УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Мр Јелена Станишић: ЕВАЛУАЦИЈА КОРЕЛАЦИЈСКО-ИНТЕГРАЦИЈСКОГ МЕТОДИЧКОГ СИСТЕМА У ОБРАДИ САДРЖАЈА ЕКОЛОШКОГ ОБРАЗОВАЊА I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду на седници одржаној 13.11.2009. године именовало је Комисију која ће оценити да ли кандидат испуњава услове за одбрану и да ли су предложена тема и проблеми које кандидат намерава да истражи такви да представљају допринос науци. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: - др Оливера Гајић, ванред. проф. за ужу научну област Педагогија, изабрана у звање 29. 05. 2008. године, Филозофски факултет у Новом Саду, ментор. - др Грозданка Гојков, ред. проф. за ужу научну област Педагогија, изабрана у звање 26.04.2002. године, Учитељски факултет у Београду. - др Томка Миљановић, ванред. проф. за ужу научну област Методика наставе биологије, екологије и заштите животне средине, изабрана у звање 01.08.2005.године, Природно-математички факултет у Новом Саду. - др Милица Андевски, ред. проф. за ужу научну област Педагогија, изабрана у звање 25.02.2007. године, Филозофски факултет у Новом Саду. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Јелена (Миодраг) Станишић 2. Датум и место рођења, општина, република: 03.06.1981., Београд, Савски венац, Србија 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 17.11.2008. - Филозофски факултет у Београду Еколошко васпитање и образовање ученика у основној школи 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Педагогија 5. Приказ научних стручних радова са оценом: НАПОМЕНА: Приказ треба да садржи пуне називе научних и стручних радова, где и када су објављени, имена коаутора и кратак опис садржине радова, са експлицитном оценом да ли радови припадају или не припадају ужој научној области из које је докторска дисертација, односно да ли су радови у вези са докторском дисертацијом. На основу увида у библиографију мр Јелене Станишић и налазе истраживања које је реализовала, може се констатовати да се кандидаткиња већ дуже време бави проучавањем могућности унапређивања васпитнообразовног рада школе, квалитета и ефикасности наставе у друштву које учи, а посебно питањима еколошког образовања деце и младих, те развијањем еколошке свести као вишеслојног феномена. Кандидаткиња је ауторка (односно коауторка) петнаест радова објављених у педагошкој периодици и тематским зборницима од међународног и националног значаја, односно презентована на научностручним скуповима у земљи и иностранству (Финској, Русији) и објављена у целини или изводу. Скоро сви радови посвећени су питању оптимализације рада школе са различитих аспеката: усавршавања наставника, сарадње породице и школе, креирања позитивне климе, опремљености школе, а посебна пажња посвећена је еколошком образовању и ангажованости ученика у еколошким активностима у школи. Међу најзначајније радове могу се убројити следећи: Станишић, Ј. (2008): Значај еколошког васпитања и образовања, Филозофеме: Зборник радова (81-91). Нови Сад: Српски филозофски форум, у којем ауторка разматра бројне проблеме нарушавања животне

2 средине услед доминантне парадигме квалитативног раста. Развој еколошке свести, као мултидимензионални феномен (научни, аксиолошки, телеолошки, организациони, социолошки, историјски, политички, субјективни и др.), обухвата еколошко знање, еколошке вредности, еколошке ставове и еколошко понашање. У раду колегинице Станишић, Ј. (2009): Ангажованост ученика у еколошким активностима у школи, Зборник Института за педагошка истраживања, вол. 41, бр. 1, 195-210. елаборира се интересовање ученика за еколошке активности у школи и њиховa спремност за ангажман у овим активностима. Најинтересантнији резултати ових истраживања указују на чињеницу да виши ниво еколошког знања ученика и живот у загађеној средини не гарантују и већу спремност ученика да се ангажују у активностима заштите животне средине. У раду под насловом Знање ученика из области екологије ; у Квалитет и ефикасност наставе у друштву које учи, Зборник резимеа, (136, 280). Београд: Институт за педагошка истраживања, Волгоград:Волгоградски државни педагошки универзитет, 2009. презентовани су резултати истраживања о познавању чињеница и репродукцији градива из области еколошког образовања. На основу анализе одговора ученика закључено је да они не разумеју каузалитет, односно узрочно-последичну повезаност, те да не схватају улогу човека у процесима заштите животне средине. Поглавља у монографијама: Аврамович З., Е. Тодорович (2007): Демократия в учебных программах и учебнихак; в Н. К. Сергеева, Н. М. Борытко, С. Гашич-Павишич, С Максич (под ред): Образование в эпоху перемен под ред (129-141). Белград: ИПИ, Волгоград: ВГПУ, и Aврамовић, З. и Ј. Тодоровић (2007): Демократија у наставним програмима и уџбеницима; у С. Гашић-Павишић и С. Максић (прир.). На путу ка друштву знања (53-64). Београд: Институт за педагошка истраживања, упућују на констатацију да је неопходно креирати повољну и позитивну климу у школи, уз демократизацију процеса образовања ради унапређивања васпитно-образовног процеса. Овоме у прилог иду и истраживања ауторке објављена у раду: Вујачић, М. и Ј. Станишић (2007): Креирање позитивне климе у школи, Педагогија, Вол. LXII, бр. 3, 424-432. Рад под насловом Половина, Н. и Ј. Станишић (2007): A study on family-school cooperation based on an analysis of school documentation, Зборник Института за педагошка истраживања, бр. 1 (115-133). Београд: Институт за педагошка истраживања, усмерен је на осветљавање релација између породице и школе, а у том контексту и сарадње са аспекта развоја еколошке свести ученика. Мр Јелена Станишић се у осталим својим радовима бави питањима школе као вeома значајне институције друштва, која мора да прати промене које се дешавају у друштву. Схватање да школа и школски систем имају велики значај у развијању еколошке свести деце и омладине, више се не доводи у питање. Оно о чему се и даље расправља јесте који су то еколошки садржаји које треба инкорпорирати у наставне програме, које методе и облика рада примењивати, као и да је ли потребно увођење новог, посебног предмета који би се односио на заштиту животне средине. И док се већина стручњака бави тиме да ли је потребно увести нове еколошке садржаје у наставне програме или смањити већ постојеће градиво јер су ученици преоптерећени, мало је оних који решење проблема проналазе у промени саме наставе и наставних метода и облика рада. У овом контексту, она разматра и иноватине васпитно-образовне програме усмерене на еколошко образовање, у чијој основи стоји савремена концепција са претпоставкама уважавања природе детета и могућности његовог учења и развоја. Кандидаткиња је својим истраживањима, на основу анализе постојећег стања, установила да је разреднопредметно-часовни систем још увек најдоминантији наставни систем у свим земљама у свету, мада су све чешћи покушаји да се његови недостаци надоместе различитим методичким системима у настави. Може се слободно рећи да су цео прошли век обележили реформски и дидактички напори да се без нужног напуштања разредно-предметно-часовног система побољша организација наставе. Као један од највећих недостатака разредно-предметно-часовног система Коменског наводи се исцепканост знања о стварности кроз различите наставне предмете. С друге стране, подаци показују да су екологија и еколошки садржаји један од примера који показује да савремено образовање може и треба да буде предметно (научно) интерактивно, како би се омогућило целовито, а тиме и истинитије сазнање које ученику омогућава да боље разуме и обликује свет око себе. Чланови Комисије сматрају да научни и стручни радови кандидаткиње, као и предузета истраживања, представљају солидну основу за израду докторске дисертације. III ОБРАЗЛОЖЕНИ КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ Мр Јелена Станишић испуњава све прописане услове за пријаву докторске дисертације Eвалуација корелацијско-интеграцијског методичког система у обради садржаја еколошког образовања. Магистрирала је из научне облaсти Педагогија, а затим се у својим радовима и истраживањима фокусирала на проблематику еколошког образовања, битне педагошке и методичке аспекте развоја еколошке свести ученика, тешкоће и проблеме имплементирања вредности екологије и одрживог

3 развоја, као и могућности унапређивања васпитно-образовног процеса. Њена досадашња истраживања, посвећена проблематици методичке обраде еколошких садржаја у васпитно-образовном раду, помогла су јој да уочи потребне компоненте за проналажење одређених научно-теоријских упоришта, односно полазишта за практичну имплементацију елемената еколошког образовања у оквиру корелацијско-интеграцијског методичког система. Докторска дисертација представљаће покушај кандидаткиње да допринесе научно-теоријској валидацији идеје еколошког образовања из угла евалуације корелацијско-интеграцијског методичког система у обради релевантних наставних садржаја. Мр Јелена Станишић се и до сада веома успешно бавила истраживачким радом, а о њеној упућености у релевантну проблематику говоре управо резултати њених проучавања.

4 IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА НАПОМЕНА: Поред релевантних података о ментору, обавезно оценити његову подобност. Експлицитно навести да ли ментор јесте или није подобан. Др Оливера Гајић бирана је за ужу научну област Педагогија. На основним академским студијама реализује следеће наставне предмете: Теорије и методике наставе, Методички системи и апликације, Педагогија уметности, а на дипломским академским студијама - мастер Методику социјално-педагошког рада, Стратегије ефикасног образовања, као и Методику рада музејског педагога. На докторским студијама Педагогије предаје предмет Методичко моделовање образовних стратегија, а на докторским студијама Методике наставе, предмет Одабрана поглавља методике васпитно-образовног рада. Координатор је докторских студија Методике наставе на Филозофском факултету у Новом Саду од шк. 2008/09. године. Предавач је на докторским студијама на Педагошком факултету Универзитета у Љубљани од шк. 2009/10. године (modul Institucionalna in izvendružinska vzgoja). Научноистраживачке области посебног интересовања О. Гајић односе се на проблеме методике васпитно-образовног рада, интелектуалног васпитања, васпитања уметношћу, развоја стваралаштва и даровитости, интердисциплинарности, интеркултуралности и инклузије у образовању. Др О. Гајић је ауторка осам монографских публикација (пет у коауторству) и уредница једне монографије и пет тематских зборника. Објавила је преко осамдесет научних и стручних радова у зборницима, годишњацима и часописима. Учествовала је на већем броју научно-стручних скупова међународног и националног значаја у земљи и иностранству. Написала је десетине радова из области методике васпитнообразовног рада, презентованих и објављених у земљи и иностранству, што значи да познаје проблематику на коју се односи предложена тема дисертације. Поред монографске публикације Прилози методици васпитно-образовног рада. Дискурс о стратегијама образовања и социјално-педагошким темама, Нови Сад: Филозофски факултет, 2007, стр. 148. (ISBN 978-86-80271-67-5) у којој се трага за оптималним моделима специфичне организације васпитно-образовног рада у школи уз уважавање интердициплинарности, као и адекватним образовним стратегијама и иновативним моделима у настави, посебно издвајамо релевантне радове О. Гајић новијег датума: Gajić, O. et. al. (2008): Musei come centri educativi: Le opere d'arte nella funzione dello sviluppo della percezione e della creatività di bambini, in: Sentire l'arte: un'esperienza interculturale nella didattica museale (direzione editoriale Branka Kulić, Giuseppe Randazzo), Novi Sad: Galerija Matice srpske, pp.119-256. ISBN 978-86-83603-25-1 UDC 069:7(497.113 Novi Sad) 069:7(450.821) 069:37.01; Gajić, O. (2005): Evaluacija primene inovativnih modela problemske nastave, u: Razvoj sistema vaspitanja i obrazovanja u uslovima tranzicije (ured. E. Kamenov), Filozofski fakultet, Novi Sad, Tampograf, Novi Sad, 2005, 290-303. ISBN: 86-83535- UDK:37.014 (497.11) COBISS.SR-ID 214026759; Gajić, O. (2005): Ciljevi i zadaci vaspitanja i obrazovanja za zaštitu životne sredine podsticajni ili ograničavajući činilac učenja, Čovek i radna sredina u sistemu nacionalnog i evropskog obrazovanja, Nacionalni naučni skup sa međunarodnim učešćem, Univerzitet u Nišu, Fakultet zaštite na radu, Niš, 20.i 21. oktobar 2005. u: ČOVEK I RADNA SREDINA, Zaštita radne i životne sredine u sistemu nacionalnog i evropskog obrazovanja, Univerzitet u Nišu, Fakultet zaštite na radu, Zbornik radova, 2005, 345-352. ISBN: 86-80261-55-6 UDK 37.033:502/504(4)(082) 371.3: 502/504(4)(082) COBISS.SR-ID 125985036: Gajić, O. (2007). Integrative learning as a synergy of realistic and virtual school, in: Informatics, Educational Technology and New media in Education, Proceeding of Papers (edit. D. Soleša), 4th International Conference, Sombor: Faculty of Education, p. 110-114. ISBN 978-86-83097-63-0 UDK 37.01:004(082) COBISS.SR-ID 221054471; Gajić, O., Andevski, M. & Lungulov, B. (2009): Primena savremenih tehnologija u korelacijsko-integracijskom metodičkom sistemu / Application of Contemporary Technologies in Correlative-Integrative Methodical System, Naučni skup: Tehnologija, informatika i obrazovanje za društvo učenja i znanja, Novi Sad, str. 82-93. ISBN 978-86-7447-083-1; Grandić, R.- Gajić, O.(1995): Interdisciplinarne veze u studijama pedagogije i psihologije, Pedagoška stvarnost, Novi sad, 1995, 1-2, 3-16.; Gajić, O. (2005): Refleksije o evaluaciji vaspitno-obrazovnog procesa, Zbornik Odseka za pedagogiju, Filozofski fakultet, Novi Sad, sv. 19, str.35-52. YU ISSN: 1450-782X; Gajić, O.- Zuković, S. (2007): Sadržaji veronauke i književnosti u korelacijsko-integracijskom metodičkom sistemu, Zbornik Odseka za pedagogiju/journal of department of Pedagogy, Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za pedagogiju, 2006/2007, sv. 20/21, str. 162-179.ISSN 1450-782X UDK 37 UDC: 37.014.523:3713::82; Gajić, O. (2008): Az önszabályozό tanulási folyamat pedagógiai értékelésének dimenziói a felsőokatatásban, PÉK 2008, VI. Pedagόgiai Értékelési Konferencia, 2008. április 11-12. Tartalmi összefoglalók (szerk. Csíkos Csaba), Szegedi Tudományegyetem, Neveléstudományi Doktori Iskola, Szeged, 2008. pp.78 ISBN 978-963-482-866-2; Gajić, O. (2009): Evaluacija efikasnosti samoregulisanog učenja studenata, Zbornik rezimea sa Međunarodne konferencije KVALITET I EFIKASNOST NASTAVE U DRUŠTVU KOJE UČI, 15-16. Oktobar 2009, Beograd: Institut za pedagoška istraživanja - Učiteljski fakultet, str.123, 267, ISBN 978-86-7447-084-8 и др. У наведеним радовима ауторка разматра проблеме методике васпитно-образовног рада, евалуације наставног процеса и ефикасног учења, корелацијско-интеграцијског методичког система, као и образовања за заштиту животне средине, односно еколошког образовања. Ангажована је на три научно-истраживачка пројекта, од којих су два међународног нивоа: експерт и грантменаџер пројекта TEMPUS JOINT PROJECT INTRODUCTION AND IMPLEMENTATION OF ACADEMIC

5 PROGRAM OF COMMUNITY YOUTH WORK (CYW) THROUGH ENHANCING INTER-REGIONAL COOPERATION IN THE COUNTRIES OF WESTERN BALCANS (2008-2011); Спољни члан истраживачког тима на међународном пројекту»interkulturalni KURIKULUM I OBRAZOVANjE NA MANjINSKIM JEZICIMA«(130-1301761-1769), Odsjek za pedagogiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu (2006-2010); finansiran od strane Ministarstva znanosti i športa Republike Hrvatske. Једним од поменутих пројеката Европске димензије промена образовног система у Србији, 149009, финансираним од стране Министарства за науку и технолошки развој (2006-2010) и руководи. До сада су под менторством О. Гајић одбрањена четири специјалистичка рада и једна докторска дисертација. Наслов једног од реализованих специјалистичких радова гласи: Могућности развоја стваралачких способности ученика у корелацијско-интеграцијском систему (spec. sci. Ивана Јанчић). У више комисија била је члан за одбрану специјалистичких радова, магистарских теза и докторских дисертација. Све напред наведено упућује на констатацију да је предложени ментор, др Оливера Гајић, подобна за менторисање пријављене докторске дисертације мр Јелене Станишић. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. Формулације назива тезе (наслова) Предложени назив теме у пријави кандидаткиње гласи Eвалуација корелацијско-интеграцијског методичког система у обради садржаја еколошког образовања. Именовани чланови Комисије за оцену подобности теме, кандидата и ментора за израду докторске дисертације разматрали су комплетну пријаву мр Ј. Станишић, и констатовали да је тема у складу са предложеном пројекцијом научног истраживања. Екологија и еколошки садржаји су један од најбољих примера који показује да савремено образовање може и треба да буде предметно (научно) интерактивно и интердисциплинарно, како би се омогућило целовито сазнавање, разумевање и обликовање света око нас. Имајући у виду природу еколошких садржаја, примена корелацијско-интеграцијског методичког система је неопходна уколико се ученицима жели пружити квалитетно знање и свеобухватно разумевање комплексних еколошких појава и процеса. Циљ оваквог планирања је подизање нивоа пажње ученика и усмеравање на стваралачки начин расветљавања одређеног проблема из више углова. Овим методичким системом се у настави обезбеђује повезивање садржаја у оквиру различитих наставних предмета у заједничку целину. На тај начин се омогућује целовито уочавање појава, стицање и повезивање знања, као и примена стечених знања у свакодневним животним ситуацијама. Ученици лакше препознају, повезују и примењују знања из различитих научних дисциплина, а наставници добијају могућност да проширују своје компетенције и унапређују своју сарадњу са колегама који предају предмете са истим или сличним наставним садржајем. 2. Предмета (проблема) истраживања Предмет овог истраживања дефинисан је као евалуација примене корелацијско-интеграцијског методичког система у настави при обради еколошких садржаја. У пријави дисертације детаљно је описан корелацијскоинтеграцијски методички систем, који подразумева повезивање садржаја различитих наставних предмета и њихово интегрисање у заједничку целину (тему). За наставу која се заснива на овом методичком систему, најчешће се користе термини интегративна (интегрисана) настава и/или интердисциплинарна настава. Појам интегративна настава употребљава се како би се нагласила чињеница да се наставни садржаји интегришу у целину, а интердисциплинарна настава како би се нагласак ставио на повезивање саржаја из различитих наставних предмета. Имајући у виду природу еколошких садржаја, у раду би се пошло од претпоставке да је за целовито разумевање еколошке проблематике неопходно да се ученицима омогући да све еколошке теме и проблеме сагледају из углова више предмета, са више аспеката, али уз међусобно корелирање и интеграцију садржаја у целину. Полазну основу истраживања представљају следећа кључна питања: Које промене се могу увести у наставу да би ученици успешније усвајали еколошка знања? Да ли корелација наставних садржаја и њихова интеграција у једну заједничку целину омогућава ученицима лакше разумевање сложених еколошких појава и процеса? Да ли се применом интердисциплинарног приступа у настави ученицима омогућава истинито и правилно сагледавање еколошких проблема? Да ли овакав приступ наставним садржајима омогућава ученицима да доведу у везу знања која стичу у школи и свакодневне животне ситуације? У којоj мери организација наставе у нашим школама дозвољава примену овог методичког модела? Да ли су наставници у нашим школама спремни да сарађују са колегама и да заједнички раде на истој теми? Да ли су наставници оспособљени за тематско планирање наставе и реализацију тимске наставе? Да ли је ученицима настава интересантнија када теме обрађују са аспекта више различитих предмета? Какви су ставови и искуства наставника и ученика о примени корелационо-интеграцијског методичког систему у настави? Шта су предности а шта недостаци корелацијско-интеграцијског методичког система? Наравно, читав процес евалуације корелацијско-интеграцијског методичког система при обради еколошких садржаја треба засновати на поступцима провереним истраживањима, што и јесте смисао

6 дисертације коју би радила мр Ј. Станишић. Иако је наведени проблем веома значајан, како за корпус педагошких наука, тако и за примену њених постулата и законитости у пракси, мало је релевантних истраживања ове проблематике у нас. Стога заслужује да се истражи на нивоу докторске дисертације. 3. Познавања проблематике на основу изабране литературе Разматрања проблема евалуације корелацијско-интеграцијског методичког система при обради еколошких садржаја, наведена у пријави дисертације, као и попис коришћене литературе, сведоче о томе да је кандидаткиња већ прикупила и проучила респектабилан фонд релевантне литературе и упознала изворе на основу којих може приступити изради докторске дисертације. Из тога се може закључити да мр Јелена Станишић познаје проблематику којој намерава да посвети пажњу током израде дисертације. У фокусу њеног интересовања су резултати, не само домаћих, већ и иностраних истраживања, што је за предложену тему докторске дисертације веома добро. У резултатима бројних истраживања о еколошком образовању, као и о интердисциплинарном приступу њиховој обради, презентују се различита становишта. У савременом образовању све се више тежи интердисциплинарности знања, које се заснива на корелацијским и интеграцијским процесима. Циљ је да се знања хоризонтално и вертикално повежу кроз различите предмете што би требало да допринесе целовитој визији и вишеаспектном гледању на проблеме и појаве у окружењу. Кандидаткиња брижљиво анализира различите педагошке школе и правце (функционалистичке теорије, хуманистичке теорије, реформне педагошке правце, погресивизам, отворени систем васпитања, инструментализам). Истраживања у овој области односе се на резултате компаративних студија које испитују ефекте интегративне и интердисциплинарне наставе на учење садржаја, формирање ставова и понашање ученика. Инегративни и интредисциплинарни и приступ у настави подржавају и резултати истраживања који се односе на: (1) интегративни начин дечјег учења, (2) холистичко функционисање мозга који повезује значења у контекст и са искуством (неуролошке студије), (3) конструктивистички поглед на учење (Lake, 1994). У литератури се, углавном, говори о интегративној и интердисциплинарној настави као о врло блиским и повезаним појмовима. У нашој земљи су истраживања примене интердисциплинарног приступа још увек, нажалост, веома ретка. Једно од њих је испитивање тематско-интердисциплинарне наставе, на примеру наставе познавања друштва (Шевкушић и Шефер, 2006) у којем се наглашава да се код примене интердисциплинарног приступа највећа предност огледа у томе што се код ученика јавља потреба за сталним сагледавањем целовите слике проблема које проучавају, као и жеља да сами користе интердисциплинарни приступ када праве своје пројекте (Palmer, 1991). Поред различитих могућности за остваривањем интердисцилинарног приступа, постоје и поједина ограничења или тешкоће у његовој примени. Тешкоће су најчешће везане за проблем са наставничким кадром и за недостатак времена (Brant, 1991). На основу свеобухватног разматрања релевантне литературе, Ј. Станишић закључује да интегративни и интердисциплинарни приступи имају позитивне ефекте на сазнајне способности ученика, развијају њихову самосталност, позитивно утичу на мотивацују ученика за учење и решавање проблема, као и на формирање позитивнијих ставова према настави и учењу. Међутим, интеграција садржаја не искључује диференцијацију. Дошло се до становишта да су еколошки садржаји веома погодни за примену овог приступа јер њихова проблематика подразумева познавање чињеница из различитих области и дисциплина. Чланови комисије су мишљења да сагледани резултати досадашњих истраживања у оквиру изабране литературе, представљају солидну основу са које кандидаткиња може да предузме наредне истраживачке кораке. 4. Циљева истраживања Општи циљ истраживања дефинисан је на следећи начин: утврдити да ли се применом корелацијскоинтеграцијског методичког система у настави може утицати на успешније усвајање еколошких садржаја уз досезање виших нивоа знања, односно разумевање законитости еколошких појава и процеса. Такође, циљем истраживања обухваћен је и напор да се оде корак даље од саме експерименталне провере и верификације, те да се евалуира целокупан процес припреме, реализације и ефеката (исхода) примене овог методичког модела. Постављени циљ операционализује се кроз два приступа проблему: истраживачки и практични. Истраживачким приступом би требало да се, у процесу евалуације, дође до одговора на питања: (1) да ли примена корелацијско-интеграцијског методичког система даје боље резултате од класичних и стандардних наставних модела који се примењују за обраду еколошких садржаја? (2) које су предности а који су недостаци примене корелацијско-интеграцијског методичког система? (3) какви су ставови наставника и ученика према примени кореацијско-интеграцијског методичког система у настави? Са практичног аспекта ово истраживање има за циљ да понуди идеје, препоруке и практична решења која би наставницима била од користи и на основу којих би они даље развијали могућности примене корелацијско-интеграцијског методичког система у настави. Из овако одређеног циља дефинишу се следећи задаци истраживања:

7 1. Евалуирати планирање и припремање наставника за обраду еколошких садржаја путем корелационо-интеграцијског методичког система. 2. Евалуирати часове на којима се реализује експериментални програм (климу у одељењу, интеракцију између наставника и ученика, интеракцију међу ученицима, интеракцију међу наставницима, методе и облике рада на часу, наставна средства, положај (активност) ученика на часу). 3. Испитати ефекте примене корелацијско-интеграцијског методичког система на: ниво и квалитет знања ученика из области екологије, развој критичког мишљење ученика, мотивацију ученика за усвајање еколошких садржаја. 4. Испитати мишљење наставника и ученика о примени корелацијско-интеграцијског методичког система при обради еколошких садржаја. Чланови комисије цене да је циљ истраживања добро формулисан у складу са осталим елементима методолошког оквира, те ваљано операционализован кроз истраживачке задатке. 5. Очекиваних резултата (хипотезе) Значај једног оваквог истраживања може бити вишеструк. Са педагошког аспекта, ово истраживање би требало да: (1) укаже на то који су ефекти, не тако новог и непознатог, али свакако мало коришћеног методичког система као што је корелационо-интеграцијски методички систем; (2) испита како се овај методички систем може уклопити у стандардну организацију наставе; (3) одговори на питање које су предности а који су недостаци овог методичког модела. Са аспекта еколошког образовања, значај истраживања би био у (4) проналажењу ефикасног методичког система уз помоћ којег би ученици успешније усвајали еколошка знања, развијали позитивне ставове према заштити животне средине и били спремни да одговоре на захтеве који се пред њих постављају у свакодновном животу када је у питању заштита животне средине. Очекује се да ће резултати истраживања показати да корелацијско-интеграцијски методички система позитивно утиче на: ниво и квалитет знања ученика из области екологије, развијање критичког расуђивања ученика када су у питању информације из области заштитие животне средине, мотивацију ученика за усвајање еколошких знања, појава и процеса. Такође, очекује се да ће истраживање показати да је могуће применити корелацијско-интеграцијски методички систем упркос тешкоћама које ће се јављати због редовне организације наставе и да ће на крају истраживања наставници и ученици имати позитивно мишљење о примени овог методичког модела. Комисија цени да су очекивани резултати релевантни за истраживање које се намерава предузети. 6. Плана рада Истраживање ће проћи кроз неколико фаза: 1. Проналажење школе и наставника који су спремни да учествују у истраживању. 2. Сусрети наставника који учествују у истраживању са истраживачем и конципирање програма рада. Неопходно је договорити који садржаји ће се обрађивати и шта ће бити задаци наставника. 3. Моделовање наставних садржаја за реализацију применом корелацијско-интеграцијског методичког система. 4. Спровођење иницијалног тестирања ученика у контролној и експерименталној групи. 5. Реализација наставних часова на којима се примењује корелационо-интеграцијски методички систем (експериментални модел). 6. Спровођење финалног тестирање ученика у контролној и експерименталној групи. 7. Анкетирање ученика о прихватању оваквог начина рада у настави. 8. Разговор са наставницима о предностима и недостацима оваквог модела рада. 9. Квалитативна и квантитативна обрада добијених података. У даљем тексту приказана је оријентациона структура садржаја дисертације коју чланови комисије прихватају као адекватну за предложен нацрт истраживања: I Теоријски део рада 1. Конституисање, развој и савремена критика разредно-предметно-часовног система 2. Теоријска полазишта и утемељења корелацијско-интеграцијског методичког система -Функционалистичке теорије -Хуманистичке теорије -Реформни педагошки правци -Погресивизам -Отворени систем васпитања

-Инструментализам 8 3. Карактеристике и специфичности еколошких садржаја у настави 4. Примена корелацијско-интеграцијског методички систем при обради еколошких садржај 5. Основне карактеристике и значај евалуције наставног процеса - Димензије педагошке евалуације - Модели евалуације - Процес евалуације - Наставници и стручни сарадници као евалуатори II Методологија истраживања 1. Предмет истраживања 2. Циљ и задаци истраживања 3. Хипотезе 4. Варијабле 5. Методе истраживања 6. Технике и инструменти истраживања 7. Узорак истраживања 8. Нивои статистичке обраде 9. Организација и ток истраживања III Приказ и интерпретација добијених резултата IV Закључци V Коришћена литература VI Прилози 7. Метода и узорка истраживања Основне карактеристике овог истраживања су: да се евалуира методички система који се ретко или скоро никада не примењује у нашим школама (због чега га је неопходно увести као експериментални фактор); да је неопходно пратити и евалуирати целокупан процес од припреме и реализације до ефеката. Имајући у виду наведене карактеристике, у истраживању ће бити примењена каузална метода и дескриптивна метода истраживања. Каузалном методом жели да се утврди узрочно-последична веза између примене корелацијско-интеграцијског методичког система и успеха ученика на тесту знања из екологије. Како би се утврдило да ли постоји ова узрочно-последична повезаност, биће примењен експеримент са паралелним групама. Међутим, како би се добила потпунија и јаснија слика о томе какви су ефекти корелацијско-интеграцијског методичког система, шта су предности а шта недостаци његове примене, неопходна је примена и дескриптивне методе истраживања. На тај начин био би обухваћен целокупан простор истраживања. Истраживач ће пратити целокупан процес и имаће задатак да посматра све што се дешава током припрема и током реализације поступка. Након примене овог приступа, биће организована фокус група где ће наставници моћи да саопште своја запажања, ставове и мишљења о могућностима и ограничењима примене корелацијско-интеграцијског методичког система у контексту еколошког образовања ученика. Такође, ученици ће попунити анкету којом ће се прикупити њихова мишљења о овом приступу. Инструменти који ће бити коришћени су: иницијални тест знања, финални тест знања (паралелне форме), протокол за посматрање припреме наставника, протокол за посматрање часа, протокол интервјуа за наставнике, анкета за ученике. Одабир узорка ће зависити од техничких, кадровских и организационих могућности школа. Узорак ће чинити 6 наставника различитих наставних предмета (биологија, географија, физика, хемија, техничко образовање и страни језик), а узорак ученика ће чинити четири одељења VII разреда. Сматра се да је VII разред погодан за реализацију оваквог истраживања зато што је, с једне стране, наставни програм из биологије за VII разред посвећен заштити животне средине, а с друге стране ученици тада поред биологије, географије и физике, изучавају и хемију што је важно за остваривање корелације и интеграције еколошких садржаја. Очекује се да ће предложене методе и избор узорка истраживања омогућити прикупљање неопходних података и проверу хипотеза. 8. Места, лабораторије и опреме за експериментални рад Основне школе на територији града Београда. 9. Методе статистичке обраде података и осталих релевантних података

9 Припрема и реализација истраживања и прикупљање података планира се током школске 2009/2010. године. Овим истраживањем очекује се добијање података који ће подразумевати примену квантитативне и квалитативне методолошке парадигме. Квантитативно ће се обрађивати резултати тестова знања и упитника за ученике. Основне статистичке методе које би биле коришћене су: униваријантна и мултиваријанта анализа вријaнсе, t тест, hi квадрат, Махаланобисова дистанца и друге статистичке методе за које се накнадно установи да су неопходне. Квалитативно би били обрађивани сви подаци до којих се дође посматрањем и фокус групом са наставницима. Сви елементи заједно, али и сваки појединачно подобни су за истраживачки подухват у оквиру предложене докторске дисертације. НАПОМЕНА: Поред релевантних података о девет наведених елемената, обавезно написати експлицитну оцену да ли је појединачни елеменат подобан или не. VI ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ И КАНДИДАТА: НАПОМЕНА: Обавезно написати оцену да ли су тема и кандидат подобни или не. На основу теме и значаја истраживања предвиђеног пројектом докторске дисертације, познавања проблематике коју је кандидаткиња показала у погледу изабране литературе, циљева и очекиваних резултата истраживања, коректно сачињеног плана рада и изабраних метода и узорка истраживања, као и предвиђених метода статистичке обраде података, чланови Комисије су се једногласно сложили да предложе Наставнонаучном већу Филозофског факултета у Новом Саду да одобри мр Јелени Станишић израду дисертације под насловом Eвалуација корелацијско-интеграцијског методичког система у обради садржаја еколошког образовања. Као кандидат, именована испуњава све формалне услове и поседује професионалне квалитете који пружају довољно разлога да јој се укаже поверење тако што ће јој поменута тема бити одобрена у наведеној формулацији. У Новом Саду, 22. новембра 2009. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ др Оливера Гајић, ванред. проф. за ужу научну област Педагогија, Филозофски факултет у Новом Саду, ментор др Грозданка Гојков, ред. проф. за ужу научну област Педагогија, Учитељски факултет у Београду др Томка Миљановић, ванред. проф. за ужу научну област Методика наставе биологије, екологије и заштите животне средине, Природно-математички факултет у Новом Саду. др Милица Андевски, ред. проф. за ужу научну област Педагогија, Филозофски факултет у Новом Саду НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.