Градска управа за заштиту животне средине

ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА ЗА УРБАНИЗАМ, СТАМБЕНЕ ПОСЛОВЕ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ др Јелена Атанацковић - Јеличић Нови Сад Трг Слободе 1 телефон: 525 747 ГРАД НОВИ САД Жарка Зрењанина 2 телефон: 488 2700 Градска управа за заштиту животне средине ГРАД НОВИ САД ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Нови Сад Руменачка 110 телефон: 421 109 ISSN 1452-4171 www.environovisad.org.rs Екобилтен, јануар, 2009. године Први број је изашао 21. марта 1990. Издавач: Градска управа за заштиту животне средине За издавача: др Алекснадра Јовановић - Галовић Уређује: Градска управа за заштиту животне средине Билтен садржи податке преузете из извештаја Института за јавно здравље Војводине -Центра за хигијену и хуману екологију, Природноматематичког факултета у Новом Саду - Департмана за физику и Департмана за биологију и екологију и информације и податке других надлежних органа и организација који указују на стање угрожености и заштиту животне средине. др Александра Јовановић - Галовић дипломирани биолог, в.д.начелник-а мр Драгица Бранковић дипломирани биолог, в.д. заменик начелник-а Јања Ћулум Лукач дипломирани биолог, помоћник начелника за заштиту животне средине Петар Татић дипломирани правник, помоћник начелника за правне послове Сенка Ђаковић дипломирани економиста, помоћник начелника за финансијско-економске послове мр Светлана Јокановић дипломирани биолог, помоћник начелника за област заштите животне средине Катица Коберски дипломирани инжењер пољопривреде, самостални стручни сарадник Александар Дец дипломирани инжењер пољопривреде, виши стручни сарадник Виолета Миладиновић дипломирани економиста, самостални стручни сарадник Александра Лакета дипломирани хемичар, самостални стручни сарадник Јелена Шимала инжењер заштите животне средине, виши сарадник Јелена Белић Илић дипломирани инжењер пољопривреде, стручни сарадник Љубица Мијатовић Топалов дипломирани правник, стручни сарадник Весна Будинчевић Ђурђев дипломирани инжењер електротехнике и рачунарства, стручни сарадник Миљана Јањић економиста за туризам, виши сарадник Мира Миличевић Анишић технички секретар ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 3

Извод месечног извештаја Институт за јавно здравље Војводине јануар 2009. године ВОДА ЗА ПИЋЕ Током јануара 2009. године стручна лица Института за јавно здравље Војводине су свакодневно вршила узорковање воде за пиће из фабрике воде и водоводне мреже ЈКП "Водовод и канализација" Нови Сад у насељима: Нови Сад, Петроварадин, Степановићево, Футог, Ковиљ, Сремски Карловци, Сремска Каменица, Ветерник, Ченеј, Буковац, Кисач, Руменка, Каћ и Будисава и извршено је укупно 558 микробиолошких и физичко-хемијских прегледа узорака воде за пиће различитог обима. Утврђена је здравствена исправност (микробиолошка и физичкохемијска исправност) 84,41% (471) прегледаних узорака воде за пиће из фабрике воде и водоводне мреже ЈКП "Водовод и канализација" Нови Сад током јануара 2009. године. Узроци здравствене неисправности 15,59% (87) узорака воде за пиће у односу на Правилник су микробиолошка неисправност 1,08% (6) узорака и физичко-хемијска неисправност 14,87% (83) узорака воде за пиће из фабрике воде и водоводне мреже ЈКП "Водовод и канализација" Нови Сад током јануара 2009. године *. Микробиолошки неисправни узорци 0,72% Физичко хемијски неисправни узорци 14,52% Микробиолошки и физичко хемијски неисправни узорци 0,36% Здравствено исправни узорци 84,41% Графикон 1. Здравствна исправност узорака воде за пиће * један исти узорак може бити неисправан због присуства више различитих показатеља неисправности ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 4

Узроци микробиолошке неисправности 1,08% (6) узорака воде за пиће из фабрике воде и водоводне мреже ЈКП "Водовод и канализација" Нови Сад су налаз повећаног укупног броја аеробних мезофилних микроорганизама у три (0,54%) узорка, налаз микроорганизма Псеудомонас аеругиноса у два узорка (0,36%) и налаз повећаног укупног броја колиформних микроорганизама у једном (0,18%) узорку. 1 Најчешће искултивисан микроорганизам у пречишћеној хлорисаној води за пиће из фабрике воде и водоводне мреже ЈКП "Водовод и канализација" Нови Сад је Бациллус специес у 45 (8,06%) узорака. Узроци физичко-хемијски узроци неисправности 14,87% (83) узорака воде за пиће из фабрике воде и водоводне мреже ЈКП "Водовод и канализација" Нови Сад су: повећана концентрација резидуланог хлора у 66 (11,83%) узорака, повећана концентрација укупног гвожђа у 14 (2,51%) узорака, повећана концентрација мангана у пет (0,90%) узорака, повећана концентрација нитрита у три (0,54%) узорка, повећана концентрација амонијака у једном (0,18%) узорку и последично измењене сензорне особине 13 (2,33%) узорака воде за пиће. Ни у једном (0,00%) од четири (4) прегледана узорка воде за пиће из фабрике воде и водоводне мреже ЈКП "Водовод и канализација" Нови Сад није утврђено присуство минералних уља. Контролом здравствене исправности узорака воде за пиће девет (9) јавних бунара на територији Града Новог Сада током фебруара 2009. године утврђена је физичко-хемијска неисправност (у односу на Правилник о хигијенској исправности воде за пиће, Сл. лист СРЈ бр. 42/98 и 44/99) свих контролисаних узорака воде за пиће јавних бунара Града Новог Сада: бунари у Улици 1300 каплара, у Лиманском парку на углу Народног фронта и Шекспирове улице, на Булевару Цара Лазара код СПЕНС-а, бунар Снежна Марија (потез Текија, путни правац Петроварадин Сремски Карловци), бунари на Рибарском острву код насеља на улазу и бунар "Хигијенски Завод и Удружење риболоваца", бунар у Улици Алберта Томе, бунар у Улици Јожефа Марчока и бунар у Улици Балзаковој 62, уз микробиолошки неисправност узорка воде бунара Снежна Марија, те се вода јавних бунара не препоручује за пиће. Стари и нови јавни бунар у Улици Бановић Страхиње, бунар "Електровојводина" у Гогољевој улици, бунар на Рибарском острву код ресторана "Поглед" и бунар у Јодној бањи у Улици Николе Тесле нису у функцији током фебруара 2009. године. 1 један исти узорак може бити неисправан због присуства више различитих показатеља неисправности ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 5

РЕЗУЛТАТИ ПРЕГЛЕДА УЗОРАКА ВОДЕ ЗА ПИЋЕ ИЗ ФАБРИКЕ ВОДЕ И ВОДОВОДНЕ МРЕЖЕ ЈКП "ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА" НОВИ САД Табела 1. Узроци неисправности микробиолошких налаза у односу на укупан број микробиолошки неисправних налаза Бр. Назив показатеља Број % 1. Укупан број аеробних мезофилних микроорганизама у 1 ml (37 0 C 48h) 45 8,06 2. Pseudomonas aeruginosa (37 C 24 48h) 2 0,36 3. Укупан број колиформних микроорганизама у 1 0,18 100 ml (37 C 24-48h) * један исти узорак може бити неисправан због присуства више различитих показатеља неисправности ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 6

Табела 2. Узроци неисправности физичко-хемијских анализа у односу на укупан број неисправних налаза Бр. Назив показатеља Број % 1. Повећана концентрација резидуалног хлора 66 79.52 2. Повећана концентрација укупног гвожђа 14 16.87 3. Измењена боја 13 15.66 4. Појава мутноће 7 8.43 5. Повећана концентрација мангана 5 6.02 6. Осетан мирис 4 4.82 7. Повећана концентрација нитрита 3 3.61 8. Повећана концентрација амонијака 1 1.20 * један исти узорак може бити неисправан због присуства више различитих показатеља неисправности ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 7

КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА На основу Дописа Праћење квалитета ваздуха и нивоа комуналне буке бр. VI 501 1/2007 354 од 29.12.2008. године који је Градска управа за заштиту животне средине Града Новог Сада послала Институту за јавно здравље Војводине вршено је одређивање вредности показатеља квалитета ваздуха током јануара 2009. године. Праћење показатеља квалитета ваздуха има за циљ добијање података неопходних за утврђивање квалитета ваздуха и степена загађења ваздуха у Граду Новом Саду неопходних за правилан одабир превентивних мера у циљу заштите и унапређења здравља људи и очувања животне средине. Утврђена вредност укупне количине аероседимента на мерним местима у Граду Новом Саду је у складу са граничном вредношћу имисије (ГВИ). Утврђена вредност садржаја аероседимента у погледу садржаја нормираних метала и металоида (олова, кадмијума, цинка) на мерним местима у Граду Новом Саду током јануара 2009. године је у складу са ГВИ. Прекорачење прописане дневне граничне вредности имисије сумпордиоксида у двадесетчетворочасовним узорцима ваздуха од 150 µг/м 3 на мрежи мерних места у Граду Новом Саду није утврђена ни у једном (0,00%) од укупно 272 контролисана узорка. Прекорачење прописане дневне граничне вредности имисије чађи у двадесетчетворочасовним узорцима ваздуха од 50 µг/м 3 на мрежи мерних места у Граду Новом Саду није утврђена ни у једном (0,00%) од укупно 273 контролисана узорка. Прекорачење прописане дневне граничне вредности имисије азотдиоксида у двадесетчетворочасовним узорцима ваздуха од 85 µг/м 3 на мрежи мерних места у Граду Новом Саду није утврђена ни у једном (0,00%) од укупно 59 контролисаних узорака. Прекорачење прописане дневне граничне вредности имисије приземног озона у двадесетчетворочасовним узорцима ваздуха од 85 µг/м 3 на мрежи мерних места у Граду Новом Саду није утврђена ни у једном (0,00%) од укупно 59 контролисаних узорака. Утврђена средња једночасовна вредност концентрације азотдиоксида у ваздуху на мрежи мерних места у Граду Новом Саду је у оквирима прописаних законских вредности у свих 15 анализираних узорака ваздуха. Утврђена средња једночасовна вредност концентрације угљенмоноксида у ваздуху на мрежи мерних места у Граду Новом Саду је повишена у два (13,33%) од укупно 15 контролисаних узорака ваздуха. На мрежи мерних места у Граду Новом Саду средња утврђена једночасовна месечна вредност концентрације угљендиоксида у ваздуху је износила 1261,66 мг/м 3, минимална 798,55 мг/м 3, а максимална 2395,45 мг/м 3. У недостатку прописане граничне вредности имисије угљендиоксида тумачење добијених резултата се не врши. Прекорачење прописане дневне граничне вредности имисије укупне количине суспендованих честица из ваздуха од 120 µг/м 3 током јануара ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 8

2009. године на мрежи мерних места у Граду Новом Саду утврђено је у 20 (80,00%) од укупно 25 контролисаних узорака. Прекорачење прописане дневне граничне вредности имисије водониксулфида у двадесетчетворочасовним узорцима ваздуха од 50 µг/м 3 на мрежи мерних места у Граду Новом Саду није утврђена ни у једном (0,00%) од укупно 12 контролисаних узорака. Табела 1. Преглед укупне количине таложних материја из ваздуха Укупна количина Збирна статистика /- Мерно место / Вредности параметара (mg/m 2 ) таложних материја из ваздуха 1. "Електровојводина",Владимира Николића 1, Нови Сад 138,6 2. Видовданско насеље, ПУ "Радосно детињство", Јана Хуса бб Нови Сад 103,8 3. Клиса, Србобранска бб Нови Сад 81,8 4. МУП, Радничка 30, Нови Сад 94,8 5. Петроварадин, Фрање Стефанчића 7 103,3 6. Телеп, Предшколска установа, Ћирила и Методија 69, Нови Сад 95,6 7. Руменачка 110, Нови Сад 115,5 8. МЗ Шангај, Школска бб, Нови Сад 74,2 9. МЗ Руменка 79,1 10. Топлана Север Железничка станица, Нови Сад 125,9 Гранична вредност имисије (ГВИ) на месечном нивоу износи 450 mg/m 2 * недовољно узорка за анализу. ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 9

Табела 2. Приказ концентрације сумпордиоксида у ваздуху (24-часовни узорци) Назив мерног места / Статистика (μ Број % Број g/m 3 ) мерења Мин Маx мерења мерења > ГВИ > ГВИ 1. Институт за јавно здравље Војводине, Футошка 121, Нови Сад 0* * 2. Петроварадин, Дом здравља, Јоже Влаховића 5 28 <4 24 0 0,00 3. Гимназија "Светозар Марковић", Његошева 22, Нови Сад 31 <4 29 0 0,00 4. Гундулићева улица, Нови Сад 31 <4 100 0 0,00 5. Апотека 1. мај, Јеврејска 40, Нови Сад 28 <4 21 0 0,00 6. МЗ Шангај, Школска бб, Нови Сад 31 <4 27 0 0,00 7. МЗ Сремска Каменица 31 <4 22 0 0,00 8. МЗ Руменка 30 <4 20 0 0,00 9. МЗ Клиса, Нови Сад 31 <4 27 0 0,00 10. МЗ Каћ 31 <4 19 0 0,00 Збирни подаци 272 <4 100 0 0,00 *Гранична вредност имисије (ГВИ) износи 150 µg/m 3 /дан * мерења нису вршена због реконструкције простора ** средње вредности су израчунате из целобројних вредности, не и из вредности са предзнаком < Табела 3. Приказ концентрације чађи у ваздуху (24-часовни узорци) Назив мерног места/ Статистика 1. Институт за јавно здравље Војводине, Футошка 121, Нови Сад 2. Петроварадин, Дом здравља, Јоже Влаховића 5 3. Гимназија "Светозар Марковић", Његошева 22, Нови Сад 4. Гундулићева улица, Нови Сад 5. Апотека 1. мај, Јеврејска 40, Нови Сад 6. МЗ Шангај, Школска Број мерења Средња вредност С 98 Мин Маx Број мерења > ГВИ % мерења > ГВИ 0* 28 4 10 1 12 0 0,00 31 2 3 1 4 0 0,00 31 2 8 1 11 0 0,00 28 4 13 1 16 0 0,00 31 6 19 1 21 0 0,00 бб, Нови Сад 7. МЗ Сремска Каменица 31 10 33 1 40 0 0,00 8. МЗ Руменка 31 9 26 1 29 0 0,00 9. МЗ Клиса, Нови Сад 31 7 21 1 21 0 0,00 10. МЗ Каћ 31 12 26 1 28 0 0,00 Збирни подаци 273 6 25 1 40 0 0,00 Гранична вредност имисије износи 50 µg/m 3 /дан ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 10

* мерења нису вршена због реконструкције простора Табела 4. Приказ концентрације азотдиоксида у ваздуху (24-часовни узорци) Назив мерног места 1. МЗ Шангај, Школска бб, Нови Сад Број Број мерења Мин Маx мерења > ГВИ % мерења > ГВИ 31 <4 44 0 0,00 2. Апотека 1. мај, Јеврејска 40, Нови Сад 28 <4 <4 0 0,00 Збирни подаци 59 <4 44 0 0,00 Гранична вредност имисије износи 85 µg/m 3 /дан Табела 5. Преглед концентрације угљендиоксида, угљенмоноксида и азотдиоксида у једночасовним узорцима Мерно место / Вредности параметара 1. Поликлиника, Хајдук Вељкова 2, Нови Сад 2. НАП пумпа, Булевар Цара Лазара 33, Нови Сад 3. Рибља пијаца, Трг Републике бб, Нови Сад 4. Улица Партизанска 26, Нови Сад 5. "Млинотехна", Пап Павла 1, Нови Сад 6. Петроварадин, НАП пумпа, Прерадовићева улица 7. Улица Руменачка 159, Нови Сад 8. Трифковићев трг 1, Нови Сад 9. Угао Булевара Ослобођења и Пап Павла 46, Нови Сад 10. Научни Институт за ратарство и повртарство Улица Максима Горког 30 11. Угао Улице Цара Душана и Булевара Цара Лазара, Нови Датум мерења CO 2 (mg/m 3 ) CO (mg/m 3 ) NO 2 (μg/m 3 ) 22.1.2009 1318,84 0,00 0,00 15.1.2009 2093,07 3,87 0,00 21.1.2009 798,55 0,00 0,00 15.1.2009 1123,43 4,25 0,00 21.1.2009 1260,41 0,80 0,00 22.1.2009 1193,13 10,28 0,00 15.1.2009 1124,09 3,41 0,00 22.1.2009 914,44 14,34 0,00 26.1.2009 1389,28 5,80 0,00 26.1.2009 908,81 4,44 0,00 18.1.2009 1000,41 0,00 0,00 ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 11

Сад 12. Топлана "Север", Булевар Јаше Томића 27.1.2009 1014,14 3,42 0,00 бб, Нови Сад 13. Футог 27.1.2009 994,04 2,27 0,00 14. Степановићево 21.1.2009 2395,45 6,88 0,00 15. Каћ 26.1.2009 1396,77 3,81 0,00 Гранична вредност CO износи 10 mg/m 3 Гранична вредност NO2 износи 150 μg/m 3 * немогућност пребацивања података из апарата Табела 6. Приказ концентрације приземног озона у ваздуху (24-часовни узорци) Назив мерног места/ Вредности параметара(μg/m 3 ) 1. Гимназија ''Светозар Марковић'', Његошева 22 2. Петроварадин, Дом здравља, Јоже Влаховића 5 Број мерења Мин ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 12 Мах Број мерења> ГВИ % мерења > ГВИ 31 <2 93,2 0 0,00 28 <2 <2 0 0,00 Збирни подаци 59 <2 93,2 0 0,00 Гранична вредност имисије износи 85 µg/m 3 /дан Табела 7. Збирни приказ укупне количине суспендованих честица у узоркованим суспендованим честицама на мерним местима у Граду Новом Саду Мерно место / статистика 1. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ШАНГАЈ 2. МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА РУМЕНКА ЗБИРНО ЈАНУАР 2009. Број мерења 10 15 25 Средња месечна вредност 255 207 226 C50 (medijana) 217,5 184 184 C95 477,6 423,1 477 C98 534,8 468,0 537 Минимална вредност 96 49 49 Максимална вредност 573 498 573 Стандардна девијација 147,84 125,60 134,06 Коефицијент варијације 58,07 60,77 59,36 Број мерења > GVI 8 12 20 Проценат мерења > GVI (%) 80,00 80,00 80,00 Гранична вредност имисије износи 120 µg/m 3

Табела 8. Приказ концентрације водоник сулфида у ваздуху - Мерно место: МЗ Шангај Статистика / Датум H 2 S (μg/m 3 /дан) Број мерења 12 Средња месечна вредност C 50 C 95 C 98 Минимална вредност <0,1 Максимална вредност <0,1 Број мерења > ГВИ 0 Проценат мерења >ГВИ 0,00 Гранична вредност имисије износи 50 μg/m 3 /дан Табела 9. Приказ концентрације водоник сулфида у ваздуху - Мерно место: МЗ ''Соња Маринковић'', Кеј жртава рације 4, Нови Сад Статистика / Датум H 2 S (μg/m 3 /дан) Број мерења 12 Средња месечна вредност C 50 C 95 C 98 Минимална вредност <0,1 Максимална вредност <0,1 Број мерења > ГВИ 0 Проценат мерења >ГВИ 0,00 Гранична вредност имисије износи 50 μg/m 3 /дан ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 13

КОМУНАЛНA БУКA Током јануара 2009. године стручна лица Института за јавно здравље Војводине су вршила утврђивање вредности дневног нивоа комуналне буке на мрежи мерних станица у Граду Новом Саду на основу Дописа Праћење квалитета ваздуха и нивоа комуналне буке бр. VI 501 1/2007 354 од 29.12.2008. године који су је Градска управа за заштиту животне средине Града Новог Сада послала Институту за јавно здравље Војводине. Највиши меродавни дневни ниво комуналне буке у Граду Новом Саду током јануара 2009. године утврђен је на мерном месту Партизанска улица и износио је 74 db(а), што је за 9dB(А) више од законском основом дозвољеног нивоа буке за дан. На седамнаест (17) мерних места у Граду Новом Саду меродавни дневни ниво комуналне буке прелазио је 65 db(а), што је законском основом дозвољени ниво буке за дан: Партизанска улица, угао Улице Цара Душана и Трга 27. марта, Суботички булевар, Кеј жртава рације код споменика, Булевар Ослобођења преко пута Дневника, угао Булевара Ослобођења и Улице Народног фронта, Улица Максима Горког у близини СПЕНС -а, Српско народно позориште према Успенској цркви, Улица Корнелија Станковића, угао Футошког пута и Булевара Кнеза Милоша, Булевар Цара Лазара у близини Лиманске пијаце, Руменачка улица код стадиона ФК Нови Сад, Спортски центар "Сајмиште", Гундулићева улица, Његошева улица, Петроварадин код Основне школе Јован Дучић и Ново Насеље Булевар Јована Дучића. На једном (1) мерном месту у Граду Новом Саду меродавни дневни ниво комуналне буке је у складу са законском основом о дозвољеном нивоу буке за дан: угао улица Вршачке и Јована Поповића. Највећа учесталост проласка тешких возила у Граду Новом Саду током одређивања дневног нивоа комуналне буке утврђена је на мерном месту Партизанска улица и износила је 46 теших возила / 15 минута. Највећа учесталост проласка лаких возила у Граду Новом Саду током одређивања дневног нивоа комуналне буке утврђена је на мерном месту Партизанска улица и износила је 582 возила / 15 минута. Највећа учесталост проласка мотоцикала у Граду Новом Саду током одређивања дневног нивоа комуналне буке утврђена је на мерним местима: Партизанска улица, Улица Максима Горког у близини СПЕНС -а и угао Булевара Ослобођења и Улице Народног фронта и износила је 3 мотоцикла / 15 минута. ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 14

Учесталост проласка тешких возила - возила на 15 минута 60 50 40 30 20 10 68 18 74 72 67 66 26 13 13 46 67 19 70 20 18 70 67 12 8 67 72 71 71 70 70 67 65 28 33 28 23 23 17 8 69 35 75 70 65 60 55 Дневни ниво комуналне буке - db (А) 0 2. 3. Угао Улице 4. Спортски 5. 6. Булевар 1. Суботички Гундулићева Цара Душана центар Партизанска Цара Лазара у булевар улица и Трга 27. Сајмиште улица близини 7. Улица Максима Горког у 8. Српско народно позориште 9. Његошева улица 10. Ново Насеље, Булевар 11. Улица 12. Кеј жртава 13. Булевар Корнелија рације код Ослобођења Станковића споменика преко пута 14. Угао 15. 16. Угао 17. Руменачка 18. Угао Футошког Петроварадин улица улица код Булевара пута и код Основне Вршачке и стадиона ФК Ослобођења и 50 Број тешких возила 18 13 26 13 46 19 20 18 12 8 28 23 33 23 17 8 28 35 Меродавни ниво буке db (A) 68 66 72 67 74 67 70 70 67 67 71 72 70 70 67 65 71 69 Графикон 1. Однос учесталости проласка тешких возила и дневног нивоа комуналне буке у Граду Новом Саду Учесталост проласка лаких возила - возила / 15 минута 650 550 450 350 250 150 68 351 66 287 486 72 67 298 582 74 70 67 419 402 70 67 67 402 264 301 72 71 401 396 581 70 291 70 67 385 65 227 71 326 69 501 75 70 65 60 55 Дневни ниво комуналне буке - db (А) 50 2. 3. Угао Улице 4. Спортски 5. 6. Булевар 1. Суботички Гундулићева Цара Душана центар Партизанска Цара Лазара у булевар улица и Трга 27. Сајмиште улица близини 7. Улица Максима Горког у 8. Српско народно позориште 9. Његошева улица 10. Ново Насеље, Булевар 11. Улица 12. Кеј жртава 13. Булевар Корнелија рације код Ослобођења Станковића споменика преко пута 14. Угао 15. 16. Угао 17. Руменачка 18. Угао Футошког Петроварадин улица улица код Булевара пута и код Основне Вршачке и стадиона ФК Ослобођења и 50 Број лаких возила 351 287 486 298 582 402 419 402 264 301 401 396 581 291 385 227 326 501 Меродавни ниво буке db (A) 68 66 72 67 74 67 70 70 67 67 71 72 70 70 67 65 71 69 Графикон 2. Однос учесталости проласка лаких возила и дневног нивоа комуналне буке на мерним местима у Граду у Новом Саду ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 15

МИКРОБИЛОШКИ КВАЛИТЕТ ПОДЗЕМНИХ ВОДА ГРАДСКИХ ИЗВОРИШТА ВОДЕ ЗА ПИЋЕ У ТОКУ 2008. ГОДИНЕ На основу Уговора о финансирању реализације програма ''Праћење микробиолошког квалитета подземних вода градских изворишта воде за пиће'' између Града Новог Сада, Градске управе за заштиту животна средине и Природно-математичког факултета, Департмана за биологију и екологију, вршено је испитивање подземних вода у току 2008. године на локацијама изворишта воде за пиће Града Новог Сада. Испитивањем су обухваћени следећи параметри: Фосфатазна активност воде (изражена као ИФА индекс фосфатазне активности) Аеробне, мезофилне бактерије (култивација на 37ºЦ, санитарни аспект воде) Органотрофне бактерије (на високонутритивној МПА подлози и нисконутритивној Р2А подлози) Факултативно олиготрофне бактерије Липолитске бактерије Угљоводоникоксидујуће бактерије Бројност специфичних физиолошких група бактерија, и ензимска активност су веома осетљив индикатор, релевантан за процену степена деградираности водене средине, снимање постојећег и процену будућег стања. Вода са изворишта иде на прераду у фабрику воде, чиме се решава проблем потенцијалног фекалног загађења. Према актуелној ситуацији на терену, пажња је била усмерена и на параметре релевантне за санитарни аспект микробиолошког квалитета подземне воде : Укупан број аеробних мезофилних бактерија Укупан број колиформних бактерија Укупан број термотолерантних, тј. фекалних колиформних бактерија Присуство ентерокока Присуство сулфито-редукујућих клостридија Испитивања микробиолошког квалитета подземних вода градских изворишта вршена су на следећим локацијама и следећом временском динамиком: ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 16

1. Извориште Ратно острво (узорковање сваког месеца, средином месеца) 6 узорака хидрауличке баријере 4 узорка пијезометара 2. Извориште Петроварадинска ада (тромесечно узорковање) 8 узорака пијезометара 3. Извориште Штранд (тромесечна узорковања) 8 узорака пијезометара ПЕТРОВАРАДИНСКА АДА Извориште Петроварадинска ада је једино извориште на десној обали Дунава (на сремској страни). Изграђено је још 1984. године и пружа се дуж петроварадинске обале Дунава у дужини од 2500 м. Изграђено је шест бунара са хоризонталним дреновима и осам вертикалних бунара, са експлоатационим капацитетом од 600-700 л/с. Везано за истражне радове на овој територији испитивана је подземна вода осам истражних пијезометара. Активности које угрожавају ово извориште су дивља депонија смећа у залеђу и насеље уз само извориште, депонија песка, ресторан, међународно сидриште бродова и акцидентно доспевање веће количине нафте у Дунав. Мониторингом у току 2008 године анализирана је подземна вода следећих пијезометара: ПА-1, ПА-6, ПА-7, ПА-11, ПА-11а, ПА-12, ПА- 13 и ПА-14. Анализе су извршене у месецима: јануар, април, јули, септембар и децембар. Такође су вршене и анализе збирног узорка воде са овог извориштаузорак ЗБИРНИ ПА. Анализе су извршене у марту, априлу, мају, августу, септембру, октобру, новембру и децембру месецу 2008. године. У свим пијезометрима су присутне физиолошке групе липолитских и угљоводоникоксидујућих бактерија а индекс фосфатазне активности карактерише ову воду у зависности од пијезометра у распону од загађене до веома загађене или веома прљаве воде. У току годишњег мониторинга најлошији квалитет забележен је углавном у пијезометру ПА-7, као и ПА-12. Микробиолошка слика подземних вода овог изворишта уопштено гледајући указује на присутно биодеградабилно органско загађење, а допунске анализе са санитарног аспекта септембра месеца (пијезометри ПА-6, ПА-7) указале су и на присуство колиформне групе бактерија. Током године анализе воде у свим пијезометрима показују да је просечна заступљеност органотрофа на нисконутритивном медијуму (Р2А подлога) далеко већа у односу на високохранљиве подлоге, што је свакако реалнија процена бактеријског статуса подземних вода. Без обзира на варирање квалитета воде у појединим пијезометрима током годишњег мониторинга, анализе ЗБИРНОГ узорка показују да је микробиолошки квалитет подземне воде изворишта Петроварадинска ада задовољавајућег квалитета (табела 1). ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 17

Табела 1. Квалитет подземне воде изворишта Петроварадинска ада у 2008. години, збирни узорак воде ЗБИРНИ ПА бројност физиолошких група бактерија на 1 мл воде групе бактерија, подлога и категоризација према Кохл-у на основу заступљености органотрофа ароб ни мезо фили, 37ºC органо трофи МПА 26º C катего рија воде по Кохл-у фак. олиго трофи 1:10 липо лит ске триб угљо вод. окс. МТ Р2А подл. март 0 7 I 15 9 3 260 2,75 април мај 1 август 2 207 I 380 279 175 3075 2,40 33 I 43 0 0 240 1,43 1 0 I 6 0 0 60 Фосфатазна активност и категорија воде ИФА микромо ла пара нитрофе нола 3,38 катег орија III A загађ е на II-III II-III III A загађ е на септем бар 96 38 I 123 59 78 1112 1,75 II-III октобар новембар децембар 51 83 I 176 50 2 295 1,89 51 10 I 35 23 28 190 2,04 41 13 I 11 15 14 360 3,49 II-III II-III III A загађ е на ШТРАНД Извориште Штранд је најстарије новосадско извориште (пуштено у погон шездесетих година). Простире се дуж леве обале Дунава у дужини од око 1500 м. Извориште је смештено уз постројење за прераду воде при чему се челичним цевоводима сирова вода допрема до постројења. Експлоатациони капацитет је око 300-400 л/с, зависно од тренутних хидролошких прилика. На простору Штранда изграђено је шест бунара са хоризонталним дреновима, и шест вертикалних бунара (пет су у функцији након реконструкције) као и низ истражних пијезометара. ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 18

Мониторингом у току 2008. године анализирана је подземна вода следећих пијезометара: ША-1,ША-3,ША-5,ША-6,ША-7,ША-8,ША-9,ША-10,ША-15,ША-16 и ША-17 Анализе су вршене фебруара, маја, септембра и новембра месеца. Прва три месеца анализе су вршене са пијезометрима од броја 5-16, а октобра месеца у анализе су укључени и пијезометри ША-1, ША-3 и ША-17. У новембру месецу урађене су и додатне анализе са санитарног аспекта и то у води пијезометра Ш-18,19,20,21, затим у П-1,2,5,8,10 и новом пијезометру обележеном ознаком НН. Просечне вредности на овој локацији у месецу фебруару 2008. године показале су високу бројност свих група бактерија и високу ензимску активност, односно воду чији је квалитет под утицајем антропогеног деловања. По већини параметара најлошијег квалитета била је вода пијезометра Ш-15 са високом бројношћу и изузетно израженом ензимском активношћу (вредност ИФА прелазила је границу од 15 микрограма паранитрофенола што карактерише максимално прљаву воду). Заступљеност потенцијално патогених аеробних мезофила је у појединим пијезометрима (Ш-5, 15 и 16) износила стотине ћелија по мл што указује на продор загађења антропогеног порекла. Према индексу фосфатазне активности ове су воде у фебруару месецу биле углавном у категорији загађених вода (III-IV, IVА или IVБ класа). Генерално гледајући, на изворишту Штранд у мају месецу 2008. године бележе се опет високе бројности свих група бактерија, при чему посебно на нисконутритивној Р2А подлози која уствари показује реалније стање квалитета воде у поређењу са класичним подлогама. Такође је према индексу фосфатазне активности (ИФА) у питању III-IV класа, односно прљаве воде. Просечне вредности бактерија подземних вода на локацији Штранд у месецу септембру 2008. године показују високу бројност свих група бактерија и високу ензимску активност. Оваква микробиолошка слика указује на воду чији је квалитет под утицајем антропогеног деловања. У септембру месецу урађене су додатне анализе са санитарног аспекта и то у води пијезометра ША-5 и ША-15 који су показивали најлошију еко-микробиолошку слику квалитета. Резултати су указали на загађење органског, највероватније фекалног порекла, обзиром да су мембран филтер методом детектоване у релативном високом броју укупне колиформне бактерије и ентерококе. У новембру месецу 2008. године забележене су разлике у квалитету подземних вода између појединих пијезометара, и генерално гледајући углавном лошији квалитет воде. Заступљеност аеробних мезофила, потенцијално патогених бактерија, у већини узорака подземне воде је висока, посебно у пијезометрима ША-3, ША-7 и ША- 17. У истим пијезометрима је висока бројност и физиолошке групе липолитских и угљоводоникоксидујућих бактерија (неколико стотина до пар хиљада ћелија по мл воде). Резултати указују на продор загађења антропогеног порекла и присутност одговарајућег супстрата у окружењу (материја масне и угљоводоничне природе). Према индексу фосфатазне активности ове су воде у испитиваном периоду биле ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 19

углавном у категорији загађених вода посебно на локацији ША-3, ША-7 и ША-17. У новембру месецу урађене су и додатне анализе са санитарног аспекта и то у води пијезометaра Ш-18,19,20,21, затим у П-1,2,5,8,10 и новом пијезометру обележеном ознаком НН. Висока бројност аеробних мезофила забележена је само у некима (Ш-18, Ш-19, П-2, П-10 и НН). Међутим фекално загађење није детектовано у овим пијезометрима а изузетак је новоизбушени пијезометар НН у коме је констатована веома висока бројност аеробних мезофилних бактерија, као и укупних колиформних бактерија. РАТНО ОСТРВО Извориште Ратно острво је најзначајније и најмоћније извориште водоводног система Града Новог Сада. Простире се дуж леве обале Дунава, од ушћа канала ДТД низводно (укупна дужина обале на којој је извориште је око 4000 м). Експлоатациони капацитет изворишта је 700-800 л/с, а цевоводом за сирову воду дужине око 4 км сирова вода се допрема до постројења за прераду воде. Са становишта природних услова ово извориште има веома добру развојну перспективу, али се са становишта заштите налази у непогодном окружењу. Услед бомбардовања рафинерије (март-јуни 1999), дошло је до изливања веће количине нафте и нафтних деривата у Дунав и околно земљиште, чиме је директно угрожено ово значајно извориште. Након инцидентног загађења нафтом на овом изворишту је као мера заштите у зони разграничења комплекса Рафинерије и зоне изворишта изграђена хидрауличка баријера коју чини 12 бунара у низу. Поред њих налазе се истражни пијезометри. Мониторингом у току 2008. године једном месечно испитиван је квалитет бунара хидрауличке баријере и већег броја пијезометара. Сваког месеца редовно је анализиран збирни узорак воде експлоатационих бунара са Ратног острва (ЗБИРНИ РО). Најбољи микробиолошки квалитет на изворишту Ратно острво показао је збирни узорак воде (ознака ЗБИРНИ РО )- (табела 2). Судећи према добијеним вредностима микробиолошки статус подземних вода овог изворишта је задовољавајући и са санитарног и са еколошког аспекта и за сада не показује знаке угрожености квалитета. Изузетак је новембар месец када је заступљеност испитиваних група висока, посебно аеробних мезофила, потенцијално патогених бактерија, као и на нисконутритивној Р2А подлози. Вода припада другој категорији по Кохл-у (висока бројност органотрофа на МПА). Фосфатазна активност показује да вода ипак остаје у категорији умерено загађених вода. Иако у новембру месецу збирни узорак показује у односу на ранији период лош квалитет воде (узрокован тренутном ситуацијом и хаваријом цевовода на терену), извориште није угрожено. Управо ова збирна вода иде у фабрику на припрему у воду за пиће, тако да је од значаја добар квалитет ове сирове воде, који такође указује и на успешност заштите путем бунара хидрауличке баријере. ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 20

Табела 2. Квалитет подземне воде изворишта Ратно острво у 2008. години, збирни узорак воде ЗБИРНИ РО јануар фебруар март април мај јуни бројност физиолошких група бактерија на 1 мл воде групе бактерија, подлога и категоризација према Кохл-у на основу заступљености органотрофа ароб ни мезо фили, 37ºЦ органо трофи МПА 26º Ц катего рија воде по Кохл-у фак. олиго трофи 1:10 липо лит ске триб угљо вод. окс. МТ Р2А подл. Фосфатазна активност и категорија воде ИФА микромо ла пара нитрофе нола категор ија 0 24 1 28 6 3 185 2,97 III A зага ђена 5 63 I 406 23 1 1413 7 3,86 III A загађе на 1 25 I 66 9 6 300 2,49 II-III 3 12 I 80 16 0 432 2,76 III A загађе на 5 21 I 119 34 16 335 1,13 II-III 49 30 I 371 108 32 1935 2,09 II-III јули 0 20 I 30 10 0 687 2,77 III A загађен а август септемба р 24 86 I 212 90 98 3142 4,81 III A зага ђена 2 9 I 32 6 5 210 1,54 II III октобар новембар децембар 12 24 I 26 2 1 180 1,49 II-III 10240 2460 II 4240 2180 880 1860 0 1,20 II-III загађ 42 10 I 23 3 0 105 1,17 II-III ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 21

Опште карактеристике подземних вода новосадских изворишта током 2008. године У свим подземним водама забележено је присуство испитиваних физиолошких група бактерија са варијацијама заступљености у зависности од месеца испитивања и конкретног узорка. Високе вредности уочене су углавном у пијезометрима изворишта Штранд и у бунарима хидрауличке баријере као и пијезометрима на Ратном острву. Микробиолошке анализе указују на присутно биодеградабилно загађење као и материје типа масти и угљоводоника. Органотрофи показују највеће бројности на нисконутритивној Р2А подлози и ови се резултати могу сматрати реалном сликом. Ови су подаци у сагласности са квалитетом процењеним на основу ензимске, фосфатазне активности воде. Збирни узорци воде изворишта Петроварадинска ада и збирни узорци са Ратног острва показују током целокупног истраживачког мониторинга добар еко-микробиолошки квалитет воде. На изворишту Штранд констатовано је присутно органско, као и загађење фекалног порекла, што упозорава на угроженост квалитета подземних вода на тим просторима. Резултати еко-микробиолошког мониторинга указује на неопходност и хитност заштитних мера за сва три изворишта подземних вода града. Бројност физиолошких група бактерија у подземној води новосадских изворишта - просек 2008. године 3000 број бактерија /мл воде 2500 2000 1500 1000 органотрофи фак.олиготрофи липол.бакт. угљоводокс.б. Р2А подл. 500 0 Штранд Петров.ада Ратно острво изворишта Графикон 1. Бројност физиолошких група бактерија у подземној води новосадских изворишта - просек у 2008. години ЕКОБИЛТЕН јануар 2009. www.environovisad.org.yu 22