10.3390/s18010241. M21 Цитирају у радовима монографског карактера 7. Kües U, Badalyan SM. (2017) Making Use of Genomic Information to Explore the Biotechnological Potential of Medicinal Mushrooms. In: Agrawal D., Tsay HS., Shyur LF., Wu YC., Wang SY. (eds) Medicinal Plants and Fungi: Recent Advances in Research and Development. Medicinal and Aromatic Plants of the World, vol 4. Springer, Singapore doi: 10.1007/978-981-10-5978-0_13 8. Pejin B, Karaman M. (2017) Antitumor Natural Products of Marine-Derived Fungi. In: Mérillon JM., Ramawat K. (eds) Fungal Metabolites. Reference Series in Phytochemistry. Springer, Cham doi: 10.1007/978-3-319-19456-1_25-1 Рад: Pejin B, Tešanović K, Jakovljević D, Kaišarević S, Šibul F, Rašeta M, Karaman M. (2017): The polysaccharide extracts from the fungi Coprinus comatus and Coprinellus truncorum do exhibit AChE inhibitory activity. Natural Product Research, doi.org/10.1080/14786419.2017.1405417. (Област: Chemistry, Applied 29/72 у 2016 год. IF 1.828) Цитира у научним радовима 9. Karaman M, Janjušević Lj, Jakovljević D, Šibul F, Pejin B (2018) Anti-hydroxyl radical activity, redox potential and anti-ache activity of Amanita strobiliformis polysaccharide extract Nat Prod Res. doi: 10.1080/14786419.2017.1422183 M22
Рад: Janjušević Lj, Pejin B, Kaišarević S, Gorjanović S, Pastor F, Tešanović K, Karaman M. (2017): Trametes versicolor ethanol extract, a promising candidate for health-promoting food supplement. Nat Prod Res. doi.org/10.1080/14786419.2017.1366484. Цитира у научним радовима 10. Karaman M, Janjušević Lj, Jakovljević D, Šibul F, Pejin B (2018) Anti-hydroxyl radical activity, redox potential and anti-ache activity of Amanita strobiliformis polysaccharide extract Nat Prod Res. doi: 10.1080/14786419.2017.1422183 M22
II.5 Квантитативна оцена научнихрадова Вредност индикатора научне компетентностикандидата: Врста резултата Вредност резултата Укупан број резултата Број радова нормираних према броју аутора Укупан број поена Број поена нормираних према броју аутора М21 8 1 1 8 6,67 3,840 М22 5 4 / 20 20 7,074 М23 3 1 / 3 3 0,884 М33 1 1 / 1 1 / М34 0,5 20 / 10 10 / М51 2 1 / 2 2 / М62 1 1 1 1 / М64 0,2 1 0,2 0,2 / М70 6 1 / 6 6 / Укупно 31 51,2 49,87 11,798 ИФ Испуњеност услова за стицање научног звања: На основу Правилника о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научно-истраживачких резултата за избор у звање научни сарадник потребно је: Научни Категорија Неопходно Остварено сарадник Обавезни 1 M10 + M20 + M31 + M32 + M33+M41+M42 10 30,67 Обавезни 2 М11+М12+M21+M22+M23 6 29,67 Укупно 16 49,87
III. Закључак и предлог комисије На основу анализе библиографије и постигнутих резултата, као и личног увида у научноистраживачки рад кандидаткиње, Комисија сматра да др Кристина Тешановић испуњава све прописане услове за избор у звање научног сарадника у области Биологије, ужа научна област Микробиологија. Кандидаткиња се успешно бави анализом екстраката гљива, култивацијом мицелија гљива и изучавањем утицаја метала на метаболизам мицелија и у раду користи милтидисциплинарни приступ и употребу метода, које су применљиве и у испитивању етарских уља и новосинтетисаних јонских течности, где о оригиналном научном доприносу истраживањима у које је укључена сведоче радови објављени у врхунским/истакнутим међународним часописима. Треба истаћи и да резултате истраживања и област којом се бави кандидаткиња промовише и бројним саопштењима на научним скуповима у земљи и иностранству. У складу са претходним, Комисија закључује да је др Кристина Тешановић квалитетан и перспективан млади истраживач и стога предлаже Изборном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду да прихвати Извештај и подржи предлог за избор др Кристине Тешановићу звање научни сарадник. У Београду, 06.02.2018. године Комисија: Др Мирослав Живић, ванредни професор Универзитет у Београду Биолошки факултет Др Маја Караман, ванредни професор Универзитет у Новом Саду Природно-математички факултет Др Милан Жижић, научни сарадник Универзитет у Београду Институт за мултидисциплинарна истраживања
Биолошки факултет Универзитет у Београду Студентски трг 16, Београд РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА I. Општи подаци окандидату Име и презиме: Kристина Д. Тешановић Година рођења: 1989. ЈМБГ: 2008989778623 Назив институције у којој је кандидат стално запослен: БФ, Универзитет у Београду Дипломирала: 2013. године (мастер студије) факултет: ПМФ, Универзитет у Новом Саду Докторирала: 2017. године факултет: ПМФ, Универзитет у Новом Саду Постојеће научно звање: нема (истраживач сарадник) Научно звање које се тражи: научни сарадник Област науке у којој се тражи звање: Природно-математичке Грана науке у којој се тражи звање: Биологија Научна дисцпилина у којој се тражи звање: Микробиологија Назив матичног одбора којем се захтев упућује: Матични одбор за биологију II. Датум избора-реизбора у научнозвање: Научни сарадник: Виши научнисарадник:
III. Научно-истраживачки резултати (Прилог 1 и 2 Правилника): 1. Монографије, монографске студије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације међународног значаја (уз доношење на увид) (М10): M11 = M12 = M13 = M14 = M15 = M16 = M17 = M18 = 2. Радови објављени у часописима међународног значаја, научна критика;уређивање часописа (М20): M21a = M21 = 1 8 8 M22 = 4 5 20 M23 = 1 3 3 M24 = M25 = M26 = M27 = M28a = M28б = M29a = M29б = M29в = 3. Зборници са међународних научних скупова (М30): M31 = M32 = M33 = 1 1 1 M34 = 20 0,5 10 M35 = M36 =
4. Монографије националног значаја (М40): M41 = M42 = M43 = M44 = M45 = M46 = M47 = M48 = M49 = 5. Радови у часописима националног значаја (М50): M51 = 1 2 2 M52 = M53 = M54 = M55 = M56 = M57 = 6. Предавања по позиву на скуповима националног значаја (М60): M61 = M62 = 1 1 1 M63 = M64 = 1 0,2 0,2 M65 = M66 = M67 = M68 = M69 = 7. одбрањена докторска дисертација (М70): M70 = 1 6 6
8. Техничка решења (М80): M81 = M82 = M83 = M84 = M85 = M86 = M87 = 9. Патенти(М90): M91 = M92 = M93 = M94 = M95 = M96 = M97 = M98 = M99 = 10. Изведена дела, награде, студије, изложбе, жирирања и кустоски рад одмеђународног значаја (М100): M101 = M102 = M103 = M104 = M105 = M106 = M107 = 11. Изведена дела, награде, студије и изложбе од националног значаја (М100): M108 = M109 = M110 = M111 = M112 =
12. Документи припремљени у вези са креирањем и анализом јавних политика (М120): M121 = M122 = M123 = M124 = IV. Квалитативна оцена научног доприноса (Прилог 1. правилника): 1. Показатељи успеха у научном раду: (Награде и признања за научни рад додељене од стране релевантних научних институција и друштава; уводна предавања на научним конференцијама и друга предавања по позиву; чланства у одборима међународних научних конференција; чланства у одборима научних друштава; чланства у уређивачким одборима часописа, уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката) Кандидаткиња је коаутор је на једном предавању по позиву са националног скупа штампаног у изводу (М62), на конференцији Симпозијум биолога и еколога Републике Српске, одржаног у Бања Луци, Босна и Херцеговина (12-14, Новембар 2015). 2. Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовању и формирању научних кадрова: (Допринос развоју науке у земљи; менторство при изради мастер, магистарских и докторских радова, руковођење специјалистичким радовима; педагошки рад; међународна сарадња; организација научних скупова) кандидаткиња од школске 2014/2015. године учествује у реализацији практичне наставе на курсевима основних (Биологија алги и гљива 2014/2015 и 2015/2016. школске године и Општа микробиологија 2014/2015. 2015/2016. школске године) и мастер студија (Биоактивни метаболити микроорганизама 2014/2015 и 2016/2017. школске године; и Експериментална микробиологија 2016/2017. школске године модул Микробиологија, Универзитет у Новом Саду. у периоду од 2014 до 2017. године учествовала је у извођењу 3 дипломска и 7 мастер радова студената на Катедри за микробиологију, Универзитета у Новом Саду.
3. Организација научнограда: (Руковођење пројектима, потпројектима и задацима; технолошки пројекти, патенти, иновације и резултати примењени у пракси; руковођење научним и стручним друштвима; значајне активности у комисијама и телима министарства надлежног за послове науке и технолошког развоја и другим телима везаних за научну делатност; руковођење научним институцијама). Као млад истраживач (28 година), кандидаткиња још увек није руководила пројектима/потпројектима. Од априла 2014. Године учествује у реализацији националног пројекта из основних истраживања, као Студент стипендиста Министрства, а након докторирања од новембра 2017. године постаје учесник дугог националног пројекта из области основних истраживања. У периоду 2014-2017.била је укључена у реализацију и једног међународног пројекта: 4. Квалитет научних резултата: Биолошки активни природни производи као потенцијални извори нових лекова и дијететских суплемената (ОИ 172058), 2014-2017; Интеракције мембрана са унутарћелијским и апопластичним простором: изучавања биоенергетике и сингализације користећи биофизичке и биохемијске методе (ОИ 173040), 2017 - ; The role of metal homeostasis, reduction and sporulation in the metal resistance of Gram-positive bacteria (SCOPES project IZ73Z0_152527), 2014-2017. (Утицајност; параметри квалитета часописа и позитивна цитираност кандидатових радова; ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора; степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству; допринос кандидата реализацији коауторских радова; значај радова) Др Кристина Тешановић је први аутор 1 рада из области биотехнологије, објављеног у међународном часопису са SCI листе (категорије М22). Коаутор је 1 рада категорије М21, три рада категорије М22 и 1 рада категорије М23. Кандидаткиња је у поменутим радовима учестовала у извођењу експеримента, обради и тумачењу резултата као и писању рада. Радови кандидаткиње цитирани су 10 пута у међународним публикацијама; радовима монографског карактера (два цитата) и радовима објављеним у часописима са SCI листе (8 цитата) (подаци преузети из базе Google scholar 01.02.2018). Кандидаткиња је и први аутор на 6 саопштења на научним скуповима од међународног значаја (М30) и 1 саопштења са националног скупа (М64). Такође, коаутор је 1 предавања по позиву са националног скупа (М62) и 1 рада у водећем часопису од националног значаја (М51). Укупан број остварених поена је 51,2, а нормиран на број коаутора је 49,87. Укупан импакт фактор објављених радова је 11,8.
V. Оцена комисије о научном доприносу кандидата саобразложењем: На основу увида у досадашњи научно-истраживачки рад др Кристине Тешановић, Комисија доноси закључак да се ради о младом истраживачу који је остварио значајан научни допринос у области којом се бави. Управо о томе сведоче објављени радови као и бројна саопштења на научним скуповима међународног значаја. Након пажљивог разматрања показатеља научне компетентности кандидаткиње, Комисија закључује да др Кристина Тешановић испуњава све услове за избор у звање научног сарадника, прописане од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и са задовољством предлаже Изборном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду да прихвати приложени Извештај и подржи предлог за избор др Кристине Тешановић у звање научни сарадник. ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ др Мирослав Живић, ванредни професор Универзитет у Београду Биолошки факултет
МИНИМАЛНИ КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ НАУЧНИХ ЗВАЊА За природно-математичке и медицинске струке Диференцијални услов-од првог Потребно је да кандидат има најмање ХХ поена, који треба да припадају избора у претходно звање до следећим категоријама: избора у звање Неопходно XX= Остварено Научни сарадник Укупно 16 49,87 Обавезни (1) М10+М20+М31+М32+М33 М41+М42 10 30,67 Обавезни (2) М11+М12+М21+М22 М23 6 29,67 Виши научни сарадник Укупно 50 Обавезни (1) Обавезни (2) М10+М20+М31+М32+М33 М41+М42+М90 40 М11+М12+М21+М22 М23 30 Научни саветник Укупно 70 Обавезни (1) Обавезни (2) М10+М20+М31+М32+М33 М41+М42+М90 50 М11+М12+М21+М22 М23 35