ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ЛОКАЦИЈУ "ДАНКОВО" У ОПШТИНИ ПАРАЋИН

На основу члан 35. Закона о планирању и изградњи ( Сл. гласник РС бр. 72/09) и члана 32. Статута општине Параћин (''Службени лист општине Параћин'', број 13/08) Скупштина општине Параћин, на седници одржаној дана 11.03.2010. године, донела је: ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ЛОКАЦИЈУ "ДАНКОВО" У ОПШТИНИ ПАРАЋИН План детаљне регулације за локацију ДАНКОВО у општини Параћин (у даљем тексту: План детаљне регулације ПДР), састоји се из: Текстуалног дела: правила уређења и правила грађења; Графичког дела, и Документационог дела. Правила уређења, Правила грађења и Графички део су делови Плана детаљне регулације који се објављују, док се Документациони део не објављује, али се ставља на јавни увид. II УВОДНИ ДЕО II-1. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ПРАВНИ основ за израду Плана детаљне регулације је: Закон о планирању и изградњи ( Службени гласник РС бр:72/09), Одлука о приступању изради Плана детаљне регулације за ЛОКАЦИЈУ ДАНКОВО, бр. 353-592/ 09-01- I од 17.08.2009. год. Закон о заштити животне средине ( Службени гласник РС бр:135/04 и 36/09), Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину ( Службени гласник РС бр:135/04 и 36/09), Уредба о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину ( Службени гласник РС бр:114/08), Правилника о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица ("Службени гласник РС", бр. 18/97). ПЛАНСКИ основ за израду и доношење је: Просторни план Општине Параћин; Генерални план Параћина 2020, ("Службени гласник општине Параћина 6/2003 ). II-2. СМЕРНИЦЕ ИЗ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА ПАРАЋИН 2020 Намена простора у захвату ГП-а, заснована је на дугорочној пројекцији демографског и друштвено-економског развоја, могућностима које пружају природни и створени чиниоци простора и потребама регионалног центра Параћина, у оквиру трограђа Јагодина-Ћуприја-Параћин. Подручје обухвата Програма припада рубној зони Генералног Плана Параћин 2020, и налази се у оквиру целине 8 (блокови 8.02 и 8.03). Целина 8 обухвата простор између железничке пруге и западног, односно југозападног дела обилазнице (Данково и Жабаре). Подељена је на 7 блокова, површина ове целине износи 180 hа. У оквиру обухвата програма планирани су следећи садржаји: становање средње густине, привредна зона, као и локални насељски центар.

Слика 1. Извод из Генералног плана Параћин 2020 (Прилог: План намена површина) ОСНОВНА НАМЕНА ИЗ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА ПАРАЋИН 2020 Јавне намене и објекти јавног интереса Овим планом се нарочито утврђују генерална урбанистичка решења за јавне намене и објекте јавног интереса. Образовање На подручју Генералног плана Параћин 2020. данас раде 4 матичне основне школе и једна подручна. За очекивани број ученика у 2020. години потребно је укупно 5 матичних основних школа и три подручне на територији Генералног плана. То подразумева изградњу једне матичне основне школе и отварање две нове подручне школе, у планском периоду. Матична школа планира се у склопу нове зоне становања у МЗ Стрижа, а нова подручна одељења предвиђена су у стамбеним целинама "Карађорђево брдо" и "Данково" (у оквиру локалног насељског центра). Очекивана популација узраста 7-16 година рачунајући тренд демографског развоја и најављене реформе (9- разредне основне школе) бројаће око 5.000 ученика 2020.године. Изградња основних школа у планском периоду, одвијаће се према следећим критеријумима: Tабела 1. Планирани број ученика и потребних капацитета за основним образовањем до 2025. ВРСТА ОБЈЕКАТА Број ученика Површина обј. (m 2 ) Површина земљ. (hа) 2002. 2020 2002 2020 2002 2020 Основно образовање 3.400 5.000 8.637 20.000 4,50 6,50 Дечја заштита У 2020. години, очекује се укупно око 4000 деце узраста до 6 година, односно око 750 деце, корисника дечјих установа. За очекивани број деце у планском периоду, потребно је укупно 6 дечјих установа, површине 7500 m 2 објеката и око 2,5 ha земљишта. То значи да је потребна изградња три нове дечје установе, нових 4270 m 2 објеката и 1,6 ha нове површине земљишта. Нове дечје установе планиране су у стамбеним целинама: "Стрижа", "Данково" и "Карађорђево брдо". У основним школама, потребно је планирати потребне капацитете за предшколски боравак деце. Рекреативне површине за најмлађе предвиђене су у оквиру паркова и у локалним спортским центрима. 2

Tабела 2. Планирани број деце-корисника дечје заштите и потребних капацитета до 2025. КРИТЕРИЈУМИ 2002. 2020. 1. Број корисника 520 750 2. Број објеката 3 6 3. Капацитет по објекту 170 123 4. Површина објекта 3,226 m 2 7,500 m 2 5. m 2 обј /кориснику 6,2 10 6. m 2 земљ./кориснику 17,3 33 1-6. УКУПНО земљиште (hа) 0,90 2,50 Култура и информисање На подручју Генералног плана Параћин, постоје следећи објекти кутуре: Завичајни музеј, Позориште, биоскоп и библиотека у којој се налази заједница културе. Према потребама регионалног центра, до 2020. године планиран је низ објеката културе и низ других институција културе у центрима свих нивоа. Неки од објеката у функцији културе могу да буду у оквиру центара свих нивоа (галерије, клубови, аматерска друштва). Локација за све објекте јавног информисања јавних или у приватном власништву могу да буду грађени у скверу центара свих нивоа или у оквиру других намена. Религија Комплекс Цркве у Параћину налази се у центру града, поред реке, уз Улицу Мајора Марка и заузима површину од око 0.6 hа. На подручју ГП-а, постоји и Хришћанска адвентистичка црква која се налази у Улици Војводе Мишића, на комплексу од око 0,4 hа. Планиране су нове локације за верске објекте: Карађорђево брдо, Данково, Главица,...) као део површине намењене култури. Такође, верске објекте могуће је градити у оквиру центара. Зеленило Концепција уређења зеленила заснована је на ревитализацији, реконструкцији, подизању степена уређења и одрживом коришћењу постојећих малих зелених површина и планирању нових паркова. Савремена урбанистичка концепција уређења простора подразумева функционално озелењавање специфичних целина као што су радни и школски комплекси, дечије и здравствене установе, гробља. Такве зелене површине као елемент у обликовању простора имају и функционални значај. Основни задатак линеарног зеленила је да постојеће зелене површине повеже са планираних и зеленилом из окружења у систем зеленила. Избор врста за дрворедно зеленило прилагођаваће се условима. Становање Просторни размештај зоне становања заснива се на различитим густинама становања што омогућава рационалније коришћење грађевинског земљишта у урбанистички организованим зонама, зонама погушћавања, реконструкције и у зонама ниских густина у ободним деловима подручја ГУП-а. Зоне највиших густина заступљене су у зони градског центра у централним месним заједницама (МЗ "Центар", "Глождак", "HI конгрес"). Густине опадају према периферним зонама подручја ГУП-а. Планиране су зоне становања са следећим густинама: Б-Средње густине становања, Б2- Гс=20-30 станова/hа (60-90 становника/hа) Ове густине су најзаступљеније на територији Генералног плана и простиру се до планиране обилазнице, односно аутопута на северу. То су углавном постојеће зоне становања у којима је планирано погушћавање кроз доградњу и надградњу до спратности П+2 (мах П+2+Пт на главним саобраћајним правцима) и нову изградњу на неизграђеним парцелама. Површина ове зоне је око 210 hа, а капацитет око 5200 станова. У оквиру густина Б2, издвајају се и нове зоне становања Б.2.1. МЗ Стрижа и Текија (бл., укупне површине око 40 hа. Капацитет ове зоне је око 1200 станова. Услови изградње су исти као у зони Б2. У зонама становања средњих густина Б2, могуће је реализовати укупно 6.400 станова. Привређивање У складу са условима тржишног привређивања, дугорочно треба развијати привредне и ванпривредне делатности тако да се оствари пуна запосленост одговарајуће структуре у 2020. години. Производне зоне заузимају просторе уз виталне саобраћајне правце (аутопут, обилазница, регионални правци, железничка пруга). Дугорочни развој зона производних делатности представља реконструкцију постојећих зона и формирање нових. Просторни размештај производних активности конципиран је кроз четири целине: РАДНА ЗОНА III - представља постојеће и планиране зоне мале привреде. Планиране су на неколико неповезаних локација на којима је већ започета градња ових објеката са стамбеним објектима. Функција становања у овим зонама, јављаће се као пратећа (пословно становање). Ове зоне се налазе у близини саобраћајне петље на правцу према Зајечару и Мириловцу и дуж обилазнице у близини стамбених зона "Данково". Укупна површина ове радне зоне износи око 25.00 hа, а број радних места око 750. 3

У свим радним зонама укупне површине 140,00 hа могуће је обезбедити око 6400 радних места. Пословне и комерцијалне делатности Услужне делатности планиране су у центрима свих нивоа и као пратећа делатност осталих функција (становања, привређивања и јавних функција) у складу са условима, правилима и мерама прописаним у овом поглављу и у поглављима 3. и 4. овог Генералног плана. Систем центара Своју улогу насеља, градског карактера, општинског и регионалног центра, Параћин треба да оствари формирањем система централних функција у неколико нивоа: градски центар локални центри линеарни центри мешовити пословни центри туристичко-угоститељски комплекс Локални центри Планирано је да подручје Генералног плана опслужује 9 локалних центара. Један је у оквиру градског центра, а преосталих 8 опслужује становништво једне целине у оквиру месне заједнице. Локални центри заузимају укупну површину око 9,00 hа, а гравитационо подручје једнако је укупном броју становника на подручју Генералног плана (35 000 становника). Локални центар "ДАНКОВО" (блок 8.03) налази се на локацији постојеће месне канцеларије, и линијски се повезује дуж Скадарске улице се са осталим садржајима јавног интереса (спортски центар "Бранко Крсмановић", објекти образовања, дечје и социјалне заштите, објекти културе или верски објекти).овај центар опслужује стамбено насеље "Данково" које је железничком пругом одвојено од централног дела насеља. Укупна површина овог центра износи 0,60 hа. Археолошка налазишта на територији захвата ГУП-а "Параћин 2020.године" Како је територија захвата богата археолошким налазиштима, свакако завређују да и она буду обрађена у овом елаборату. Археолошки локалитет Црвеница се налази на западној периферији града, која је проглашена индустријском зоном. Угрожен је непосредним грађевинском активностима. У случају подизања грађевинског објекта била би извршена превентивна заштита, а у зависности од резултата и заштитна археолошка ископавања. II-3. ОСНОВА ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА II-3.1. ПОДЛОГЕ КОРИШЋЕНЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА У обухвату Плана детаљне регулације за локацију Данково су делови две катастарске општине, К.О. Параћин- ван варош и К.О. Параћин- град. Подлоге које су коришћене за израду програма су следеће: Катастарски план (аналогно - скенирани), листови: К.О. Параћин-град дл. 17n, 18n, 19n, 20n, 27n, 28n; размера 1:1 000 Катастарски план (аналогно - скенирани), листови: К.О. Параћин ван варош дл. 51, 58; размера 1 : 2 500 Топографски план предметне локације размера 1:1000 Ортофото карте-листови: Параћин-5, Параћин-15 II-3.2. ГРАНИЦА ПЛАНА Граница Плана детаљне регулације (у даљем тексту плана) креће са севера од четворомеђе к.п.бр. 4235/1, 4235/2, 4236/1 и 4236/2 (К.о. Параћин) десним смером ободом к.п.бр. 4235/2, 4234/2, 4233/2, 4232/3, 4232/4, 4231/2, 4230/3, 4230/4, 6010/4, 4227/2, 4226/2, 4225/2, 4221/5, 4219/2, 4220/5, 4220/6, 4119/3, 4119/2, 4133/2, 4194/2, 4195/2, 4196/4, 4196/5, 6010/8. Граница затим прелази у Ко Параћин-град идући ободом реке Црнице у дужини од око 70 метара, онда је пресеца, наставља ободом к.п.бр. 3428, 3427, пресеца Кајмакчаланску улицу, затим иде ободима Кајмакчаланске улице, улице Јована Скерлића, Скадарске и Кумановске и улице Д.Маринковића. Граница затим прелази у К.о. Параћин и наставља ободима к.п.бр. 5608/9, 5608/8, 5608/7, 5608/10, 3544/1, 3538/1, до планиране обилазнице чијом регулацијом наставља у дужини од око 600 метара пресецајући к.п.бр. 5611, 5612, 5613/1, 5613/2, 6057/1(ул. Јована Скерлића), 5570/2, 5570/1, 5569, 5568/2, 5568/1, 5567/1, 5560/3, 5560/2, 5560/1, 5559, 5545/7, затим наставља ободом к.п.бр. 5545/2, пресеца Косовску улицу (к.п.бр. 6059). Граница онда иде ободом к.п.бр. 4163/1, пресеца пут к.п.бр. 6088, наставља ободом к.п.бр. 4179/1, 4179/2, затим граница пресеца к.п.бр. 6010/4 (река Црница), онда идући ободом к.п.бр. 4235/2 долази до четворомеђе 4235/1, 4235/2, 4236/1 и 4236/2 где се граница затвара. 4

Горе наведене катастарске парцеле, чијим ободом иде граница налазе се унутар границе тј. у обухвата плана. Површина Плана детаљне регулације износи 51.6 ha. II-4. ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОСТОРА Опште природне карактеристике дају повољне услове за живот у оквиру планског подручја. У погледу основне природне предиспозиције за привређивање, територија општине је прелазна између сточарско-воћарских области (на обронцима Кучајских планина, Самањца, Бабе и Јухора) и ратарских области (у долинама Велике Мораве, Црнице и Грзе-доњи ток). II-4.1. ГЕОГРАФСКЕ И ГЕОМОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Рељеф подручја општине Параћин у погледу макро-црта је једноставан, јер се састоји од две планинске зоне, једне на истоку и друге на западу, и ниске зоне између, која представља ширу долину Велике Мораве. У географско-регионалном смислу Параћин и просторна целина којој припада су интегрални део средишње Србије. Шира просторна целина чини део дна и котлинских страна горњовеликоморавске котлине. Карактерише је широка отвореност у правцу север-југ, то јест у правцу Великоморавске долине. Западна граница широке котлине је планина Јухор а источна, северна и јужна су сливови Црнице и Грзе. Битне одлике рељефа горњовеликоморавске котлине представљају котлински прегиб и моравски прегиб. Источни део котлине има изражен котлински прегиб. Он је дугачак и висок око 200м. У западном делу котлине синхроничан облик представља источна падина Јухора. II-4.2. ГЕОЛОШКЕ И ХИДРОГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕРЕНА Шира просторна целина посматрана у петролошкој структури доњег дела горњовеликоморавске котлине, даје слику присуства доминантних растреситих седимената. Растресити седименти су представљени глинама и песковима језерског и речног порекла. Око Велике Мораве се јавља шири појас квартарних речних наноса а даље од реке глине и пескови сталожени у заливско-језерској фази котлине. Крај реке сталожени су холоцени наноси а нешто даље плеистоценски материјал. Овај прегиб је изграђен у језерским наслагама а изнад њега су усечене, такође у неогеним седиментима, моравске заравни покривене хетерогеним и кварцитним шљунком. Дуж раседа котлине ињектоване су или изливене магматске масе и збивају се земљотреси. Рејонизација терена извршена је по степену стабилности па су издвојени терени сврстани у стабилне, условно стабилне и нестабилне. Терен обухваћен Генералним планом представља део алувијалне равни реке Велике Мораве и њене притоке Црнице. То су остаци старих речних тераса, које се постепено уздижу од коте 124,5m до 160m. Просечна надморска висина насеља је око 150m. Алувијална раван и ниже речне терасе, углавном су покривени флувијалним седиментима. То су претежно шљункови, пескови и глине квартара и алувијума. Појаве ерозије манифестоване су једино у кориту реке Црнице. У погледу носивости, цео терен на коме лежи Параћин може се поделити у три зоне: добро носиви (где је ниво подземне воде дубљи од 4m), терени са умањеном носивошћу (где лежи центар Параћина, са подземном водом на дубини од око 3m) и терени мале носивости (од 125 до 150 kn/m² и са дубином подземних вода од 1 до 3m), где се налази највећи део Параћина. Град је на основу низа сеизмичких испитивања подељен на три зоне интензитета VIII степени МКС скале, са коефицијентима сеизмичности, Кс=0,4, Кс=0,05 и Кс=0,06. Ниво подземне воде на читавом градском подручју је врло висок и креће се од 1,0-10,0m од површине терена. Подземне воде се лагано крећу у правцу тока реке Црнице и Велике Мораве. На вишим деловима терена од гробља према фабрици стакла ниво подземних вода се налази на дубини од 4-10 m. У центру града подземна вода је на дубини од 2-3 m, док је у западним деловима града на дубини од 1-2 m. Хемијским испитивањима је утврђено да ове подземне воде припадају хидрокарбонатним средњеминерализованим водама. II-4.3. ХИДРОГРАФСКЕ И ХИДРОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОДРУЧЈА Хидрографску мрежу подручја обухваћеног Генералним планом чини река Црница и потоци који се или директно уливају у Црницу или се разливају по алувијалној равни Велике Мораве и Црнице. Део алувијалне равни између Параћина и тока Велике Мораве обилује мртвајама које представљају остатке некадашњих меандара ове реке. Река Црница је десна притока Велике Мораве. Има генерални правац течења од истока према западу низводно од ушћа реке Грзе, а узводно има правац течења североисток-југозапад. Укупна површина слива је 320km², 5

дужина слива је око 40 km а обим слива је око 100 km. Слив има развијену хидрографску мрежу са притокама које имају сталне карстне изворе, тако да је река Црница релативно богата водом. II-4.4. ПЕДОЛОШКЕ ОСОБИНЕ ЗЕМЉИШТА На стварање педолошког слоја и његове промене утичу различити чиниоци рељеф, хидрографија, клима, геолошка подлога и вегетација. На подручју Генералног плана заступљено је више типова земљишта (алувијални наноси, смоница, смоница огајњачена, смоница алувијална, гајњача, скелетоидна и скелетна земљишта), при чему су алувијални наноси Велике Мораве и њених притока су главно обележје педолошких карактеристика овог подручја. Алувијалне наносе чини земљиште које заузима широк појас дуж речног тока В. Мораве и Црнице. По саставу и особинама алувијум на овом подручју представља дубок нанос иловастог састава и добрих производних особина. Количина хумуса у земљишту расте са удаљавањем од речног корита. Алувијални наноси Црнице одликују се црвенкастом бојом јер тече једним делом кроз црвене пешчаре. Изражена је слојевитост а дубина песковито-шљунковите подлоге од 30-150cm. Наноси су карбонатни, лаки су, растресити, порозни, пропустљиви за воду и лаки за обраду. Смоница заузима простор јужно од алувијалних наноса и захвата јужни део подручја Генералног плана. То је глиновито земљиште са великом количином глинених и колоидних честица. Има слабу моћ упијања и држања воде. II-4.5. КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И МЕТЕОРОЛОШКИ ПОКАЗАТЕЉИ Параћин се налази у зони умерено-континенталне климе са специфичностима које се манифестују као елементи и карактеристике субхумидне и маритимне климе. Долина Велике Мораве је отворена ка северу па су карактеристична честа струјања хладних ваздушних маса из северног квадранта које имају знатног утицаја на климатске одлике овог подручја. Параћин нема метеоролошку станицу па су коришћени подаци са станице у Ћуприји. Табела 3. Климатске карактеристике и метереолошки показатељи јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец год. ТЕМПЕРАТУРА C Апсолутни максимум 18.0 21.2 32.8 30.2 34.6 36.8 39.6 40.3 36.3 30.5 24.0 20.4 18.0 Апсолутни минимум -20-26.8-15.2-3.8-1.6 4.4 7.6 5.8-1.6-4.5-14.2-21.1-20.0 Средња месечна температура ваздуха -0,8 0,8 5,6 11,7 16,8 20,1 22,2 21,4 17,4 11,9 6,6 1,8 11,3 Средњи месечни број часова сунчева сјаја 71 82 142 182 213 247 300 291 220 164 88 68 2068 Релативно трајање сунчевог сјаја у % 25 28 38 45 46 53 64 65 59 43 37 25 44 РЕЛАТИВНА ВЛАГА (%) Просек 84 81 74 68 73 72 69 63 71 76 81 83 75 ТРАЈАЊЕ СИЈАЊА СУНЦА (%) Просек 25 28 38 45 46 53 64 65 59 43 37 25 44 ПАДАВИНЕ (mm) Ср. месечна сума 42 35 37 53 83 68 56 47 46 53 48 51 619 Маx. дневна сума 31.6 19.4 46.1 31.9 44.6 48.6 54.0 43.9 57.4 33.1 44.3 30.0 31.6 ПОЈАВЕ (број дана са...) схежним покривачем >1 cm 14.1 12.7 5.2 - - - - - - - 1.1 7.1 40.2 Температура ваздуха Из табеле се види да је највиша средња месечна температура ваздуха била у јулу, а најнижа у јануару. Оваква температурна расподела летњих и зимских средњих темепература условљена је продорима хладних ваздушних маса са севера и продорима топлих ваздушних маса са југа. Такође се види да је јесен осетно топлија од пролећа, што уз остале температурне односе указује на то да у посматраном подручју влада умерена континентална клима. О степену континенталности климе говори средње годишње колебање температуре ваздуха од 23,0ºС. Из података у табели бр.3 види се да је највиши апсолутни максимом температуре од 40,3 ºС а најнижи апсолутни минимум од -26,8 ºС. То значи да апсолутно годишње колебање температуре износи 67,1 ºС. 6

Влажност ваздуха Под овим се подразумева ситуација са релативном влажношћу. Она зависи од температуре ваздуха и стоји у обрнутој сразмери. При оцени дејства на жива бића неопходно је узети температуру ваздуха. Релативна влажност од 70-75% је већ знак сувог времена, а влажност од 50% је знак веома сувог времена. Из података види се да је релативна влажност ваздуха највећа у зимским месецима-јануару и децембру, а најмања у летњим месецима-августу и јулу. Јесен је релативно влажнија од пролећа, што је последица веће количине падавина у том годишњем добу. Близина Велике Мораве доприноси нешто повећаној релативној влажности. Осунчавање Осунчавање или трајање сунчевог сјаја је доста важан климатски елемент за вегетацију и здравствено стање људске популације. Из тебеле се види да је најмањи број часова сунчевог сјаја у децембру а највећи у јулу. Падавине Као што се из ове табеле види, највише падавина падне у мају и јуну, а најмање у фебруару и марту. Према томе, подручје Параћина је са одликама средњеевропског плувиометријског режима. Поред годишње расподеле падавина од значаја су и подаци који се односе на апсолутно максималне падавине. Ветар Ветар је климатски елемент који има знатан утицај на климу неког предела, јер собом преноси карактеристичне особине оне климе одакле дува. Табела 4. Годишње честине ветрова и тишина у %о N NE E SE S SW W NW Тишина 56 10 52 209 94 13 21 225 320 Подаци о честинама и тишине показују да је честина тишине доста велика (320%о у години). Тишине има доста у току целе године, али је највише у августу (414%о). Од ветрова најчешће дувају ветрови из северозападног правца (201% у години), а затим кошавски ветар (171%о у години), из правца југоистока. Северозападни ветар има највећу честину у јулу (265%о), а најмању у октобру (153%о). Међутим, кошавски ветар има највећу честину у новембру (248%о), а најмању у јулу 181%о). Северозападни и југозападни ветар имају преко целе године доста равномеран распоред, а то важи и за тишине. II-5. ПОЛОЖАЈ И ВЕЗЕ ПОДРУЧЈА ОБУХВАЋЕНОГ ПЛАНОМ Подручје општине Параћин, налази се на природном коридору (долина Велике Мораве), којим је још у античко доба пролазио најважнији пут на овим просторима (Via Militaris). Данас овај коридор (коридор Х) представља најзначајнији магистрални правац у нашој земљи, а због свог значаја, сврстан је и у мрежу европских путева (Е- 75). У зони коридора Х је и основни железнички коридор, као и потенцијални пловни коридор Велике Мораве. Из ових разлога, може се сматрати да је саобраћајно-географски положај општине Параћин изузетно повољан у односу на крупне инфраструктурне системе, јер се налази у појасу интезивног развоја Републике Србије (од Београда долином Велике Мораве, према Нишу, Македонији, Бугарској). Град Параћин се налази 3,5 km од десне обале Мораве, на траси реке Црнице која протиче кроз центар града.општина Параћин захвата део богатог и плодног средњег Поморавља, чије границе нису строго одређене. У Просторном плану Републике Србије, у мрежи насеља, Параћин заједно са Ћупријом и Јагодином чини ТРОГРАЂЕ и равноправно се третирају као центар Поморавске регије. Територију трограђа чини простор три општине: Параћин, Ћуприја и Јагодина, укупне површине 1299 km². На овој територији налази се укупно 104 насеља. Планирани број становника трограђа, износи око 180.000 (Просторни план Републике Србије). Само насеље Данково се налази у рубној зони градског насеља Параћин, на његовом западном крају. Насеље је са северне стране оивичено реком Црницом. Даље се граница насеља наставља новопланираном обилазницом а као источна граница насеља могу се сматрати улице Драгослава Марковића, Кумановска, део Скадарске, део Јована Скерлића и део Кајмакчаланске улице. Насеље је раније имало карактер приградског насеља, али погушћавањем, полако је срастало са катастарском општином Параћин. Део посматраног подручја према Генералном плану припада грађевинском земљишту, а остатак су пољопривредне површине. Површином грађевинског земљишта су обухваћене и саобраћајне површине и површине намењене комуналној инфраструктури. Простор обухваћен Планом је земљиште које припада К.о. Параћин-град и Параћин ван варош и захвата површину од 53,4 ha, при чему је насељени део ових катастарских општина ушао је у територију Генералног плана, док преостали део чини рубни предео. 7

II-6. ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА Анализирајући постојеће стање закључује се да тек нешто преко 50% површине Плана чине изграђени објекти, док остало, неизграђено земљиште претежно чине пољопривредне површине. Оваква ситуација даје повољне услове за планирање. Изграђеност простора је таква да оставља могућност за формирање правилних регулација и одређених зона. Њиховом изградњом, повезаће се већ изграђене структуре у јединствену зону становања средње густине. Најгушће насељени и изграђени су делови уз уличне правце, и то: Косовске, Скадарске, и улице Јована Скерлића, где нема простора за велике интервенције. Међутим, јужни и централни делови плана су углавном неизграђени, али са јасном сликом о тенденцији претежних намена. Насеље Данково са центром Параћина најповољнију везу остварује улицом Кајмакчаланском, која једним својим делом улази у обухват насеља. Постојећа улична мрежа повезује постојећу изградњу. Анализом постојећег стања обухвата се цело подручје, неизграђене површине као и изграђени објекти. Објекти се сагледавају са становишта квалитета материјала, спратности и просторног размештаја посебно по намени. Објекти јавне намене На подручју Плана поред објеката постојећих саобраћајница, од објеката јавне намене налази се комунални објекат трафостанице Параћин 1 у улици Јована Скерлића, на парцели бр.3527 и црпна станица изграђена у Скадарској улици (на кат.п.бр. 3546/10,11) која сакупљену отпадну воду отпрема у градску фекалну канализацију и даље у систем за пречишћавање за град Параћин. Производња На подручју Плана постоје производни објекти са пословањем, новијег датума који се баве претежно терцијалним делатностима: трговина на велико, грађевинска предузећа, сервиси, као и објекти складиштења. Објекти нису сконцентрисани у оквиру једне зоне, већ се налазе на више различитих локација. Укупна површина постојећих објеката пословања износи 1,4 hа. Објекти пословања су с обзиром на њихову намену без негативног утицаја на околно становање. Тежиште даљег развоја би требало да буде на даљој изградњи малих и средњих предузећа, као носиоцима привредног развоја. За ову намену обезбеђени су посебни простори Генералним планом, који су предвиђени да буду заокружени у оквиру једне од четири радних зона (радна зона III). Становање Становање је претежна намена на предметном подручју, заступљено као индивидуалан начин становања средње густине, са слободностојећим објектима на парцели спратности од П+0 и П+Пк до П+1+Пк. Домаћинства су углавном непољопривредна, а мањи проценат пољопривредних домаћинстава који се налазе у оквиру обухвата програма поред стамбеног и економског дела садрже и окућницу (воћњаке, баште). Сви стамбени објекти су у добром стању, грађени од квалитетнијих материјала, без објеката на којима је потребна нека већа интервенција. Посебну урбаност простора чине објекти становања који су углавном уједначене спратности, новијег датума, и са врло занимљивим третманима фасада. Неизграђено земљиште Овде је стављено као посебна категорија, јер се налази у изграђеном окружењу. Поједине неизграђене парцеле се обрађују и користе као пољопривредно земљиште, али не постоји заступљеност посебне културе. Неизграђено земљиште је углавном терен повољан за изградњу. Укупна површина ових простора износи око 23,8 hа, односно око 45% површине подручја. Неизграђени простори претежно имају приступ са јавне саобраћајнице. Њиховом изградњом, повезаће се већ изграђене структуре у јединствену зону становања средње густине. Зелене површине На простору обухваћеним Планом, у оквиру постојећег стања заступљене су следеће врсте зелених површина: слободно зеленило у оквиру грађевинских парцела и неуређено зеленило које се јавља углавном на неизграђеном земљишту. Зеленило у облику линијског уз саобраћајнице не постоји. Посебну пажњу треба посветити уређењу заштитног појаса уз саобраћајнице (поготово оне које пролазе централним делом простора) и предбаште окућница (уз саобраћајницу). Будући да је део планског подручја намењен зони мале привреде, потребно је посветити пажњу зеленилу као заштитној зони. Водно земљиште 8

Кроз предметно подручје, тачније његовом северном границом пролази река Црвеница. У циљу заштите од поплава, спречавања даље ерозије и амбијенталног уређења простора предвиђена је комплетна регулација реке Црнице кроз подручје обухваћено Генералним планом са истим степеном заштите. На делу земљишта које је издвојено као појас водног земљишта, и за које је планирано уређење регулацијом водотока, евидентиран је део археолошког локалитета Црвеница (наслоњен на десну обалу). Kомунална опремљеност У табели бр.5 дата је постојећа комунална опремљеност простора. Детаљнија анализа постојећег стања инфраструктуре дата је у делу Правила уређења простора, заједно са планираним стањем. Табела 5. Постојећа комунална опремљеност у оквиру обухвата плана Комунална опремљеност простора Водовод потребно је урадити проширење водоводне мреже Канализација потребно је урадити проширење канализационе мреже Кишна канализација потребна је изградња кишне канализације Телекомуникације Електроинсталације Гасификација потребно је проширење и реконструкције постојеће ТТ мреже постојећи електроенергетски објекти задовољавају садашње потребе потрошача потребно је урадити разводну мрежу гасовода У табели број 6. приказан је постојећи биланс намене површина предметног земљишта са поделом по наменама, са процентом учешћа. Табела 6. Биланси постојећих површина по наменама Површина (hа) Површина (%) НАМЕНА ПРОСТОРА Саобраћајне површине 2,6 5,0 Комунални објекти трафостаница 0,27 црпна станица 0,03 0,3 0,6 Породично становање 18,5 35,2 Пословање 1,4 2,7 Неизграђено земљиште 23,8 45,3 Зеленило 0,8 1,5 Водно земљиште са археолошким локалитетом 5,1 9,7 Укупна површина програма 52,5 100,00 II-7. ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ПЛАНА Циљеви израде плана произилазе из потребe да се створи плански основ за уређење и опремање грађевинског земљишта, реконструкцију постојећих објеката и изградњу нових објеката на неизграђеном грађевинском земљишту, као и утврђивање потребних услова за изградњу неопходне саобраћајне и комуналне инфаструктуре. Будући да се град шири постоје реалне потребе за уређењем делимично изграђених насеља чиме би се спречила даља непланска градња. Неопходно је да читаво подручје Плана функционише по принципима еколошки чисте средине, што је могуће постићи стварањем и очувањем зелених површина, контролисаном изградњом компатибилних намена. Стварањем заштитног зеленила (посебно у појасу око планиране обилазнице) формира се употребљив простор и остварује еколошки квалитетан амбијент. Општи циљеви организације, уређења и изградње овог простора су: Плански развој и унапређење подручја обухваћеног границом Плана кроз умерену и контролисану изградњу на неизграђеном грађевинском земљишту, као и подизање нивоа урбанизације насеља изградњом објеката јавних садржаја, Омогућити реконструкцију објеката на изграђеном земљишту у складу са планираним капацитетима, Обезбеђује формирање нових грађевинских парцела за изградњу производних и пословних објеката уз максимално поштовање фактичког стања, Побољшати инфраструктурну опремљеност изграђеног грађевинског земљишта, и планирати објекте и мрежу за инфраструктурно опремање неизграђеног грађевинског земљишта у складу са планираним наменама и капацитетима 9

Планира формирање заштитног зеленила у циљу заштите инфрастуктурног коридора, повећавања квалитета и заштите од загађења, Предпоставити финансијски оквир потребних инвестиција за уређење планираног грађевинског земљишта јавне намене. План детаљне регулације за локацију ''Данково у Параћину предвиђа уравнотежени развој грађевинског подручја концентрацијом привредних капацитета. Предвиђен је уједначен развој радних зона, као и побољшање климе за привредне активности на подручју Општине, посебно у погледу унапређења комуналне инфраструктуре и опремање конкретних локација, чиме ће се омогућити и задржавање становништва, отварање нових радних места и подстицање развојних процеса уз очување природних, културних и традиционалних вредности. Заштита животне средине оствариће се комплексним решењима и мерама у области унапређења квалитета ваздуха, вода, земљишта, управљања отпадом и финансирања у заштиту и развијања програма мониторинга, имплементацијом различитих комплементарних докумената. II-8. ПОДЕЛА ПОДРУЧЈА ПЛАНА НА УРБАНИСТИЧКЕ ЗОНЕ И ПРОСТОРНЕ ЦЕЛИНЕ Сагледавајући простор Плана детаљне регулације дошло се до функционалне поделе на зоне и целине према преовлађујућој намени површина повезане саобраћајницама. Читаво подручје обухвата Плана је подељено на три урбанистичке зоне у којима се могу очекивати различите интервенције у периоду примене Плана: I ЗОНА- ЛОКАЛНИ ЦЕНТАР II ЗОНА- СТАНОВАЊЕ III ЗОНА- РАДНА ЗОНА Изван грађевинског подручја (у категорији осталог земљишта) остаје водно земљиште које је формирано као IV ЗОНА- РЕКА ЦРНИЦА. Просторне целине су формиране на основу просторне диспозиције и заједничких карактеристика у формирању простора. Приликом формирања зона површина саобраћајне инфтраструктуре није ушла у обрачун површина зона и просторних целина. I ЗОНА- ЛОКАЛНИ ЦЕНТАР "ДАНКОВО" планиран је у северо-источном делу подручју плана, између улица Косовске и Кајмакчаланске са јужне стране, односно реке Црнице са северне стране, и непосредно поред спортско-рекреативног центра Бранко Крсмановић. За овај центар планирани су објекти јавног карактера: објекат основног образовања, дечје заштите и објектат културе, као и постојећи објекат комерцијалних делатности, функционално повезаних са насељем Данковом. За цео центар планирано је решавање у парковском амбијенту, са пратећим садржајима (терени за мале спортове и рекреацију, фудбалски терени и специфични садржаји, простори за пасивну рекреацију деце, пратећи садржаји и озелењавање). Ова зона је површине 1,75 ha налази се на претежно неизграђеном грађевинском земљишту. ЦЕЛИНА I-1. КОМПЛЕКС ОБЈЕКАТА ЈАВНИХ НАМЕНА На предметном подручју планирани су објекти јавне намене који су сконцентрисани у оквиру локалног центра у насељу. Међусобни положај планираних намена даје посебне предности у организацији простора и његовог амбијенталног повезивања са подручјем око реке за које је такође предвиђено уређење. У оквиру локалног центра планирани су објекти основног образовања, дечје заштите и објекти културе, који чине заокружену просторну целину намењену образовању, забави и култури. Целина јавних објеката заузима планирану површину од 1,35 ha. ЦЕЛИНА I-2. МЕШОВИТО ПОСЛОВАЊЕ Целину мешовитог пословања која се налази у оквиру локалног центра чини постојећи пословно-стамбени објекат уз ул.кајмакчаланску. Ова целина заузима површину од 0,4 ha, и налази се на деловима парцела 3429/1,2,3. 10

Табела 7. Зона I- урбанистичке целине Бр.урб.целине Назив урбанистичке целине Површина (ha) I-1. Комплекс објеката јавних намена 1,35 Основно образовање Дечја заштита Дом културе I-2. Мешовито пословање 0,4 Укупна површина зоне: 1,75 I I ЗОНА- ПОРОДИЧНО СТАНОВАЊЕ СРЕДЊЕ ГУСТИНЕ Становање у оквиру обухвата Плана је индивидуално породично становање средње густине Гс-20-30 станова/ hа, односно 60-90 становника/hа. Површина под планираном претежном наменом становања износи 14,86 hа. Зону становања чини постојеће становање где је планирано прогушћавање кроз доградњу и надградњу, као и нова изградња на неизграђеним парцелама. На основу просторне диспозиције и заједничких карактеристика у формирању простора, формиране су просторне целине у оквиру зоне становања: ЦЕЛИНА II-1. СТАНОВАЊЕ УЗ РЕКУ, која обухвата становање у северном делу подручја, између ул. Косовске и реке Црнице. Ова целина заузима површину од око 3,4 ha, и чине је парцеле претежно стамбене намене за које је карактеристична орјентација ка реци Црници. С обзиром на повољност и атрактивност локације око реке и самог центра насеља, остављена је могућност сличног третмана породичних објеката са јужне стране реке. Изградњом угоститељских садржаја као пратеће или једине намене, остварило би се амбијентално повезивање са подручјем око реке у јединствену целину. На тај начин би се добио атрактивнији простор у насељу, који би био у директној вези са пешачком зоном око реке и локалним центром у насељу. ЦЕЛИНА II-2. СТАНОВАЊЕ У ОСТАЛОМ ДЕЛУ ПОДРУЧЈА ПЛАНА заузима планирану површину од око 7,6 ha. Претежна намена ове целине је породично становање, са мањим процентом заступљености осталих намена на нивоу целине. Већ изграђени стамбени објекти у овом делу су индивидуални слободностојећи, са високим степеном искоришћености простора. За постојеће становање важе исти урбанистички параметри као и за планиране објекте становања на неизграђеном земљишту. Поред основне намене становања могуће је уз основну намену формирати и неку другу која не угрожава становање (нпр. трговине, угоститељство, пословање..), али са мањим степеном присутности на нивоу ове зоне. ЦЕЛИНА II-3. КОМЕРЦИЈАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ На потесу уз улице Косовске и Скадарске као врло фреквентне путне правце, планирано је формирање линијског центра са комерцијалним делатностима и пословањем. Објекти комерцијалних делатности и пословања могу се наћи у склопу постојећих објеката становања, или као засебни објекти. Површина ове просторне целине износи 3,85 ha. ЦЕЛИНА II-4. ЗАШТИТНО ЗЕЛЕНИЛО чини појас зеленила одговарајућих врста који је планиран у појасу обилазнице око насеља. Табела 8. Зона II - урбанистичке целине Бр.урб.целине Назив урбанистичке целине Површина (ha) II-1. Становање уз реку 3,44 II-2. Становање у осталом делу подручја 7,57 плана II-3. Комерцијалне делатности 3,85 II-4. Заштитно зеленило 0,30 Саобраћајне површине 3,30 Укупна површина зоне: 18,45 I I I ЗОНА- РАДНА ЗОНА ЦЕЛИНА III-1. МАЛА ПРИВРЕДА, планирана је деж новопројектоване обилазнице, као и са обе стране целине мешовитог пословања, на претежно неизграђеном земљишту. Постојећи објекти становања у оквиру целине мале привреде се задржавају уз ограничење њихове даље изградње. За даљи плански период циљ је да се изврши пренамена постојећег становања у примарну намену производње. Површина ове просторне целине износи 14,04 ha. 11

Претежно је намењена садржајима малепривредне производње, становању са пословањем и малим производно занатским садржајем.. ЦЕЛИНА III-2. МЕШОВИТО ПОСЛОВАЊЕ обухвата простор у централном подручју плана, између зоне становања и мале привреде. Претежно је намењена становању са пословањем и малим производно занатским садржајем. У зависности од намене а са становишта обезбеђења услова у погледу заштите и унапређења животне средине, ова зона неће садржати набавку, продају и производњу опасну поздравље људи. Површина ове просторне целине износи 4,02 ha. ЦЕЛИНА III-3. КОМУНАЛНИ ОБЈЕКТИ У оквиру зоне рада налазе се постојећи комунални објекти трафостанице Параћин 1 капацитета 110/35 kv, црпне станице. пројектоване и изграђене за евакуацију отпадне воде за град Параћин, као и две планиране трафостанице мањег капацитета. ЦЕЛИНА III-4. ЗАШТИТНО ЗЕЛЕНИЛО око обилазнице заузима површину од око 1,06 ha. Табела 9. Зона III - урбанистичке целине Бр.урб.целине Назив урбанистичке целине Површина (ha) III-1. Мала привреда 14,04 III-2. Мешовито пословање 4,02 III-3. Комунални објекти 0,28 III-4. Заштитно зеленило 1,06 Саобраћајне површине 3,43 Укупна површина зоне: 22,83 I V ЗОНА- РЕКА ЦРНИЦА Ову зону чини водно земљиште у оквиру обухвата Плана, односно регулисано корито реке Црнице (десне притоке Велике Мораве) са делом археолошког локалитета Црвеница, које припада категорији осталог земљишта. Планирана површина водног земљишта износи 5,07 ha. Река Црница је у подручју обухваћеном Планом регулисана издвајањем појаса водног земљишта потребног за регулацију водотока, и формирањем самог речног корита, али без даљег уређења обала. Регулација реке Црнице предвиђена је у циљу заштите терена од плављења при максималном могућем водостају, спречавања даље ерозије као и амбијенталног уређења простора. Река је делимично интегрисана у насељско ткиво а на основу постојећег стања постоје услови за већу интеграцију што представља еколошку вредност. У циљу амбијенталног уређења реке, могуће је извршити уређење пешачким стазама, уређењем корита, и обале, односно формирањем кеја. Кеј уредити адекватном врстом поплочања, и постављањем одговарајућег мобилијара. Суштина уређења простора око реке је провлачење пешачког коридора поред реке Црнице којим би се остварила вишенаменска комуникација (пасивна и активна рекреација и пешачка стаза), и којом би се истовремено остварила веза са локалним насељским центром, и спортским центром који се налази у близини локалног центра. Такође, постићи континуитет зелених површина уз обалу, обогаћену парковским, са што непосреднијим пешачким везама према окружењу. У појасу регулације реке Црвенице, у оквиру предлога обухвата плана налази се део археолошког локалитета Црвеница, који захвата површину од 2,0 hа водног земљишта. Даље уређивање обала и речног корита може се вршити уз прибављање водопривредних услова и сагласности. Око регулисаног водотока остављен је и заштитни појас у ширини од по 5 m са обе стране појаса регулације, у оквиру кога није дозвољена било каква изградња објеката. На графичком прилогу број 5, "План намене површина", Р 1:2 500 приказан је појас регулације водотока. Општи циљ, за све просторне целине, је да се временом унапреди и знатно увећа стандард коришћења простора плана и то изградњом гаража и паркинга, стварањем нових зелених површина, бољим проветравањем и осветљењем блокова, као и квалитетним повећањем инфраструктурне опремљености блокова у целини и сваког појединачног објекта. III ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА III-1. ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ 12

Граница грађевинског подручја у плану идентична је граници Плана, али се из грађевинског подручја изузима површина издвојена за водно земљиште. Грађевинско подручје обухвата површину од 48,30 ha, што чини 90,45% укупног подручја Плана. У оквиру грађевинског подручја површине за јавне намене су на 14,35 ha, а површина земљишта намењеног за остале намене на 33,95 ha. Изван грађевинског подручја, у категорији осталог земљишта остаје водно земљиште у површини од 5,10 ha. III-1.1. ПЛАНИРАНЕ ПОВРШИНЕ ЗА ЈАВНЕ НАМЕНЕ Планиране површине за јавне намене обухватају земљиште планирано за изградњу: Саобраћајних површина, укупне површине 10,30 ha, Комуналних објеката, у површини од 0,30 ha, Јавних зелених површина, укупне површине 2,19 ha, Укупна површина планираних површина јавне намене износи 12,80 hа, односно 26,50 % грађевинског подручја. Граница грађевинског земљишта јавне намене је дефинисана линијама и састоји се из линије постојеће парцелације и линије новопројектоване (планиране) парцелације приказано на графичком прилогу бр.4- План парцелације површина јавне намене, Р 1:2 500. Планирана линија парцелације је дефинисана тачкама за које су дате координате. Граница грађевинског земљишта јавне намене служи као линија разграничења два грађевинског земљишта јавне намене или разграничења грађевинског земљишта јавне намене од грађевинског земљишта остале намене, као што је приказано у графичким прилозима бр.4- План парцелације површина јавне намене, Р 1:2 500. Површине јавних намена су подељене по парцелама(парцеле јавних намена) и то саобраћајне површине на 24 и комунални објекти на 4 парцеле. Саобраћајне површине: ПЈН бр.1а састављена из делова катастарских парцела: 6059, 4162, 4159/1, 4159/2, 4159/3, 4158/1, 4158/4, 4158/8, 4158/6, 4184/1, 4184/3, 4184/4, 4185/1, 4185/2, 4185/3, 4185/4, 4185/11, 4186/1, 4186/4 све у Ко Параћин ПЈН бр.1а састављена из делова катастарских парцела: 5512, 3429/2, 3429/3, 3430/10, 3430/5, 3430/2, 3430/3, 3433/1, 3433/3, 3433/4, 3434, 3435, 3441, 3443, 3445, 3447, 3448, 3449, 3450, 3451, 3452, 3453/, 3453/3, 3454, 3455/2, 3456/4, 3456/2, 3456/7, 3457/1, 3457/4, 3458, 3460, 3462, 3463, 3465, 3468, 3470, 3472/7, 3472/8, 3472/2, 3473, 3474, 3476/3, 3477, 3481, 3480, 3479, 3484, 3612, 3614, 3616, 3620, 3621/5, 3622/6, 3635/1 све у Ко Параћин-град. ПЈН бр.2а састављена из делова катастарских парцела: 5611, 5612, 5613/1, 5613/2, 6057/1, 5570/7, 5570/2, 5570/6, 5570/1, 5569, 5568/2, 5568/1, 5567/1, 5560/3, 5560/2, 5560/1, 5559, 4158/3, 4158/5, 5545/7, 5545/2, 4159/9, 4160/1, 4160/2, 4161, 4162, 6059, 4180/1, 4181/1, 4181/2, 4182/1, 4183/1, 4183/24184/1 Ко Параћин, ПЈН бр.2б састављена из дела катастарске парцеле 5608/10 Ко Параћин, ПЈН бр.2ц састављена из делова катастарских парцела: 3552/1, 3552/3, 3552/2(цела), 3553/8, 3839/2, 3844, 3845, 3550, 3549, 3548, 3546/1, 3546/2, 3546/3, 3545, 3544/1, 3543, 3542, 3541, 3540, 3538/1 све у Ко Параћин-град, ПЈН бр.3 састављена из делова катастарских парцела: 6059, 4163/1, 4163/2, 4162, 4179/1, 4180/3, 4181/1, 4181/2, 4183/1, 4183/2 Све у Ко Параћин. ПЈН бр.4 састављена из делова катастарских парцела: 4159/2(цела), 4159/1, 4159/3, 4159/4, 4159/6, 4159/7, 4159/8, 4159/9, 4159/10, 4159/11, 5559 све у Ко Параћин. 13

ПЈН бр.5 састављена из делова катастарских парцела: 4158/1, 4158/3, 4158/4, 4158/5, 4158/8, 4158/9 све у Ко Параћин. ПЈН бр.6а састављена из делова катастарских парцела: 5568/2, 5569, 5570/1, 5570/2, 5570/6 у Ко Параћин, ПЈН бр.6б састављена из делова катастарских парцела: 3456/2, 3456/4, 3456/5, 3456/7, 3456/8, 3456/9, 3456/10, 3456/11, 3456/12, 3456/13, 3456/14, 3456/15, 3457/3, 3457/4, 3457/5, 3457/6, 3457/8, 3457/9, 3457/10, 3457/11, 3457/12, 3457/13 у Ко Параћин-град. ПЈН бр.7а састављена из делова катастарских парцела: 5570/1, 5570/2, 5570/3, 5570/5, 5570/6, 5570/7 у Ко Параћин, ПЈН бр.7б састављена из делова катастарских парцела: 3462, 3463, 3464, 3465, 3466 у Ко Параћин-град. ПЈН бр.8 састављена из делова катастарских парцела: 3472/1, 3472/2, 3472/4, 3472/5, 3472/6, 3472/8, 3473 све у Ко Параћин-град. ПЈН бр.9 састављена из делова катастарских парцела: 3479, 3480/1, 3483/3(цела), 3480/1, 3482/3 све у Ко Параћин-град. ПЈН бр.10 састављена из делова катастарских парцела: 3430/2, 3430/5, 3430/6, 3430/7, 3430/8, 3430/9, 3430/10 све у Ко Параћин-град. ПЈН бр.11 састављена из делова катастарских парцела: 3464, 3467, 3469, 3471, 3472/1, 3473, 3496, 3492, 3489, 3477/1, 3480/1, 3483/1, 3483/2, 3483/3, 3482/3, 3482/5, 3482/6, 3506/1, 3506/3, 3506/12, 3506/23, 3506/24, 3506/25, 3610, 3611/3, 3611/4, 3615/1, 3615/2, 3617, 3618, 3602/1, 3603, 3604, 3605, 3609 све у Ко Параћин-град. ПЈН бр.12 састављена из делова катастарских парцела: 3506/1, 3506/3, 3506/4, 3506/5, 3506/6, 3506/7, 3506/9, 3506/10, 3506/11, 3506/12, 3506/13, 3506/18, 3506/20 све у Ко Параћин-град. ПЈН бр.13 састављена из делова катастарских парцела: 3601/1, 3600/2, 3599/2, 3595/2, 3597/2, 3596 све у Ко Параћин-град. ПЈН бр.14 састављена из делова катастарских парцела: 3480/1, 3480/2, 3483/1, 3482/1, 3482/2, 3482/4 све у Ко Параћин-град. ПЈН бр.15 састављена из делова катастарских парцела: 3464, 3467, 3469, 3471, 3472/1, 3499, 3498, 3497, 3494, 3491, 3492, 3495, 3488, 3477/1, 3480/1 све у Ко Параћинград. ПЈН бр.16а састављена из делова катастарских парцела: 6057/1, 5570/3, 5570/7, 5570/8, 5571, 5611, 5612, 5613/1 Ко Параћин. ПЈН бр.16б састављена из делова катастарских парцела: 5513, 3580/1, 3590, 3511, 3509, 3508, 3507/1, 3507/2, 3507/3, 3506/8, 3593, 3595/1, 3482/4, 3483/1, 3480/2, 3477/2, 3487, 3490, 3500, 3502, 3503, 3504, 3527, 3528, 3529, 3530, 3530 у Ко Параћин-град, ПЈН бр.17 састављена из делова катастарских парцела: 5513, 3480/3 све у Ко Параћин-град. ПЈН бр.18а састављена из дела катастарске парцела 5611 у Ко Параћин. ПЈН бр.18б састављена из делова катастарских парцела: 3533(цела), 3531, 3532, 3534, 3536, 3539, 3538/1 у Ко Параћин-град, ПЈН бр.19 састављена из делова катастарских парцела: 5513, 3507/2, 3527, 3520, 3521, 3522, 3524, 3525, 3526, 3535, 3541, 3542 све у Ко Параћин-град. ПЈН бр.20 састављена из делова катастарских парцела: 3620, 3619, 3618, 3621/4, 3621/5, 3622/6, 3623/1, 3623/2, 3623/3, 3624/1, 5512, 5513, 3609, 3608, 3607, 3598, 3597/1, 3597/2, 3596, 3580/1 све у Ко Параћин-град. 14

ПЈН бр.21 састављена из делова катастарских парцела: 5514, 3578/2, 3576/2, 3580/1, 3546/8, 3546/5, 3546/4, 3546/2, све у Ко Параћин-град. ПЈН бр.22 састављена из делова катастарских парцела: 5515/1, 5514, 3557, 3556, 3555, 3546/8, 3551/5 све у Ко Параћин-град. ПЈН бр.23 састављена из делова катастарских парцела: 5515/1, 5516, 3552/3, 3553/13, 3553/7, 3553/2, 3553/3, 3553/4, 3553/5, 3553/6, 3553/9(цела), 3553/10(цела), 3553/11(цела), 3553/12(цела), 3551/1, све у Ко Параћин-град. ПЈН бр.24 састављена из делова катастарских парцела: 3845 у Ко Параћин-град, 5608/1, 5608/5, 5608/6, 5608/9, 5608/10, 5608/13(цела), 6095/1 у Ко Параћин. Комунални објекти: ПЈН бр.25 састављена из дела катастарске парцеле 3527 у Ко Параћин-град. ПЈН бр.26 састављена из дела катастарске парцеле 4158/3 у Ко Параћин. ПЈН бр.27 састављена из дела катастарских парцела 5514, 3546/10(цела), 3546/11(цела) у Ко Параћин-град. ПЈН бр.28 састављена из дела катастарске парцеле 3542 у Ко Параћин. III-1.2. ОСТАЛЕ НАМЕНЕ Грађевинско земљиште остале намене је, у планском обухвату, земљиште на коме су изграђени или се могу градити стамбени, производни и пословни објекти, мањи индустријски погони, као и објекти јавних намена. Oбјектима јавне намене су објекти основног образовања, дечије заштите и културе, у планираној површини од 1,35 hа. Објекти становања у оквиру радне зоне се задржавају као затечено стање, а њихова даља градња сведена је и ограничена на доградњу до урбанистичких параметара задатих овим планом. Остале намене заузимају површину од 35, 05 hа, што је 66,5 % укупне површине обухвата Плана. Остале намене планиране су на основу анализе постојеће намене и тенденције развоја, узимајући у обзир планирану намену из ГП-а као и ограничења, просторне могућности саобраћаја и комуналне инфраструктуре. Површине намењене породичном становању, мешовитом пословању и комерцијалним делатностима, производњи, објектима јавне намене и верском објекту припадају осталим наменама. III-2. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА ЗА ПОВРШИНЕ ЈАВНЕ НАМЕНЕ III-2.1. САОБРАЋАЈНЕ ПОВРШИНЕ ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ Насеље Данково се налази у рубној зони градског насеља Параћин, на његовом западном крају. Насеље је са северне стране оивичено реком Црницом.Даље се граница насеља наставља новопланираном обилазницом а као источна граница насеља могу се сматрати улице Драгослава Марковића,Кумановска,део Скадарске,део Јована Скерлића и део Кајмакчаланске улице. Простор у предложеној граници програма је изграђен oко постојећих саобраћајница. По намени објекти су углавном за становање. Рељеф је врло погодан за изградњу, раван. Насеље Данково са центром Параћина најповољнију везу остварује улицaма Кајмакчаланском ( у наставку Мајора Гавриловића), Косовском (која води до Шавца) и Јована Скерлића (води према Рашевици (Чепуру)). ПЛАНИРАНИ САОБРАЋАЈ Плански основ за израду плана је ГП Параћин 2020.г Овим планом је планирана траса деоница обилазнице уз правац градске магистрале улицом Кајмакчаланском и правци градских саобраћајница улицама Косовском и Јована Скерлића. 15