Упо тре ба пој ма λόγος

Transcript

1 УДК: Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVII Број / Is sue 3/2014, стр. / pp Упо тре ба пој ма λόγος у Про ло гу Јо ва но вог еван ђе ља Марина Стојановић* Православни богословски факултет, Универзитет у Београду Апстракт: Циљ ра да је ис пи ти ва ње кон текста упо тре бе пој ма λόγος у Про ло гу Јо ва новог еван ђе ља. У свр ху об ја шње ња по тен ци јал ног узро ка ко ри шће ња овог грч ког тер ми на у тек сту Еван ђе ља дат је пре глед ра ни јих упо тре ба истог тер ми на. Ге не за пој ма λόγος, до по ја ве но во завет них тек сто ва, об је ди њу је зна тан број се мантич ких ва ри ја ци ја исте лек се ме. У вер бал ном кон тек сту сти хо ва Про ло га, иста реч до би ја и јед но са свим но во зна че ње. У тек сту Про ло га, ло гос спа ја део на сле ђе ног, већ по сто је ћег зна чења, и ујед но до би ја је дан са свим но ви се ман тички по тен ци јал. Ау тен тич ност тог но вог зна чења им пли цит но је до ка за на кон тек стом са мих ис ка за у ко ји ма се по ја вљу је. Ана ли за кон кретних сти хо ва тре ба ло би да из пер спек ти ве прагма ти ке и син так се ре че ни ца ука же на са др жај но во за вет ног пој ма λόγος. Кључне речи: Пролог, Јованово еванђеље, λόγος, d е var, контекст, исказ, значење. У на ме ри да осве до че, за бе ле же и са чу ва ју исто риј ску, ре ал ну и ре ле вант ну сли ку Ова пло ће ног Си на Бо жи јег и свих до га ђа ја и де ша ва ња ве за них не по сред но за исто риј ски пе ри од ње го вог де лова ња, еван ђе ли сти пре у зи ма ју обра зац ан тич ке би о гра фи је ко ја, у скла ду са све до чан ством ко је са др жи, по ста је ра до сна вест. Еванђе ља се раз ли ку ју не са др же, на и ме, исти на ра тив ни ма те ри јал и ни су је зич ки и са др жин ски иден тич на, иа ко има ју исту те му. То, на рав но, не мо же би ти по вод да им се оспо ри исто риј ска ре ле вантност, по што об ли ко ва ње јед ног де ла не за ви си са мо од објек тив не * 661

2 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) ре ал но сти ко ју пре но си, већ од кон цеп ту а ли за ци је те ре ал но сти у све сти ау то ра, од ин тен ци ја пи сца и ре ци пи јен та ко ји ма пи ше. Све оно што се де ша ва на про сто ри ма Ју де је у вре ме ро ђе ња Го спо да Хри ста пру жа ди на мич ну и жи ву сли ку о су сре ту кул ту ра, 1 је зи ка и оби ча ја, што ства ра је дан са свим но ви кул ту ро ло шки и дру штвени оквир у ко ме се ра ђа но во за вет на књи жев на и бо го слов ска реч. Пи сац Јо ва но вог еван ђе ља по се ду је у све сти но во на сле ђе на ста ло ра ђа њем хри шћан ства на тлу грч ко-рим ско-је вреј ског иден ти тета. Оту да и пи та ње ис тра жи ва ча да ли λόγος као по јам у Про логу еван ђе ља по ти че из ста ро за вет ног, хе лен ског фи ло соф ског или не ког дру гог на сле ђа. Вре ме ном, ре ше ња су се ме ња ла, по ве зав ши ипак на кра ју овај тер мин са ста ро за вет ним на сле ђем, ко је и јесте при род на ко лев ка хри шћан ства. Реч је, сва ка ко, о тер ми ну ко ји озна ча ва по јам ра зно ли ког и бо га тог са др жа ја, ко ји је при ла го дљив ра зним кон тек сти ма, ко ри шћен у раз ли чи тим си сте ми ма и си туа ци ја ма и ко ји је еван ђе ли ста иза брао да њи ме у Про ло гу озна чи Ису са Хри ста, Си на Бо жи јег. У да љем тек сту еван ђе ља ова реч се ви ше не ко ри сти, али је она кроз ве ко ве по ста ла је дан од кључ них и оми ље них бо го слов ских пој мо ва. Шта је на ве ло ау то ра да употре би баш ову реч и, још ва жни је, ка кав је са др жај она под ра зу мева ла у кон тек сту тек ста Про ло га? По ку ша ће мо да од го во ри мо на ово пи та ње пр во кроз пре глед те о ри ја о упо тре би овог тер ми на, а за тим кроз осврт на сам је зич ко-син так сич ки кон текст ре че ни ца у ко ји ма се ја вља. Пре глед те о ри ја о струк ту ри Про ло га и упо тре би тер ми на λόγος Пре освр та на по ку ша је струк ту и ра ња Про ло га и об ја шње ња упо тре бе од ред ни це ло гос, ва жно је, са ло гич ке стра не, раз гра ни чити тер ми но ло ги ју. Еван ђе ли ста ко ри сти тер мин ло гос, али са но вим пој мов ним са др жа јем бу ду ћи да овај тер мин по кри ва мно штво срод них пој мо ва, а сам, у кон тек сту у ко ме се ко ри сти, до би ја но во зна че ње, раз ли чи то од свих до та да шњих. По сто ји, на рав но, из ве сна ана ло ги ја и слич ност, од ре ђе на за јед нич ка нит ко ја по ве зу је сва ова зна че ња, ма да она ни је ја сно де фи ни са на и чи ни се да се она ви ше 1 О сусрету култура на овом просторима и њиховом даљем суживоту у: Е. Лозе, Свет Новог Завета, Свети архијерејски синод СПЦ, Београд

3 Марина Стојановић, Употреба појма λόγος у Прологу Јовановог еванђеља ин ту и тив но осе ћа не го што се мо же ра ци о нал но са гле да ти. Тер мин, од но сно сам гла гол λέγειν и гла гол ска име ни ца λόγος, про ла зе у исто ри ји упо тре бе кроз раз ли чи те вер бал не кон тек сте, при че му λόγος до жи вља ва ге не зу зна че ња. Он је цен трал ни стил ски и темат ски но си лац Про ло га Еван ђе ља по Јо ва ну, о чи јој струк ту ри и ка рак те ру по сто је раз ли чи те те о ри је, али ко ји је, пре ма не кој вр сти кон сен зу са, при хва ћен као по се бан, осо бит, одво јен и за о кру жен увод у са мо еван ђе ље. Ј. Х. Бер нард је пр ви по ку шао да ре кон стру и ше хи по те тич ку хим ну Ло го су из Про ло га. Сма трао је да је по сто ја ла пре е ван ђељ ска хим на Ло го су, са ста вље на од сти хо ва 1 5, 10 11, 14 и 18. За хва љују ћи стил ској слич но сти 2 Бер нард за кљу чу је да је хим на иден тич на са ста ро за вет ним хим на ма, што ука зу је на ње но је вреј ско по ре кло. Овој пре е ван ђељ ској хим ни, спе ва ној у част пре ег зи стент ног божан ског Ло го са, до да ти су сти хо ви о де ло ва њу Јо ва на Кр сти те ља (6 9 и 15) и два ко мен та ра ег зе гет ске при ро де (12 13, 16 17). Р. Ха рис об ја вљу је Оде Со ло мо но ве, не по сред но пре ве дене са си риј ског из во ра. Да ти ра ју ћи Оде по гре шно за из да нак пр вог ве ка, Ха рис при ме ћу је по при лич ну бли скост са Про ло гом и претпо ста вља да је хим на с по чет ка Јо ва но вог еван ђе ља за сно ва на на Хим ни Со фи ји. 3 Је дан од нај зна чај ни јих не мач ких ер ми нев ти ча ра и пред ставник re li gi on sgeschic htlic he Schu le, ина че за ступ ник те о ри је о ин терак ци ји и сим би о зи гно си са са хри шћан ством, прет по ста вља да је иде ја о Ло го су у про ло гу за пра во ин кар на ци ја гно стич ког ми та о Ло го су Ис ку пи те љу. Слич на хим на по сто ји у На сен ском псал му, а у еван ђе љу она је део култ но ли тур гиј ске хим не, у ко ју су ка сније умет ну ти сти хо ви о Јо ва ну Кр сти те љу и ег зе гет ски ко мен та ри. Булт ман 4 прет по ста вља и то да је хим на по ни кла ме ђу при ста ли цама Јо ва на Кр сти те ља, а да је за тим је дан од њих, по што је при ступио Хри сту, на гла сио од нос и уло гу Кр сти те ља у од но су на Го спода Хри ста, те адап ти рао хим ну хри шћан ском са др жа ју. Ау тен тич на хим на са др жа ва ла је сти хо ве 1 5, 9 12б, 14 и 16, док 6 8, 12ц 13 и 15 пред ста вља ју про зне се квен це и на кнад не ин тер по ла ци је. 2 Climactic parallelism (J. Mc Hugh, John 1 4 (A Cri ti cal and Exe ge ti cal Com mentory), T&T Clark In ter na ti o nal, New York, USA 2009, 81). 3 Har ris, J. Ren del, The Ori gin of the Pro lo gue to St. John s Go spel. Cambridge [England], Uni ver sity Press 1917, 6. 4 Der Be de u tung der ne u erschlos se nen mandäischen und manichäischen Qu ellen für das Verständnis des Jo han ne se van ge li ums, у: R. Bult mann, Exe ge ti ca, Tübingen, 1967,

4 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) Ау то ри се не сла жу око по де ле евен ту ал не и прет по ста вље не пре е ван ђељ ске хим не Ло го су, прем да се до ста ау то ра за ла же за ову хи по те зу, без оп ште са гла сно сти око ње не пре ци зне струк туре. Шна кен бург 5 је де ли на че ти ри де ла: 1+3 де ло ва ње Ло го са у тво ре ви ни; 4+9 ње гов зна чај за чо ве чан ство; од ба ци вање овог де ло ва ња пре Ова пло ће ња; Ова пло ће ње и спа се ње. Прет по ста вља да је хим на по ни кла ме ђу ма ло а зиј ским хри шћа нима ко ји су би ли у кон так ту са хе ле ни зо ва ним ју да и змом. У истом пе ри о ду и истом ло ги ком, са не што ма ло дру га чи јим рас по ре дом сти хо ва ја вља ју се по де ле Р. Е. Бра у на, Е. Хен хе на и Ј. Шнај де ра. 6 У пре гле ду те о ри ја о струк ту ри про ло га, Џ. М. Хаг по себ ну пажњу по све ћу је не ко ли ци ни ау то ра. Н. Б. Ланд уви ђа пре ци зну и дослед ну хи ја стич ку струк ту ру 7 про ло га. Ње гов увид ни је бес пре коран не до ста ју, на и ме, сти хо ви 6 8 и 15. Ме ђу тим, он про ши ру је основ но зна че ње пој ма хи ја стич ке струк ту ре на уоп ште но пра вил но по на вља ње ре чи, кон струк ци ја, чак и пој мо ва у ин верз ном ре до следу у од но су на онај у ко ме се оне пр ви пут ја вља ју. 8 М. Е Бо и смард 9 озна ча ва Про лог као обра зац у фор ми па ра бо ле. Прет по ста вља да је пре е ван ђељ ска хим на Ло го су до шла из ју деј ско-хе ле ни стичке сре ди не, али да је са др жа ва ла са мо 1аб и 3 5, те да је би ла не ка вр ста ми дра ша на по че так По ста ња (Пост. 1). Оста ле сти хо ве до дао је еван ђе ли ста да би на чи нио све ча ни Про лог ко ји опи су је си лазак Ре чи Бо жи је на зе мљу и њен по вра так Оцу, по за вр ше ној ми сији. Бо и смард је осми слио за ни мљи ву схе му по де ле овог тек ста на 5 John 1 4, R. E. Brown (1966) with gre at he si tancy pro po sed as the pre-go spel text: 1 2 the Word with God; 3 5 the Word and Cre a tion; 10 12b the Word in the World; the Com mu nity s Sha re in the Word. Ver ses 6 9 and 15 are ex clu ded as de a ling with the Bap tist; 12c 13 are an ex pla na ti on of how pe o ple be co me God s chil dren, an ex pla na ti on of lo ve in pla ce of lo ve. Ernst Ha en chen cho se for the ori gi nal hymn vv. 1 5, 9 11, 14, 16 17, with the re ma in der as the ad di ti ons of the evan ge list; it re pre sents the in cre a singly po pu lar cho i ce. Jo han nes Schne i der (be fo re 1970) ta kes vv. 1 5, 9 12b and as the ori gi nal hymn, stres sing his con vic tion that it is the work of the evange list him self (John 1 4, 84). 7 It is sig ni fi cant that whi le Lund, Bo i smard, La mar che and Fe u il let agree that the pro lo gue is a chi asm and agree on most po ints of its struc tu re, each fi xes the cen tre of the struc tu re dif fe rently: Lund v. 13, Bo i smard vv , La mar che 10 vv.13, and Fe u illet no pi vot, vv balance vv W. E. Hull finds the cen tre in vv R. A. Culpepper, The Pivot of John s Prologue, NTS 27, 1980, 1 31, 4. 8 According to its Greek origin the term designates a literary figure, or principle, which con sists of a pla cing cros swi se of words in a sen ten ce. The term is used in rhe to ric to de sig na te an in ver sion of the or der of words or phra ses which are re pe a ted or sub se quently re fer red to in the sen ten ce ( The Pi vot of John s Pro lo gue, 7). 9 M. E. Bo i smard, Le Pro lo gue de Sa int Jean, Pa ris,

5 Марина Стојановић, Употреба појма λόγος у Прологу Јовановог еванђеља осно ву те мат ског би нар ног опо зи та си ла ска и уз ла ска Ре чи Бо жи је. Као из вор еван ђе ли сто ве ин спи ра ци је на во ди ста ро за вет не хим не о му дро сти (Дн. 8, 22 9, 6; Сир. 24, 1 29; Прем. 9, 9 12), као и Исаи ји не сти хо ве 55, У ка сни јем члан ку Р. А. Кал пе пер ће ре ор га ни зо ва ти Бо и смардо ву струк ту ру и за кљу чи ти да је цен трал на те ма Јо ва но вог еванђе ља по ста ја ње де цом Бо жи јом. 10 Хи ја стич ку струк ту ру на ла зи и на пла ну са др жа ја, док је осно ва те струк ту ре 12b ἔδωκεν αὐτοῖς ἐξο υσίαν τέκνα θεοῦ γενέσθαι. Τέκνα θεοῦ ис пи ту је у кон тексту упо тре бе из ра за!be (ben) у Ста ром За ве ту и παῖς у Књи зи Мудро сти, као и у кон тек сту син таг ме си но ви све тло сти (1QS i.9) и си но ви исти не (1QS iv.5) из ку мран ских спи са. У истом ци љу ис пи ту је и Фи ло на Алек сан дриј ског, ра бин ску ли те ра ту ру, си нопти ке, Па вла и 1. Јн. У свим овим де ли ма по сто ји слич на или идентич на исто знач на син таг ма. Јед ну дру га чи ју схе му пред ла же de la Pot te rie, 11 на ла зе ћи у Про ло гу три те мат ска та ла са ко ја се пре пли ћу кроз сти хо ве. Ове три но те гра де ди на мич ну и по ет ску струк ту ру тек ста. Чи ни се да је он на пра вио не ку вр сту стил ске хи по те тич ке по де ле сти хо ва Проло га на је зик му дро сне ли те ра ту ре (ст. 1 2, 3 4, 5б), је зик историј ских спи са (ст. 6 8, 9, 10 12, 13 14) и је зик ве ре (ст ). Основ на те ма овог тек сту ал ног сег мен та је сте от кри ве ње. Ко нач но, О. Хо фи јус 12 де ли хим ну на че ти ри стро фе, те сваку стро фу на сег мен те А и Б. У струк ту ри за па жа па ра ле ли зам и фор му дип ти ха. Прет по ста вља прет по сто ја ње хим не Ло го су и ње но хри шћан ско по ре кло, као и то да она из вор но са др жи сти хо ве Јн. 1, 2 и 9. Ина че, та евен ту ал на пре е ван ђељ ска хим на, пре ма ве ћи ни ау то ра са др жа ва ла је сти хо ве 1, 3 5 и Спор ни су сти хо ви 2 и 9, док мно ги 14. и 16. стих сма тра ју ње ним ау тен тич ним де ло ви ма. Вр ху нац хим не је че твр та стро фа, ко ја са др жи 14. и 16. стих, а чи ја је глав на иде ја ло гос по ста де те ло. Спор око сти хо ва хим не Ло го су ти че се пи та ња да ли ова потен ци јал на пре е ван ђељ ска тво ре ви на озна ча ва хри шћан ску или 10 The climax of the prologue is, therefore, neither a theological paradox ( the word be ca me flesh ) nor the te sti mony of a pri vi le ged few ( and we be held his glory ), but a proc la ma tion im me di a tely re le vant to every re a der of the go spel ( he ga ve aut ho rity to be co me chil dren of God, to tho se who re ce i ved him, to tho se who be li e ve in his name ), The Pi vot of John s Pro lo gue, Struc tu re du Pro lo gue de sa int Jean, NTS 30 (1984), Da bei ge he ich mit der ber wi e gen den Me hr he it der Exe ge ten da von aus, da der Logos-Hymnus christlichen Ursprungs ist (O. Hofius, Struktur und Gedankengang des Lo gos-hymnus in Joh , ZNW 78 (1987), 1 25). 665

6 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) пре хри шћан ску хим ну, по ни клу у ју деј ско-хе ле ни стич ком окру жењу. Сва ка пре хри шћан ска ова ква фор ма сва ка ко ис кљу чу је сти хо ве ко ји су екс пли цит но но во за вет ни, као што је ис каз ло гос по ста де те ло (14а). 13 Уко ли ко је реч о хри шћан ској, пре е ван ђељ ској химни, она би мо ра ла би ти ши рег са др жа ја од прет ход не и пре ма њој је еван ђе ли ста мо гао има ти сло бод ни ји од нос, што не ис кљу чу је ње го ву ау тор ску уло гу у кон цеп ци ји чи та вог Про ло га и еван ђе ља. Кључ ни по јам и узрок укљу чи ва ња ова квог јед ног по ет ског тракта та у еван ђе ље је без сум ње по ми ња ње Ло го са. Јед на аку стич ки ми ло звуч на, лу цид на и пре ле па пе сма, чи ји је цен трал на те ма божан ски Ло гос, ве ро ват но је нео до љи во при ву кла еван ђе ли сту да јасно из јед на чи ми стич ни по јам, ко ји као се на пра ти по јам Бо га, са Лич но шћу Си на Бо жи јег. Са мом ло го су, као пој му и ре чи из Про ло га, ап стра хо ва њем и су ми ра њем свих те о ри ја, мо же се при пи са ти тро стру ко по ре кло - гно стич ко, хе лен ско или ју деј ско. Нај о збиљ ни ји по ку ша ји да се ло гос об ја сни као део гно стич ког на сле ђа де ло су Рај зен штај на и Булт ма на. Рај зен штајн је нај пре об ја шња вао ло гос еги пат ским гноси сом, а за тим тер ми ни ма иран ске ре ли ги је. Осно ва иде је, у те мељу и гно си са и свих ис точ них ре ли ги ја, по себ но ман ди јан ске, ко јој је по све тио на ро чи ту па жњу, је сте мит о спа си те љу, ко ји до ла зи са не ба, да ду ше из ба ви та ме и вра ти их у цар ство све тло сти. Овај термин, у кон тек сту упо тре бе у Но вом За ве ту он об ја шња ва као по јам ко ји са др жи у свом се ман тич ком по љу зна че ња бо жан ског, све тлости и жи во та, че сто си но ни ман тер ми ну νοῦς. Булт ман је раз ра дио ову те о ри ју, сма тра ју ћи да тер ми но ло ги ја би нар них опо зи та у Еванђе љу по Јо ва ну, као и упо тре ба ло го са ука зу ју на ин кор по ри ра ње гно си са у но во за вет ну ли те ра ту ру. Гно сис на ла зи у са мом ми ту о Ло го су-ис ку пи те љу ње го вом си ла ску са не бе са и по врат ку. Ови мо мен ти си ла зак, спа си тељ ско от кри ве ње и уз ла зак ана лог ни су мо мен ти ма из еван ђељ ске би о гра фи је Хри ста Спа си те ља. Те о ри је о гно стич ком по ре клу ло го са да нас су пре ва зи ђе не, бу ду ћи да прехри шћан ски гно стич ки си сте ми не по сто је. Гно сти ци зам се као покрет у по ви је сти по ја вљу је тек ти је ком дру гог сто ле ћа...пре ма томе, тог је да ту ма и сва ки текст ко ји му се на сто ји су прот ста ви ти Исте су при ро де и сти хо ви 1с и 2, John 1 4, L. Mor ris, Ivan uvod i ko men tar, Do bra vest, No vi Sad 1988, 45.

7 Марина Стојановић, Употреба појма λόγος у Прологу Јовановог еванђеља Раније употребе термина логос грчко наслеђе, Стари Завет и Филон Александријски Хо ме ро ви епо ви су нај ста ри ји спо ме ник у ко ме је реч ло гос забе ле же на, и то у спе ци фич ном зна че њу. Б. Ши ја ко вић, 15 по ре де ћи ком плек сно зна че ње mythos-а са зна че њем ло го са, при ме ћу је да ло гос код Хо ме ра сто ји у син таг ми αἱμυλίοισι λόγοισι ( вар љи вим, об ма њу ју ћим, ла ска вим ре чи ма ). У Хо ме ро вим епо ви ма се ова реч ина че рет ко ја вља (два пут), а из кон тек ста упо тре бе Ши ја ко вић закљу чу је да је лу кав ство (ла ска ње, вар љи вост, об ма на) бит на од ли ка ло го са. 16 У да љем ту ма че њу ло гос би био сми шље ни и убе ђу ју ћи го вор. Ес хил mythos и λόγος упо тре бља ва као си но ни ме, док се у ка сни јој упо тре би су бјек тив ност, ко ја је би ла јед на од ка рак те ристи ка се ман тич ког по ља ло го са, ак ту а ли зу је као се ман тич ки цен тар тер ми на, те ло гос по ста је ин ди ви ду ал ни, ра ци о нал ни, сми шље ни, и, што је нај ва жни је, до ка за ни го вор. Код Пин да ра је већ mythos упо тре бље но у су прот но сти пре ма lo gos. 17 Мythos по сте пе но од лази у сфе ру не ис пи та ног, ко лек тив ног, ла жног, док λόγος по ста је израз ра ци о нал не и про ми шље не ин ди ви дуе. Углав ном та кво зна че ње до би ја у де ли ма ра них фи ло со фа. У фи ло соф ски дис курс ло гос уно си Хе ра клит као ме ру и непро ме њи ви на чин по сто ја ња ко смо са, али и по је ди нач не ду ше ду ши при па да ло гос ко ји сам се бе умно жа ва (фр. 115). Ло гос је не ка вр ста суд би не, за ко на ко смич ког устрој ства, чи ни се она ме ра, ко ја од ре ђу је ко смос као веч но жи ву ва тру, ко ја се с ме ром па ли и с ме ром га си (фр. 30). Реч је о та јан стве ном, не до ку чи вом, не избе жном прин ци пу ко јим је прот ка на сва при ро да, а ко ји се да спозна ти ра зу мом. Пла тон ко ри сти овај из раз у раз ли чи тим кон тек сти ма са обиљем зна че ња 18 ра чу на ње (Lg. 774b, Plt. 285e), ме ра, вред ност, ми шље ње (Lg. 746е, Тi. 87с, R. 550a), од нос, про пор ци ја (Tht. 158d, Cra. 399c, Ti. 37a), об ја шње ње (R. 366b, Grg. 512c, Ap. 31b, Phlb. 38a), по став ка, ар гу мент, прин цип, за кон (Phd. 62d, Lg. 696d, Cri. 46b, Lg. 689d.), те за, хи по те за, раз лог (Prt. 344b, Grg. 465a, R. 497c, R. 500c), уну тра шња ми сао ду ше, про ми шља ње 15 Б. Шијаковић, Мythos, physis, psyche, Јасен, Београд-Никшић 2002, Мythos, physis, psyche, Мythos, physis, psyche, Сва зна че ња са бра на су у лек си ко ну: H. G. Lid dell R. Scott. A Gre ek-en glish Lexicon, Cla ren don Press, Ox ford

8 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) (Тht. 189е, R. 529d, R. 525e, Cri. 48c, R. 607b, Ti. 71d, Phd. 99e, Ti. 30b, Ti. 70a), кон ти ну и ра ни ис каз, на ра ци ја, го вор (Phd. 60d, Phd. 85d, Ap. 34e, Mx. 236b, Lg. 723b), вер бал ни ис каз, из раз, ре че ни ца, ди ску си ја (Lg. 886b, Phlb. 65c, Epin. 987b, Ap. 26b, Prt. 329c, Grg. 506a, Ap. 34a, Cra. 430d, Prm. 127d, Phdr. 275b, Ap. 20e, R. 330a, Phdr. 240e). те ма (Prt. 314c, Phlb. 42e, Prt. 344a), ин те лек ту ални или умет нич ки дис курс (Sph. 263е, R. 600.c, R. 398d, Lg. 664a, Lg. 835b, Tht. 165a, R. 398e, Sph. 262c, Tht. 202b). У Пла то но вој он то ло ги ји, εἶδος је цен трал ни по јам ко ји има ег зи стен ци јал ну тежи ну, док ло гос ви ше има функ ци ју упо треб ног тер ми на, што се за кљу чу је на осно ву раз ли чи тих упо тре ба у ди ја ло зи ма. Ло гос је епи сте мо ло шки и ло гич ки из раз, ко ји се у Со фи сту из јед на ча ва са де фи ни ци јом, а у Те е те ту са об ја шње њем. 19 Ло гос је ра ци о нална ка те го ри ја ко ја оме ђу је, огра ни ча ва, де фи ни ше пој мо ве, тј. иде је ко је при па да ју сфе ри ум ног. 20 У Ари сто те ло вом си сте му, ло гос је без сум ње ра ци о нал на ка тего ри ја, иден тич на са пој мом, од но сно ми шље њем. У том кон тек сту се по ми ње у Ме та фи зи ци: ἡ κατὰ τὸν λὸγο ν οὐσία ( бив ство према оп штем пој му ). 21 Ло гос, у сва ком слу ча ју, ни је ви ше по јам ко ји тре ба по себ но де фи ни са ти он је про сто све при су тан и све про жима ју ћи тер мин ве зан за ми шље ње. Сам на зив ло ги ка, као и нази ви мно гих на уч них и фи ло соф ских гра на, са др же у ети мо ло ги ји ло гос. То је већ уве ли ко при сут но код Пла то на и Ари сто те ла, што зна чи да се ова реч још та да са свим би ла иден тич на оном се мантич ком оп се гу ко ји у срп ском је зи ку има ју ре чи ми сао, ра зум, по јам, сло ве сни го вор или реч. У сто ич кој фи ло соф ској тра ди ци ји опет ожи вља ва дру га чи је схва та ње. Он ни је са мо тех нич ки тер мин ми шље ња и на у ке, већ, као код Хе ра кли та, до би ја сво је по себ но ме сто у сто ич кој он то ло ги ји и по себ ну ни јан су у зна че њу. Осим што је λόγος исто што и νοῦς на ан тро по ло шком пла ну, ὁ Λόγος (Бог) је сте де лат но на че ло ко је у се би са др жи ак тив не фор ме свих ства ри ко је тре ба да по сто је, а те фор ме су λόγοι σπερματικοί. 22 Ло гос опет има вред ност ап со лут ног на че ла, на чи на по сто ја ња ко смо са, а све по је ди нач на бив ства оп штег бив ства има ју сво ја соп стве на на че ла ко ја им да ју по сто ја ње ово су се ме ни ло го си, очи глед но пре и ме но ва не Пла то но ве иде ал не фор ме. 19 Ф. Коплстон, Историја филозофије Грчка и Рим, БИГЗ, Бе о град 1991, Код Пла то на, ра зум ско и ум но су одво је ни пој мо ви, и на оп штем и на ан трополошком плану. 21 Историја филозофије, Историја филозофије,

9 Марина Стојановић, Употреба појма λόγος у Прологу Јовановог еванђеља Пре во ди о ци Сеп ту а гин те је вреј ски d е var у ста ро за вет ном тексту пре во де са λόγος. D е var је био ви ше стру ко сло жен, он то лошки бре ме нит и зна ча јан по јам. У кон тек сту ста ро за вет не те о логи је, сме ло би се ре ћи ду бљи и та јан стве ни ји по јам од је лин ског λόγος-а. Ау тор члан ка Lo gos is a Com monly Used Word in the Old Te sta ment прет по ста вља да је при род ни ја прет по став ка да су Гр ци, ко ји су би ли упо зна ти са ста ро за вет ним спи си ма, би блиј ском ве ром и грч ким пре во дом, под ути ца јем пој ма d е var об ли ко ва ли λόγος. 23 Хро но ло шки то је, на рав но, мо гу ће и об ја шњи во. Он да ље по ми ње пре по зна тљи вост се ман тич ке вред но сти по јам d е var у упо тре би код Пла то на и Ари сто те ла. На во ди нам не ке ре пре зен та тив не кон тексте где се ја вља d е var, од но сно λόγος. Ина че, ова реч се ја вља ви ше сто ти на пу та у тек сту Ста рог За ве та. 24 А Господ рече Мојсију: зар рука Господња неће бити довољна? Ви де ћеш хо ће ли би ти што ти ре кох (λόγος) или не ће (Бр. 11, 23). Тада истражи и распитај, извиди добро, па ако буде истина (λόγος) и до и ста се учи ни ла она гад на ствар ме ђу ва ма (Пнз. 13, 14). А кад из го во ри Мој си је све ри је чи ове све му Изра и љу, ре че им: при виј те ср це сво је к сви јем ри је чи ма (λόγος) ко је вам ја да нас за свје до ча вам, и ка зуј те их си но ви ма сво јим да би др жа ли све ри је чи ово га за ко на и тво ри ли их. Јер ни је пра зна ри јеч (λόγος) да за њу не ма ри те, не го је жи вот ваш; и том ћете ри јеч ју про ду љи ти да не сво је на зе мљи, у ко ју иде те пре ко Јор да на, да је на сли је ди те (Пнз. 32, 45 47). Ако се освр не мо на текст, уо ча ва мо да је ло гос ов де иденти чан Ре чи Бо жи јој то је реч ко ја ја исти ни та, не про ме њи ва, ег- 23 I ha ve he ard so me pe o ple cla im that this Gre ek word lo gos fo und its way in to Je wish and Chri stian cul tu re from Gre ek phi lo sophy. I say that the re ver se is mo re pro ba ble, that the su per na tu ral me a nings and im pli ca ti ons of the Gre ek word lo gos in to Gre ek phi lo sophy ca me from Je wish wri tings be ca u se of ver ses li ke De u te ro nomy 32:45 47, Lo gos is a Com monly Used Word in the Old Te sta ment, gi nal chri sti a nity.net. 24 На кра ју члан ка на ла зи се ин декст ме ста где Сеп ту а гин тин пре вод упо тре бљава λόγος (исто). 669

10 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) зи стен ци јал но ва жна. У по след њем на во ду она се опи су је као сам жи вот. Ра ди се, на рав но, о за ко ну ко ји је дат Изра и љу од стра не Ја хвеа, али и у дру гим кон тек сти ма се ман тич ко је згро ове ре чи има исте по ме ну те ка рак те ри сти ке. D е var је реч, али не обич на, не ла жна, ни ти пра зна, већ не сва ки да шња, бо жан ска, от кри вењ ска. Са том и та квом реч ју срео се Фи лон Алек сан дриј ски, те о лог и фи лософ, ми сли лац упо знат са би блиј ском ве ром, грч ким је зи ком и фило соф ским на чи ном ми шље ња. Ту реч је он, још пре еван ђе ли сте, уз ди гао на ни во дру гог Бо га и бо жан ске си ле, 25 на слу ћу ју ћи нео бич ност и на ро чит ка рак тер ста ро за вет ног Бо га. Фи лон го во ри о две си ле Бо жи је до бро ти (ἀγαθότἠς) и вла сти (ἐξο υσία), те да је сво јом до бро том ство рио сва ку ствар, а да сво јом вла шћу вла да сви ме што је ство рио; а да је тре ћа си ла ко ја је из ме ђу ове два и има моћ да их ује ди њу је ло гос, јер за хва љу ју ћи ло го су Бог је подјед на ко и вла да лац и до бро. 26 Он је пред ста вљен сим во лом ог ње ног ма ча. Ло гос је и не ка вр ста Ја хве о ве те о фа ни је у ли ку Ан ђе ла Господ њег онај ко ји се ја вља Ага ри и Мој си ју. Он је за ја вља ње узео лик Ан ђе ла, а да се ни је пре тво рио у Ан ђе ла. 27 Ло гос је и збир но би ће Фи лон го во ри да је би ло шест си ла, а Ло гос им је био глава... За Ло го са се ка же да је пр во ро ђе ни од Бо га. 28 У ства ра њу он има уло гу обра за по ко ме је чо век ство рен Ве о ма аде кват но и без ика кве не и сти не из ре као је Бог ову му дрост, јер ни јед на смрт на ствар не мо же би ти на чи ње на по слич но сти нај ви шем Бо гу ко смоса, већ је ди но по обра сцу дру го га бо жан ства, ко је је Реч (Ло гос) вр хов ног Би ћа. 29 По сто ји мо гућ ност да из вор овог пој ма, осим у Фи ло но вом по зна ва њу је лин ске фи ло со фи је, ле жи и у по ме ну том пој му d е var из ста ро за вет них спи са, или у пој му пре му дро сти који се на ла зи у Ода ма Со ло мо но вим и ко ји, на не ки на чин, пер со нифи ку је му дрост као све про жи ма ју ћу си лу, ко ја је из ве ла Је вре је из Егип та (Прем. 18, 14сс) Р. Ку бат, Библијски теолог Филон Александријски (Неки аспекти Филоновог схватања Логоса и поистовећивање Логоса са старосавезним Анђелом Господњим) у: Траговима Писма Каленић, Крагујевац, 2012, On the Cherubim, IX 27, De Somniis 41 (III), 280, πρε σβύτατος καὶ γενικώτατος ὅσα γέγονε (Quaestiones et Solutiones in Genesin II, 62(VI), 394), Библијски теолог Филон Александријски, Questions and Answers on Genesis, II (62), Старозаветном монотеизму, с једне стране, страна је и немогућа идеја другoг Бога, док са друге стране представе Метатрона, Анђела Господњег, њихови описи и изрази који се на њих односе јасно указују да постоји још неко биће које није лично Ја хве, али је исте при ро де са њим ( Би блиј ски те о лог Фи лон Алек сан дриј ски, 107). 670

11 Марина Стојановић, Употреба појма λόγος у Прологу Јовановог еванђеља Оно што је за те му ре ле вант но и што би био кра так за кљу чак о Фи ло но вом логосу је то да он има ви ше зна че ња: Бо жи ја ства ра лачка реч, Бо жи ја си ла, Бо жи ји лик у ста ро за вет ним те о фа ни ја ма, одно сно Ан ђео Го спод њи. Фи ло но ва ту ма че ња ста ро за вет них тек сто ва су але го риј ско е тич ка за па жа ња на сти хо ве Пи сма са ку пље на у темат ске кру го ве. 31 На чин ту ма че ња и во ка бу лар ко ји ко ри сти ука зују на хе лен ско обра зо ва ње и ути цај грч ке фи ло со фи је. Фи лон ни је си сте ма ти чан, ни ти ло ги чан и до сле дан у са др жа ју и раз у ме ва њу λόγος-а из, ве ро ват но, два раз ло га он сам ни је си сте ма ти чар, ни је та кав тип ми сли о ца; и дру го, за то што је би ло по треб но да про ђу веко ви док три ја до ло ги ја, ко ју он ин ту и тив но на зи ре, по ста не уоп ште из ра зи ва у си сте ма тич ним и ло гич ким ка те го ри ја ма. Хри шћа ни ма су би ли по треб ни ве ко ви да пој мов ним ка те го ри ја ма пре ци зно изра зе мо но те и зам и Бо жи ју тро јич ност. У Фи ло но вој ми сли, ко начно, λόγος ни је ви ше са мо ап стракт на ка те го ри ја он по ста је да ле ко ви ше од то га ми стич ни Ло гос Бо жи ји. Ло гос у тек сту Про ло га (1) `Εν αρχῇ ἦν ὁ λόγος, καὶ ὁ λόγος ἦν πρὸς τὸν Θεόν, καὶ Θεὸς ἦν ὁ λόγος. 32 У пр вом сти ху има мо три пу та екс пли ци ра ну име ни цу λόγος. Ка сни је се та иста име ни ца, у тек сту Про ло га, ја вља још са мо један пут, у 1, 14. Ме ђу тим, пи сац Еван ђе ља ко ри сти име ни цу на синтак сич ки екс пре сив ном ме сту ово мо же има ти дво стру ки узрок по ет ска екс пре сив ност (с об зи ром на то да је у пи та њу по ет ски сег мент) или 2) на гла ша ва ње λόγος-а као се ман тич ког цен тра рече ни це (сва три пу та ја вља се са чла ном). У пи та њу су три про сте пре ди кат ске ре че ни це са ста вље не у јед ну сло же ну. У пр ве две ре чени це ло гос је су бје кат, у тре ћој има функ ци ју имен ског де ла именског пре ди ка та. У све три ре че ни це кон гру ен тан је са тре ћим ли цем јед ни не им пер фек та од εἰμί. Им пер фе кат, ина че, озна ча ва не свр- 31 Филон је тумачио старозаветне личности, појмове, појаве, а складу са таквим његовим приступом, стандардни наслови дати су корпусу његових дела (De Abrahamo, De Aeternitate Mundi, De Agricultura, De Cherubim...). 32 Прва два стиха Н. Б. Ланд спаја и примећује паралеизам и беспрекорну хијастичку структуру: А ἑν αρχῇ В ἦν С ὁ λόγος D καὶ ὁ λόγο ς E ἦν F πρὸς τὸν Θεόν : F` καὶ Θεὸς Е` ἦν D` ὁ λόγος C` Οὗτο ς B` ἦν A` ἐν ἀρχῇ πρὸς τὸν Θεόν ( The Pi vot of John s Pro lo gue, 9 10). 671

12 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) ше ну про шлу рад њу. Из бор овог гла гол ског вре ме на ја сно ука зу је на нео ме ђе ност, трај ност, бес по чет ност рад ње о ко јој је реч. Ло гос је би ће ко је ни је у не ком тре нут ку би ло у Бо гу, од но сно би ло Бог. Он је од у век, трај но, ван вре мен ски са Бо гом, од но сно Бог. Ово је ин фор ма ци ја ко ју пру жа упо тре ба им пер фек та. Сег мент καὶ Θεὸς ἦν ὁ λόγος би се пе снич ки, пра те ћи ре до след ре чи из во ра, мо гао пре ве сти са Бог бе ше Ло гос, с тим што ово зна чи да је Ло гос био Бог. Мо же мо за ми сли ти да смо са вре мени ци пи сца Про ло га, да кроз Сеп ту а гин ту, евен ту ал но по зна ва ње Фи ло на или мо жда не ких фи ло со фи ја, има мо до не кле из гра ђе но зна че ње ре чи ло гос и да се у ве зи са њом ја вља ју из ве сне асо ција ци је. Реч је, сва ка ко, о но е тич ком пој му, о не ком свој ству, си ли, ли ку, прин ци пу ве за ном нај у же за јед но га Бо га. Али, пр ва ре че ница Про ло га, осим што по твр ђу је ове по сто је ће асо ци ја ци је пој ма ло гос у од но су на по јам Бо га, од јед ном нам у по след њем сег мен ту до но си са свим ре во лу ци о нар ну но вост Ло гос ни је са мо по јам ко ји пра ти и опи су је Бо га Ло гос је Бог. У из вор ном тек сту очигле дан је су бје кат (ὁ λόγος) и ја сно је да се ње му при пи су је садр жај пре ди ка та он се иден ти фи ку је као Бог. Оно што је но во као ин фор ма ци ја, раз ли чи то од кон тек ста Фи ло но вих раз ми шља ња и мо гу ћих им пли ка ци ја ста ро за вет них те о фа ни ја Бо жи јих у ли ку Ан ђе ла Го спод њег, је сте то да се ова квим ис ка зом Ло гос уво ди као но ви на на он то ло шком пла ну, као су бје кат бо жан ства. Не из јед нача ва се већ по зна ти Бог са Ло го сом, већ се Ло гос из јед на ча ва ста тусно и он то ло шки са Бо гом. Ин ту и тив но ис каз пре но си ин фор ма цију о но вој лич но сти, не ком но вом су бјек ту. Ово је ва жно, јер пи сац Про ло га има свест о кон тек сту упо тре бе и схва та ња лек се ме ло гос, ко ју ко ри сти. Не зна мо, до ду ше, са си гур но шћу ко ји кон текст употре бе је ње му нај бли ски ји и нај по зна ти ји Фи ло нов, ста ро за ветни или фи ло соф ски али ко ји год да је, он из бо ром син так сич ке струк ту ре и лек си ке од го ва ра им пли цит но на те ра ни је кон тек сте и под цр та ва но во и осо би то зна че ње ло го са. Ова квим сти хом (1, 1) Ло гос за и ста из ко ре на ме ња ка рак тер ста ро за вет ног мо но те и зма, раз ја шња ва ју ћи ста ро за вет не алу зи је о дру гом Бо гу, ма лом Јахвеу, Ан ђе лу Го спод њем и сл. на је дан са свим нов и нео че ки ван на чин. Не ки ау то ри ка жу да ре че ни ца син так сич ки ли чи на ре чени цу из Пост. 1, 1, 33 те да ау тор узи ма тај обра зац пи са ња. Нај ве роват ни је је и нај ло гич ни је да је пи сац упо знат под јед на ко са ју да и- змом и је ли ни змом и да, пи шу ћи Про лог на грч ком је зи ку, све сно Ivan uvod i ko men tar, 77.

13 Марина Стојановић, Употреба појма λόγος у Прологу Јовановог еванђеља би ра реч ко ја је већ до ста бо го слов ски и зна чењ ски би ла бре ме ни та и да јој, на све то, да је још јед но са свим но во зна че ње. По сто ји још је дан до каз из пер спек ти ве праг ма ти ке ис ка за да пи сац има на ме ру да уве де нов иден ти тет Ло го са као Бо га, од но сно ка сни је Си на Бо жи јег. У пр вом сти ху он три пу та по на вља име ни цу λόγος. Мо же мо по ста ви ти пи та ње за што не упо тре би лич ну за мени цу. Ефект ност ис ка за би ти ме би ла сма ње на, не са мо као по етске струк ту ре, већ као асер ти ва. 34 Су бје кат екс пли ци ран име ни цом са мим тро стру ким по на вља њем пре но си део ин фор ма ци је по навља ње је сна жно екс пре сив но сред ство, ко је још на ни воу не све сног и емо ци о нал ног по чи ње да пре но си по ру ку. Оту да је у књи жев ној пи са ној ре чи че сто као по ја ва. Пред лог πρὸς упо тре бљен у пред ло шко-па де жној кон струк цији са аку за ти вом оба ве шта ва нас да је λόγος у од но су на спрам, при, по ред Бо га. Ово опет ука зу је на ње гов осо би ти и по се бан иден ти тет. Наш пре вод у Бо га ко ри сти ар ха ич ну кон струк ци ју са ге ни ти вом ко ја има исто зна че ње, ко је ука зу је на ре ла ци ју при пада ња из ме ђу ен ти те та. Из бор кон струк ци је по твр ђу је но ви ка рак тер Ло го са он ни је не ки део Бо га, већ оно што ће ка сни је дог мат ско бо го сло вље де фи ни са ти као ὑπόστ ασις. (2) Οὗτος ἦν ἐν ἀρχῇ πρὸς τὸν Θεόν. Οὗτος као по ка зна за ме ни ца има ја сну де ик тич ку уло гу. Зани мљи во је да је пи сац ту мо гао упо тре би ти и лич ну за ме ни цу трећег ли ца. Ме ђу тим, ако упо ре ди мо ис каз 1, 2 Тај (исти) бе ше у по чет ку у Бо га и Он бе ше у по чет ку у Бо га сти че мо ин ту и тив ни ути сак, у кон тек сту пр ве ре че ни це, на ко ју се ова на до ве зу је, да је οὗτος аде кват ни ја за ме на за λόγος, опет екс пре сив ни ја и се мантич ки ис пу ње на у кон тек сту пот пу но истим са др жа јем као λόγος. За ме ни це су, ге не рал но, се ман тич ки пра зне ре чи ко је се пу не са држа јем у кон крет ном кон тек сту. Ме ђу тим, по ка зне за ме ни це има ју нај на гла ше ни ју де ик тич ку функ ци ју оне су бли же ен ти те ту ко ји за ме њу ју од дру гих за ме ни ца. На ни воу ин до е вроп ских је зи ка де икса функ ци о ни ше на исти на чин и за ме ни це као ка те го ри ја ре чи су слич но струк ту и ра не. Она раз ли ка ко ја се у го вор ној си ту а ци ји осе- 34 О говорним чиновима: Searle, J. R. (1975), A taxonomy of illocutionary acts, у: Günder son, K. (еd.), Language, Mind and Knowledge, Minnesota Studies in the Philosophy of Science, Minneapolis,

14 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) ћа из ме ђу упо тре ба за ме ни ца тај/овај 35 и он, по сто ји и у овом пи са ном сег мен ту. Ва жно је и то, да Ло гос, иа ко не екс пли ци ран, и да ље је сте су бје кат. (3) πάντα δι' αὐτοῦ ἐγένετο, καὶ χωρὶς αὐτοῦ ἐγένετο οὐδὲ ἕν. ὃ γέγονεν. (4) ἐν αὐτῷ ζωὴ ἦν, καὶ ἡ ζωὴ ἦν τὸ φῶς τῶν ἀνθρώπων Ов де је λόγος ис ка зан пре ко лич не за ме ни це и да ље мо же мо би ти си гур ни да је λόγος ен ти тет на ко га се ис каз од но си. Де ик са и да ље функ ци о ни ше као у сти ху 1, 2, с тим што је са да уме сто по казне упо тре бље на лич на за ме ни ца тре ћег ли ца. Чи ни се да је по јам већ до вољ но ја сно уве ден и на гла шен оту да се већ мо же озна чити као он (αὐτός). Лич на за ме ни ца има за ни јан су ау то ном ни ји иден ти тет од по ка зне, а она са мо стал ни је функ ци о ни ше у кон тексту и мо же се про стор но уда љи ти од ен ти те та на ко ји ука зу је. Сто га је она у тек сту упо тре бље на по сле по ка зне, а син так сич ки је чи тав стих де ли од пој ма ко ји за ме њу је. Ње на су, ме ђу тим, свој ства та ква да то не ства ра не ја сно ће у тек сту ре ци пи јент не по ста вља пи та ње на ко га се за ме ни ца од но си. У 1, 3 и 1, 4 сва три об ли ка за ме ни це αὐτός ука зу ју на Ло гос. Стих 1, 4 до но си но ви су бје кат, ко ји под разу ме ва исти по јам као и ло гос, али га са да осве тља ва са дру га чи је стра не и име ну је дру гим име ном жи вот (ἐν αὐτῷ ζωὴ ἦν). По стаја ле су, до ду ше, рас пра ве око син так сич ких гра ни ца овог сег мен та, при че му се ὃ γέγονεν ве зи ва ло за 1, 4а, те би оно та ко пре у зе ло уло гу су бјек та. О. Хо фи јус од ба цу је ова кву син так сич ку по де лу сегмен та, као не ло гич ну, те ону ко ја се не мо же укло пи ти у бо го словски кон текст. 36 Ако би се ὃ γέγονεν схва ти ло ка су бје кат 1, 4а, он да 35 У срп ском је зи ку по сто ји ве о ма та на на и још увек не са свим ис пи та на разли ка из ме ђу за ме ни ца тај и овај ко ја се мо же утвр ди ти из пер спек ти ве прагма ти ке ис ка за. 36 О. Хо фи јус до ка зу је да је не мо гу ће пар ти цип ὃ γέγονεν у функ ци ји за ви сне ре че ни це при пи са ти сти ху 4а, те да ὃ γέγονεν по ста не су бје кат 4а ( оно што је на ста ло у ње му (Ло го су) бе ше жи вот ). Was ge wor den ist, war in ihm (dem Lo gos) Le ben. Di e se In ter pre ta tion, die δ γέγονεν als Su bjekt des v. 4a an si eht, wird durch sac hlic he Er wägun gen als unmöglich er wi e sen. Ко је год зна че ње да из ву че мо из ове кон стук ци је, не од го ва ра бо го слов ској ре ал но сти ни ти кон тек сту. Сто га је Ло гос једи ни су бје кат ко ме се при пи су је са др жај 1, 4. Wo nämlich in dem Hymnus sonst das Pro no men αυτός mit ei ner Pr po si tion ver bun den ist, da ist von dem Lo gos die Re de (δι αυτού v. 3a und v. lob; χωρίς αύτοϋ ν. 3b); und gle ic hes gilt für das Ak ku sa tiv-objekt αυτόν in den Ver sen 10c. 11b und I2a so wie für den Ge ni ti vus su bi ec ti vus αυτού in v. I4c und v. I6a ( Struk tur und Ge dan ken gang des Lo gos-hymnus, 7). 674

15 Марина Стојановић, Употреба појма λόγος у Прологу Јовановог еванђеља би се ζωὴ у сва ком слу ча ју мо ра ло од но си ти на ὃ γέγονεν, што у би ло ком ту ма че њу не од го ва ра ин тен ци ја ма пи сца и кон тек сту цели не. Ло гос је ло гич ки су бје кат хим не, а не тво ре ви на. ζωὴ се даље иден ти фи ку је као све тлост (φῶς). 37 Мо же мо за кљу чи ти ка кво се ман тич ко по ље има ло гос он је жи вот и све тлост. На рав но, у пи та њу су ме та фо ре осо би не све тло сти и жи во та, ко је они има ју као фи зич ки ен ти те ти, пре но се се по ана ло ги ји на по јам ло гос. (14) Καὶ ὁ λόγος σὰρξ ἐγένετο καὶ ἐσκήνωσεν ἐν ἡμῖν, καὶ ἐθε ασάμε θα τὴν δόξαν αὐτοῦ, δόξαν ὡς μονογενοῦς παρὰ πατρός, πλήρης χάριτος καὶ ἀληθείας По след ње екс пли ци ра ње име ни це λόγος у тек сту Про ло га, и ина че у чи та вом да љем тек сту Еван ђе ља, је сте у 1, 14. Ау тор се, после не ке вр сте ди гре си је, вра ћа на по јам из пр вих сти хо ва. Прем да је, на рав но мо гу ће, да су ме ђу сти хо ви ин тер по ла ци је, ако при хвати мо те о ри ју о по сто ја њу пре е ван ђељ ске хим не у част бо жан ског Ло го са, то опет не ме ња зна чај спо ми ња ња овог тер ми на баш на овом ме сту и у ова квом кон тек сту. Ка кав год ма те ри јал да је еванђе ли ста ко ри стио, он га је об ли ко вао пре ма сво јим ин тен ци ја ма, те је ве о ма ва жно то што се ов де λόγος по но во ја вља. Ре дак тор, или пи сац, на не ки на чин је при мо ран, ако хо ће да са свим из ра зи от кри ве ње и до вр ши са др жај по чет них сти хо ва, да из ра зи још једну ре ле вант ну и он то ло шки ва жну чи ње ни цу ко ја се ти че Ло го са. На и ме, тај Ло гос, ко ји је био у по чет ку у Оца, кроз ко га је све без из у зет ка ство ре но, ко ји је сте Бог тај исти Ло гос је по стао те ло. Овом ви ше не го ја сном хри шћан ском исти ном за о кру жен је и обли ко ван но ви по јам λόγος. 38 Иа ко је те о ри ја о по ле ми ци про тив 37 Слич на ди ле ма, као око гра ни це сти хо ва 3 и 4, по сто ји и у сти ху 1, 9 око пар ти ци па ἐρχόμενον да ли се од но си на φῶς, ὃ φωτίζει или ἄνθρωπον: Бе ше све тлост исти ни та, ко ја оба сја ва сва ког чо ве ка, (и) до ђе на свет или Бе ше све тлост исти ни та, ко ја оба сја ва сва ког чо ве ка, (и) ко ја до ла зи на свет. Бе ше све тлост истини та, ко ја оба сја ва сва ког чо ве ка, ко ји до ла зи на свет. Из је зич ких раз ло га О. Хо фијус од ба цу је пр ву мо гућ ност (ἐρχόμενον би мо ра ло ста ја ти са чла ном у слу ча ју да се од но си на све тлост ) док је дру га исто та ко ма ло ве ро ват на. Нај при род ни је је да је ἐρχόμενον εἰς τὸν κόσμον од но сна ре че ни ца уз име ни цу чо век. При том до ла зи на свет за пра во зна чи до би ја по сто ја ње, жи вот, би ће (ins Da sein tre ten) ( Struk tur und Ge dan ken gang des Lo gos-hymnus, 9). 38 Da hi er erst mals nach v. 1 wi e der der λόγος-begriff erscheint, darf nicht bersehen wer den. Die Aus sa gen von v. 1f. wol len in v. 14 mit geh rt wer den: Eben je ner Lo gos, der εν αρχή war, der bei Gott war, ja der selbst Gott war, ist und ble ibt, eben der ist 675

16 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) гно си са кроз текст Еван ђе ља од ба че на, екс пли цит ну и не дво смисле ну исти ну о ова пло ће њу Бо га у из ра зу ὁ λόγος σὰρξ ἐγένετο ко ри сти ли су Оци Цр кве као ар гу мент про тив до ке ти стич ких и гностич ких иде ја. 39 Он се ви ше у тек сту Еван ђе ља не по ми ње. 40 Већ крај про ло га до но си но ва име на ко ја ће, уме сто име ни це λόγος, на да ље озна ча ва ти исту лич ност Исус Хри стос и Је ди но род ни (Син). У 17б уво ди се име Исус Хри стос ἡ χάρις καὶ ἡ ἀλήθεια διὰ Ἰησοῦ Χριστοῦ ἐγένετο, а у 18. сти ху син таг ма μονογενὴς θεὸς. Оба име на се не уво де у текст и упо тре бу на онај на чин на ко ји је по чет ним сти хо ви ма уве де но име λόγος. Чи ни се да за тим не ма по тре бе Исус је лич но име, док по јам је ди но род ни узи ма ана ло ги ју од но са отац-син и из те пер спек ти ве озна ча ва но во откри ве ну бо жан ску лич ност. При том реч μονογενὴ пи сац ве ро ватно би ра да би ука зао на је дин стве ност и не по но вљи вост, те по се бан ка рак тер од но са си нов ства у Бо гу. Би бли о гра фи ја: Из во ри The Gre ek New Te sta ment (SLB edi tion) (2010), Mic hael W. Hol mes (прир.), So ci ety of Bi bli cal Li te ra tu re and Lo gos Bi ble Soft wa re Atlanta, Ge or gia Bel ling ham, Was hing ton. The Works of Phi lo (1993), tran sla ted by C. D. Yon ge, fo re word by Da vid M. Scho ler, North Park Col le ge and The o lo gi cal Se mi nary. Fleisch geworden ( Struktur und Gedankengang des Logos-Hymnus, 23). 39 G. Ric hter у члан ку Fle ischwer dung des Lo gos im Jo han ne se van ge li um наво ди Иг на ти ја Бо го но сца, По ли кар па, Ју сти на Му че ни ка и Ири не ја Ли он ског, ко ји се екс пли цит но ко ри сте овим ис ка зом као до ка зом про тив до ке ти стич ких на стоја ња да оспо ре ре ал ност Хри сто вог ова пло ће ња. Tatsächlich ist das, was Ig na ti us, Polykarp, Ju stin und Irenäus ge gen die Do ke ti sten be ha up ten und ver te i di gen, das gleic he, was be re its in Joh i 14; vi 5ib-58 usw. und in 1 und 2 Joh be ha up tet und be tont wird, nämlich: die wa hre Le i blic hke it (sarx) und das wir klic he Menschsein Je su; Tod und Begräbnis Je su; die Identität des Auf er ste hun gsle i bes Je su mit dem Fle isch, das ge lit ten hat und ge stor ben ist (Joh xx 24 ff); die Euc ha ri stie als wir klic hes Fle isch und Blut Je su; die all ge me i ne escha to lo gische To te ner wec kung (Joh ν 28 f; vi 39b, 40b, 44b, 54b) ( Fle ischwer dung des Lo gos im Jo han ne se van ge li um, 258). 40 То је јед на од раз ли ка из ме ђу Про ло га и остат ка овог Еван ђе ља (J. A. T. Ro binson, Re la tion of the Pro lo gue to the Go spel of St John, NTS 9, ). 676

17 Марина Стојановић, Употреба појма λόγος у Прологу Јовановог еванђеља Ли те ра ту ра Bult mann, R. (1967), Der Be de u tung der ne u erschlos se nen mandäischen und manichäischen Qu el len für das Verständnis des Johan ne se van ge li ums, y: Exe ge ti ca, Tübin gen, Cul pep per, R. A. (1980), The Pi vot of John s Pro lo gue, New Te stament Stu di es 27, Ho fi us, O. (1987), Struk tur und Ge dan ken gang des Lo gos- Hymnus in Joh , ZNW, Ку бат, Р. (2012), Би блиј ски те о лог Фи лон Алек сан дриј ски (Не ки аспек ти Фи ло но вог схва та ња Ло го са и по и сто ве ћи ва ње Лого са са ста ро са ве зним Ан ђе лом Го спод њим, у: Ку бат, Р., Тра го ви ма Пи сма, Ка ле нић, Кра гу је вац. Lid dell, H. G., Scott R. (1940), A Gre ek-en glish Le xi con, Cla ren don Press, Ox ford. Ло зе, Е. (1986), Свет Но вог За ве та, Све ти ар хи је реј ски си нод СПЦ, Бе о град. Mc Hugh, J. (2009), John 1 4 (A Cri ti cal and Exe ge ti cal Com mentory), T&T Clark In ter na ti o nal, New York USA. Mor ris, L. (1988), Ivan uvod i ko men tar, Do bra vest, No vi Sad. Ren del, H. J. (1917), The Ori gin of the Pro lo gue to St. John s Go spel, Cam brid ge [En gland], Uni ver sity Press. Ric hter, G. (1972), Fle ischwer dung des Lo gos im Jo han ne se vange li um, NT 14, Brill, Ro bin son, J. A. T. (1963), Re la tion of the Pro lo gue to the Go spel of St John, New Te sta ment Stu di es 9, Se ar le, J. R. (1975), A ta xo nomy of il lo cu ti o nary acts, у: Günderson, K. (еd.), Lan gu a ge, Mind and Know led ge, Min ne so ta Stu di es in the Phi lo sophy of Sci en ce, Min ne a po lis, Schwyzer, E. (MCMXXXIX), Gri ec hische Gram ma tik, bd. 1, München. Ши ја ко вић, Б. (2002), Мythos, physis, psyche, Ја сен, Бе о град Ник шић. Lo gos is a Com monly Used Word in the Old Te sta ment, gi nal chri sti a nity.net. При мље но: Ис пра вље но: Одо бре но:

18 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) Тhe Usa ge of the Con cept of λόγος in the Pro lo gue to St. John s Go spel Marina Stojanović Faculty of Orthodox Theology, University of Belgrade Sum mary: The pa per aims to analyze the con text of the usa ge of the con cept of λόγος in the Pro lo gue to St. John s Go spel. In or der to ex pla in the po ten tial ca u se of the usa ge of this Gre ek term in the Go spel s text, it lists a sur vey of the ear li er usa ges of the sa me term. A ge nesis of the con cept of λόγος, un til its oc cur ren ce in the New Te sta ment texts, in te gra tes a plenty of se man tic vari a ti ons of the sa me le xe me. In the ver bal con text of the Pro lo gu e s ver ses the sa me word ob ta ins one qu i te new me a ning. In the text of the Pro lo gue, lo gos uni tes a part of in he ri ted, al ready exi sting me a ning, and al so gets a who le new me a ning. Aut hen ti city of this new me a ning is im pli citly vin di ca ted by the con text of the sta te ments in which it ap pe ars. From the per spec ti ve of the prag ma tics and the syntax of the sta te ments, the analysis of ac tual ver ses sho uld po int out to the con tent of the New Te staments con cept of λόγος. Key words: Pro lo gue, St. John s Go spel, λόγος, d е var, context, statement, meaning. 678