ИЗБОРНОМ И НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ИЗБОРНОМ И НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ На основу 73. члана Закона о научно-истраживачкој делатности Републике Србије, 55. чланa Закона о високом образовању и 122. чланa Статута Биолошког факултета Универзитета у Београду, а у складу са Правилником о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научно-истраживачке делатности, Изборно и Наставнонаучно веће Универзитета у Београду Биолошког факултета, на I редовној седници, одржаној 13.10.2017. године, одредило нас је за чланове Комисије за оцену научноистраживачког рада и утврђивање испуњености услова за избор др Јелене Гузине, истраживача сарадника на пројекту ОИ173052, запосленог на Катедри за општу физиологију и биофизику Института за физиологију и биохемију, Биолошког факултета Универзитета у Београду, у научно звање научни сарадник. На основу приспеле документације, која обухвата биографију и библиографију кандидаткиње, као и на основу личног увида у њен рад, Комисија Изборном већу подноси следећи И З В Е Ш Т А Ј I Биографски подаци Јелена Гузина рођена је 28.02.1990. у Требињу, Република Српска (БиХ). Школске 2008/2009. године уписала је Биолошки факултет Универзитета у Београду, студијски програм Молекуларна биологија и физиологија, који завршава 2012. године са просечном оценом 9.76. Године 2013. завршава мастер студије на истом факултету, смер Биофизика, са просечном оценом 9.86, одбраном мастер рада Биоинформатичка анализа геномске секвенце бактериофага 7-11, који је урађен на Катедри за општу физиологију и биофизику под менторством проф. др Марка Ђорђевића. Године 2013. кандидаткиња уписује мултидисциплинарне докторске студије Биофизике при Универзитету у Београду, где са просечном оценом 10 полаже све испите предвиђене планом и програмом студија. 05.07.2017. године успешно брани докторску дисертацију Биоинформатичка анализа механизама транскрипционе иницијације код бактеријских ECF σ фактора, урађену на Катедри за општу физиологију и биофизику Биолошког факултета Универзитета у 1

Београду, под менторством проф. др Марка Ђорђевића и др Магдалене Ђорђевић, стекавши тиме право да буде промовисана у доктора наука биофизика. Током основних и мастер студија кандидаткиња бива добитник већег броја Републичких и Градских стипендија за најбоље студенте. Од априла 2014. стипендиста је за докторске студије Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, када је и изабрана у звање истраживач приправник на Биолошком факултету Универзитета у Београду. На истом факултету запослена је у марту 2015. године, где је у јулу исте године изабрана у звање истраживач сарадник. Паралелено са научно-истраживачким радом, кандидаткиња активно учествује и у извођењу практичне наставе на обавезним и изборним курсевима основних и мастер студија (Физика за биологе, Биоинформатика, Основи системске биологије). Као члан организационог одбора учествовала је у припреми међународне конференције из биоинформатике BelBi2016, одржане јуна 2016. године у Београду. Сем на већем броју међународних научних скупова (TABIS2013 Београд, RBC2014 Smolenice, Bacteriophages2015 London, PROKAGenomics2015 Goettingen, BelBi2016 Београд, BGRS2016 Novosibirsk, IMB Gene regulation by the numbers 2017 Mainz), кандидаткиња је резултате истраживања излагала и на домаћим семинарима и колоквијумима (Биоинформатички семинар на Математичком факултету Уиверзитета у Београду, Недеља биофизике на Коларцу). Стручно се усавршавала и похађањем међународних летњих школа за младе истраживаче из области биоинформатике и системске биологије (SBB2016 Young Scientists School Novosibirsk, ICGEB Bioinformatics Course 2017 Trieste). Добитник је награде за најбољи научно-истраживачки рад младог истраживача на Универзитету у Београду Биолошком факултету, у школској 2016/2017. години. Заједно са ментором проф. др Марком Ђорђевићем рецензирала је радове за часописе Bioinformatics (Oxford Journals), Nucleic Acids Research (Oxford Journals), PLOS Computational Biology (PLOS journals), PLOS One (PLOS Journals). Члан је Друштва биофизичара Србије и Српског друштва за молекуларну биологију. II Научно-истраживачка делатност Научно-истраживачка делатност кандидаткиње везана је за биоинформатичку анализу регулације генске експресије код бактерија и бактериофага, при чему се њен рад у највећој мери односи(о) на проучавање механизама транскрипционе иницијације алтернативних фактора ECF групе, који регулишу физиолошки одговор прокариотске ћелије на широк репертоар стресних сигнала. Кандидаткиња је при проучавању ове најбројније, али уједно и најслабије изучене групе алтернативних фактора, објединила екстензивну биоинформатичку анализу интерагујућих протеин-днк мотива у групи (анализу 2

специфицитета) са биофизичком анализом канонских (експериментално потврђених) ECF промоторских секвенци, у циљу ревизије тренутно важеће парадигме о ригидној структури и интеракцијама које промоторске секвенце оставрују са ECF факторима. Резултати овог истраживања указали су на значајан ниво флексибилности, како квалитативне (разноврсност протеин-днк мотива, који учествују у иницирању транскрипције), тако и квантитативне (опсег међусобне комплементације mix-and-matching промоторских елемената), у функционисању ECF σ фактора, чиме је показано да би mix-and-match механизам могао бити обједињујући биофизички механизам иницирања транскрипције у целокупној фамилији. Радећи на бактериофагним представницима ECF групе, кандидаткиња је развила метод за предвиђање почетака транскрипције за факторе кодиране геномима бактериофага, који се заснива на поравнању интергенских региона у паровима. Метод је тестиран на више бактериофага, чија транскрипција је претходно експериментално анализирана, при чему се показало да нов метод при предвиђању промотора превазилази стандардни приступ, који се заснова на употреби MLSA алгоритама (т.ј. алгоритама за локално поравнање већег броја секвенци). Додатно је показано да предвиђени почеци транскрипције бактериофагних фактора, заједно са предвиђеним почецима транскрипције фактора, које кодира геном бактеријске ћелије домаћина, омогућавају ефикасан приступ разумевању транскрипционе стратегије литичких бактериофага током инфекције. Кандидаткиња је тренутно ангажована на истраживању везаном за CRISPR/Cas системе, које за циљ има предвиђање и анализу малих РНК молекула, који играју важну двојаку (регулаторну и ефекторску) улогу у активности CRISPR/Cas система. Кандидаткиња је аутор укупно 17 библиографских јединица, од чега су 2 јединице радови у врхунским међународним часописима, 1 у истакнутом међународном часопису, на којима је наведена као први аутор. Аутор је и 10 саопштења на међународним научним скуповима, при чему је излагање на конференцији Bacteriophages2015 (Лондон) резултовало објављивањем ревијалног рада по позиву. II.1 Учешће у научним пројектима Кандидаткиња од априла 2014. године учествује у реализацији пројекта основних истраживања, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, под називом Биоинформатичке предикције промотера и теоријско моделовање генских кола код бактерија (ОИ173052). У периоду 06/2014 06/2017 кандидаткиња је учествовала и у реализацији међународног пројекта под називом Bioinformatics and modeling of bacterial immune systems understanding control of CRISPR/Cas, финансираног од стране Швајцарске националне научне фондације (SCOPES project IZ73Z0_152297). 3

II.2 Библиографски подаци Радови из групе М20 Радови из категорије М21 1. Guzina J. and Djordjevic M. (2017). Mix-and-matching as a promoter recognition mechanism by ECF σ factors. BMC Evolutionary Biology. 17:12. 2. Guzina J. and Djordjevic M. (2015). Inferring bacteriophage infection strategies from genome sequence: analysis of bacteriophage 7-11 and related phages. BMC Evolutionary Biology. 15:S1. Радови из категорије М22 3. Guzina J. and Djordjevic M. (2016). Promoter recognition by ECF σ factors: analyzing DNA and protein interaction motifs. Journal of Bacteriology. 198(14):1927-38. Радови из групе М30 Радови из категорије М33 4. Guzina J. and Djordjevic M. (2013). bioinformatics analysis of gene expression strategies of bacterial viruses. TABIS 2013 Theoretical Approaches to BioInformation Systems. 17-22 September, Belgrade (Serbia). Book of Proceedings. Радови из категорије М34 5. Guzina J. and Djordjevic M. (2017). Quantitatively understanding bacterial promoter recognition through mix-and-matching. IMB 2017 Gene regulation by the numbers: Quantitative approaches to study transcription. 19-21 June, Mainz (Germany). Book of abstracts. 6. Guzina J. and Djordjevic M. (2016). Transcription initiation by alternative σ factors: revising the rigidness paradigm. 10 th International Multiconference: Bioinformatics of Genome Regulation and Structure/Systems Biology (BGRS2016). 29 th August 2 nd September, Novosibirsk (Russia). Book of abstracts. 7. Stankovic T, Guzina J, Djordjevic M. (2016). Predicting small RNAs from bacterial genome. 10 th International Multiconference: Bioinformatics of Genome Regulation and 4

Structure/Systems Biology (BGRS2016). 29 th August 2 nd September, Novosibirsk (Russia). Book of abstracts. 8. Guzina J. and Djordjevic M. (2016). Computational approach to analyze bacteriophage transcription strategies. 8 th International Young Scientists School: Systems Biology and Bioinformatics (SBB2016). 22-25 August, Novosibirsk (Russia). Book of abstracts. 9. Guzina J. and Djordjevic M. (2016). Transcription initiation by alternative σ factors. Belgrade BioInformatics Conference (BelBi2016). 20-24 June, Belgrade (Serbia). Book of abstracts. 10. Stankovic T, Guzina J, Djordjevic M. (2016). Search for small RNAs associated with CRISPR/Cas. Belgrade BioInformatics Conference (BelBi2016). 20-24 June, Belgrade (Serbia). Book of abstracts. 11. Guzina J. and Djordjevic M. (2015). ECF σ factors: from stringency paradigm to significant mix-and-matching. 6th European Conference on Prokaryotic and Fungal Genomics (PROKAGenomics 2015). 29 th September 2 nd October, Göttingen (Germany). Book of abstracts. 12. Guzina J. and Djordjevic M. (2015). Inferring bacteriophage infection strategies from genome sequence: analysis of bacteriophage 7-11 and related phages. Bacteriophages 2015. 27-29 January, London (UK). Book of abstracts. 13. Guzina J. and Djordjevic M. (2014). Biophysics based approach for inferring bacteriophage infection strategies. Regional Biophysics Conference (RBC2014). 15-20 May, Smolenice (Slovakia). Book of abstracts. Радови из групе М60 Радови из категорије М61 14. Guzina J, Rodic A, Blagojevic B, Djordjevic M. (2017). Modeling and bioinformatics of bacterial immune systems: understanding regulation of CRISPR/Cas and restriction-modification systems. Biologica Serbica. 39(1):112-122. Радови из категорије М64 15. Guzina J. and Djordjevic M. (2017). From ECF σ factors to common transcription initiation mechanisms in σ 70 family. 1st Congress of Molecular Biologists of Serbia (CoMBoS). 20-22 September, Belgrade (Serbia). Book of abstracts. 5

Радови из групе М70 Одбрањена докторска дисертација М70 16. Guzina J. (2017). Биоинформатичка анализа механизама транскрипционе иницијације код бактеријских ECF σ фактора. Докторска дисертација, Универзитет у Београду, 111 pp. Рад ван SCI листе (није бодовано) 17. Guzina J. and Djordjevic M. (2015). Bioinformatics as a first-line approach for understanding bacteriophage transcription. Bacteriophage. 5(3):e1062588. *ревијални рад по позиву II.3 Приказ радова i) Guzina J. and Djordjevic M. (2015). Inferring bacteriophage infection strategies from genome sequence: analysis of bacteriophage 7-11 and related phages. BMC Evolutionary Biology. 15:S1. У наведеном раду кандидаткиња је развила нов приступ за ненадгледану претрагу промотора, које препознају фактори кодирани бактериофагним геномима. Метод се заснива на поравнавању фагних интергенских региона у паровима и првобитно је развијен на бактериофагу 7-11, чији је геном недавно секвенциран, а затим додатно тестиран на бактериофазима phieco32 и Xp10, чији је образац генске експресије експериментално детаљно проучен. У раду је показано да предвиђања промотора, које препознају фактори кодирани бактериофагним геномима, заједно са стандардном биоинформатичком анализом генома, омогућавају приближно предвиђање регулације генске експресије вируса током инфекције директно из геномске секвенце. ii) Guzina J. and Djordjevic M. (2016). Promoter recognition by ECF σ factors: analyzing DNA and protein interaction motifs. Journal of Bacteriology. 198(14):1927-38. У наведеном раду кандидаткиња излаже резултате детаљне биоинформатичке анализе промоторског специфицитета у групи ECF σ фактора, која окупља најслабије проучене, а уједно и најбројније/најхетерогеније алтернативне σ 6

факторе, који у прокариотској ћелији регулишу одговор на широк репертоар стресних сигнала. Почевши од анализе бактериофагних представника, кандидаткиња показује да, супротно важећој парадигми, и промотори σ фактора ECF групе могу да надоместе недостатак -35 елемента интеракцијама са продуженим -10 елементом, што је класично обележје housekeeping RpoD промотора, који контролишу генску експресију у стандардним условима раста. Додатно, детаљном анализом бактеријских представника јасно је показана чак и већа флексибилност интеракција (т.ј. разноврсност интерагујућих протеин-днк мотива) током иницијације транскрипције у ECF групи, у поређењу са групом RpoD, а које се протежу целом дужином секвенце спејсера у промоторима, т.ј. између домена σ 2 и σ 4 у секвенцама σ фактора. iii) Guzina J. and Djordjevic M. (2017). Mix-and-matching as a promoter recognition mechanism by ECF σ factors. BMC Evolutionary Biology. 17:12. У наведеном раду кандидаткиња излаже резултате квантитативне анализе експериментално окарактерисаних (канонских) промотора у ECF групи, која се заснива на биофизичком моделу транскрипционе иницијације и ослања на резултате анализе специфицитета, објављене у раду ii). Супротно важећем мишљењу да представници ECF групе остварују ригидне интеракције са промоторским елементима, услед високог степена конзервирације истих, у раду је показано да у ECF групи постоји изражена комплементација енергија интеракције промоторских елемената са σ фактором (mix-and-match механизам), која по интензитету превазилази комплементације уочене у групи RpoD. За овај, наизглед неочекиван резултат, према коме σ фактори већег специфицитета (т.ј. са боље конзервираним промоторима) остварују јачи mix-and-matching, предложен је модел према коме само фракција (слабијих) промоторских секвенци прибегава mix-andmatching-у зарад одржавања промоторске активности, док за функционисање јачих промотора постају важна друга физиолошка ограничења. Већи удео слабијих промотора очекује се управо код високо-специфичних σ фактора, где врло мали број мутација може значајно да смањи/доведе до губитка промоторске активности. Додатно, помоћу биофизички-засноване анализе кандидаткиња утврђује и кинетички профил транскрипционе иницијације у ECF групи, где се као главно обележје јавља постизање високог афинитета везивања σ фактора за дволанчану ДНК промотора, што је у складу са потребом бактеријске ћелије да брзо одговори на наступајуће стресне услове ефикасним регрутовањем полимеразе РНК на ECF промоторе. 7

II.4 Квалитет научних радова Радови др Јелене Гузине објављени су у врхунским (М21 2 публикације) и истакнутим (М22 1 публикација) међународним часописима (просечни IF>3), при чему је кандидаткиња први аутор на свакој од наведених публикација. Цитирани су 5 пута (без аутоцитата) у међународним часописима са SCI листе подаци преузети из базе SCOPUS 14.09.2017. i) Рад Guzina J. and Djordjevic M. (2016). Promoter recognition by ECF σ factors: analyzing DNA and protein interaction motifs. Journal of Bacteriology. 198(14):1927-38. цитирају: Grüll, Marc P., et al. "Genome-wide identification and characterization of small RNAs in Rhodobacter capsulatus and identification of small RNAs affected by loss of the response regulator CtrA." RNA biology (2017): 1-12. Nikolic, Milos, Tamara Stankovic, and Marko Djordjevic. "Contribution of bacterial promoter elements to transcription start site detection accuracy." Journal of bioinformatics and computational biology 15.02 (2017): 1650038. ii) Рад Guzina J. and Djordjevic M. (2016). Promoter recognition by ECF σ factors: analyzing DNA and protein interaction motifs. Journal of Bacteriology. 198(14):1927-38. цитирају: Cruz-Plancarte, Indira, Adrián Cazares, and Gabriel Guarneros. "Genomic and transcriptional mapping of PaMx41, archetype of a new lineage of bacteriophages infecting Pseudomonas aeruginosa." Applied and environmental microbiology 82.22 (2016): 6541-6547. Berg, Jordan A., et al. "Characterization of Five Novel Brevibacillus Bacteriophages and Genomic Comparison of Brevibacillus Phages." PloS one 11.6 (2016): e0156838. Nikolic, Milos, Tamara Stankovic, and Marko Djordjevic. "Contribution of bacterial promoter elements to transcription start site detection accuracy." Journal of bioinformatics and computational biology 15.02 (2017): 1650038. 8

II.5 Квантитативна оцена научних радова Вредност индикатора научне компетентности кандидата: Категорија Број радова Вредност Укупно М21 Рад у врхунском међународном часопису 2 8 16 М22 Рад у истакнутом међународном часопису 1 5 5 М33 Саопштење са међународног скупа штампано 1 1 1 у целини М34 Саопштење са међународног скупа штампано 9 0,5 4,5 у изводу М61 Предавање по позиву са скупа националног значаја 1 1,5 1,5 штампано у целини М64 Саопштење са скупа националног значаја штампано 1 0,2 0,2 у изводу М70 Одбрањена докторска дисертација 1 6 6 Укупно 34,2 Сума вредности коефицијената по групама за кандидата: Категорија Остварено М10+М20+М31+М32+М33+М41+М42 22 М11+М12+М21+М22+М23 21 На основу Правилника о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научно-истраживачких резултата за избор у звање научни сарадник потребно је: Укупно: 16 поена, од којих у категоријама: М10+М20+М31+М32+М33+М41+М42 10 М11+М12+М21+М22+М23 9

III. Закључак и предлог комисије На основу анализе библиографије и постигнутих резултата, као и личног увида у научноистраживачки рад кандидаткиње, Комисија сматра да др Јелена Гузина испуњава све прописане услове за избор у звање научног сарадника у области Биологије, ужа научна област Биофизика. Кандидаткиња се успешно бави биоинформатичком анализом регулације генске експресије код бактерија и бактериофага, где о оригиналном научном доприносу истраживањима у које је укључена сведоче радови објављени у врхунским/истакнутим међународним часописима, на којима је кандидаткиња наведена као први аутор. Треба истаћи да резултате истраживања и област којом се бави кандидаткиња промовише и бројним саопштењима на научним скуповима у земљи и иностранству, успешном интеракцијом са студентима у оквиру практичне наставе на основним и мастер студијама, као и научно-популарним предавањима на колоквијумима/семинарима у земљи. У складу са претходним, Комисија закључује да је др Јелена Гузина квалитетан и перспективан млади истраживач и стога предлаже Изборном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду да прихвати Извештај и подржи предлог за избор др Јелене Гузине у звање научни сарадник. У Београду, 16.10.2017. године Комисија: др Марко Ђорђевић, ванредни професор Универзитет у Београду Биолошки факултет др Биљана Божић-Недељковић, редовни професор Универзитет у Београду Биолошки факултет др Магдалена Ђорђевић, научни саветник Универзитет у Београду Институт за физику др Мирослав Живић, ванредни професор Универзитет у Београду Биолошки факултет 10

Биолошки факултет Универзитет у Београду Студентски трг 16, Београд РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА I. Општи подаци о кандидату Име и презиме: Јелена Н. Гузина Година рођења: 1990. ЈМБГ: 2802990158971 Назив институције у којој је кандидат стално запослен: БФ, Универзитет у Београду Дипломирала: 2013. године (мастер студије) факултет: БФ, Универзитет у Београду Докторирала: 2017. године факултет: Мултидисциплинарне докторске студије Биофизика, Универзитет у Београду Постојеће научно звање: нема (истраживач сарадник) Научно звање које се тражи: научни сарадник Област науке у којој се тражи звање: Природно-математичке Грана науке у којој се тражи звање: Биологија Научна дисцпилина у којој се тражи звање: Биофизика Назив матичног одбора којем се захтев упућује: Матични одбор за биологију II. Датум избора-реизбора у научно звање: Научни сарадник: Виши научни сарадник:

III. Научно-истраживачки резултати (Прилог 1 и 2 Правилника): 1. Монографије, монографске студије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације међународног значаја (уз доношење на увид) (М10): M11 = M12 = M13 = M14 = M15 = M16 = M17 = M18 = 2. Радови објављени у часописима међународног значаја, научна критика; уређивање часописа (М20): M21a = M21 = 2 8 16 M22 = 1 5 5 M23 = M24 = M25 = M26 = M27 = M28a = M28б = M29a = M29б = M29в = 3. Зборници са међународних научних скупова (М30): M31 = M32 = M33 = 1 1 1 M34 = 9 0,5 4,5 M35 = M36 =

4. Монографије националног значаја (М40): M41 = M42 = M43 = M44 = M45 = M46 = M47 = M48 = M49 = 5. Радови у часописима националног значаја (М50): M51 = M52 = M53 = M54 = M55 = M56 = M57 = 6. Предавања по позиву на скуповима националног значаја (М60): M61 = 1 1,5 1,5 M62 = M63 = M64 = 1 0,2 0,2 M65 = M66 = M67 = M68 = M69 = 7. одбрањена докторска дисертација (М70): M70 = 1 6 6

8. Техничка решења (М80): M81 = M82 = M83 = M84 = M85 = M86 = M87 = 9. Патенти (М90): M91 = M92 = M93 = M94 = M95 = M96 = M97 = M98 = M99 = 10. Изведена дела, награде, студије, изложбе, жирирања и кустоски рад од међународног значаја (М100): M101 = M102 = M103 = M104 = M105 = M106 = M107 = 11. Изведена дела, награде, студије и изложбе од националног значаја (М100): M108 = M109 = M110 = M111 = M112 =

12. Документи припремљени у вези са креирањем и анализом јавних политика (М120): M121 = M122 = M123 = M124 = IV. Квалитативна оцена научног доприноса (Прилог 1. правилника): 1. Показатељи успеха у научном раду: (Награде и признања за научни рад додељене од стране релевантних научних институција и друштава; уводна предавања на научним конференцијама и друга предавања по позиву; чланства у одборима међународних научних конференција; чланства у одборима научних друштава; чланства у уређивачким одборима часописа, уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката) др Јелена Гузина добитник је Награде за најбољи научни рад младог истраживача за 2016. годину, коју додељује Биолошки факултет Универзитета у Београду; била је члан организационог одбора међународне конференције из области биоинформатике Belgrade BioInformatics Conference (BelBi2106), одржане јуна 2016. године у Београду; заједно са ментором проф. др Марком Ђорђевићем рецензирала је радове за часописе категорије М20: Bioinformatics (Oxford Journals) М21а, Nucleic Acids Research (Oxford Journals) М21а, PLOS Computational Biology (PLOS journals) М21а, PLOS One (PLOS Journals) М21. 2. Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовању и формирању научних кадрова: (Допринос развоју науке у земљи; менторство при изради мастер, магистарских и докторских радова, руковођење специјалистичким радовима; педагошки рад; међународна сарадња; организација научних скупова) кандидаткиња од школске 2014/2015. године учествује у реализацији практичне наставе на курсевима основних (Физика за биологе 2014/2015, 2015/2016. и 2016/2017. школске године; Основи системске биологије 2014/2015. и 2015/2016. школске године) и мастер студија (Биоинформатика 2014/2015, 2015/2016. и 2016/2017. школске године); учествовала је у припреми међународне конференције из биоинформатике Belgrade BioInformatics Conference (BelBi2106), одржане јуна 2016. године у Београду.

3. Организација научног рада: (Руковођење пројектима, потпројектима и задацима; технолошки пројекти, патенти, иновације и резултати примењени у пракси; руковођење научним и стручним друштвима; значајне активности у комисијама и телима министарства надлежног за послове науке и технолошког развоја и другим телима везаних за научну делатност; руковођење научним институцијама). Као млад истраживач (27 година), кандидаткиња још увек није руководила пројектима/потпројектима. Од априла 2014. учествује у реализацији једног националног пројекта из основних истраживања, а у периоду 2014-2017. била је укључена у реализацију и једног међународног пројекта: Биоинформатичке предикције промотера и теоријско моделовање генских кола код бактерија (ОИ173052), 2014 - ; Bioinformatics and modeling of bacterial immune systems understanding control of CRISPR/Cas (SCOPES project IZ73Z0_152297), 2014-2017. 4. Квалитет научних резултата: (Утицајност; параметри квалитета часописа и позитивна цитираност кандидатових радова; ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора; степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству; допринос кандидата реализацији коауторских радова; значај радова) Др Јелена Гузина први је аутор 3 рада из области биоинформатике, објављена у међународним часописима са SCI листе, при чему су 2 рада категорије М21 и један категорије М22. Сви радови садрже резултате њене докторске диертације. Кандидаткиња је такође први аутор и ревијалног рада, објављеног у часопису ван SCI листе, који је писан по позиву уредника часописа Bacteriophage након усменог излагања кандидаткиње на конференцији Bacteriophages 2015, одржаној у Лондону. Аутор је 10 саопштења на научним скуповима од међународног значаја (М30) и 2 саопштења на научним скуповима од националног значаја (М60). Радови кандидаткиње цитирани су 5 пута (без аутоцитата) у међународним публикацијама, објављеним у часописима са SCI листе (подаци преузети из базе SCOPUS 14.09.2017.).

V. Оцена комисије о научном доприносу кандидата са образложењем: На основу увида у резултате научно-истраживачког рада др Јелене Гузине, Комисија доноси закључак да се ради о младом истраживачу који је остварио значајан научни допринос у области којом се бави, о чему сведочи квалитет објављених радова, као и број саопштења на научним скуповима међународног значаја. Након пажљивог разматрања показатеља научне компетентности кандидаткиње, Комисија закључује да др Јелена Гузина испуњава све услове за избор у звање научног сарадника, прописане од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и са задовољством предлаже Изборном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду да прихвати приложени Извештај и подржи предлог за избор др Јелене Гузине у звање научни сарадник. ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ др Марко Ђорђевић, ванредни професор Универзитет у Београду Биолошки факултет

МИНИМАЛНИ КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ НАУЧНИХ ЗВАЊА За природно-математичке и медицинске струке Диференцијални услов-од првог избора у претходно звање до избора у звање Потребно је да кандидат има најмање ХХ поена, који треба да припадају следећим категоријама: Неопходно XX= Остварено Научни сарадник Укупно 16 34,2 Обавезни (1) М10+М20+М31+М32+М33 М41+М42 10 22 Обавезни (2) М11+М12+М21+М22 М23 6 21 Виши научни сарадник Укупно 50 Обавезни (1) Обавезни (2) М10+М20+М31+М32+М33 М41+М42+М90 40 М11+М12+М21+М22 М23 30 Научни саветник Укупно 70 Обавезни (1) Обавезни (2) М10+М20+М31+М32+М33 М41+М42+М90 50 М11+М12+М21+М22 М23 35