NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА

Transcript

1 NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN UDK 323.1(=163.40) година VIII vol /2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А. Владимировна Зоран Видојевић Ђорђе Стојановић Александра Мировић Ђуро Бодрожић Душан Вучићевић Петар Матић Ирина Ковачевић ПРИКАЗИ Слободан Јанковић Јово Марковић

2 Часопис за национална и државна питања УДК 323.1(=163.41) ISSN НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VIII, vol. 13 Број 1/2012.

3 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ISSN УДК 323.1(=163.41) Број 1/2012 год. VIII vol. 13 стр Часопис покренут поводом 200 годишњице савремене српске државности. Часопис излази три пута годишње. Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: , Оснивачи часописа: Милан Матић, Живојин Ђурић Главни уредник: Милош Кнежевић Одговорни уредник: Живојин Ђурић Редакција: Милош Кнежевић Миломир Степић Зоран Петровић-Пироћанац Живојин Ђурић Пословни секретар: Смиљана Пауновић Прелом: eseloge д.о.о. Штампа: eseloge д.о.о. Тираж: 300 примерака

4 САДРЖАЈ ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Ми тро фа но в а Ана с та с и ја Вл а д и м и ров на К РИ ЗА Н А Ц И О Н А Л Н Е Д Р Ж А ВЕ У ЕПО Х И ГЛО БА Л И ЗА Ц И Ј Е Зо ра н Ви до је в ић Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М, РА Ц ИОН А Л НО СТ И И М П Е РИ ЈА Л И ЗА М Ђор ђе Сто ја но в ић РАЗ Л И Ч И Т И И Д Е Ј Н И П РИ СТ У П И ФЕ НО М Е Н У П А Т РИ О Т И ЗМ А Алек сан дра Ми ро вић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА У САВРЕМЕНИМ ГЛОБА Л И ЗА Ц И Ј С К И М И И Н Т ЕГ РА Ц И О Н И М П РО Ц Е С И М А Ђу ро Бо дро ж ић С РП С К И Н А Ц И О Н А Л Н И И Д ЕН Т И Т ЕТ: ИЗ ВО РИ И ОСНО ВИ Д у ш а н Ву ч и ће в ић, Пе та р Ма т ић Т РА Д И Ц И О Н А Л И ЗА М И МО Д ЕРН И ЗА М КА РАК ТЕР ДРУ ШТВЕНИХ РАС Ц Е П А У С Р БИ Ј И Ир и на Ко в а че в ић МО ДЕР НИ ПО ГЛЕД НА СВИЈЕТ, МЕХА НИ ЦИ СТИЧ КА ПАРАДИГМА И ЕКО ЛО ШКА КРИ ЗА ПРИКАЗИ Сло бо да н Ја н ко в ић КОРПО РА Т И В Н А НО СТА Л Г И ЈА

5 САДРЖАЈ Јо в о Ма р ко в ић ДИ ПЛО МА ТИ ЈА И ШАХ Н И КОН ФРОН ТА Ц И ЈА Н И К А П И Т У Л А Ц И ЈА

6 CONTENTS POLITICAL THEORY AND IDENTITY MItrofanova Anastasija Vladimirovna THE CRISIS OF NATIONAL STATE IN THE AGE OF GLOBALIZATION Zoran Vidojevic NEOLIBERALISM, RATIONALITY AND IMPERIALISM Djor dje S to ja n o v ic DI F F E R E N T CON CEP T UA L A P PRO AC H ES TO THE PHE NO ME NON OF PA TRI O TISM Aleksandra Mirovic SIGNIFICANCE AND SUSTAINIBILITY OF NATIONAL IDENTITY WITHIN MODERN GLOBALIZATION AND INTEGRATIONAL PROCESSES Djuro Bodrozic SERBIAN NATIONAL IDENTITY: ITS SOURCES AND FOUNDATIONS Dusan Vucicevic, Petar Matic TRADITIONALISM AND MODERNISM CHARACTER OF SOCIAL CLEAVAGES IN SERBIA Ir i n a Ko va ce v ic MO DERN VI EW OF THE WORLD, MEC HA NIC PA RA DIGM AND ECO LO GIC CRI SIS REVIEWALS Slobodan Jankovic CORPORATE NOSTALGIA Jovo Markovic DIPLOMACY AND CHESS NEITHER THE CONFRONTATION NOR THE CAPITULATION

7 6 САДРЖАЈ

8 ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова Анастасија Владимировна КРИ ЗА НА ЦИ О НАЛ НЕ ДРЖАВЕ У ЕПОХИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ Зоран Видојевић НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ, РАЦИОНАЛНОСТ И ИМПЕРИЈАЛИЗАМ Ђорђе Стојановић РАЗЛИЧИТИ ИДЕЈНИ ПРИСТУПИ ФЕНОМЕНУ ПАТРИОТИЗМА Александра Мировић ЗНАЧАЈ И ОДРЖИВОСТ НАЦИОНАЛОГ ИДЕНТИТЕТА У САВРЕМЕНИМ ГЛОБАЛИЗАЦИЈСКИМ И ИНТЕГРАЦИОНИМ ПРОЦЕСИМА Ђуро Бодрожић СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ: ИЗВОРИ И ОСНОВИ Вучићевић Душан, Матић Петар ТРАДИЦИОНАЛИЗАМ И МОДЕРНИЗАМ КАРАКТЕР ДРУШТВЕНИХ РАСЦЕПА У СРБИЈИ Ирина Ковачевић МОДЕРНИ ПОГЛЕД НА СВИЈЕТ, МЕХА НИ ЦИ СТИЧ КА ПАРАДИГМА И ЕКОЛОШКА КРИЗА

9

10 УДК : Оригинални научни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VIII, vol. 13 Број 1/2012. стр Ми т ро фа но ва Ана с та с и ја Вла д и ми ров на * К РИ ЗА Н А Ц И О Н А Л Н Е ДР ЖА ВЕ У ЕПО ХИ ГЛО БА ЛИ ЗА ЦИ ЈЕ Сажетак Овај рад се бави проблемом кризе националне државе у времену глобализације. Суочена са процесом глобализације национална држава се нашла суочена са многобројним изазовима. У том смислу структура овог рада је подељена на три дела. У првом делу се анализира утицај глобализације економије на дезинтеграцију националне државе. У другом делу се даје преглед најважнијих механизама дезинтеграције суверених држава. И на крају се разматрају алтернативе глобализације, као и будућност државе у савременом друштву. Кључне речи: национална држава, глобализација, суверена држава, механизми дезинтеграције, савремено друштво. 1. Гло ба л и за ц и ја е ко но м и је и де з и н те г ра ц и ја с у ве ре н и х др ж а в а И н т е г ра ц и о н и п р о це си у са в р е ме ном све т у мо г у да буду ано ма лич ни, ако ни су пут пре ва зи ла же ња ха о са, не го зас е б н и фе но ме н и у н у т ар у р е ђе н и х це л и на. Св а к а д р ж а в а је по с е би р е зул т ат и н т е г ра ц и је не к а да од во је н и х с р ед њ е ве ков н и х п р о ви н ц и ја. И н т е г ра ц и ја т а ко мо же да об је д и њу је де ло ве, * Док тор по ли тич ких на у ка, шеф Цен тра евро а тлант ских ис тра жи ва ња Ди - пло мат ске ака де ми је МИД Ру си је, про фе сор РГ ГУ 9

11 Ми т р о ф а н о в а Ан а с т а с и ја Вл а д и м и р о в н а К РИ ЗА Н А Ц И О Н А Л Н Е... а л и и да ру ш и по с т о је ће еко ном ске и по л и т и ч ке с т ру к т у р е. Ст у па њу Че ш ке у ЕУ, п р е т хо д ио је ра с па д Че хо сло в ач ке оч и гле да н п ри ме р ко р е ла ц и је и н т е г ра ц и је и де з и н т е г ра ц и је. При ме ри Че хо сло вач ке, Ју го сла ви је, СССР и дру гих бив - ших др жа ва, на во де на прет по став ку, да су еко ном ска инт е г ра ц и ја и по л и т и ч к а де з и н т е г ра ц и ја по ве з а н и п р о це си. Не ра д и с е о еко ном ској и н т е г ра ц и ји уоп ш т е, не г о о јед ној њ е ној под вр сти, ко ја је сре ди ном де ве де се тих до би ла на зив гло бали за ци ја. По ја ва но вог тер ми на уме сто ста рог ра сту ћа ме - ђу за ви сност по ка зу је, за свет ску еко но ми ју, нов про цес по - с т е пе ног у т а па њ а на ц и о на л н и х еко но м и ја по је д и н и х д р ж а в а у је д и н с т ве н и гло ба л н и си с т ем к а п и т а л и с т и ч ке п ри в р е де. Гло ба л н и п ри в р ед н и си с т ем с е г ра д ио па ра ле л но са ве ли ким ге о граф ским от кри ћи ма, раз во јем са о бра ћа ја и ве - з а це ле к а п и т а л и с т и ч ке п ри в р е де. Пр в а гло ба л и з а ц и ја је т ра ја ла до 1914, к а да је све т, по де љ ен и з ме ђу ко ло н и ја л н и х си ла био уни форм ни ји и лак ши за упра вља ње. Свет ски рато ви и по том ре во лу ци је и де ко ло ни за ци ја су ус по ри ли про - це с на с т а н к а гло ба л не еко но м и је. Ис п р в а су јед на ше с т и на све т а (СССР), а з а т и м и к ру п н и је је д и н и це би л и од во је н и од све т ске к а п и т а л и с т и ч ке п ри в р е де. Гло ба л и з а ц и ја еко но м и је је би ла не мо гу ћа, док год су се раз ви ја ла два ре ла тив но не зави сна сек то ра свет ске при вре де со ци ја ли стич ки и ка пи тали стич ки. Уну тар се бе је сва ки си стем био до вољ но ин те грисан, али је упра во ка рак тер тих уну тра шњих од но са си сте ма о т е ж а в а о њи хо во у з а ја м но деј с т во. Ка пи та ли стич ки си стем је по се до вао при вре ду са централ но пе ри фер ном струк ту ром (управ ни цен тар про из - вод на по лу пе ри фе ри ја си ро вин ска пе ри фе ри ја). У со ци јали стич ком си сте му, са гла сно дог мат ски про ту ма че ном маркси зм у, св а к а д р ж а в а је по к у ша в а ла да и з г ра д и з а т во р е н у, са мо до вољ н у еко но м и ју ко ја са д р ж и све п ри в р ед не г ра не. На п ри ме р, ма ш и но г ра д њ а Пољ ске и Че хо сло в ач ке је и ма ла удео до 80% свет ске про из вод ње, од че га је 2/3 про из во да било на ме ње но за уну тра шње тр жи ште.1 Еко но ми сти су схват а л и да је од су с т во с о ц и ја л и с т и ч ке ме ђу на р од не по де ле ра да ве л и к и п р о блем з а с о ц и ја л и с т и ч к и ла г е р, а л и т а к ви п ла но ви и иде је ни су ни ма ло ути ца ли на ре ал ну си ту а ци ју. 1 Цен тра ль но - Во сточ ная Евро па во вто рой по ло ви не ХХ ве ка, т. 2. М., с

12 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр Ра з ме на и з ме ђу СССР и зе ма љ а с о ц и ја л и зма и ма ла је спе ц и фи ч н у п ри р о д у. И з СССР- а су с е и з во зи ле ене р г е т ске си ро ви не, а у СССР ро бе ши ре на ме не. Она и не би сме ла да се на зи ва тр го ви ном, већ пре ме ђу др жав ном на ту рално ком пен за ци о ном раз ме ном или си сте мом цен тра лизо в а ног бар т е ра. 2 О ч и глед но је да с о ц и ја л и с т и ч к и еко номск и си с т ем н и је и ма о цен т ра л но пе ри фе ри ј ск и к а ра к т е р. По че т ком 90 -и х г о д и на к а п и т а л и с т и ч к а п ри в р е да је по с т а ла свет ска, бу ду ћи да је по сле не стан ка со ци ја ли стич ког бло - к а гло ба л не еко но м и је са мо не ко л и ко ен к ла в а (С. Ко р е ја, Куба) на с т а ви ло да са ра ђу је са све т ск и м еко ном ск и м си с т е мом, ч у в а ју ћ и од р е ђе н у не з а ви сно с т. По с т о ја њ е т и х ен к ла в а не до зво ља ва да се го во ри о гло ба ли за ци ји као пот пу но за вр - ше ном про це су. Ма да, ако се са да шње тен ден ци је гло ба ли зац и је оч у в а ју, ен к ла ве ће п р е и л и к а сн и је би т и и н т е г ри са не у си с т ем к а п и т а л и с т и ч ке п ри в р е де. По с т о ја њ е д в а си с т е ма је о т е ж а в а ло св а ком по на о с об увла че ње у соп стве ну ор би ту дру гих зе ма ља у раз во ју. Зау зи ма ње но вих тр жи шта, отва ра ње ино стра них еко но мија за ула зак за пад ног ка пи та ла вој ним сред стви ма, а што се п ра к т и ко в а ло у Х I X и на по че т к у X X ве к а, по с т а ла је не п рихва тљи ва прак са. Отво ре на де мон стра ци ја не га тив них страна к а п и т а л и зма је мо гла да под с т а к не д р ж а ве у ра з во ју да и з а б е ру не п ри ја т е љ ск у с т ра н у (по ја в а зе ма љ а у ра з во ју, од но сно он и х ко је н и су у т в р д и ле ко на ча н п у т свог ра з во ја, по ста ла је мо гу ћа тек на кон што су со ци ја ли стич ки и ка пит а л и с т и ч к и све т по де л и л и зо не у т и ца ја). Гло ба л и з а ц и ја је п р во еко ном ск и п р о це с, а т ек он да и по ли тич ки, кул тур ни... Она се раз ли ку је од ра ста ме ђу за висно сти, при бли жа ва ња или ин те гра ци је еко но ми ја раз ли читих др жа ва. Гло ба ли за ци ја ме ња ква ли та тив не ка рак те рис т и ке на ц и о на л н и х еко но м и ја, п р е т в а ра ју ћ и х и з р е ла т и в но за тво ре них си сте ма у еле мен те је дин стве не свет ске при вре - де. По ја м на ц и о на л на еко но м и ја г у би см и са о, бу д у ћ и да је еко но м и ја све ма њ е по ве з а на са д р ж а вом ( на ц и јом ) и са по тре ба ма ње них гра ђа на. Основ ни су бје кат свет ске еко - но ми је по ста је тран сна ци о нал на кор по ра ци ја (ТНК), раз ме - ш т а ју ћ и сво ју п р о и з вод њу и п ла си ра ју ћ и п р о и з во де т а мо где 2 Ibid, c. 164,

13 Ми т р о ф а н о в а Ан а с т а с и ја Вл а д и м и р о в н а К РИ ЗА Н А Ц И О Н А Л Н Е... је њој по год ни је, без об зи ра на др жав не гра ни це. То је разлог ко ји у бр з а в а ме ђу на р од н у по де л у ра да, а у н у т ар јед не др жа ве, чак и раз ви је не, ја вља се двој на еко но ми ја, од но - сно ен кла ве бла го ста ња и ен кла ве си ро ма штва, ре гио н и до но ри и до т и ра не обла с т и. Це ло к у п н и р е г и о н и с е п р е т в а ра ју у и з во зн и ке си р о ви на и по т р о шач ко т р ж и ш т е з а тран сна ци о нал не кор по ра ци је, фак тич ки не раз ви ја ју ћи сопс т ве н у п р о и з вод њу. Гло ба ли за ци је до во ди до пре тва ра ња др жа ва у ша хов - ска по ља, где су по ља бо га те и си ро ма шне обла сти. Бога ти кра је ви сту па ју у гло бал ну еко но ми ју ди рект но, за о била зе ћ и цен т ар су ве р е не д р ж а ве, па с е д р ж а в а по с т е пе но ра с - па да к а о еко ном ск а је д и н и ца. Не ко в р е ме т а к в а д р ж а ве ода је п ри ви да н у т и са к по с т о ја њ а и к а о по л и т и ч к а је д и н и ца услед оп ш т е и не р т но с т и по л и т и ч к и х с т ру к т у ра. А л и, са п р о т о ком в р е ме на, еко ном ск и ра с па д не и з б е ж но во д и к а по л и т и ч кој де з и н т е г ра ц и ји. Ме ђу на род на по де ла ра да је по сто ја ла и ра ни је, али није и ма ла и н т ен зи в а н к а ра к т е р, по ш т о је све т ск а еко но м и ја у ве л и кој ме ри би ла с ег мен т и ра на. Н п р, с о вје т ск и блок је био ско р о по т п у но и зо ло в а н од к а п и т а л и с т и ч ког т р ж и ш т а. Не ке за о ста ле или ра том уни ште не на ци о нал не еко но ми је су до - би ле шан су за ско ро бес пре кор ну у со ци јал ном сми слу мо - де р н и з а ц и ју. Мо де р н и з а ц и ја је би ла мо г у ћ а зб ог т о г а ш т о је у свој с т ву гла в ног деј с т ву ју ћег л и ца ме ђу на р од не еко но м и је фу н к ц и о н и са ла су ве р е на д р ж а в а, ко ја је ц и љ ра з во ја и с о ц и- јал не за шти те ви ше вред но ва ла од ци ља еко ном ске ефи ка сно - с т и. Ча к и а ко је зе м љ а у че с т во в а ла у ме ђу на р од ној по де л и ра да, фу н к ц и је њ е не еко но м и је н и су с е т и ме ис ц р п љи в а ле, а п ри о ри т е т с е да в а о и м пе ра т и ви ма на ц и о на л не б е з б ед но с т и, об е з б е ђи в а њу по т р е ба с т а нов н и ш т в а, ра з во ју и тд. Пр о д у бљи в а њ е ме ђу на р од не по де ле ра да је с т во ри ло оштре дру штве но по ли тич ке про бле ме. Раз ли чи ти друштве ни сло је ви и це ле на ци је су оста ли на ру бу еко ном ског раз во ја, без шан се да се са мо стал но из ву ку из нај те же си туа ц и је, по ш т о сло б од но к р е т а њ е р о ба и з ра з ви је н и х зе ма љ а у оне у ра з во ју, ог ра н и ча в а мо г ућ но с т и ови х д ру г и х да ра з ви ју с оп с т ве н у п р о и з вод њу у м но г и м обла с т и ма. Ра с цеп и з ме ђу бо га тих и си ро ма шних зе ма ља се по сте пе но уве ћа ва. У до кумен ти ма УН се их го ди на по ја вио тер мин ве о ма не раз - 12

14 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр ви је не зе мље тј. оне, ко је чак не тре ба на зи ва ти зе мља ма у раз во ју и чи је ста нов ни штво жи ви у усло ви ма ап со лут - ног си р о ма ш т в а. Т Н К н и су з а и н т е р е с о в а не з а ове д р ж а ве к а о по т ен ц и ја л не објек т е з а и н ве с т и ц и је, је р не ма ју р е су р с е и л и с е на ла зе у с т а њу ра т а. Ст а нов н и ш т во т и х зе ма љ а је ису ви ше си ро ма шно, да би по сто јао ин те рес у сми слу пла си ра ња про - из во да. Чак и рад ну сна гу тог ста нов ни штва не же ли ни ко да ку пу је, по што је она углав ном без ика квих ква ли фи ка ци ја. Од лу ке у кор по ра ци ја ма се до но се ис кљу чи во на осно - ву и м пе ра т и в а еко ном ске е фи к а сно с т и. У об зи р с е не у зи мају н и ло к а л н и усло ви, н и еко ло ш ке по сле д и це, н и с о ц и ја л на це на еко ном ских од лу ка. Гло ба ли за ци ја је на тај на чин разно в р сно с т еко ном ске и н т е г ра ц и је, ко ја и де в а н кон т р о ле суве ре них др жа ва, а че сто и про тив њи хо вих ин те ре са (тј. инт е р е си ма њи хо ви х г ра ђа на). Еко ном ск а гло ба л и з а ц и ја не о т к ри в а пе р спек т и ве з а по л и т и ч к у и н т е г ра ц и ју, по ш т о во д и к а и ш че з а в а њу у п ра во по ли тич ких ди мен зи ја и ста па њу свет ске по ли ти ке са свет - ском еко но м и јом. Основ н и з а да ц и в ла да ви не с е п р е но с е не на по л и т и ч ке, не г о на еко ном ске и н с т а н це, ско р о не з а ви сне од во ље гра ђа на. Гло ба ли за ци ја под ри ва са вре ме не пред ставе о су ве р е н и т е т у д р ж а ве к а о од ра з а су ве р е н и т е т а на р о да, она ко к а ко од л у ке, ко је с е т и ч у ж и во т а љу д и, не до но с е он и са ми и чак не иза бра ни од њих пред став ни ци. Мо же се ре ћи да у по л и т и ч ком см и сл у, гло ба л и з а ц и ја во д и к а гло ба л ном д и к т а т у фи на н си ј ске ол и г ар х и је. Де г ра да ц и ја д р ж а в ног су ве р е н и т е т а с е ис к а зу је и к р оз ет но ре ли ги о зне кон флик те на те ри то ри ја ма бив ших др жав а. Ет но к ул т у р не ра з л и ке не п ри ја т е љ ск и х с т ра на на во де на прет по став ку, да су ет нос и ре ли ги ја основ ни и, мо же би ти, је ди ни раз ло зи за рас пад др жа ва. На тај на чин гло ба ли за ција свет ског еко ном ског си сте ма као и да не де лу је и као да се ч и н и да је њ е на уло г а у п р о це си ма де з и н т е г ра ц и је д р ж а в а с е к у н дар на. Уис т и н у, е т н и ч ке и р е л и г и о зне ра з л и ке не и з а зи в а ју увек се па ра ти зам. Те о ри ја су ко ба ци ви ли за ци ја је по годна з а об ја ш њ е њ е већ по с т о је ћ и х кон фл и к а т а, а л и не мо же да об ја сн и сл у ча је ве у ко ји ма до су ко ба з а п ра во не до ла зи. Ре г у лар на ме ђу е т н и ч к а на пе т о с т (ко ја по с т о ји ча к и у ве о ма с т а би л н и м д р ж а в а ма) п р е ра с т а у т ен де ц и је з а по л и т и ч ком 13

15 Ми т р о ф а н о в а Ан а с т а с и ја Вл а д и м и р о в н а К РИ ЗА Н А Ц И О Н А Л Н Е... не за ви сно шћу, ка да се са мо стал ност оце ни као еко ном ски ис - п ла т и в а з а онај де о с т а нов н и ш т в а р е г и о на, ко ји и ма п ри с т у п р е су р си ма од р е ђе не в р ед но с т и на све т ском т р ж и ш т у. Мо же с е р е ћ и, да је и н т е г ра ц и ја по л и т и ч к и ра с па да ју ћ и х зе ма љ а у гло ба л н и еко ном ск и си с т ем (гло ба л и з а ц и ја) о снов н и у з р ок к а ко р е л и г и о зног, т а ко и е т н и ч ког с е па ра т и зма. Ет но р е л и г и ј ск и фа к т о ри кон фл и к т а су с е к у н дар н и, иако се они у ме ри свог раз ви ја ња и ја ча ња мо гу у јав ном мње њу до жи ве ти као ва жни ји, ума њу ју ћи еко ном ску страну про бле ма. Упра во се ра ди о јав ном мње њу: код ло кал них е л и т а еко ном ск и мо т и ви у век и ма ју п ри о ри т е т, је р е л и т а од по ли тич ке са мо стал но сти до би ја не по сред не ко ри сти те вр - сте. Том при ли ком ели та на сто ји да са кри је сво ју ма те ри ја лис т и ч к у мо т и в а ц и ју, под с т и ч у ћ и с е па ра т и с т и ч ке по к р е т е ча к и та мо, где не ма ре ал не осно ве за еко ном ску са мо стал ност Ме ха н и з м и де з и н те г ра ц и је су ве ре них др жа ва По сто је два мо де ла или ме ха ни за ма по ли тич ке дез инте гра ци је. Не ки ауто ри сма тра ју, да ин те гра ци ја у свет ску кап и т а л и с т и ч к у п ри в р е д у и усв а ја њ е р е це па т а ме ђу на р од н и х ор га ни за ци ја до во ди до ма сов ног оси ро ма ше ња ста нов ништва, услед че га се оно он да вра ћа ет нич ким или ре ли ги о- зним ко ре ни ма (со ци јал но не за до вољ ство се све сно ка на лише к р оз сфе ру е т н и ч ког п р о т е с т а). Д ру г и ау т о ри су ск ло н и ји ми шље њу да им пулс рас па да про из и ла зи не од нај си ро маш н и ји х, не г о од нај б о г а т и ји х р е г и о на д р ж а ве, ко ји по с е д у ју вред не ре сур се за ин те гра ци ју у свет ску при вре ду. За го вор ник пр вог мо де ла, ка над ски ис тра жи вач Мише л Чо су дов ск и не г и ра на За па д у по п у лар н у и де ју да је кон фл и к т у Ју г о сла ви ји р е зул т ат е т но к ул т у р н и х п р о бле ма, ду бо ко уро ње них у исто ри ју зе мље. Та иде ја не ма ве зе са р е а л н и м у з р о ц и ма п р о це са де з и н т е г ра ц и је, п ра ве ћ и ла ж а н ути сак да љу ди ула зе у кон фликт због то га што во ле да рат у ју. На с т а ла је це ла м и т о ло г и ја ко ја п ри п и су је по је д и н и м на ро ди ма кул ту ру на си ља, мал те не ге не тич ку не спо соб - но с т р е г у л и са њ а кон фл и к а т а м и р н и м п у т ем. На т ом ц р ном спи ску су се на шли и Ср би и Ал бан ци и Хр ва ти и уоп ште сви на р о д и би в ше Ју г о сла ви је.

16 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр На про тив, Чо су дов ски је прет по ста вио да дез ин те грац и ја Ју г о сла ви је на с т а је зб ог п р о г ра ма ма к р о е ко ном ског ре струк ту ри са ња, на мет ну тог од стра не ино стра них зај мо - да ва ца, ко ји до во ди до дез ин те гра ци је ин ду стриј ског сек то - ра и г у би т к а с о ц и ја л н и х г а ра н ц и ја. 3 И н т е р са н т на је т а ко ђе њ е г о в а а на л и з а у з р о к а г е но ц и да у Р у а н д и Ако За пад по ку ша ва да об ја сни тај до га ђај уну тра шњим узро ци ма (ме - ђу пле мен ска мр жња), Чо су дов ски обра ћа па жњу на то да је г ра ђа н ском ра т у п р е т хо д и ла еко ном ск а к ри з а, ко ја је и з а зв а- ла ма с ов но си р о ма ш т во и г у би т а к си г у р но с т и у свој по ло ж ај. Под ок ри љ ем М МФ - а у Р у а н д и по че т ком де ве де с т и х г о д и на су се спро во ди ле ма кро е ко ном ске ре фор ме, укљу чу ју ћи де - вал ва ци ју ва лу те, сма њи ва ње со ци јал них про гра ма (укључ у ју ћ и т у и да в а њ а з а ис х ра н у де це и б ор бу п р о т и в ма ла рије), уво ђе ње так си за основ но школ ско обра зо ва ње. Због де - с т а би л и з а ц и је по љ о п ри в р е де и у н и ш т а в а њ а т ра д и ц и о на л не г ра не - у з г а ја њ а к а фе у зе м љи је на с т а ла гла д. При в а т и з а- ци ја нај ве ћих др жав них ком па ни ја је иза зва ла па ра ли зу те ле - ко м у н и к а ц и ја и снаб де в а њ а с т а нов н и ш т в а с т ру јом и г а с ом. По што је тен зи ја у зе мљи иона ко би ла ве ћег сте пе на, сту пањ е не з а по сле не и гла д не ом ла д и не у на о ру ж а не од р е де н и је мо гло, а да не и з а зо ве до дат не де с т а би л и зи ра ју ће е фек т е. Ет - нич ка на пе тост је на рав но по сто ја ла, али она са ма по се би не би р е зул т и ра ла т а ко к а т а с т р о фа л н и м по сле д и ца ма. Ра з м и ш љ а ју ћ и у т ом кон т ек с т у о у з р о ц и ма ра с па да Југ о сла ви је, не к и ау т о ри 5 д р же Ср би ју з а о снов ног г е не ра т о ра и м п ул са ра с па да ба ш з а т о ш т о је она би ла нај ма њ е ра з ви је на од ју го сло вен ских ре пу бли ка и за то што је ма ло шта мо гла да по н у д и све т ском т р ж и ш т у (Ср би су с е т ра д и ц и о на л но бави л и не т р г о ви ном, не г о вој н и м де л и ма и у п ра в љ а њ ем). По њи хо вом ми шље њу, оштро оси ро ма ше ње Ср ба је узро ко вало на пу шта ње про за пад не по зи ци је, стан дард не за со ци ја лис т и ч к у Ју г о сла ви ју, ра з вој на ц и о на л и зма и об на в љ а њ е р е л и- г и је. Ме ђу тим, дру ги ауто ри, по пут фран цу ског по ли ти ко - ло г а Па ск а ла Б о н и фа са, до к а зу ју да је и з вор с е па ра т и зма 3 Chos su dovsky, M, The Glo ba li za tion of Po verty: Im pacts of IMF and World Bank Re forms, Lon don: Zed Bo oks, 1997, p Ibid, p Schwartz S. Beyond An ci ent Ha treds : What Re ally Hap pe ned to Yugo sla via, Po li c y Re v i e w, Oc to ber-no vem ber

17 Ми т р о ф а н о в а Ан а с т а с и ја Вл а д и м и р о в н а К РИ ЗА Н А Ц И О Н А Л Н Е... обич но еко ном ски нај ра зви је ни ји или ре сур си ма нај бо га тији де о д р ж а ве. Б о н и фа с, п р е све г а, до во д и у п и т а њ е по зна т у к њи г у Хе ле не К а р е р Д А н ко с Ра з би је на и м пе ри ја (1978) 6. Ка рер Д Ан кос је сма тра ла да ће узрок рас па да СССР-а бити же ља му сли ма на да се одво је од сло вен ских ре пу бли ка и ство ре ислам ске др жа ве. Ме ђу тим, рас пад СССР-а је ишао су п р о т н и м т о ком. Уп ра во су сло вен ске р е п у бл и ке ( Р у си ја, Бе ло ру си ја, Укра ји на) те жи ле да се осло бо де од сред ње а- зи јат ског тр бу ха (тер мин А. Сол же њи ци на) и сту пе у не - по сред не тр го вин ске и по ли тич ке кон так те са За па дом. (До - да је мо да ни ти јед на од но вих др жа ва Цен трал не Ази је није по с т а ла исла м ск а). По зи ц и ја П. Б о н и фа са с е не по т в р ђу је са мо то ком пре го во ра у Бје ло ве шкој шу ми 1991, не го и том чи ње ни цом да су до дат ни им пул си рас па да до ла зи ли из Грузи је (ко ја пр во бит но чак ни је ни хте ла да уђе у ЗНД) и приба л т и ч к и х р е п у бл и к а нај б о љ е ра з ви је н и х де ло в а СССР- а у ко ји ма се кон цен три сао зна ча јан део ин ду стриј ских и људских ре сур са. Р у ск а Фе де ра ц и ја н и је би ла з а и н т е р е с о в а да са ч у в а СССР, сма тра ју ћи га као пре пре ку на пу ту ин те гра ци је у гло - ба л н у еко но м и ју. Пр ед с ед н и к РСФСР Б. Је л ц и н је 1. ок т о бра го ди не до био до ку мент, по знат под име ном Бур бу лисов ме мо ран дум Стра те ги ја Ру си је у пре ла зном пе ри о - ду. До ку мент је кон ста то вао да је за Ру си ју не по вољ но да сач у в а сво ју уло г у фе де ра л ног с т о же ра, по ш т о ће на т ај на ч и н, о с т а ле р е п у бл и ке ко ри с т и т и р е су р с е Р у си је з а сп р о во ђе њ е сво јих ре фор ми. Ру ко вод ство Ру си је је ра чу на ло да она по - с е д у је мо г ућ но с т и з а и н т е г ра ц и ју у све т ск у к а п и т а л и с т и ч к у при вре ду па је због то га и ини ци ра ло рас пад СССР-а. Исте и де је су до м и н и ра ле и код у к ра ји н ског в р х а. Ст а нов н и ш т во об е с о вје т ске р е п у бл и ке с е, по све м у су де ћ и, ло ше сна ла зи ло у т р е н у т к у, бу д у ћ и да је би ло под в рг н у т о ма с ов ном деј с т ву п р о па г а н де. На р е фе р ен д у м у о с т а т у су Ук ра ји не (1. де цем бра 1991), око 80% г ра ђа на, у к љу ч у ју ћ и и ру ско и ру ско је зи ч но ста нов ни штво, је гла са ло за не за ви сност што по ка зу је, ко - л и ко су ма ло би л и и н фор м и са н и с о вје т ск и љу д и о су ш т и н и свет ске ка пи та ли стич ке при вре де и за ко ни ма ње ног функц и о н и са њ а. 6 У тој књи зи је Ка рер Д Ан кос пред ви де ла рас пад СССР-а 16

18 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр Па ска ле Бо ни фас на ла зи по твр ду сво је те о ри је, ана лизи ра ју ћ и с е па ра т и с т и ч ке п р о це с е у ев р оп ск и м д р ж а в а ма. О н ука зу је да је рас пад Ју го сла ви је за по чет од стра не Сло ве није, нај бо га ти је од чла ни ца СФРЈ (Сло ве ни ја је има ла 8% југ о сло вен ског с т а нов н и ш т в а, а л и је да в а ла т р е ћ и н у БД П- а и че т в р т и н у п ри хо да од и з во з а) 7. За то је члан ство у СФРЈ за њу би ло п р е п р е к а на п у т у п ри са је д и њ е њ а ЕУ. И м п улс ра с па да Че хо сло в ач ке је т а ко ђе до ша о од и н д у с т ри ј ск и ра з ви је не Че - ш ке, ко ја је, с т р е ме ћ и нај бр жој и н т е г ра ц и ји у ЕУ, фа к т и ч к и п ри н у д и ла Сло в ач к у да с е са гла си са и з д в а ја њ ем. У Ит а л и ји су се па ра ти стич ке тен ден ци је ја че на раз ви је ном Се ве ру (тамо с е ча к обра зо в а ла Ре п у бл и к а Па да н и ја ко ја је т ра ж и ла при јем у ЕУ), у Шпа ни ји код раз ви је ни јих Ба ски је и Ката ло ни је (у си ро ма шној Ан да лу зи ји те тен ден ци је су сла бе). И з т а к ве кон с т е ла ц и је ја в љ а с е мо г ућ но с т по ја ве ч и с т о еко ном ског се па ра ти зма, без ет нич ких при ме са. Та кав се пара ти зам мо же да ник не, на при мер, у Ки ни. Ки на је ет ничк и хо мо г е на, иа ко је у не к и м р е г и о н и ма ( Ти б е т, Ун у т ра ш њ а Мон г о л и ја) де о е т н и ч к и х ма њи на р е ла т и в но ве л и к. Осно вом с е па ра т и зма у К и н и мо г у да по с т а н у не е т н и ч ке ра з л и ке, не - го раз ли ке ни воа раз во ја из ме ђу обал них и уну тра шњих ре - ги о на. Обал не про вин ци је Ки не, ко је су да ле ко ис пред остал и х на п у т у еко ном ског ра з во ја, већ ис к а љу ју не з а до вољ с т во због дик та та цен трал них вла сти и нео п ход но сти да из др жав а ју си р о ма ш не р е г и о не. Ме ха ни зам рас па да су ве ре не др жа ве не мо ра би ти по - к р е н у т од с т ра не нај б о г а т и јег р е г и о на, са т ач ке гле д и ш т а ра з во ја и н д у с т ри је и р е су р са, а л и је у з р ок с е па ра т и зма у век на сто ја ње ло кал не ели те да ди рект но кон так ти ра са гло балном еко но ми јом. Чак и кроз гло бал ну си ву еко но ми ју, ко ја с е т и че п р е во з а и п р о да је ору ж ја, нар ко т и к а, љу д и и д ру г и х за ко ном за бра ње них до ба ра. Ако ре ги он кре ће да по слу је са т ом в р с т ом гло ба л не еко но м и је, у н у т ар су ве р е не д р ж а ве с е ра ђа к ри м и на л на ен к ла в а ( Че че н и ја, Ко с о во). При р од но, др жа ва хо ће да уни шти ту ен кла ву али, при род но је и то да је сла ба др жа ва (у ја кој др жа ви та ква ен кла ва и не мо же да се по ја ви) не спо соб на за та кав за да так. Сто га, она је при ну- 7 Bo ni fa ce P., The Pro li fe ra tion of Sta tes, The Was hing ton Qu ar terly, 1998, Summer, p

19 Ми т р о ф а н о в а Ан а с т а с и ја Вл а д и м и р о в н а К РИ ЗА Н А Ц И О Н А Л Н Е... ђе на да по ја ча ва ни во на си ља са мо до тач ке у ко јој се ре дов не по л и ц и ј ске ме р е не ће п р е т во ри т и у г ра ђа н ск и рат ш и р о к и х ра з ме ра. Уло г а фа к т о ра гло ба л и з а ц и је у ра з во ју е т но р е л и г и ј ског кон фл и к т а мо же да с е п ра т и на п ри ме ру ево л у ц и је че чен ског се па ра ти зма. Нај ве ћи део на уч не сфе ре је са гла сан, да ислам н и је био у з р ок с е па ра т и с т и ч ког по к р е т а. 8 А.Д. Са ва те јев указу је да су у с о вје т ско в р е ме Че чен ц и би л и ма ло р е л и г и о зн и, не од ли ку ју ћи се ни ре ли гиј ском пи сме но шћу, ни упра жњав а њ ем об р е да 9. Че чен ско дру штво (као уоп ште и со вјет ско) би ло је у нај ви шем с т е пе н у с е к у ла ри зо в а но, док су ло к а л не т ра д и ц и је би ле у по л у з а б о ра ву. По с т о је до к у мен т о в а не по т в р де да је п р во би т на и де ја Џ. Д у да је в а би ла и з г ра д њ а све т ов не че чен ске д р ж а ве 10. Устав Че че ни је из је га ран то вао вер ске сло бо де и што је наро чи то ва жно раз два ја ње ре ли гиј ских ор га ни за ци ја од држ а ве. Че чен ск и с е це си о н и з а м је п р о д у к т не р е л и г и је, ча к н и е т н и фи к а ц и је, већ еко но м и је. Удо ви ца Д у да је в а с е у сво ји м ме мо а ри ма п ри с е ћ а ла њ е г о ви х на с т у па на т е ле ви зи ји:...он је п ри ча о к а ко сло б од но ж и ве љу д и по да ле ко од Р у си је и к а- ко ц ве т а ју д ру г е зе м љ е ко је и ма ју на ф т у. Пр ед ме т ра з г о во ра су би ле ње го ве ре чи о злат ним сла ви на ма и ка ми љем мле - к у Ку в ај т а 11. Пр во би т но ок р е т а њ е Д у да је в а к а исла м у је и ма ло у т и л и т ар н и к а ра к т е р и би ло је пов з а но са по че т ком а н т и с е па ра т и с т и ч ке опе ра ц и је Иде ја ислам ске др жа ве, оце њу је А.Д Са ва те јев, се ро дила код Асла на Мас ха до ва (на след ни ка Ду да је ва на пред седнич кој функ ци ји) по при лич но ка сно, а у ве зи са кла нов ском ра зно ли ко шћу и пот пу ном дез ор га ни за ци јом свет нов них инс т и т у ц и ја. 12 Тек је 3. фе бру а ра (осам го ди на по сле поче т к а с е па ра т и с т и ч к и х а к а т а) Ма с х а дов зв а н и ч но п р о гла сио ше ри јат ск у у п ра ву, обра зо в а о м и н и с т ар с т во ше ри јат ске б е з - 8 Йон сон Л., Вве де ние По ли ти че ский ислам и кон флик ты в Евра зии, Центра ль ная Азия и Кав каз, 1999, No 4, стр Сав ва те ев А.Д., Ислам и по ли ти ка в Че чен ской Ре спу бли ке, О б щ е с т в е н - н ы е н а у к и и с о в р е м е н н о с т ь, 2000, No 2, стр Ки сри ев Э.Ф, Ислам и вла сть в Да ге ста не, М:ОГИ, 2004, СТР. 159; Сав вате ев А.Д, Ibid, стр Д у д а е в а А., Ми л л и о н п е р в ы й, Е к а т е р и н бу р г: Ул ь т р а. Ку л ь т у р а, , с т р Сав ва те ев А.Д, Ibid, стр

20 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр б ед но с т и и по че о са и н и ц и ја ц и јом з а ко но да в с т в а са гла сног са ше ри ја т ом. По че так дру ге фа зе кон флик та је већ до био цр те ре ли гио зног ра т а. Пр о т и в љ е њ е фе де ра л ној вој сц и је п р о гла ше но з а џ и х а д. А.Д. Са в а т е јев ви д и у Че че н и ји т ог в р е ме на д ве сна г е: в ла да ви н у Ма с х а до в а, ко ја с е о сла њ а ла на су фи ј ск и е т н и ч к и ислам, и ве ха биј ску опо зи ци ју, ко ја је жр тво ва ла на ци о налне и де је з а ра д ж р т ве ме ђу на р од н и м исла м ск и м и де ја ма 13. По м и ш љ е њу А. И г њ а т ен к а, до ш ло је до п р о ме не и де о ло г и је уста ни ка: од бор бе за не за ви сност Че че ни је они су при хва тили из град њу ислам ске др жа ве ко ја би би ла део свет ске Уме 14. Основ не те ро ри стич ке ак те у пе ри о ду , већ је из во - д и ла ве р ск и мо т и ви са на м ла деж п р е све г а, ч ла но ви г ру пе Р и ја д Са л и х и н ( Вр т о ви п ра вед н и к а), од ра сла у ат мо с фе ри ве х а би т ске и н док т ри на ц и је. А л и, по но ви ће мо још јед ном, т о је био ре зул тат, а не узрок кон флик та. Рас пад ни за су ве ре них др жа ва је сте крај њи од раз опш т е т ен ден ц и је к а у ма њ е њу уло г е д р ж а ве у ме ђу на р од н и м од но си ма. Фор мал но очу ва ње су ве ре ни те та је пра ће но по - с т е пе н и м п р е но с ом ло ја л но с т и г ра ђа на од д р ж а ве на к а ко ви ш и, т а ко и н и ж и н и во од њ е. К а ко на п р е д у је гло ба л на еко - но ми ја, чо век по ста је ло ја лан не са мо др жа ви, не го и кор по - ра ц и ји, не в ла д и ној ор г а н и з а ц и ји и л и сво јој е т н и ч кој и л и р е - л и г и о зној г ру п и. Пр о це с и з ме ш т а њ а ло ја л но с т и не и з б е ж но до во ди до кон флик та из ме ђу ин ди ви дуе и др жа ве, кли ма јућ и о снов не по с т а в ке д р ж а ве д ру ш т ве не с о л и дар но с т и, је р мно ги не при хва та ју да су би ло чи ме ду жни зе мљи у ко јој су с е р о д и л и. Ја в љ а ју с е па ра ле л н и п р о це си и н т е г ра ц и је и дез ин те гра ци је ин те гра ци ја јед ног ску па до во ди до дез инт е г ра ц и је д ру г ог. У усло ви ма гло ба л и з а ц и је д р ж а в а с е к а о и н с т и т у ц и ја на ла зи у с т а њу пе р ма нен т не к ри зе, а од р ж а в а т и исту у жи во ту је мо гу ће са мо кроз ула га ње из у зет них на по - ра. 13 Ibid, p Иг на тен ко, А., Кро ва вая до ро га в рай, НГ-Ре ли гии, No 12, 16июля,

21 Ми т р о ф а н о в а Ан а с т а с и ја Вл а д и м и р о в н а К РИ ЗА Н А Ц И О Н А Л Н Е А л те р на ти ве г ло ба л и за ц и је и бу дућ ност др жа ва Да л и је гло ба л и з а ц и је ко ја од у зи ма уло г у су ве р е н и м др жа ва ма и на ци о нал ним еко но ми ја ма, по зи тив на или не гат и в на по ја в а? Од г о вор з а ви си од т о г а, да л и с е п и т а њ е ра з - ма т ра са ч и с т о еко ном ске т ач ке гле д и ш т а и л и у зи ма ју ћ и у об зир со ци јал но -по ли тич ку це ну ко ју љу ди пла ћа ју због еко - ном ске ефи ка сно сти. Пред став ни ци нео ли бе рал ног при ступа п р ед ла ж у оп т и м и с т и ч к у п р ог но зу ра з во ја до г а ђа ја. По њи ма, е фе к ат гло ба л и з а ц и је је сл и ча н е фек т у и н т е г ра ц и је на ц и о на л н и х т р ж и ш т а у Ев р о п и ве к а: ра з ме на р о ба, к а п и т а ла и ра д н и х р е су р са ра с т е, а ш т о ће до п ри не т и ра з во ју еко но м и је и сп р е ч и т и р е г р е си в не по ја ве. Мо г у ће је да би г о р е на ве де не т в рд њ е би ле т ач не, к а да би с е п ри н ц и п и сло б од ног т р ж и ш т а по т в р д и л и и у п ра к си. Али исто ри ча ри ми сле да је ка пи та ли зам сло бод ног тр жиш т а п ри в р е ме н и фе но мен, ко ји с е з а ко но ме р но ја вио јед ном у ис т о ри ји ( услед кон к р е т н и х у з р о к а) и з а ко но ме р но не с т а о. Н п р, по зна т и еко ном ск и ис т о ри чар К арл По ла њи је п и са о да је к а п и т а л и з а м сло б од ног т р ж и ш т а по н и к а о у Ен гле ској и х г о д и на, на кон че г а су с е ја ви л и ме ђу на р од н и мо но по ли ко ји су уз др ма ли прин цип сло бод не кон ку рен ције 15. И н д у с т ри ј ск и ра з ви је не зе м љ е су сво је в р е ме но п р о ш ле п р о це с и н д у с т ри ја л и з а ц и је под з а ш т и т ом с т р о г ог п р о т ек ц и- о ни зма, а што им са да не сме та да за го ва ра ју отва ра ње трж и ш т а ма њ е ра з ви је н и х зе ма љ а ра д и п ла си ра њ а је ф т и н и ји х п р о и з во да са За па да (о т во р е но с т т р ж и ш т а је је да н од усло в а за по моћ ММФ -а). Та ко ђе, за раз ли ку од пе ри о да по чет ног раво ја к а п и т а л и зма, све т ско т р ж и ш т е је већ по де љ е но и з ме ђу тран слан ци о нал них кор по ра ци ја и ни ко не га ран ту је сло бо - дан при ступ истом за ро бе зе ма ља у раз во ју. Те зе мље, не мају ћ и мо г ућ но с т и да ра з ви ја ју с оп с т ве н у п р о и з вод њу, п р е т в а- ра ју с е у ба на на р е п у бл и ке, т ј, у јед но о бра зне еко но м и је ко је про из во де јед ну вр сту ро бе. 15 S. Bur chil, A. Lin kla ter (eds.), T h e o r i e s o f In t e r n a t i o n a l Re l a t i o n s, L.:Pa l g r a ve, 1996, p. 45.

22 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр Пр ед с т а в н и ц и зе ма љ а у ра з во ју с е б о је п р е т в а ра њ а све т ске еко ном ске п и ра м и де у по л и т и ч к у, к а да ће с е, не са мо еко ном ске, не го и дру ге од лу ке ва жне за жи вот љу ди, до но си ти да ле ко од њих са пот пу ном рав но ду шно шћу у одно су на со ци јал ну це ну тих од лу ка. Они ко ји су за бри ну ти по сле ди ца ма гло ба ли за ци је не по сма тра ју њу са мо као про - цес ко ји, про сто, нај бо ље обез бе ђу је уза јам но деј ство транслан ци о нал них кор по ра ци ја, бо љи про мет ка пи та ла итд., не - го и као про цес са ра зор ним со ци јал ним по сле ди ца ма, ко ји до при но си ши ре њу бе де, гла ди и кри ми на ла. Тре ба ло би при зна ти да је пе си ми стич ка ви зи ја ве ро - в ат н и ја. Све т ск и еко ном ск и си с т ем о с т а в љ а ма ло п р о с т о ра да се из ме ни по сто је ћи си стем по де ле ра да. Ако су то ком глоба ли за ци је, еко но ми је јед них др жа ва (или ре ги о ни јед не држ а ве) б о г а т и и л и еко ном ск и ра з ви је н и, а д ру г и си р о ма ш н и и з а о с т а л и, он да ови п р ви и ма ју све ша н с е да у ве л и ча ју сво је б о г ат с т во, док д ру г и не ма ју ско р о н и к а к ви х мо г ућ но с т и да п р е в а зи ђу з а о с т а ло с т. Сло б од но к р е т а њ е р о ба и з ра з ви је н и х д р ж а в а у оне у ра з во ју, ог ра н и ча в а мо г ућ но с т и по след њи х да и з г ра де и ра з - ви ја ју сво ју п р о и з вод њу у м но г и м г ра на ма. Зе м љ е у ра з во ју, по п ра ви л у, п р о да ју са мо је да н ви д р о б е (си р о ви н у и л и ра д н у сна гу). До са да не ма ин ди ка то ра да гло ба ли за ци ја мо же до - при не ти раз во ју сла би јих еко но ми ја и су же њу рас це па из ме - ђу си р о ма ш н и х и б о г а т и х зе ма љ а. Не к и еко но м и с т и и з зе маљ а у ра з во ју п р о т е с т ву ју зб ог у по т р е б е т е р м и на гло ба л и з а- ц и ја, је р он по њи хо вом м и ш љ е њу, са к ри в а р е а л н у п ри р о д у ме ђу на р од не екс п ло а т а ц и је. Њи хо в а по зи ц и ја с е з а сн и в а на то ме да гло ба ли за ци ја те че са мо на тр жи шту ро ба и ка пита ла, али не и на свет ском тр жи шту ра да, на ко ме је мо билност људ ских ре сур са огра ни че на раз ли чи тим ими гра ци о - н и м п ра ви л и ма. Ра з ви је не с т ра не т а ко ђе с т а в љ а ју ба ри је р е на т р ж и ш т у и н т е лек т у а л не сво ји не, не же ле ћ и да п ри бл и же ви с о ке т ех но ло г и је зе м љ а ма у ра з во ју. И з т и х ра з ло г а зе м љ е у ра з во ју че с т о сх в а т а ју по ја м гло ба ли за ци ја као па ра ван, при кри ва ју ћи се ко јим, раз - ви је не зе м љ е з а х т е в а ју о т в а ра њ е т р ж и ш т а ма њ е ра з ви је н и х, п р о т и ве ћ и с е ис т о в р е ме но, сло б од ном п р о т о к у ра д не сна г е и тех но ло ги је, за раз ли ку од про то ка ро бе. Истин ска гло бали за ци ја тр жи шта ни је у ин те ре су раз ви је ни ма, ко ји ак тив - 21

23 Ми т р о ф а н о в а Ан а с т а с и ја Вл а д и м и р о в н а К РИ ЗА Н А Ц И О Н А Л Н Е... но сп р о во де п р о т ек ц и о н и с т и ч к у по л и т и к у. О н и к а о и ра н и је др же ви со ке та ри фе на ро бе, ко је би мо гле да из во зе зе мље у раз во ју. Та ко ђе се чу ва прак са суб вен ци о ни са ња по љо привре де у ра зним зе мља ма. То ре зул ти ра не са мо не мо гућ но - ш ћу и з во з а по љ о п ри в р ед н и х п р о и з во да зе ма љ а у ра з во ју, не го и ти ме да про из вод ња раз ви је них до ми ни ра на уну траш њи м т р ж и т и ма з а о с т а л и х. Чи ње ни це нам ипак не до зво ља ва ју да про сто из јед начи мо гло ба ли за ци ју са нео ко ло ни јал ном екс пло а та ци јом зе - ма ља у раз во ју. Гло ба ли за ци ја ни је увек на ко рист раз ви је нима. Го р е по ме н у т и п р о це с де з и н т е г ра ц и је т е че у це лом све т у: ча к и у б о г а т и м д р ж а в а ма с е ја в љ а ју де п р е си в н и р е г и о н и, ж а ри ш т а по л и т и ч ке не с т а би л но с т и. У ра з ви је н и м зе м љ а ма мо гу ће је пра ти ти со ци јал ну фраг мен та ци ју, ка да се у друштву из два ја ју мно го број не гру пе без ме ста у са вре ме ној еко - но м и ји не к в а л и фи ко в а н и ра д н и ц и, ом ла д и на б е з до вољ но ис к у с т в а, е т н и ч ке ма њи не. Та к ве г ру пе су бу р е ба ру т а с о - ц и ја л н и х т ен зи ја, ко је п р е т и ра зи је н и м зе м љ а ма озби љ н и м по сле д и ца ма. Опа сност до ла зи и од тзв. из оп ште ни ка гло ба ли за ције на ро да, ре ги о на, гру па, ко ји не мо гу, ни ти ће, без специ јал них ван ред них ме ра мо ћи да на ђу сво је ме сто у гло бал и зо в а ној еко но м и ји. У све т у по с т о је по с е б не д р ж а ве и це л и р е г и о н и, ко ји ча к н и у да ле кој бу д ућ но с т и не ма ју ша н су да при ву ку ин ве сти ци је и да се уоп ште укљу че у свет ску еко - но ми ју. То су нај бед ни ја ша хов ска по ља, из и гра ни од бо гат и ји х су с е да п р о с т о ри, а л и ко ји су с е у к љу ч и л и у гло ба л н у к ри м и на л н у еко но м и ју и л и т е р о ри с т и ч к у и ле г а л у. Не мо - г ућ но с т на ла же њ а с оп с т ве ног ме с т а у гло ба л ној еко но м и ји под с т и че с т а нов н и ш т во це л и х зе ма љ а на у че ш ће у гло ба л ној не за кон ској де лат но сти. За то гло бал ни ка пи та ли зам увек по - ра ђа са с о б ом гло ба л н у к ри м и на л н у еко но м и ју, ко ја с е по лако пре пли ће са ле гал ном еко но ми јом и по ли тич ким ин стит у ц и ја ма. По ло жај из оп ште ни ка гло ба ли за ци је мо же се из ме - ни ти на бо ље по мо ћу спе ци јал них про гра ма пре ква ли фи каци је и со ци јал не по др шке, али те зе мље има ју или ко румпи ра не вла де или се на ла зе у ста њу гра ђан ског ра та. Та ко н и п у на гло ба л и з а ц и ја сви х т р ж и ш т а не би мо гла до п ри не т и раз во ју тих др жа ва и ре ги о на. 22

24 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр У ве зи са већ п ри ме ће н и м и л и по т ен ц и ја л н и м не г а т и в - н и м по сле д и ца ма гло ба л и з а ц и је, јед на од нај че ш ћ и х ра с п рав а је с т е по т ра г а з а а л т е р на т и в а ма гло ба л и з а ц и је. По ја ви л и су се сле де ћи ал тер на тив ни про јек ти раз во ја свет ског си сте - ма: 1. Пр о це с гло ба л и з а ц и је с е мо ра з а у с т а ви т и, ок р е н у т и у на т ра г. На с т а ју п р о јек т и и з ла з а и з гло ба л не еко - но м и је, ау т ар х и је, п у ног са мо о б е зб е ђе њ а, ко ји н и су р е а л на а л т е р на т и в а а ко би не к а д р ж а в а и ус пе ла да по т п у но з а т во ри сво ју еко но м и ју од спољ н и х у т и цаја (то је у прин ци пу мо гу ће, ако је др жа ва до вољ но ве л и к а и б о г а т а р е су р си ма), она би би ла о су ђе на на еко ном ск у с т а г на ц и ју, де г ра да ц и ју и ра с па д. 2. Не г а т и в не по сле д и це не но си гло ба л и з а ц и ја са ма по с е би, не г о њ ен с т и х и ј ск и, не кон т р о л и са н и к а ра к т е р. За да т а к н и је у т о ме да с е з а у с т а ви гло ба л и з а ц и ја, већ да се све сно до при не се ис по ља ва њу ње них по зит и в н и х с т ра на. Пр о блем у п ра в љ а њ а гло ба л и з а ц и јом и у бла ж а в а њ а њ е н и х по сле д и ца је у цен т ру па ж њ е У Н, по м и ш љ е њу ко ји х, п р е в а зи ла же њу не г а т и в н и х по сле д и ца гло ба л и з а ц и је мо же до п ри не т и и з г ра д њ а гло бал них ин сти ту ци ја кон тро ле фи нан сиј ских то - ко в а и а к т и в но с т и т ра н сна ц и о на л н и х кор по ра ц и ја. Али, до са да ни је ја сно да ли се те ин сти ту ци је уопш т е мо г у на п ра ви т и. 3. У свој с т ву а л т е р на т и ве гло ба л и з а ц и ји ис т и че с е про је кат ре ги о нал не ин те гра ци је, ко ји не пред став љ а ау т ар х и ју од во је н и х д р ж а в а, не г о об је д и њ а в а њ е те ри то ри јал но бли ских и при бли жно по сте пе ну раз - во ја јед на к и х д р ж а в а у р е г и о на л не ор г а н и з а ц и је. Ре ги о на ли за ци ја ре ал тив но но ва по ја ва у ме ђу на родн и м од но си ма. До I I Све т ског ра т а р е г и о на л н и х ор г а н и з а ц и- ја у са вре ме ном сми слу ни је би ло (осим Па на ме рич ког саве з а, ко ји је под ра зн и м на зи ви ма по с т о ји од 1889). Ве ћ и на зе ма љ а све т а су би ле ко ло н и ја н и зо в а не, т а ко да р е г и о на л не ор га ни за ци је ни су мо гле ни да оку пља ју сво је чла но ве. Де ко - ло но за ци ја је отво ри ла мо гућ ност за по ја ву пр вих ре ги о налн и х ор г а н и з а ц и ја. Ма да, т о ком Х ла д ног ра т а р е г и о на л на уд ру же њ а су сл у ж и ла ско р о у век ц и љ е ви ма су ко ба су пе р си- 23

25 Ми т р о ф а н о в а Ан а с т а с и ја Вл а д и м и р о в н а К РИ ЗА Н А Ц И О Н А Л Н Е... ла. Ве ћи на њих је из ни кла не по ини ци ја ти ви са мих чла ни ца, не г о спо љ а ш њи х а к т е ра. Ти пич не ор га ни за ци је вре ме на Хлад ног ра та су биле Вар шав ски пакт, НА ТО, СЕ А ТО, СЕН ТО, АН ЗУС, Ор ган и з а ц и ја а ме ри ч к и х д р ж а в а. Са мо је ма л и бр ој ор г а н и з а ц и ја на с т а ја о в а н кон т ек с т а б ор б е д в а си с т е ма. Б е з об зи ра, и х г о д и на по ја ви ло с е р е а л и т вно м но г о ор г а н и з а ц и ја, ко је су оку пља ле зе мље Тре ћег све та (нпр, Ор га ни за ци ја афричког је д и н с т в а, Л и г а ара п ск и х д р ж а в а, К а ри п ск а з а јед н и ца). Њи хо в а по ја в а је де л и м и ч но би ла де о р е а л и з а ц и је с т ра т е г и је раз во ја, ко ју је пред ло жи ла Еко ном ска ко ми си ја УН за Ла тинску Аме ри ку и Кон фе рен ци ја УН за рад и раз вој, а ко ји ма је ру ко во д ио ар г ен т и н ск и еко но м и с т а Ра ул При би ш ( P re bisch). Али, ве ћи на тих ор га ни за ци ја је до по чет ка дру гог та ла са ре - ги о на ли за ци је (90-их го ди на) би ла мр тво сло во на па пи ру. Бу д у ћ и да с е р е г и о на л не ор г а н и з а ц и је да т ог пе ри о да н и су о сла њ а ле до вољ но на и н т е р е с е сво ји х ч ла н и ца, оне су с е р е ла т и в но ла ко ра с па да ле. Н п р, СА Д су на п ра ви ле Баг дад ски пакт (Тур ска, Иран, Ирак, Ве ли ка Бри та ни ја), ко - ји је по том пре и ме но ван у СЕН ТО (CEN TO Cen tral Tre aty O r ga n i z a t ion, О р г а н и з а ц и ја цен т ра л ног у г о во ра), на кон ш т о се Ирак по сле свр га ва ња мо нар хи је 1958, по ву као из пак та. Иран је та ко ђе 1979, иза шао из СЕН ТО чи ме је та ор га ни заци ја пре ста ла да по сто ји. Сми сао на стан ка СЕН ТО се са стојао у ре а ли за ци ји аме рич ког пла на окру жи ва ња СССР- а пр - с т е ном вој н и х са ве з а под њ е г о вом кон т р о лом. Пр о с о вје т ске ис т оч но е в р оп ске ор г а н и з а ц и је Вар ша в ск и па к т и СЕВ су с е рас па ле од мах, чим је СССР пре стао да по др жа ва њи хов опста нак. На кон окон ча ња Хлад ног ра та, до шло је вре ме но - вог ре ги о на ли зма. Ор га ни за ци је ко је на ста ју по же љи тре - ћих стра на (нпр, ГУ АМ) ни су не ста ле са сце не. Без об зи ра на т о, по т р е ба з а и з г ра д њ ом с оп с т ве н и х ор г а н и з а ц и ја ко је р е а л и зу ју и н т е р е с е сво ји х ч ла н и ца је по с т а ла и м пе ра т и в. На раст бро ја и ути ца ја ре ги о нал них ор га ни за ци ја ути цао је тако ђе при мер ЕУ, ко ји је од мах по сле свог обра зо ва ња 1992, по стао мо дел за мно ге ре ги о нал не ску пи не. АСЕ АН, МЕР- КО СУР, ЗНД су већ исту па ли са пла но ви ма град ње за јед ничких тр жи шта и је дин стве не ва лу те, иако ни су по се до ва ли ре - ал не осно ве за та кве ци ље ве. 24

26 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр Об је д и њ а в а њ е т е ри т о ри ја л но бл и ск и х и р е ла т и в но једна ко раз ви је них су ве ре них др жа ва у ре ги о нал не ор га ни зац и је не сла би су ве р е н у д р ж а ву, већ п р ед с т а в љ а по к р е т ач к у сна г у и н т е г ра ц и је, на т ај на ч и н да су р е г и о на л не ор г а н и з ц и је са ве зи д р ж а в а. К а ра к т е ри с т и ч н и п ри ме ри ЕУ, ко ја је з а че т а не мач ко - фра н ц у ск и м ме ђу в ла д и н и м спо ра зу ме в а њи ма и л и МЕР КО СУР (Mer ca do Co mun del Sur Ју жно за јед нич ко тр - жи ште), ко ји је ини ци ран ар ген тин ско -бра зил ским про грамом еко ном ске и н т е г ра ц и је (1986 ). У по че т н и м п р е г о во ри ма при ват ни сек тор ни је уче ство вао, то је би ла пот пу но ме ђуд р ж а в на и н и ц и ја т и в а (она с е ча к и зо ве ме ђу п р ед с ед н и ч к а к а ко би с е још ви ше на гла сио д р ж а в но цен т ри ч н и к а ра к т е р МЕР КО СУР-а). Не тре ба за бо ра ви ти да кла сич на ге о по литич ка те о ри ја ту ма чи ре ги он као ве ли ку те ри то ри ју не зави сну од спољ них еко ном ских ве за (све што је нео п ход но се п р о и з во д и и з н у т ра). Ре г и о на л на сје д и њ а в а њ а су м но г о фу н к ц и о на л на: Пр во, у ок ви ри ма р е г и о на л н и х об је д и њ а в а њ а ра з ви ја ју с е у н у т ра ш њ а т р ж и ш т а п ла сма на, до зво љ а в а ју ћ и т а ко св а кој на цо на л ној еко но м и ји да са ч у в а м ул т и г ра н ск и к а ра к т е р не п р е т в а ра ју ћ и с е у јед но о бра зн и си с т ем. Не ке р о б е ко је н и су кон к у р ен т не на све т ском т р ж и ш т у, мо г у би т и кон к у р ен т не на р е г и о на л ном. Дру го, у ре ги о нал ном удру же њу, су ве ре на др жа ва опста је и на ста вља да шти ти ин те ре се сво јих гра ђа на и прир од н у с р е д и н у, сп р о во д и п р о г ра ме мо де р н и з а ц и је и ра з во ја. Тре ће, ре ги о нал не це ли не шти те ин те ре се др жа ве -члани це у усло ви ма гло бал не еко но ми је. Ка ко ре ги о нал ни бло - ко ви на с т у па ју је д и н с т ве но, по с т о ји ма њ е мо г ућ но с т и да с е у п р е г о во ри ма п ри ме н и т а к т и к а з а в а д и па в ла дај. К а да с е ра д и о у н у т ра ш њи м т р ж и ш т и ма р е г и о на л- н и х д ру ш т а в а, ско р о у век на по в р ш и н у ис п л и в а ју оп т у ж б е за про тек ци о ни зам. Као да се ја вља ве ро ват но ћа скли знућ а р е г и о на у з а т во р е но п р о с т ра н с т во, а з а т и м и ри в а л с т в а р е г и о на л н и х бло ко в а (спе ц и фи ча н ви д не о ме р к а н т и л и зма). Ре ги о на ли за ци ја оди ста пред ви ђа од ре ђе ни ни во про тек цио ни зма, али он не зна чи пу ну аутар хи ју, за тва ра ње ре ги о налног ск у па од спо љ а ш њ ег у т и ца ја. У усло ви ма гло ба л и з а ц и је 25

27 Ми т р о ф а н о в а Ан а с т а с и ја Вл а д и м и р о в н а К РИ ЗА Н А Ц И О Н А Л Н Е... п р о т ек ц и о н и з а м сл у ж и, п р е све г а, ц и љ е ви ма ра з во ја. Да би с е и з б е г а о су но в рат у еко но м и је у мо но п ри в р е д у, не ке г ра не ин ду стри је се мо ра ју при вре ме но за шти ти ти од спољ не конк у р ен ц и је док оне не бу д у ра з ви је не и л и мо де р н и зо в а не т о л и ко да би с е по н и воу кон к у р ен т но с т и мо гле по р е д и т и са ино стра ним. Не ке гра не еко но ми је по тре бу ју за шти ту из без - б ед но сн и х ра з ло г а, к а ко не би у о т су с т ву спољ н и х ис по ру к а, фу н к ц и о н и са њ е п ри в р е де и л и ж и во т и љу д и би л и до ве де н и у опа сност. Зе мље у раз во ју фак тич ки те же ка за тво ре ном ре ги о - на л и зм у, сх в а т а ју ћ и р е г и о на л не по д у х в а т е к а о на ч и н з а ш т и- т е од гло ба л и з а ц и је. Ра з ви је не зе м љ е по зи в а ју на о т во р е н и р е г и о на л и з а м к а да с е и н т е г ра ц и о н и п р о је к ат ја в љ а де лом про це са гло ба ли за ци је свет ске еко но ми је. По сто је ћи ре ги о - нал ни са ве зи ни су ни пот пу но за тво ре ни ни пот пу но отво - ре ни. Они пре те же јед ном или дру гом по лу: АСЕ АН ка отво ре но сти, МЕР КО СУР ка за тво ре но сти. Ко ре ни раз лич и т и х п ри с т у па с е на ла зе у ис т о ри ји на с т а н к а т и х уд ру же њ а: М ЕР КО СУ Р с е по ја вио на кон и н и ц и ја т и ве не ко л и ко зе ма љ а у раз во ју, док је АСЕ АН кре и ран по на ло гу су пер си ле (САД ). По ш т о р е г и о на л не и н т е г ра ц и је п ра ве д р ж а ве, да би з а- ш т и т и ле д р ж а в не и н т е р е с е, р е г и о на л и з а ц и ја је с т е п р е п р е к а з а фра г мен т а ц и ју и ра с па д д р ж а в а на по с е б на ша хов ск а по - ља. То је ва жно за ве ћи ну по пу ла ци је, јер је др жа ва једи на ин сти ту ци ја, ко ја је спо соб на да убла жи со ци јал не по - сле д и це гло ба л и з а ц и је и ча к да об е з б е д и ра з вој и еко ном ск и раст тр жи ште то не мо же ура ди ти, бу ду ћи да се за сни ва на мо мен ту ефи ка сно сти, оста вља ју ћи со ци јал на пи та ња за не - ма р е н и м. 26

28 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр MItrofanova Anastasija Vladimirovna THE CRISIS OF NATIONAL STATE IN THE AGE OF GLOBALIZATION Summary In this paper the author analyzes the crisis of the nation state in the age of globalization. In the process of globalization the nation-state is faced with many challenges. In that sense the structure of this paper is divided into three parts. The first part analyzes the impact of globalization on the economic disintegration of nation-state. The second section provides an overview of the most important mechanisms of disintegration of sovereign state. Finally, the last part of this paper is considering alternative processes of globalization and the future of the state in contemporary society. Keywords: nation state, globalization, sovereign state, mechanism of disintegration, contemporary society. ЛИТЕРАТУРА Дудаева А., Миллион первый, Екатеринбург: Ультра. Культура, 2005 Boniface P., The Proliferation of States, The Washington Quarterly, 1998, Summer Йонсон Л., Введение Политический ислам и конфликты в Евразии, Центральная Азия и Кавказ, 1999, No 4 Игнатенко, А., Кровавая дорога в рай, НГ-Религии, No 12, 16июля, S. Burchil, A. Linklater (eds.), Theories of International Relations, L.:Palgrave, 1996 Schwartz S. Beyond Ancient Hatreds : What Really Happened to Yugoslavia, Policy Review, October-November Савватеев А.Д., Ислам и политика в Чеченской Республике, Общественные науки и современность, 2000, No 2 27

29 Ми т р о ф а н о в а Ан а с т а с и ја Вл а д и м и р о в н а К РИ ЗА Н А Ц И О Н А Л Н Е... Chossudovsky, M, The Globalization of Poverty: Impacts of IMF and World Bank Reforms, London: Zed Books, 1997 Центрально - Восточная Европа во второй половине ХХ века. Т. 2. М., Resume The integration processes in the modern world are very often full with anomalities. They can be the way of overcoming the chaos, but they can also be the way of separating within the regulated entiteties. All states are the result of integration of separate medieval provencies. Integration can incorporate and to destroy exesting economic and political structures. Globalization is firstly economic process, and then it is political, culturall etc. It differs from the growth of interdependence, convergence and integration of economies of different countries. Globalization changes the qualitative features of the national economy which became a relatively closed system of the world economy elements. There are two models/ mechanisms of political disintegration. Some authors argue that integration into the global capitalist economy and the adoption of prescriptions of international organizations resulting with mass impoverishment of the population due to which it returns to their ethnic and religious origin. Other authors argue that the impulse of disintegration arises from the richest countries which possess valuable resources for integration into global economy. 28 Овај рад је примљен 15. јануар године а прихваћен за штампу на састанку Редакције 10. априла године.

30 УДК /.3 Оригинални научни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VIII, vol. 13 Број 1/2012. стр Зо ран Ви до је вић * Н Е О Л И БЕ РА Л И ЗА М, РА Ц ИОН А Л НО С Т И ИМ ПЕ РИ ЈА ЛИ ЗАМ Сажетак У овом тексту ћемо се бавити критиком неолибералног концепта и његовим утицајем на живот обичног народа. Рад је подељен на два дела. У првом делу рада бавићемо се анализом неолиберализма и рационалности док ћемо у другом делу пажњу посветити континуитету империјализма који је заснован на неолибералној логици. Кључне речи: неолиберализам, економска рационалност, сло бод но тржиште, империјализам Не о л и бе ра л и за м и ра ц и о на л нос т Мо ра се по ћи од то га да нео ли бе ра ли зам ни је са мо економ ск а док т ри на, све в ла с т п р о фи т а и сло б од ног т р ж и ш т а. О н је м но г о ви ше од т о г а: на ч и н ор г а н и з а ц и је це ло к у п н и х дру штве них од но са, вред но сни про је кат на осно ва ма униве р з а л не екс п ло а т а ц и је ко ја с е с т а л но по ја ча в а, гло ба л ног пот чи ња ва ња и по ро бља ва ња, сти ца ња про фи та свим средс т ви ма, све ве ћег ра с т а еко но м и је см р т и и ус по с т а в љ а њ а но - вог ко ло н и ја л и зма п у т ем де с т ру к ц и је п ри в р е де и д ру ш т в а ва зал них зе ма ља. То је мо дел гу ше ња сло бо де, де мо кра тије и људ ских пра ва с по зи ва њем на те вред но сти. 1 Тај мо дел * Институт друштвених наука, Београд 1 О т о м е ш т а је н е о л и б е р а л и з а м в и д е т и: Н. К а т и ћ, Не о л и б е р а л н и ко р е н и свет ске еко ном ске кри зе, Но в а с р п с к а п о л и т и ч к а м и с а о, бр. 3-4, 2009, стр

31 З о р а н Ви д о је в и ћ 30 Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М, РА Ц ИОН А Л НОСТ... н и јед ног т р е н у т к а н и је и ма о ве ћ и н ск у д ру ш т ве н у по д р ш к у, не са мо у пост -ре ал со ци ја ли стич ким, не го ни у во де ћим запа д н и м зе м љ а ма. Од по че т к а је био и де о ло г и ја и с т ра т е г и ја нај к ру п н и јег к а п и т а ла и и з ра з си с т ем ске к ри зе зе ма љ а у ко ји ма је з а в ла да о. 2 Џ. Шти глиц пи ше да је нео ли бе рал ни т р ж и ш н и фу н да мен т а л и з а м у век био по л и т и ч к а док т ри на у сл у ж би од р е ђе н и х и н т е р е са. О н н и је н и к а да био по т в р ђен у еко ном ској те о ри ји. Са да је ја сно да га ни је по твр ди ла ни ис т о ри ј ск а п ра к са 3. П. Са мју ел сон кон ста ту је да се да нас иде о ло ги ја (нео ли бе рал на прим. З.В) ко ја је би ла до ми нант - на по след њих де це ни ја по ка зу је као по гре шна. 4 Не о л и б е ра л на и де о ло г и ја је, к а о и св а к а и де о ло г и ја пред о дре ђе ног усре ће ња, јед на вр ста по л и т ич ке те о д и це је, 5 где се по ла зи од то га да овај свет сло бод ног тр жи шта и свео бу х в ат не в ла да ви не п р о фи т а је с т е не п ра ве да н, ча к су р ов, али је усме рен ка бу ду ћем до бру свих и као це ли на нај бо љи је од свих мо гу ћих све то ва. То што су сто ти не ми ли о на љу ди у т ом све т у б е з об зи р но тла че н и, ш т о ж и ве у по н и ж а в а ју ћ и м усло ви ма и што мно штво њих ги не у ра то ви ма чи ји је циљ о с т в а ри в а њ е ш т о ве ћег п р о фи т а - з а по б ор н и ке т е т е о д и це је са свим је спо ред но јер су то за њих за не ма ри ва зла, у функци ји по сти за ња оп штег до бра у бу дућ но сти. Та ква ар гу мент а ц и ја с е о сн и в а на ве л и ком об е ћ а њу б о љ ег све т а, на п ра зној ве ри, чак и сми шље ној пре ва ри да ће он си гур но на ста ти. На рав но, он не на ста је, ни ти мо же на ста ти на та квим прет - по став ка ма. Гло ба ли зо ва ни нео ли бе рал ни мо дел до вео је до еко - ном ске кри зе ве ро ват но нај ве ће ка ко по ге о граф ском об у хвату, та ко и по ду би ни, 6 ма да је п и т а њ е ко л и ко по ја м к ри зе по к ри в а нај ра зор н и је у ч и н ке т ог мо де ла. О н је, н и ма ло слу чај но, те шко по го дио ис точ но -европ ске зе мље тран зици је (у ко је у ши рем си стем ском сми слу, и по ред из ве сних 2 Ј. Б. Ду ша нић, До лар ска ал хе ми ја и ка зи но -еко но ми ја, Но ва срп ска по литич ка ми сао, бр. 3-4, 2009, стр Пре ма Ј. Б. Ду ша нић, исто, стр Исто, стр Ве о ма успе шну ана ли зу про бле ма те о ди це је дао је С. Жу њић у књи зи Модер ност и фи ло зо фи ја, оде љак: Од те о ди це је до раш ча ра ва ња све та, Плато, Бе о град, 2009, стр Н. Ка тић, оп цит. стр. 60.

32 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр ве ћих или ма њих спе ци фич но сти, спа да ју и оне пост -ју го - сло вен ске). Ме ђу тим, тај мо дел ту и да ље оп ста је упр кос тра гич ном по ср ну ћу ин си сти ра ње на де ре гу ла ци ји и све - оп ш т ој л и б е ра л и з а ц и ји је и да љ е сна ж но. 7 Об ја ш њ е њ е је у т о ме да њ е г о ви м по с р ед с т вом с т ра не кор по ра ц и је и ба н ке нај бр же и нај ла к ше ра з би ја ју п ри в р е де т и х зе ма љ а и ко ло н и- ја л и зу ју и х, а до ма ћ а к а п и т а л и с т и ч к а к ла са, нај ве ћ и м де лом пљач ка шка, 8 т и м п у т ем нај е фи к а сн и је до ла зи до п ри св а ја њ а дру штве ног бо гат ства, оне мо гу ћу је от пор унајм ље них и сво - д и њи хо ве на д н и це на н и во ко ји нај че ш ће је д в а да је до во - љ а н з а п у ко п р е ж и в љ а в а њ е. Услед т о г а оп с т а је ма њ е -ви ше у про па с т и те ља с ка в а за л но - не о л и бе ра л на е л и та, као да се н и ш т а н и је до г о д и ло у све т ск и м и до ма ћ и м ра з ме ра ма. Све док је та ко не ма го во ра ни о ми ни мал но бо љој ал тер на ти ви. Не мо же би ти спор но да ће тр жи ште за ду го, од но сно, у пред ви дљи вој бу дућ но сти, би ти нео п ход но. Али оно не мо - же н и к а да и ма т и уло г у не по г р е ш и вог су д и је, и л и, још ви ше, ово зе маљ ског бо га. Ње га тво ре љу ди, њи хо ва еко ном ска по - на ша ња. Она су ру ко во ђе на по је ди нач ним ин те ре си ма, нај че - шће се бич ним, за ко је се ве ру је (ап со лу ти зу ју ћи чу ве ни Смит ов п ри ме р пе к а р е ви х мо т и в а п р о да је х ле ба) да су, у к рај њ ој л и н и ји, по к р е т а ч и о с т в а ри в а њ а оп ш т ег до бра. У ве л и ком бро ју слу ча је ва иза њих је и по хле па, као и бес кру пу ло зност. Роб на п р о и з вод њ а је, св а к а ко, не мо г у ћ а б е з т р ж и ш т а. Иа ко об о је з а д у г о не и з б е ж н и, он и са м и по с е би не до но с е еко номск и на п р е да к, н и т и оп ш т е д ру ш т ве но до бр о. Ве р о в а њ е да г а до но с е, јед на је од нај ве ћ и х дог м и и об ма на но во г а в р е ме на. 7 Исто, стр И л у с т р а т и в а н п р и м е р р у с ке в а р и ја н т е н е о л и б е р а л н о г к а п и т а л и з м а с у п р и - з н а њ а Б е р е з ов с ко г, јед н о г од н ај б о г а т и ји х љу д и је љ ц и н ов с ке е п о хе, д а је д а о К р е м љу 50 0 м и л и о н а д о л а р а з а п р и в а т и з а ц и ј у н а ф т н е ком п а н и је, д а је њ е г ов ко ле га ко ји је ду го вао без ма ло ми ли јар ду до ла ра по ги нуо под не раз ја шње - ним окол но сти ма и да су не ки ње го ви по слов ни парт не ри иш че зли без траг а д е в е д е с е т и х г о д и н а. Ис т е в р с т е је и п р и з н а њ е д р у г о г м у л т и м и л и ја р д е р а, Абра мо ви ча, да је са ра ђи вао са при пад ни ци ма кри ми на ли зо ва них структу ра и да су ак ци о на ри ком па ни ја те вр сте је дан за дру гим по ги ну ли на за го не тан на чин (пре ма: Љ. Ми лин чић, Пљач ка ли смо, па шта, По л и т и к а, 5. ја н у а р 2 012, с т р. 2). Не з а б о р а в и м о д а с у р е ф о р м е у Р у с и ји п р о је к т о в а н е и оства ри ва не под над зо ром аме рич ких са вет ни ка. Ка да се то има у ви ду ни је ни ка кво из не на ђе ње ви сок ни во по пу лар но сти Ста љи на у са да шњој Рус и ји. 31

33 З о р а н Ви д о је в и ћ Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М, РА Ц ИОН А Л НОСТ... То с е у п ра во ра з о т к ри в а у д у би н ској и с т ру к т у ра л ној к ри зи, ко ја иде и до са мо де струк тив но сти ви со ко ра зви је них ка пит а л и с т и ч к и х еко но м и ја. Увек је не о п ход на си стем ска контра те ж а св а ком ч и н и о ц у п ри в р ед ног и оп ш т ег д ру ш т ве ног раз во ја. Бит но је ка ква је она, у че му се са сто ји и ка ко се ос тв а р у је. Др жа ва не би сме ла да гу ши тр жи ште, али то не зна чи да не тре ба да га на ва љан на чин усме ра ва да не би до не ло д ру ш т ве но ра зор не у ч и н ке, п ри че м у н и њ е на и н т е р - вен ци ја не би сме ла до ве сти до та квих учи на ка. И јед но и дру го упра во се очи ту је у са да шњој, крај ње озбиљ ној кри зи ра з у зда ног к а п и т а л и зма, ко ја све ви ше по п ри ма па т о ло ш к а обе леж ја. Оли го пол ско тр жи ште и спа си лач ко -ин тер вен цио н и с т и ч к а уло г а д р ж а ве ра д и оп с т а н к а к ру п ног к а п и т а ла, чи не је дин ство. Ко рек тив ну и пре вен тив ну функ ци ју у еко - ном ском ж и во т у т р е ба ло би да и ма ју и к ри т и ч к и у т е ме љ е на т е о ри ј ск а м и са о, де мо к рат ске и н с т и т у ц и је, ком пе т ен т но и од го вор но јав но мне ње, а пре све га ин те ре си обич ног наро да. Ра ци о нал ност тр жи шта ни је не што што му је по при ро - ди ства ри ин хе рент но у свим мо гу ћим усло ви ма, ка ко прет - по с т а в љ а не о л и б е ра л на т е о ри ја. Да је т а ко не би до ла зи ло до т е ш к и х ц и к л и ч н и х к ри з а т р ж и ш н и х еко но м и ја. Сем т о г а, о т во р е но је п и т а њ е шта је еко ном ска ра ци о нал ност. Њ е но ме ри ло у н у т ар к а п и т а л и зма, по г о т о во не о л и б е ра л ног, је с т е ко л и ч и на нов ц а до ко је се до ла зи по сред ством про да је ро ба и на пла те услу га. Али, не мо же се све про да ти и ку пи ти, ни ти је т р ж и ш т е ме ра к в а л и т е т а д у хов н и х т во р е ви на. Нај в а ж н и је с т в а ри у ж и во т у не ма ју т р ж и ш н у в р ед но с т. О не су в р ед но с т по се би. А л т е р на т и в на ра ц и о на л но с т еко но м и је не о д во ји в а је од је дин ства при ме ње ног и ху ма ни зо ва ног зна ња, као и одго ва ра ју ће струч но сти на свим ни во и ма рад ног про це са, ре - гу ли са ња про из вод них, ди стри бу тив них, по тро шач ких и фина н си ј ск и х т о ко в а по ла зе ћ и од с о ц и ја л не п ра в де и оп ш т ег д ру ш т ве ног бла г о с т а њ а. 9 Сво ји н ск и си с т ем и п р о фи т мо ра л и 9 О кон цеп ци ји бла го ста ња: С. Грк, Ср би ја и свет, ин те гра ци ја или игра чек а њ а, з б о р н и к С р б и ја и с в е т, р а з в о ј и и н т е г р а ц и је, И н с т и т у т д р у ш т в е н и х на у ка, Бе о град, 2011, стр

34 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр би би ти уко ре ње ни у та квој ра ци о нал но сти. Из дво је на од це - л и не у н и ве р з а л н и х људ ск и х в р ед но с т и, од бла г о с т а њ а ко је са др жи ма те ри јал ну, со ци јал ну, еко ло шку и кул тур ну компо нен ту, еко ном ска ра ци о нал ност по ста је и з о па че на, пре твара се у сти ца ње про фи та по сва ку це ну, укљу чу ју ћи и ону у људ ск и м ж и во т и ма. Вла сн и ц и, д р ж а в а и т р ж и ш т е ч и не не ра з д вој н у це л и н у. Ка да се оце њу је та це ли на у Ср би ји и дру гим, њој срод ним зе м љ а ма т ра н зи ц и је, а оне су и з ра зи т а ве ћ и на на п р о с т о ру би в шег ев р оп ског р е а л- с о ц и ја л и зма, ви д и с е да н и је да н од т и х њ е н и х кон с т и т у т и в н и х е ле ме на т а н и је в а љ а н. И л у зи ја је да би с е е л и м и на ц и јом д р ж а в ног у п л и т а њ а у п ри в р е д у њ е но и оп ш т е д ру ш т ве но с т а њ е по п ра ви ло. Н и јед ног т р е н у т к а не би се смео ис пу сти ти из ви да на чин до ла ска до зна чај ног, посеб но нај ве ћег вла сни штва, ње го во по ре кло и ње го ва функци ја. То што код обич ног на ро да по сто ји оди јум пре ма нач и н у с т и ца њ а б о г ат с т в а нај ве ћег де ла к ру п н и х п ри в ат н и х в ла сн и к а, и ма сво је оп ра в да њ е. То б о г ат с т во мо же да бу де с т е че но ле г а л н и м п у т ем, а л и не и ле г и т и м н и м. Је р су з а ко н и и под з а кон ск и п р о п и си п ра в љ е н и т а ко да п р вен с т ве но бу д у у ин те ре су но мен кла тур не бур жо а зи је и њој срод них со ција л н и х к а т е г о ри ја. А к а да и н и су т а ко усме р е н и, фа к т и ч к а струк ту ра мо ћи и ен дем ска ко руп ци ја нај че шће ве о ма оте жав а ју и оне мо г у ћу ју њи хо ву п ри ме н у. Ка ко то да и по ред то га што је из вр ше на без ма ло то тална при ва ти за ци ја и што по сто ји тр жи ште (сва ка ко, до ста не - ра з ви је но) у Ср би ји и нај ве ћем де л у д ру г и х по с т -р е а л с о ц и јали стич ких зе ма ља, ста ње при вре де је ве о ма ло ше, или ка тас т р о фа л но, знат но г о р е не г о у в р е ме к ри зн и х г о д и на би в шег си с т е ма у фа зи њ е г о ве си ла зне ис т о ри ј ске п у т а њ е? Мо же л и с е т о об ја сн и т и са мо и н т е р вен ц и о н и змом, и на че ло ше д р ж а- ве, у при вред не то ко ве? Ако сло бод но тр жи ште и ка пи тал и з а м уоп ш т е, са д р же с е би свој с т ве н у ра ц и о на л но с т, к а ко т о да с е о с т в а ру ју и з ра зи т о и ра ц и о на л н и, ча к а по к а л и п т и ч к и по т ен ц и ја л и у нај ра зви је н и ји м к а п и т а л и с т и ч к и м зе м љ а ма? И к а ко да зе м љ е у ко ји ма је сна ж на д р ж а в на и н т е р вен ц и ја у при вред не то ко ве, по пут Ки не, Ју жне Ко ре је, Ја па на, имају, или су има ле, ви со ке сто пе при вред ног ра ста, а мно ге од оних у ко ји ма по сто ји сло бод но тр жи ште, где не ма ни ка- 33

35 З о р а н Ви д о је в и ћ Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М, РА Ц ИОН А Л НОСТ... к вог зна чај н и јег д р ж а в ног р е г у л и са њ а п ри в р ед н и х к р е т а њ а, на ла зе се у озбиљ ној еко ном ској и оп штој кри зи? Сле де ћ а п и т а њ а су: а ко је сло б од но т р ж и ш т е моћ но да от кло ни де фор ма ци је у кре та њу ка пи та ла, от ку да фик тив - ни ка пи тал у гло бал ним раз ме ра ма? Је ли он про из вод држ а в ног и н т е р вен ц и о н и зма? Услед че г а до ла зи до еко но м и је смр ти, не са мо у об ли ку огром не про из вод ње уни шта ва јућ и х ору ж ја, 10 не го и све ве ћег тро ва ња и уни шта ва ња жи вотне с р е д и не чо ве ко ве? Не о л и б е ра л н и к а п и т а л и з а м и ма по с е б н у од б ој но с т п р е ма би ло к а к вој ве зи еко но м и је и с о ц и ја л не п ра в де. Де ви з а ко ме је ста ло до мо ра ла у по ли ти ци, не ка иде у цр кву, има сво ју бл и зна к и њу у еко но м и ји ч и ја би фор м у ла ц и ја мо гла да гла си: ко ме је до со ци јал не функ ци је еко но ми је не ка лично ула же у град њу ми ло срд них уста но ва и на род них ку хиња. Ис т и на, п р о блем од но са еко но м и је и с о ц и ја л не п ра в де ни је јед но ста ван. Али, ис ку ство др жа ве бла го ста ња, тачн и је, с о ц и ја л не д р ж а ве, по к а зу је да с е он мо же р е ша в а т и, на рав но, под од ре ђе ним усло ви ма. Је дан од њих је сна жна при вре да. Зе мље ко је су има ле тај мо дел, или га још де лом и ма ју, и по р ед њ е г о ве са да ш њ е к ри зе, о с т а ле су ра з ви је не, с ви со ким ма те ри јал ним жи вот ним стан дар дом и ни ским степе ном с о ц и ја л н и х су ко ба и не з а до вољ с т а в а. Кри з а т ог мо де - ла ни је на сту пи ла то ли ко због ње го вих уну тра шњих огра ниче њ а, п р е све г а сво је в р сног па ра зи т и зма д р ж а ве и ш и р е њ а ње ног апа ра та, не го мно го ви ше услед се ље ња ка п и та ла у зе м љ е б о г а т е си р о ви на ма, на ф т ом и г а с ом, к а о и јев т и ном рад ном сна гом, по себ но оном обра зо ва ном. Ви сок ни во разво ја и н д у с т ри ј ске п р о и з вод њ е и р е ла т и в на с о ц и ја л на п ра в да (не и по л и т и ч к а) би ла је к а ра к т е ри с т и ч на и з а е т а п у у бр з а не и гру бе мо дер ни за ци је ре ал-со ци ја ли стич ких дру шта ва. Ве - ћ а с о ц и ја л на п ра в да у з до с т а ви с о ке с т о пе п ри в р ед ног ра с т а о с т в а ру је с е и да на с у не к и м зе м љ а ма Ју ж не А ме ри ке ко је 10 Д. В а с и ћ н а в о д и п о д а т а к д а је г о д и ш њ а п р о д а ја о р у ж ја н а р а с л а н а с у м у од м и л и ја р д и д о л а р а ( Д: В а с и ћ, Од г о в о р н о с т з а з а ш т и т у и м е ђу н а р од н о п р а в о, Пр а в н и ж и в о т, т е м а т с к и б р ој П р а в о и од г о в о р н о с т, Ко п а о н и ч к а ш ко л а п р и р о д н ог п р а в а, бр. 12, том 4, Удру же ње прав ни ка Ср би је, Бе о град, 2011, стр

36 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр и ма ју п р о с о ц и ја л и с т и ч ко у р е ђе њ е ( Б о л и ви ја и Ве не ц у е ла, као при ме ри) Ако се про фит сти че на ра чун сто ма ка унајм ље не рад не сна ге и ако то пре ду го тра је као бит но обе леж је сис т е ма, на ја м н и ц и ће с е к а д- т а д оп ра в да но по бу н и т и, д и з а т и р е во л у ц и је т ра д и ц и о на л ног т и па, ш т о зна ч и, о све т н и ч ке и кр ва ве, услед че га ће до ћи до по ве ћа не не ста бил но сти прив р е де, бло к а де њ е ног фу н к ц и о н и са њ а, сма њ е њ а п р о фи т а и мо гу ћег сло ма си сте ма. Чак и са ста но ви шта ин те ре са ка пит а л и с т и ч ке к ла с е не г и ра њ е по т р е б е з а с о ц и ја л ном п ра в дом н и је ра ц и о на л но. Са гле да в а на с п лат фор ме а л т е р на т и в не еко ном ске и оп ше ра ц и о на л но с т и с о ц и ја л на п ра в да је не ш т о ш т о спа да у т е ме љ е људ ске ег зи с т ен ц и је. О на под ра зу ме в а од ре ђе ни сте пен ци ви ли за циј ског раз во ја, осни ва се на рас - по де ли пре ма за слу га ма, али и по мо ћи они ма ко ји ни су криви за сво је си ро ма штво. Еко но ми ја у ко јој се због на о па ко схва ће не ра ци о нал но - с т и, усме р е на на е фи к а сно с т по св а к у це н у, ш т о под ра зу ме в а от пу шта ње с по сла сто ти на хи ља да љу ди, као и про ши ре - но ре про ду ко ва ње си ро ма штва, бе де и гла ди је сте и з ра з и то не ху ма на и у би ти ира ци о нал на. Њ е не ж р т ве ко ри фе ји не о л и б е ра л и зма сма т ра ју н у ж н и м и п ри да ју и м пе ри фе р н и зна чај. Ча к, сма т ра ју да ог р ом на ск у п и на си р о ма ш н и х и б едних тре ба да тр пи та кво сво је ста ње, да са че ка оздра вље ње п ри в р е де до ко јег, на вод но, мо ра до ћ и на д у ж у в р е мен ск у ста зу. На рав но, се бе из у зи ма ју из ма се оних ко ји тре ба да тр - пе по сле д и це к рај њ е бру т а л но с т и т ог т и па к а п и т а л и зма. За ве ро до стој ност обе ћа ња те вр сте мо же се при ме ни ти на родна из ре ка Не лип ши ма гар че до зе ле не тра ве. По ла зи се од то га да су ин те ре си во де ћих при ват них вла сни ка - објек тив - но ин те ре си це ло куп ног дру штва, јер су ти вла сни ци глав - ни по кре та чи дру штве ног раз во ја. Сем што је то апо ло гет и к а к а п и т а л и с т а к а о т а к ви х, т о је и по т п у но а п с т ра хо в а њ е од о снов не ч и њ е н и це ог р ом н и х и по т ен ц и ја л но д ру ш т ве но ра зор н и х не јед на ко с т и, ко је н и су п ри в р е ме не н и т и сл у чај не, не го су трај не и струк ту рал не при ро де. Све то пра ти чу ве на об ма на да свак има шан су да по ста не вла сник не ке зна чај не имо ви не, са мо ако се по тру ди, об ма на слич на оној да сва ком вој н и к у у њ е г о вом ра н ц у ле ж и мо г ућ но с т до би ја њ а мар ша л- ске па ли це. 35

37 З о р а н Ви д о је в и ћ Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М, РА Ц ИОН А Л НОСТ... Д ру ш т во ве л и к и х не п ра в д и у усло ви ма ег зи с т ен ц и је и жи вот ним шан са ма је дру штво ве ли ког ри зи ка, ве ли ке не - и з ве сно с т и, а т ен ден ц и ј ск и, и све ве ће еко ном ске к ри зе, ко ја мо же п р е ћ и и у су но в рат. 11 Ча к је п и т а њ е ко л и ко к а т е г о ри је не смо к ри зе, не г о и ри зи к а, к а о и не и з ве сно с т и и з ра ж а в а ју би т т а к вог д ру ш т ве ног с т а њ а. По б ор н и ц и не о л и б е ра л и зма п р е т во р е ног у све т ов н у р е л и г и ју, т о т а ко ђе не мо г у да ви де. Је дан од нај бо га ти јих љу ди све та В. Ба фет, за ла же се за не ки об л и к с о ц и ја л не п ра в де до ко је би с е до ш ло п р о г р е си в н и м опо р е зи в а њ ем до хо т к а (на ра в но, т а к в а по је д и нач на з а ла г а њ а ул тра-бо га та ша, не ме ња ју су шти ну си сте ма). За нео ли бе - ра ле, у нас и дру где, то је све то гр ђе. Ме ђу тим, са свим је на ме сту да они ко ји има ју ви ше - да ју про цен ту ал но ви ше за оп ш т е д ру ш т ве не по т р е б е, у к љу ч у ју ћ и с о ц и ја л но с т а ра њ е. И з по гле да на све т екс т р ем н и х не о л и б е ра ла п р о и з ла зи да су си ро ма шни са ми кри ви што су си ро ма шни, да су огром не не јед на ко с т и у ма т е ри ја л н и м усло ви ма ж и во т а - п ри р од но ста ње ства ри Уз не што гор ког ци ни зма мо же се ре ћи да одатле сле ди да су ти љу ди кри ви што су жи ви, што пре не ста ну, то бо ље за здра ву при вре ду. То је нор ма ли за ци ја и озва ниче ње со ц и ја л ног ге но ц и да. Не ће нео ли бе рал ни ка пи та ли зам, и по ред ду бо ке, де - г е не ра т и в не к ри зе и еко ном ског по ра з а у зе м љ а ма њ е г о ви м ма ти ца ма, та ко бр зо не ста ти. То је ве ли ка за блу да. У прео бра же ним ви до ви ма он ће до ста ду го по тра ја ти. А тај капи та ли зам иде у па ру с им пе ри ја ли змом, гло бал ним, ре - г и о на л н и м и ло к а л н и м. По нај ви ше з а т о он ће на с т а ви т и да жи ви, уз сма ње ну сло бо ду тр жи шта, али са су штин ском везом п р о фи т а, на си љ а и но вог в ар в ар с т в а, При т ом г о спо да ри ж и во т а ве ћ и не з а б о ра в љ а ју, ш т о је си с т ем ск и усло в љ е но, да 11 П р и с в е в е ћ ој н е јед н а ко с т и у р а с п о д е л и и кон ц е н т р а ц и ји б о г а т с т в а у ус ком кру гу љу ди по сто ји све ма ња тра жња за ро бом и услу га ма не го што би то био слу чај да има мо пра вед ни ју рас по де лу, а што не ми нов но во ди успо ра ва - њу с т о п е п р и в р ед н о г р а с т а и з а п о ш љ а в а њ а П р ед и з б и ја њ е в е л и к и х к р и з а (1928. и 2007) јед на че твр ти на укуп ног до хот ка САД од ла зи ла (је) у ру ке са мо јед ног про цен та нај бо га ти јих Аме ри ка на ца (Ј. Д. Ду ша нић, Не јед - на кост иза зва на кри зом или обрат но, По л и т и к а, 18. ок то бар 2011, ру бри ка По г л е д и ). 36

38 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр с е све т не мо же на си л но по б ољ ша т и, 12 бар ка да је реч о људ ској сло бо ди. А ко да на с у зе м љ а ма За па да по с т о ји з а с т а р е л и мо де л ка пи та ли зма у про па да њу, и ако су нео п ход ни ве ли ка трансфор ма ц и ја и об л и ко в а њ а но ви х мо де ла, 13 ка ко се ис ти че у на с т у п и ма во де ћ и х л и ч но с т и ко је су п ри п р е ма ле з а с е да њ е фо ру ма у Да во су у го ди ни, он да у пр ви план до ла зи пит а њ е б о љ е а л т е р на т и ве т ом (не о л и б е ра л ном) к а п и т а л и зм у. 14 При зна ње да он не функ ци о ни ше по сред но зна чи и при знањ е њ е г о ве не ра ц и о на л но с т и и и ра ц и о на л но с т и. Ка да је реч о т о ме ч и ме г а з а ме н и т и, са да не ма н и јед ног п р ед ло г а ко ји би био до вољ но ра з ви јен и опе ра т и в а н. Јед но је си г у р но: е л и т а ка пи та ли зма си гур но не ће пред ла га ти ње го во уки да ње. Мо - же се са мо прет по ста ви ти на ка квим оп штим осно ва ма би се мо гла кон цеп т у а л но о б л и ко в а т и њ е г о в а з а ме на. Нај ве ро ват ни је је да ће се ре ше ња тра жи ти пу тем инов а ц и ја ке н з и ја н и с т ич ког мо де ла. Др жа ва ће ослон цем на зна ње ви со ких струч ња ка мно го ви ше не го до са да ин тер ве - ни са ти у еко ном ске и оп ште раз вој не то ко ве, мо жда и ку по - ви ном не к и х п р ед у зе ћ а од с т ра т е ш ког зна ча ја ко ја су са да у п ри в ат ној сво ји н и. Ме ђу т и м, т ај ви д сво ји не о с т а ће и да љ е до м и на н т а н. Моћ ве л и к и х ба на к а, м ул т и на ц и о на л н и х и гло - б о цен т ри ч н и х кор по ра ц и ја, ве р о в ат но ће би т и сма њ е на, а л и не то ли ко да оне бу ду пот пу но пот чи ње не др жа ви. Шпе ку лат и в н и к а п и т а л ће би т и ош т ри је су зби ја н. Ве р о в ат но ће с е, у з ве ли ке от по ре круп ног ка пи та ла, уве сти про гре сив но опо ре - зи в а њ е до хо т к а, бар у не к и м ра з ви је н и м зе м љ а ма где т о до са да ни је би ла прак са, а др жа ва ће се би да ти овла шће ње да оба вља и не ке со ци јал не функ ци је. И јед но и дру го тре ба да по слу же убла жа ва њу не за до вољ ства ве ћи не гра ђа на усло вима свог жи во та. Да кле, ка да се све са бе ре, нај ве ро ват ни је је да ће се излаз из по сто је ћег ста ња тра жи ти у град њи мо де ла др ж ав но - те х но к ра т с ког ка п и та л и з м а, с не к и м е ле мен т и ма с о ц и ја л не 12 М. Кне же вић, Евро па иза ли ме са,.сло бод на књи га, из да ње Вла ди ми ра Макси мо ви ћа, Бе о град, 2001, стр Пре ма Т. Ву јић, Да вос без кри ти ча ра, По л и т и к а, 25. ја ну ар 2012, стр Истин ске ал тер на ти ве не ма без ал тер на тив ног иден ти те та и без ал тер на - т и в н о г је з и к а ( Т. Ку љи ћ, Н а ш м и н к а н и и д е н т и т е т, По л и т и к а, р у б р и к а По гле ди, 10. фе бру ар 2012). 37

39 З о р а н Ви д о је в и ћ 38 Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М, РА Ц ИОН А Л НОСТ... д р ж а ве. То је мо де л ко ји в а ж и з а р е г у ла ц и ју п ри в р ед н и х и ш и ри х д ру ш т ве н и х т о ко в а уну тар з а па д н и х зе ма љ а. Ме ђутим, он ће би ти пра ћен на став ком, мо жда и ја ча њем нео коло н и ја л и з м а и з в а н т и х зе м а ља. Јер се та ко обез бе ђу је зна тан део сред ста ва за успе шно функ ци о ни са ње тог мо де ла. По - ло ж ај он и х по с т -р е а л с о ц и ја л и с т и ч к и зе ма љ а ко је све ви ше по ста ју ко ло ни ја ли зо ва не и си ро ма шне, као и свих не раз вије них зе ма ља, не ће се по пра ви ти ако тај нео кен зи јан ски мо - де л бу де до м и на н т а н на За па д у. Мо же с е још ви ше по г ор шат и. Ис т о ри ја мо де р ног до ба по к а зу је да је по б ољ ша њ е с т а њ а ра з ви је н и х зе ма љ а За па да и ма ло з а п р е т по с т а в к у по г ор ша њ е ина че ве о ма те шког ста ња ових дру гих. Ср би ја ка ква је данас, као и дру ге њој срод не пост-ју го сло вен ске зе мље, ни су у мо гућ но сти да из бег ну та кву суд би ну. Нео кен зи јан ски мо дел ни је пред о дре ђен да успе, нити је је ди ни ко ји мо же на ста ти на тлу за пад них зе ма ља. Пок у ша ји њ е г о вог ус по с т а в љ а њ а мо г у до ж и ве т и по ра з услед д у би не и ја ча њ а к ри зе т и х зе ма љ а и п р о ме на ко је су по в р - шин ске. Сам тај мо дел не мо же от кло ни ти, не го са мо до не кле сма њи т и по с т о је ће ве о ма ве л и ке с о ц и ја л не не јед на ко с т и ко је су струк ту рал не при ро де. У слу ча ју да се ни то не оства ри, сле д и с е ри ја с о ц и ја л н и х не м и ра, к а о и по бу на у зе м љ а ма Запа да, а мо ж да и р е во л у ц и ја у не к и ма од њи х. Та ла си об о је - них ре во лу ци ја, као и оних чи ји је сим бол не ко цве ће, у прео бра же н и м об л и ц и ма, мо г у з а п љу сн у т и, а ко не све, он да бар по је д и не од њи х. Са мо охо ло с т т е о ри ј ског и по л и т и ч ког у ма ис к љу ч у је са м у т у мо г ућ но с т. Ла ж н и и з ла з и з т а к вог с т а њ а, од но сно, и з ла з са с т а но ви ш т а оп с т а н к а к а п и т а ла, мо г а о би се та да по тра жи ти и у мо де лу де мо крат ског фа ши зма. Пажљи вом ана ли зом ствар но сти др жа ва-ре пре зен та на та за падне ци ви ли за циј ске па ра диг ме от кри ли би се ње го ви за че ци. Још не ш т о т р е ба на гла си т и: не о л и б е ра л и з а м с е не сво - д и на њ е г о ву з а па д н у, да на с нај а г р е си в н и ју в а ри ја н т у. О н по с т о ји к а о нај у т и цај н и ја с о ц и ја л но - еко ном ск а док т ри на и прак са и у Ки ни, Ру си ји, Ин ди ји (као и у до ста дру гих зе маља све та). Сву где су ту на де лу огром не со ци јал не не јед нако сти, ма сов на екс пло а та ци ја рад не сна ге, ни ске и бед не надн и це, сла ба и л и н и к а к в а ра д но -п ра в на з а ш т и т а з а по сле н и х. Али је друк чи ја уло га др жа ве. У те три зе мље нео ли бе рал ни к а п и т а л и з а м н и је (бар до са да) до не о т а ко ра зор не у ч и н ке

40 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр као на За па ду. Раз лог је у то ме што у њи ма нај ве ће бан ке и кор по ра ц и је не ма ју т а к ву моћ к а к ву, п ри ме ра ра д и, и ма ју у Аме ри ци. Тај тип ка пи та ли зма у њи ма ни је до спео до оног н и воа к а к а в и ма у во де ћој к а п и т а л и с т и ч кој зе м љи, т е с т о г а н и до т а к вог с т е пе на п р о и з вод њ е ра зор не к ри зе це ло к у п ног си сте ма, за то што је др жа ва у њи ма има ла ја чу (а у Ки ни и с т ра т е ш к и о см и ш љ е н у) р е г у ла т и в н у уло г у у п ри в р ед ном ж и во т у (с и з у зе т ком је љ ц и нов ске Р у си је). Те о ри ја но вог пре ла зног пе ри о да, да би на пра ви ла копче с оним са да и ов де, мо ра про бле ма ти зо ва ти прин цип и п ра к су (де) р е г у ла ц и је не са мо на под ру ч ју еко но м и је, не г о и по ли тич ког си сте ма, по себ но де мо кра ти је. У том сми слу тре - ба се освр ну ти и на не ке ста во ве Ф. За ка рие, но ве аме рич ке зве зде г е о по л и т и ке. Тај аутор сма тра да је два де се ти век обе ле жен два ма ш и р о к и м т р ен до ви ма: р е г у ла ц и јом к а п и т а л и зма и де р е г у лац и јом де мо к ра т и је. 15 Не чег од то га, сва ка ко, има. Али ства ри су, ипак, сло же ни је. За ка риа у сво јој сту ди ји не сле ди нео либе рал ну те о ри ју да ка пи та ли зму, од но сно, сло бод ном тр жиш т у н и је по т р е б на д р ж а в на р е г у ла ц и ја. На су п р о т т ој дог м и, к а п и т а л и з а м д в а де с е т ог ве к а у сви м з а па д н и м зе м љ а ма и ма о је с та л н у ре г у ла ц и ју не к и х в а ж н и х под ру ч ја п ри в р ед ног ж и- во та, од ца рин ске за шти те до мо не тар не по ли ти ке. Де ре гула ц и ја к а о јед на од гла в н и х од л и к а не о л и б е ра л не по л и т и ке би ла је на ме њ е на зе м љ а ма ко је т р е ба с т а ви т и у ко ло н и ја л н и по ло жај, по себ но они ма на под руч ју бив шег ре ал-со ци ја лизма, ко је је по т ч и н ио гло ба л н и п р о т и в н и к. Да к ле, д р ж а ве у нај ра зви је ни јим за пад ним зе мља ма ни су се од ри ца ле сво - је р е г у ла т и в не уло г е, по с е б но у к ри т и ч н и м фа з а ма ра з во ја к љу ч н и х п ри в р ед н и х г ра на, а на по љу су сви м с р ед с т ви ма на ме та ле де ре гу ла ци ју као би тан услов здра ве при вре де. За к а риа кон с т а т у је да је де р е г у ла ц и ја де мо к ра т и је о т и- ш ла п р е да ле ко, да је п р о и з ве ла гло ма з а н си с т ем, не спо с о ба н да в ла да и с т ек не по ве р е њ е љу д и. Ја в но по ш т о в а њ е по л и т и ке и по л и т и ч ког си с т е ма, ис т и че, све је сла би је. 16 У том ста ву, к ри т и ч к и и н т о н и ра ном, не ма оног њ е г о вог п р е оп т и м и зма, ка рак те ри стич ног за (нео)ли бе рал ну иде о ло ги ју, да жи ви- 15 Ф. З а к а р и а, Т х е Ф у т у р е о ф Ф р и д о м, И л л и б е р а л Де м о ц р а ц y а т Хо м е а н д Аброд, W. W. Мор тон & Цом панy, Неw Yорк, Лон дон, 2007, п Иби дем, п

41 З о р а н Ви д о је в и ћ 40 Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М, РА Ц ИОН А Л НОСТ... мо у до ба де мо кра ти је, а да се не про пи ту ју ни са др жај, ни до ме т и, н и т и фу н к ц и је оног ш т о в а ж и з а де мо к ра т и ју. А л и и де мо кра ти ја, а не смо еко но ми ја, у за пад ним зе мља ма је рег у л и са на, к а ко т ра д и ц и о на л н и м с р ед с т ви ма, п у т ем з а ко на и уоп ш т е п ра ви ла и г р е, т а ко и око л и ш н и м пу те м у во ђе њ ем ве л и к и х кор по ра ц и ја к а о фа к т и ч к и х по л и т и ч к и х су бје к а т а и све ва жни јих игра ча на по ли тич ку сце ну, као и ства ра њем не ви дљи ве мо ћи. То ни је са мо по сле ди ца де ре гу ла ци је не - го и с к р и ве не ре г у ла ц и је с т в ар ног фу н к ц и о н и са њ а си с т е ма у ск ла д у с п р е м и са ма не о л и б е ра л ног к а п и т а л и зма и њ е м у свој стве не по ли тич ке ра ци о нал но сти. Де ре гу ла ци ја као ре - г у ла ц и ја и еко но м и је и де мо к ра т и је, у к рај њ ој л и н и ји је је да н исти про цес ко ји слу жи сти ца њу про фи та. Мо ра ју се тра жи ти од го во ри на кључ на ег зи стен ција л на п и т а њ а: ка кав мо де л е ко но м и је, по л и т и ке и к ул ту ре раз ви ја ти да би се из бе гли пер вер ти ра на ра ци о нал ност, суштин ска огра ни че ња ре пре сив ног и при ми тив ног ка пи тал и з м а, а л и и ре а л- со ц и ја л и з м а, ка ко с пре ч и т и но ве о б л и ке пр и в а т и за ц и је и мо но по л и за ц и је в л а с т и 17, као и од у м и ра ње де мо к ра т и је, у че м у б и се са с то ја ла но в а ц и в и л и за ц и ја, под ко јим усло ви ма је она одр жи ва, ако се уоп ште по ја ви. П и т а- њ е а л т е р на т и ве по с т о је ћем с т а њу је е по ха л ног ка ра к те ра, те сто га и од нај ве ћег зна ча ја. Ти че се са да шњо сти и бу дућ но - сти не са мо пост-ју го сло вен ских дру шта ва не го и све та као це л и не. Кри за ци ви ли за ци је на чи јој пе ри фе ри ји жи ви мо, првен стве но је кри за вред но сти, те ме ља и сми сла те ци вил и за ц и је. Ф и на н си ј ск а и ш и ра еко ном ск а, к а о и по л и т и ч к а к ри з а, ода тле п р о и з ла зе. 18 У не о л и б е ра л ном к а п и т а л и зм у к а о си с т ем ском и з ра зу т е п ри мар не, ц и ви л и з а ц и ј ске к ри зе, 17 Без ал тер на ти ве (раз у ме се, оне ис то ри ски бо ље, прим. З. В) не ма де мо - к р а т и је ( Т. Ку љи ћ, С т у д е н т с к и о т п о р р а з а р а њу у м а, По л и т и к а, р у б р и к а По гле ди, 25. ок то бар 2011). 18 Са да шњи оку па тор ски по кре ти у Сје ди ње ним Др жа ва ма и дру гим зе мља - ма За па да знак су те мно го ду бље кри зе, иако су још не про фи ли са ни, а њихо ви уче сни ци не ма ју ја сну свест о то ме, па су усме ре ни пр вен стве но на п р о т е с т е п р о т и в и з в о ђ а ч а т е к р и з е, б а н к а р с ко - ко р п о р а т и в н и х о л и г а р х и ја, а не на не га ци ју ње них те мељ них узро ка. Но, ве ро ват но ће они ја ча ти и шири ти се у гло бал ним раз ме ра ма, што зна чи да ће, по свој при ли ци, за хва тити и пост-ју го сло вен ска дру штва. Да ли ће би ти но си о ци за чет ка не ке но ве исто риј ске ал тер на ти ве, или ће их ка пи тал упи ти, као што је то би ло са сту дент ским по кре том ше зде се тих го ди на про шлог ве ка оста је да се ви ди.

42 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр с па ја ју се с у ро в ос т и ц и н и за м: екс п ло а т а ц и ја п ла не т ар н и х раз ме ра и по моћ глад ни ма, ли бе рал на де мо кра ти ја и то тал и т а ри з а м к а п и т а ла, ма са к ри ра њ е на р о да и људ ск а п ра в а. Све с е т о и т е к а ко о с е ћ а у ма с ов н и м усло ви ма ж и во т а г о т о во сви х по с т ју г о сло вен ск и х д ру ш т а в а. Не мо же би т и б о љи т к а у тим дру штви ма (као и у ве ћи ни све та) с об зи ром на то да су у ве ћој и л и ма њ ој ме ри у т е ме љ е на на си с т е м у не о л и б е ра л ног, ш т о зна ч и р е г р е си в ног, ви с о ко р е п р е си в ног и не о ко ло н и ја л- ног ка пи та ли зма. То је оно што им је за јед нич ко, уза све значај не ра з л и ке ме ђу њи ма. Од т ог з а јед н и ч ког т р е ба к р е н у т и у т ра г а њу з а ис т о ри ј ск и на д моћ ном и х у ма ном а л т е р на т и вом. Кон ти н у и те т и м пе р и ја л и з м а Већ се уоб ли чио но ви им пе ри ја ли зам ко ји је гло - ба л и с т и ч к и; ме т р о по л у је з а ме н ио и м пе ри ја л н и кор п ус, т ј. блок ( умре же ност ) моћ них др жа ва, ви ше или ма ње по сис т е м љ е н и х и с т ру к т у ри са н и х, у ч и јем су са с т а ву са т е л и т и. пе ри фе ри је и по л у пе ри фе ри је. 19 Им пе ри јал не на ме ре Аме ри ке и зе ма ља ње них са ве - зни ца у Европ ској уни ји да нас се не скри ва ју. 20 Оне има ју сво ју отво ре ну иде о ло шко -по ли тич ку плат фор му ко ја се саж и ма у офи ц и је л ној си н т а г м и л и б е ра л н и и м пе ри ја л и з а м чи ји је глав ни про та го нист Р. Ку пер, аутор књи ге Сла ма ње на ц и ја. По ре да к и ха ос у дв а де се т пр в ом ве к у. 21 Он је, поред мно го че га дру гог, глав ни иза сла ник Европ ске уни је у по сре до ва њу (2011. го ди не) у пре го во ри ма срп ске и ал банске с т ра не ко ји с е т и ч у т ра же њ а ком п р о м и са у р е г у л и са њу с т а њ а на Ко с о ву и Ме т о х и ји, ра з у ме с е, оно г а ко ји од г о в а ра и н т е р е си ма моћ н и х зе ма љ а За па да. У т ој к њи зи гла в на је т е - з а да по с т мо де р не д р ж а ве (СА Д и во де ће зе м љ е Ев р оп ске уни је) има ју пра во и ду жност да упо тре бе сва сред ства рад и д и сц и п л и но в а њ а, п р е у р е ђи в а њ а по р е т к а и де х а о т и з а ц и је 19 М. Ран ко вић, Но в и и м п е р и ја л и з а м, из да ње ауто ра, Бе о град, 2011, стр Тр е б а и м а т и у в и д у д а а м е р и ч к и г е о п о л и т и ч а р и о з б и љ н о р а з р а ђу ј у п р о је - кат под на зи вом Још је дан аме рич ки ви јек, а њи хо ви ли де ри мо гли би још з а д у г о у бје д љи в о д а р е а г у ј у с у п е р и о р н ом в ој н ом с и л ом ( Н. Ке ц м а н о в и ћ, оп. цит. стр. 57). 21 О п ш и р н а и а р г у м е н т о в а н а к р и т и к а о с н ов н и х с т а в о в а т е к њи г е с а д р ж а н а је у ра ду Љ. Кља ки ћа Европ ска уни ја као ме ка им пе ри ја и Ср би, Но в а с р п с к а п о л и т и ч к а м и с а о, бр. 3-4, 2010, стр

43 З о р а н Ви д о је в и ћ Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М, РА Ц ИОН А Л НОСТ... п р ед мо де р н и х д р ж а в а. У ову д ру г у г ру п у, п р е ма ме ри л и ма са д р ж а н и м у на ве де ној к њи зи, спа да ју и по с т -ју г о сло вен ске д р ж а ве у ко ји ма су и и з ме ђу ко ји х су до не да в но во ђе н и рато ви. Син таг ма ли бе рал ни им пе ри ја ли зам у њој има прог ра м с ко, и з ра з и то по з и т ив но зна че ње. То се нај бо ље ви ди из сле де ћих ста во ва. За по с т мо де р н у д р ж а ву по с т о ји по т е ш ко ћ а. Не о п- ход но је да се на вик не на иде ју дво стру ких стан дар да. Ме ђу на ма де лу је мо на осно ву за ко на и отво ре не за јед нич ке безбед но сти. Али ка да има ју по сла (ми сли се на др жа ве постмо де р ног т и па п ри м. З. В) с м но г о с т а р о мод н и ји м в р с т а ма др жа ве из ван пост мо дер ног европ ског кон ти нен та, Евро пљан и с е мо ра ју в ра т и т и на знат но г ру бљ е ме т о де и з ра н и јег в р е - ме на си ла, пре вен тив ни на пад, пре ва ра, све оно што је неоп ход но к а да с е ба ви мо он и ма ко ји још ж и ве у све т у де ве т нае с т ог ве к а, где је св а к а д р ж а в а з а с е б е. И з ме ђу с е б е, д р ж и мо с е з а ко на, а л и к а да де л у је мо у џ у н гл и, м и т а ко ђе ко ри с т и мо з а ко не џ у н гле. 22 То је с рж по с т -мо де р ног л и б е ра л ног и м пе ри ја л и зма, п ри ме њи в а ног п р е све г а Ср би ји и Б о сн и и Хе р це г о ви н и, к а да је реч о про сто ру бив ше Ју го сла ви је, као и на мно гим другим под руч ји ма све та. И са да је то су шти на гло бал не по лит и ке нај моћ н и ји х зе ма љ а За па да. Ис т и на, т ај и м пе ри ја л и з а м ни је по све нов, ни ти ка рак те ри сти чан са мо за те зе мље. Свака им пе ри ја, ску па са сво јим са ве зни ци ма, има ла је, има и и ма ће сл и ча н п р о г ра м, са мо с д ру к ч и јом т е р м и но ло г и јом, друк чи јим оправ да њи ма и за ста ва ма. Да нас је им пе ри ја лиз а м нај моћ н и је зе м љ е За па да и д р ж а в а њ е н и х са ве зн и ца, оно ш т о нај ви ше од р е ђу је све т ске п ри л и ке. За не ко л и ко де це н и ја сме на и м пе ри ја до не ће д ру г е све т ске г о спо да р е, а л и ма т ри ца њи хо ве вла да ви не оста ће иста. И з на ве де н и х Ку пе р о ви х с т а во в а оч и глед но је да с е с т ра т е г и ја нај а г р е си в н и ји х кор по ра т и в но - фи на н си ј ск и х, вој них, по ли тич ких и ме диј ских ели та За па да осла ња на чит а в спек т ар ма к и ја ве л и с т и ч к и х с р ед с т а в а, т е с т о г а и си ле у ње ним нај ра зли чи ти јим ви до ви ма, у на сто ја њу да се овлада све том. То је про грам пер ма нент ног ра та (Љ. Кља кић) и дру гих об ли ка гло бал ног пот чи ња ва ња, пре све га не по доб - 22 Исто, стр

44 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр них на ро да. На уну тра шњем пла ну ни је ис кљу че на мо гућ - ност об но ве ма кар ти зма, не са мо у да на шњој Аме ри ци. 23 Ви дљи во је да је Ку пе ро ва стра те ги ја ли бе рал ног импе ри ја л и зма, з а п ра во. бри т а н ск а в а ри ја н т а оне кон цеп ц и је свет ских од но са ко ју је нај ви ше раз вио З. Бже жин ски. Он је сво је вре ме но бру тал но отво ре но фор му ли сао ци ље ве аме - рич ке спољ не по ли ти ке ка да је на сле де ћи на чин од ре дио ње - на т ри г е о с т ра т е ш к а и м пе ра т и в а: и з б е ћ и ко а л и ц и ју ме ђу в а з а л и ма и од р ж а в а т и и х у с т а њу з а ви сно с т и ко ја оп ра в да в а њи хо ву си гур ност, не го ва ти по слу шност за шти ће них су бје - ка та; спре ча ва ти вар ва ре да обра зу ју офан зив не са ве зе. 24 Д и к т а т у ра к рај њ е кон зе р в а т и в н и х сна г а ло г и ч на је по - сле д и ца п р о це са ч и ји су и де о ло ш к и и з ра з с т а во ви ко ји су а на л и зи ра н и. Не о л и б е ра л и з а м је њ ен з а че т а к. Не по с р ед на бу дућ ност све та је бу дућ ност се ри је ло кал них и ре ги о налних ра то ва, с мо гућ но шћу да не ки од њих пре ра сту и у плане тар не ору жа не су ко бе. Што ду бља еко ном ска и оп шта криз а во де ћ и х к а п и т а л и с т и ч к и х зе ма љ а т о ве ће мо г ућ но с т и да оне у по т р е б е и нај ра зор н и ја ору ж ја да т у к ри зу п р е о к р е н у у сво ју ко рис т. 25 Ра д и т о г а њи хо ве у п ра в љ ач ке е л и т е, п р е све г а оне у Сје ди ње ним Др жа ва ма, у не по сред ној бу дућ но сти мо - г у по т ра ж и т и и ра д и к а л но м и л и т а ри с т и ч ке во ђе ко је с е не ће ко ле ба ти да то учи не. У не да в ном и н т е р вју у А. Х ајн ц у, по зна т и г е о с т ра т ег а ме ри ч ке спољ не по л и т и ке Х. К и си н џе р у по зо ра в а да с е не сме з а б о ра ви т и да Сје д и њ е не Д р ж а ве ра с по ла ж у нај б о љи м оруж јем на све ту, као и да ће ње го ва зе мља то оруж је предс т а ви т и у п ра во в р е ме. 26 То је по ру ка сви ма ко ји се усу де да се су прот ста ве тој др жа ви, као и на ја ва ра та, ако се до ми сли онај део ре че ни це у на сло ву ин тер вјуа у ко ме се го во ри о то- 23 О м а к а р т и з м у в и д е т и: М. М а р ко в и ћ, Ле в и ц а у д а н а ш њ е м с в е т у и код нас, Бе о град ски фо рум за свет рав но прав но сти, Бе о град, 2007, стр По д р о б н и је у : З. Ви д о је в и ћ, Ку д а в о д и г л о б а л и з а ц и ја, Фи лип Ви шњић, Бе о- град, 2005, стр Но в и р а т м о же с е б р з о д о г о д и т и а ко н е к а од с н а ж н о н а о р у ж а н и х з е м а љ а, услед ка мат них оп те ре ће ња до жи ви слом и ви ше не ви ди ни ка кву дру гу мог у ћ н о с т о с и м д а п о т р а ж и и з л а з у ко р и ш ћ е њу с в о г о р у ж а н о г п о т е н ц и ја л а ( Г. Ха них, Ев р о к а т а с т р о ф а н а в и д и к у, од л о м а к П и т а њ е р а т а и м и р а, По л и т и к а, 9. де цем бар 2011). 26 А. Хе инз, Ац цу ра те Са ти ре: Хе нрy Кис син гер: Иф yоу цан т хе ар тхе Друмс оф Wар, yоу маст бе де аф, Гл о б а л Ре с е а р ц х, Ја ну арy 11,

45 З о р а н Ви д о је в и ћ Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М, РА Ц ИОН А Л НОСТ... ме да се мо ра ју чу ти рат ни до бо ши, ина че смо глу ви. Уверен је да ће рат ко ји до ла зи би ти та ко же сток да са мо јед на су пе р си ла мо же по б е д и т и. А ко с е ови К и си н џе р о ви с т а во ви об и с т и не у не по с р ед ној и л и не ш т о да љ ој бу д ућ но с т и он да ће ис т о ри ј ск а а л т е р на т и в а по с т о је ћем с т а њу би т и м но г о г о ра од са да ш њ о с т и. Би ће у зна к у нај с т ра ш н и јег п ла не т ар ног ра т а и не ке в р с т е а по к а л и п с е з а ве л и к и де о све т а. Њ е г о ве п р ог но зе не сме ју се ола ко схва ти ти, чак и да гре ши, или све сно се је страх од мо ћи сво је др жа ве. И он до кра ја от кри ва стра те ги ју гло бал ног по ко ра ва ња ка да ка же да је кон тро ла наф те - контро ла на ро да, а кон тро ла хра не је кон тро ла љу ди. З. Бже ж и н ск и, да на с, све с т а н озби љ н и х у н у т ра ш њи х те шко ћа с ко ји ма се су о ча ва Аме ри ка, као и чи ње ни це опада њ а њ е не гло ба л не мо ћ и, с до зом знат не к ри т и ч но с т и бра н и њ е н у по л и т и к у, по с е б но а по с т р о фи ра ју ћ и и з ја ву Џ. Бу ша да су САД ода бра не од Бо га и ан га жо ва не од стра не исто ри је да бу ду мо дел за свет. За бри нут је што је у ње го вој зе мљи пла та у вр ху 325 пу та ве ћа од оне про сеч не. Го во ри о по треби у в а ж а в а њ а мо ћ и К и не и од р ж а в а њ а са ве зн и ш т в а с њ ом. За ла же се за ка пи та ли зам с људ ским ли цем, што је са мо обр н у т а фор м у ла оне ко ја је гла си ла с о ц и ја л и з а м с људ ск и м ли цем. При том и у јед ном и у дру гом слу ча ју из о ста је конк р е т и з а ц и ја т е фор м у ле, па она о с т а је у све ри ома м љу ју ће уто пи је. Али да је Бже жин ски и са да иде о лог аме рич ке светске екс па н зи је (а л и и де о лог од н и воа) п р е по зна је с е по т о ме што сма тра да је нео п ход но ре ви та ли зу ју ће про ши ре ње Запа да (под ра зу ме в а с е под воћ с т вом А ме ри ке). О н т о сх в а т а к а о и н т е г ри са њ е п р о ме њ е не Ту р ске у За па д, ч и ме и сле д и и ја ча мит, чи ји је кључ ни спо ља шњи ства ра лац упра во њего ва зе мља, о Тур ској као др жа ви уме ре ног исла ма и на ње му з а сно в а не де мо к ра т и је. А л и, оно ш т о је нај в а ж н и је у њ е г о вој и де ји р е ви т а л и зу ју ћег п р о ш и р е њ а За па да је с т е з а ла г а њ е з а уси са ва ње Ру си је, не Пу ти но ве, јер то ни је мо гу ће, не го не - ке друк чи је у бу дућ но сти. 27 То уси са ва ње нај ве ће зе мље све та мо гу ће је са мо као ње на ком плет на ко ло ни за ци ја, ко ја је у еко ном ско -тех но ло - шком по гле ду већ по че ла. Пре о ста је да се та зе мља из ну тра де мон ти ра и пре све га да се по ни шти ње на вој на моћ. Ни је 27 Пре ма: М. Ми шић, Од ла зак хе ге мо на, По л и т и к а, 12. фе бру ар 2012, стр

46 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр р е а л но, ма да на д у ж у в р е мен ск у с т а зу н и је ис к љу че но, да с е т о у Р у си ји до г о д и, а ко с е офор ме до вољ но сна ж не в а з а л не е л и т е ко ји ма од г о в а ра т а к а в ис т о ри ј ск и з а о к р е т. Ка да је стра те шки циљ уси са ва ње Ру си је, ну кле ар - не си ле, у За пад под воћ ством Аме ри ке, шта он да Ср би ју и све д ру г е по с т -ју г о сло вен ске д р ж а ви це че к а? Не ма су м њ е да ће ва зал не ели те при хва ти ти и мно го бру тал ни ји вид усиса ва ња не го онај ко ји би мо гао би ти при ме њен у Ру си ји. А п и т а њ е ш т а о т о ме м и сл и на р од, у кон т ек с т у у н у т ар д р ж а в не и спо љ а ш њ е с т ру к т у р е мо ћ и, би в а и р е ле в а н т но. Те е л и т е на т о п и т а њ е и ма ју з а с е б е у з в рат но и ск ри ве но п и т а њ е, ко је је ујед но и од го вор: Ко пи та на род? Иде о ло зи пер ма нент ног ра та ко јим се оства ру је ли бе - ра л н и и м пе ри ја л и з а м и све сно п р о и з во д и и л и оја ча в а х а о с у циљ ним др жа ва ма (ка ко се то чи ни на под руч ју дру ге по р е д у Ју г о сла ви је) да би с е, на вод но, и н т е р ве н и са ло ра д и њ е г о вог о т к ла њ а њ а, з а б о ра в љ а ју да гло ба л на еко ном ско - финан сиј ска, за пра во, си стем ска кри за, ко ја пре ла зи у исто ријск и р е г р е с, све ви ше сма њу је ма т е ри ја л н у о сно ву з а во ђе њ е т о т а л н и х ра т о в а. Та ко ђе з а б о ра в љ а ју ис к у с т в а ра т о в а у Ира ку и Ав га ни ста ну, као и то да ће се ја вља ти ма сов ни отпо ри твр дој или ме кој агре си ји и оку па ци ји, бар у де лу зе ма ља ко је су жр тве та кве по ли ти ке. Али ће се от пор тој пол и т и ц и ја в љ а т и и у д ру ш т ви ма и м пе ри ја л н и х зе ма љ а, је р рат сма њу је жи вот ни стан дард ве ћи не ста нов ни штва у њи ма, по - ве ћа ва ре ла тив но си ро ма штво, чак про из во ди и оно ап со лут - но, к а да је р еч о од р е ђе н и м с о ц и ја л н и м к а т е г о ри ја ма. И ш т о је по с е б но в а ж но: и по р ед вој но - т ех но ло ш ке су пе р и ор но с т и у ра т у г и н у и вој н и ц и д р ж а в а ко је по с е д у ју т у су пе р и ор но с т, исти на, мно го ма ње од оних ко је њу не ма ју, а на пад ну те су. Јед но је из ве сно: свет ула зи у епо ху не са мо ду го трајне не с т а би л но с т и већ и на ме р но п ра в љ е ног ри зи к а и х а о са ода к ле мо г у п р о ис т е ћ и к рај њ е су п р о т с т а в љ е не а л т е р на т и ве по с т о је ћем с т а њу, од ис т о ри ј ск и п р о г р е си в н и х, до и з ра зи т о ре тро град них, у ко ји ма се ли бе рал ни им пе ри ја ли зам пре - 45

47 З о р а н Ви д о је в и ћ Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М, РА Ц ИОН А Л НОСТ... тва ра у л и бе ра л н и на ц и за м и фа ш и за м. 28 С том сли ком све та мо ра с е су о ч и т и св а к а м и са о ко ја во д и ра ч у на о гла в н и м гло - ба л н и м т р ен до ви ма. Да ће се на ста ви ти по ли ти ка ху ма ни тар них и пре - вен т и в н и х вој н и х и н т е р вен ц и ја у све т у ра д и з а ш т и т е по зиц и је и и н т е р е са во де ћ и х зе ма љ а За па да, п р е све г а нај моћ н и је од њи х, мо же с е ви де т и и з јед не и з ја ве г е не ра л ног с е к р е т а ра НА ТО-а А. фон Ра сму се на. Он ка же да мо же до ћи до си туа ц и је к а да ме ђу на р од на з а јед н и ца и ма ле г а л не о сно ве да и н- т е р ве н и ше, у з по д р ш к у у По ве љи У Н, б е з Ре зо л у ц и је Са ве т а без бед но сти и да то не би би ла иде ал на си ту а ци ја, али смо то ви де ли на Ко со ву. Та мо је ме ђу на род на за јед ни ца ин тер ве - ни са ла и ја сма трам - по сма тра но у исто риј ском све тлу да су сви са гла сни да је то би ло ис прав но. 29 Ова из ја ва је са мо на дру ги на чин из ра зи ла оно што Р. Ку пе р од р е ђу је к а о л и б е ра л н и и м пе ри ја л и з а м по с т мо - де р н и х д р ж а в а. До к ле г од т а к в а по л и т и к а, ко ја с е у ви д у фор м у ле од г о вор но с т и з а з а ш т и т у на с т о ји ле г а л и зо в а т и у ра зн и м р е зо л у ц и ја ма Ује д и њ е н и х На ц и ја, 30 не до ж и ви по разе сви х в р с т а у п р ед с т о је ћ и м су ко би ма њ е н и х по б ор н и к а и њ е н и х п р о т и в н и к а у све т у, к а о и у д р ж а в а ма, њ е н и м гла в н и м но си о ц и ма, док с е не ис к а же п р е к а по т р е ба з а е л и м и на ц и јом ње них из во ра те шко да се мо же по ја ви ти сна жни ја ал тер нати ва си сте му из ко јег она про из ла зи. То, по р ед м но г о че г а д ру г ог, п р е т по с т а в љ а озби љ но сла бље ње и рас пад НА ТО.а, али и не по сто ја ње дру гих, агресив них вој но -по ли тич ких са ве за, слич них ње му, или раз личи тих од ње га, све јед но. Иако он тен ден циј ски сла би, те шко да би се мо гао при хва ти ти став да је та, да нас нај ја ча војно -по л и т и ч к а ор г а н и з а ц и ја у све т у п ра зна љу ш т у ра. 31 И по р ед в р ло п р о т и в р еч н и х мо т и в а ч ла н с т в а у њ ој, и з у зе т но 28 Ј. А. Ду ша нић пот се ћа да је је дан од на чи на из ла ска из еко ном ске кри зе био Хи тле ров пут ан га жо ва ње не за по сле них за рат (оп. цит. стр. 84). То је сте т ач н о, м а д а с у и Сје д и њ е н е Д р ж а в е с в о ј у е ко н ом с к у к р и з у в е л и к и м д е л ом су зби ја ле ан га жо ва њем у Дру гом свет ском ра ту, пре све га огром ним ра стом ин ду стри је на о ру жа ња. И да нас по ку ша ва ју да то чи не, али без ве ћег успе ха. 29 П р е м а : По л и т и к а, Бе о град, 30. ок то бар Д. В а с и ћ, Од г о в о р н о с т з а з а ш т и т у и м е ђу н а р од н о п р а в о, Пр а в н и ж и в о т, бр. 12, 2011, стр Т. Г. К а р п е т н е р, Н А Т О у ш е з д е с е т ој: и з л и ш н а а л и ја н с а, Но в а с р п с к а п о л и тич ка ми сао, бр. 3-4, 2009, стр

48 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр ве л и к и х ра з л и к а у вој но - т ех но ло ш кој мо ћ и и уло зи и з ме ђу САД и свих дру гих зе ма ља ње них при пад ни ца, она је и са да, са свим сво јим круп ним сла бо сти ма, би тан чи ни лац од но са си ла у све ту. Ко ли ко ће оста ти дру го је пи та ње. Али, и да се рас пад не, вој на моћ Аме ри ке до ста ду го ће би ти до ми нант - на, т е с т о г а и ве л и к а п р е п р е к а о с т в а ри в а њу а л т е р на т и ве ко ја у к и да не о л и б е ра л н и к а п и т а л и з а м и њ е г о ве бу д у ће де ри в а т е. Ка да је реч о тој ал тер на ти ви у Ср би ји и ве ћи ни остал и х по с т -ју г о сло вен ск и х, к а о и ба л к а н ск и х зе ма љ а уоп ш т е, ни шта ма ња пре пре ка (по ред ни за ду гих) не би би ла и м пе р и ја л на, не о о с м а н л иј с ка Т у р с ка. Ако тру пе те др жа ве за ме не аме рич ке на Ко со ву и Ме то хи ји, као и дру где на Бал ка ну, а ко оја ча њ ен, и на че зна ча ја н, вој н и, еко ном ск и, по л и т и ч к и, па и к ул т у р н и у т и цај, а ра д и к а л н и исла м и з а м по т и сне д ру г е с т ру је у н у т ар ве р ског ж и во т а м у сл и ма на, он да би т о до ве ло до још го рих по сле ди ца по Ср би ју и го то во све оста ле земље тог под руч ја у од но су на оне ко је је про из ве ла аме рич ка си ла на т ом под ру ч ју. Је р би и м пе ри ја л на, исла м и с т и ч к а и не о о сма н ск а Ту р ск а т е ж и ла да т е зе м љ е, и л и њи хо ву ве ћ и н у, д р ж и не са мо у еко ном ској и по л и т и ч кој по т ч и њ е но с т и, не г о и да фа во ри зу је ми ли тант ну ре цеп ци ју исла ма, ка му фли ран у ве р ском пс е у до -ра в но п ра в но ш ћу. Ти ме би на с т а ја ло тле з а но ве р е л и г и о зно -на ц и о на л не ра т о ве. Под ра зу ме в а с е да н и су сви му сли ма ни ра ди кал ни исла ми сти. Али, они ко ји то ни су, ако се оства ри та ква по зи ци ја та кве Тур ске на Бал ка ну, тако ђе би би ли дис кри ми ни са ни, угро же ни и про га ња ни, мо - ж да и ви ше не г о п ри па д н и ц и д ру г и х ве ра. С у ш т и на с т в ар не по л и т и ке Са да ш њ е Ту р ске п р е ма Ба л к а н у нај б о љ е с е мо же ви де т и и з р е ч и м и н и с т ра и но с т ра н и х по сло в а т е зе м љ е А. Да ву то глуа. Он, је без око ли ше ња из ја вио: Ми смо ова мо пре мно го вре ме на до шли на ко њи ма. Ако за тре ба по но во ће - мо до ћ и. 32 Пред сед ник вла де те др жа ве Р. Т. Ер до ган ка же да је Бал кан ср це Тур ске. 33 Све то све до чи да Тур ска круп ним ко ра ци ма и убр за но на сту па на Бал ка ну и да тек тре ба очеки ва ти ње ну још ја чу по ли тич ку, еко ном ску, кул тур ну, про - па ганд ну, као и вој ну уло гу на том под руч ју. 32 П р е м а : Д. Та н а с ко в и ћ, Не о о с м а н и з а м, п о в р а т а к Т у р с ке н а Б а л к а н, С л у ж б е - ни лист, Бе о град, 2011, стр Исто, стр

49 З о р а н Ви д о је в и ћ 48 Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М, РА Ц ИОН А Л НОСТ... У Сје ди ње ним Др жа ва ма и Евро пи не по сред не бу дућ - но сти ве ро ват но је да ће круп ни ка пи тал ре а го ва ти још ве - ћим на си љем да би се спре чио на ста нак сва ког по кре та усмер е ног на њ е г о ву не г а ц и ју. Ре а л на је мо г ућ но с т ја ча њ а оно г а што би се мо гло на зва ти псе у до -ли бе рал ном дик та ту ром која би, к а ко је на гла ше но, мо гла са д р ж а т и и об е леж ја фа ш и зма и на ц и зма у по је д и н и м зе м љ а ма, не са мо он и м си р о ма ш н и м и ви со ко кон фликт ним. Али су ве ро ват ни и от по ри тим проце си ма. У А ме ри ц и и на За па д у уоп ш т е, ме ђу х у ма н и с т и ч ком ин те ли ген ци јом на уни вер зи те ти ма, у кул тур ним уста но вама, ме ђу умет ни ци ма, обич ним све том, на окрај ци ма по - л и т и ке, а по с е б но ме ђу м ла д и ма, по с т о ји и она сло б о дар ск а, п ра в до љу би в а и по ш т е на ја в но с т ра з л и ч и т и х об л и к а. Реч је о они ма ко ји ма је то жи вот ни етос, ко ји хра бро уста ју про тив ра т о в а ш т о и х њи хо в а зе м љ а во д и у све т у ра д и у ч в р ш ће њ а сво је им пе ри јал не по зи ци је, при че му стра да ју сто ти не хиљ а да не ви н и х љу д и, п р о т и в ве л и к и х не п ра в д и, ко је су са д р - жа не у су шти ни си сте ма, про тив ра за ра ња жи вот не сре дине чо ве ко ве, де с т ру к т и в не мо ћ и ба н к ар ско -кор по ра т и в ног и вој но -и н д у с т ри ј ског ком п лек са. На ја в а су не чег д ру к ч и јег у од но су на ло г и к у си с т е ма и не би с е сме л и з а по с т а в љ а т и у ана ли зи оп штег ста ња те др жа ве, и да ље је ди не вој не екс траси ле. Но, они су са да ма њи на, ко ја има од ре ђен мо рал ни, а по с р ед но и по л и т и ч к и у т и цај, а л и не и до вољ но е фек т и в н у моћ ко ја до во ди до про гре сив них про ме на тог си сте ма. Сле де ћих не ко ли ко де це ни ја би ће у зна ку оштрог суко бља ва ња, раз ли чи тих ви до ва, из ме ђу зе ма ља ко је су глав - н и а к т е ри т е с т а р о -но ве а г р е си в не по л и т и ке и он и х ко је њ ој пру жа ју от пор, али и уну тар пр ве гру пе зе ма ља, услед теж њи и м пе ри ја у успо н у да з а у зм у ме с т а и м пе ри ја на з а ла ск у. Да к ле, не ће све т е кон фр он т а ц и је би т и мо т и ви са не т е ж њ ом з а ус по с т а в љ а њ е гло ба л не сло б о де, де мо к ра т и је и с о ц и ја л не прав де, без че га не ма ни пла не тар не ал тер на ти ве пре о влађу ју ћем с т а њу све т а. Њи хов ис ход нај ви ше ће з а ви си т и од еко ном ске и вој не сна г е зе ма љ а ко је у њи ма у че с т ву ју, а л и, ка да је реч о за ла га њи ма за ту ал тер на ти ву, и од сна ге сло бодар ског, или, пак, ва зал ног ду ха. Мо же се го во ри ти и о фе но ме ну све о бу хват ног ва залства као јед ној од глав них пре пре ка осми шља ва ња и оства-

50 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр ри в а њ а б о љ е ис т о ри ј ске а л т е р на т и ве. О но с е ис по љ а в а к а о сна жна тен ден ци ја уну тар по ли тич ког, еко ном ског и кул тур - ног ж и во т а у Ср би ји, о с т а л и м д р ж а в а ма на п р о с т о ру д ру г е по ре ду Ју го сла ви је и це ло куп ног европ ског ре ал- со ци ја лизма. Ни је, да кле, је ди но, али да ле ко од то га да је мар ги нал но. Са сто ји се од спро во ђе ња ту ђе во ље, ра да у ко рист ту ђих инте ре са, као усло ва да се ре а ли зу ју ин те ре си до ма ћих ва залн и х е л и т а, по д ра ж а в а њ а т у ђи х и де ја и њи хо вог п ри ма њ а к а о не чег ш т о не под ле же су м њи, ж и в љ е њ а по т у ђи м обра сц и ма к а о не чем и з вор ном и не п р е в а зи ђи вом, ра т о в а њ а и по г и би је са в р е ме н и х на ја м н и к а да би с е ш и ри ла и ја ча ла и м пе ри ја л на моћ но вих свет ских го спо да ра. То је по зи ци ја око ва не са даш њо с т и и бу д ућ но с т и, по зи ц и ја р о ба ко ји сма т ра, и л и ко ме се не ме ће пред ста ва, да је сло бо дан и гра ђа нин све та. О в а к во од р е ђе њ е т ог в а з а л с т в а и з а зи в а т а ко ђе в а з а л н у ре ак ци ју у сми слу да је то изо ла ци о ни стич ко, три ба ли стичко, р е т р о г ра д но гле д и ш т е, су п р о т но мо де р н и м све т ск и м трен до ви ма. Ни шта од то га ни је тач но. Укљу че ње у про гре - си в не све т ске т о ко ве п р е т по с т а в љ а с у бје к т и в и те т јед не др ж а ве и јед ног на ро да. Ва за ли ни ка да не мо гу би ти су бјек ти, н и т и и н и ц и ја т о ри не ке б о љ е бу д ућ но с т и. Њи хо во је да бу д у по кор н и, да с т а л но гле да ју у г о спо да р ев би ч, ко ји с е у да наш њ ој р е а л-по л и т и ч кој т е р м и но ло г и ји на зи в а ш т а пом, не би ли за сво ју по слу шност до би ли пар че шар га ре пе. Подра зу ме в а с е да о т пор по т ч и њ а в а њу не зна ч и з а т во р е но с т у уско -на ц и о на л не ок ви р е и од б ој но с т п р е ма све м у до бр ом што до ла зи са стра не. То би та ко ђе би ла осу да на исто ријско од у м и ра њ е. Би т и свој у са в р е ме ном све т у под ра зу ме в а и отво ре ност пре ма про гре сив ном, ма ода кле до ла зи ло. И ма си т у а ц и ја к а да је в а з а л с т во не и з б е ж но з а ма ле наро де да би уоп ште би о ло шки оп ста ли. Оно је оправ да но под усло вом да се ни је уга си ла те жња за сло бо дом и да упра вљачке ели те то има ју као сво је глав но опре де ље ње. То је пот пу но ра з л и ч и т о од п ри х в а т а њ а с т а т у са р о бљ а к а о не и з б е ж но с т и и кле ча ња и те ели те и ве ћи не на ро да пред др жа ва ма-го спода ри ма. 49

51 З о р а н Ви д о је в и ћ Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М, РА Ц ИОН А Л НОСТ... Мо ра мо с е з а м и сл и т и на д к в а л и фи к а ц и јом ју г о сло венск и х на р о да у С ке р л и ће вом с т а ву да су он и бу џа к л и ј ск и на р о д и ћ и. 34 С ке р л и ће в а оце на је емо т и в на, п р е т е ра на, а л и ни је у све му за од ба ци ва ње. Објек тив но, сем до при но са по - је ди на ца-ве ли ка на, ве о ма је скро ман удео тих на ро да у опш т ем ц и ви л и з а ц и ј ском ра з во ју. К а ко он да, т а ко и са да. Је р су ма ли и сла би. За то су ве о ма че сто са те ри ва ну у исто риј ски ћо шак, ко ји је на њи ма оста вио ду бо ке исто риј ске ожиљ ке и фру с т ра ц и је. Моћ, зна њ е, бр ој но с т и б о г ат с т во од р е ђу ју ме ру ути ца ја и зна че ња у свет ским од но си ма. Ти на р о д и, по р ед о сло б о д и лач ке т ра д и ц и је, и ма ју и в а- з а л н у, ра з л и ч и т ог и н т ен зи т е т а и с ра з л и ч и т и м по сле д и ца ма по суд би ну при пад ни ка вла сти тог, а још ви ше оста лих нар о да на тл у з а јед н и ч ког ж и в љ е њ а. О в а д ру г а т ра д и ц и ја н и је мар г и на л на и н и је и с к љу ч и в о на ме т н у та с и лом. У е л и т а ма им пе ри ја-го спо да ра би ло је и при пад ни ка ју го сло вен ских наро да. Раз ли чит је сте пен от по ра тим им пе ри ја ма, али је био ра з л и ч и т и с т е пен њи хо вог еко ном ско - т ех но ло ш ког ра з во ја, т е т и ме и мо г ућ но с т и з а до во љ а в а њ а о снов н и х ж и во т н и х по - тре ба по ро бље них на ро да у њи ма, што је ути ца ло и на ме ру р е ла т и в ног п ри х в а т а њ а, од но сно, не п ри х в а т а њ а по р о бљ е но - с т и и по т ч и њ е но с т и. Сем сл и ч но с т и ме ђу т и м на р о д и ма по с т о ји и ч у ве н и си н д р ом нар ц и зма ма л и х ра з л и к а ко је с е т о ком ис т о ри је, укљу чу ју ћи нај но ви ју, по вре ме но пре тва ра ју у не пре мо стиве п р о в а л и је ода к ле к у љ а ју зве р с т а ме ђу с об ног ис т р е бљ е њ а. Ун у т ра ш њу не сло б о д у п ра т и и т а а м би в а лен т на спо љ а ш њ а не сло бо да. Све се то мо ра има ти на уму ка да се раз ма тра одно с и з ме ђу о сло б о д и лач ке и в а з а л не ком по нен т е ис т о ри је и са да шњо сти ју го сло вен ских на ро да, уз по тре бу да се из бег - н у г е не ра л и зо в а не ше ме у до но ше њу з а к љу ча к а. Не сме с е з а о би ћ и ч и њ е н и ца да т а в а з а л на ком по нен т а по л и т и ке, а л и и она на ц и о на л и с т и ч ко - а г р е си в на, по но во ја ча ју у св а кој од зе ма ља на след ни ца свих три ју Ју го сла ви ја. 34 П р е м а : М. В е с ко в и ћ, С к а н д а л у Н а р од н ој С к у п ш т и н и, По л и т и к а, д о д а т а к Кул т у р а, ум е т н о с т, н а у к а, 28. ја ну ар 2012, стр

52 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр Zoran Vidojevic NEOLIBERALISM, RATIONALITY AND IMPERIALISM Summary In this article we are going to deal with critic of neoliberal concept and its influence on a life of a common people. The article is divided into two parts. In the first part we are going to analyze neo-liberalism and rationality while in the second part we are going to pay attention to imperialism which is founded on neoliberal logic. Key words: neo-liberalism, economical rationality, free market, imperialism Литература Васић, Душан: Одговорност за заштиту и међународно право, Правни живот 12(4), Вујић, Тања: Давос без критичара, Политика, , стр 2. Гален Карпентер, Тед: НАТО у шездесетој, Нова српска политичка мисао,, 3-4, Грк, Снежана: Србија и Европска унија: кризе после кризе, Српска политичка мисао , стр Грк, Снежана: Србија и свет, интеграција или игра чекања, у: Србија и свет, развој и интеграције, Институт друштвених наука, Београд, Душанић, Јован Б.: Доларска алхемија и казино економија, Нова српска политичка мисао, 3-4, Душанић, Јован Б.: Неједнакост изазвана кризом или обратно, Политика, Жуњић, Слободан: Модерност и филозофија, Плато, Београд,

53 З о р а н Ви д о је в и ћ Н ЕО Л И БЕ РА Л И ЗА М, РА Ц ИОН А Л НОСТ... Zakaria, Fareed: The Future of Freedom. Illiberal Democracy at Home and Abroad, W. W. Morton & Company, New York-London, Катић, Небојша: Неолиберални корени светске економске кризе, Нова српска политичка мисао, 3-4, Кљакић, Љубомир: Европска унија као мека империја и Срби, Нова српска политичка мисао, 3-4, Куљић, Тодор: Студентски отпор разарању ума, Политика, Марковић, Михаило: Левица у данашњем свету и код нас, Београдски форум за свет равноправних, Београд, Милинчић, Љубинка: Пљачкали смо, па шта, Политика, , стр 2. Мишић, Милан: Одлазак хегемона, Политика, , стр. 4. Ханих, Гинтер: Питање рата и мира, Политика, Heinz, Alfred: Accurate Satire: Henry Kissinger: If You Can t Hear the Drums of War You Must Be Deaf, Global Research, January 11, 2012: ca/index.php?context=va&aid= Resume Neoliberalism is not just an economic doctrine. This model attenuates freedom, democracy and human rights and at the same time relies on these values. Globalized neoliberal model has led to the economic crisis that has hit hard at all Eastern European countries in transition. The explanation is that the banks and corporations know fastest and easiest way to break the economies of these countries. It is undisputed that the market in the foreseeable future will be necessary but it can never act as infallible judges. The rationality of the market is not something that is inherent by nature in all the conditions as it is assumed in the neo-liberal theories. It is misconception that the neo-liberal capitalism, despite the deep economic crisis and the defeat, will quickly disappear.

54 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр In some transformed forms it will take a long time. The solution will be sought in the innovation of Keynesian model. The most likely way out of the current situation will be required in the construction of state-technocratic model of capitalism, with some elements of the welfare state. Овај рад је примљен 14. фебруар године а прихваћен за штампу на састанку Редакције 10. априла године. 53

55

56 УДК Прегледни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VIII, vol. 13 Број 1/2012. стр Ђо р ђе Сто ја но вић * РАЗ Л И Ч И Т И И Д Е Ј Н И П РИ С Т У П И ФЕ НО МЕ НУ ПА ТРИ О ТИ ЗМА Са же т а к Рад а на л и з и ра ра з л и ч и те кон це п ту а л и за ц и је фе но ме на па тр и о т и з м а. Ау тор по к у ш а в а да иде н т и ф и к у је е ле ме н те ко ји од ре ђ у ју па тр и о т и за м, од нос и з ме ђ у е кс к л у з ив ног и и н клу зив ног у раз у ме ва њу па три о ти зма, од нос из ме ђу уни верза л и с т ич к и х и па р т и к у ла р и с т ич к и х д и ме н з и ја као г ра н и ц а па тр и о т и з м а, те да а на л и з и ра ње го ве е кс тре м не по з и ц и је (шо ви ни зам или џин го и зам), и утвр ди ње го ву ме сто у окви ру функ ци о ни са ња мо дер них де мо крат ских си сте ма. Рад се зак љу ч у је по др ж а в а ње м иде је ко с мо по л и т с ког па тр и о т и з м а, где је ло кал но ин стру мент за ре а ли за ци ју уни вер зал ног, ситу а ци ју ко ја се мо же ока рак те ри са ти као при стра сни кос мо по л и та н и за м. К љу ч не ре ч и: па тр и о т и за м, кос мопол и тa н и за м, на ц и о на л и за м, иде н т и те т, л и бе ра л и за м, де мо к ра т и ја. Увод За пад на по ли тич ка фи ло зо фи ја је од у век га ји ла спе - ц и фи ч н у в р с т у и н т е лек т у а л ног не т р пе љи во с т и п р е ма би ло ка квој вр сти при стра сне (ко му ни та ри стич ке) пар ти ку лар но - с т и, а у сла ву не п ри с т ра сн и х у н и ве р з а л и с т и ч к и х (т о је с т ко смо по лит ских) на че ла. Та кво ста ње ства ри се, на рав но, ни- * И н с т и т у т з а п о л и т и ч ке с т у д и је, Б е о г р а д. 55

57 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ РАЗ ЛИ ЧИ ТИ ИДЕЈ НИ ПРИ СТУПИ... је мо гло по не кој ви шој фор м и ау т о ма т и зма п р е сл и к а т и на с т в ар но с т ко ја с е ж и ве ла и л и ко ја с е ж и ви, по л и т - фи ло зоф к а к ри т и к а је, уо с т а лом, у век п р е мо г ућ но с т не г о р е а л и з а ц и ја: и л и по з а х т е ву з а п у н и м о с т в а р е њ ем од р е ђе ног п ри н ц и па уре ђе ња од ре ђе не по ли тич ке за јед ни це (што мо же да су ге - ри ше и п р о мо ви сњ е ко р ек т и в ног п ри н ц и па), и л и по з а х т е ву з а з а ме ном јед ног п ри н ц и па у р е ђе њ а по л и т и ч ке з а јед н и це са д ру г и м (че с т о опо зи т н и м) п ри н ц и пом. На су п р о т од и ју м у м и сле ћ и х љу д и, ко ји с е б е не до ж и в љ а в а ју к а о не ло ја л не или не па три от ске лич но сти, пре ма па три о ти зму као фор сира њу на ци о нал них ри ту а ла и сим бо ла са тен ден ци јом пре - ла ска у отво ре ну мр жњу или не тр пе љи вост пре ма при падн и ц и ма д ру г и х на ц и ја, по с т о ји в р ло ја сна ис т о ри ј ск а л и н и ја пер цеп ци је обич них љу ди ко ја, на су прот прет ход ној авер - зи ји, па т ри о т и з а м до ж и в љ а в а к а о не ш т о в р ло а фи р ма т и в но, не ко ко је ок а ра к т е ри са н к а о па т ри о т а т о т р е ба да п ри х в а т и као ван стан дард ну по хва лу (дру гим ре чи ма, ка рак тер иде алне л и ч но с т и под ра зу ме в а е ле мен т па т ри о т и зма). Би ло к а ко би ло, па три о ти зам, схва ћен као не што раз ли чи то од џин го - и зма и л и шо ви н и зма, до ж и в љ а в а а по ло г и ју од све ве ћег бр ој по ли тич ких ми сли о ца са тран спа рент ним ин тер на ци о налним ин кли на ци ја ма. На ме ра ово га ра да је да из ло жи раз лич и т е п ри с т у пе у кон цеп т у а л и з а ц и ји па т ри о т и зма и по к а же ка ко је мо гу ћа по зи ци ја ко ја ува жа ва си мул та ну по тре бу како за па три о ти змом та ко и за ко смо по ли та ни змом. 56 Пр и с тра нос т ко ја пр и хв а та непристрасност или не при стра сност ко ја ув а ж а в а пр и с тра с нос т Пре све га, ре ци мо да ли бе рал ни про блем са при страсно шћу ни је ано ма ли ја, већ симп том не чег ду бљег, јер либ е ра л и з а м са д р ж и т ен зи је и з ме ђу т ри с е т а в р ед но с т и, он и х ко је с е т и ч у ау т о но м и је (к а о цен т ра л ног ме с т а по ве з а ног са сло б о дом), он и х ко је с е т и ч у ло ја л но с т и (к а о цен т ра л ног ме - с т а по ве з а ног са а с о ц и ја т и в н и м ж и во т ом) и он и х ко је с е т и ч у мо ра л не јед на ко с т и (к а о сх в а т а њ а по ко ме су љу д и јед на ко вред ни). 1 На т ој л и н и ји, па т ри о т и з а м п р ед с т а в љ а а на л и т и ч- 1 Schef fler, S. B o u n d a r i e s a n d Al l e g i a n c e s: P r o b l e m s o f J u s t i c e a n d Re s p o n s i b i li t y in Li be ral Tho ught. Ox ford Uni ver sity Press, New York, 2001, стр. 80.

58 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр ки из у зет но ин те ре сан тан фе но мен. Реч па три о ти зам је из - ве де на од ста ро грч ке ре чи па тер (πατήρ) са зна че њем отац, у сми слу осе ћа ња про ис те клих на ода но сти ро ди те љи ма, одно сно пре ци ма и на ро ду, као и ре чи па три о тес (πατριώτηϛ) са зна че њем зе мљак и па три ја (πατριά) са зна че њем отаџ би на. К а да с е, да к ле, г о во ри о па т ри о т и зм у ( р о до љу бљу 2 ), то јест о (при стра сној) љу ба ви не ко га пре ма вла сти тој зе мљи, зап ра во с е ра д и о ло ја л но с т и ори јен т и са ној п р е ма по л и т и ч ком ен ти те ту (др жа ви, па три ји или отаџ би ни) и ње го вим ста новн и ц и ма (ком па т ри о т а ма). По ја м па т ри о т и зма с е не р е фе ри ра ис кљу чи во на ни во ге о граф ско зна че ња, али га сва ка ко инкор по ри ра 3 (т а ко с е сла б о с т с о ц и ја л и с т и ч ке и н т е р на ц и о нале огле да ла у чи ње ни ци да је има ла про бле ма са ства ра њем о с е ћ а ја с о л и дар но с т и б е з ло к а ц и је 4 ). На по ме н и мо, по с т о је и м и ш љ ењe ко је и з ра з љу ба в п р е ма не ч и јој зе м љи т р е т и ра ју к а о п р о бле ма т и ча н, ча к и по р ед ч и њ е н и це да па т ри о т е в р ло че с т о з а и с т а во ле сво је зе м љу. 5 О во с е обра з ла же ви ше значно шћу пој ма љу бав, те кри тич но шћу као па три от ским чином ко ји де ли мич но од у да ра од ор ди нар не пер цеп ци је па трио ти зма као из ра за не при ко сно ве не при вр же но сти и афир мат и в не емо ц и о на л не по д р ш ке (ш т о в р ло ла ко мо же з а в р ш и т и у по г р е ш ном ко ри ш ће њу па т ри о т ске и ден т и фи к а ц и је). Шт а ви ше, ло ја л но с т ко ја с е по к а зу је п р е ма в ла с т и т ој зе мљи по не кад је ма ло ви ше од од лу ке да се не по на ша на на ч и н да с е у г р о ж а в а ју в ла с т и т и и н т е р е си, а не ис к љу ч и в а усме ре ност на уна пре ђи ва ње истих (ма да она то вр ло фре - к вен т но и је с т е, ло ја л но с т мо же оп с т а ја т и и б е з п р е ве л и ког а фек т и в ног на б о ја). На т ој л и н и ји, па т ри о т и з а м мо же да с е од р е д и к а о фор ма ло ја л но с т и ко ју не ко и ма п р е ма па т ри ји 2 З а п о т р е б е ов о г а р а д а ћу п ој м о в е п а т р и о т и з а м и р о д о љу б љ е т р е т и р а т и к а о си но ни ме, ма да се ро до љу бље мо же схва ти ти као ви ше ира ци о нал но, сле - по или без у слов но у од но су на па три о ти зам ко ји би мо гао да се од ре ди као в и ш е р а ц и о н а л а н, п р о п и т у ј у ћ и и л и к р и т и ч к и п о ја м. М и с л и м д а је ов о јед н а н и ја н с а ко ја ћ е у р а д у б и т и п р е в а з и ђ е н а е л а б о р и р а њ е м р а з л и ч и т и х в р с т а м а п а т р и о т и з м а. 3 Pri mo ratz, I. Pa tri o tism and Mo ra lity: Map ping the Ter rain. у Pri mo ratz, I. и Pav ko vic, A. (ур.) Pa t r i o t i s m: Ph i l o s o p h i c a l a n d Po li t i c a l Pe r s p e c t i v e s. A s h g a t e, Al der shot, 2007, стр Tur ner, B. De moc racy in One Co un try? Re flec ti ons on Pa tri o tism, Po li tics and P r a g m a t i s m. Euro pean Jo ur nal of So cial The ory, 7(3), 2004, стр Kle i nig, J. Pa tri o tic Loyality. у Pri mo ratz, I. и Pav ko vic, A. (ур.) Pa t r i o t i s m: Ph i l o s o p h i c a l a n d Po li t i c a l Pe r s p e c t i v e s. As hga te, Al der shot, 2007, стр

59 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ РАЗ ЛИ ЧИ ТИ ИДЕЈ НИ ПРИ СТУПИ... (на су п р о т ло ја л но с т и п р е ма д ру г и м с т в а ри ма, по п у т Б о г а, п ри ја т е љ а и л и по р о д и це), а ко ја с е р е фе ри ра и на о с е ћ ај но с т in ge ne re или, ма кар, на осе ћај иден ти фи ка ци је и при вр же - но с т и. 6 Па т ри о т и з а м, да к ле, фу н г и ра к а о о с е ћ а њ е ја к и х ве - з а са ком па т ри о т а ма з а сно в а но на з а јед н и ч кој суд би н и, к а о о с е ћ а њ е а фи л и ја ц и је у од но су на на ц и ју к а о г е о по л и т и ч к и фе но мен од /и з ко г а п ри ма мо/ц р п и мо ра з л и ч и т а ма т е ри ја л на и ду хов на до бра, као и по све ће ност тој на ци ји као за јед ничком п р о јек т у на с и п ри ја т е љ ск и на с т р о је н и х су на р од н и к а. 7 До дај мо ово ме, к а да у ок ви ру на ц и је не к а г ру па и л и г ру пе ог ра н и че де фи н и ц и ју па т ри о т и зма до да в а њ ем е ле ме на т а по - п у т: и де о ло г и је, ц и љ е в а, в р ед но с т и, нор м и, по л и т и к а и л и по др шке вођ ству, ко ји ис кљу чу је дру ге при пад ни ке исте нац и је и з па т ри о т ског кор п у са, к а да па ра ме т ри т о г а л и м и т и рања бу ду по ста вље ни као је ди ни по жељ ни услов за на ци ју и др жа ву и кри те ри јум за раз ли ко ва ње па три о та од не па три о - т а, т о је с т к а да не п р о п и т у ју ћ а ло ја л но с т сво јој зе м љи под разу ме в а и не п р о п и т у ју ћу ода но с т не кој з а с е б ној (и з д во је ној) и де ји, он да с е т а к в а кон цеп т у а л на кон ју н к ц и ја мо же ок а ра к- т е ри са т и к а о мо но по л и з а ц и ја па т ри о т и зма. 8 Па три от ска љу бав ни је иста са љу ба вљу ко ја мо же да се ис ка же пре ма људ ском ро ду, већ пред ста вља осе ћа ње пре - ма при пад ни ци ма спе ци фич не гру пе, чак и он да ка да је из о- ста вљен лич ни кон такт, по знан ство, са њи ма. Ер го, уза јам но п ри па да њ е од р е ђе ној д ру ш т ве ној г ру п и п р ед с т а в љ а кон цепт у а л но т е ж и ш т е па т ри о т ске ло ја л но с т и. У ск ла д у са т и м, па три от ска ло јал ност ма ни фе сту је ин те зи ван осе ћај по ве - за но сти са за јед ни цом, то је љу бав пре ма зе мљи, иден ти фик а ц и ја са ис т ом и бри г а з а бла г о с т а њ е су на р од н и к а. О в а к в а кон сте ла ци ја се мо же про ши ри ти, о че му ће ка сни је би ти више р е ч и, к а ко ло ја л но ш ћу и де ја ма, на че л и ма и л и ис т и на ма ко је к а ра к т е ри ш у не ч и ју о т а џ би н у, о ба ве зе (по све ће но с т) и иден ти ти зах те ва ју за јед нич ку кул ту ру и ри ту а ле да би бил и е фи к а сн и и т рај н и (ш т о с е н и к а ко не мо же и з јед на ч и т и са на ц и о на л и змом, шо ви н и змом и л и џ и н г о и змом), т а ко и са 6 Loc. cit. 7 Ben-Po rath, S. Ci vic vir tue out of ne ces sity: pa tri o tism and de moc ra tic edu cation. The ory and Re se arch in Edu ca tion, 2007, 5(1), стр Bar-Tal, D. The mo no po li za tion of pa tri o tism. у Bar-Tal, D. и Sta ub, E. (ур.) Pa t r i o t i s m i n t h e li fe o f i n d i v i d u a l s a n d n a t i o n s. Nel s o n - H a l l P u bl i s h e r s, C h i c a go, 1997, стр

60 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр и де а л и ма ( р е ц и мо, ло ц и ра н и м у ус т а ву) ко ји н и су по ве з а н и са не ч и јом ма т и ч ном зе м љ ом. 9 Па т ри о т а ( р о до љу б ) н и је, да кле, са мо не ко ко ме се ње го ва отаџ би на сви ђа, он осе ћа и при пад ност ис тој, али та при пад ност пред ста вља ствар слоб од ног и з б о ра: па т ри о т ско п ри х в а т а њ е од р е ђе не с о ц и ја л не гру пе ни је ну жно по ве за но са ро ђе њем у ис тој, већ пред ставља же љу за при па да њем као пот пу но осве шће ни чин. На рав но, са мо осе ћа ње љу ба ви за не чи ју зе мљу ни је до - вољ но, од па т ри о т е с е оче к у је да по р ед а фек т и в ног од но са п р е ма о т а џ би н и и ком па т ри о т а ма де ла у са гла сју са сво ји м осе ћа њи ма. За пра во, па три о ти зам пред ста вља на чин из ра жава ња бри ге пре ма во ље ној зе мљи на на чин да се чи ни ви ше од оче к и в а ног и л и под ра зу ме в а ју ћег. Па т ри о т а је онај ко ји је спре ман да пла ти ви со ку це ну, чак и да жр тву је свој вла стит и ж и во т, а ко је т о по т р е б но, з а ра д од р е ђе н и х па т ри о т ск и х ра з ло г а. Па т ри о т и з а м с е да од р е д и т и и к а о ори јен т и са но с т на нај р е п р е зен т а т и в н и ју на ц и о на л н у т ра д и ц и ју, ко ја ће би т и ма н и фе с т а ц и ја у н и ве р з а л но и пар т и к у лар но а фи р м и са н и х вред но сти (по пут јед на ко сти, сло бо де и сл.), та ко да па трио т а б е з д во у м љ е њ а мо же да у к а же на од р е ђе не си м б о л и ч ке, ис т о ри ј ске и и н с т и т у ц и о на л не фор ме ко је и з ра ж а в а ју т а ко по ста вље не вред но сти, те отво ри про стор за на ду да ће њего ва на ци о нал на за јед ни ца жи ве ти у скла ду са ње ном најб о љ ом т ра д и ц и јом. 10 To ни ка ко не зна чи да је та тра ди ци ја а к т у е л но ис т о ри ј ск и и и н с т и т у ц и о на л но до м и на н т на, т о је с т оста вљен је про стор да се де лу је про тив те тра ди ци је, а у скла ду са оним што до жи вља ва као вред ни ја ал тер на ти ва. Ала стер Ма кин та јер (Alas da ir Ma cintyre) др жи да ап со - прп ци ја од ре ђе не ле стви це мо рал них вред но сти и при вр же - ност ис ти ма, на ни воу ко ме је и где на у чио мо рал но сти, ни је ли бе рал но -ап стракт на (иден ти тет и ме сто учи те ља мо - ра л но с т и је не би т но з а њ ен са д р ж ај и не ч и је оп р е де љ е њ е з а по ш т о в а њ е од р е ђе н и х мо ра л н и х п ри н ц и па и п ра ви ла) - већ 9 Ви д и Vi r o l i, M. For Lo ve of Co un try: An Es say on Pa tri o tism and Na ti o na lism. Cla ren don Press, Ox ford, 1995.; Mul ler, J. Con sti tu ti o nal pa tri o tism. P r i n c e t o n Un i ve r sit y P r e s s, P r i n c e t o n, ; и H a b e r m a s, J. Be t we en Facts and Norms: Con tri bu tion to a Di sco ur se The ory of Law and Democ racy. M a s s a c hu s e t t s I n s t i t u t e of Te c h no log y P r e s s, C a m b r id ge, 19 96, стр Blum, L. Best tra di ti ons pa tri o tism: A com men tary on Mil ler, Win go and Ben- Po r a t h. The ory and Re se arch in Edu ca tion, 5(1), 2007, стр

61 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ РАЗ ЛИ ЧИ ТИ ИДЕЈ НИ ПРИ СТУПИ... пре не та од од ре ђе не за јед ни це (не ко по ста је и оста је мо рални агент са мо уну тар и пре ко сво је за јед ни це). 11 С у ш т и н ск и по сма т ра но т а к в а по с т а в к а и м п л и ц и ра па т ри о т и з а м к а о с енти ма тал ну по све ће ност ни клу на до бри ма про шло сти пре не - т и м на по је д и н ца п р е ко д р ж а ве, на ц и ја је сл и ч на по р о д и ц и где де ца д у г у ју з а х в а л но с т сво ји м р о д и т е љи ма з а в ла с т и т и ра с т и бла г о с т а њ е. Па т ри о т и з а м с е мо же и ден т и фи ко в а т и к а о г ра ђа н ск а в р л и на, к а о по с е б на и л и и з ве де на в р л и на, она ко ја з а ви си п р е од в р е ме на и п р о с т о ра, а ма њ е је у н и ве р з а л- на к а ра к т е ри с т и к а св а ког људ ског кон т ек с т а, она је де ри в ат а с о ц и ја т и в н и х д у ж но с т и: зб ог т о г а ш т о са м до био од на ц и је од ре ђе на ма те ри јал на и ду хов на до бра, ја ду гу јем мо јој наци ји од ре ђе ну вр сту за хвал но сти и ло јал но сти (ово се ма нифе с т у је п р е ко па т ри о т ског с т а в а, да в а њ ем п р ед но с т и мо јој на ци ји у од но су на дру ге). 12 Под уни вер зал ним ду жно сти ма под ра зу ме ва мо оне ко - је има мо пре ма свим љу ди ма, док под асо ци ја тив ним ду жно - с т и ма (к а о спе ц и ја л н и м д у ж но с т и ма) под ра зу ме в а мо оне з а ко је ч ла но ви си г н и фи к а н т н и х д ру ш т ве н и х г ру па и пар т и ц и- пан ти у бли ском лич ном од но су че сто сма тра ју да има ју једн и п р е ма д ру г и ма. 13 Ас о ц и ја т и в не д у ж но с т и н и су и ден т и ч- не са д ру г и м в р с т а ма спе ц и ја л н и х д у ж но с т и: (1) з а ра з л и к у од д ру г и х спе ц и ја л н и х д у ж но с т и з а сно в а н и х на мо ра л н и м на че л и ма по п у т до п ри но ше њ а, по ра в на в а њ а и л и у г о в а ра њ а, асо ци ја тив не ду жно сти су оправ да не пре ко са мог за јед ничког од но са ме ђу љу ди ма; (2) асо ци ја тив не ду жно сти су оправ - да не и п р е ко мо ра л не в р ед но с т и од но са ко ји је з а јед н и ч к и пар т и ц и па н т и ма; (3) ма да а с о ц и ја т и в не д у ж но с т и мо г у би т и и и не г а т и в не, по зи т и в не а с о ц и ја т и в не д у ж но с т и с е сма т ра ју з а м но г о в а ж н и је; и (4) а с о ц и ја т и в не д у ж но с т и мо г у би т и и са в р ше не и не са в р ше не, а л и н и су су пе р е р о г а т и в не (мо ра л но вред не, али не мо рал но екс тра зах те ва не) Ma cintyre, A. Is Pa tri o tism a Vir tue? у Pri mo ratz, I. (ур.) Pa t r i o t i s m. Hu ma - nity Bo oks, Am herst, 2002, стр. 48, Ben -Po rath, S. Ci vic vir tue out of ne ces sity : pa tri o tism and de moc ra tic edu ca - tion. op. cit., стр Schef fler, S. B o u n d a r i e s a n d Al l e g i a n c e s: P r o b l e m s o f J u s t i c e a n d Re s p o n s i b i li t y in Li be ral Tho ught. op. cit., стр S e g low, J. A s s o c i a t i ve D u t i e s a n d Glo b a l Ju s t i c e. Jo u r n a l o f M o r a l Ph i l o s o p h y, 7, 2010, стр

62 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр По Си г а л Б ен-по рат (Si gal Be n-po r at h), кон цеп т у а л на кон с т е ла ц и ја по ко јој је па т ри о т и з а м а с о ц и ја т и в на в р л и на по ве за на са за хвал но шћу по ву кла је за со бом раз ли чи те об - л и ке к ри т и ко в а њ а. 15 На и ме, ра ди се о то ме да док су друг е г ра ђа н ске в р л и не оп и са не и оп ра в да не п р е ко гле да њ а у на п р ед, па т ри о т и з а м је де фи н и са н п р е ко ок р е н у т о с т и к а про шло сти. По ред то га, дру ге гра ђан ске вр ли не се тре ти рају и као сред ство за ге не ри са ње по жељ не јав не сфе ре. Ер го, по с т о је в р л и не ко је т о је су и у кон т ек с т у а л ном и у и н с т румен тал ном сми слу: по жељ не су уко ли ко су раз ви је не у де - мо к рат ском д ру ш т ве ном кон т ек с т у и у ко л и ко по д р ж а в а ју и по ве ћа ва ју мо гућ ност ста бил ног гра ђан ског дру штва и де мо - к рат ске у п ра ве. А ко, да к ле, па т ри о т и з а м по с т а ви мо к а о на бу д ућ но с т усме р е н у в р л и н у и з н и к л у на п ри в р же но с т и з а једн и ч ком на ц и о на л ном п р о јек т у, он он да мо же фу н г и ра т и к а о де о сфе р е л и б е ра л н и х г ра ђа н ск и х в р л и на (по п у т ја в ног д у х а, у з а ја м ног по ш т о в а њ а и сл.), т о је с т - п ра ви л но ра з ви је н и и ма н и фе с т о в а н и па т ри о т и з а м мо же по д р ж а т и не ке од ц и љ е в а де мо крат ске за јед ни це, по пут то ле ран ци је, бри ге за јав но до - бро или по што ва ња пра ва. Као што је на по ме ну то, с об зи ром на чи ње ни цу да се ра ди о гра ђан ској вр ли ни, па три о ти зам је за ви сан од де мо - крат ског окру же ња, у сми слу да је ква ли тет ње го вог ис по - ља ва ња усло вљен ува жа ва њем по сту ла та де мо крат ске влас т и. То св а к а ко од у да ра од т в рд њ е Мар т е Нус ба у м ( Ma r t h a Nu s sba u m) да је с т а в љ а њ е на гла ск а на па т ри о т ск и по но с и мо ра л но опа сно и су б ве р зи в но з а не ке од ц и љ е в а к а ко ји ма је па три о ти зам усме рен (на при мер - циљ на ци о нал ног је - д и н с т в а по ве з а н са п ри в р же но с т и мо ра л ном и де а л у п ра в де и јед на ко сти): иде ја је да се тим ци ље ви ма (прав ди и јед нако с т и) б о љ е сл у ж и п р е ко и де а ла ко ји је од г о в а ра ју ћ и з а би ло ко ју си т у а ц и ју у са в р е ме ном све т у ( у н и ве р з а л и с т и ч к и и л и ко смо по л и т ск и п ри с т у п). 16 По Си мон Ке лер (Si mon Kel ler), па т ри о т и з а м п р ед с т а в љ а об л и к ло ја л но с т и ко ји н и је у т е - ме љен на не у трал ној про це ни да објект на ко ји је усме ре на 15 Ben -Po rath, S. Ci vic vir tue out of ne ces sity : pa tri o tism and de moc ra tic edu ca - tion. op. cit., стр Nu s sb a u m, M. C. Pa t r i o t i s m a nd c o s mo p o l i t a n i s m. у C o he n, J. ( у р.) For Lo ve of Co un try: De ba ting the Li mits of Pa tri o tism, Be a con Press, Boston, стр

63 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ РАЗ ЛИ ЧИ ТИ ИДЕЈ НИ ПРИ СТУПИ... и ме в р ед не к а ра к т е ри с т и ке, већ с е ба зи ра на п р е т по с т а в ц и да тај обје кат има вред не ка рак те ри сти ке на осно ви ко јих се до но с е р е ле в а н т не мо ра л не од л у ке. 17 Д ру г и м р е ч и ма, па т рио т ск а ло ја л но с т з а х т е в а од р е ђе на у б е ђе њ а о објек т у на ко ји је усме р е на, а да н и је з а сно в а на на не з а ви сном ра су ђи в а њу о т и м у ве р е њи ма к а о ис т и н и т и м, ш т о р е зул т у је к в а л и фи ко в а- њем вла сти те зе мље на са свим дру га чи ји на чин у од но су на до но ше ње су до ва ко ји се ти чу дру гих зе ма ља са не мо гућ но - ш ћу п ри зна в а њ а т е т ен ден ц и је. 18 Услед т а к ве кон с т е ла ц и је, по Ке ле р о вој, па т ри о т и з а м п р е т р е ба сма т ра т и ма ном не г о в р л и ном. 19 По Џор џу Ка те бу (Ge or ge Ka teb), па три о ти зам је по се - би г р е ш к а. Пр е т по с т а в к а је да је нај у о би ча је н и је сх в а т а њ е па три о ти зма оно ко је га од ре ђу је као љу бав пре ма вла стит ој зе м љи, т о је с т да је њ е г о в а нај зна чај н и ја ма н и фе с т а ц и ја спрем ност да се умре или уби је за вла сти ту зе мљу. 20 Ме ђутим, Ка теб др жи да је вла сти та зе мља ап страк ци ја, она је, к а о и з а Б е не д и к т а А н де р с о на з а м и ш љ е на з а јед н и ца, 21 зајед н и ца ко ја је и ма г и на т и в но и л и е с т е т ск и и н д у ко в а на, она на рав но рас по ла же са од ре ђе ним ма те ри јал ним еле мен тима (те ри то ри јом, ге о граф ским ме стом, гра до ви ма, исто ријск и м спо ме н и ц и ма и сл.), а л и је п р е в а с ход но у т е ме љ е на на д ру ш т ве н и м ве з а ма ко је су не ви д љи ве и л и и м пе р с о на л не. 22 Ер го, па три о ти зам је спрем ност да се умре или уби је за апстарк ци ју, за про дукт има ги на ци је ко ји до во ди до пер манент но по ли ти зо ва ног (ма ску ли ни стич ког) кон цеп та жи во - т а, где с е т а ко по с т а в љ е на а п с т ра к ц и ја не мо же и з јед на ч и т и са прин ци пом, јер прин цип је уни вер за лан, док ап страк ци ја мо же и ма т и би ло ко ји оби м. 23 До дај мо ово ме и п р о м и ш љ а њ а Ла в а Н и ко ла је ви ча Тол с т о ја по ко ме је ру ск и с е љ а к по т п у но од во јен од емо ц и о на л ног с т а њ а па т ри о т и зма, к а о г ра д ског 17 Kel ler, S. Pa tri o tism as bad fa ith. Et hics, 115(3), 2005, стр Kel ler, S. The Li mits of Loyalty. C a m b r id ge Un i ve r sit y P r e s s, C a m b r id ge, , стр Ibi dem, стр Ka teb, G. Pa t r i o t i s m a n d o t h e r m i s t a k e s. Yale Uni ver sity Press, New Ha ven, 2006, стр Ви д и A n d e r s o n, B. Im a g i n e d C o m m u n i t i e s: Re fl e c t i o n s o n t h e O r i g i n s a n d Spread of Na t i o n a li s m. Ver so, Lon don, [1983] Ka teb, G. Pa t r i o t i s m a n d o t h e r m i s t a k e s. op.cit., 2006, стр Loc. cit. 62

64 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр фе но ме на ко ји је за мно ге ве штач ки ис про во ци ра но, син те - т и ч ко о с е ћ а њ е (па т ри о т и з а м с е, да к ле, не мо же од р е д и т и к а о, по л и т и ч ко -п у бл и ц и с т и ч к и де фи н и са на, но с е ћ а сна г а би ло ко је на ц и је). На т ој л и н и ји, м и т о па т ри о т и зм у, је д и н с т ве ној в р ед но с т и, не ви но с т и и ра њи во с т и не ч и је зе м љ е су о че не са сна га ма зла, је из ми шљен за рад еко ном ских и дру штве - н и х п ри ви ле г и ја на н и воу оч у в а њ а и по ве ћ а њ а мо ћ и в ла да и к ла са ко је сп р о во де од р е ђе н и по р е да к в ла с т и, па би б е з њ е г а оп т е р е ће њ а и с т ра хо ви по п у ла ц и је не ке зе м љ е, к а ко у ра т у т а ко и у м и ру и ма ла н ул т у т о ле ра н ц и ју. 24 Ра з о т к ри в а њ ем лаж и па т ри о т и зма, њ е г о ве гл у по с т и и не мо ра л но с т и, у сме ру у н и ве р з а л не е т и ке Хри ш ћ а н с т в а, о т во рио би с е п р о с т ор з а ану ли ра ње хип но ти са но сти ма са, до ки нуо би се раз лог за рат о в а њ е, а о т во рио п р о с т ор з а спа с е њ е љу д и, не т о л и ко јед н и х од дру гих ко ли ко од њих са мих (схва ће них као је дин ке). 25 Са вре ме ни по бор ни ци по ли ти ке гра ђан ске вр ли не нагла ша в а ју да г ра ђа н ск а в р л и на је д и но мо же би т и од р ж а на п р е ко ви зи је до бра по ве з а не са не ком по с е б ном з а јед н и цом, то јест по себ ном кул ту ром, она је мо гу ћа са мо ако је пар тик у лар на. При в р же но с т ја в ном до бру је скоп ча на са љу ба в љу пре ма, тач но спе ци фи ко ва ној, зе мљи-уни ку му: ње ном је зик у, њ е ној спе ц и фи ч ној е т н и ч кој де т е р м и н и са но с т и и њ е ној ис т о ри ји. 26 Ме ђу т и м, и ден т и фи к а ц и ја са ов а к вом в р с т ом пат ри о т и зма ви ше ш т е т и не г о ш т о по ма же у з р о к у г ра ђа н ске вр ли не. Иако љу бав пре ма вла сти тој зе мљи зна чи љу бав пре - ма з а јед н и ч к и м е т н и ч к и м и је зи ч к и м о с о б е но с т и ма, п р е ма з а јед н и ч ком ви ђе њу до бр ог ж и во т а и л и з а јед н и ч кој ви зи ји на ци о нал не суд би не, што у сти ца ју не сум њи во зна чи и поду пи ра ње по све ће но сти за јед нич ком до бру, она та ко ђе охрабру је и пре зир и не тр пе љи вост пре ма ра сној, кул тур ној и по - л и т и ч кој ра з л и ч и т о с т и на у н у т ра ш њ ем и спољ ном п ла н у. На т ој л и н и ји, са сви м је мо г у ћ а, а м но г о бр ој н и м п ри ме ри ма и по твр ђе на, гра ђан ски ори јен ти са на по зи ци ја ко ја не ког по је - д и н ца (г ра ђа н и на) мо же ис т о в р е ме но у ч и н и т и сп р ем н и м з а 24 Gal lie, W. B. Phi lo sop hers of Pe a ce and War: Kant, Cla u se witz, Marx, En gels and Tol stoy. Cam brid ge Uni ver sity Press, Cam brid ge, 1978, стр Loc. cit.; и Tol stoy, L. N. Tol stoy s Wri tings on Ci vil Di so be di en ce and Non vi o l e n c e. New Ame ri can Li brary, New York, 1968, стр. 75, Vi r o l i, M. For Lo ve of Co un try: An Es say on Pa tri o tism and Na ti o na lism. C l a r e n - don Press, Ox ford, 1995, стр

65 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ РАЗ ЛИ ЧИ ТИ ИДЕЈ НИ ПРИ СТУПИ... нај ве ће жр тве за отаџ би ну али и за не га ци ју ма њин ских прав а, р е л и г и ј ск и х сло б о да и л и к ул т у р ног п л у ра л и зма. Ра д и с е да кле о уско по ста вље ном па три о ти зму уте ме ље ном на екс - к л у зи ви с т и ч к и п р о фи л и са ној љу ба ви п р е ма зе м љи. 27 Да би се из бе гла та ква кон јунк ци ја, по Ма у ри ци ју Виро ли ју (Ma u ri zio Vi ro li), тре ба се окре ну ти ка ре пу бли канској по ли тич кој те о ри ји, ко ја гра ђан ску или по ли тич ку вр - ли ну де фи ни ше као љу бав пре ма вла сти тој зе мљи еман ципо ва ну од по ве за но сти са кул тур ним, ет нич ким или ре лиг и ј ск и м је д и н с т вом љу д и, а усме р е н у к а з а јед н и ч кој сло б о д и и и н с т и т у ц и ја ма ко је је по д р ж а в а ју. 28 Не ма сум ње да се ов де ра ди о пар ти ку ла ри стич кој по став ци, о љу ба ви пре ма за једнич кој сло бо ди од ре ђе не гру пе љу ди, пот по мог ну тој ин стит у ц и ја ма ко је, са по с е б ном ис т о ри јом и по с е б н и м зна че њ ем з а т у г ру п у, на да х њу ју од р е ђе н и на ч и н ж и во т а и к ул т у р н и склоп (и би ва ју по др жа не истим), али та ква вр ста љу ба ви је и н к л у зи в на, в р ло ла ко с е мо же п р о ш и ри т и в а н на ц и о на л ног п р о с т о ра и п р е т во ри т и не са мо у ра з у ме в а њ е већ и у с о л и- дар но с т. И ма да с е ар г у мен т а ц и ја з а љу ба в п р е ма о т а џ би н и ( р е п у бл и ц и) мо же во д и т и у сме ру сло б о де и л и је д и н с т в а, р е п у бл и к а н ск и па т ри о т и з а м с т а в љ а а к це нат на сло б о д у, он не пред ста вља зах тев за кул тур ним, мо рал ним или ре ли гио зним је дин ством, већ за по ли тич ким је дин ством по др жа ван и м по ве з а но ш ћу са и де а лом р е п у бл и ке, где с е р е п у бл и к а не тре ти ра као им пер со нал на тво ре ви на уте ме ље на на униве р з а л н и м в р ед но с т и ма сло б о де и п ра в де, већ ма н и фе с т у је по себ ну ре пу бли ку са спе ци фич ним на чи ном жи во та у сло - бо ди, обе ле же ну за јед нич ком кул ту ром и исто ри јом по све - ће но с т и сло б о д и, д ру ш т ве ном к ри т и ц и зм у и о т по ру п р е ма оп р е си ји и ко ру п ц и ји. 29 Па т ри о т и з а м у р е п у бл и к а н ском кон т ек с т у п р ед с т а в љ а мо ра л н у в р л и н у г ра ђа н ске д у ж но с т и сл у же њ а з а јед н и ц и. О в а г ра ђа н ск а д у ж но с т од ба ц у је ок р е т а њ е ле ђа зе м љи и он да к а да ч и н и по г р е ш не по с т у п ке, р е п у бл и к а н ск и па т ри о т а по ка зу је не по што ва ње пре ма вла сти тој зе мљи ко ја је по чи нила не прав ду, али не на пу шта дру штво пре ма ко ме увек по казу је ло ја л но с т. Ст о г а, р е п у бл и к а н ск и па т ри о т и з а м об у х в а т а и де љ е њ е с т и да зб ог не мо ра л ног по на ша њ а зе м љ е, ш т о н и у- 27 Ibi dem, стр Loc. cit. 29 Ibi dem, стр

66 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр ком сл у ча ју не зна ч и и ау т о мат ско п р е у зи ма њ е к ри ви це. Патри о ти зам сло бо де се, да кле, мо же од ре ди ти као ал тер на тив - на по с т а в к а к а ко ра ц и о на л и с т и ч ком п ри с т у п у, ко ји на ме ра в а да тран сце ди ра по ли ти ку етич ком за сно ва но шћу ори јен ти саном к а фор м у л и са њу к ри т е ри ју ма з а р е ша в а њ е по л и т и ч к и х кон фли ка та пре ко про це ду ра де фи ни са них од стра не култур но не у трал них, не ин те ре сних и не при стра сних по је ди наца (по зи вом да не г у ју к ул т у ру сло б о де, з а и н т е р е с о в а но с т з а ре пу бли ку и љу бав пре ма оп штем до бру), та ко и на ци о нал и с т и ч ком п ри с т у п у ко ји по л и т и ч ко де ла њ е ог ра н и ча в а на пре по ли тич ке сфе ре ет ни ци те та, кул ту ре и ре ли ги је (по куша јем да с е по с е б на по ве з а но с т и з ме ђу љу д и ко ји су к ул т у р - но сл и ч н и т ра н сфор м и ше у по све ће но с т до бру и л и од р е ђе ној р е п у бл и ц и, где с е з а д р ж а в а пар т и к у лар но с т и р е п у бл и ке и љу ди, те ува жа ва чи ње ни ца да та ква по зи ци ја мо же би ти ман и фе с т о в а на об у х в а т а њ ем к ул т у р н и х ра з л и ч и т о с т и). 30 И де ја је, к а ко т о фор м у л и ше Ви р о л и, да с е па т ри о т и змом о т во ри и з а д р ж и о т во р е н и м п р о с т ор и з ме ђу и де а л ног све т а мо ра л н и х аге на та и не при стра сних по сма тра ча и ствар ног све та екс - клу зи ви стич ких и уско по ста вље них па си ја или при стра сно - сти. 31 На т ој л и н и ји, па т ри о т и з а м сло б о де, ко ји је пар т и к у лари с т и ч к и а л и ема н ц и по в а н од не л и б е ра л н и х ат ри бу т а (з а т о што је па три о ти зам без на ци о на ли зма), има две ка рак те рис т и ке: (1) ма да мо же и з ра с т и и з е т но к ул т у р ног је д и н с т в а, он је не сум њи ва ма ни фе ста ци ја по ли тич ке кул ту ре сло бо де, ко - ја а по с т р о фи ра г ра ђа н ск и а к т и ви з а м и г ра ђа н ске в р л и не; и (2) он је кри тич ка љу бав пре ма зе мљи, љу бав ко ја је усме ре на на нај ви ше с т а н дар де спе ц и фи ч не т ра д и ц и је и и де а ле на, а ко је то ну жно, ште ту са мог је дин ства. 32 По Јир ге ну Ха бер ма су (Jur gen Ha ber mas), ре пу бли канск и и де а л до бр о вољ не на ц и је г ра ђа на п р ед с т а в љ а в а љ а н у осно ву за де мо крат ску ле ги тим ност, док иде ја пре по ли тичке на ц и о на л не з а јед н и це и з ра ж а в а по т р е бу з а д ру ш т ве ном и н т е г ра ц и јом по ве з а ном са све ве ћом мо би л но ш ћу љу д и, ко - ја п ра т и п р о це с е у р ба н и з а ц и је и еко ном ске мо де р н и з а ц и је. И де ја з а јед н и ч ке на ц и о на л не о све ш ће но с т и п р о и з а ш ла на з а јед н и ч к и м п р е ц и ма, је зи к у и ис т о ри ји г е не ри ше у је д и њ е не су бјек те у јед ну по ли тич ку за јед ни цу, као чла но ве ко ји осе - 30 Ibi dem, стр Ibi dem, стр Ibi dem, стр. 161, ,

67 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ РАЗ ЛИ ЧИ ТИ ИДЕЈ НИ ПРИ СТУПИ... ћ а ју од г о вор но с т јед н и п р е ма д ру г и ма. 33 Има ју ћи ово на уму, по себ но чи ње ни цу да пре по ли тич ка за јед ни ца по чи ва на миту ко ји се мо же одр жа ти је ди не пре ко су пре сив но сти усме ре - не ка хе те ро ге ним де ло ви ма по пу ла ци је, функ ци о нал ни одг о вор на фу зи о н и са њ е на ц и је г ра ђа на са е т н и ч ком на ц и јом, к а о гла в н и м з а дат ком мо де р не д р ж а ве, с е и з на ла зи у фор м и гра ђан ског на ци о на ли зма и, ви ше ап стракт ног, кон сти ту цио нал ног па три о ти зма, ко ји се не од но си на кон крет ни то тал и т е т на ц и је, већ на а п с т ра к т не п р о це д у р е и п ри н ц и пе, т е с е по и с т о ве ћу је са по л и т и ч к и м п ра вом и ус т а в н и м на че л и ма. 34 Ер го, кул ту ра ве ћи не, из јед на че на са на ци о нал ном кул тур ом, с е мо ра о сло б о д и т и од сво је ис т о ри ј ске и ден т и фи к а ц и је са оп штом по ли тич ком кул ту ром да би се сви гра ђа ни могл и под јед на к и м усло ви ма и ден т и фи ко в а т и са по л и т и ч ком к ул т у р ом в ла с т и т е зе м љ е (а н у л и ра њ е д ис к ри м и на ц и је и л и фа во ри зо в а њ а не ке су б к ул т у р е). 35 До оног сте пе на до ког ово раз два ја ње ве ћин ске кул ту ре и по ли тич ке кул ту ре успе, со - ли дар ност гра ђа на ће се пре у сме ри ти од пре по ли тич ких ент и т е т а на ц и је, е т но са и л и по р о д и це к а кон с т и т у ц и о на л ном па три о ти зму, то јест ка фун да мен тал ним на че ли ма об у хваће н и м по л и т и ч ком к ул т у р ом и ус т а вом. 36 Са о бра зно т о ме, п ри па д но с т на ц и ји г ра ђа на с е не ве зу је з а з а јед н и ч к и је зи к или за јед нич ко ет нич ко или кул тур но по ре кло, већ ма ни фе - сту је за јед нич ку по ли тич ку кул ту ру уста но вље ну на ли бе - ра л н и м кон с т и т у ц и о на л н и м с т а н дар д и ма. Ре ц и мо још да к а да г о во ри мо о ра з л и ко в а њу и з ме ђу крај њег на ци о на ли зма и ин ди ви ду ал ног ли бе рал ног на ци о - на ли зма, он да за пра во го во ри мо о раз ли ко ва њу из ме ђу се - би ч но с т и и и н д и в д у а л и зма. Се би ч но с т п р ед с т а в љ а сле ђе њ е в ла с т и т и х и н т е р е са б е з у в а ж а в а њ а и н т е р е са д ру г и х, док и н- ди ви ду а ли зам пред ста вља док три ну по ко јој не ко мо же сле - ди ти вла сти те ин те ре се под истим оним усло ви ма ко ји ва же и з а д ру г е, сло б од не да сле де сво ју в а ри ја н т у и л и ком би на ц и- 33 Ha ber mas, J. The Euro pean Na tion Sta te: On the Past and Fu tu re of So ve re ignty and Ci ti zen ship. P u b li c C u l t u r e, 10(2), 1998, стр Ibi dem, стр H a b e r m a s, J. T h e Po s t n a t i o n a l C o n s t e l l a t i o n. The MIT Press, Cam brid ge, 2001, стр Loc. cit. 66

68 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр ју с е т а и н т е р е са. 37 Иа ко л и б е ра л н и на ц и о на л и з а м су г е ри ше да по је дин ци има ју оправ да ње да фор си ра ју бла го ста ње припа д н и к а сво је з а јед н и це п р е не г о ш т о поч н у да ра з ма т ра ју и н т е р е с е он и х ко ји не п ри па да ју њи хо вој з а јед н и ц и (с т ар т на п р е т по с т а в ке је да с е по све ће но с т л и б е ра л н и м в р ед но с т и ма по ве зу је са на ц и о на л ном д р ж а вом ко ја је њи хов но си оц), ов ај ар г у мен т је си т у и ра н у ок ви ру у н и ве р з а л не т е о ри је. Уко л и ко од р е ђе но па т ри о т ско ис по љ а в а њ е ш т е т и чо ве ча н с т ву, он да св а к а ко од њ е г а т р е ба од у с т а т и. 38 При па д но с т од р е ђе ној з а- јед н и ц и је б е см и сле на у ко л и ко по је д и н ц и не на у че да је т р е - т и ра ју к а о д и р ек т но по ве з а н у са в ла с т и т и м и ден т и т е т ом и у ко л и ко о с т а ле ч ла но ве не т р е т и ра ју к а о са у че сн и ке у з а једн и ч ком на ч и н у ж и во т а и пар т не р е на ко је с е мо г у о сло н и т и. О в а к в а емо ц и о на л на кон с т ру к ц и ја об е з б е ђу је по је д и н ц и ма раз ло ге за при мар ност по тре ба и ин те ре са дру гих чла но - в а з а јед н и це, а з а не ма ри в а њ е мо ра л не сна г е п р о и з а ш ле на ов а к ви м о с е ћ а њи ма мо же р е зул т о в а т и ко ла п с ом д ру ш т ве не струк ту ре и ста њем изо ло ва них по је ди на ца и ап стракт не хума но с т и. 39 За л и б е ра л не на ц и о на л и с т е, на ц и о на л на п ри с т ра сно с т је до зво ље на са мо он да ка да је та ко по ста вље на да узи ма у об зир фун да мен тал не ду жно сти прав де ме ђу љу ди ма на плане тар ном ни воу, од нос из ме ђу на ци о нал них зах те ва и гло - ба л не п ра в де је а на ло г а н од но су и з ме ђу л и ч н и х з а х т е в а и прав де ко ја се ти че до ма ће сфе ре. Као што огра ни че ња ко - ја на ме ће на че ло прав де на до ма ћем ни воу ре зул ту је од ре - ђе ним сте пе ном не при стра сно сти (па три о ти зам је огра ничен де мо к рат ск и м и л и л и б е ра л н и м в р ед но с т и ма), ис т о т а ко на ц и о на л н и з а х т е ви би в а ју ог ра н и че н и (не п ри с т ра сно ш ћу) гло бал не прав де: оно што ду гу је мо ком па три о та ма је ли мит и ра но (и з ба ла н си ра но) он и м ш т о д у г у је мо он и ма ко ји н и су на ш и зе м љ а ц и. Ер г о, л и б е ра л н и на ц и о на л и з а м и м п л и ц и ра да ин си сти ра ње на на ци о нал ној хо мо ге но сти (нпр. ре стри- 37 Ba rry, B. M. Na ti o na lism. у Mil ler, D., Co le man, J., Con nolly, W. и Ryan, A. (ур.) Bl a c k w e ll E n c y c l o p e d i a o f Po li t i c a l T h o u gh t. Blac kwell, Ox ford, 1987, стр Rec chia, S. и Ur bi na ti, N. (ур.) A Co smo po li ta nism of Na ti ons: Gi u sep pe Maz zini s wri tings on de moc racy, na tion bu il ding, and in ter na ti o nal re la ti ons. P r i n c e - ton Uni ver sity Press, Prin ce ton, 2009, стр Ta mir, Y. Li b e r a l n a t i o n a li s m. P r i n c e t o n Un i ve r sit y P r e s s, P r i n c e t o n, 19 93, с т р

69 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ РАЗ ЛИ ЧИ ТИ ИДЕЈ НИ ПРИ СТУПИ... ко в а њ е и м и г ра ц и је) мо же би т и оп ра в да но са мо он да к а да су ис пу ње не гло бал не оба ве зе ори јен ти са не ка јед на ко сти из - ме ђу сви х на ц и ја. 40 При т о ме, т р е ба ра з л и ко в а т и јед на ке сло - бо де и јед на ку вред ност сло бо де, где је вред ност сло бо де за г ру п у и л и и н д и ви д у у ме с ра зме р на њи хо ви м к а па ц и т е т и ма да по диг ну вла сти те ци ље ве на ви ши сте пен пу тем сред став а з а г а ра н т о в а не сло б о де: к а да с е по је д и на ц и з си р о ма ш не зе ље опре де ли да сво је жи вот не пер спек тив не уна пре ди одла ском у дру штво где ће би ти ма њи на, он је сва ка ко мо тиви са н од р е ђе н и м и н с т ру мен т а л н и м к в а л и т е т т и ма, а ма њ е же љ ом з а а си м и ла ц и јом у но ву к ул т у ру (т о н и је к ул т у р н и из бор у сми слу од ри ца ња пе а ва на на ци о нал но са мо о пре де - ље ње). 41 Гра ђа н ск и па т ри т и з а м, з а ра з л и к у од кон с т и т у ц и о - на л ног, а фи р м и ше по с т о ја њ е к ул т у р н и х и ден т и т е т а (п р е ко тан ког пар ти ку ла ри зма) без не га ци је ши ре уни вер за ли стичке ди мен зи је, он на гла ша ва мо ти ва ци о не усло ве де мо крат - ског у п ра в љ а њ а, фор си ра по т р е бу з а оч у в а њ ем по с т о је ћ и х ко о пе ра т и в н и х ула г а њ а (ма н и фе с т о в а н и х т во р е ви ном по п у т на ц и о на л не д р ж а ве) и у р г и ра да по с т о је ћ а по л и т и ч к а к ул т у- ра бу де де мо к рат ск и п р е о бл и ко в а на и кон т р о л и са на у сме ру по ве ћ а не и н к л у зи в но с т и. Чарлс Теј лор (Char les Taylor) сма тра да је, са јед не стране, не мо гу ће из бе ћи па три о ти зам у мо дер ном све ту због то - га што она сло бод на и де мо крат ска дру штва ко ја же ле да се ство ре зах те ва ју ја ку иден ти фи ка ци ју од стра не сво јих грађа на ( укљу чу ју ћи ту чак и не га тив ну сло бо ду и ин ди ви ду ална п ра в а), где у че с т во в а њ е у т о ме з а јед н и ч ком де мо к рат ском п р о јек т у (ба зи ра ном на са мо у п ра ви) под ра зу ме в а и по с е ба н о с е ћ ај по ве з а но с т и ме ђу а н г а жо в а н и м љу д и ма. 42 Дру гим речи ма, сло бод на ре пу бли ка зах те ва гра ђан ску иден ти фи кац и ју са са мом р е п у бл и ком, до бр о вољ на пар т и ц и па ц и ја мо ра п р о ис т и ца т и и з па т ри о т и зма г ра ђа на, ко ји п р ед с т а в љ а с о л и- дар но с т и з ме ђу ком па т ри о т а у фу н к ц и о н и са њу р е п у бл и ке з а сно в а не на о с е ћ а ју з а јед н и ч ке суд би не. 43 Са дру ге стра не, мо де р на д р ж а в а з а х т е в а ве ћ и с т е пен мо би л и з а ц и је, ко ја је 40 Ibi dem, стр Loc. cit. 42 Taylor, C. Why De moc racy Ne eds Pa tri o tism. у Co hen, J. (ур.). For Lo ve of C o u n t r y? Be a con Press, Bo ston, 1996, стр Taylor, C. Ph i l o s o p h i c a l A r g u m e n t s. Har vard Uni ver sity Press, Cam brid ge, 1995, стр,

70 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр у век по ве з а не са з а јед н и ч к и м и ден т и т е т и ма њ е н и х г ра ђа на. У ве ћ и н и сл у ча је в а, с т в ар н и је у оп р е де љ е њ а з а з а јед н и ч к и иден ти тет, већ у то ме ко ји ће од два или ви ше мо гу ћих иденти те та при ву ћи њи хо ву ода ност, на на чин да бу де отво рен п р е ма ко смо по л и т ској с о л и дар но с т и. 44 Теј лор з а к љу ч у је к а ко мо ра мо да бу де мо и па т ри о т е и ко смо по л и т е, ш т о д и р ек т но зна чи бор бу за ону вр сту па три о ти зма ко ја је при јем чљи вија и де ји у н и ве р з а л не с о л и дар но с т и. 45 За Еми Гат ман (Amy Gut mann), па три о ти зам је пре осе ћај не го мо рал на пер спект и в а, 46 о с е ћ ај ко ји н у ж но мо ра би т и по зи ц и о н и ра н к а о де о ши ре сли ке пра вед ног дру штва. Ме ђу тим, по ред то га што има мо ду жност по што ва ња пра ва свих људ ских би ћа на свету, то не зна чи да смо гра ђа ни све та, то јест ми има мо мог ућ но с т да од би је мо ве р но с т би ло ко јој а к т у а л ној з а јед н и ц и и да при зна мо ва жност осна жи ва ња ста ту са сло бод них и једна к и х г ра ђа на ис т и н ске де мо к рат ске з а јед н и це (по л и т е је). 47 Љу ди сва ка ко има ју по тре бу за при пад но сти од ре ђе ној за једни ци где ће би ти тре ти ра ни као сло бод ни и јед на ки, па тако и по тре бу за обра зо ва њем у сме ру ве шти на, схва та ња и в р ед но с т и ко ји омо г у ћ а в а ју п у н у пар т и ц и па ц и ју и по т п у но и ден т и ч н у ег а л и т ар н у по зи ц и ју. Но, би ло к а ко би ло, на ша п ри мар на мо ра л на ори јен т и са но с т, да к ле, н и је усме р е не к а з а јед н и ц и (љу д и ма у на шем све т у и л и на шем д ру ш т ву), већ ка прав ди (чи ње њу ис прав них ства ри), што не мо же би ти реду ко ва но на ло јал ност или при пад ност би ло ко јој ег зи стира ју ћој г ру п и љу д и, на ма, з а п ра во, т р е ба обра зо в а њ е ко је ће ох ра бри в а т и г ра ђа не да ра з ма т ра ју п ра в д у к а о де о в ла с т и т е по ли тич ке кул ту ре, прав де ко ја ће об у хва та ти ка ко при падни ке вла сти тог дру штва та ко и гра ђа не дру гих дру шта ва. 48 По К в а м у Ен т о н и ју А п и ја х у ( Kwa me A nt hony Ap pi a h), ко смо по лит ске па три о те до зво ља ва ју мо гућ ност све та у ко - ме ће сви би ти ко смо по ли те са ко ре ном, по ве за ни са влас т и т и м зе м љ а ма к а о к ул т у р н и м по с е б но с т и ма и по зи т и в но о т во р е н и з а по с т о ја њ е д ру г и х ме с т а к а о пар т и к у лар но с т и 44 Taylor, C. Why De moc racy Ne eds Pa tri o tism. op. cit., стр Loc. cit. 46 Gut mann, A. D e m o c r a t i c E d u c a t i o n. P r i n c e t o n Un i ve r sit y P r e s s, P r i n c e t o n, 1999, стр Gut mann, A. De moc ra tic Ci ti zen ship. у Co hen, J. (ур.). For Lo ve of Co un try? Be a con Press, Bo ston, 1996, стр Ibi dem, стр. 69,

71 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ РАЗ ЛИ ЧИ ТИ ИДЕЈ НИ ПРИ СТУПИ... раз ли чи тих љу ди. Ко смо по лит ске па три о те при хва та ју грађан ску оба ве зу не го ва ња кул ту ре и по ли ти ке вла сти тих зе - ма љ а, а зб ог ве л и ке по к р е тљи во с т и у да на ш њ ем све т у, ко ја под ра зу ме в а и и з ме ш т а њ е к ул т у р не п ра к с е, св а к а ло к а л на фор ма људ ског ж и во т а п р ед с т а в љ а р е зул т ат д у г о т рај ног и по с т о ја ног п р о це са к ул т у р не х и бри д и з а ц и је. 49 По ње му, перспек тив ни, одр жи ви ко смо по ли ти зам мо ра по ми ри ти (пле - д и ра т и з а) од р е ђе н у в р с т у у н и ве р з а л и зма са ле г и т и м но ш ћу ма к ар не к и х об л и к а п ри с т ра сно т и (ко смо по л и т и з а м мо ра у зи ма т и у ра з ма т ра њ е в р ед но с т људ ског ж и во т а и в р ед но с т пар ти ку лар них људ ских жи во та, жи во та ко ји су љу ди ство - ри л и з а с е б е у з а јед н и ц и ко ја да је зна чај т а к ви м ж и во т и ма). 50 Љу д и о с т в а ру ју нај б о љу в а ри ја н т у ж и во т а у ма њи м фор ма ма ор га ни зо ва ња, у ма њим об ли ци ма за јед ни ца, по чев од др жаве, ок ру г а, г ра да, ул и це, п р о фе си је и л и по р о д и це, к а о у ж и м к ру г о ви ма од нај ш и р ег људ ског хо ри зон т а (по т ен ц и ја л не све т ске д р ж а ве), к а о сфе ра ма од мо ра л не в а ж но с т и, па с т о г а св а к и ко смо по л и т а т р е ба да бра н и п ра во д ру г и х да ж и ве у де мо крат ској др жа ви, ко ја омо гу ћа ва ши рок из бор удру жува ња са дру ги ма уну тар и ван ње них гра ни ца, др жа ви ко ја к а о т а к в а о с т а в љ а п р о с т ор з а са сви м оп ра в да н па т ри о т и з а м в ла с т и т и х г ра ђа на. 51 К а о ш т о је већ су г е ри са но, мо же мо да ра з л и к у је мо: (1) т ра д и ц и о на л н у в а ри ја н т у па т ри о т и зма, сле п и па т ри о т и з а м (псе у до -па три о ти зам или па три о ти зам не зна ња и ира ци о нално сти), где се то тал но по ко ра ва ње ду жно сти (са мо жр тво вањ е ко је не у в а ж а в а с т а н дар де в ла с т и т ог зд ра вог ра зу ма ) тре ти ра као сим бол па три от ске ода но сти, чак и он да ка да је то, у екс тре му, скоп ча но са ри зи ко ва њем вла сти тог жи во - та; те (2) уме ре ну или кон струк тив ну ва ри јан ту па три о тизма, аутен тич ни па три о ти зам (ба зи ран на кри тич ком раз у- ме в а њу на ц и о на л н и х в р ед но с т и) и л и па т ри о т и з а м ра з ло г а и не сла г а њ а, од р е ђен п ри в р же но ш ћу и л и ло ја л но ш ћу ко ја не во д и у и мо ра л не а к ц и је. 52 Мо же с е р е ћ и да сле п и па т ри о т и- 49 Ap pi ah, K. A. Co smo po li tan Pa tri ots. у Co hen, J. (ур.). For Lo ve of Co un try? Be a con Press, Bo ston, 1996, стр Ap pi ah, K. A. The Et hics of Iden ti tiy. P r i n c e t o n Un i ve r sit y P r e s s, P r i n c e t o n, 2005, стр Ap pi ah, K. A. Co smo po li tan Pa tri ots. op. cit, стр Ador no, T. W., Fren kel-brun swik, E, Le vin son, D. J., и San ford, R. N. The aut ho 70

72 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр з а м под ра зу ме в а: (1) п р е зи р би ло к а к ве к ри т и ке у п у ће не к а в ла с т и т ој зе м љи, ово с е по с е б но од но си на к ри т и к у зе м љ е као је дин стве не кул тур но -исто риј ске це ли не и на не у ва жав а њ е а с т ра к т ног, си м б о л и ч ког п р ед с т а в љ а њ а зе м љ е (на п риме р - х и м не и л и на ц и о на л н и х спо ме н и к а); 53 (2) по л и т и ч к у па си в но с т и до бр о вољ но по л и т и ч ко не зна њ е; (3) пе р цеп ц и ју у г р о же но с т и на ц и о на л не к ул т у р е и на ц и о на л не б е з б ед но с т и (по зи т и в на ко р е ла ц и ја са на ц и о на л и змом); 54 и (4) де фи н и сањ е д ру ш т ве н и х к а ра к т е ри с т и к а п р е ко пој мо в а г е не а ло г и је и п ри мор д и ја л ног по р е к ла г е не ри са н и х у н у т ар на ц и о на л не исто ри је. Са дру ге стра не, кон струк тив ни па три о ти зам подра зу ме в а: (1) п р о п и т и в а њ е ком па т и би л но с т и па т ри о т ског де ла њ а са г ру п н и м д ру ш т ве н и м ц и љ е ви ма; (2) ви с ок н и во по ли тич ког ан га жо ва ња и те жњу ка ши ре по ста вље ном ре - ша в а њу д ру ш т ве н и х п р о бле ма; (3) од ба ц и в а њ е п ри мар но с т и на ци о нал ног иден ти те та ко је че сто за вр ша ва са од ба ци вањем иде је на ци о нал не су пер и ор но сти; и (4) фор ми ра ње друштве них гра ни ца пре ко гра ђан ских про це ду ра и за јед ничк и х по л и т и ч к и х с т ру к т у ра. Уве ћ а в а њ е сле пог па т ри о т и зма с е мо же оче к и в а т и у мо мен т и ма к а да је д ру ш т во об е ле же но сло же ним жи вот ним усло ви ма, би ло да су они спољ не (на при мер - рат) или уну тра шње (на при мер - ра ди кал не друш т ве не п р о ме не и л и еко ном ске к ри зе) п р о ве н и јен ц и је, док с е з а кон с т ру к т и в н и па т ри о т и з а м мо же р е ћ и да је у по ра с т у к а да ш и ра д ру ш т ве на си т у а ц и ја н и је об е ле же на п р е т ход н и м ка рак те ри сти ка ма, то јест ка да је од го вор на сле пи па три о тиз а м г е не ри са н по бр о ја н и м усло ви ма. 55 Овој по де ли се мо же до да т и ра ш ч ла њи в а њ е кон с т ру к т и в ног па т ри о т и зма на: (1) по ли тич ки кон струк тив ни па три о ти зам- онај чи ји је кри тици зам осло бо ђен етич ке или мо рал не мо ти ва ци је; и (2) мо - ра л но кон с т ру к т и в н и па т ри о т и з а м- онај ч и је с е к ри т и ко в а њ е бит но осла ња на не при ко сно ве но сти прав де и пра вич но - сти. ri ta rian per so na lity. Har per, New York, 1950, стр. 107.; Nat han son, S. In De fens e of Mo d e r a t e Pa t r i o t i s m. Et hics, 99(3), 1989, стр. 538.; и So mer vil le, J. Pa trio tism and War. Et hics, 91(4), 1981, стр. 573, Schatz, R. T., Sta ub, E. и La vi ne, H. On the Va ri e ti es of Na ti o nal At tac hment: Blind ver sus Con struc ti ve Pa tri o tism. Po li ti cal Psycho logy, 20(1), 1999, стр Ibi dem, стр Ibi dem, стр

73 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ РАЗ ЛИ ЧИ ТИ ИДЕЈ НИ ПРИ СТУПИ За к љу ча к Пот пу но се сла жем са иде јом да при пад ност од ре ђе ној на ци ји пред ста вља кон сти ту тив ни еле мент лич ног иден ти те - т а, т е да с е спо с об но с т по је д и н ца з а во ђе њ е з а до во љ а в а ју ћег ж и во т а и с т и ца њ а по ш т о в а њ а д ру г и х ма н и фе с т у је мо г ућ но - ш ћу да с е од р е д и к а о п ри па д н и к не ке в р ед не (на ц и о на л не) з а јед н и це. 56 У т ом см и сл у, а ко п ри с т ра сно с т па т ри о т и зма с т а ви мо у кон т екс т од р е ђе ног на ц и о на л ног п р о јек т а (а не т р е т и ра мо г а к а о п ри мар н и мо ра л н и з а х т ев), а ко г а с т а ви мо у фу н к ц и ју и де а ла де мо к рат ске са мо у п ра ве ко ји з а х т е в а под јед на к у пар т и ц и па ц и ју на ш и х ком па т ри о т а и т е ж њу к а и де а л у п ра в де, а ко љу ба в п р е ма на шој зе м љи п р ед с т а в љ а и љу ба в п р е ма сло б о д и, њ е н и м в р ед но с т и ма и и н с т и т у ц и ја ма ко је су је омо г у ћ и ле, а ко је па т ри о т и з а м и н д и ви д у а л н и (к ритич ки) из бор нај бо ље на ци о нал не тра ди ци је са о бра зне де мо - к рат ск и м в р ед но с т и ма (и з б ор ко ји у к љу ч у је и на ц и о на л н и по нос и на ци о нал ни стид), он да мо же мо го во ри ти о па трио ти зми ко ји ни је екс клу зиј ски, ни на ни воу мр жње, ан та го - н и зма и по н и ш т а в а њ а усме р е н и х п р е ма д ру г и ма на ц и ја ма (шо ви н и з а м и л и џ и н г о и з а м), н и на н и воу мо но по л и з а и ц и је па т ри о т и зма, ра з в р с т а в а њ а п ри па д н и к а в ла с т и т е на ц и је на па т ри о т е и не па т ри о т е ар би т рар но ш ћу не ке и де о ло г и је и л и по л и т и ке, с е т а в р ед но с т и, ц и љ е в а и л и нор м и, он да з а п ра во мо же мо го во ри ти о ин клу зиј ском па три о ти зму са уни вер зали стич ким ди мен зи ја ма, о па три о ти зму ко ји је ком пле мент а ра н ко смо по л и т и зм у, о ко смо по л и т ском па т ри о т и зм у. У т ом см и сл у и н д и к а т и в на су ра з м и ш љ а њ а Ђу зе па Ма ц и н и ја (G u i se p p e Ma z z i n i): Ва ше п р ве д у ж но с т и, не у см и сл и р е до - сле да не го ва жно сти, су оне пре ма Чо ве чан ству. Све до тле док се не раз у ме ју те при мар не ду жно сти, оста ле се не мо гу ис пу ни ти на за до во ља ва ју ћи на чин... Они ко ји те же ка под у- ча в а њу мо ра ла п р е ко ог ра н и ча в а њ а д у ж но с т и на оне п р е ма вла сти тој по ро ди ци или зе мљи, под у ча ва ју вас ви ше или мање уском его и зму ко ји ште ти и дру ги ма и ва ма Ta mir, Y. Li b e r a l Na t i o n a li s m. Prin ce ton Uni ver sity Press, Prin ce ton, 1993, стр Maz zi ni, G. On the Du ti es of Man. у Rec chia, S. и Ur bi na ti, N. (ур.) A C o s m o

74 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр Djor dje S to ja n o v ic DI F FE R EN T CON CEP T UA L A P PRO AC H E S TO THE PHE NO ME NON OF PA TRI O TISM Su m m a r y The pa per analyzes the dif fe rent con cep tu a li za ti ons of the phe no me non of pa tri o tism. The aut hor at tempts to iden tify the ele ments that de ter mi ne the pa tri o tism, the re la ti on ship bet we en ex clu si ve and in clu si ve un der stan ding of pa tri o tism, the re la tion ship be t we e n u ni ve r sa li st ic a n d pa r t i c u la r i st ic di me n si on s a s li mits of pa tri o tism, and to analyze its ex tre me po si ti ons (cha u vinism or jin go ism), and finds his pla ce in the fun cti o ning of mo dern de moc ra tic systems. The pa per con clu des by sup por ting the idea of co smo po li tan pa tri o tism, whe re lo cal is an in stru ment for the re a li za tion of a uni ver sal, a si tu a tion that can be cha rac te rized as a par tial co smo po li ta nism. Ke y word s: pa t r i o t i sm, c o smo p o li ta ni sm, n a t i o n a li sm, ide n t it y, libe ra li sm, de mo c ra c y. Ли те ра ту ра Ador no, T. W., Fren kel-brun swik, E, Le vin son, D. J., и San ford, R. N. T he a u t h o r i ta r ia n pe r so n a lit y. Ha r p e r, New York, Ap pi ah, K. A. The Et hics of Iden ti tiy. P r i n ce t on Un i ve r sit y Press, Prin ce ton, Ap pi ah, K. A. Co smo po li tan Pa tri ots. у Co hen, J. (ур.). For Lo ve of Co un try? Be a con Press, Bo ston, 1996, стр A n de r son, B. Ima g i ne d Com m u ni t i e s: Re fl e c t i on s on the Ori gins and Spread of Na t i o n a li sm. Ve r so, L on don, [1983] po li ta nism of Na ti ons: Gu i sep pe Maz zi ni s Wri tings on De moc racy, Na tion Bu ild i n g, a n d In t e r n a t i o n a l Re l a t i o n s. P r i n c e t o n Un i ve r sit y P r e s s, P r i n c e t o n, , стр. 88,

75 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ РАЗ ЛИ ЧИ ТИ ИДЕЈ НИ ПРИ СТУПИ Ap pi a h, A. The et hics of iden tity. P r i n ce t on Un i ve r sit y Press, Prin ce ton, Bar-Tal, D. и Sta ub, E. Pa tri o tism: Its Sco pe and Me a- ning. у Bar-Tal, D. и Sta ub, E. (ур.) Pa tri o tism in the li fe of in di v i d u al s a n d n a t i on s. Nel son-hal l P u bl is he r s, Chi ca go, 1997, стр Ba r-tal, D. T he mo no p o l i z a t ion of pa t r i o t ism. у Ba r-tal, D. и Sta ub, E. (ур.) Pa tri o tism in the li fe of in di vi du als a n d n a t i on s. Nel son-hal l P u bl is he r s, C h i ca go, 1997, с т р Ben-Po rath, S. Ci vic vir tue out of ne ces sity: pa tri o tism and de moc ra tic edu ca tion. The ory and Re se arch in Edu cation, 2007, 5(1), стр Berns, W. Ma k ing pa t r i ot s. T he Un i ve r sit y of C h i ca go Press, Chi ca go, Blum, L. Best tra di ti ons pa tri o tism: A com men tary on Mil ler, Win go and Ben-Po rath. The ory and Re se arch in Ed u c a t ion, 5(1), 2007, стр Co hen, J. (ур.). For Lo ve of Co un try? Be a con Press, Boston, Gal lie, W. B. Phi lo sop hers of Pe a ce and War: Kant, Cla u se witz, Marx, En gels and Tol stoy. Ca m br id ge Un i ve r sit y Press, Cam brid ge, Gut mann, A. De moc ra tic Ci ti zen ship. у Co hen, J. (ур.). For Lo ve of Co un try? Be a con Press, Bo ston, 1996, стр Gut mann, A. D e mo c ra t ic Ed u c a t ion. P r i n ce t on Un i ve r sit y Press, Prin ce ton, Ha ber mas, J. Bet we en Facts and Norms: Con tri bu tion to a Di sco ur se The ory of Law and De moc racy. Ma s sa c husetts In sti tu te of Tec hno logy Press, Cam brid ge, Ha ber mas, J. The Euro pean Na tion Sta te: On the Past and Fu t u re of So ve re ig nt y a nd Ci t i z e n sh ip. Pu blic C ul t u re, 10(2), 1998, стр Ha ber mas, J. T he Po st n a t i o n al Con stel la t ion. The MIT Press, Cam brid ge, 2001, Hun ting ton, S. P. Who Are We: The Chal len ges to Ame ri ca s Na t i o n al Ide n t it y. Si mon & Schu ster, New York, Ka teb, G. Pa t r i o t i sm a n d ot h e r mi sta k e s. Yale Un i ve r sit y Press, New Ha ven, 2006.

76 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр Kel ler, S. Pa tri o tism as bad fa ith. Et hic s, 115(3), 2005, стр Kel ler, S. The Li mits of Loyalty. Ca m br id ge Un i ve r sit y Press, Cam brid ge, K le i n ig, J. Pa t r i o t ic L oyal it y. у P r i mo r at z, I. и Pav ko v ic, A. (ур.) Pa tri o tism: Phi lo sop hi cal and Po li ti cal Per spect i ve s. As hga te, Al der shot, 2008, стр Le wis, C. S. The Fo ur Lo ves. Har co urt Bra ce, New York, Ma cintyre, A. Is Pa tri o tism a Vir tue? у Pri mo ratz, I. (ур.) Pa t r i o t i sm. Hu ma nity Bo oks, Am herst, 2002, стр Maz zi ni, G. On the Du ti es of Man. у Rec chia, S. и Urbi na ti, N. (ур.) A Co smo po li ta nism of Na ti ons: Gu i seppe Maz zi ni s Wri tings on De moc racy, Na tion Bu il ding, a n d In te r n a t i o n al Re la t i on s. P r i n ce t on Un i ve r sit y P re ss, Prin ce ton, 2009, стр Mil ler, D., Co le man, J., Con nolly, W. и Ryan, A. (ур.) Blackwell Encyclo pe dia of Po li ti cal Tho ught. Blac kwell, Oxford, Mul ler, J. Con st i t u t i o n al pa t r i o t i sm. P r i n ce t on Un i ve r sit y Press, Prin ce ton, Nat h a n son, S. I n De fe n se of Mo de r a t e Pa t r i o t ism. Et hic s, 99(3), 1989, стр Nu s sba u m, M. C. Pa t r i o t ism a nd co smo p o l i t a n ism. у Co - hen, J. (ур.) For Lo ve of Co un try: De ba ting the Li mits of Pa t r i o t i sm, Be a con Press, Bo ston, стр Pri mo ratz, I. Pa tri o tism and Mo ra lity: Map ping the Terrain. у Pri mo ratz, I. и Pav ko vic, A. (ур.) Pa t r i o t i sm: Phi lo sop hi cal and Po li ti cal Per spec ti ves. A s hga t e, A l- der shot, 2007, стр Pri mo ratz, I. и Pav ko vic, A. (ур.) Pa t r i o t i sm: Phi lo sop hi c al a n d Po li t i c al Pe r spe c t i ve s. As hga te, Al der shot, Rec chia, S. и Ur bi na ti, N. (ур.) A Co smo po li ta nism of Na tions: Gi u sep pe Maz zi ni s wri tings on de moc racy, na tion bu il ding, and in ter na ti o nal re la ti ons. Prin ce ton Uni versity Press, Prin ce ton, Se glow, J. A s so ci a t i ve D u t i e s a nd Glo bal Ju st i ce. Jo u r n al of Mo ral Phi lo sophy, 7, 2010, стр

77 Ђ о р ђ е Ст о ја н о в и ћ РАЗ ЛИ ЧИ ТИ ИДЕЈ НИ ПРИ СТУПИ... So me r v i l le, J. Pa t r i o t ism a nd Wa r. Et hic s, 91(4), 1981, стр Ta mir, Y. Li be ral Na t i o n a li sm. P r i n ce t on Un i ve r sit y P re ss, P r i n ce t on, Сто ја но вић, Ђ. Од нос ети ке и по ли ти ке: од ре а ли стичког ка пост - струк ту ра ли стич ком при сту пу про бле - му. Срп с ка по л и т ич ка м и сао, 30(4), 2010., стр Schatz, R. T., Sta ub, E. и La vi ne, H. On the Va ri e ti es of Na ti o nal At tac hment: Blind ver sus Con struc ti ve Pa trio t ism. Po li t i c al Ps ych o log y, 20(1), 1999, стр Schef fler, S. Bo un da ri es and Al le gi an ces: Pro blems of Justi ce and Re spon si bi lity in Li be ral Tho ught. Ox ford Univer sity Press, New York, Ta mir, Y. Li be ral n a t i o n a li sm. P r i n ce t on Un i ve r sit y P re ss, P r i n ce t on, Tan, K. Ju sti ce wit ho ut Bor ders: Co smo po li ta nism, Na tio n a li sm, a n d Pa t r i o t i sm. Ca m br id ge Un i ve r sit y P re ss, Ca m br id ge, Taylor, C. Phi lo sop hi c al Ar g u me nt s. Ha r va rd Un i ve r sit y Press, Cam brid ge, Taylor, C. Why De moc racy Ne eds Pa tri o tism. у Co hen, J. (ур.). For Lo ve of Co un try? Be a con Press, Bo ston, 1996, стр Tol stoy, L. N. Tol stoy s Wr i t ings on Ci v il D i so be di e n ce a n d Non v i o le n ce. New Ame ri can Li brary, New York, Tur ner, B. Co smo po li tan Vir tue, Glo ba li za tion and Pa trio t ism. T he or y, C ul t u re & S o ci e t y, 19(1-2), 2002, стр Tur ner, B. De moc racy in One Co un try? Re flec ti ons on Pat r i o t ism, Po l i t ics a nd P r ag m a t ism. Euro pean Jo ur nal of So cial The ory, 7(3), 2004, стр Vi ro l i, M. For Lo ve of Co un try: An Es say on Pa tri o tism a n d Na t i o n a li sm. Cla ren don Press, Ox ford,

78 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр Re su me In ge ne ral, we can de fi ne pa tri o tism as lo ve of one s own co un try, as well as loyalty that is not so lely ba sed on the ge o graphi cal de ter mi na tion, but was al so fo cu sed on a par ti cu lar po li tical en tity. Full awa re ness of a par ti cu lar so cial gro up be lon ging is the very co re of pa tri o tic loyalty, in terms of over co ming perso nal con nec ti ons and the exi sten ce of an in ten se sen se of connec tion to a par ti cu lar com mu nity. In ad di tion, pa tri o tism can be de ter mi ned as loyalty to a par ti cu lar set of ide as, prin ci ples, and ex clu si ve truth con nec ted with own co un try, even as loyalty to cer tain ide als that are not di rectly re la ted to the ver ti cal hi story of pa tria. It is im por tant to no te that the fun da men tal dif fe ren ce bet we en pa tri o tism and na ti o na lism, which is of ten equ a ted, mani fe sted thro ugh two dif fe ren ti a ted sets of va lu es: whi le the na ti o na li stic lo ve is ex clu si ve, pa tri o tic lo ve is in clu si ve. If we put the par ti a lity of pa tri o tism in the con text of a nati o nal pro ject (and not tre at it as a pri mary mo ral cla im), if we put it to ser ve the ideal of de moc ra tic self-go vern ment which re qu i res equ al par ti ci pa tion of our com pa tri ots and stri ving for the ideal of ju sti ce, if the lo ve of our co un try re pre sents the love of fre e dom, its va lu es and in sti tu ti ons, if the pa tri o tism of the in di v i d u al (c r i t i c al) se le c t ion of th e b e st n a t i o n al t ra di t i on s in c on for mit y with de mo c ra t ic va lu e s (which in clu de s a se le c t ion of na ti o nal pri de and na ti o nal sha me), if pa tri o tism is the in di vi dual (cri ti cal) se lec tion of the best na ti o nal tra di ti ons com pa ti ble with de moc ra tic va lu es (which in clu des a na ti o nal pri de and na ti o nal sha me), then we can talk abo ut pa tri o tism which is not ex clu si ve, it is not ba sed on ha tred and an ta go nism to ward ot her na ti ons, then we can ac tu ally talk abo ut an in clu si ve pa tri o tism with the uni ver sa li stic di men si ons, abo ut pa tri o tism that is com ple mentary to co smo po li ta nism, the co smo po li tan pa tri o tism. Овај рад је примљен 20. јануар године а прихваћен за штампу на састанку Редакције 10. априла године. 77

79

80 УДК 323.1: Оригинални научни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VIII, vol. 13 Број 1/2012. стр А ле к с а н д ра Ми ро вић * ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА У САВРЕМЕНИМ ГЛОБА Л И ЗА Ц И Ј С К И М И И Н Т Е Г РА Ц И О Н И М П Р О Ц Е С И М А Сажетак Аутор ука зу је на из ве стан на бој ко ји да нас по сто ји изме ђу та квих фе но ме на ка кви су на ци о нал ни иден ти тет и савре ме на др жа ва, те сма тра да то ра ђа ну жну по тре бу за њи хо вим стал ним ана ли тич ким раз ма тра њи ма и ста вљањем про бле ма ти за ци је њи хо вог од но са у фо кус па жње на учне и струч не јав но сти. По ла зе ћи са тог ста но ви шта, у овом ра ду ак це нат је упра во и ста вљен на од ре ђе не про бле ме ко ји на ста ју или се, пак, тек мо гу ја ви ти на том иден тит ском по љу услед са вре ме них, све ин тен зив ни јих, све гу шћих и дубљих про це са гло ба ли за ци је и с њи ма по ве за них про це са реги о на ли за ци је ко ји, у европ ском слу ча ју, под ра зу ме ва ју и економ ску и по ли тич ку ин те гра ци ју, за са да још увек тран снаци о нал ног ка рак те ра, али са из ве сним тен ден ци ја ма ка супра на ци о нал но сти. Ис ти че се да је пи та ње овог ти па ко лект ив ног (г р у п ног) иде н т и те та нај те ш ње по ве за но са та кв и м в р с та м а др у ш тве не г ло ба л и за ц и је ко је се озна ча в а ју као по ли тич ка, кул тур на, по ли тич ко -кул тур на и тзв. ци вил но -друштве на гло ба ли за ци ја. У окви ру то га, по себ на па жња је посве ће на те н де н ц и ји г ло ба л ног ш и ре ња оног по л и т ич ког и л и, ка ко се још на з и в а, г ра ђа н с ког иде н т и ф и ка ц и о ног о бра с ц а, * И н с т и т у т з а п о л и т и ч ке с т у д и је, Б е о г р а д 79

81 Александра Мировић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ... ка ра к те р и с т ич ног за је да н по све с пе ц и ф и ча н мо де л на ц и је, ка кв а је а ме р ич ка на ц и ја, а ко ји је те о р иј с к и да нас уо б л и че н к роз кон це пт т з в. кон с т и ту ц и о на л ног па тр и о т и з м а. За с ту п н и ц и ов ог кон це п та с м а тра ј у да он омо г у ћа в а и з г рад њу јед ног пост кон вен ци о нал ног ја - иден ти те та ко ји мно го више од го в а ра са в ре ме н и м г ло ба л и за ц иј с к и м, а по не к и м а већ и пос т на ц и о на л н и м ус ло в и м а. Но, и н с и с т и ра ње на пот пу ном ра з дв а ја њу е т но са и де мо са, од но с но пр и н ц и па е т н и ц и те та и прин ци па ци ви ли те та, во ди раз во ју јед не но ве вр сте пол и т ич ке иде о ло г и је ко ју на з и в а мо г ра ђа н и з мом. На с то је се и з дв о ји т и од ре ђе н и уз роч н и фа к то р и ко ји с то је и за та кв и х те н де н ц иј с к и х к ре та ња ка де ком по но в а њу па р т и к у ла р н и х, на ц и о на л н и х иде н т и те та, пу те м за х те в а за по т и с к и в а ње м и л и, ча к, пот пу н и м у к ла ња ње м ње го в и х е т н ич ко - к ул ту р н и х еле ме на та. На су прот то ме, аутор пле ди ра за то да се етн ич ко - к ул ту р н и и г ра ђа н с ко - по л и т ич к и иде н т и те т и мо ра ју по сма тра ти и раз ви ја ти као ко мле мен тар ни де ло ви на ци о нал ног иден ти те та. То по себ но до би ја на зна ча ју ако се има у ви ду да се овај кон цепт устав ног па три о ти зма и на ње му за с но в а н по се ба н т и п по л и т ич ке и н те г ра ц и је в и де не са мо као по жељ но ре ше ње за по је ди нач не др жа ве, већ и као једи но мо гу ће ре ше ње за тран сна ци о нал ни, европ ски ни во орг а н и зо в а ња; да к ле, као ре ше ње ко је б и омо г у ћ и ло и з г рад њу европ ског над на ци о нал ног иден ти те та. Кључ не ре чи: На ци о нал ни иден ти тет, гло ба ли за ци ја, евро - и н те г ра ц ијe, е т н ич ко - к ул ту р н и иде н т и те т, по ли тич ки или гра ђан ски иден ти тет, ли бе рална де мо кра ти ја, по ли тич ке ин сти ту ци је, транс на ц и о на л нос т, с у пра на ц и о на л нос т, кон с т и ту ци о нал ни па три о ти зам, на ци о на ли зам, грађа ни зам, европ ски иден ти тет, YU-иден ти тет Пре све га, тре ба ис та ћи да већ и сам на зив ове кон ферен ци је им пли ци те ука зу је на из ве стан на бој ко ји да нас по - сто ји из ме ђу та квих фе но ме на ка кви су на ци о нал ни иден титет и са вре ме на др жа ва, те да нас по зи ва да их ана ли тич ки ра з мо т ри мо и п р о бле ма т и з а ц и ју њи хо вог од но са с т а ви мо у фо кус на ше па жње. Сто га ће у овом из ла га њу ак це нат и би ти ста вљен на од ре ђе не про бле ме ко ји на ста ју или се, пак, тек мо гу ја ви ти на том иден тит ском по љу услед са вре ме них, све и н т ен зи в н и ји х, све г у ш ћ и х и д у бљи х п р о це са гло ба л и з а ц и је 80

82 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр и с њи ма по ве за них про це са ре ги о на ли за ци је ко ји, у европском слу ча ју, под ра зу ме ва ју и еко ном ску и по ли тич ку ин те - г ра ц и ју, з а са да још у век т ра н сна ц и о на л ног к а ра к т е ра, а л и са и з ве сн и м т ен ден ц и ја ма к а су п ра на ц и о на л но с т и. По к а з а ће мо да је п и т а њ е овог т и па ко лек т и в ног (г ру п ног) и ден т и т е т а да нас нај те шње по ве за но упра во са дру штве ном гло ба ли зац и јом, ко ја п р ед с т а в љ а са мо јед н у од по с т о је ћ и х д и мен зи ја са в р е ме ног гло ба л и з а ц и ј ског п р о це са (по р ед т е д ру ш т ве не, овај про цес има и дру ге ди мен зи је у ко ји ма се ја вља, по пут еко ном ске, вој не и око лин ске гло ба ли за ци је). Или, да бу де - мо још п р е ц и зн и ји, т о и ден т и т е т ско п и т а њ е је п р вен с т ве но ве за но за оне вр сте дру штве не гло ба ли за ци је ко је се означа в а ју к а о по л и т и ч к а, к ул т у р на, по л и т и ч ко -к ул т у р на и т зв. ц и ви л но -д ру ш т ве на гло ба л и з а ц и ја. На и ме, да на ш њи п р о це с гло ба л и з а ц и је, у овој сво јој д ру ш т ве ној д и мен зи ји и по ме н у- тим ње ним под вр ста ма, огле да се у: гло ба л ном ш и р е њу, све че ш ће п у т ем на ме т а њ а, па не кад чак и ору жа ном си лом, од ре ђе ног ти па устав - ног аран жма на, оли че ног у јед ном, да нас до ми нант - ном мо де л у л и б е ра л не де мо к ра т и је з а па д ног п р о фила, као и у ин тен зи ви ра њу ме ђу на род них ин те гра ција и ра з во ју и н т е р на ц и о на л н и х, т ра н сна ц и о на л н и х и на с т а ју ћ и х на д на ц и о на л н и х и н с т и т у ц и ја (ш т о све спа да у по л и т и ч к у гло ба л и з а ц и ју); по т ом, у гло ба л ном ш и р е њу од р е ђе н и х к ул т у р н и х обра з а ца уоп ш т е, да к ле, он и х к ул т у р н и х в р ед но с т и, п р ед с т а в а и и де ја ко је су к а ра к т е ри с т и ч не з а јед н у по себ ну, тзв. за пад ну ци ви ли за ци ју, а што за по сле - ди цу има све ве ћу хо мо ге ни за ци ју кул ту ре (кул тур - на гло ба л и з а ц и ја, ко ја с е п р е све г а о с т в а ру је п у т ем раз во ја гло бал не по тро шач ке кул ту ре и ко ја се не - р е т ко, зб ог до м и на н т ног а ме ри ч ког у т и ца ја, на зи в а и мек до на л д и з а ц и јом ); али, та ко ђе, и у та квом ши ре њу, у гло бал ним разме ра ма, од р е ђе ног по л и т и ч ко -к ул т у р ног обра сца, од но сно јед ног кор п у са л и б е ра л но -де мо к рат ск и х в р ед но с т и и по л и т и ч к и х п ри н ц и па, с т ен ден ц и јом ства ра ња гло бал не гра ђан ске кул ту ре, па и гло - ба л ног ц и ви л ног д ру ш т в а (по л и т и ч ко -к ул т у р на и 81

83 Александра Мировић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ... ц и ви л но -д ру ш т ве на гло ба л и з а ц и ја). 1 Не ра с к и д и ви п ра т и ла ц овог и д ру г и х, г о р е по ме н у т и х и с њи м по - ве за них про це са, је сте и ши ре ње јед ног по све спе цифи ч ног мо де ла и ден т и фи к а ц и је са в р е ме ног чо ве к а уну тар (пост)мо дер ног дру штва (за сно ва ног на грађа н ском, т ј. ис к љу ч и во по л и т и ч ком п ри н ц и п у), к а о и ра з вој сво је в р сног на д на ц и о на л ног и ден т и т е т а у ок ви ру р е г и о на л н и х и н т е г ра ц и ја, по п у т ев р оп ског и ден т и т е т а на п р о с т о ру ев р о -и н т е г ра ц и је. Ови, али и дру ги та кви ме ђу соб но под сти чу ћи и, по сво ји м ра з ме ра ма, п ла не т ар н и п р о це си (н п р. у еко ном ској и вој ној сфе ри), по с е б но у свом к у м у ла т и в ном е фек т у, до ве л и су до круп них про ме на у са вре ме ном све ту. Оне су ма ни фес т о в а не п р е све г а у од но си ма на ме ђу д р ж а в ном н и воу, ш т о с е, и з ме ђу о с т а лог, огле да у де су ве р е н и з а ц и ји на ц и о на л н и х др жа ва; али, та ко ђе, при сут не су и тен ден ци је ка тран сфор - ма ц и ји од но са у н у т ар ови х ен т и т е т а, т о је с т од но са и з ме ђу др жа ве и са мих ње них гра ђа на, у прав цу ње го ве де на ци о нал и з а ц и је. Па ра док са л но, на сп ра м гло ба л и с т и ч к и х т е ж њи к а ши ре њу де мо кра ти је, то јест по ве ћа њу бро ја та квих устав - них по ре да ка у све ту, јед на од по сле ди ца по ме ну тих про це - са је упра во и сам про цес де де мо кра ти за ци је, у сми слу да де мо к ра т и ја да на с све ви ше г у би на свом к в а л и т е т у. О в де, на ра в но, не мо же мо д у бљ е ула зи т и у т у п р о бле ма т и к у, зб ог ог ра н и че но с т и на ше т е ме, а л и в а ж но је у к а з а т и бар на не ке њ е не а спек т е. Пр е све г а, т а де де мо к ра т и з а ц и ја са в р е ме н и х дру шта ва огле да се у по сто је ћем и ра сту ћем ле ги ти ми за цијском де фи ц и т у у п р о це си ма до но ше њ а по л и т и ч к и х од л у к а, услед њи хо вог из ме шта ња са на ци о нал ног на тран сна ци о - на л н и н и во, и т о з а х в а т а ју ћ и све ш и ри к ру г п и т а њ а и з ра з л и- чи тих обла сти дру штве ног жи во та. Ти ме су су же не по тен ције ја в но с т и у н у т ар на ц и о на л н и х ар е на, од но сно мо г ућ но с т и гра ђа на по је ди нач них др жа ва да упра вља ју ства ри ма од ви- 1 Ви ше о овим под вр ста ма са вре ме не дру штве не гло ба ли за ци је, као и о другим ди мен зи ја ма овог про це са (еко ном ској, вој ној и око лин ској гло ба ли за - ци ји) и њи хо вим по сле ди ца ма, ви де ти: Алек сан дра Ми ро вић, Гло ба ли за - ц и ја : Р и з и ц и и м о г у ћ н о с т и, у : А л е к с а н д р а М и р о в и ћ, Пе т а р М а т и ћ, Иза зо ви и п а р а д о к с и г л о б а л и з а ц и је, И н с т и т у т з а п о л и т и ч ке с т у д и је, Б е о г р а д, , с т р ; п о с е б н о од е љ ке: Пој м ов н о од р е ђ е њ е и д и м е н з и је г л о б а л и з а ц и је, ibid, стр ; и Ри зи ци и мо гућ но сти, ibid, стр

84 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр тал ног зна ча ја за њих са ме, или ма кар да ути чу на њих преко сво јих на ци о нал них вла да. На тај на чин, ка ко је то Ул рих Б ек ( Ur l ich Be ck) оце н ио, гло ба л и з а ц и ја озна ча в а п р о це с е на кон ко јих ће на ци о нал не др жа ве и њи хов су ве ре ни тет бит и по п р еч но по ве з а н и п у т ем т ра н сна ц и о на л н и х по с р ед н и к а, т е ће т а ко њи хо ве п ри л и ке з а в ла ш ћу, њи хо в а ори јен т а ц и ја, и ден т и т е т и и м р е же би т и об у зда н и. 2 Но, оно што се че сто код з а с т у п н и к а ови х гло ба л и з а ц и ј ск и х п р о це са све сно и л и не све сно п р е не бр е г а в а, а код з а г о вор н и к а гло ба л и с т и ч к и х те жњи тј. иде о ло га гло ба ли зма и тен ден ци о зно за ма гљу је, је - с т е ч и њ е н и ца да су на ц и о на л н и и ден т и т е т и на ц и о на л на д р - ж а в а мо де р н и фе но ме н и ко ји су ме ђу с об но по ве з а н и и ко ји, као та кви и упр кос све му, и да ље оп ста ју. И не са мо то, већ се исто та ко че сто пре ви ђа или при кри ва још јед на зна чај на чи ње ни ца - да по сто ји ге не тич ка по ве за ност из ме ђу на ци о - на л не д р ж а ве и са ме л и б е ра л но -п р ед с т а в н и ч ке де мо к ра т и је, јер су оне, као што Јир ген Ха бер мас (Jϋrgen Ha ber mas) на једном ме сту сли ко ви то ка же, се стре ро ђе не у сен ци на ци о нал и зма 3. Већ и на осно ву ово га што је до са да ре че но, мо же се уочи ти по сто ја ње не ко ли ко зна чај них фак то ра ко ји су утица ли на раз вој тен ден ци ја да се са вре ме ни про цес гло ба ли зац и је усме ри и к а де на ц и о на л и з а ц и ји, т о је с т де е т н и фи к а ц и ји пар ти ку лар них иден ти те та, а све под пла штом ну жне де мо - к ра т и з а ц и је са в р е ме н и х д ру ш т а в а. Је да н од у з р о к а ви д и мо у по ме н у т ој п р е до м и на ц и ји у т и ца ја Сје д и њ е н и х А ме ри ч к и х Др жа ва, ко ја ни је ве за на са мо за њи хо ву вој ну моћ, већ и за по ли тич ку, као и ону кул тур ну или тзв. ме ку моћ (soft po wer). То је, на и ме, св а к а ко у т и ца ло и на гло ба л но ш и р е њ е јед ног спе ц и фи ч но а ме ри ч ког мо де ла на ц и је и њ е м у од г о в а ра ју ћег обра сца на ц и о на л не и ден т и фи к а ц и је, у з њи хо во ра з у ме в а њ е к а о у н и ве р з а л но п ри мен љи ви х и оп ш т е п ри х в а тљи ви х з а св а мо дер на дру штва. Дру ги узрок ле жи упра во у на сто ја њу да се та су пре ма ти ја САД-а, али и дру гих за пад них цен та ра мо - 2 Ur l ich B e ck, Št o je g lo b a l i z a c i ja?, у : Re a d i n g M a t e r i a l s: Un a f fe c t e d G l o b a li z a tion, Glo ba li za tion: To wards One World, s e le c t e d by O b r a d S a v ic, I n t e r n a t i o n a l Sum mer School for De moc racy, Pe rast, 2001, стр Нав. пре ма : Ма у ри цио Ви ро ли, Па три о ти зам без на ци о на ли зма, Ре п у бли ка, бр , де цем бар 1996; ин тер нет: w w w.y u r o p e.c o m /z i n e s / republika/arhiva/96/153/ html. 83

85 Александра Мировић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ... ћ и, у ме ђу на р од ној кон с т е ла ц и ји сна г а од р ж и; је р, ја сно је да се убла жа ва њем осе ћа ња ве за но сти за сво ју ет нич ко -кул тур - н у з а јед н и ц у код п ри па д н и к а д ру г и х на р о да, по т и ск и в а њ ем и л и ча к у к и да њ ем њи хо ве ау т ен т и ч но с т и и по с е б но њи хо ве све сти о то ме, отва ра ве ћи про стор за уплив стра них ути ца ја и, т и ме, з а е фи к а сн и ју кон т р о л у т и х д ру ш т а в а. Ко нач но, к а да је р еч о ев р оп ск и м и н т е г ра ц и о н и м п р о це си ма, фор м у л и са њ е з а х т е в а з а сла бљ е њ ем, од но сно, у овом сл у ча ју а де к в ат н и је ре че но, омек ша ва њем ет нич ко -кул тур них ком по нен ти на цио нал ног иден ти те та, уз исто вре ме но ја ча ње оних по ли тичких или, ка ко се још на зи ва ју, гра ђан ских еле ме на та, мо тиви са но је и же љ ом з а по с т и з а њ ем ве ће с о ц и ја л но -по л и т и ч ке и кул тур не ко хе зи је ме ђу гра ђа ни ма европ ских зе ма ља, ка ко би с е њи хо в а и н т е г ри са но с т мо гла да љ е у на п р е д и т и, п р е ма не ким ми шље њи ма, мо жда чак и у прав цу раз во ја јед не суп ра на ц и о на л не з а јед н и це и њ ој од г о в а ра ју ћег з а јед н и ч ког, ев р оп ског на д на ц и о на л ног и ден т и т е т а. Овај про цес де ет ни фи ка ци је или, бо ље ре ћи, де ком по - но в а њ а пар т и к у лар н и х на ц и о на л н и х и ден т и т е т а до ла зи до из ра жа ја кроз те жњу, за са да, чи ни се, још увек сна жни је испо љ е н у у т е о ри ј ском но у п ра к т и ч но -по л и т и ч ком по љу, да се др жа ва по и ма не ви ше као др жа ва-на ци ја, већ као на ција-г ра ђа на (S ta at sb ü rge r n a t ion), а што, за пра во, је сте ни шта дру го до оно што се већ озна ча ва као ci v i ta s или pa tria. То би зна чи ло да се у по и ма њу и са мо ра зу ме ва њу са вре ме не држа ве нај ви ше мо же ићи до пој ма отаџ би не, али не у сми слу њ е г о ве п ри мор д и ја л и с т и ч ке у т е ме љ е но с т и на ве зи к р ви, тла и р е л и г и је, не г о ис к љу ч и во у см и сл у оно г а ш т о озна ча в а и сам по јам res pu bli ca, да кле, у сми слу чи сто по ли тич ког зајед н и ш т в а к а о ја в ног до бра. Гла в на по ру к а ко ју з а с т у п н и ц и та квог гле ди шта ша љу гла си, на и ме, да оно што тре ба моде р н и м, ве о ма ком п лек сн и м и п л у ра л и зо в а н и м д ру ш т ви ма н и је на ц и ја, не г о де мо к рат ск а, г ра ђа н ск а р е п у бл и к а. По ови м сх в а т а њи ма, у но ви м гло ба л и з а ц и ј ск и м усло ви ма, ко је не к и већ ви де к а о по с т на ц и о на л н у кон с т е ла ц и ју 4, при пад ни ци 4 Тај и зра з је увео Ј. Х аб ермас, у пра во ра зм атрајућ и пит ањ е национал но г иде - н т и т е т а и г р а ђ а н с т в а, к а о и п и т а њ е н а ц и он а л н е д р ж а в е и д е м ок р а т и је, у ус л ов и м а с а в р е м е н и х г л о б а л и з а ц и ј с к и х и з а з ов а. Ви д е т и: Ј и р г е н Х а б е р м а с, П о с т н а ц и о н а л н а ко н с т е л а ц и ја, О ткр о ве ње, Беог рад,

86 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр са вре ме них дру шта ва, при ли ком из град ње и раз во ја сопс т ве н и х и ден т и т е т а, з а п р ед ме т свог и ден т и фи ко в а њ а не би т р е ба ло да у зи ма ју свој et nos, к а о з а јед н и ц у је зи к а и е т но - кул ту ре, већ ап стракт не и отуд уни вер за ли стич ке, кон ститу ци о нал не (устав не) по ли тич ке прин ци пе сло бо де и де мо - кра ти је, то јест вред но сти де мо крат ског гра ђан ства, на ко јима је у т е ме љ е на њи хо в а по л и т и ч к а з а јед н и ца. И з т о г а он да п р о и з ла зи з а к љу ча к да су г ра ђа н и са в р е ме не д р ж а ве не к а к ви ап стракт ни гра ђа ни, а да је ин те гри шу ћи фак тор њи хо ве зајед н и це ис к љу ч и во ме ђу с об но ск ло п љ е н и д ру ш т ве н и у г о вор ко јег ол и ча в а ју ус т а в и о снов н и з а ко н и. Је р, к а ко к а же Не на д Ди ми три је вић: Де мо кра ти ја ни је, ни ти је ика да би ла, прир од но свој с т во по л и т и ч ке з а јед н и це. Де мо к ра т и ја не по ч и в а на емо ц и ја ма и са мо ра зу м љи ви м ко лек т и в н и м ве з а ма, не г о на ра ц и о на л ном спо ра зу м у о на ч и н у з а јед н и ч ког ж и во т а. 5 У са в р е ме ној д ру ш т ве ној и по л и т и ч кој т е о ри ји ово сх в а т а њ е је до би ло по с е б но на сво јој по п у ла ри з а ц и ји к р оз кон цеп т т зв. кон с т и т у ц и о на л ног и л и ус т а в ног па т ри о т и зма. Тај т и п па т ри о т и зма т р е ба ло би да п р ед с т а в љ а је да н, к а ко би Ма у ри ц ио Ви р о л и ( Ma u r i cio Vi ro l i) р е к а о, па т ри о т и з а м без на ци о на ли зма, од но сно чи сто по ли тич ку љу бав гра ђана п р е ма сво јој по л и т и ч кој з а јед н и ц и и њ е н и м у т е ме љу ју ћ и м п ри н ц и п и ма и в р ед но с т и ма. Сма т ра с е да би ус по с т а в љ а њ е и раз вој та квог па три о ти зма омо гу ћи ли при зна ва ње и при хват а њ е по с т о ја њ а ра з л и ч и т и х к ул т у ра у н у т ар р е п у бл и ке, у з об е з б е ђи в а њ е п у не ле г и т и м но с т и и мо ра л ног до с т о ја н с т в а тим кул тур ним раз ли чи то сти ма и из њих про ис те клим раз - л и ч и т и м с т и ло ви ма ж и во т а. Но, ме ђу са м и м з а с т у п н и ц и ма ове иде је, има и оних ко ји при зна ју да за гра ђа не не ке конк р е т не р е п у бл и ке (по л и т и ч ке з а јед н и це) кон с т и т у ц и о на л н и па три о ти зам ипак мо ра да има и јед но по себ но зна че ње. Тако, на при мер, Ј. Ха бер мас, ина че је дан од уте ме љи ва ча овог кон цеп т а, ко ји и н си с т и ра на т о ме да је т о и је д и н и мо г у ћ и па три о ти зам у Не мач кој по сле Аушви ца, сма тра да се та врс т а о с е ћ а њ а ло ја л но с т и и п ри па д но с т и не мо же сх в а т и т и само као при вр же ност вред но сти ма и прин ци пи ма де мо кра тије ко ји ч и не са с т а в н и де о Ус т а в а, и н с т и т у ц и ја и по л и т и ч к и х до к у ме на т а Са ве зне Ре п у бл и ке Не мач ке, већ да она мо ра з а 5 Ne n a d D i m it r ije v ić, S a m o r e f e r e nt n i u s t av i u s t a v n i p a t r iot i z a m, Z a r e z, br. 47,

87 Александра Мировић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ... не мач ке гра ђа не им пли ци ра ти и по нос што су ус пе ли да изг ра де и оч у в а ју де мо к рат ске и н с т и т у ц и је ко је т ра ју д у же од на ци зма. На гла ша ва ју ћи на тај на чин да и са ма не мач ка де - мо к ра т и ја, р о ђе на и з пе пе ла Ау ш ви ца, мо ра и ма т и по с е б но зна че ње за Нем це, овај те о ре ти чар ка же:... то по себ но зна че - ње се не сме за бо ра ви ти, јер без по себ них са др жа ја по ли тички прин ци пи не жи ве. 6 И по ред овог Ха бер ма со вог по сред ног ува жа ва ња знача ја пар ти ку лар ног иден ти те та ве ћин ског, ти ту лар ног ет но - са, код ње га, као и у ве ћи ни дру гих ва ри ја на та овог кон цеп та, т е ж и с е по т п у ном ра з д в а ја њу и ча к су п р о т с т а в љ а њу е т но са и де мо са, од но сно прин ци па ет ни ци те та и прин ци па ци вил и т е т а, а т о је з а по сле д и ц у и ма ло и п р е до м и на н т но кон цепту ал но уоб ли ча ва ње ди хо том не ти по ло ги је на ре ла ци ји ет - н и ч ко -к ул т у р н и и ден т и т е т vis a vis по л и т и ч к и т ј. г ра ђа н ск и иден ти тет. Ти ме се до дат но учвр шћу је и она већ ста ра, тзв. Ко но в а ( Х а нс Кон / Ha n s Koh n / ) д и хо т о м и ја на л и н и ји до бар и л и по зи т и в а н з а па д но е в р оп ск и т и п на ц и о на л и зма на сп ра м ло шег и л и не г а т и в ног, ис т оч но е в р оп ског т и па. Но, р еч је о, по на шем м и ш љ е њу, по г р е ш ном по сма т ра њу по ме н у т и х иден ти тет ских ка те го ри ја као по себ них и ме ђу соб но ис кључу ју ћих вр ста на ци о нал ног иден ти те та, при че му се онај ве - зан за et nos сме ш т а у кон т екс т т ра д и ц и о на л и зма, док с е ов ај д ру г и, по л и т и ч к и, т р е т и ра к а о не ра з д вој н и де о (по с т)мо де р - но сти. На тај на чин се ства ра и јед на ла жна ди ле ма фор му лиса на к а о оп т и ра њ е и з ме ђу т ра д и ц и је и мо де р н и з а ц и је. 7 Ово ин си сти ра ње на раз во ју не ка квог чи сто по ли тич ког идент и т е т а, к а о су п р о т с т а в љ е ног оном п р е т по л и т и ч ком ко ји и ма е т н и ч ко -к ул т у р н и к а ра к т е р, у су ш т и н и, озна ча в а т е ж њу з а си м у л и ра њ ем оног и ден т и т е т ског об ра сца к а ра к т е ри с т и ч ног за аме рич ко дру штво. За пра во, ка ко је то Мајкл Вол цер (Mic- 6 Нав. према: Маурицио Вироли, Патриотизам без национализма, op. cit., интернет: w w w.y u r o p e.c o m /z i n e s /r e p u bl i k a /a r h iv a /9 6/153/ ht m l. Ви - ше о сам ом ов ом Хаб ермасо вом ко нцепту в ид ети : Але кс андра Мировић, Х а б е р м а с ов кон ц е п т кон с т и т у ц и он а л н о г п а т р и о т и з м а, Политичка ревија, вол. 14, б р. 2-4 /0 7, И н с т и т у т з а п о л и т и ч ке с т у д и је, Б е о г р а д, 2007, с т р О т ом ис кривље но м, дихото мно м поимању н ационалног идент ите та и е кск л у з и в и с т и ч ком р а з д в аја њу т р а д и ц и ј е и м од е р н о с т и, в и д е т и н а ш р а д: Алекс ан дра Миро ви ћ, Етнички и/или грађански иде н титет, традиција и/ и л и м од е р н о с т, П о л и т и ч к а р е в и ја, в о л. 1 8, б р. 0 4 / 0 8, И ПС, Б е о г р а д, , стр

88 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр h a el Wal ze r) об ја сн ио: На ц и ја з а А ме ри к а н це н и к а да н и је би ла пред мет ан га жо ва ња и ло јал но сти, јер аме рич ко друш т во не ма к ул т у р но, е т н и ч ко и р е л и г и о зно је д и н с т во ко је на ци о нал на ода ност зах те ва. Је ди ни тип ан га жо ва ња ком пати би лан са плу ра ли змом аме рич ког дру штва је сте ан га жо вањ е з а р е п у бл и к у: т о је по л и т и ч к а ода но с т. 8 О в ај т е о р е т и чар ис т и че и да би ја ча њ е па т ри о т и зма у а ме ри ч ком д ру ш т ву, у з р е д у ко в а њ е т а мо ш њ ег п л у ра л и зма, би ло не са мо не мо г у ће, већ та ко ђе и опа сно. И Џон Х. Сар (John H. Scha ar) по др жа ва т у и де ју да је д и н и мо г ућ и по же љ а н па т ри о т и з а м у СА Д је - с т е по л и т и ч к и па т ри о т и з а м. Сл и ч но Вол це ру, и Сар сма т ра да па три о ти зам Аме ри ка на ца ни је и не мо же би ти при вр же - ност отаџ би ни схва ће ној као за ви чај или род ни крај. Об ра ћају ћи се Аме ри кан ци ма, он ка же: Ми не во ли мо и не мо же мо во ле ти ову зе мљу (САД прим. А.М.) на на чин на ко ји су Гр ц и и На в а хо во ле л и сво ју. За це ло, г р о б о ви на ш и х п р е да к а је су ов де, али би мно ги од нас уло жи ли ве ли ки на пор да одго во ре на пи та ње где су гро бо ви ва ших пра де до ва. 9 Ме ђу т и м, успе ш но с т т ог мо де ла и ден т и фи к а ц и је у јед ном дру штву ко је се, упра во због сво је осо бе но сти у нац и о на л ном по гле д у, и на зи в а mel ting pot дру штвом (у мет а фо ри ч ком см и сл у, к а з а ном з а п р е т а па њ е на ц и ја ), још у век не зна ч и мо г ућ но с т и успе ш но с т њ е г о ве у н и ве р з а л не п ри мен љи во с т и. То по с е б но до ла зи до и з ра ж а ја к а да је р еч о ста рим на ци о нал ним др жа ва ма у ко ји ма по сто ји ве ћинска, ти ту лар на ет нич ка гру па, ко ја је ову исто риј ски и конс т и т у и са ла к а о сво ју д р ж а ву-на ц и ју. У т а к ви м д ру ш т ви ма, по ме н у т а и ден т и т е т ск а по л и т и к а мо же до ве с т и до т о г а да с е на спрам јед не вр сте екс тре ми зма, екс тре ми стич ког на ци о нали зма, раз ви ја дру га вр ста екс тре ми зма, оли че на у тзв. грађа ни зму ко ји је, као и сви дру ги из ми, та ко ђе јед на по себ на и де о ло г и ја, и т о ко ја ис т о т а ко и ма по л и т и ч к и к а ра к т е р. Ту се ра ди, на и ме, о на сто ја њу да се оне не јед на ко сти ин хе рент - не на ци о на ли стич ким кон цеп ти ма др жа ве -на ци је као за једн и це ис к љу ч и во п ри па д н и к а јед не од р е ђе не е т н и ч ке г ру пе и њ е н и х и н т е р е са, у з д ис к ри м и н и са њ е и н т е р е са е т н и ч к и х ма њи на, су п с т и т у и ш у д ру г ом в р с т ом не јед на ко с т и у ко ју с е 8 Наведено према: Маурицио Вироли, Патриотизам без национализма, op. cit., интернет: 9 Ibid. 87

89 Александра Мировић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ... сад ста вља ет нич ка ве ћи на и ње ни кул тур ни, је зич ки, вер - ск и и д ру г и на ц и о на л н и и н т е р е си. До т о г а до ла зи је р с е онај к ла си ч но -л и б е ра л н и кон цеп т е т н и ч ке не у т ра л но с т и д р ж а ве пре ма свим сво јим гра ђа ни ма, ка да су у пи та њу њи хо ва инди ви ду ал на, со ци јо -еко ном ска, гра ђан ска и по ли тич ка прав а, ис к ри в љ е но т у ма ч и и к а о н у ж на е т н и ч к а не у т ра л но с т и ра в но д у ш но с т д р ж а ве п р е ма ве ћ и н ској е т н и ч кој з а јед н и ц и и њ е н и м и н т е р е си ма, а л и з а т о не р е т ко у з по с е б но у в а ж а в а њ е ма њи н ск и х е т н и ц и т е т а и њи хо ви х ко лек т и в н и х п ра в а, и денти те та и ин те ре са. Мо же мо за па зи ти да је ши ре ње ове но ве иде о ло ги је нашло по себ но плод но тле у оним дру штви ма, по пут ре ци мо срп ског или не мач ког, чи ји је дан део при пад ни ка же ли да се на т ај на ч и н д ис т а н ц и ра од не к и х ком п р о м и т у ју ћ и х де ло в а сво је на ци о нал не исто ри је. Ка да је, пак, реч о срп ском друштву, око ових екс тре ми стич ких иде о ло шких оса (на ци о нали стич ке и гра ђа ни стич ке) ство ре не су но ве и ве о ма ду бо - ке л и н и је по де ла и з ме ђу, г ру б о све де но, т а к ве д ве г ру па ц и је к а о ш т о су, с јед не с т ра не, т зв. кон зе р в а т и в н и на ц и о на л и с т и, а с д ру г е, он и, на зо ви мо и х, на вод но л и б е ра л но -г ра ђа н ск и ори јен т и са н и (а)на ц и о на л и с т и. 10 Та к в а и де о ло ш ко -по л и т и ч- к а по де ла на ове екс т р ем не, ме ђу с об но су п р о т с т а в љ е не и ис кљу чи ве гру па ци је има тен ден ци ју да пре ра сте у оп ште - д ру ш т ве н у по де л у, са сви м опа сн и м и м п л и к а ц и ја ма ко је 10 Ви ш е о т и м а к т уе л н и м п од е л а м а у с р п с ком д р у ш т в у, а л и и уоп ш т е о т е о р и јс и м, и д е о л ош к и м и п р а к т и ч н о - п о л и т и ч к и м с п о р ов и м а око п и т а - њ а н а ц и је, н а ц и он а л н о г и д е н т и т е т а и н а ц и он а л и з м а, в и д е т и: А л е к с а н д р а М и р ов и ћ, Н а ц и он а л н и и д е н т и т е т, н а ц и он а л и з а м и л и б е р а л н а д е м о к р а т и ја : О теоријским контроверзама и идеолошко-политичким подела ма, С р п с к а политич ка ми са о, год. 15, вол. 21, бр. 3, , ст р Но, тр еб а наглас - ити д а, м еђу дом аћим ау торима, постоје и другачији н аз иви за две гор епом е н у т е е к с т р е м и с т и ч ке с т р у је у н а ш е м д р у ш т ву ; т а к о и х н п р. С л о б о д а н Див ја к имен ује као ор то доксни традици он алисти и ан ти тради циона ли - с т и (в и д е т и: С л о б од а н Д и в ја к, Пом е р а њ е и д е јн о - в р е д н о с н и х о р и је н т а ц и ја н а ш е и н т е л е к т у а л н е е л и т е: О д м а р кс и з м а д о к а п и т а л и з м а и л и б е р а л и з м а, у : и с т и ау т о р, Пр о б л е м и д е н т и т е т а: Кул т у р н о, е т н и ч ко, н а ц и о н а л н о и и н д и в и д у а л н о, С л у ж б е н и г л а с н и к, Б е о г р а д, , с т р ). Та ко ђ е, и м а и р а з л и ш и т и х с т а н ов и ш т а п о п и т а њу с а м и х н а ц и о н а л и с т и ч к и х о р и је н т а ц и ја у С р б и ји, т е с е д ај у и њи х ов е р а з л и ч и т е т и п о л о г и је; р е ц и м о, В. И л и ћ и з - д в а ја т р и р а з л и ч и т а о б л и к а с р п с ко г н а ц и он а л и з м а : л е в и ч а р с к и, л и б е р а л н и и к о н з е р в а т и в н и н а ц и о н а л и з а м, и с т и ч у ћ и д а с у он и п р и с у т н и и у д р у г и м балканским национ али змима (в. Вл ад имир И лић, Sociol og ical Study of the Po li t i c a l S u b s y s t e m i n Yu g o s l a v i a, O p e n S o c ie t y I n s t it u t e, B u d a p e s t, , с т р. 10 9). 88

90 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр отуд про из ла зе. Јер, ка ко ка жу С. Ан то нић и Д. Па вло вић, об ја ш њ а в а ју ћ и т е зе ко је су и з не л и у јед ној од сво ји х но ви ји х с т у д и ја: У оба сл у ча ја, екс т р е м и с т и с е п р е ма де л у г ра ђа на же ле по на ша ти, или се већ по на ша ју, сли ко ви то ре че но као ок у па т о ри. Гра ђа н и с т и ч к а не т р пе љи во с т, па и м р ж њ а, п р е ма не ким од глав них са став ни ца срп ског на ци о нал ног иден тите та кул тур ној исто ри ји, тра ди ци ји, пра во сла вљу, ћи ри лици, ко сов ском ми ту... - нај бо љи је по ка за тељ сво је вр сне окупа т ор ске ло г и ке с рп ск и х г ра ђа н и с т а. 11 Но, ако и оста ви мо по стра ни ове тен ден ци је ка да су у пи та њу по је ди нач не др жа ве и њи хов од нос пре ма сво јим грађа н и ма, п и т а њ е од р ж и во с т и на ц и о на л ног и ден т и т е т а до би ја на зна ча ју и услед по сто ја ња слич них тен ден ци ја у про це - си ма тран сна ци о нал них ин те гра ци ја. На и ме, кон цепт устав - ног па т ри о т и зма и на њ е м у з а сно в а н по с е ба н т и п по л и т и ч ке ин те гра ци је ви де се не са мо као по жељ но ре ше ње за по је - д и нач не д р ж а ве, већ и к а о је д и но мо г у ће р е ше њ е з а т ра н снац и о на л н и, ев р оп ск и н и во ор г а н и зо в а њ а. У т о ме је, мо же мо ре ћи, про на ђен кључ за из град њу јед ног за јед нич ког, европског на д на ц и о на л ног и ден т и т е т а. Ту с е о т в а ра ју д в а п и т а њ а: п р во, да л и је уоп ш т е мо г у ће ра з ви т и т у в р с т у на д на ц и о на л- не иден ти фи ка ци је, а по себ но као је дан по сто ја ни и ду го рочно од р ж и ви и ден т и т е т; и д ру г о, а ко по с т о ји т а к в а мо г ућ но с т, к а к ве по сле д и це би т о п р о и з ве ло по на ц и о на л не и ден т и т е т е, то јест да ли би то зна чи ло њи хо ву ну жну раз град њу. У т е о ри ји је већ р е ла т и в но д у же в р е ме на п ри су т а н спор по пи та њу мо гућ но сти по сто ја ња не че га као што је европски иден ти тет. Та ко се, с јед не стра не, мо гу чу ти они ар гумен ти скеп ти ча ра ко ји иду у при лог те зе да та кав иден ти тет мо же би т и са мо у т о п и ј ско - спе к у ла т и в ног к а ра к т е ра. Пр ви ме ђу њи ма је да Евро па, то јест европ ски на ро ди не ма ју зајед н и ч к а с е ћ а њ а, з а јед н и ч к у п р о ш ло с т, спо ме н и це и д ру г о што ка рак те ри ше иден ти те те по сто је ћих ет нич ких за јед ница, те да се услед то га, ка ко ис ти че Ед гар Мо рен (Ed gar Mor i n), и з г ра д њ а ев р оп ске на д на ц и о на л но с т и и мо гла ба зи ра т и са мо на јед ном и з ра зи т о а н т и рат ном с т а ву, ш т о је о т по че ло по сле Дру гог свет ског ра та. Но, по ми шље њу овог по зна тог 11 Душан, Па вл ов ић, С ло бода н, Антони ћ, Одгов ор на к ритике, у : Ду шан Пав л ов и ћ ( у р.), Консол ида ција д емократс к их установа у Србији после го дине: Го дину д ана пос ле, С луж бени гл асник, Б еоград, , стр

91 Александра Мировић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ... фра н ц у ског фи ло зо фа, с о ц и о ло г а, а н т р о по ло г а и к ул т у р о ло - га, нео п ход но је ипак да се Евро па по и ма као је дан ком плекс ч и ја је спе ц и фи ч на к а ра к т е ри с т и к а да не ра з д вој но по ве зу је та кве ра зно ли ко сти по пут нај ве ћих раз ли чи то сти и про тив - но с т и, и т о на на ч и н ко ји ис к љу ч у је њи хо во а си м и л и ра њ е или би ло ка кво ста па ње, већ под ра зу ме ва об ли ко ва ње од ре - ђе ног је дин ства мно го стру ко сти ко је ну жно оста је плу ра лис т и ч ко и п р о т и в р еч но. 12 Реч је, на и ме, о т е о р е т и ча ру ко ји је, по соп стве ном при зна њу, у свом са мо и ден ти фи ко ва њу пре - ша о п у т од г ра ђа н и на све т а, од но сно јед не ко смо по л и т ске ори јен та ци је, до нео -Евро пља ни на, ка ко је по чео да се из јашња ва на кон го ди не ка да је уви део, ка ко ка же, да Европа ви ше не ма и м пе ри ја л и с т и ч к и к а ра к т е р, већ да је у п ра во и са ма по с т а ја ла п лен но ви х и м пе ри ја л и з а ма, к а к а в је ов ај да нас пре о вла ђу ју ћи аме рич ки хе ге мо ни стич ки им пе ри ја лизам, али та ко ђе и онај, та да још увек сна жан, со вјет ски импе ри ја л и з а м. Не к и д ру г и ће, ме ђу т и м, до да т и да не по с т о је ни не ке по себ не европ ске вред но сти на ко ји ма би се те ме - љио не к а к а в на д на ц и о на л н и ев р оп ск и и ден т и т е т. Та ко је, на п ри ме р, А г неш Хе ле р (Ag ne s Hel le r) ис т а к ла да не ма не к и х з а јед н и ч к и х ев р оп ск и х до с т и г н у ћ а и л и ев р оп ске у ме т но с т и, већ са мо оне са на ц и о на л н и м п р ед зна ком, по п у т фра н ц у ске, не мач ке и дру гих пар ти ку лар них умет но сти. У том кон текс т у не г а ц и је ев р оп ск и х у н и ве р з а л н и х в р ед но с т и, па и са мог европ ског ху ма ни зма као та квог, ин те ре сант не су ре чи, из не - те на ве о ма сар ка сти чан на чин, на шег пе сни ка и пи сца Љу бо - м и ра М и ц и ћ а ко ји је био о сн и в ач јед ног а в а н г ард ног по к р е т а и спе ци фич ног прав ца у кул ту ри и умет но сти тзв. зе ни тизма, и ко ји је ва жио за не ко га ко би се, да на шњом тер ми ноло г и јом, мо г а о озна ч и т и к а о ве л и к и ев р о скеп т и к, а л и ко ји је, ж и ве ћ и и с т в а ра ју ћ и у Па ри зу, з а си г у р но п р ед с т а в љ а о и до бр ог по зна в а о ца ев р оп ск и х п ри л и к а ко је је ов а ко оце н ио: Тр го ви на у сно ви ма, тр го ви на у ствар но сти, тр го ви на у душа ма и људ ским те ли ма, тр го ви на иде ја ма и при ја тељ ствима, тр го ви на љу ба вљу и па три о ти змом, тр го ви на!...тр го вина!...св а т а т р г о ви на ме је на ве л и к у с р е ћу де х у ма н и зо в а ла О на ме је по т п у но и з ле ч и ла од х у ма н и зма. 13 Свим овим и 12 О томе видети у: E dgar M orin, K a k o m i s li t i E v r o p u, S v j e t lo s t, S a r a je vo, 1989, стр Наведено према: дискусија Европски идентитет, уводничар Саша Хрњез; 90

92 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр д ру г и м сл и ч н и м кон с т а т а ц и ја ма о не по с т о ја њу е ле ме на т а з а ра з вој з а јед н и ч ког ев р оп ског и ден т и т е т а же л и с е ис т а ћ и да, ка ко ка же Ди тер Грим (Di e ter Grimm), не по сто ји не што као што је европ ски на род ко ји би мо гла да кон сти ту и ше јед на ев р оп ск а д р ж а в а. На су прот то ме, у том дис кур су око бу дућ но сти европск и х и н т е г ра ц и о н и х п р о це са, по с т о је и р е ла т и в но ја к и ар г у- мен ти у при лог мо гућ но сти из град ње јед не европ ске на ције и из ве сно сти од ре ђе ног над на ци о нал ног иден ти фи ко вањ а с т а к вом в р с т ом з а јед н и це. Реч је о ар г у мен т а ц и ји ко ја с е у гла в ном о сла њ а на он у мо де р н и с т и ч к у па ра д и г м у и њ е н у те зу о на ци ји као јед ном ар ти фи ци јал ном и кон струк ти вис т и ч ком фе но ме н у. Мо же с е, на и ме, р е ћ и да је Ер не с т Ге л не р ( Er ne st G el l ne r) к а о у т е ме љи в ач ове па ра д и г ме, ко ји с е и на че свр ста ва у тзв. кла сич не мо дер ни сте сво јим, ка ко га је сам на зв а о, к р е а ц и о н и с т и ч к и м п ри с т у пом (с т а вом да су на ц и је на ста ле као ре зул тат ства ра лач ких мо дер ни за циј ских про це - са) и з в р ш ио ве л и к и, т а ко р е ћ и су ш т и н ск и обр т у по и ма њу и т е ма т и з а ц и ји не са мо фе но ме на на ц и је и на ц и о на л и зма не г о и (на д)на ц и о на л ног и ден т и т е т а. Та ко, на п ри ме р, Х а б е р ма с, сле де ћи ту ли ни ју ре зо но ва ња при ли ком раз ма тра ња мо гућ - но с т и да љ ег у на п р е ђе њ а ев р о -и н т е г ра ц и ја, з а у зи ма по зи ц и ју т зв. офа н зи в не в а ри ја н т е т р е ћег п у т а ко ја, по р ед о с т а лог, под ра зу ме в а и фе де ра т и в но ја ча њ е ЕУ, у з п р о ш и р е њ е њ е не мо ћи по ли тич ког де ло ва ња, као и про ши ре ње са ме ле ги тима циј ске осно ве европ ске по ли ти ке и од лу чи ва ња. Он по ме - н у т и кон цеп т ус т а в ног па т ри о т и зма ви д и к а о п ри мен љи во и по же љ но р е ше њ е не са мо на н и воу по је д и нач н и х д р ж а в а, већ и на, по ње му, мо гу ћем над на ци о нал ном ни воу европског ор га ни зо ва ња. Пре ма овом ми шље њу, да кле, чвр шћа со - ц и ја л но -по л и т и ч к а ев р оп ск а и н т е г ра ц и ја мо же с е сп р о ве с т и п у т ем оп ш т ег п ри х в а т а њ а и фор ма л и зо в а њ а з а јед н и ч к и м ус т а вом у н и ве р з а л н и х де мо к рат ск и х п ри н ц и па и в р ед но с т и, са ко ји ма би се европ ски гра ђа ни по ли тич ки иден ти фи ко вал и и, т и ме, ра з ви л и о с е ћ а њ е п ри в р же но с т и т ој п р о јек т о в а ној европ ској са ве зној др жа ви, не за ви сно од кон тин гент не околно с т и њи хо вог на ц и о на л ног и ден т и т е т а. Шт а ви ше, под в ла ч и с е да т о омо г у ћу је са ма и н к л у зи в на п ри р о да де мо к рат ског интернет: (18/9/2 01 0). 91

93 Александра Мировић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ... д ру ш т в а. Х а б е р ма с опо в р г а в а оне скеп т и ч не т в рд њ е о не мо - г ућ но с т и и з г ра д њ е јед ног ев р оп ског на р о да, ис т и ч у ћ и да на р о д и на с т а ју к а да с е д р ж а в но ус т р о је. По ла зе ћ и од т о г а да је де мо к ра т и ја ус т а в но -п ра в но по с р е до в а н и об л и к по л и т и ч ке и н т е г ра ц и је и да је она у п у ће на на од р е ђе н у по л и т и ч к у к улт у ру ко ја је з а јед н и ч к а сви м г ра ђа н и ма, и з во д и с е т е з а да је мо г у ће, на о сно ву з а јед н и ч ког ев р оп ског ус т а в а и з а јед н и ч ке де мо крат ске по ли тич ке кул ту ре европ ских гра ђа на, ус по стави т и је д и н с т вен де мо к рат ск и по р е да к ев р оп ске фе де ра т и в не др жа ве, као и сам европ ски иден ти тет ње них гра ђа на. Ука зују ћи на чи ње ни цу да су на ци о нал на свест и гра ђан ска со лидар ност и у слу ча ју по је ди нач них европ ских др жа ва ства ране тек по сте пе но и ве штач ким пу тем (по чев ши од XIX ве ка), по мо ћу на ц и о на л н и х ис т о ри о г ра фи ја, ма с ов не ко м у н и к а ц и је и вој не оба ве зе, што зна чи исто риј ским по ме ра њем од ло калне к а на ц и о на л ној и де мо к рат ској све с т и, Х а б е р ма с сма т ра да не ма раз ло га за сум њу да се тај исто риј ски про цес мо же на с т а ви т и и да љ е, п р е в а зи ла же њ ем на ц и о на л н и х г ра н и ца. 14 И м но г и д ру г и ау т о ри п ри д ру ж у ју с е овом м и ш љ е њу да су ком по нен т е на ц и о на л ног и ден т и т е т а ар т и фи ц и ја л не тво ре ви не, из че га он да про из ла зи да их је мо гу ће кон струи са ти и у слу ча ју европ ског иден ти те та. Та ко чак и Е н то ни См ит (Ant hony Smith), те о ре ти чар ко ји је у те о ри ји на ци о налног иден ти те та и, уоп ште, у из у ча ва њу ет ни ци те та и на ци о - на ли зма фор му ли сао је дан аутен ти чан при ступ, на зван ет - но си м б о л и змом, ко ји с е че с т о по г р е ш но ( р е)и н т е р п р е т и ра и озна ча в а к а о п ри мор д и ја л и с т и ч к и, иа ко је т о сво је в р с т а н ком би но в а н и п ри с т у п ко ји с е, по на ма, п р е мо же т р е т и ра т и к а о пе р е н и ја л и с т и ч к и мо де р н и з а м 15, твр ди да је за јед н ич ко 14 Ви де ти о томе у: Јирген Хабермас, Евр опска наcионалн а држ ав а по д притиском г лобали за cиј е, п рев. Александра Костић, Ђорђе Вукадиновић, Нова с р п с к а п о л и т и ч к а м и с а о, вол. VI I (2 00 0), бр. 3-4, стр До т ог погр еш но г ту мачења и кв алификова ња Смита до лази ус ле д поистовећи ва ња п еренија ли зм а (као вере у дре вност и ве чи то ст нац ија ) и примордијали зма (веровањ а у њихов п рирод ни, тј. он толошк и каракт ер). Смит, м еђ утим, и ако верује у древн о етнич ко пор екло нација, м ада не и у њихову вечитост, већ п ре у њи хо ву дуг отр ајност, ип ак см ат ра и да су о не нужно мо де р не (више о њ еговом изв о рн ом приступу в и дети нпр: Ентон и Смит, Националн и идентитет, Библиотека XX ве к, Беог ра д, 1998; An th ony Smith, Nat ions and their pasts, The Warwick Debates, 24. октобар 1995, интернет: lse.ac.uk/collections/gellner/warwick.html; An thony Smi th, Memory and modernity: reflct io ns on Er ne st Gell ner s theory of n at ionalism, Th e Ernest Ge llner 92

94 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр се ћа ње не ш то ш то се мо же кон с тр у и са т и, у ко л и ко по с т о је и з ве сн и усло ви з а т о: на п ри ме р, мо г у ће је и з д во ји т и од р е ђе - не до г а ђа је у ис т о ри ји к а да су с е по је д и н и ев р оп ск и на р о д и з а јед но б о ри л и з а ев р оп ске в р ед но с т и (по п у т, р е ц и мо, не к и х њи хо ви х з а јед н и ч к и х би т а к а п р о т и в о сма н л и ј ск и х о св а ја ча). Но, Нен си Вуд (Nancy Wo od), та ко ђе јед на са вре ме на ауторка, иде још да ље ка да ка же да је, по пут сва ког се ћа ња, и наци о нал но, за јед нич ко се ћа ње (тзв. ко лек тив на ме мо ри ја нар о да) уобра зи љ н и кон с т ру к т, ма к а к ве би ле с т в ар не ис т о ри ј- ске од ред ни це по сто ја ња од ре ђе не на ци је. И Бе не дикт Анде р с он ( Be ne d ict A n de r son), у т е ме љи в ач по с т мо де р н и с т и ч ке па ра диг ме у те о ре ти за ци ји на ци је, на тој је ли ни ји ми шље - ња ка да из но си став да про шлост ко ја се не мо же при зва ти па м ће њ ем, мо ра да с е п ри по ве да. 16 О в де с е а к це нат с т а в љ а на вир ту ел ност по ја ве ка ква је на ци ја, од но сно она се тре тира к а о јед на з а м и ш љ е на з а јед н и ца 17 ; слич но као и код још јед ног по зна т ог т е о р е т и ча ра на ц и је и на ц и о на л и зма, Ери к а Хоб сба у ма ( Er ic J. Hob sbaw m), по ко ме су на ц и ја и т ра д и ц и ја и з м и ш љ е не т во р е ви не. 18 Мо же мо сма тра ти да је ово за си гур но тач но ка да је реч о би ло ко јој су пра на ци о нал ној тво ре ви ни, па и оној евен ту алној европ ској ко јој, ви де ли смо, не ки те же, као што је то тач но и у слу ча ју сва ког, па и европ ског над на ци о нал ног иден ти те - та. Дру гим ре чи ма, по на шем ми шље њу, за јед нич ки европски иден ти тет је мо гу ће раз ви ти и оја ча ти по мо де лу устав - ног па три о ти зма; да кле, у фор ми јед ног по ли тич ког или грађа н ског и ден т и т е т а. Уо с т а лом, са м ево л у т и в н и ис т о ри ј ск и Me morial Lec tu re, London School of Economics and Political Science, European Institute, март 1996, интернет: html; Anthony S m it h, The poverty of anti-nationalist modernism, Nat ions an d Nationalis m, Vol. 9, N o. 3, 2003, стр Н а в. п р е м а : Не н с и В у д, П а м ћ е њ е и ц и в и л н о д р у ш т в о, у : В у к а ш и н Павловић (ур.), П о т и с н у т о ц и в и л н о д р у ш т в о, Е ко ц е н т а р, Б е о г р а д, , стр Видети: Бенедикт Ан дер сон, На ц и ја: з а м и ш љ е н а з а је д н и ц а, П л а т о, Б е о г р а д, Е. Хо б с б ау м и Ре н џ е р Т е р е н с ( R a n ge r Te r e n c e) с у п р и р е ђ и в ач и п о з н а т о г з бор ника из године ко ји носи на зи в Изми шљ ањ е традиције (The Invent i o n Tr a d i t i o n). Но, понегде у домаћој л ит ератур и ов ај наслов се поми ње и с таквим пре водом ка о што ј е С т в а р а њ е т р а д и ц и је ; н а пример, видети : Ерик Хобсбаум, На ц и је и н а ц и о н а л и з а м о д : Пр ог р а м, м и т, с т в а р н о с т, прев. са енглеског Све тлана Николић, Филип Виш њић, Б еоград, 1996, стр

95 Александра Мировић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ... пут европ ске иде је, ко ја је већ про шла кроз ви ше ступ ње ва у свом ра з во ју, по к а зу је да је мо г у ће њ е но да љ е у на п р е ђе њ е. 19 Ко нач но, на мо гућ ност из град ње по ли тич ког ти па над на ци о - нал ног иден ти те та упу ћу ју и не ки исто риј ски слу ча је ви, по - пут ју го сло вен ског или со вјет ског, без об зи ра на то што су т у у т е ме љу ју ћ и по л и т и ч к и п ри н ц и п и и в р ед но с т и по т и ца л и и з јед не д ру г а ч и је и де о ло г и је. Но, ови сл у ча је ви у к а зу ју и на још не ке аспек те те про бле ма ти ке, а отва ра ју и пи та ње по сто - ја но сти и одр жи во сти на ду ги рок та квих по ли тич ких за једни ца и пре ма њи ма ори јен ти са них иден ти тет ских ори јен тац и ја. У св а ком сл у ча ју, иа ко је и з г ра д њ а су п ра на ц и о на л ног и ден т и т е т а у по л и т и ч ком см и сл у мо г ућ п р о је к ат, т о не зна ч и a pr i o r i да је он за си гур но и успе шан про је кат. Али је за то и з ве сно да т ра н сфор ма ц и ја, Х а б е р ма с о вом т е р м и но ло г и јом ре че но, кон вен ци о нал ног ми-иден ти те та у пост кон вен ци о - на л н и ја-и ден т и т е т под ра зу ме в а је да н д у г о т ра ја н и ис т ра ја н про цес, јер она зна чи про ме ну са ме струк ту ре лич но сти и ста ња све сти код љу ди, што се те шко и спо ро ме ња. Та ко ђе, оно што мар ки ра мо као јед ну од глав них пре пре ка за развој не ког ја чег европ ског иден ти те та и где се са Ха бер ма сом сла же мо, је сте чи ње ни ца да је још увек европ ско је дин ство са мо, или по гла ви то, си стем ски по ста вље но, без ње му од го - ва ра ју ћег и до ра слог дру штве ног је дин ства, у сми слу по сто - ја ња по ли тич ки зре лог европ ског ци вил ног дру штва и зајед н и ч ке по л и т и ч ке ја в но с т и ев р оп ск и х г ра ђа на. На и ме, т ек то би омо гу ћи ло да се со ли дар ност ко ја је до са да по сто ја ла са мо на на ц и о на л ној ра в н и, к а о с о л и дар но с т и з ме ђу г ра ђа на на ци о нал не др жа ве, про ши ри и на гра ђа не Уни је, као со лидар но с т ев р оп ск и х г ра ђа на. А б е з г ра ђа н ске с о л и дар но с т и и са о с е ћ а њ а, т е ш ко да с е мо же ра з ви т и з а јед н и ч к и и ден т и т е т, ма био он и са мо по ли тич ког ка рак те ра. 19 По Волфг ангу Шмалеу (W olfgang Sc hm ale), п ој ам Европе је, пр е не го што је почео д а се ве зује за одређен и идентитет, а ш то је започело о д Д ругог с вет ског рат а, већ био п рошао у с вом развоју кр оз дв а прет ходна истори јска с ту пња: пр ви, ко ји је тр ајао све д о XVII I в ека, када се тај по јам ве зивао прев асход но за тело тј. женско обличје, у скла ду са грчким мит ом о отмиц и фени чан ск е п ринцезе Ев ро пе у к оју се заљ убио Зевс ; а потом, од до ба просв - ети тељства па над аље, ка да се Е вропа већ поимала и као одређени културни образац. Више о томе видети: Волфганг Шмале, Ис т о р и ја е в р о п с ке и д е је, из да вач ка ку ћа Клио, Бе о град,

96 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр По ред све га ре че ног, пи та ње раз во ја европ ског над наци о нал ног иден ти те та отва ра и пи та ње по сле ди ца тог про - це са по по с т о је ће на ц и о на л не и ден т и т е т е, од но сно п и т а њ е гра ни ца до кле се у то ме мо же ићи и да ли то тре ба да зна чи ра з г ра д њу пар т и к у лар н и х, е т н и ч ко -к ул т у р н и х и ден т и т е т а. Сма т ра мо да је по с е б но в а ж но ис т а ћ и да, на су п р о т не к и м ра з у ме в а њи ма, по с е б но у д ру ш т ви ма ко ја су, по п у т с рп ског, у п р о це су п ри бл и ж а в а њ а Ев р оп ској у н и ји, оно п р во н и к а ко не тре ба да им пли ци ра ово дру го, и то из ви ше раз ло га. Пр во, ра з г ра д њ а пар т и к у лар н и х и ден т и т е т а и л и, к а ко с е т о да на с с о фи с т и ц и ра но к а же, п р е в а зи ла же њ е т ра д и ц и о на л н и х ( у з не та ко рет ко из јед на ча ва ње овог пој ма са за ста ре ло шћу ) об - л и к а и ден т и фи к а ц и је уоп ш т е и н и је у ев р оп ском д у х у, је р је дан од основ них мо тоа европ ске по ли ти ке је сте по сти ћи је - д и н с т во у ра з л и ч и т о с т и, од но сно Ев р о па је све сна т о г а да је б о г ат с т во њ е не к ул т у р не ра з л и ч и т о с т и њ е на п р ед но с т. То упу ћу је на оправ да ност за кључ ка да већ и са ма иде ја о ра з д в а ја њу и су п р о т с т а в љ а њу т ра д и ц и о на л ног и но вог у срп ском на ци о нал ном иден ти те ту, и то про из во ђе њем ве - ш т ач ке и де о ло ш ке на пе т о с т и ме ђу њи ма, не са мо да н и је н и ма ло ев р оп ск а не г о је и по т п у но де п ла си ра на. 20 Д ру г о, то по ти ски ва ње и уки да ње на ци о нал них и ет нич ких пар тик у лар но с т и мо гло би но си т и и не ке не г а т и в не, па и опа сне им пли ка ци је, на шта упу ћу је и по ме ну то ис ку ство ex-ју го - сло вен ских на ро да, а пре све га срп ског. На и ме, у ок ви ру ex-ју г о сла ви је, т о је с т СФРЈ, по с т о ја ла је и н т ен зи в на п р о па г а н д на де лат но с т ко ја је би ла усме р е на, у скла ду са ко му ни стич ком иде о ло ги јом и ин тер на ци о на лизмом као ње ним са став ним де лом, на раз град њу пар ти ку лар - н и х на ц и о на л н и х и ден т и т е т а њ е н и х г ра ђа на, в р ше ћ и т а ко де на ци о на ли за ци ју (де ет ни фи ка ци ју) ових иден ти те та. Ко - м у н и с т и ч к и ле ви ра д и к а л и з а м, т е же ћ и з а сн и в а њу д ру ш т в а на но ви м, р е во л у ц и о нар н и м т е ме љи ма, з а х т е в а о је ра с к и д са в ла с т и т ом п р о ш ло ш ћу, в ла с т и т ом ис т о ри јом и т ра д и ц и јом као на вод но ан ти ре во лу ци о нар ним, а што је ујед но зна чило и пре кид вла сти тог пам ће ња и по ти ски ва ње тра ди ци о - 20 Та кву оце ну је из не ла др Гор да на Жив ко вић, у: Европ ска уни ја и на ци о нални иден ти тет, Пр а в о с л а в љ е, бр. 1040, 2010; ин тер нет: http: //pra vo sla vlje.spc. rs/tekst.php?t=

97 Александра Мировић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ... на л ног, к ул т у р но - е т н и ч ког и ден т и т е т а. 21 То ни је, да кле, био не ки при род ни, већ је дан на сил ни и при нуд ни дис кон ти нуи т е т са сво ји м пар т и к у лар н и м ко лек т и в н и м и ден т и т е т ом. До д у ше, ово на си л но с т в а ра њ е ју г о сло вен ског на д на ц и о на л- ног и ден т и т е т а и п р о па г и ра њ е ју г о сло вен с т в а н и је био не к и ори ги нал ни изум ко му ни стич ке иде о ло ги је. Тај про је кат зап ра во по т и че још и з мо нар х и с т и ч ког ме ђу рат ног пе ри о да, а до био је свој фор мал ни ка рак тер он да ка да је на пу ште на иде - о ло ш к а р е т о ри к а о т р о п ле ме ном на р о д у и л и на р о д у са т ри и ме на Ср би, Хр в а т и и Сло вен ц и (о с т а л и т а да н и су би л и н и п ри зна т и к а о кон с т и т у т и в н и на р о д и) и к а да је об ја в љ е но да су сви Ју го сло ве ни. Но, ко му ни сти су у то ме би ли да ле ко успе ш н и ји. По к а з а ло с е да је т ај п р о це с на ша о нај п лод н и је тло на про сто ру две бив ше ју го сло вен ске Ре пу бли ке Ср - би је и Ц р не Го р е, од но сно ме ђу њи хо ви м г ра ђа н и ма и по - ли тич ким ели та ма, ко ји су би ли, ка ко по ка зу ју не ка ис траж и в а њ а, па ча к и по је д и н и х с т ра н и х с т ру ч њ а к а, нај ск ло н и ји т о ме да по т и сн у сво је на ц и о на л не по с е б но с т и и сво је т ра д и- ц и о на л не оби ча је и в р ед но с т и у ко рис т но вог, ју г о сло вен ског и ден т и т е т а. 22 А овај ју-иден ти тет био је за пра во јед на вр ста су пра на ци о нал ног иден ти те та ко ји се, ка ко смо ис та кли, засн и в а на т зв. по л и т и ч ком и л и г ра ђа н ском и ден т и т е т у, а не на оном е т н и ч ко -к ул т у р ног к а ра к т е ра. О н је под ра зу ме в а о у п ра во оно ш т о с е да на с че с т о на зи в а кон с т и т у ц и о на л н и м (устав ним) па три о ти змом, а то је иден ти фи ка ци ја са те мељним устав ним по ли тич ким прин ци пи ма и на че ли ма, ко ји су ујед но и кон сти ту ент од ре ђе ног устав ног устрој ства и на ње- 21 О то ме је го во рио Сло бо дан Ди вјак у свом тек сту: Пост ко му ни зам и нов и е кс т р е м и з а м, Б о р б а, 16. јул го ди не; ви де ти о то ме исто и До да так С р б и ја и л и б е р а л н о -д е м о к р а т с к и п р и н ц и п и и и н с т и т у ц и је, у : С л о б о д а н Д и вја к, Пр о б л е м и д е н т и т е т а: Кул т у р н о, е т н и ч ко, н а ц и о н а л н о и и н д и в и д у а л н о, op. cit., стр На при мер, до та квих за кљу ча ка је до шао и је дан аме рич ки исто ри чар словен ских књи жев но сти и про фе сор сло вен ских је зи ка, Ен дру Б. Вах тел (An - d r e w B a r u ch Wa h t el), ко ји је и с т р а ж и в а о и д е ј у ј у г о с л о в е н с ке н а ц и је, б а в е ћ и се ње ним ства ра њем и ра за ра њем или, ка ко још ка же, вр то гла вим успо ном и су но вра том мул ти на ци о нал не Ју го сла ви је, а у окви ру то га по себ но ути - ца јем ко ји су има ли је зик и књи жев ност, као и кул тур на и обра зов на пол и т и к а, н а ја ч а њ е н а ц и о н а л и з м а у п о је д и н и м ј у г о с л о в е н с к и м р е п у б л и к а м а, ш т о је п р о и з в е л о и н е м и н ов н е д р у ш т в е н о - п о л и т и ч ке и м п л и к а ц и је ко је с у к а с н и је н а с т у п и л е (в и д е т и о т о м е: Е н д р у Б а р у х В а х т е л, С т в а р а њ е н а ц и је, р а з а р а њ е н а ц и је: к њи ж е в н о с т и к ул т у р н а п о л и т и к а у Ј у г о с л а в и ји, Сту бо ви кул ту ре, Бе о град, 2001, по себ но стр ). 96

98 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр м у з а сно в а не по л и т и ч ке з а јед н и це. О в де с е, да к ле, ра д и ло о и ден т и фи ко в а њу са јед ном ш и р ом по л и т и ч ком з а јед н и цом и ње ним кон сти ту тив ним на че ли ма. Сто га, он да ка да је до - шло до рас па да Ју го сла ви је, као те ши ре по ли тич ке за јед нице, не стао је и основ овог иден ти те та. Но, про блем ко ји се ту ја вио, ма да не са истим ин тен зи те том на чи та вом еx-југ о сло вен ском п р о с т о ру, већ је по с е б но био и з ра жен, и з г о р е - по ме н у т и х ра з ло г а, код г ра ђа на Ср би је и Ц р не Го р ег, т и ца о с е но во на с т а лог и ден т и т е т ског в а к у у ма. Је р, услед ра н и јег по т и ск и в а њ а и ра з г ра д њ е оног пар т и к у лар ног на ц и о н а л- ног и ден т и т е т а и не до с т ат к а не ког но вог и ден т и фи к а ц и о ног обра сца, н и је с е и ма ла с ч и м по п у н и т и т а с т во р е на п ра зн и на у по љу ко лек тив не тј. груп не иден ти фи ка ци је и, ти ме, за до - во љи т и јед на од чо ве ко ви х нај д у бљи х пси хо ло ш к и х по т р е ба по т р е ба з а д ру ш т ве н и м и л и, у овом сл у ча ју, на ц и о на л н и м при па да њем. То је узро ко ва ло по тре бу за ре де фи ни са њем нац и о на л ног и ден т и т е т а, а т о је је да н спор и м у ко т р па н п р о це с, је р су д ру ш т ве не в р ед но с т и и ори јен т а ц и је, у ко је спа да ју и оне с на ц и о на л н и м п р ед зна ком, к а т е г о ри је ко је с е т е ш ко и д у г о т рај но ме њ а ју. Све је т о до ве ло и до ра зн и х с т ра н п у т и ца и л у т а њ а у т ом п р о це су р е де фи н и са њ а овог т и па и ден т и т е т а, па и до про из во ђе ња оних ње го вих ра ди кал них и екс тремних фор ми, као од ра за од су ства са мо ре флек сив но сти, од но - сно к ри т и ч ког п р е и сп и т и в а њ а т ра д и ц и је, т ра д и ц и о на л н и х в р ед но с т и и на ц и о на л не п р о ш ло с т и у це л и н и. 23 Тр е ба р е ћ и да до екс п ло зи је на ц и о на л и зма н и је до ш ло са мо на про сто ру еx-ју г о сла ви је, већ да су на ц и о на л и с т и ч ке тен ден ци је за хва ти ле и не ке дру ге де ло ве европ ског про сто - ра кра јем 80-тих и по чет ком 90-тих го ди на XX ве ка, на кон сло ма ко м у н и зма у Ев р о п и, ра с па да с о ц и ја л и с т и ч ког бло к а и не с т а н к а х ла д но ра т ов ске би по лар не по де ле све т а, ш т о је би ло про пра ће но но вим зах те ви ма за на ци о нал но са мо о пре - де ље ње и ре ви зи ју по сто је ћих гра ни ца на европ ском и евро а- зи ј ском тл у. То с е огле да ло и у у је д и њ е њу Не мач ке, ра с па д у, по ред ју го сло вен ске, и дру ге две ис точ но е вроп ске со ци јали стич ке фе де ра ци је са ви ше на ци о нал ном струк ту ром (со - вје т ске и че хо сло в ач ке), т е с т в а ра њу на ови м п р о с т о ри ма но - 23 О све му то ме смо го во ри ли и у ин тер вјуу на те му ју го-но стал ги је и евро-инте гра ци ја за еми си ју До ку мент: Пам тим са мо срећ не да не, но ви нар Ер жи ка Пап, ТВ Вој во ди не, од 23. фе бру а ра го ди не. 97

99 Александра Мировић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ... вих др жа ва. Но, по ред СССР-а где су та ко ђе из би ли ет нич ки и ве р ск и мо т и ви са н и ору ж а н и су ко би и г ра ђа н ск и ра т о ви, ипак у свом нај о го ље ни јем ви ду на ци о на ли зам се ма ни фе - сто вао на ју го сло вен ском про сто ру. Упра во су сва та де ша вања опо вр га ла хоб сба у мов ску те зу о од у ми ра њу на ци о на лизма к а о фе но ме на п р о ш ло с т и и л и јед ног п р о ла зе ћег фе но ме - на. По к а з а ло с е, к а ко з а к љу ч у је Ме ри К а л дор ( Ma r y K al dor), да т а т е з а не од г о в а ра по с т о је ћ и м с т ру к т у ра л н и м усло ви ма, и то ће за кри ти ча ре би ти и кључ ни до каз сла бо сти (пост)моде р н и с т и ч ке па ра д и г ме. 24 Но, и по ред те екс пло зи је на ци о на ли зма и на ци о нал и с т и ч ке еуфо ри је, ко ји ма су би л и з а х в а ће н и, мо ж да не к и ма ње, а не ки ви ше, али де фи ни тив но сви ју го сло вен ски нар о д и, па ра док са л но, ју г о сло вен ск и и ден т и т е т с е у и з ве сном сте пе ну одр жао; и то је, ма кар ка да је реч о фор мал ном изја ш њ а в а њу г ра ђа на о сво јој на ц и о на л ној п ри па д но с т и, ба ш и нај и з ра же н и је код г ра ђа на Ср би је. На и ме, ме ђу њи ма још у век по с т о ји и з ве с т а н п р о це нат он и х ко ји с е и з ја ш њ а в а ју к а о Ју г о сло ве н и, ма да к а ко по к а зу ју р е зул т а т и ја в ном нењ ск и х ис тра жи ва ња и по да ци из по пи са ста нов ни штва, по сто ји тенден ци ја сма њи ва ња те по пу ла ци о не ка те го ри је. Та ко, ре цимо, по по пи су ста нов ни штва у Ср би ји од го ди не, а реч је о го ди ни раз бук та ва ња ју го сло вен ске кри зе, 4.09 од сто станов н и ш т в а Ре п у бл и ке Ср би је и да љ е је и ма ло ју г о сло вен ск у на ц и о на л н у ори јен т а ц и ју; док је по по п и су и з г о д и не тај про це нат пао на 1,08%. Да кле, за де сет го ди на број Ју госло ве на је сма њен за око 3%; али, та ко ђе, и дан-да нас у ис траж и в а њи ма по с т о ји од р е ђен, до д у ше ма л и (ис под 1%, од но сно 0,5%), али ипа к при су тан број оних ко ји се та ко из ја шња ва ју. То је ве ро ват но узро ко ва но тзв. ју го -но стал ги јом ко ја, у по - след ње вре ме, чак по ста је на не ки на чин и сво је вр сна мо да, што ће ре ћи је дан оп шти тренд, при су тан ма ње или ви ше код сви х на р о да би в ше на м з а јед н и ч ке д р ж а ве. Ва љ да з а т о ш т о су то на ро ди ко ји су увек, ка ко об ја шња ва др Шер бо Рас тоде р, нај ви ше во ле л и да ж и ве од с е ћ а њ а. За и с т а, к а же он, њи ма је се ћа ње тј. про шлост увек би ла леп ша од са да шњости, јер су је до ра ђи ва ли у ме ри у ко јој ни су мо гли да ути чу на и з г ра ђи в а њ е сво је са да ш њ о с т и П р е м а : M a r y K a l d o r, Na t i o n s a n d Glo b a l i s a t io n, Na t i o n s a n d Na t i o n a li s m, 10 (1/2), 2004, стр Шер бо Рас то дер, Од нос на ци о нал ног и де мо крат ског кроз ис ку ство ју го - 98

100 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр У сва ком слу ча ју, та ре ла тив но ду го трај на ју го сло венск а ори јен т а ц и ја г ра ђа на Ср би је и њи хо в а по к а з а на ск ло но с т к а п ри х в а т а њу на д на ц и о на л ног и ден т и т е т а у к а зу ју на т о да и п р о це с ра з во ја ев р оп ског на д на ц и о на л ног и ден т и т е т а код њих не би иза звао не ки пре ве ли ки от пор, то јест да би они, услов но ре че но, ла ко мо гли при хва ти ти и усво ји ти та кав идент и фи к а ц и о н и обра з а ц. Но, и по р ед т е, у п ри н ц и п у, по зи т и в не отво ре но сти и флек си бил но сти срп ског на ци о нал ног идент и т е т а, д р ж а в не и н с т и т у ц и је ко је би т р е ба ло да с е озби љ но ба ве на ц и о на л н и м и ден т и т е т ом к а о јед н и м од п ри о ри т е т н и х на ц и о на л н и х и н т е р е са, к а о и са м и д ру ш т ве н и и по л и т и ч к и а к т е ри, мо ра л и би би т и оп р е зн и у к р е и ра њу и сп р о во ђе њу бу д у ће и ден т и т е т ске по л и т и ке, к а ко с е јед ног да на не би опе т на шли у не ком иден ти тет ском ва ку у му ко ји би мо гао до ве - с т и до но ве к ри зе и ден т и т е т а. На и ме, ус по с т а в љ а њ е и ра з вој ев р оп ског и ден т и т е т а не мо ра и не сме зна ч и т и ра з г ра д њу и де ком по но в а њ е с оп с т ве ног на ц и о на л ног и ден т и т е т а. Је р, за пра во, исти на је да ка ко је то ис та као Вол фганг Шма ле, у п ра во п ри л и ком сво је по с е т е Б е о г ра д у св а ко од на с и ма ви ше и ден т и т е т а и да је не мо г у ће ви ше ж и ве т и у Ев р о п и, а не би т и Ев р о п љ а н и ном. 26 По ред то га, не мо же се иг но риса ти чи ње ни ца да су lo cus л и б е ра л и зма и л и б е ра л не де мо - кра ти је и да ље др жа ве -на ци је, као и то да на ци о нал на држ а в а, и по р ед њ е не де л и м и ч не де су ве р е н и з а ц и је и и з ве сн и х спе ку ли са ња у ве зи с тим, ипак не гу би сво ју уло гу, од но сно о с т а је зна ча ја н а к т е р де ло в а њ а и у но ви м, гло ба л и з а ц и ј ск и м усло ви ма. Дру го, не мо же се за по ста ви ти ни чи ње ни ца да се ма њин ска пра ва, то јест пра ва ма њин ских, ет нич ких или нац и о на л н и х г ру па и њи хо ви х п ри па д н и к а, з а сн и в а ју у п ра во на пар т и к у ла ри с т и ч ком, на ц и о на л ном (е т н и ч ком) п ри н ц и п у. По в рх све г а, н и код г ра ђа на зе ма љ а-ч ла н и ца Ев р оп ске у н и је пар ти ку лар ни на ци о нал ни иден ти те ти не са мо да ни су мар - г и на л и зо в а н и, већ он и и да љ е и ма ју ве о ма ја к а на ц и о на л на осе ћа ња. Не ки ће ре ћи да, али то је та мо пре по зна то као пас л о в е н с к и х н а р о д а, у : Д а л и б о р к а Уљ а р е в и ћ ( у р.) и г р у п а ау т о р а, 21 при ча о д е м о к р а т и ји, Цен тар за гра ђан ско обра зо ва ње, Под го ри ца, 2005, стр С. До ма зет, Вол фанг Шма ле гост Бе о гра да: Исто ри ја европ ске иде је, Да нас, ; и н т е р н е т: http%3a// u%3ftip%3d 20%- 2 6pid%3D11339@. 99

101 Александра Мировић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ... т ри о т и з а м, а не на ц и о на л и з а м 27, што би тре ба ло да зна чи да се тај њи хов осе ћај при вр же но сти соп стве ној на ци ји те ме - љи ис к љу ч и во на оном мо де р н и с т и ч ком об л и к у по л и т и ч ког на ц и о на л ног и ден т и т е т а. Но, и па к с е мо ра п ри зна т и да су и у нај ра зви је ни јим европ ским др жа ва ма још увек при сут - не, а не где и ве о ма сна ж не, и оне т зв. е т но на ц и о на л и с т и ч ке тен ден ци је. Реч је о то ме да Ха бер ма сов пост кон вен ци о налн и ја-и ден т и т е т оч и глед но још у век не од г о в а ра по с т о је ћој с т ру к т у ри л и ч но с т и ве ћ и не г ра ђа на ев р оп ск и х зе ма љ а. Ст о - г а с е и гла в н и п ри г о во ри ко ји с е у п у ћу ју њ е г о вом кон цеп т у устав ног па три о ти зма од но се на не у ва жа ва ње још увек снажне по тре бе и при сут ног зах те ва за на ци о нал ним иден ти те - т ом. Та ко ће, на п ри ме р, Ви р о л и, к ри т и к у ју ћ и т ај кон цеп т, к ри т и ч к и п ри ме т и т и да је и са м до г а ђај не мач ког у је д и њ е њ а по ка зао да за Нем це би ти Не мац не зна чи са мо би ти ло јала н п ри н ц и п и ма на мач ког Ус т а в а. 28 Мо же се, да кле, ре ћи, да с е уоби ча јен т и п и ден т и т е т а код г ра ђа на з а па д но е в р оп ск и х др жа ва за сни ва на јед ној син те зи уни вер за ли стич ких по литич ких прин ци па де мо крат ског гра ђан ства и оних ет но култ у р н и х е ле ме на т а п р е т по л и т и ч ког ж и во т а. 27 Не ш т о с л и ч н о је и с т а к а о д р З о р а н Ђ и н ђ и ћ у с в ом п о с л ед њ е м п р ед а в а њ у, које је од р ж а о 21. ф е б р у а р а г. н а Б а њ а л у ч ко м у н и в е р з и т е т у, же л е ћ и д а у к а же н а п о т р е бу з а р а з в оје м јед н о г м од е р н о г о б р а с ц а с р п с ке н а ц и он а л н е и д е н т и ф и к а ц и је: А ко п о г л ед а т е Ф р а н ц у с к у, Е н г л е с к у, Не м а ч к у, Аус т р и ј у, в и ћ ете вид ети већи степен национали зм а него к од нас. Ал и то тамо није п р е п о з н а т о к а о н а ц и он а л и з а м. То је п а т р и о т и з а м Хо ћ у д а к а же м д а ј е н аш хен дик еп делимично у томе ш то ми сво ј национал ни инт ере с изр ажа в а м о н а п о г р е ш а н н ач и н, в е з у ј у ћ и г а з а е т н и ч к у п р и п а д н о с т п р е с в е г а, з а е т н и ч к у р а з л и к у и јед н у с т а т и ч н у п о з и ц и ј у, која је д ов е л а д о од р е ђ е н и х н е - успеха. То не зн ачи да с ад а треба да о дбацим о национа лни интерес Н е. Ми м о р а м о д а р ед е ф и н и ш е м о н ач и н и с п о љ а в а њ а с в о г ко л е к т и в н о г и д е н т и т е т а, н а с л и ч а н н ач и н н а који с у т о у р а д и л е н а ц и ј е које с у у с п е ш н е у од б р а н и с в о - јих националних интереса. Нав. према: Зоран Ђинђић, Од национализма до патриотизма, Б а њ а л у к а, ; и н т е р н е т: misljenja/index.php?nav_id= (18 /03/ 2 011). 28 Одговарајући на т е пригов оре, Хабермас при знаје да је то неос пор но да су још у в е к з н а т н и д е л ов и с т а н о в н и ш т в а у з а п а д н и м д е м ок р а т с к и м з е м љ а м а, услед погође нос ти разн им стресовима, нео тпорни н а наци он ализам и ксено ф о б и ј у, а л и и с т ов р е м е н о и с т и ч е и д а т о н е м оже д а бу д е п р и г ов о р п р о т и в њега ка о тео ре тича ра који само реко нструише ј еда н захтев ко ји је већ уг - р а ђ е н у с а м у д е м о к р а т с к у п р а кс у т и х з е м љ а (в. И н т е р вј у с Х а б е р м а с ом: Рацио на лно ст и политика, прев. Никола Цветкови ћ и Ђорђ е Вукадин ов ић, Српск а полит ич ка мисао, 1-4 / , с т р. 1 49). 100

102 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр * * * По т р е б но је и з ву ћ и по у к у и з на шег не т а ко да в ног ис к у- с т в а, ве з а ног з а де на ц и о на л и з а ц и ју и ра з г ра д њу с оп с т ве ног и ден т и т е т а, и не на п ра ви т и ис т е г р е ш ке, већ на с т о ја т и да с е т ај по но во ус по с т а в љ е н и пар т и к у лар н и, е т н и ч ко -к ул т у р н и иден ти тет одр ж и, али и ре де фи ни ше на ба зи јед ног мо дер - н и јег обра сца и, т и ме, уск ла д и са з а х т е ви ма са в р е ме но с т и. Овим се же ли ука за ти на ну жност де мо ка ра ти за ци је и либ е ра л и з а ц и је на ц и о на л ног и ден т и т е т а, и т о т а ко ш т о би с е у по р е до ра з ви ја ле и оне њ е г о ве л и б е ра л не ком по нен т е, у вид у т зв. г ра ђа н ског и л и по л и т и ч ког и ден т и т е т а, з а сно в а ног на при хва та њу и ин тер и о ри за ци ји, тј. ду бо ком и трај ном усва јању кон с т и т у ц и о на л н и х в р ед но с т и де мо к рат ског г ра ђа н с т в а, од но сно ус т а в н и х п ри н ц и па и на че ла сво је у же по л и т и ч ке з а јед н и це, ш т о ће р е ћ и с оп с т ве не на ц и о на л не д р ж а ве. О во, у усло ви ма са в р е ме н и х и н т е г ра ц и о н и х п р о це са на тл у Ев р о пе, већ због са мог њи хо вог ка рак те ра, за сва дру штва ко ја же ле да бу ду њи хов део, ну жно зна чи и при хва та ње вред но сти и п ри н ц и па са ме ЕУ к а о ш и р е, р е г и о на л не з а јед н и це. То, па к, зна ч и да је по т р е б но о с т в а ри т и кон с т ру к т и в н и спој и з ме ђу, с јед не с т ра не, к ри т и ч к и в р ед но в а не т ра д и ц и је и, с д ру г е, по т р е ба и з а х т е в а са в р е ме но с т и и њ ој и ма нен т н и х п р о це са ре ги о на ли за ци је и гло ба ли за ци је. А то под ра зу ме ва раз вије н у и ра ц и о на л н у са мо све с т к а ко о в ла с т и т ој по с е б но с т и, т а ко и о в р ед но с т и ма и п ри н ц и п и ма ко ји п р ед с т а в љ а ју т е ко - ви не ев р оп ске ц и ви л и з а ц и је, од но сно у н и ве р з а л не т е ко ви не људ ске ц и ви л и з а ц и је. О во је од од л у ч у ју ћег зна ча ја, по с е б но у оним слу ча је ви ма где су на де лу про це си ства ра ња мо дер - не на ци је (тзв. na tion - for ma tion и na tion - bu il ding про це си) и / и л и п р о це си р е де фи н и са њ а на ц и о на л ног и ден т и т е т а, по п у т са мог срп ског дру штва. Тр е ба ло би, да к ле, т е ж и т и и з г ра д њи и ра з во ју сво је в р сног (т ра нс)на ц и о на л ног и ден т и т е т а, ко ји не би зна ч ио н и са мо не к и екс к л у зи в н и, ис к љу ч у ју ћ и и з а т во р ен ет нич ко -кул тур ни иден ти тет, ни ти са мо по ли тич ко -гра ђански тип иден ти те та, па ма кар овај био и у ви ду над на ци о налног европ ског иден ти те та, за сно ва ног на ис кљу чи вој при вр - же но с т и по л и т и ч к и м п ри н ц и п и ма, на че л и ма и в р ед но с т и ма 101

103 Александра Мировић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ... Ев р оп ске у н и је и са мо пе р цеп ц и ји п ри па д н и ш т в а не к а к вом европ ском гра ђан ству, већ би упра во пред ста вљао спој ових еле ме на та. Он би, на и ме, под ра зу ме вао по што ва ње прин ципа на ц и о на л ног и ден т и т е т а, по све ће но с т и и п ри в р же но с т и на ци ји и на ци о нал ним вред но сти ма, укљу чу ју ћи и ма њинске на ц и о на л не и ден т и т е т е и на њи ма з а сно в а на ма њи н ск а п ра в а, к а ко и н д и ви д у а л на т а ко и не к а ко лек т и в на, у з н у ж но сх в а т а њ е на ц и о на л ног и ден т и т е т а к а о кон с т ру к т и ви с т и ч ког и ди на мич ког фе но ме на, али исто та ко и по што ва ње ли бе - рал но -де мо крат ских вред но сти и прин ци па, као кон сти тутив них прин ци па и соп стве не др жа ве и са ме ЕУ. Ти ме би се оства ри ла и из ве сна ком пле мен тар ност ли бе рал не де мо крат и је и м ул т и к ул т у ра л и зма, т о је с т њ е г о ве у ме р е не в а ри ја н т е, и та ко пре ва зи шла са да уоби ча је на прак са да се ове ори јент а ц и је у зи ма ју к а о ме ђу с об но ис к љу ч у ју ће су п р о т но с т и. У т ра г а њу з а на ч и ном к а ко да т о по с т и г не мо, мо же на м по мо ћ и је дан ве о ма кон струк ти ван пред лог ко ји да је Ма у ри цио Вир о л и да с е по л и т и ч ке в р ед но с т и де мо к рат ског г ра ђа н с т в а про мо ви шу упра во као вред но сти ко је су са став ни део до - т и ч не на ц и о на л не к ул т у р е, а ко ја з а њ е не п ри па д н и ке и ма, на ра в но, по с е б н у ле по т у и зна чај услед њи хо ви х по с е б н и х с е ћ а њ а и ис т о ри је. По ру к а ко ју же л и мо да да мо гла си да је, на су п р о т п р е о - в ла ђу ју ћ и м си м п л и фи к а ц и ја ма, по т р е б но јед но ком п лек сн и- је гле д и ш т е ко је у в а ж а в а т о да оч у в а њ е в ла с т и т е т ра д и ц и је и ет но-кул ту ре, са мо по се би, не мо ра да зна чи за тво ре ност, пред мо дер ност и тра ди ци о на ли зам, као и то да при хва тање ши рих, ре ги о нал них и гло бал них, од но сно уни вер залн и х в р ед но с т и не мо ра да зна ч и ау т о мат ск и и не по ш т о в а њ е и л и са мо з а б о ра в он и х т ра д и ц и о на л н и х и на ц и о на л н и х. Је р к а ко је, ра с п ра в љ а ју ћ и о п р о бле м у и ден т и т е т а, р е к а о на ш по зна т и с т ру ч њ а к и ау т ор, већ по ме н у т и Сло б о да н Д и вја к Оди сеј се по сле ве ли ког пу та по све ту, ипак вра тио ку ћи! 29 Та к а в ком би но в а н и т и п ко лек т и в ног и ден т и т е т а ко ји, због ар гу мен та ци је ко ју смо из не ли, по на ма, је сте оно што је и нај а де кват ни је раз ви ја ти на иден ти тет ском по љу код припад ни ка са вре ме ног дру штва ко је се на шло у но вим гло ба- 29 С л о б од а н Д и вја к, П ом е р а њ е и д е јн о - в р ед н о с н и х о р и је н т а ц и ја н а ш е и н т е л е к т у а л н е е л и т е: Од м а р к с и з м а д о к а п и т а л и з м а и л и б е р а л и з м а, o p. c i t, стр

104 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр л и з а ц и ј ск и м усло ви ма, мо же би т и и т е ме љ јед ног по же љ ног и по т р е б ног па т ри о т и зма са о с е ћ а њ а и сло б о де. То је у п ра во оно што је дав но ис та кла Си мон Вајл (Si mo ne We il) у свом есе ју Уко ре њи ва ње (L en ra cin ment) из го ди не. Под стакну та фран цу с ким от по ром у Дру гом свет ском ра ту, ова ант и фа ш ис т к и њ а с е т а да обра ћ а ла Ф ра н ц у зи ма, а пе л у ју ћ и на њи х да ра з ви ју па т ри о т и з а м са о с е ћ а њ а и сло б о де, ко ји би био и н сп и ри са н х ри ш ћ а н ском е т и ком и д у хом г о д и не. О в а аутор ка, за пра во, ука зу је на то да па три о ти зам гра ђа не чи ни зах тев ним пре ма отаџ би ни, али и пре ма са ми ма се би, подс т и ч у ћ и и х да у на ц и о на л ној ис т о ри ји п р о на ђу оне гла с о ве ко ји су зах те ва ли сло бо ду и прав ду и да их из ву ку из за бора в а в р е ме на, не зна њ а и п р ед ра су да, је р ба ш у њи ма ле же раз ло зи и мо ти ва ци је за ја ча ње ан га жо ва ња за сло бо ду. Такав па три о ти зам са о се ћа ња и сло бо де нас мо ти ви ше да држи мо очи до бро отво ре не и на ве ли чи не и на бе де, и на прошлост и на са да шњост на ше зе мље, зах те ва ју ћи да јој остане мо ду хов но бли ски, чак иако је то ве о ма муч но. То је, ка ко об ја ш њ а в а Вај ло в а, сна г а ко ја с е не сма њу је к а да с е на ђе мо пред муч ним зло чи ни ма, скан да ли ма, не прав да ма и ла жима. У та квим слу ча је ви ма, ми се као па три о ти сти ди мо, али не скре ће мо по глед на дру гу стра ну и не од ри че мо се на шег др жа вљан ства ни ти, до дај мо, на ше на ци о нал но сти. За са о - се ћа ње, ка же она, и зло чин је мо тив не за уда ља ва ње, већ за при бли жа ва ње, да би смо по де ли ли не кри ви цу, већ срамо т у. 30 Све до ц и смо да ов а, т а ко у ве р љи в а и у по зо ра в а ју ћ а раз ма тра ња Си мон Вајл ни су из гу би ла ни ма ло од сво је акт у е л но с т и н и да на с, од но сно да она мо г у би т и ве о ма зна чај на и за са вре ме на дру штва и зе мље, а по себ но ка да је у пи та њу на ше дру штво. 30 Н ав. према: Маурицио Вироли, Патриотизам без национализма, op. cit; интернет: 103

105 Александра Мировић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ... Aleksandra Mirovic SIGNIFICANCE AND SUSTAINIBILITY OF NATIONAL IDENTITY WITHIN MODERN GLOBALIZATION AND INTEGRATIONAL PROCESSES Summary In this text author underlined a certain tension existing between such phenomenons as national identity and modern state. In the focus of the author s attention are certain problems which have emerged or are about to emerge in this identity field due to modern processes of globalization and regionalization processes that are connected with them. In the case of Europe they imply both both economic and political integration that still hold transnational chacarter, but have certain tendencies toward supra-nationality. In the text it is particularly underlined that instisting on total division of ethnos and demos, that is a principle of ethnicity and principle of civility, lead to a development of one new kind of political ideology so called civilism (civilianism). In the text there are presented certain causative factors for such tendencies and direction toward de-composition of particular national identities by the means of demands for suppression or even total abolishment of their ethnic-cultural elements, which is in particular expressed in the case of identity of a majority dominant ethnicity in transitional societies such is Serbian society. In contrast to it, the author of the text pleads for a standpoint that ethnic-cultural and civil-political identities must be observed and developed as complementary identity cathegories. Key Words: national identity, globalization, Euro-integrations, ethnic-cultural identity, political or civil identity, liberal democracy, political institutions, trans-nationality, supra-nationality, constitutional patriotism, nationalism, civilism, European identity, Yuidentity 104

106 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр ЛИ Т Е РА Т У РА: А н де р с он, Б е не д и к т, На ц и ја: за м и ш ље на за јед н и ц а, Пла то, Бе о град, Be ck, Ur l ich, Št o je glo ba l i z a ci ja?, у: Re a d i ng Ma t e r i als: Un af fe c te d Glo b a li za t ion, Glo b a li za t ion: To wa rd s O ne World ča so pi s, se le c t e d by Ob r a d Sa v ic, I n t e r n a t i o n al Sum mer School for De moc racy, Pe rast, Бе нет, Џејмс К., Умре жа ва ње др жа ва-на ци ја: До ла зе - ћ и и н фо на ц и о на л н и по р е да к, На ц и о на л н и и н те рес, год. I, vol. 1, бр. 1/05, ИПС, Бе о град, Di m i t r i je v ić, Ne n a d, Sa mo re fe re nt n i u st av i u st av n i pa t r i- o t i z a m, Z a re z, br. 47, Ди ску си ја Европ ски иден ти тет, увод ни чар Са ша Хр - њ е з; и н т е р не т: ht t p://g e r u sija.w i k i sp a ce s.co m /Ev rop ski+identi tet (18/9/2010). Ди вјак, Сло бо дан, По ме ра ње идеј но -вред но сних оријен т а ц и ја на ше и н т е лек т у а л не е л и т е: Од марк си зма до ка пи та ли зма и ли бе ра ли зма, у: С. Ди вјак, Пробле м иде н т и те та: Кул ту р но, е т н ич ко, на ц и о на л но и и н д и в и д у а л но, Слу жбе ни гла сник, Бе о град, Ди вјак, Сло бо дан, Пост ко му ни зам и но ви екс тре мизам, Бор ба, 16. јул 1991; исто и: До да так Ср би ја и л и б е ра л но -де мо к рат ск и п ри н ц и п и и и н с т и т у ц и је, у: С. Ди вјак, Про блем иден ти те та: Кул тур но, етнич ко, на ци о нал но и ин ди ви ду ал но, Слу жбе ни гласник, Бе о град, До ма зет, С., Вол фанг Шма ле гост Бе о гра да: Исто рија европ ске иде је, Да нас, ; ин тер нет: / w w w.k njig a i n fo.c om /i ndex. php? gd e ht t p %3 A / /w w w. knjigainfo.co m/p ls/sasa/bip.tekstovi_o_autoru%3ftip% 3D20%26pid%3D11339@. Ђинђић, Зоран, Од национализма до патриотизма, Бањалука, ; интернет: ht tp:// net/ i n fo/m is l je nja /i ndex.php?n av _ id = (18/03/2011). Gellner, Ernest, The comin g of n ationalism and its inerpretation: T he myth s of nation an d class, у: Go pa l Balakr i s h n a n (e d.), M apping the Na tion, Verso, Lon don,

107 Александра Мировић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ Г е л не р, Е рн е с т, Нације и на ц ионализа м, Матица српска, Но ви Са д, Habe r m a s, Jie rge n, Cit i ze n sh ip a nd n at ion al i de nt it y, у: Omar Da hbour, Michel ine R. Ishl ay (eds.), The Na ti o nali sm R e a de r, Human it es Press, Ne w Je rsey, Х аб е рм а с, Ји рг ен, Ев р опск а на ц и она л на д рж а в а под п ри тис ком г лобализације, прев. Александра К ост - и ћ, Ђ орђ е Ву к а д и н ов и ћ, Но в а срп с ка п ол и т ич ка м и са о, vol. VII (2000), бр Х аб е рма с, Ји рг ен, П о ст на ционална констел ација, Откровење, Београд, Хоб сбау м, Ери к, Нације и наци он ализам од : Прог ра м, м и т, с тв а р но с т, Филип Вишњић, Б еог рад, I l i ć, V la d i m i r, Soci ol ogical Study o f t he Polit ica l Subsyste m i n Y ugo sla v ia, Op en Society In st itute, Bu dapest, И н т е рв ју с Х аб е рма с о м: Р а ц ион а л но с т и пол и т и к а, п рев. Никола Цве тковић и Ђорђе В укадиновић, С рп ск а политич ка мисао, 1-4/ 9 6, ИПС, Београд, K al dor, Ma r y, Nat i on s a n d Global i sat ion, Nation s and Nat ion ali sm, 10 (1/ 2), Куп ер, Роберт, Ра спад нација, Филип Вишњић, Беог р а д, Михајлов, Мих ајло, По тр ага за ид ентите том као с ве - тски пр облем, у зборни ку: Иде н т и те т као ос нов а тра н з и ц иј е, Европски по крет у Србиј и, Fridrich E bert St i f t u n g, Б е ог ра д, Миро ви ћ, Алекс ан дра, Етнички и /или грађански и д- ен т и т е т, т ра д и ц и ја и /и л и мод е рно с т, По л и т и ч к а ре в и ја, vol. 18, б р. 04/08, ИПС, Б еоград, М ировић, Алекса нд ра, Гл об али зација : Ри зи ци и мог - ућ н о с т и, у: А лек са н д ра М и р ови ћ, Пе т ар Мат и ћ, Из а зов и и п а ра докс и г л о ба л и за ц ије, И нс т и т у т з а по л и т и ч ке с т уд и ј е, Б е ог ра д, Ми ро вић, Александра, Хабермасо в к онцепт ко нс тит - уциона лн ог пат р иотизма, Пол и т и ч ка ре в иј а, vol. 14, б р. 2-4/07, И н с т и т у т з а по л и т и ч ке с т уд и је, Б е о г р а д, М и р о ви ћ, А лекса н д р а, Н а ц иона л н и и ден т и т - е т, н а ц иона л и з а м и л иб е ра л на де мок рат и ј а: О

108 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр теоријским контроверзама и идеоло шко-поли т и ч к и м поде ла м а, Срп с ка пол и т ич ка м и с ао, год. 15, vol. 21, бр. 3, Mor i n, E dga r, Ka k o m i s li t i Ev ro p u, S v jetlos t, S a r ajevo, Норис, Д ејв ид, Ба л ка нс к и м и т: Пи та њ а иде н т и те та и моде рно с т и, Геопоет ика, Б еог рад, Па в ло ви ћ, Д у ша н, А н т он и ћ, Слоб о да н, Од г ов ор на к ри т и ке, у : Д у ша н Па в лови ћ ( у р.), Конс ол и да ц ија демокра т ских установа у Срб иј и посл е године : Г одину д ан а после, Служб ени г ласн ик, Београд, Па п, Ерж и к а, И н т е рвј у са А лекса н д р ом М и р ови ћ на т ем у ју г о -но с т а л г и је и ев р о -и н т е г ра ц и је, з а ем иси ју До к у мен т: Па м т и м са мо с р е ћ не да не, Т В Војв одине, од 23. фебруар а године. Р а с т оде р, Ш е р б о, Од но с на ц иона л ног и д емок рат ског к р оз иск ус т в о ју г о с ловенск и х нар ода, у : Да л иб о рк а Уљареви ћ (у р.) и група аут ора, 21 пр ич а о демократ и ји, Цент ар за грађ анско образовање, Подгорица, Schildkraut, Deborah J., Defining a merican i de ntity in the twenty-first Century: How much the re is the re?, The Jour nal of Politics, Vol. 69, No. 3, A ugust Shu l m a n, St e ph e n, C h al l e n g i ng t he ci v i c/et h n i c a nd We st / East dichotomies i n the st u dy of nati on alism, Co m pa rative Politi c al Studies 35 (5), Смит, Ентони, Нац ион ални идентите т, Библио тека XX век, Беогр ад, S m it h, A nt hony, Me mor y a nd mode r n it y: reflc t ion s o n Ernest Gellner s theory of n at io nalism, The Erne st Gellner M emorial Lecture, Lon don School of Economics and Political Science, European Institute, март 1996; интерне т: ht t p:/ /m e mbe r s.t r ip od.com /G el ne rpage/ Sm it h L e c. html. Smith, Ant hony, Na ti ons and the ir pasts, The War wick D e b a te s, 24. ок т о бар 1995; и н т е р не т: ht t p://w w w.ls e. a- c. u k /col l e ct ion s /gel l ne r/ Wa r w ick. ht m l. 107

109 Александра Мировић ЗНА ЧАЈ И ОДР ЖИ ВОСТ НАЦИОНАЛОГ... Smith, Anthony, The poverty of anti-nationalist modernism, Nations and Nationalism, Vol. 9, No. 3, Шмале, Волфганг, Историја европске идеје, и з да в ач к а ку ћа Клио, Бе о град, Ш на пе р, До м и н и к, За јед н и ц а г ра ђа на: О мо де р ној иде ји на ц и је, И з да в ач к а к њи ж ар н и ца Зо ра на Ст о ја но вића, Срем ски Кар лов ци, Но ви Сад, Вах тел, Ен дру Ба рух, Ства ра ње на ци је, ра за ра ње наци је: књи жев ност и кул тур на по ли ти ка у Ју го сла вији, Сту бо ви кул ту ре, Бе о град, Ви р о л и, Ма у ри ц ио, Па т ри о т и з а м б е з на ц и о на л и зма, Ре п у бл и к а, бр , де цем бар 1996; ин тер нет: w w w.y u ro p e.c om /z i ne s /r e pu bl i k a /a r h i va /96/153/ html. Вуд, Нен си, Пам ће ње и ци вил но дру штво, у: Ву каш и н Па в ло ви ћ ( у р.), По т и сн у т о ц и ви л но д ру ш т во, Еко цен тар, Бе о град, Ж и в ко ви ћ, Гор да на, Ев р оп ск а у н и ја и на ц и о на л н и иден ти тет, Пра во сла вље, бр. 1040, 2010; ин тер нет: ht t p://pr a vo sla vlje.sp c.r s /t ek st.php? t = Resume In this text author underlined a certain tension that exists between phenomenons such as national identity and modern state and in this context the author also underlined a necessary need for htier continuous analytical research and placing problematization of their relations into a focus of attention of relevant scientists and experts. Starting from this point of view, the author placed focus of the analysis on certain problems that are in the stage of emerging or, on the other hand, are about to emerge on this field of identity due to modern intensifying, denser and more in-depth-becoming processes of globalization and regionalization processes that are connected with them. In the case of Europe, they imply both economic and political integration that still have trans-national chacarter, but also have certain tendencies toward supra-nationality. In the text it is underlined that the issue of such type of collective (group) identity is as tightly as pos

110 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр sible connected with such kinds of globalization that are labeled as political, cultural, political-cultural and so-called civil-social globalization. Within such point of view a special consideration is dedicated to a tendency of global spreading of that political or, as it is also called, civil identification pattern which is characteristic for one completely specific model of a nation such American nation is, and which is nowadays theoretically determined (configured) as a concept of so-called constitutional patriotism. Supporters of such concept hold opinion that it provides for establishment of one post-conventional I identity which is more suitable for modern globalization environment, and in opinion of some, even modern post-national environment. However, insisting on total division of ethnos and demos, or a principle of ethnicity and principle of civility, leads to a development of one new sort of political ideology which we call civilism (civilianism). In the text there are presented certain causative factors for such tendencies and directions toward de-composition of particular national identities by the means of demands for suppression and even total abolishment of their ethnic-cultural elements. In contrast to it, the author pleads for a standpoint that ethnic-cultural and civil-political identities should be considered and developed as complementary parts of national identity. This gains in importance in particular taking into consideration that this concept of constitutional patriotism, and a particular type of political integration that is based upon it, are not only a desirable solution for certain separate states but also as the only solution for trans-national European level of organization that is, as a solution which could provide for establishment of European supranational identity. Овај рад је примљен 25. фебруар године а прихваћен за штампу на састанку Редакције 10. априла године. 109

111

112 УДК 323.1(=163.41) Оригинални научни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VIII, vol. 13 Број 1/2012. стр Ђу ро Бо дро жић * С РП С К И Н А Ц И О Н А Л Н И И Д Е Н Т И Т ЕТ: ИЗ ВО РИ И ОСНО ВИ Сажетак Ни ка да, ка да је о на ц и ја м а ре ч, не тре ба за бо ра в и т и чи ње ни цу да је на ци ја за јед ни ца, а за јед ни це су, у сво јој суш т и н и, и ра ц и о на л не. Ве зе ко је по је д и нач не љу де ок у п ља ју у јед ну це ли ну мо гу би ти исто риј ске, вер ске, пле мен ске, за снов а не на за јед н ич ком и с к у с тв у и за јед н ич к и м в ред но с т и м а. У свим вре ме ни ма ре ли ги ја и ве ро ва ња су кључ ни чи ни лац идент и те та. Нај ве ћа је и л у з и ја ве ро в а т и да се љу д и пр ве н с тве но ру ко во де ра ци о нал ним раз ло зи ма у ко ји ма до ми нант но мес то за у з и м а ју и н те ре с и. Св и ве л и к и ло мо в и, ка ко по ка з у је и с то р и ја, с та в ља л и су на днев ни ред пи та ње иден ти те та. Љу ди нај пре мо ра ју од го во ри ти на пи та ње ко смо ми, а тек по том по за ба ви ти се оним што мо ра ју чи ни ти. Или, ка ко се то да нас во ли рећи: пи та њем сво јих ин те ре са. Кључ не од лу ке ко је је је дан на род до нео у сво јој исто рији н и кад н и с у про и з и ш ле и з ра ц и о на л не и н те ре с не ра ч у н и це. На про тив, увек су то би ле од лу ке ко је су би ле про тив не нац и о на л н и м и н те ре с и м а. То с у б и ле од л у ке ко је с у про и з и ш ле и з на ц и о на л не и с то р и је, од л у ке ко ји м а се по тв р ђ у је иде н т и тет. Мит о по ре клу, да кле, тре ну так или до га ђај уз ко ји један на род ве зу је свој по ста нак на нај бо љи на чин ка зу је ка ко тај на род раз у ме се бе. * И н с т и т у т з а п о л и т и ч ке с т у д и је, Б е о г р а д 111

113 Ђу ро Бо дро жић СРП СК И Н А Ц И О Н А Л Н И И Д ЕН Т И Т ЕТ... Св о је и с то р иј с ко в ре ме Ср б и ра ч у на ју од Не м а ње ко ји је за по чео об је ди ња ва ње рас цеп ка них срп ских пле ме на. Нема њи ном сна гом и ве шти ном ује ди њен је зна ча јан део наро да, а л и н и у том по л и т ич к и ује д и ње ном на ро д у н и је б и ло за јед нич ке ми сли ко ја би га у це ло сти про же ла и би ла основ уну тра шњег је дин ства. Сва ки на род, да би пред ста вљао цели ну и одр жао се као це ли на, мо ра има ти ду хов ну коп чу ко ја га др жи на оку пу. Ту ду хов ну коп чу ство рио је Све ти Са ва. К љу ч не ре ч и: Ср б и, иде н т и те т, Срп с ка пра в о с л ав на ц р кв а, Све то са в ље, ко сов с ко пре да ње. Пу ком де о б ом у п ле ме на ко ја с е ра зи ла зе и на с т а њу ју ра з л и ч и т а п р о с т ра н с т в а, г у б е ве зу ме ђу с о б ом и ме ђу с об но се оту ђу ју не на ста ју но ви на ро ди. И у но вим кра је ви ма, по све му раз ли чи тим од ста ре по стој би не, за др жа ва ју се ка ракт е р не о с о би не. Де о ба је ра з би ла це л и н у, с т во ри ла де ло ве, а л и ис т о в р сне де ло ве. Ис т о ри ја т о по к а зу је. По к а зу је, ис т о т а ко, и д ру г а ч и је п ри ме р е: да с е п ри па д н и ц и јед ног на р о да, јед ног п ле ме на, не м и ч у ћ и с е с р од ног тла, ра з де љу ју у ра з л и ч и т е де ло ве, али ра зно вр сне. Део се пре по зна је као це ли на и по - ста је крв ни не при ја тељ оном с ким је до тад би јед но. К а ко т о би в а, ко ји су ра з ло зи? Св а к а ко да н и су спо љ а- шњи. На ро ди не на ста ју при род ним то ком, при род ним раз - ра с т а њ ем. Ис т о т а ко, н и на си л н и м спо љ а ш њи м ра з би ја њ ем. Рас цеп тре ба тра жи ти у дру гој сфе ри у обла сти ду ха. И код не с т а ја њ а на р о да у з р о ке в а љ а т ра ж и т и на ис т ом ме с т у. Ф и зи ч к а на си љ а мо г у би о ло ш к и о са к а т и т и и ма т е ри ја л но ра зо ри т и не к и на р од а л и м у не мо г у о т е т и њ е г о во п р е да њ е, њ е г о во с е ћ а њ е, ч и т а ву њ е г о ву п р о ш ло с т Де об на си ла ко ја раз би ја чо ве чан ство у ра зно вр сне де - ло ве ни кад ни је спо ља шња. Спо ља шњи узро ци мо гу раз гнати на род у ви ше де ло ва, али ти де ло ви увек оста ју исто вр сни и ме ђу соб но се не ис кљу чу ју. У свим вре ме ни ма ре ли ги ја и ве ро ва ња су кључ ни чин и ла ц и ден т и т е т а. Нај ве ћ а је и л у зи ја ве р о в а т и да с е љу д и пр вен стве но ру ко во де ра ци о нал ним раз ло зи ма у ко ји ма до - м и на н т но ме с т о з а у зи ма ју и н т е р е си. Љу д и не ж и ве ру ко во - де ћ и с е је д и но ра зу мом. О н и не мо г у да к а л к у и ш у и де л у ју 1 Ф. В. Ј. Ше линг, Фи ло со фи ја ми то ло ги је, Бе о град, Опус, 1988, стр

114 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр ра ц и о на л но док не де фи н и ш у сво је с оп с т во. По л и т и к а и н т е - ре са ка же Хан тинг тон прет по ста вља иден ти тет. 2 М и т о по р е к л у, да к ле, т р е н у т а к и л и до г а ђај ко ји је да н на р од до ж и в љ а в а к а о свој по че т а к м но г о г о во ри о њ е г о вом нај т е ме љ н и јем ра з у ме в а њу са мог с е б е. 3 Пр е да њ е је не п р е - кид но, у ње му ни је са мо про шлост, већ и са да шњост у ко јој је већ за по че ла бу дућ ност. То је жи ва си ла ко ја се мо же схва тит и к а о са мо све с т је д и н с т ве ног ор г а н и зма у ко ју је у к љу чен чи тав ње гов прет ход ни жи вот. 4 Све то са в ље Ср би ра чу на ју сво је исто риј ско вре ме од Не ма ње, Ве ликог жу па на ко ји и сад још све тли из та ме као див на, на ша, ба л к а н ск а, ма на с т и р ск а фр е ск а. 5 Тач ни је, од да на кад је он, у цр кви Св. Пе тра и Па вла, био кр штен по пра во слав ном обре ду го ди не. Сва прет ход на исто ри ја: па ган ска и вре ме кад су би ли под сен ком ла тин ског кр ста из бри са но је из исто риј ског се - ћа ња. А то не го во ри ни шта дру го до ко ли ки је зна чај пра вослав не ве ре и да је она с на род но шћу сра сла. С Не ма њи ћи ма је за по че ла и срп ска др жав ност и српска кул ту ра. И јед но и дру го, да се не зна шта је те же, те шко је и за по че ти, а ка мо ли об др жа ти, на овом, увек кр ва вом, делу зе мљи ног ша ра. То што је и јед но и дру го пре те кло го во ри о ч в р с т и н и т е ме љ а на ко је је по с т а в љ е но и на ме ће п и т а њ е: од че га је до шла та чвр сти на? Сва ки на род, да би пред ста вљао це ли ну и одр жао се као це ли на, мо ра има ти ду хов ну коп чу ко ја га др жи на оку пу. Ни је до вољ на при род на ве за и срод ство за сно ва но на по ре - клу, кр ви, је зи ку. Са мо ми сао јед на, ко ја на ро дом овла да и оп ш т ом по с т а не, по с т а је коп чом с р од с т в а, је д и н с т в а, це л и не; са мо је иде ја ка дра одр жа ти све зу, че сто и из ме ђу оних, ко ји ни су и ина че при род но срод ни, би ло да та ми сао по ник не на ч у с т ве ном, би ло на у м ном по љу д у хов ног ж и во т а људ ског. 6 2 С. Хан тинг тон, Су коб ци ви ли за ци ја, Под го ри ца, ЦИД, 1998, стр Р. Н. Бе ла, По га жен за вет, Бе о град, XX век, 2003, стр С. Бул га ков, Пра во сла вље, Но ви Сад, Књи жев на за јед ни ца Но вог Са да, 1991, стр М. Цр њан ски, Све ти Са ва, Бе о град, Лу ча, 1934, стр С. М и л е т и ћ, И з а б р а н и ч л а н ц и, Но в и С а д, П р о с в е т н о и з д а в ач к а з а д р у г а 113

115 Ђу ро Бо дро жић 114 СРП СК И Н А Ц И О Н А Л Н И И Д ЕН Т И Т ЕТ... Сви на ро ди ко ји су по сто ја ли или по сто је има ли су за јед ничк у и де ју, з а јед н и ч ко д у хов но на че ло, ко је и х је д р ж а ло на ок у п у и сп р е ча в а ло да с е не ат о м и зи ра ју и п р е л и ју у д ру г е на ро де. Та ко је и са срп ским на ро дом: Кад се за пи та мо, шта је у нас та осно ва, та ду шев на коп ча би ла, и не хо ти це, ин ту и- т и в но до ла зи мо на Све т ог Са ву и њ е г ов зна чај. 7 Де ло об је д и- њ а в а њ а с рп ског на р о да з а по че о је Ст е фа н Не ма њ а. Њ е г о вом сна гом и ве шти ном ује ди њен је зна ча јан део на ро да, али ни у т ом по л и т и ч к и у је д и њ е ном на р о д у н и је би ло з а јед н и ч ке м и- сли ко ја би га у це ло сти про же ла и би ла основ уну тра шњег је дин ства. Ту ми сао оте ло тво рио је баш Све ти Са ва, а та је ми сао би ла ми сао пра во сла вља, као ко тве уну тра шњег јед и н с т в а и на р од не са мо с т а л не ц р к ве, к а о с т о же ра спо љ а ш њ е д р ж а в не са мо с т а л но с т и. 8 Др жав на иде ја ства ра се увек из ве сним де ло ва њем ње - них но си ла ца фи зич ке и ин те лек ту ал не сна ге. Срп ску др жав - н у и де ју не ма њи ћ ке д и на с т и је с т во рио је фи зи ч к и Не ма њ а, а и н т е лек т у а л но Са в а. Ра с цеп к а не с рп ске д р ж а ве гло ж и ле би с е и са т и ра ле ме ђу с об но и да љ е, да и х н и је сје д и н и ла ене р - гич на во ља Не ма њи на; али, да ни је би ло Са ви на ра да, оне би с е опе т, по сле п р е с т а н к а Не ма њи на, в ра т и ле у с т а ри в р тлог и бо ри ле се до но вог Не ма ње и та ко да ље. И што је нај о пасни је ука зу је Ћо ро вић оне би стал но оста ле по де ље не у т а д в а е ле мен т а п ра во с ла в љ а и к а т о л и ча н с т в а, ви з а н т и зма и ла т и н и зма, ја з би в р е ме ном би в а о све ве ћ и, на р о ч и т о к а д се узме у об зир стал но де ло ва ње пап ства и сил ни раз ви так угар ско-хр ват ске др жа ве у XIV ве ку. Мо гло би се, чак, до годи ти и то, да пра во слав ни део, осла бљен, при пад не у знат ној ма си д р ж а ви си л ног Ас е на, а да с е к а т о л и ч к и и ден т и фи к у је са еле мен том При мор ја мле тач ке и угар ске упра ве. 9 Са ви ним ра дом Не ма њи на тво ре ви на је до би ла об је дињ а в а ју ћу мо ра л н у си л у и по с т а ла ор г а н ск а з а јед н и ца. О ном што је Не ма ња ство рио Са ва је удах нуо ду шу. Ауто ке фал ну срп ску цр кву, до бив ши при во лу ни кејског па т ри јар х а и ца ра, у ск ла д у с к а но н и ма п ра во сла в не ц р - кве, за сно вао је го ди не Све ти Са ва. Уста но вио ју је и ор га ни зо вао та ко да се она мо же ши ри ти и на дру ге обла сти, «Змај», 1939, стр Исто, стр Исто, стр В. Ћо ро вић, По кре ти и де ла, Бе о град, Ге ца Кон, 1920, стр. 23, 24.

116 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр ван др жав ног окви ра та да шње Ср би је, уко ли ко у њи ма живи ис т о р о да н на р од. Ст о г а, к а з а ће Вла д и м и р Д вор н и ко ви ћ, с т в а ра њ ем и ор г а н и зо в а њ ем с рп ске на р од не ц р к ве Св. Са в а је у ства ри осни вач срп ске на ци је. Све т и Са в а је по с т а о и п р ви м с рп ск и м ар х и е п и ско пом, а ње га је на сле дио син ње го вог бра та, кра ља Сте ва на Пр во - вен ча ног, Пре ди слав ко ји се за мо на шио и по стао ар хи е пископ под име ном Са ве II. Од нај ве ћег је зна ча ја што су пр ви ар х и е п и ско п и с рп ске ц р к ве по т и ца л и и з в ла да ју ће д и на с т и је. И они ме ђу по том ци ма Не ма ње, за ко је за и ста не мо же да се ка же да су цр кве ног вас пи та ња, а још ма ње би гот ног вла дања, и они у сво ме жи во ту, пре или по сле, под ле жу пре да њу и си ли успо ме на на пр вог ар хи е пи ско па срп ског, бра та и стрица кру ни са них гла ва. 10 Ова ти е сна све за за па зио је Пе ро Га вра нић вла далач ке по р о д и це с на р о дом у с т в а ри ма вје р о з а ко на до п ри н и е - ла је мно го, да се је у Ср би ји вје ра раз ви ла као глав на по кретна си ла на род но га би ћа. 11 Та ко је по ло жен те мељ оној ти е сној све зи, ко ја се код Ср ба раз ви ла ма ло по ма ло ме ђу цр кве ним и по ли тич ким одно си ма та ко, да је код Ср ба ре ли ги ја по ста ла на род ном вјером, да су се вје ра и на род ност сли ле у је дан по јам. 12 О р г а н и з а т ор ск и ра д Све т ог Са ве био је од л у ча н к а ко би та цр ква би ла и оста ла пра во слав на, али и срп ска. Уоч љиво је да је од са мог по чет ка Све ти Са ва на сту пио од луч но и с на ме р ом да ц р к ви ко ју ор г а н и зу је да на ц и о на л н и к а ра к т е р и об е леж је. Не оба зи ру ћ и с е на п р о т е с т е г рч ке је рар х и је, ко ја је о спо ра в а ла и к а нон ск у в а љ а но с т с рп ске ау т о ке фа л но с т и, он ски да грч ког вла ди ку ко јег је за те као у При зре ну и по став љ а Ср би на. У ск ла д у с на ц и о на л н и м на че лом и д р ж а в ном по т р е б ом, он ор г а н и зу је сво је еп и ско п и је с ја сн и м ц и љ ем да ство ри је дин стве ну ве ру у је дин стве ној на ци о нал ној др жави, ис к љу ч у ју ћ и у на п р ед св а к у мо г ућ но с т она к ви х ве р ск и х су ко ба ка кви бе ху из ме ђу Ву ка на и Сте ва на. 10 М. Цр њан ски, Исто,стр. 133, P. Ga vra nić, Po li tič ka po vjest hr vat skog na ro da : od pr vog po čet ka do da nas, Za - greb, Štam pa ri ja i li to gra fi ja C. Al brec hta, str. 282, Исто,стр

117 Ђу ро Бо дро жић СРП СК И Н А Ц И О Н А Л Н И И Д ЕН Т И Т ЕТ... Све ти Са ва је био у ста њу да при ла го ди ви зан тиј ско пра во сла вље, на ком се и сам вас пи тао, ка рак те ру и по тре бама тог истог на ро да. Јер је био и учен те о лог, али и пе сник ко ји је био у ста њу да сво јом про по ве ди так не у ду шу ње говог на ро да. Ни је пре тио веч ним му ка ма и па клом. Ср би су се ре ћи ће Ра до ван Са мар џић од Све тог Са ве за и ста по чел и ра до в а т и. 13 Све ти Са ва је у пот пу но сти био све стан да др жав ног једин ства не ма без је дин ства у ве ри. И у том прав цу он је усмерио сву сво ју енер ги ју. Све сност ње го вог ра да ви љи ва је по то ме што он у срп ској је рар хи ји же ли са мо Ср бе, као и из одно са п р е ма п р е ма он и м Ср би ма ко ји су под ле гл и и но ве р н и м у че њи ма: к а т о л и ц и зм у и б о г у м и л с т ву. Да к ле, си с т е мат ск а ак ци ја, да се пра во сла вље сто пи са иде јом срп ске др жа ве. 14 Ар х и е п и ско п и ј ск и п р е с т о Са в а је на ме с т ио у Ж и ч и. Ту је о све ћ и в а о еп и ско пе и од р е ђи в а о и м еп и ско п и је, сме њи в а о Гр ке и по с т а в љ а о Ср б е. Еп и ско п и ја ма сво ји м он је оц р т а о ге о граф ску кар ту срп ског еле мен та на Бал ка ну и кад је под Ту р ц и ма с рп ск а д р ж а в а п р о па ла, на р од с е ск ло н ио у њ е г о ву цр кву, је ди ни кров над гла вом. Ње го ва цр кве на ор га ни за ција по ка за ла се трај ни ја од свих дру гих де ла људ ских ру ку. 15 Сво ји м ж и во т ом, д у хов н и м ис к у с т вом и мо ра л н и м аске ти змом он је упо знао сву ду би ну пат ње, оку сио је обест на сил ни ка ко ји ма је па дао у ру ке, упо знао те жи ну бе де најни жих дру штве них сло је ва. И за то је за тра жио прав ду и за њих, на ро чи то кад су сво је кр ви. А да шта је дру го, по својој су шти ни, иде ја на ци је до по зив за при зна ње ни штих. Чи сто ћа пра во слав ног уче ња и стро го чу ва ње ис точног бо го слу же ња на на род ном је зи ку, би ла су бе ле жи Ни ко - дим Ми лаш основ на обе леж ја све то сав ске цр кве, исто као ш т о је оби љ еж јем њ е зи н и м би ло и т о, да је д и на г о спо д у ју ћ а вје ра ме ђу Ср би ма сми је би ти са мо пра во слав на вје ра. 16 Хри ш ћ а н ск и п ра во сла в н и и ден т и т е т с рп ск и је на р од по чео сти ца ти од вре ме на кад су се сло вен ски апо сто ли Ки- 13 Р. С а м а р џ и ћ, Ко с ов с ко оп р е д е љ е њ е, Б е о г р а д, С р п с к а к њи же в н а з а д р у г а, стр В. Ћо ро вић, Исто, стр. 21, М. Цр њан ски, Исто, стр Н. М и л а ш, П р а в о с л а в н а Д а л м а ц и ја, Но в и С а д, И з д а в ач к а к њи ж а р н и ц а А. Па је ви ћа, 1901, стр

118 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр рил и Ме то ди је оти сну ли на ми си о нар ски рад ме ђу сло венским на ро ди ма, па и Ср би ма. По сле су до шли њи хо ви учен и ц и да т о ком де с е т ог ве к а на с т а ве з а по че т у м и си ју. У т о к у д в а ве к а п ло до ви њи хо вог ра да би л и су ви д љи в а, на по љу д у хов не и ма т е ри ја л не к ул т у р е, х ри с т и ја н и з а ц и ја с рп ског на ро да. Али, тек, с по ја вом Све тог Са ве срп ски на род ће у по т п у но с т и з а о к ру ж и т и свој п ра во сла в н и и ден т и т е т. Уз све оно што је оста вио у на сле ђе срп ском на ро ду, по себ но ме сто п ри па да са мо с т а л ној Срп ској ц р к ви ч и ји је био з а че т н и к и ор г а н и з а т ор, а ко ја је би т но до п ри не ла у ч в р ш ћ и в а њу с рп ске на ц и о на л не и д р ж а в не све с т и и са мо с т а л но с т и. Од Све т о г а Са ве се код Ср ба хри шћан ска ве ра и Цр ква иден ти фи ку ју са на ро дом, а је ван ђе о ска ду хов ност по ста је ети ка чи та вог нар о да. О на је код Ср ба суд би н ск и од р е д и ла на р од н у ис т о ри ју к р оз ве ко ве. 17 Зна чај ње го вог ли ка ни је се уру шио не стан ком сред њо - ве ков не с рп ске д р ж а ве, не г о с е још ви ше у ч в р с т ио, ож и ве о. И то за хва љу ју ћи цр кви ко ју је осно вао, ор га ни зо вао и усмерио. Срп ска пра во слав на Цр ква над жи ве ла је сред њо ве ков - н у с рп ск у д р ж а ву и к а о и н с т и т у ц и ја п р ед с т а в љ а ла је је д и н и кон ти ну и тет с пред тур ским осва ја ње и је ди ну ин сти ту ци о - на л н у ве зу ко ја је д р ж а ла на ок у п у це ло к у п н и м с рп ск и на р од у до ба осман ске оку па ци је. 18 Хр о н и ке и ж и т и ја в ла да ра н и су би л и на ме њ е н и са мо цр кве но -вла сте о ским кру го ви ма, не го су се, по сред ством кал у ђе ра, п р о но си ле у п р о с т на р од и т и ме по с т а ле око сн и цом на р од не ис т о ри је и ис т о ри ј ске т ра д и ц и је, ко је су с е по сле до х в а т и л и на р од н и пе в а ч и. О н и су, по сле, п р е ма по т р е ба ма вре ме на, до да ва ли или ис пу шта ли де та ље и об ли ко ва ли ле - ген ду у скла ду с при ли ка ма и по тре ба ма на ро да пре о браж а в а л и је. У мо г ућ но с т и ле г ен де да с е п р е о бра ж а в а по к а зу је се ње на исти ни тост, њен жи вот. Ве л и ча ју ћ и п р о ш ло с т, ол и че н у у д р ж а ви Не ма њи ћ а и Не ма њи ћ и ма са м и м, у з д и ж у ћ и к ул т и ш и р е ћ и ле г ен д у о Све том Са ви, срп ска цр ква их је учи ни ла ба шти ном це лог на р о да. 17 А. Је в т и ћ, С в е т и С а в а и ко с ов с к и з а в е т, Б е о г р а д, С р п с к а к њи же в н а з а д р у г а, 1992, стр. 238, Ђ. С л и је п ч е в и ћ, Ис т о р и ја С р п с ке п р а в о с л а в н е ц р к в е, Б е о г р а д, Б И Г З, 19 91, стр

119 Ђу ро Бо дро жић 118 СРП СК И Н А Ц И О Н А Л Н И И Д ЕН Т И Т ЕТ... На р од с е н и је од р е к а о цар с т в а већ ца р е в а, ко ји з а кон по га зи ше. Сми сао сво је исто ри је и сво ју уло гу у њој срп ски на род је по чео на ла зи ти оног ча са кад је, са гла сно иде ји свет о са в љ а ко ја је са ч и њ а в а ла о сно ву њ е г о вог д у хов ног ж и во т а, по чео схва та ти да је цар ство на ње му оста ло и да он, као наслед н и к ба ш т и не Не ма њи ћ а, и ма з а њу п р е у зи ма т и све ве ћу бри г у. 19 Ти ме се је дан на род пре о бра зио у на ци ју, у сми слу и зна че њу ко је је овај по јам до био у ка сни ја вре ме на. Оби чан на род пре по знао је се бе у иде ји о др жа ви ко ју, с при зи вом на ста ру, има об но ви ти, ба шти ни ти и о њој се ста ра ти. У че му ће Ра до ван Са мар џић про на ћи основ за те зу: Ср би су по стали је дан од пр вих на ро да на ста ром кон ти нен ту ко ји су образо в а л и сво ју на ц и о на л н у све с т. 20 Под ок ри љ ем Пећ ке па т ри јар ш и је, в а с по с т а в љ е не го ди не, на шла се те ри то ри ја ко ја је про сто ром пре ва зи ла зила по вр ши ну Ду ша но вог цар ства. Под ње ном ју рис дик цијом ста ја ле су се и обла сти ван гра ни ца Тур ске, у Аустри ји и М ле т ач кој Ре п у бл и ц и. 21 У м но г и м с т в а ри ма, до у к и да њ а г о д и не, на до ме ш т а ла је сво ји м де ло в а њ ем од су с т во д р - ж а в не ор г а н и з а ц и је. Њ е н и м ус по с т а в љ а њ ем, и з а све в р е ме т ра ја њ а, Ко с о во и Ме т о х и ја по с т а л и су с р е д и ш њ е ме с т о у це ло куп ном исто риј ском, а не са мо ду хов ном и мо рал но -психо ло ш ком, зби в а њу с рп ског на р о да. И з т ог ра з ло г а, п ла т и ће и нај ве ћу це н у и под не т и нај ве ћу пат њу, до ж и ве т и по г р ом, ис ку си ти шта је бе за ко ње и си ла. Гр ц и су п ри с т а л и на об но ву Пећ ке па т ри јар ш и је и с т о - га што су уви де ли да ће срп ско пра во сла вље, ли ше но сво је цр кве, у бе ди и за пу ште но сти, ла ко по ста ти плен Рим ске кури је ко ја је т и х г о д и на к р е н у ла, ш и р о к и м з а ма хом, у п р о це с ка то лич ке об но ве. У грч ким цр кве ним кру го ви ма су се прис е т и л и, а ц р к ве но па м ће њ е бр о ји ве ко ве, он и х в р е ме на к а д су ла т и н ск и к р с т а ш и у зе л и Ца ри г ра д, на ме р н и да до к ра ја у н и ш т е Ви з а н т и ју и ис ко р е не п ра во сла в љ е. Се т и л и су с е да је упра во тад, а ра ди од бра не од рим ске на па сти, срп ска црк в а у з д и г н у т а у ра н г ау т о ке фа л не ар х и е п и ско п и је. Вас по ста вља ње па три јар ши је, за шта је Ма ка ри је Со - ко ло вић уло жио ве ли ког тру да, ишло је за тим да спре чи 19 Р. Са мар џић, Исто, стр Р. С а м а р џ и ћ, И д е је з а с р п с к у и с т о р и ј у, Б е о г р а д, Ју г о с л а в и ја п у б л и к, стр Р. Са мар џић, Ко сов ско опре де ље ње, стр. 79.

120 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр ка ко про па да ње срп ске цр кве та ко и ње не па стве, ко ја се у с т а л ном с е љ е њу, б е з во ђа и во д и ча, ра з л и в а ла и г у би ла по ш и р о к и м п р о с т ра н с т ви ма. Пу т е ви ма с рп ск и х с е о ба к р е т а ла се, су сто пи це с на ро дом, и срп ска цр ква. Је ди но је она зна ла до кле је тај на род сти гао. По став ши вр хов на са мо у прав на инсти ту ци ја срп ског на ро да под сул та но вим су ве ре ни те том цр - к в а је, п р е ма п ри л и к а ма и по т р е ба ма т р е н у т к а, в р ш и ла сво ју ми си ју. Ме ре ко је су пред у зе те до бро су про ми шље не и по каз а ле с е це л ис ход н и м. Њ е на ју рис д и к ц и ја н и је с е оме ђи ла на п р о с т ор би в ше д р ж а ве, н и т и ог ра н и ч и ла на г ра н и це т у р ског цар ства. Под руч је сво га де ло ва ња и де ло круг сво је над ле - ж но с т и па т ри јар ш и ја је ве з а ла з а обла с т и на с е љ е не с рп ск и м на ро дом да би га оку пи ла и њи ме упра вља ла. Прин цип своје ју рис д и к ц и је ц р к в а је од р е д и ла п р е ма на че л у на ц и о на л не при пад но сти и на ци о нал не рас про стра ње но сти. Ни ка да нијед на с рп ск а и н с т и т у ц и ја н и је ра с п р о с т р ла сво је и н г е р ен ц и је на т о л и к и п р о с т ор, ве ћ и не г о ш т о је би ло Д у ша но во цар с т во, но што је то учи ни ла Пећ ка па три јар ши ја. Она је ус пе ла да све срп ско под руч је узме под сво ју ста ру не ма њић ку власт и сво ји м на р од н и м је зи ком, у оп р е ц и п р е ма фа на ри о т и ма, и сво ји м на ц и о на л н и м на сле ђем по с т а је све с т а н но си ла ц и де је на р од не з а јед н и це. 22 То ком дру ге по ло ви не XVI и у XVII ве ку срп ско пра восла в љ е с е п ри бл и ж и ло свом ко нач ном уоб л и че њу. Пр ед у зе т а р е фор ма н и је т е ж и ла но во т а ри ја ма и п р е т р е са њу п и т а њ а ко - ја би с е т и ца ла ве р ск и х дог м и и ц р к ве не ор г а н и з а ц и је. Ц и љ је био и з в р ш и т и кон с о л и да ц и ју и кон с т и т у и са њ е оног ч и м с е ра с по ла г а ло, а сма т ра ло с е до вољ н и м з а об но ву с рп ске ц р к ве к а о ор г а н и з а ц и ја ко ја би, п ри ла г о ђа в а ју ћ и с е но ви м усло ви ма, би ла у ста њу при ку пи ти на род истог име на. У том вре ме ну оства ре на је сим би о за па три јар хал ног мен та ли те - та, пра во слав ног од но са пре ма су шти ни ег зи стен ци је и хриш ћ а н ског п ра во сла в ног мо ра ла, св а к и да ш њ е оби чај но с т и у ч и је је па г а н ске об л и ке у т и сн у т х ри ш ћ а н ск и са д р ж ај. 23 На тај на ч и н, с п ри зи вом с р ед њ о ве ков ног на сле ђа и т ра д и ц и је, оно је по с т а ло до с т у п но нај ш и ри м сло је ви ма на р о да и по с т а ло истин ска на род на ве ра. 22 В. Ћо ро вић, Исто, стр Р. Са мар џић, Усме на на род на хро ни ка, Но ви Сад, Ма ти ца срп ска, 1978, стр

121 Ђу ро Бо дро жић СРП СК И Н А Ц И О Н А Л Н И И Д ЕН Т И Т ЕТ... На род на тра ди ци ја, кроз по и сто ве ћи ва ње цр кве и држ а ве, на р о да и ве р е с рп ск а ве ра б ор бу з а д р ж а в н у не з а висно с т и л и, по сле, з а на ц и о на л но о сло б о ђе њ е, по и с т о ве т и ла је са бор бом за сво ју ве ру. Том убе ђе њу умно го ме је до при не ла и чи ње ни ца што су не при ја те љи и по ро бљи ва чи би ли припад ни ци дру гих ве ра. Кр оз на р од н у пе см у ко с ов ск и ју на ц и ће сво ју б ор бу п р ед с т а ви т и к а о ж р т ву з а сво ју ве ру. На р од на пе сма с на р о - ч и т ом г ор љи во ш ћу ис т и че и на гла ша в а т у ве зу сја ја д р ж а ве са сја јем цр кве. 24 А гу сла ри ће јој да ти све сни из раз ка зу ју ћи да је то бор ба за крст ча сни и сло бо ду злат ну. Ти ме је ка зано да је бор ба за сво ју ве ру ујед но и бор ба за сво ју на ци ју. Од р е ћ и с е сво је ве р е зна ч и ло је би т и и з дај н и ком с оп с т ве не на ци је, сво га ро да и пле ме на, би ти сла бић и ку ка ви ца изр од. Пр е ве ри т и, зна ч и ло је од р е ћ и с е све на р од не т ра д и ц и је, од ба ц и т и све на р од но п р е да њ е, п ри м и т и не ш т о са сви м т у ђе од че г а је с т ра да в а ло це ло к у п но п ле ме и п р о т и в че г а с е б о - ри ло: за тв о р и т и се бе у ту ђ и на. Јед ном реч ју: ко по клек не и п р е ве ри, но си ће ж и г ве ч и т е с ра мо т е ко ји м ће об е ле ж и т и и се бе и свој род. А, с дру ге стра не, не уз мак ну ти, одр жа ти се у сво јој ве ри, др жа но је за чин до сто јан нај ве ће хва ле и сла ве ко ји об е з б е ђу је ме с т о ме ђу м и т ск и м п р е ц и ма. И с т о г а су људи под но си ли пат њу и стра да ње да би се уз не ли до на род не пе сме и по ста ли пред ме том гу са ла. К а но н и зо в а њ е од р е ђе не л и ч но с т и, код с рп ског на р о да и ње го ве цр кве, ни је увек ве за но уз чу да ко ја су ве зи ва на уз њи хо во име већ, исто та ко, и уз исто риј ску уло гу и зна чај у на р од ном ж и т и ју. К а ко је з а па зио Ра до в а н Са мар џ и ћ: Ср би су р о до љу би ву ж р т ву сх в а т а л и к а о б о г о у г од но де ло. 25 Под с е ћ а ју ћ и на јед но ме с т о, до с т а че с т о у де ба т а ма о од но су цр кве и др жа ве, где се рас пра вља: не да ли цр ква има по с т а т и д р ж а вом, не г о д р ж а в а ц р к вом, Вла д и м и р Ћо р о ви ћ ће к а з а т и: У на с с е, ме ђу т и м, до г о д и ло не ш т о не о би ч но, не - што што је у осно ви нај бли же пра вом Хри шћан ству, а ипак та ко рет ко; у нас је, ето, по тим оп штим схва та њи ма цр ква по ста ла на род, а на род цр ква, исти на ве ли Ћо ро вић не у т е о ло ш ком и мо ра л и с т и ч ком не г о у на ц и о на л но -по л и т и ч ком 24 В. Ћо ро вић, Исто, стр Р. Са мар џић, Ко сов ско опре де ље ње, Бе о град, СКЗ, стр. 147,

122 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр сми слу. На ше пра во сла вље, срп ска ве ра, по ста ло је ова пло - ће ње на ше на ци о нал но -др жав не тра ди ци је, а на ша на ци о нална пси ха да ла је ми то ло ги са ној ве ри еле мен те ве ро ва ња. 26 К а д п ри па д н и к не ког на р о да на За па д у на п у с т и ри м ск у ц р к ву он не з а ба ц у је н и ш т а на ц и о на л но, нај ма њ е ко лев к у сво је на ци је. Он се не од ри че на род не тра ди ци је, јер му она том цр квом ни је да та. Рим ска цр ква скон цен три са ла је сву власт на јед ном ме сту, цен тра ли зо ва ла је и да ла чи та вој ор га ни за ци ји је динс т ве н у ше м у и је д и н с т вен, з а све оба ве з а н, ла т и н ск и је зи к. Св а је рар х и ја би ла је по т ч и њ е на Р и м у и и ма ла с е ра в на т и п р е ма у п у т с т ви ма ко ја су о т уд до ла зи ла. Р и м с е ру ко во д ио и де јом све т ске в ла да ви не и на с т у па о је с ко смо по л и т ск и х по зи ци ја не ха ју ћи за на ци о нал не и др жав не фор ма ци је. Во - љ а Р и ма и ма ла с е, од с т ра не је рар х и је, сп р о во д и т и б е з у слов - но и б е с ком п р о м и сно. Рим ска цр ква пред во ђе на па пом, пред ста вља ла је, сто - г а, нај ја ч у а н т и на ц и о на л н у си л у у Ев р о п и. По са мом на че л у утка ном у ње ну ор га ни за ци ју, ста рим рим ским на че лом свет - ске вла да ви не, она је те жи ла ауто кра ти ји на сил ним ста пањ ем ч и т а вог х ри ш ћ а н ског све т а у јед н у ве л и к у т е о к ра т и ју са па пом на че лу, ко јем су под ло жни сви, па и европ ски мо нарси. Р и мо к а т о л и ч к и у н и ве р з а л и з а м н и је мо г а о би т и ок ри љ е под ко ји м би с е мо гла ра з ви т и и на ме т н у т и на ц и о на л на и де - ја. Нај ја че с р ед с т во ко ји м је ри м ск а ц р к в а ра с по ла г а ла би ло је упор но одр жа ва ње ла тин ског је зи ка као оп штег је зи ка чит а вог к а т о л и ч ког све т а. Уз оп с т а на к овог већ м р т вог је зи к а, она је ве за ла и свој ду хов ни и по ли тич ки при мат. Док је год ау т о к рат ск а моћ па п с т в а об е з б е ђи в а ла мо но пол ла т и н ском је зи к у, н и је мо гло би т и н и г о во ра о на с т а н к у не к а к ве на ц и о - на л не л и т е ра т у р е и к њи жев но с т и. Б е з т о г а н и је с е мо гло н и по м и сл и т и да би на ц и о на л на м и са о мо гла у х в а т и т и з а ма ја ц и по че т и сво је ш и р е њ е. Б ор ба па п с т в а и цар с т в а омо г у ћ и ла је на с т а на к ра з л и ч и т и х на р од но с т и на За па д у. Да су с е т е д вие вла сти сло жи ле и спо ра зу мје ле, по ста ле би та ко вим го спо дари ма на з а па д у, да би д у г о в р е ме на з а п ри е ча в а ле по с т а на к ра зн и х на р о да. Па пин ство за и ста не ће ни да чу је, ни да ма ри за на родно с т не ра з л и ко с т и. 26 В. Ћо ро вић, Исто, стр. 39,

123 Ђу ро Бо дро жић СРП СК И Н А Ц И О Н А Л Н И И Д ЕН Т И Т ЕТ... Је ди ни рат, ко ји је у ње го вим очи ма оправ дан и уви ек обли га тан, је сте рат про тив не вјер ни ка, хе ре ти ка и изоб ће - ни ка из цр кве. 27 Жи вот пра во слав не цр кве био је дру га чи ји. Ца ри градски па три јар си ни су до шли на иде ју свет ске вла сти и за рана су се по ми ри ли с иде јом да су они са мо по гла ва ри цр кве. Њи ма је по с т а ла бл и ском и де ја да ц р к ве н и м ау т о ри т е т ом по д и ж у и ау т о ри т е т д р ж а ве, оче к у ју ћ и да и д р ж а в а сво ји м ау т о ри т е т ом под у п р е ау т о ри т е т ц р к ве. Ст о г а је она, во де ћ и се др жав ним раз ло зи ма, мо гла до пу сти ти по сто ја ње са мо - с т а л н и х ц р к а в а и у овој с т в а ри по к а з а т и по п у с тљи во с т к а к в а је у Ри му не за ми сли ва. У Ца ри гра ду се сма тра ло са свим при род ним да се словен ск и м на р о д и ма т у ма ч и је в а н ђе љ е на њи хо вом је зи к у и да слу жбу Бож ју слу ша ју на сво ме је зи ку. У Ри му се, у исто време, т а к во не ш т о д р ж а ло к а о а к т б о г о х у љ е њ а, усме р ен п р о т и в са ме цр кве. Осве ш т а не т ра д и ц и је, ве з а не з а с т а ру д р ж а в но с т и к ул т Не ма њи ћ а, ц р к в а је п р е но си ла у све де ло ве с рп ског на р о да у к љу ч у ју ћ и и оне ко ји јој ра н и је н и су п ри па да л и, к а о ш т о је слу чај са сре ди шњим и за пад ним кра је ви ма Бо сне, Далма ц и ји, Вој ној Кра ји н и. И т а мо с е, у т и ца јем ц р к ве, ра з ви ја и н т е р е с з а ле т о п и с е и р о до сло ве с рп ске г о спо де ко ји по ком и ко ли ко цар ство ва, об на вља се успо ме на на њих и са народ ном пе смом ства ра се њи хо ва слав на жи ва хро ни ка. Цар Ла зар је оп шта срп ска кру на злат на, као што су Не ма њи ћи је д и н и п ра ви в ла да ри на ш и у т ра д и ц и ји на р од ној. Н и је да н од бо сан ских вла да ра, са Тврт ком за јед но, не ушав ши у цр квену тра ди ци ју, ни је ни у са мој Бо сни ушао ни у на род ну, као што је слу чај са мно го ма њим ви те зо ви ма оно га кру га, чи је је де ло в а њ е спо је но са не ма њи ћ ком д р ж а вом. За х в а љу ју ћ и то ме, у на ро ду је не ста ло по ли тич ке све сти о пр ва шњим поје ди нач ним др жав ним обла сти ма и го спод стви ма а но ва је - д и н с т ве но с т с е и з ра ђи в а ла ве р ском ко хе зи јом и п р е с т а вом о јед ној и је дин стве ној бив шој др жа ви. 28 Ба ш т и њ е њ е ис т и х ве р ск и х и на ц и о на л но -д р ж а в н и х тра ди ци ја не ма њић ке др жа ве до ве ло је до све сти о исто вет - 27 P. Ga vra nić, Исто, стр В. Ћо ро вић, Исто, стр

124 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр но сти суд би не свих де ло ва срп ског на ро да, ма где био и ко ме ро бо вао, и све сне те жње да се јед но га да на та све сност из рази и др жав ном тво ре ви ном. 29 Ко сов с к и м и т А у с р е д и ш т у све г а, у к у п не ц р к ве но -на р од не т ра д и ц и- је, к а о ч во ри ш на т ач к а на ц и о на л ног и ден т и т е т а, с т о ји еп ск а сл и к а Ко с ов ског б о ја, нај д ра г о це н и је бла г о с рп ског на р о да. За и с т а к а же Ра до в а н Са мар џ и ћ ко с ов ско оп р е де љ е њ е нај ду бље је усе че на цр та ко ја обе ле жа ва за јед нич ки ка рактер Ср ба. Ако се том на ро ду, као што се ви ше пу та хте ло, из њ е г о ве ис т о ри ј ске све с т и си лом и з ба ц и п р е да њ е о Ко с о ву, т о не ће ви ше би ти исти на род. Он ће оста ти ду хов ни бо гаљ. Чини се, ме ђу тим, да је ко ре ње срп ске са мо све сти то ли ко, рас - пли ћу ћи се, ура сло у ко сов ско тле да ће, и по сле нај ду бљег п р е о ра в а њ а, по не к а ж и л и ца и па к на д ж и ве т и и т о по т о њ е з ло и и з ба ц и т и но ве и з да н ке. 30 Еп ск а пе сма к а зу је о Ко с о ву к а о о п р е лом ној т ач к и с рпске исто ри је. Она у њој тра жи етич ки сми сао, мо рал но на чело и вр ли ну без ко је се не оп ста је. Је дан до га ђај се уз ди ше у м и т ск у сфе ру к а ко би до био фу н к ц и о на л но ме с т о у на р од ној по ве сн и ц и. Срп ск и в ла да ри- све ц и, о ко ји ма г о во р е ра н и ја ж и т и ја, свој ж и во т су з а в р ша в а л и по в ла че њ ем у ма на с т и р е и т а мо су као мо на си ока ја ва ли сво је гре хе. И та ко су под ви жниш т вом з а до би ја л и по све ће њ е. У ж и т и ји ма и сло ву о к не зу Ла з а ру ви д и с е је да н но ви п ри с т у п: по ја в љу је с е к ул т ју на к а ко ји сво јом хе р ој ском ж р т вом с т и че веч н и ж и во т. У Да н и ло - вом Сло в у о к не з у Ла за р у ( ) та кав при ступ је нај и- з ра же н и ји и нај сна ж н и ји: Б о љ а на м је см р т у под ви г у не г о жи вот у сра мо ти; бо ље нам је у бор би смрт од ма ча при ми ти не го пле ћа не при ја те љи ма на шим по да ти. Сла ве ћи хе ројск и под ви г Ла з а р ев, х а г и о г ра ф је у з д и же до на че ла: Ум ри мо да веч но жи ви бу де мо. У свом опре де ље њу на Ко со ву за Цар с т во не б е ско с рп ск и је на р од ис по љио свој х ри ш ћ а н ск и, пра во слав ни иден ти тет. То ко сов ско опре де ље ње Ср ба ља по - с т а ло је ис т о ри ј ск а суд би на т ог на р о да, је р је п р е суд но од р е - 29 Исто, стр. 42, Р. Са мар џић, Ко сов ско опре де ље ње, стр

125 Ђу ро Бо дро жић СРП СК И Н А Ц И О Н А Л Н И И Д ЕН Т И Т ЕТ... ђи в а ло све на р од но по на ша њ е у к љу ч н и м мо мен т и ма т е ш ке али слав не срп ске исто ри је. 31 Ко с о во је она т ач к а у на ц и о на л ној по ве сн и ц и ко ју је на род свет ко вао че сто и не зна ју ћи за што, осим што је знао јед но и по у зда но: да се ту не ма за шта сти де ти. На род је непо гре ши во осе ћао да је Ко со во оно ме сто ко је га одва ја од дру гих на ро да ко ји су под ле гли агар јан ском роп ству, под ле - гли без Ко со ва и без ама не та. Са мо би спо мен на из да ју, на Ву ка Бран ко ви ћа, био раз лог да се на тре ну так по гне гла ва. Али, са мо на тре ну так. У сва ком се на ро ду на шло из дај ника, а Оби лић ни је сва ком дан. На Ко со ву Ср би ни су учи ни ли оно што би са ста но ви шта зе маљ ске кон јук ту ре би ло ко рисно, већ оно што је ис прав но Ук а зу ју ћ и на ме с т о Ку л и ков ске би т ке у ис т о ри ји и све - с т и ру ског на р о да, ру ск и ау т о ри у к а зу ју к а ко су на Кул ко во по ље оти шли Нов го род ци, Псков ци, Рја зањ ци..., а отуд су се в ра т и л и к а о Р у си. За б о ра в љ а њ е з а јед н и ч ке хе р о и ке и оп ш т е еп ске п ри че до во д и до о б на в љ а њ а п ле мен ск и х с е па ра т и з а ма. По чет ком XX ве ка, на ро чи то због по ра за у ру ско -јапан ском ра ту 1905, ко ји је по тре сао ру ско дру штво из те меља, у Ру ској Ца ре ви ни за по че ли су мно ги про це си од да ле - ко с е ж ног зна ча ја по бу д ућ но с т Р у си је и ру ског на р о да. У т е про це се, у по чет ку го то во не при мет не, спа да и по ја ва пле - мен ск и х на ц и о на л и з а ма. Све до т ог до ба Б е ло ру си су, к а о и Ма ло ру си и Ве л и ко ру си, сма т ра н и к а о де о т р ој с т в а ру ског на ро да. Са ма иде ја трој ства ука зи ва ла је на раз ли ке, али никад у сми слу не ка кве на род но сне по себ но сти. Бе ло ру ски је - зик, и за са ме Бе ло ру се, био је са мо ди ја ле кат ру ског је зи ка. Да би се об ја сни ла ова по ја ва, па и иде ја да Бе ло ру си ни су са мо јед на од гра на ру ског на ро да већ по се бан на род, тре ба се вра ти ти у раз до бље од кра ја XIV до кра ја XVI II века, у вре ме пољ ског ути ца ја у овим кра је ви ма. У то до ба старо ру ско еп ско на сле ђе из би са но је из све сти бе ло ру ског се - љ а к а, П ле м и ћ и, ко ји в р ш и л и све фу н к ц и је ве з а не з а з а ш т и т у о т а џ би не, т а ко ђе су з а ба ц и л и с т а р о ру ск у хе р о и к у и, по ло н и- зу ју ћи се, све ви ше усва ја ли пољ ски хе ро ич ки пан те он А. Јев тић, Све ти Са ва и ко сов ски за вет, стр А. Гр он с к и, Б е л о р у с к и и н т е л е к т у а л ц и п о ч е т к а X X в. к а о н е и м п е р и ја л н а е л и т а, Н а ц и о н а л н и и н т е р е с, И н с т и т у т з а п о л и т и ч ке с т у д и је, Б е о г р а д, б р. 2/2010. стр

126 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр У исто ри ји срп ског на ро да ни је би ло бо ја на чи је би попри ште до шли Шу ма дин ци и Дал ма тин ци, Цр но гор ци, Војво ђа ни..., а ода тле се вра ти ли као Ср би. Али, оно што ни је у ч и н и ла ис т о ри ја у ч и н и ла је по е зи ја. Или ка ко то пе сник ка же: От ка ко га тур ски оков све за Он по гла су сво је ду ше при ста Да Ко со во и ко сов ског кне за Ста ви ис пред Гол го те и Хри ста... С Ко со вом се и у цр кви ди чи И нај ви ше во ли све ца ко ји ли чи На ви те за Стра хи њи ћа Ба на. Б е з об зи ра ода к ле до ла зио, св а к и Ср би н у с е би но си Ко сов ски за вет. Или ни је Ср бин. То је она за јед нич ка идеја ко ја је с рп ск и на р од од р ж а в а ла ве ко ви ма, ко ја м у је да ла кри ла да се у те шким ра то ви ма осло бо ди, због ко је су пророч ки ка же Ра до ван Са мар џић по том узе ли да му та кри ла ло ме и сп у т а в а ју, ко ја м у, нај з а д, је д и на мо же по сл у ж и т и к а о је згро по нов ног оку пља ња да пре жи ви. 33 О пе т с т о т ој г о д и ш њи ц и Ко с ов ског б о ја, док је Ко с о во још с т а ја ло не о све ће но, Ја ша То м и ћ ће з а п и са т и: Ко с о во је ту жно, ве ли ко гро бље срп ско, али је то ју нач ко гро бље увек под с е ћ а ло Ср би на, да ко лев к а сло б о де с рп ске мо же са мо да се за љу ља на дру гом кр ва вом по љу. Све т о Ко с о во! О т к уд би Ср би н б е з т е б е ц р пе о п ри ме ра у сво јој ве ли кој, ве ков ној не сре ћи... Све то Ко со во! Шта би Ср бин да му те бе ни је! 34 У све му по че му ће нас исто ри ја пам ти ти, у све му вел и ком ш т о смо у ч и н и л и к а о на р од и по је д и нач но, на ла зи с е од јек ко сов ског за ве шта ња. Или, ка ко би то ре као Ан дрић, п и ш у ћ и о Њ е г о ш у: р е флекс ко с ов ске к р ви у по гле д у. А Иси до ра Се ку лић би ка за ла да је у то ме на ша тра гич на кос ов ск а ле по т а. Са мо он и Ср би ко ји су ве р о в а л и да су Не ма њи ћ и њи хо - ви је ди ни вла да ри и ду хов ни оче ви и да су се њи хо ви пре ци, 33 Исто, стр Ј. То мић, По сле пет сто ти на го ди на раз ма тра ња о Ко сов ској бит ци, Но ви Сад, Срп ска штам па ри ја дра Све то за ра Ми ле ти ћа, 1889, стр. 6,

127 Ђу ро Бо дро жић 126 СРП СК И Н А Ц И О Н А Л Н И И Д ЕН Т И Т ЕТ... по кр ви, бо ри ли у Ко сов ском бо ју за крст ча сни и сло бо ду з л а т н у, оста ли су Ср би. Сви ко је је на пу сти ло та кво ве ро вање оста ли су то су са мо по име ну, а ве ли ки број је за ба цио и срп ско име, по ста ју ћи му крв ник. Djuro Bodrozic SERBIAN NATIONAL IDENTITY: ITS SOURCES AND FOUNDATIONS Summary Talking about nations, one should never forget a fact that a nation is a community and the communities are irrational in their essence. Connections which tie people to each other into one community may be historical, religious, tribal one, also those based on collective experience and common values. In all times religions and believes are key factors of identities. A greatest illusion is a belief that people are primarily led by rational reasons with interests holding dominant place in it.as history shows, all great turning points put into a focus the identity issue. Before other questions, people need to respond to a question Who are we? and then deal with what they need to do, or in other words, deal with what their interests are. Throughout history one people s key decisions have never derived from a rational and calculative starting point. On the contrary, they have always been decisions that are in contrast to national interests. These have been decisions deriving from national history and decisions for confirmation of identity. A muth of the origins or a moment or an event by which a nation defines its origin is a best way to explain how the nation comprehends itself. Serbs have counted their historical time since the time of Nemanja who started unification of divided Serbian tribes (dukedoms knezevine / tribes plemena molim misljenje nekog iz Instituta kako da se ovo prevede, da li da se ostavi kako je autor napisao) and united a significant part of the nation with his strength and political skill. However, in such politically united people there were not a collective thought which could encompass them and make a bassis for their inner unity. In order to present a

128 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр unity and survive as such, each nation must have a spiritual clasp binding it together. Such spiritual clasp was made by Saint Sava. Key Words: Serbs, identity, Serbian Orhodox Church, cult of Saint Sava, saga on Kosovo ЛИ Т Е РА Т У РА Ф. В. Ј. Ше линг, Ф и ло со ф и ја м и то ло г и је, Б е о г ра д, Опус, С. Х а н т и н г т он, С у ко б ц и в и л и за ц и ја, Под г о ри ца, Ц И Д, Р. Н. Бе ла, По г а же н за ве т, Бе о град, XX век, С. Бул га ков, Пра в о с ла в ље, Но ви Сад, Књи жев на за једни ца Но вог Са да, М. Цр њан ски, Све т и Са в а, Бе о град, Лу ча, С. Ми ле тић, Иза бра ни члан ци, Но ви Сад, Про свет но изда вач ка за дру га «Змај», В. Ћо ро вић, По кре ти и де ла, Бе о град, Ге ца Кон, P. G a v r a n ić, Po li t ič k a p o vje st hr va t sk og n a ro d a: o d pr vog po čet ka do da nas, Za g reb, Št a m pa r i ja i l i t o g r a fi ja C. A l- brec hta, Р. Са мар џић, Ко сов с ко опре де ље ње, Б е о г ра д, Срп ск а књи жев на за дру га, Р. Са мар џић, Иде је за срп ску исто ри ју, Б е о г ра д, Ју г о - сла ви ја п у бл и к, Р. Са мар џић, Усме на на род на хро ни ка, Но ви Сад, Ма тица срп ска, Н. Ми лаш, Пра во слав на Дал ма ци ја, Но ви Сад, Из давач ка књи жар ни ца А. Па је ви ћа, Ђ. Сл и јеп че ви ћ, Ис то р и ја Срп с ке пра в о с л ав не ц р кве, Бе о град, БИГЗ, А. Јев тић, Све ти Са ва и ко сов ски за вет, Б е о г ра д, Српска књи жев на за дру га, Ј. То м и ћ, По сле пет сто ти на го ди на раз ма тра ња о Ко сов с кој б и т ц и, Но ви Сад, Срп ска штам па ри ја дра Све т о з а ра М и ле т и ћ а, А. Гр он ск и, Б е ло ру ск и и н т е лек т у а л ц и по че т к а X X в. као не им пе ри јал на ели та, На ци о нал ни ин те рес, Инсти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град, бр. 2/

129 Ђу ро Бо дро жић СРП СК И Н А Ц И О Н А Л Н И И Д ЕН Т И Т ЕТ... Живковић, Гордана, Борба за нови српски идентитет, Српска политичка мисао бр. 3/2011, стр Resume By creation of national church, Saint Sava made also a foundation of Serbian nation. The Church which was created by Saint Sava and organized in the way that it could be spread on all regions where the nation lived, outlived the Serbian medieval state. With the disintegration of medieval Serbian state, significance of Saint Sava s personality did not perish, but instead of it it became even stronger and livelier thanks to the Church that Saint Sava established, organized and gave directions to. The Serbian Orthodox Church outlived Serbian medieval state and as an institution it represented an only continuity with pre-turkish conquest and the only one institutional connection which encompassed and bid together whole Serbian nation in times of Osman Turkish occupation. The Church spread the sacred tradition connected to former statehood and cult of the Nemanjics to all parts of the Serbian nation, including those which have not belonged to it before, such is the case with central and western parts of Bosna, Dalmacija and Vojna Krajina. By glorification of the past, personified in the state of the Nemanjics and the Nemanjics themselves, honoring the cult and spreading the legend on Saint Sava, the Serbian Church made them to become a heritage of whole nation. The church and folk tradition have become one. In this way, relying on the medieval heritage and tradition, the Serbian Orthodoxy has been embraced by all parts of national masses and it has become a true national faith to which survival historical destiny (of the nation) became attached to. National folk saga (songs and stories), even when it cannot be documented with historical testimonies, represent a biggest treasure, as it shows customs and morality and national character of a nation it belongs to. In them there is presented history of national soul and the soul is more important than the body which history based on historical documents describes. 128

130 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр Different regions and different historical circumstances have left a visible trace on the mentality of Serbian people, but they have not had a crucial role in shaping of their character. It is the people s believes that shape the people s character and not geo-climatic conditions and historical circumstances. External life of the people have been changing the forms, directions and policies, the states and regimes, but their inner life with their believes, hopes and fears have remained unchanged and in its place. Ideals of the Serbian people are described in their national songs, told in their folk stories, expressed in their national proverbs; from them one can find out about the mentality and character of the Serbian people, get to know their national sanctities and discover their believes, shortly, the people themselves. Modern definitions of a myth always underline that it is a traditional story. For a myth to become tradition, it has to be accepted by a social group and re-told from one generation to another, considering and transferring it as a part of their cultural heritage. A myth is a story which gives paradigmatic meaning to one event and an exemplary character to a person. The event in which the personalities, having a guiding idea, go forward to the end not paying attention to obstacles nor the price they have to pay, becomes glorified. The epic story on the Battle on Kosovo field has become a central point in historical records of time of Serbian nation. Овај рад је примљен 5. фебруар године а прихваћен за штампу на састанку Редакције 10. априла године. 129

131

132 УДК (497.11) Прегледни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VIII, vol. 13 Број 1/2012. стр Д у ша н Ву чи ће вић *, Пе тар Ма тић ** Т РА Д И Ц И О Н А Л И ЗА М И МО Д Е РН И ЗА М КА РАК ТЕР ДРУ ШТВЕНИХ РАС ЦЕ ПА У СР БИ ЈИ Са же т а к Ба зич ни циљ ово га ра да је да ука же на ка рак тер и приро ду дру штве них рас це па у Ср би ји. Основ на хи по те за аутора је да се ли ни је су че ља ва ња дру штве них гру па од ви ја ју на м а тр и ц и иде о ло ш ко - по л и т ич к и х опре де ље ња. То ум но го ме оте ж а в а про це се мо де р н и за ц и је, др у ш тве не тра н сфор ма ци је и де мо крат ске кон со ли да ци је, јер је кључ на претпо с тав ка њи хо ве ус пе ш не ре а л и за ц и је по с то ја ње нај ш и ре г дру штве ног кон сен зу са око нај ва жни јих др жав них и на ци онал них пи та ња. Бли ска исто ри ја на овим про сто ри ма и зао с та ц и ксе но фо б ич ног на ц и о на л и з м а и да ље с у пр и с у т н и, а с и м бо л и ка ка ра к те р и с т ич на за то в ре ме и да ље е г з и с т и ра у све с т и г ра ђа на. Од нос мо де р ног и тра д и ц и о на л ног, за с ту п ље нос т од ре ђе н и х иде ја и в ред но с т и, као и с та в о в и г ра ђа на о пи та њи ма де мо крат ског пре о бра жа ја, ин те гра ци ја и унутра шњег кон сен зу са по ка зу ју да је пред на шим дру штвом и но се ћим по ли тич ким ин сти ту ци ја ма сло жен за да так прева зи ла же ња су прот но сти и по ла ри за ци је на иде о ло шко - пол и т ич к и м ос но в а м а. Кључ не ре чи: дру штве ни рас це пи, дру штве не гру пе, мо дерно, тра д и ц и о на л но, на ц и о на л и за м, де мо к ра т * И н с т и т у т з а п о л и т и ч ке с т у д и је, Б е о г р а д ** И н с т и т у т з а п о л и т и ч ке с т у д и је, Б е о г р а д 131

133 В у ч и ћ е в и ћ Д у ш а н, Ма т и ћ Пе т а р Т РА Д И Ц И О Н А Л И ЗА М И... с ка кон со л и да ц и ја, по л и т ич ке и н с т и ту ц и је, е л и те, г ра ђа н и, кон се н с у а л на де мо к ра т и ја. Те о р иј с ко - те р м и но ло ш ко од ре ђе ње основ н и х и срод них пој мо ва Основ ни циљ ово га ра да је да ука же на ка рак тер расце па у Ср би ји и з а с т у п љ е но с т и (са) од но с т ра д и ц и о на л н и х и мо дер них вред но сти у срп ском дру штву. Као осно ва се узи ма не ко ли ко ин ди ка то ра и ва ри ја бли по мо ћу ко јих је мо гу ће ме - ри т и к а ра к т е р и су ш т и н у д ру ш т ве н и х су че љ а в а њ а на л и н и ји по ме н у т и х ра з л и к а у на шем дру штву. Нај оп ш т и ја ме т о да ко ја ће с е ко ри с т и т и у овом ра д у је и н д у к т и в на, је р ће с е п у т ем ви ше и н д и к а т о ра у по р е ђи в а т и с т а во ви г ра ђа на п р е ма п и т а њи ма ко ја су у п р о т е к лом пе ри о - ду би ла од из ра зи тог зна ча ја за раз вој дру штва и др жа ве. На са мом кра ју, ком па ра ци јом и уоп шта ве њем на осно ву квант и т а в н и х по да т а к а р е ле в а н т н и х ем п и ри ј ск и х ис т ра ж и в а њ а, до ћ и ће с е до з а к љу ча к а к в а л и т а т и в ног к а ра к т е ра. Од по с е б - н и х ме т о да је не о п ход но ис т а ћ и с т а т и с т и ч к и ме т од, ко ји м ће мо се у овом ра ду ру ко во ди ти за рад при ку пља ња од го вара ју ће ем пи риј ске гра ђе. Упо тре ба ста ти стич ке ме то де и садр жај ово га на уч но -ис тра жи вач ког ра да не из бе жно им плици ра ју и упо тре бу ана ли тич ког ме то да. Да би се овај рад мо гао сми сле но по пу ни ти, у овом де лу ће мо се ба ви ти те о риј ским и тер ми но ло шким ра гра ниче њ ем о снов н и х пој мо в а мо де р ног и т ра д и ц и о на л ног, к а о и чи та вог ни за срод них фе но ме на. У нај оп ш т и јем см и сл у, т е р м и н мо де р но п р ед с т а в љ а не што што се у сва ко днев ном го во ру ко ри сти на су прот зас т а р е лом и т ра д и ц и о на л ном, док с е мо де р н и з а ц и ја ви д и к а о нај ши ри дру штве ни про цес ко јим се по сто је ћи си стем вредно с т и ко ри г у је и уск ла ђу је са у т в р ђе н и м ц и ви л и з а ц и ј ск и м т о ко ви ма. 1 У том сми слу, про ме на у си сте му вред но сти кроз п ри зм у мо де р н и з а ц и ј ск и х п р о це са са д р ж и у с е би зна чај не им пли ка ци је у свим сфе ра ма дру штве ног жи во та. Ме ђу соб - ни од нос мо дер ног и тра ди ци о нал ног, мо дер ни за ци је, тра- 1 Цит. пре ма, Ран ко вић, Ми о драг, Мо дер ни за ци ја у Ма тић, Ми лан, Ста нов - чић Во ји слав, ур., Ен ц и к л о п е д и ја п о л и т и ч ке к ул т у р е, С а в р е м е н а, Б е о г р а д, 1991, стр

134 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр д и ц и је и р е т ра д и ц и о на л и з а ц и је у к а зу ју да иа ко су ш т и н ск и су п р о т с т а в љ е н и фе но ме н и, мо де р но мо же у с е би са д р ж а т и т ра д и ц и о на л но и vi ce ver sa. 2 И деј на ис хо д и ш т а мо де р н и з а ц и је мо г у с е п р о на ћ и у епо хи про све ти тељ ства, под сти ца њем про гре са и фи ло зо - фи јом ра ц и о на л и зма, а фи р ма ц и јом п ри в ат ног в ла сн и ш т в а и п ри р од ног п ра в а, по л и т и ч ке и д ру ш т ве не ема н ц и па ц и је лич но сти, де мо крат ске отво ре но сти и над ме та ња у еко номској и по ли тич кој сфе ри. На тим иде ја ма уте ме љу је се више ве ков ни раз вој за пад ног гра ђан ског дру штва (епо ха мо - де р не), ко ји п р о т и че у зна к у с е к у ла ри з а ц и је (о сло ба ђа њ е од р е л и г и ј ск и х и т ра д и ц и ј ск и х дог м и), ра ц и о на л и з а ц и је (а фи р - ма ц и је ра зу ма) и сви х ви до в а е фи к а сно с т и, од но сно с т а л ног уве ћа ња људ ске мо ћи над при ро дом и дру штве ним про це - си ма (ино ва ци је, на уч на, тех нич ка и тех но ло шка ра ци о налност, ор га ни за ци ја про из вод ње и упра вља ње ра дом итд.). А к т у е л н и мо де р н и з а ц и ј ск и п р о це си у Ср би ји са с о б ом но с е и си г н и фи к а н т не по сле д и це ко је с е ис по љ а в а ју у м но г и м с ег мен т и ма, а у н у т ра ш њи д ру ш т ве н и ра с це п и с е од ви ја ју на ма т ри ц и по ме н у т и х п р о це са. Јед не од мар к а н т н и х по сле д и ца су, св а к а ко, по л и т и ч ке, а т ра н сфор ма ц и ју по л и т и ч ког по р е т - к а у Ср би ји п ра т е м но г о бр ој не д и хо т о м и је и не по с т о ја њ е бази ч ног кон с ен зу са око к ру ц и ја л н и х д ру ш т ве н и х и д р ж а в н и х пи та ња. Чак и дру штва и си сте ми са увре же ним де мо кратским и плу ра ли стич ким вред но сти ма не мо гу тран сцен ди рат и по с е би, а са м и г ра ђа н и т е ш ко мо г у ра з у ме т и па ра д и г м у мо дер ни за ци је, што по сле дич но во ди дез о ри јен та ци ји, осе - ћа ју не мо ћи, али не ја ци ји и не за ин те ре со ва но сти за по ли тичке про це се. Аутен тич на, де мо крат ска мо дер ни за ци ја по се - д у је д в а л и к а: п р ви с е од но си на мо де р н и з а ц и ју по л и т и ч ког си сте ма, док је дру го ли це дру штве но, оно ко је би тре ба ло да од ре ди пра вац и циљ ре фор ми. Мно го број ни при ме ри и ис кус т в а мо де р н и з а ц и је, по к а зу ју да су к р оз т ра н сфор ма ц и ју нају спе ш н и је п р о ш ле д р ж а ве ко је су у си с т ем у не ле и но в а ц и је ко је од го ва ра ју мен та ли те ту, по ли тич ком обра сцу и кул тур - н и м к а ра к т е ри с т и к а ма г ра ђа на. Та ко, к а па ц и т е т г ра ђа на да раз у ме ју сми сао и су шти ну ре фор ми, да их за јед нич ки усме - 2 Ви д е т и, р е ц и м о, I n g le h a r t, Ro n a ld, Wel z el, C h r i s t i a n, M o d e r n i z a t i o n, C u l t u r a l Chan ge and De moc racy: The Hu man De ve lop ment Se qu en ce, Cam brid ge Uni versity Press, 2005; Ler ner Da niel, T h e Pa s s i n g o f Tr a d i t i o n a l S o c i e t y: M o d e r n i z i n g the Mi dlle East, New York Uni ver sity Press,

135 В у ч и ћ е в и ћ Д у ш а н, Ма т и ћ Пе т а р Т РА Д И Ц И О Н А Л И ЗА М И... р е и п ру же и м по д р ш к у, ч и не к ри т и ч н и е ле мен т по л и т и ч к и х сло б о да. 3 С д ру г е с т ра не, уло г а по л и т и ч к и х е л и т а и а к т е ра, њи хо в а ком пе т ен т но с т, ког н и т и в н и к а па ц и т е т ( ра з у ме в а њ е д ру ш т ве н и х п р о це са, ис т о ри ј ск и х к р е т а њ а и т ра јек т о ри ја, п р е д и к ц и ја де ша в а њ а ко ја сле де и тд.) и њи хо в а де мо к рат ск а с о ц и ја л и з а ц и ја, т а ко ђе и ма ју спе ц и фи ч н у т е ж и н у. Сло же н и за хва ти ра ци о на ли за ци је, ди фе рен ци ја ци је, ин ди ви ду а ли зац и је и и н с т ру мен т а л и з а ц и је з а х т е в а ју у че ш ће г ра ђа на, a са дру ге стра не ефи ка сно и ефек тив но до но ше ње од лу ка. 4 Мо дер ни за ци ја је у осно ви по зи тив на и нео п ход на пара д и г ма, по с е б но код зе ма љ а у ра з во ју. Успе ш но с т мо де р н и- з а ц и је, а у у жем см и сл у и т ра н зи ц и је, мо же би т и по сма т ра на ни зом по ка за те љи ма, као што су: еко ном ски раз вој, кул тур - ни на пре дак, све сно упра вља ње про це си ма, ин ду стри ја лиза ци ја и ур ба ни за ци ја, де зи де о ло ги за ци ја и се ку ла ри за ција, и н с т и т у ц и о на л на с т а би л но с т и е фи к а сно с т, т ех но ло ш ке ино ва ци је и ин фор ма ти за ци ја, ак ти ви ра ње соп стве них раз - вој них ре сур са, су зби ја ње дру штве них кон фли ка та и па то - ло г и је и у бла ж а в а њ е екс т р ем н и х не јед на ко с т и с о ц и ја л н и м ме ра ма д р ж а ве. Про кла мо ва ни ци ље ви са да шњег та ла са мо дер ни за ције и дру штве не тран сфор ма ци је у Ср би ји су усва ја ње ши ро - ког спек т ра в р ед но с т и ч и је би ко нач но ис хо д и ш т е т р е ба ло да бу де фор ми ра ње гра ђан ског дру штва, при ме на на че ла влада ви не пра ва, кон со ли да ци ја де мо кра ти је и кре и ра ње де мо - к рат ске по л и т и ч ке к ул т у р е. Пра к са ра з ви је н и х по л и т и ч к и х си с т е ма је по к а з а ла да д ру ш т в а са у ма њ е н и м с о ц и ја л н и м ра с це п и ма и ра сло ја в а њ ем по ра з л и ч и т и м о сно в а ма по к а зу ју да ле ко б о љ е р е зул т а т е од он и х са и з ра же н и ји м д ру ш т ве н и м су че љ а в а њи ма. 5 3 Blo kland, Hans, Mo der ni za tion and Its Po li ti cal Con se qu en ces: We ber, Schum peter and Man he im, Yale Uni ver sity Press, 2006, стр Деј вид Ис тон де фи ни ше др жа ву знат но дру га чи је од Мак са Ве бе ра. Он ис - ти че да је основ но обе леж је др жа ве да упра вља, усме ра ва и ко ри гу је друштве не вред но сти. С об зи ром да по ли тич ки ак те ри чи не спо ну из ме ђу грађа на и др жа ве, очи глед но је да они има ју пре суд ну уло гу у дру штве ним про ме на ма, Easton, Da vid, An Ap pro ach of the Analysis of Po li ti cal Systems, World Po li tics, vol. 9, no. 3, The John Hop kins Uni ver sity Press, 1957, стр Ком па ра тив не сту ди је по ли тич ких си сте ма по ка зу ју да у за јед ни ца ма са вис о к и м н и в о ом п о л и т и ч ке е м а н ц и п а ц и је, м а ђу с о б н о г п о в е р е њ а и у ко ји м а п о с т о ји н ај ш и р а д р у ш т е н а с а г л а с н о с т око н ај з н а ч ај н и х п о л и т и ч к и х п и т а њ а, функ ци о ни шу не у по ре ди во бо ље од оних где су по де ле ба зи ра не на иде о ло - 134

136 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр Дру го зна чај но пи та ње је при ро да дру штве них рас це - па, а по је д и н и ау т о ри у к а зу ју на не ко л и ко т а ча к а по мо ћу ко - јих их је мо гу ће ме ри ти и ана ли зи ра ти. Крис берг уво ди не - ко л и ко к а т е г о ри ја ев а л у а ц и је д ру ш т ве н и х ра с це па и су ко ба. 6 И де о ло ш ко -по л и т и ч к и ра с це п и ч и не у Ср би ји ч и не о сно ву ра да, ш т о не и з б е ж но са с о б ом по в ла ч и и фе но ме не д ру ш т ве ног и и де о ло ш ког и ден т и т е т а. Со ц и о ло ш к и п ри с т у п ис тра жи ва њу иде о ло шко -по ли тич ких рас це па да ти ра од Лазар сфел да, ко ји го во ри о три пред у сло ва груп ног гла са ња: 1. Д ру ш т ве на д и фе р ен ц и ја ц и ја ко ја во д и ма т е ри ја л ном и си м б о л и ч ком фор м и ра њу д ру ш т ве н и х г ру па; 2. Од р ж а њ е д ру ш т ве н и х г ру па к р оз г е не ра ц и је, од н. тран сфер зна ња и по ме ну тих сим бо лич ких и ма те - ри ја л н и х в р ед но с т и; 3. Услов фи зич ке и дру штве не бли ско сти и кон так ти њи хо вих чла но ва кроз вре ме. 7 Ка да је реч о дру штве ном и груп ном иден ти те ту, најпре је нео п ход но ис та ћи да је тај фе но мен у не по сред ној и у з р оч но -по сле д и ч ној ве зи sa к а ра к т е р ом д ру ш т ве н и х а к ц и ја у од г о в а ра ју ћем с о ц ио -пси хо ло ш ком кон т ек с т у. 8 У том смислу је нео п ход но ис та ћи да је исто риј ски кон текст фор ми рања но вих дру штве них гру па у Ср би ји ишао у прав цу рас цепа не ис кљу чи во на осно ву кла сних раз ли ка, већ пре све га и де о ло ш ко -по л и т и ч к и х. Фор м и ра њу и де о ло ш к и х ра з л и к а ш к и м и н а ц и о н а л н и м о с н о в а м а. С л и ч н о п о к а з у ј у и и с т р а ж и в а њ а о с о ц и ја л - н ом к а п и т а л у, в и д е т и, р е ц и м о P u t n a m, Ro b e r t, e d, D e m o c r a c i e s i n F l u x: T h e E v o l u t i o n o f S o c i a l C a p i t a l i n C o n t e m p o r a r y S o c i e t y, O x fo r d Un i ve r sit y P r e s s, Као основ не ди мен зи је дру штве ног кон флик та аутор на во ди свест о по стоја њу су прот ста вље не гру пе (са раз ли чи тим ин те ре си ма и ци ље ви ма, ин тен - зи тет кон флик та ко ји за ви си од при вр же но сти чла но ва гру пе по ме ну тим ци - љ е в и м а, р е г у л а ц и ј у, од н. и н с т и т у ц и о н а л и з а ц и ј у и а р т и к у л и с а њ е кон ф л и к т а и ч и с т о т у, к а о п р о ц е н у ш и р и н е п о љ а и ус м е р е н о с т н а с а р а д њу с у п р о т с т а - в љ е н и х г р у п а. Ви д е т и, K r i e s b e r g, L o u i s, T h e S o c i o l o g y o f S o c i a l C o n fl i c t s, Pren ti ce-hall, Eagle wo od Cliffs, 1973, стр La zar sfeld, P., Be rel son, B. and Ga u det, H. The Pe o ple s Cho i ce, Co lum bia Univer sity Press, 1944, цит. пре ма, Аndersen, Ro bert, He ath, Ant hony, So cial Id e n t i t i e s a n d Po l i t i c a l C le ve a ge s: T h e Ro le of Po l i t i c a l C o n t e x t, Jo ur nal of the Ro y a l S t a t i s t i c a l S o c i e t y. Se ri es A (Sta ti stics in So ci ety), vol. 166, no. 3, 2003, стр Re ic h e r, St e p h e n, T h e C o n t e x t of S o c i a l Id e n t it y : D o m i n a t io n, Re si s t a n c e a n d C h a n ge, Po li t i c a l Ps y c h o l o g y, vol. 25, n o. 6, I n t e r n a t i o n a l S o c i e t y fo r Po l i t i c a l Psycho logy, 2004, стр

137 В у ч и ћ е в и ћ Д у ш а н, Ма т и ћ Пе т а р Т РА Д И Ц И О Н А Л И ЗА М И... прет хо ди ли су и рас це пи на ли ни ји ет нич ких су ко бља вања, са на гла ше ном мо би ли за ци јом на ци о нал них гру па. Такви трен до ви, при сут ни су и да нас, а при ро да тих рас це па у м но г о ме о т е ж а в а п р о це с е де мо к рат ске т ра н сфор ма ц и је и кон со ли да ци је. У де лу ис тра жи ва ња ко ји сле ди, на ба зи емири ј ск и х по к а з а т е љ а и у на ве де ном кон т ек с т у, по д р об но ће с е а на л и зи ра т и к а ра к т е р и де о ло ш ко -по л и т и ч к и х ра с це па око ма ги страл них дру штве них и др жав них пи та ња. 136 Иде о ло ш ко - по л и тич к и рас це п и пре пре ка де мо к ра т с кој кон со л и да ц и ји у Ср би ји Док се у раз ви је ним де мо крат ским дру штви ма основ - н и по л и т и ч к и су коб т и че п р е ра спо де ле до хо т к а и и мо ви не, у м ла д и м и не по с т о ја н и м де мо к ра т и ја ма уоби ча је н и д ру ш т ве - н и ра с це п и су по л и т и ч ке и и де о ло ш ке (з а и п р о т и в р е ж и ма, з а и п р о т и в не ке по л и т и ч ке л и ч но с т и, з а и п р о т и в не ке по л и- ти ке или иде о ло ги је ко ја од ре ђу је бу дућ ност зе мље) или култур не при ро де (дру штве не гру пе оку пље не око су прот ставље них ет нич ких, ре ли ги о зних, је зич ких, кул тур них идент и т е т а). О т у да с е у њи ма во д и по л и т и к а си м б о ла ко ја по зи в а на т ај по с е ба н и ден т и т е т и спо с об на је да мо би л и ше ве л и ке г ру па ц и је с т а нов н и ш т в а ко је свој и ден т и т е т ви де у г р о же н и м од с т ра не јед не и л и ви ше су пар н и ч к и х г ру па. К а ко т е ме љ но пи та ње у зе мља ма ја ких иде о ло шких и сим бо лич ких рас це - па ни је ви ше или ма ње (нпр. да ли по рез на до дат ну вред ност тре ба да из но си 18% или 20%) већ или-или, по сто ји на ме ра да се про тив ник ис кљу чи, де мо крат ски ако је мо гу ће, а ако н и је и не де мо к рат ск и м с р ед с т ви ма. Зб ог т о г а у д р ж а в а ма у ко ји ма до м и н и ра по л и т и к а си м б о ла по с т о ји ве ћ а мо г ућ но с т да се де мо кра ти ја уру ши. По л и т и к а зна ме њ а н и је к а ра к т е ри с т и к а Ср би је са мо у по след њих 20 го ди на, већ је сим бо лич ки рас це пи пра те од ус по ста вља ња мо дер не срп ске др жа ве ( Ка ра ђор ђе ви ћи/обре - но ви ћ и, мо нар х и с т и /р е п у бл и к а н ц и, че т н и ц и /пар т и з а н и, и тд.). На кон сло ма с о ц и ја л и зма по де љ е но с т с рп ског д ру ш т в а на с т а в љ е на је, а л и у д ру г а ч и јој фор м и. По де ла на па т ри о т е и и з дај н и ке, на ц и о на л и с т е и мон д и ја л и с т е, р е ж и м л и је и де мо - к ра т е ко ја је к а ра к т е ри са ла де ве де с е т е г о д и не п р о ш лог ве к а,

138 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр до би ла је у но вом м и ле н и ју м у и но во ру хо. Те ме љ но п и т а њ е, ко је је т о ком де ве де с е т и х г о д и на 20. ве к а би ло у с р е д и ш т у по ли тич ко -иде о ло шког рас це па ти ца ло се од но са пре ма старом (но вом) ре жи му и бу ду ћег раз вој ног прав ца срп ске држ а ве. Пр в а л и н и ја по де ле је по с т о ја ла и у п р ви м г о д и на ма 21. ве ка, до ду ше у ре фор ми са ном об ли ку, као од нос пре ма пе рио д у в ла да ви не Сло б о да на М и ло ше ви ћ а, а л и је она п р о т о ком в р е ме на по т и сн у т а. Д ру г а о са по де ле оп с т а је и да на с. С јед не с т ра не и ма мо ев р о и н т е г ри с т е, а са д ру г е, њи ма су п р о т с т а- в љ е не су ве р е н и с т е. С у коб во де ћ и х по л и т и ч к и х сна г а око ова квих пи та ња не пред ста вља ни ка кво из не на ђе ње јер је карак те ри сти чан за рас це пе уну тар пост со ци ја ли стич ких друш т а в а ко је у по л и т и ко ло г и ју у во д и К ла ус Фон Бај ме ( K la u s von Beyme). Оно што од сту па од на ве де не ма три це је сте њихо ва сна га и тра ја ње. Обо га ћу ју ћи те о ри ју со ци јал них рас це - па Лип се та (Seymo ur Mar tin Lip set) и Ро ка на (Stein Rok kan) ко ји утвр ђу ју рас це пе по 4 ли ни је ка рак те ри стич не за стар е де мо к ра т и је (цен т ар пе ри фе ри ја; д р ж а в а ц р к в а; с е ло г ра д; ра д к а п и т а л) и по де л у на ма т е ри ја л и с т е и по с т мат е ри ја л и с т е Ро на л да И н гл х ар т а ( Ro n ald I n gle h a r t), фон Бај ме уста но вља ва три но ва рас це па: ста ри по ре дак про то трансфор ма ц и ј ск и по р е да к; ок ц и ден т а л и з а м на ц и о на л и з а м; цен т ра л и з а м де цен т ра л и з а м. 9 Пр ви ра с цеп з а сно в а н је на од но су п р е ма с т а р ом р е ж и- му и ка рак те ри сти чан је за пр ве го ди не тран зи ци је со ци ја листич ких др жа ва. У Ср би ји се он по ка зао ви тал ни јим, до душе у не ш т о д ру г а ч и јем об л и к у. Од но с п р е ма ко м у н и с т и ч ком ре жи му пре у зео је дру го ру хо и пре тво рио се у од нос пре ма Ми ло ше ви ће вом ре жи му ко ји је ду го, чак и по сле Ми ло ше - ви ће ве смр ти, де лио по ли тич ке сна ге на ре жи мли је и де мо - кра те. Дру ги, рас цеп на ок ци ден та ли сте и на ци о на ли сте је - с т е на с т а в а к су ко ба з а па д њ а к а и на ц и о на л и с т а ко ји је био т ра д и ц и о на ла н у 19. ве к у по гла ви т о у зе м љ а ма п ра во сла в не 9 Фон Бај ме, Кла ус, Тран сфор ма ци ја по ли тич ких стра на ка, Фа кул тет по ли - т и ч к и х з н а н о с т и, З а г р е б, , с т р О р а с ц е п и м а ко је ус т а н о в љ а в а ј у Лип сет и Ро кан, и Ин гел харт ви де ти у: Lip set, Seymor Mar tin, Rok kan, Stein, Cle a va ge Struc tu res, Party System, And Vo ter Alig nments у: Ma ir, Pe ter (ed.), West Euro pean Party Systems, Ox ford Uni ver sity Press, 1990; In gle hart, Ro nald, The Na tu re of Va lue Chan ge у: Ma ir, P. (ed.), нав.де ло; In gle hart, R., From Class-Ba sed to Val lue-ba ses Po li tics у: Ma ir, P. (ed.), нав.де ло 137

139 В у ч и ћ е в и ћ Д у ш а н, Ма т и ћ Пе т а р Т РА Д И Ц И О Н А Л И ЗА М И... ве р е. 10 О в ај ра с цеп до м и н и ра с рп ском по л и т и ч ком сце ном у пр вој де це ни ји два де се тог ве ка и ре флек ту је се на сва зна чајна спољ но по л и т и ч к а п и т а њ а: од но с п р е ма Ев р оп ској Ун и ји, Н А ТО, СА Д, Р у си ји, К и н и и по с р ед но на д и ле м у оч у в а њ е на ц и о на л ног и ден т и т е т а и /и л и у к љу че њ е у гло ба л не т о ко ве ко ји мо г у ра с р би т и Ср би ју. Тр е ћ и ра с цеп цен т ра л и з а ц и ја де цен т ра л и з а ц и ја с е по ја в љу је по след њи х г о д и на. С у ко би на с т а л и у ве зи са да в а њ ем ве ћ и х ов ла ш ће њ а А П Вој во д и на су п р е све г а по сле д и ца на сле ђе н и х, (не) оп ра в да н и х с т ра хо в а из про шло сти (рас пад СФРЈ, про гла ше ње не за ви сно сти Ко - с о в а) и п р е т в а ра ју од л у к у да л и с т е з а цен т ра л и з а ц и ју и л и де цен т ра л и з а ц и ју Ср би је у п и т а њ е да л и с т е з а и л и п р о т и в да ље раз град ње срп ског др жав ног и на ци о нал ног про сто ра. Под иде о ло шко -по ли тич ким рас це пом, чи ју ће мо ду бину ис пи та ти, под ра зу ме ва мо рас цеп из ме ђу на ци о на ли стичке и гра ђан ске ори јен та ци је уну тар срп ског дру штва. Он се п р е ла ма к р оз ра з л и ч и т а п и т а њ а: од но с п р е ма с рп ском на ц и- о на л ном п и т а њу и д р ж а в н и м г ра н и ца ма; п ри р о да д р ж а ве и од нос пре ма људ ским пра ви ма и сло бо да ма; од нос пре ма ме - ђу на р од ној з а јед н и ц и и ш и ри м и н т е г ра ц и ја ма. Ис т о ри ј ск и је с т ру к т у ри са н и п р ед с т а в љ а ће сна ж а н г е не ра т ор по де ла и кон фли ка та све док ши ро ким кон сен зу сом не бу ду от кло ње - на спо р е њ а око т е ме љ н и х п ри н ц и па и в р ед но с т и на ко ји ма ће би т и з а сно в а но с рп ско д ру ш т во и д р ж а в а. И де о ло ш ко -по л и- тич ки рас цеп чи ни основ ну де тер ми нан ту по ли тич ких ставо ва на ко јим по чи ва по де ла на цен тра ли стич ку, де цен трали стич ку и ауто но ма шку Ср би ју. Са њим је по ве зан и култ у р но -в р ед но сн и ра с цеп ко ји свој и з ра з до би ја у по де л и на т ра д и ц и о на л и с т и ч к у и мо де р н и с т и ч к у Ср би ју. Јо в а н Ком ш и ћ, Д ра г о м и р Па н т и ћ и Зо ра н Сла ву је ви ћ иде о ло шко -по ли тич ки рас цеп за сни ва ју на раз ли чи тим концеп т и ма д ру ш т ве ног и по л и т и ч ког у р е ђе њ а и гло ба л н и м п ра в ц и ма ра з во ја д ру ш т в а, а њ е г о ву су ш т и н у и з ра ж а в а ју кроз по зи ци о ни ра ње по ли тич ких пар ти ја и раз вр ста ва ње бирач ког те ла на оси ле ви ца цен тар де сни ца. У њи хо вој визу ри, по де ла на на ц и о на л и с т и ч к у и г ра ђа н ск у Ср би ју би ла би де о ис т о ри ј ско - е т н и ч ког ра с це па. 11 По на ма, ис т о ри ј ско - 10 Исто, стр Ви д е т и у : Ком ш и ћ, Јо в а н, П а н т и ћ, Д р а г о м и р, С л а ву је в и ћ, З о р а н, Основ не ли ни је пар тиј ских по де ла и мо гу ћи прав ци по ли тич ког пре гру пи са ва ња у Ср 138

140 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр е т н и ч к и ра с цеп об у х в а т а с ег мен т и ра њ е јед ног д ру ш т в а на о сно ву е т н и ч ке п ри па д но с т и њ е г о ви х ч ла но в а, па не сла г а њ а у по гле д у бу д у ћег ра з вој ног п ра в ца с рп ске д р ж а ве ко ја ле же у о сно ви по де ле на ц и о на л но г ра ђа н ско, а по с т о је у н у т ар ве ћин ске, срп ске на ци је пред ста вља ју срж иде о ло шко -по лит и ч ког ра с це па. Ра ши ре ност ксе но фо бич ног на ци о на ли зма и ет но цент ри зма ме ђу г ра ђа н и ма Ср би је је и з не на ђу ју ће ве л и к а и у пр вим го ди на ма 21. ве ка. На гра фи ко ну 1 при ка за ни су одг о во ри г ра ђа на на д ве т в рд њ е у д в а в р е мен ск а пе ри о да ( и го ди не): 1. Пре м а др у г и м на ц и ја м а тре ба уве к б и т и опре зан и уз др жан, чак и ка да су нам при ја те љи; 2. Ује диње ње св и х Ср ба са те р и то р и је б ив ше Ју го с ла в и је ос тв а р и ће се кад-тад. По себ но је ин те ре сант но да и на тврд њу бо ље би ти си ро ма шан и свој не го до бро жи ве ти уз стра ну по моћ и ме ш а ње г о д и не по т в рд но од г о в а ра 43% г ра ђа на, док тврд њу од ба цу је 38% ис пи та ни ка, што нам го во ри о ре лат и в но ве ћ и н ској з а с т у п љно с т и и зо ла ц и о н и с т и ч ко - су ве р е н и- стич ког ста но ви штва, али и по сто ја њу ја сна по де ле на суве р е н и с т е и ев р о и н т е г ри с т е ме ђу с рп ском по п у ла ц и јом. 12 Гр а фи кон 1: Ра ш и р е но с т кс е но ф о би ч ног на ц и о на л и зма и ет но цен три зма (%) 13 На по мена: Разлику до 10 0% чине од говори Не знам б и ји, Ин сти тут дру штве них на у ка, Fri e drich Ebert Stif tung, Бе о град, Исто, стр Исто, стр

141 В у ч и ћ е в и ћ Д у ш а н, Ма т и ћ Пе т а р Т РА Д И Ц И О Н А Л И ЗА М И... Постојањ е расцепа с е уоча ва и кад а се р азмот ре с та в - ови грађа на према с тањ у међунаци она лних одн оса, дем ократије и грађанских пр ава и сл об ода у Србији године. Гр а фи ко н 2: ( Не ) з а дов ољ с т в о г р а ђ а н а међу на ц ио на л н и м одн оси ма, разв ој ем демок ра ти је и гр ађ анским правима и слободама у Србији (%) 14 На по ме на: Раз ли ку до 100% чи не од го во ри Не знам Осим то га, пре ма по да ци ма до ко јих је Цен тар за по лити ко ло шка ис тра жи ва ња јав ног мне ња Ин сти ту та дру штве - н и х на у к а до ша о на о сно ву ис т ра ж и в а њ а оба в љ е ног ју на г о д и не на и н дек су на ц и о на л не -г ра ђа н ске ори јен т а ц и је ко ји је са чи њен на осно ву 31 пи та ња ре ле вант них за ди фе - рен ци ра ње на овој оси ви дљи во је да је на ци о нал на ори јента ци ја (сла ба, уме ре на и ја ка) за сту пље на код 29,2% ис пит а н и к а, г ра ђа н ск а ори јен т а ц и ја (сла ба, у ме р е на и ја к а) код 36,6%, док ме ша ном т и п у п ри па да 34,3% г ра ђа на. Ра с це п у Ср би је на д в а де ла, на ц и о на л н и и г ра ђа н ск и, мо же с е до да т и још је да н блок, под јед на ко бр о ја н, а л и не о п р е де љ ен, ко ји с е у з а ви сно с т и од си т у а ц и је и п и т а њ а ко је је на д нев ном р е д у при кла ња јед ној од две су прот ста вље них стра на. А м би в а лен т но с т а њ е д ру ш т ве не све с т и оч и т а в а с е и у трет ма ну пи та ња ко ја се ти чу по ли тич ко -др жав ног иден тит е т а и ор г а н и з а ц и је в ла с т и у Ср би ји. Ту п р е све г а м и сл и мо на с т а во ве ис п и т а н и к а п р е ма Д р ж а в ној з а јед н и ц и Ср би је и Цр не Го ре (до ко нач ног рас па да го ди не), ста ту су Ко - с о в а и Ме т о х и је и ве р т и к а л ној ор г а н и з а ц и ји в ла с т и ко ја с е 14 Исто, стр

142 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр нај б о љ е огле да у од р е ђи в а њу с т е пе на ау т о но м и је Вој во д и не. Пр в а г ру па и н д и к а т о ра до би је на је по с р ед с т вом ис п и т и в а њ а са гла сно с т и са т в рд њ ом: За јед н и ч к а д р ж а в а Ср би је и Ц р не Го ре трај но ће оп ста ти, и од го во ра на пи та ње: Да ли смат ра т е да Д р ж а в на з а јед н и ца Ср би ја и Ц р на Го ра т р е ба да опста не, што је при ка за но на гра фи ко ну 3. Гра фи кон 3: Ми шље ња о пер спек ти ва ма Др жав не за јед ни це СЦГ (%) 15 Н апоме на : Разлику до 100% чине одг ов ори Не з на м Иа ко је већ и на исп и т а н и к а (51,3 %) оп ра вд а но с мат рала да Ср би ја и Ц р на Гор а нећ е опс т ат и к а о з ајед н и ч к а држав а, ин ди ка тивно је да је скоро по ло вина гра ђан а (45 -,1% ) верова ло да Др жав на заједниц а треба да опстане, око т р ећ и н е (34,3 %) ј е к а о најб ољ е р еше њ е ис т и ца ло ра з ла з, док ј ед на пе т и на (2 0,4 %) не ма од г овор на п о с т а в љ ено п и т а њ е. У истра жи вању спро ве деном године, на п ита ње: Шт - а је, по Ва шем м и ш љ ењу, на јб ољ е т ра јн о р еше њ е з а Ко с о во и Мето хију релативн а већина узорка ( 42,2%) см атра да је т о поде ла на с р пск и и а лба нск и де о, ок о че т в р т и не (2 6, 8% ) префер ира широку ау то ном ију, а с ам о се 4,5% изјашњава з а не з а висно с т. 15 Исто, стр

143 В у ч и ћ е в и ћ Д у ш а н, Ма т и ћ Пе т а р Т РА Д И Ц И О Н А Л И ЗА М И... График он 4: М иш љења о на јбоље м решењу будућег статуса Косова (%) 16 Ра с цеп на о си де цен т ра л и з а ц и ја цен т ра л и з а ц и ја ко ји фон Бај ме ис ти че као тре ћи рас цеп ка рак те ри сти чан за постс о ц и ја л и с т и ч к а д ру ш т в а, а ко ји с е по ја в љу ју по след њи т а ко - ђе се мо же очи та ти у ста во ви ма гра ђа на. У ју ну го ди не на пи та ње да ли би се сло жи ли са тврд њом: Не ма еко номског на п р е т к а б е з ја ке цен т ра л не в ла с т и, по зи т и в но од г о в а- ра 45,8% а н ке т и ра н и х, док 30,1% и з ра ж а в а не са гла сно с т. На гра фи ко ну 5 су при ка за на ми шље ња гра ђа на о (де)цен трал и з а ц и ји у пе ри о д у од до г о д и не. До д у ше, ско р о дво тре ћин ска ве ћи на гра ђа на (63,3%) се сла же да је власт у Ср би ји ису ви ше цен тра ли зо ва на и да тре ба про ши ри ти надле ж но с т и ло к а л не са мо у п ра ве. Гр а фи кон 5: Пр е ф е р ен ц и је г р а ђа на к а цен т р а л и з о в а ној д р ж а ви (%) 17 Нап ом ен а: Разлику до 10 0% чине одговор и Не зн ам 16 Исто, стр Исто, стр

144 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр Када ј е реч о с та тусу Војводине в ећ ина испит ан ик а (52-,3% ) с е з а ла же з а од р ж а в а њ е по с т ојеће г с т епен а а у т оном и је, нешто више од четврти не (2 8,4%) сма тра д а је она недовољна, а јед на д есетин а (1 0,5%) да ј е аутономи ја преши ро ка. Гр афикон 6 : Ставов и гр ађана Србије о статусу Војводине (%) 18 Поде ље ност гра ђа на по на ве де ним пи та њи ма ре флекту је се и на ста во ве ко ји се од но се на по ло жај Ср би је у ме ђуна р од н и м од но си ма и ев р о а тла н т ске и н т е г ра т и в не п р о це с е. И док је с т а нов н и ш т во Ср би је и з ра зи т о ве ћ и н ск и (50-86%) опре де ље но за ула зак у Европ ску Уни ју у пе ри о ду од до г о д и не (г ра фи кон 7 ), ве л и к а м нењ ск а ра с по л у ће но с т по сто ји у по гле ду по сто ја ња по ве ре ња у европ ске ин сти туци је, и то на ро чи то у пе ри о ду од до кра ја го ди не (гра фи кон 8). Рас цеп је ви дљив и ка да се у раз ма тра ње укључи рас по ло же ње гра ђа на у по гле ду при кљу че ња Се вер но а- тла н т ском са ве зу (г ра фи ко н у) 18 Исто, стр

145 В у ч и ћ е в и ћ Д у ш а н, Ма т и ћ Пе т а р Т РА Д И Ц И О Н А Л И ЗА М И... Гра фи кон 7: Гра ђа ни Ср би је за и про тив ула ска у ЕУ (%) Напом е на: Разлику до 100% чине н еодлучни Из в о р: Со н д а ж е Це н т р а з а п о л и т и ко л о ш ка и с т р а ж и в а њ а и ја в н о мнење, ИД Н, Б еоград Г рафик он 8: (Не)поверење грађана Србије у ЕУ (%) На п о м е н а: Ра з л и к у д о 10 0 % ч и н е о н и ко ји и и м а ј у и н е м а ј у п о в е р е њ а у ЕУ и од го во ри Не знам Из в о р: Со н д а ж е Це н т р а з а п о л и т и ко л о ш ка и с т р а ж и в а њ а и ја в н о мне ње, ИДН, Бе о град 144.

146 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр Гра фи кон 9: Гра ђа ни Ср би је за и про тив ула ска у НА ТО (%) Напом е на: Разлику до 100% чине н еодлучни Из в о р: Со н д а ж е Це н т р а з а п о л и т и ко л о ш ка и с т р а ж и в а њ а и ј а в н о мнењ е, ИД Н, Бео град И де олош ко -п ол и т и ч к и ра сцеп, од но сно п оде љ е но с т међ у г ра ђа н и м а Ср би је ко ја с е од но си на буд ућ и ра звојн и п ра в а ц с р пс ке д рж а ве сх в ат а њ е су в е р ено с т и, е т ноц ен т ри з - а м и с т а њ е међу на ц ио на л н и х од н о са, р а зв ој д емок рат и је и ст епен заш ти ћеност и љ удских п рава и слобо да, оп ст ана к Ср би ј е и Ц рне Го р е, не з а висно с т Ко с о в а и Ме т ох и ј е, (де)ц ен т р а л и з а ц и ј а, ау т оном и ј а Вој во д и не, е в р оатла н т ск е и н т ег р а ц и је к а ко смо п ок а з а л и, опс т ај е и у п рв и м г од и н а м а након петоок тоб ар ских проме на. Он се истов рем ено може повезати и са ку лтурно-вредно сним р ас цепом к ој и се пре св ег а о чи тава у поде ли на тра дицион али ст ич ку и м одерни ст - и ч к у о ри јен т а ц и ј у у н у т а р Ср би је. И н д екс т ра д и ц и о на л и зма м оде рн и зм а конс т ру ис а н на о сн ов у 40 п и т а њ а по к а зу је да с р ед и ном г о д и не у Ср би ј и бл а г о п р е ов ла ђу је (4 1% ) т ра д и ц и он а л ис т и ч к а о ри јен т а ц и ја у од но су на мо де рн и з а м (27%), до к св а к и т р ећ и и сп и т а н и к п ри па да мешов и т ом т и п у (г ра ф и ко н 10). 145

147 В у ч и ћ е в и ћ Д у ш а н, Ма т и ћ Пе т а р Т РА Д И Ц И О Н А Л И ЗА М И... Г р аф и ко н 10: Зас т у п љ ен ос т т ра д и ц и он а л изм а и модернизма код грађана Србије (%) Закљу чак На осно ву све га из ло же ног, за кљу чу је мо да пред по литич ким ели та ма у Ср би ји сто ји де ли ка тан за да так пре ва зила же ња ду бо ких иде о ло шко -по ли тич ких рас це па. Не до статак ба зич ног кон сен зу са око те мељ них др жав них и на ци о - на л н и х п и т а њ а п р ед с т а в љ а п р е п р е к у да љ ој де мо к ра т и з а ц и ји д ру ш т ве ног и по л и т и ч ког п р о с т о ра Ср би је. И па к, од р е ђе н и по ма ци у ви ду уво ђе ња кон сен су ал них аран жма на и на пушта ња ин сти ту ци ја ка рак те ри стич них за ве ћин ски мо дел де - мо к ра т и је до п ри но с е у бла ж а в а њу д ру ш т ве н и х по де ла. 20 Чет во р о де л н и и з глед с рп ског по л и т и ч ког по љ а, ко ји Сло б о да н Ан то нић утвр ђу је при ме ном Ди вер же о ве по де ле дру штве - н и х сна г а п р е ма з а х т е ви ма з а п р о ме ном, иа ко и н т е р е са н т а н, од го ва ра из гле ду пар тиј ске сце не Ср би је пре пар ла мен тар - них из бо ра из го ди не. Ја сно раз два ја ње ре форм ско -грађа н и с т и ч к и х к рај њ а ша (Л Д П ), р е форм ско -г ра ђа н и с т и ч к и х уме ре ња ка (ДС, Г17+), на ци о нал но -кон зер ва тив них уме ре - њ а к а ( ДСС) и на ц и о на л но -кон зе р в а т и в н и х к рај њ а ша (СРС, СПС) ви ше н и је мо г у ће. 21 Да нас је оштри ца по де ле ме ђу пар- 19 Исто, стр Ви д е т и в и ш е у : Vu č i ć e v ić, D u š a n, Lij p h a r t s C o n c e p t u a l M a p of D e m o c r a c y : The Ca se of Ser bia, S e r b i a n Po li t i c a l T h o u gh t, 1-2/2010, I n s t i t u t e fo r Po l i t i c a l St u d i e s, B el g r a d e. 21 Ан то нић, Сло бо дан, Рас це пи и стран ке у Ср би ји, у : Иде о ло ги ја и по ли тичке с т р а н ке у С р б и ји, Fri e drich Ebert Stif tung, ФПН, Ин сти тут дру штве них

148 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр тиј ским ели та ма бла жа што је исто вре ме но и узрок и по следи ца про ме на на ста лих на по ли тич кој сце ни Ср би је рас падом Срп ске ра д и к а л не с т ра н ке, на с т а н ком Срп ске на п р ед не с т ра н ке и фор м и ра њ ем ко а л и ц и о не в ла де у ко јој у че с т ву ју не к а да не по м и р љи ви не п ри ја т е љи, Де мо к рат ске с т ра н ке и Со ц и ја л и с т и ч ке пар т и је Ср би је. К а о с т ар т н у т ач к у п р е ком по зи ц и је пар т и ј ске сце не и по ме ра њ а у по л и т и ч ком и д ру ш т ве ном п р о с т о ру Ср би је у ви д у р е кон цеп т у а л и з а ц и је п ри н ц и па, ц и љ е в а и с р ед с т а в а по ли тич ке ак ци је из два ја мо го ди ну ка да по др шку мањи н ској в ла д и Во ји сла в а Ко ш т у н и це да је СПС. На кон т о г а је усле ди ло усва ја ње но вог Уста ва, го ди не, до чи јег се т ек с т а до ш ло ш и р о к и м кон с ен зу с ом ско р о сви х р е ле в а н т н и х по л и т и ч к и х пар т и ја. Л и н и је по де ла су све бла же, а са ра д њ а ме ђу пар т и ј ск и м л и де ри ма и е л и т а ма и н т ен зи в н и ја. Иа ко не по сто ји са гла сност о свим пи та њи ма, очи та је на ме ра да се о ве ћ и н и г о ру ћ и х т е ма по с т и г не ком п р о м ис к р оз п р е г о во р е и на пу сти схва та ње по ли ти ке као игре нул тог зби ра. Уко л и ко по л и т и ч ке пар т и је сх в а т и мо к а о с е к у н дар не а г ен с е по л и т и ч ке с о ц и ја л и з а ц и је оче к и в а но деј с т во ја ча њ а са ра д њ е ме ђу с рп ск и м с т ра н к а ма мо ра ло би да до ве де до сла бље ња иде о ло шко -по ли тич ких рас це па код гра ђа на Ср - би је. И па к, по след њ а ис т ра ж и в а њ а по к а зу ју да ра с цеп на на ц и о на л и с т и ч к у и г ра ђа н ск у ори јен т а ц и ју у н у т ар с рп ског дру штва не је ња ва ни на кра ју пр ве де це ни је 21. ве ка и он се мо же уочи ти и у фор ми кул тур но -вред но сне по де ле на прву и д ру г у, т ра д и ц и о на л н у и мо де р н у Ср би ју. 22 Ме њ а њ е ста во ва гра ђа на ипак зах те ва ви ше вре ме на од про ме не странач ких по ли ти ка, а на том пу ту би ће зна чај но очу ва ње консен су ал них ин сти ту ци ја и на њи ма за сно ва не по ли ти ке сарад ње и тра же ња ком про ми са кроз пре го во ре на у ка, Бе о град, 2007, стр Уп о р е д и: и з в е ш т а ји Це н т р а з а с л о б од н е и з б о р е и д е м о к р а т и ј у (с е п т е м б а р 2009, де цем бар 2009, фе бру ар 2010) 147

149 В у ч и ћ е в и ћ Д у ш а н, Ма т и ћ Пе т а р Т РА Д И Ц И О Н А Л И ЗА М И... Vucicevic Dusan, Matic Petar TRADITIONALISM AND MODERNISM CHARACTER OF SOCIAL CLEAVAGES IN SERBIA Su m m a r y Pri mary ob jec ti ve of this ar tic le is to analyze na tu re of social cle a va ges in Ser bia. Key hypot he sis is that paths of so cial c on te sta t i on s a re b a se d on ide o lo g i c al a n d p o li t i c al at t i t u de s. Ab o ve me n t i o ne d qu e st i on of ide o lo g i c al a n d p o li t i c al cla s he s i s per ma nent fe a tu re of po li ti cal li fe in Ser bia, ma king har der to ac hi e ve ba sic so cial and sta te go als. Pro ces ses of mo der ni za tion, so cial tran sfor ma tion and de moc ra tic con so li da tion can not be ac hi e ved wit ho ut wi de so cial con sen sus over cru cial sta te and na ti o nal qu e sti ons. Re cent hi story of Bal kan na ti ons, its clas hes, and pre ser va tion of xe nop ho bia and na ti o na lism, both as symbols of that pe riod still exists in col lec ti ve and in di vi dual con sci o usness. Re la tion bet we en mo dern and tra di ti o nal, re cep tion of diffe rent ide as and va lu es, as well as ci ti zen s at ti tu des on is su es of de mo c ra t ic t ra n sfor ma t ion, in te g ra t i on s a n d in te r n al c on se n s u s shows that our so ci ety and key po li ti cal in sti tu ti ons are con fronting com plex tasks for over re ac hing so cial po la ri za tion on ide olo gi cal and po li ti cal ma tri ces. Ke y word s: S o cial cle a va ge s, S o cial g ro u p s, Mo de r n, Tra di t i o n al, Na t i o n a li sm, D e mo c ra t ic c on so li d a t ion, Po li t i c al in st i t u t i on s, Eli te s, Ci t i ze n s, Con se n s u s de mo c ra c y Ли те ра ту ра Аndersen, Ro bert, He ath, Ant hony, So cial Iden ti ti es and Po li ti cal Cle ve a ges: The Ro le of Po li ti cal Con text, Jo u r nal of the Royal Sta ti sti cal So ci ety. Se ri es A (Sta ti stics in So ci ety), vol. 166, no. 3, А н т о н и ћ, Сло б о да н, Ра с це п и и с т ра н ке у Ср би ји, у: Иде о ло г и ја и по л и т ич ке с тра н ке у Ср б и ји, Fri e drich 148

150 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр Ebe r t St i f t u ng, ФП Н, И н с т и т у т д ру ш т ве н и х на у к а, Бе о град, 2007, стр Blo kland, Hans, Mo de r ni za t ion a n d It s Po li t i c al Con se qu en ces: We ber, Schum pe ter and Man he im, Yale Uni versity Press, Vu či će vić, Du šan, Lij phart s Con cep tual Map of De mocracy: The Ca se of Ser bia, S e r bia n Po li t i c al T ho ught, 1-2/2010, I n st i t u t e for Po l i t i cal St u d i e s, Bel g r a de I n gle h a r t, Ro n ald, Wel zel, C h r i st ia n, Mo de r ni za t ion, C ultu ral Chan ge and De moc racy: The Hu man De ve lop ment S e qu e n ce, Cam brid ge Uni ver sity Press, Ком ш и ћ, Јо в а н, Па н т и ћ, Д ра г о м и р, Сла ву је ви ћ, Зо ра н, Основ не ли ни је пар тиј ских по де ла и мо гу ћи правц и по л и т ич ког пре г р у п и са в а ња у Ср б и ји, И н с т и т у т д ру ш т ве н и х на у к а, Fr i e d r ich Ebe r t St i f t u ng, Б е о г ра д, K r i e s be rg, L o u is, The So ci o logy of So cial Con flicts, Prenti ce-hall, Eagle wo od Cliffs, Ler ner Da niel, The Pas sing of Tra di ti o nal So ci ety: Mo derni zing the Mi dlle East, New York Uni ver sity Press, Ma ir, Pe ter (ed.), West Euro pean Party Systems, Ox ford Uni ver sity Press, Ма т и ћ, М и ла н, Ст а нов ч и ћ Во ји с ла в, у р., Ен ц и к ло пе д и ја по л и т ич ке к ул ту ре, Са вре ме на, Бе о град, Ма тић, Пе тар, По ли тич ка мо дер ни за ци ја у ери гло бал и з а ц и је, Срп ска по ли тич ка ми сао, бр. 1-4, Ин ститут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град, Put nam, Ro bert, ed, De moc ra ci es in Flux: The Evo lu tion of So cial Ca pi tal in Con tem po rary So ci ety, Ox ford Uni versity Press, Re ic her, Step hen, The Con text of So cial Iden tity: Do mi nat ion, Re si st a n ce a nd C h a n ge, Po li t i c al Ps ych o log y, vol. 25, no. 6, I n t e r n a t i o n al So ci et y for Po l i t i cal Psycho log y, Сон да же Цен тра за по ли ти ко ло шка ис тра жи ва ња и јав - но мне ње, ИДН, Бе о град. Фон Бај ме, Кла ус, Тран сфор ма ци ја по ли тич ких страна ка, Фа кул тет по ли тич ких зна но сти, За греб, Цен т ар з а сло б од не и з б о р е и де мо к ра т и ју и з ве ш т а ји (сеп тем бар 2009, де цем бар 2009, фе бру ар 2010) 149

151 В у ч и ћ е в и ћ Д у ш а н, Ма т и ћ Пе т а р Т РА Д И Ц И О Н А Л И ЗА М И... Re su me This ar tic le de als with is su es of so cial and ide o lo gi cal cle ava ges in Ser bia. Over co ming exi sting so cial, ide o lo gi cal and poli ti cal di vi si ons in Ser bia is among main ob jec ti ves of Ser bian po li ti cal eli te in for thco ming years. First part of ar tic le pro vides so me ba sic the o re ti cal ap pro ac hes abo ut so cial and po li tic al c on te sta t i on s a n d cle a va ge s. It bro a dly e xa mi ne s qu e st i on s of dif fe re n t i a t ion be t we e n mo de r n a n d t ra di t i o n al so cial va lu e s. Se cond part is con tri bu ted to wards ef fects of so cial cle a va ges on pro cess of de moc ra tic con so li da tion in Ser bia. Se ve ral ma tri ces of so cial cle a va ges and di vi si ons ha ve been lo ca ted. Among them a u t h ors pro v i de d a ta se t on dif fe re nt li ne s of so cial cle a va ge s in S e r bia s u ch a s di v i si on s re la te d to at t i t u de s ab o u t old re g i me, mo de r n a n d t ra di t i o n al va lu e s, Eu ro pe a n a n d in te r n a t i o n al in te g ra t i on s, ide o lo g i c al a n d p o li t i c al c on te sta t i on s e tc. Fi n ally, a u t hors con clu de that Ser bian so ci ety still lack ba sic con sen sus on key is su es and that it is cru cial pro blem for furt her de moc ra tic de ve lop ment of Ser bia. 150 Овај рад је примљен 18. јануар године а прихваћен за штампу на састанку Редакције 10. априла године.

152 УДК Прегледни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VIII, vol. 13 Број 1/2012. стр * Београд Ири на Ко ва че вић * МО ДЕР НИ ПО ГЛЕД НА СВИЈЕТ, МЕХА НИ ЦИ СТИЧ КА ПАРАДИГМА И ЕКО ЛО ШКА КРИ ЗА Сажетак Мо дер на, мо дер ни по глед на сви јет и њи хо ва ме ха ниц и с т ич ка па ра д и г м а (ч и ји с у са мо с пољ н и и в и дљи в и и з ра з и н д у с тр и ја л и за ц и ја и у р ба н и за ц и ја) до ве л и с у до е норм н и х еко ло шких про бле ма и де струк тив не еко ло шке кри зе. Они су про и з ве л и а л и и убр за л и по ја ве ве за не за е ко ло ш ке про бле ме и еко ло шке кри зу. Те о ре т и ча р и Мо де р не с у у те ме љи л и по г лед на св и је т ко ји је прак тич ки и про из вод но по ве ћао по тро шњу, обим мате ри јал них до ба ра и услу га, скра тио рад ни дан и по ве ћао доко л и ц у, по д и г ао ж и в от н и с та н да рд м и л и о на љу д и, а л и н и је ус п ио по бољ ш а т и кв а л и те т ж и в о та и от к ло н и т и е ко ло ш ке про бле ме и еко ло шку кри зу. У овом ра ду смо ука за ли на зна чај те ме као пред ме та и с тра ж и в а ња ка ко у на у ч ном, та ко и у др у ш тве ном с м и с л у, јер су еко ло шки про бле ми про из вод ме ха ни ци стич ке па рад и г ме и ње не к ул ту ре ( Мо де р не) као јед ног мо де ла ж и в о та ко ји ће и убу ду ће ства ра ти још ве ће еко ло шке про бле ме и још ве ћу еко ло шку кри зу. За то сма тра мо да је нео п ход но ука зат и на зна чај др у г а ч и је па ра д и г ме (хо л и с т ич ке, б и о е т ич ке и б и о е ко ло ш ке) ко ја б и о бе з б и је д и ла ве ћ и кв а л и те т ж и в о та и одр жи вост раз во ја са да шњих и бу ду ћих ге не ра ци ја. Дом и на н т н и ко пе р н и ка н с к и на ч и н м и ш ље ња мо ра ус ту п и т и 151

153 Ир и н а Ко в а ч е в и ћ МО ДЕР НИ ПО ГЛЕД НА СВИЈЕТ... мје с то а н т и ко пе р н и ка н с ком на ч и н у м и ш ље ња, Мо де р на Ан т и мо де р н и, а ме ха н и ц и с т ич ка па ра д и г м а хо л и с т ич кој, б и о е т ич кој и б и о е ко ло ш кој па ра д и г м и. К љу ч не р и је ч и: мо де р н и по г лед на св и је т, ме ха н и ц и с т ич ка па ра диг ма, еко ло шка кри за, Увод Дав не го ди не је над би скуп Вулф стен ре као да је сви јет у хит њи и да се при бли жа ва сво ме кра ју. Без об зи ра на т е о ло ш к у по з а д и н у њ е г о вог с т а в а, ш т о би т ек он да на с ре као на кон јед ног ми ле ни ја и не ко ли ко сто ти на го ди на по - сл и је у т е ме љ е њ а мо де р не на у ке, ме х а н и ц и с т и ч ког по гле да на сви јет, од но сно Мо дер не као узроч ни ка еко ло шких про - бле ма и еко ло шке кри зе? Не пи сме ни чо вјек је хи ља да ма го ди на по сје до вао нашу Пла не ту при је по ја ве ци ви ли за ци је. Про у ча ва ју ћи ње го - ву ма т а ри ја л н у к ул т у ру и т ех но ло г и ју мо же с е с т е ћ и сл и к а о мар љи вом по је дин цу ко ји се слу жи уми је ћи ма ко ји ма обезбје ђу је на ч и н ж и во т а ко ји м у је у т ом пе ри о д у мо г ућ. По мо ћу т ех но ло г и је ко ју су на п ра ви л и љу д и од п ри р од не с р е д и не с на по р ом до би в а ју на м и р н и це, к р ов на д гла вом, од је ћу и оруђа, што све мо ра ју има ти да би се одр жа ли (Хер ско виц). 1 С мо де р н и м до б ом с е од но с п р е ма п ри р о д и би т но п р о - ми је нио. Мо дер ни по глед на сви јет је по глед на сви јет ко ји се раз ли ку је од дру гих по гле да на сви јет - ан тич ког или средњо вје ков ног. Али, иако се ме ђу соб но раз ли ку ју, ипак је за све њи х к а ра к т е ри с т и ча н је да н а м б и в а ле н та н од нос пре ма приро ди и око ли ни. Уте ме ље ни на про це си ма ра ци о на ли за ци је, а под утица јем ра з во ја п р о це са и н д у с т ри ја л и з а ц и је, у р ба н и з а ц и је и мо де р н и з а ц и је, т а је а м би в а лен т но с т још з а о ш т р е н и ја к а да је у пи та њу мо дер ни по глед на сви јет и ње гов из у зет но ин струмен та ли зо ва ни од нос пре ма при ро ди ко ји је до вео до огромних еко ло шких про бле ма и ра зор не еко ло шке кри зе. 1 C. R. Wal ker, M o d e r n a t e h n o l o g i ja i c i v i li z a c i ja: u v o d u lj u d s k e p r o b l e m e u d o b a s t r o je v a, Na pri jed, Za greb, 1968, str

154 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр Мо дер ни по глед на сви јет и од нос пре ма при ро ди Сред њи ви јек има те о ло шки, а но ви ви јек се ку лар ни однос пре ма при ро ди. По зна то је да XVI и XVII ви јек пред ста вља ју сво је вр - сну пре крет ни цу у про у ча ва њу при ро де. За ма те ри ја ли стичку фи ло зо фи ју XVII и XVI II ви је ка је ка рак те ри стич но схват а њ е да сви је т по ла зи од ма т е ри је ко ја је вјеч на, не у н и ш т и в а и ко ја се кре ће у скла ду са сво јим уну тра шњим ме ха нич ким з а ко н и ма. У по ли тич ком, иде о ло шком и со ци јал ном по гле ду то је би ло до ба успо на мла де бур жо а зи је и ње не по тре бе за раз вија њ ем но ви х ка п и та л и с т ич к и х про и з в од н и х од но са чи ји ће раз вој би ти под стак нут Мо дер ном и ме ха ни ци стич ким погле дом на сви јет. Њој је био нео п хо дан је дан са свим но ви по глед на сви је т ко ји ће с ру ш и т и ау т ар х и ч но с т фе у да л и зма и њ е г ов с р ед њ о вје ков н и по глед на сви је т и у т е ме љи т и ра з вој но вог по гле да на сви је т и њ е г о ве на у ке ко ји ће сл у ж и т и п ра к- тич ној свр си но ве дру штве не кла се. Ме ха н и ц и с т ич ка па ра д и г м а је п р о и з вод и т е ко ви на ре в о л у ц и је у на ч и н у м и ш ље ња ко ја се до го ди ла већ у XV и сна жно до шла до из ра жа ја у XVII и XVI II ви је ку. То је копе р н и ка н с ка ре в о л у ц и ја, ма да и ма гле д и ш т а ко ја ис т и ч у да т о н и је п ра вед но и да је б о љ е и п ра вед н и је т у р е во л у ц и- ју у на ч и н у м и ш љ е њ а на зв а т и г а л и ле ја н с ко - ка р те з и ја н с ком ре в о л у ц и јом. Ме ђу тим, по што је на зив г а л и ле ја н с ко -ка р те з и ја н с ка ре в о л у ц и ја т е же и з р е ћ и, он да на зи в ко пе р н и ка н с ка ре в о л у ц и ја зву ч и м но г о б о љ е ( Ва н До р ен). Ко пе р н и к а н ск а р е во л у ц и ја је до ве ла у п и т а њ е т е о ло ш к у кон цеп ц и ју п р е ма ко јој је Бог ство рио Зе мљу као сре ди ште све ми ра а да је човјек вр хов ни пред мет бо жан ске па жње. У од но су на астро - ном ске ве л и ч и не ко је су по к а зи в а ла оп т и ч к а по ма г а ла на у ке, а те ле скоп по себ но, чо вје ко ва се ста туа од та да сма њи ла и сада је на у к а, а не т е о ло г и ја, по с т а ла је д и н и м вје р о до с т ој н и м из во ром аутен тич ног и по што ва ног зна ња. 2 2 L. Mum ford, Mi t o m a š i n i: Pe n t a g o n m o ć i, G r a fič k i Z a vo d H r v a t s ke, Z a g r e b, 1986, t. II, str

155 Ир и н а Ко в а ч е в и ћ МО ДЕР НИ ПО ГЛЕД НА СВИЈЕТ... Ут е ме љ е њ е ме х а н и ц и с т и ч ке па ра д и г ме ве з а но је з а раз вој мо дер не на у ке. На уч на ре не сан са се раз ви ја ла са по - с т е пе н и м не с т а ја њ ем фе у да л ног с р ед њ о вје ков ног вје р о в а њ а, т е о ло г и је и на ч и на ж и во т а. И н т е р е с з а на у ч на ис т ра ж и в а њ а, екс пе ри мен т е и п ри р о д у н у ж но је по т и ск и в а о т е о ло г и ју и ње не ме та фи зич ке и спе ку ла тив не рас пра ве ко је ни су ми је - ња ле чо вје ков по ло жај на овом сви је ту. За ова кву про мје ну у те о риј ском ми шље њу тре ба за хва ли ти мно гим ми сли о цима од ко јих ће мо оне нај ва жни је и по ме ну ти. К а ко с е ов ај обрат на зи в а и ко пе р н и к а н ск и м, нај п ри је по ме ни мо Ни ко лу Ко пер ни ка ( ) чи ја књи га De Revo lu t i o ni s O r bi u m Co e le st i u m (О к р у же њу не бе с к и х т и је ла) пред ста вља по че так но вог, мо дер ног до ба и одва ја ња на у ке од те о ло ги је. Ова ње го ва књи га, као и Ва за лов ана томски трак тат D e Hu ma ni Cor p o r i s Fa br i c a (1543), ал ге бра Корда на Ве ли ко уми је ће (1545), Фра ка сто ро ва те о ри ја о бак те рија ма к а о у з р оч н и ц и ма б о ле с т и D e Con ta g i o ne e t Con ta g i o so Mor bi s, п р ед с т а в љ а ју сво је в р сн у на у ч н у и д у хов н у у ве р т и ру у Мо де р н у. Ми кро скоп и те ле скоп ће у XVII ви је ку омо гућ а ви т и да с е п р ед с т а ве о ви д љи вом и не ви д љи вом сви је т у (г а ла к си ји, м и к р о ор г а н и зм и ма) п р о м и је не и да с е сх в а т и да је Но ви сви јет да ле ко ве ћи од оног ко јег су от кри ли Ко лум бо и Ма г е ла н. 3 По ред Ко пер ни ка, зна чај ни те о ре ти ча ри Мо дер не, одно сно мо дер ног ме ха ни ци стич ког по гле да на сви јет су: Ле о - нар до да Вин чи, Га ли леј, Ке плер, Њутн, Бе кон, Де карт, Лок, Смит и дру ги. Ле о нар до да Вин чи ( ) се мо же свр ста ти у прет е ч у Мо дер не је р је, док су ш па н ск и кон к ви с т а до ри у н и ш т а- ва ли хи ља да ма го ди на ства ра ну до мо ро дач ку кул ту ру Цент ра л не А ме ри ке, сл и к а о Мо на Л и зу и п ра вио фу т у ри с т и ч ке ц р т е же т ен ко в а, под мор н и ца и ле т е ћ и х ма ш и на. 4 Га л и ле ј ( ), Ке п ле р ( ), Њутн ( ), и дру ги за слу жни су јер су уво ђе њем по сма тра ња, мје ре ња, ма те ма тич ких из ра чу на ва ња да ли по ти цај раз во - ју са в р е ме не на у ке и ис т ра ж и в а њу п ри р о де. И з г ра ђи в а њ е мо дер не на у ке и оспра ва ње сред њо вје ков не те о ло ги је пред- 3 L. Mum ford, Mi t o m a š i n i: t e h n i k a i r a z v o j č o v je k a, G r a fič k i Z a vo d H r v a t s ke, Za greb, 1986, t. I, str P. Džejms, N. Torp, Drev na ot kri ća, Na rod na knji ga Al fa, Be o grad, 2002, str

156 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр ста вља ли су ду бо ко ми је ња ње оп штег ста ња ума. Об но вље - н и ра з вој на у ч не м и сл и и п р е о бл и ко в а но сх в а т а њ е сви је т а по др жа ва ли су смје ну дру штва све ште ни ка и рат ни ка на учн и м и и н д у с т ри ј ск и м д ру ш т вом. Но в а зна њ а о п ри р од н и м про це си ма омо гу ћа ва ли су на уч ну ор га ни за ци ју ра да. У про - из вод њи су се уво ди ли ме ха нич ки си сте ми и пар на ма шина. У то ку са мо јед ног сто ље ћа би ле су раз ви је не ко ло сал не про из вод не сна ге ка кве сви јет до та да ни је по зна вао. Из грађи вао је фа брич ки си стем и дру штво се су о ча ва ло са но вим ре ал но сти ма у свим обла сти ма жи во та. На у ка је по др жа вала ру ше њ е с р ед њ о вје ков ног фе у да л ног д ру ш т в а. А л и с е од њ е т а ко ђе т ра ж и ло да п ру ж и п ри н ц и пе з а и з г ра ђи в а њ е но вог ин ду стриј ског дру штва. По сли је раз во ја ма те ма ти ке, астро - но м и је, фи зи ке, хе м и је и би о ло г и је, на ме т а ла с е по т р е ба з а д ру ш т ве ном фи зи ком. За сно в а на је д ру ш т ве на т е о ри ја, и л и со ц и о ло г и ја, као по себ на област мо дер не на уч не ми сли. Она је уоп ш т а в а ла о с т в а р е њ а ра з л и ч и т и х обла с т и на у ке, п ра т и ла ин ду стриј ско на пре до ва ње и раз ра ђи ва ла пој мо ве за уре ђива ње но вог ин ду стриј ског дру штва на сли чан на чин на ко ји су д ру г е на у ке ра з ра ђи в а ле са д р ж а је о снов н и х п ри р од н и х п р о це са. За ко н и д ру ш т ве не т е о ри је т р е ба л и су по п у т з а ко на фи зи ке или ана то ми је, да дје лу ју сна гом при род них си ла. 5 Ке плер је у свом Сну п ри је г о т о во че т и ри с т о љ е ћ а а н- ти ци пи рао сви јет у ко јем ми да нас жи ви мо. Ње го ва астро - ном ска зна ња из ве де на из пре ци зног прак тич ног по сма трањ а, з а ко н и о п ла не т ар ном к р е т а њу, а с т р о ном ск и з а ко н и, п р ед с т а в љ а ју о сно ву к а сн и ји х ис т ра ж и в а њ а и у т е ме љ е њ а ме х а н и ц и с т и ч ке ма ра д и г ме и ме х а н и ч ког на ч и на ж и во т а. Њу т но в а је на м је ра би ла да п ри р о д у под ве де под ма т е ма т и ч- ке за ко ни то сти што ће при хва ти ти те о ре ти ча ри ко ји су уте - ме љи в а л и д у х Мо дер не. Френ сис Бе кон ( ) је об ја вио дје ло Но ви ор ганон ( No v u m O r ga n u m sci e n ta r i u m) у ко јем се по ка зао као вел и к и п р о т и в н и к т ра д и ц и је ис т и ч у ћ и свој ч у ве н и с т а в да је зна ње моћ и да у том по гле ду тре ба из гра ди ти но ви орг а нон, од но сно но в о ор у ђе на у ке и л и но ву ме то д у на у ч ног ис т ра ж и в а њ а ко ја ће с е о сло б о д и т и и до ла п ла ме на, пе ћ и не, 5 B. Jev tić, D r u š t v e n a a l t e r n a t i v a: t a o r i ja n a u č n o - t e h n o l o š k o g r a z v o ja, Svje tlost, Sa ra je vo, 1989, str (pod vu kla I.K.). 155

157 Ир и н а Ко в а ч е в и ћ МО ДЕР НИ ПО ГЛЕД НА СВИЈЕТ... тр га и по зо ри шта. Циљ на у ке ни је пу ко на кла па ње као што је т о к а ра к т е ри с т и ч но з а г рч к у фи ло зо фи ју ко ја је д је т и њ а- ста јер чо вје ка чи ни окрет ним за бр бља ње, али и не способ ним и не зре лим за ства ра ње, и у том по гле ду се на њу не мо же по зва ти на је дан по ку шај ко ји би на сто јао олак шат и и по б ољ ша т и чо вје ков по ло ж ај. Је р, по с т о ји са мо је да н пра ви и за ко ни ти циљ са вре ме не на у ке а тај је овај: да људском ж и во т у по мог не но ви м о т к ри ћ и ма. За т о т р е ба п р о на ћ и ору ђе и л и ме т од ко ји м с е не ће по с т а в љ а т и п и т а њ а за ш то, већ ка ко по мо ћ и чо вје к у да по б ољ ша сво је усло ве ж и во т а. Та но ва на уч на ме то да мо ра одво ји ти по сма тра ча од објек та по - сма тра ња ка ко би се до би ло «објек тив но зна ње», а - «зна ње је моћ» ко јим би се љу ди ма омо гу ћи ло да «за вла да ју над ствари ма у п ри р о д и, т и је л и ма, ме д и ц и ном, ме х а н и ч к и м си ла ма и не бр о је н и м сл и ч н и м с т в а ри ма. 6 Циљ на у ке је, да кле, оства ри ва ње пре о бра жа ја ма те - ри ја л н и х усло в а ж и во т а, ола к ша в а њ е чо вје ко вог по ло ж ај и све га што је мо гу ће ка ко би се чо вје ков жи вот оп скр био и з у м и ма и б о г ат с т вом. На у к а је н у ж на и би т на у чо вје ко вом жи во ту јер она во ди до изу ма без број них уми је ћа ко ја би на м мо гла по сл у ж и т и да б е з бри ж но у ж и в а мо п ло до ве зе м љ е и сва ње на до бра. Бе кон је, као отац екс пе ри мен тал не фило зо фи је (Вол тер), отац ен гле ског ем пи ри зма и свих мо - де р н и х екс пе ри мен т а л н и х на у к а ( Маркс), сх в а т ио да на у к а мо ра при хва ти ти спе ци ја ли зо ва ну по дје лу ра да и стан дар дизо ва ни, пар ци јал ни на чин ис тра жи ва ња ка ко би по ста ла про - д у к т и в н и јом и ко ри сн и јом. 7 У ра зу м и је в а њу п ри р о де зна њ а ис ти цао је зна чај ин дук тив не ме то де као но вог ору ђа (nov u m or ga n u m) и ис ку ства. За то је сма трао да се тре ба осло бод и т и п р е п р е к а и по г р е ша к а у ра зу м и је в а њу п ри р о де зна њ а, а њих је ви дио у идо л и м а: пле ме на, пе ћи не, по зо ри шта и тр га. Идо ли пле ме на се од но се на гре шке ко је су ка рак те ристич не за све љу де јер они има ју уни вер зал ну скло ност ка по јед но с т а в љи в а њу; идо ли пе ћи не од но с е с е на по г р е ш ке п р о у з р о ко в а не и н д и ви д у а л н и м зна чај к а ма, на ви к а ма м и- шље ња; идо л и по зо р и ш та на пре пре ке ко је сто је на пу ту тра га ња за исти ном, а идо ли тр га на г р е ш ке п р о у з р о ко в а не 6 F. Be kon, No v i o r ga n o n, Na pri jed, Za greb, 1964, str L. Mum ford, Mit o ma ši ni, t. II, str

158 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр је зи ком ( раз ли чи ти је зи ци ства ра ју про бле ме те за то на уч ниц и во ле ко м у н и ц и ра т и ма т е ма т и ч к и м је зи ком, а л и да би т о би ло е фи к а сно мо ра св а к и чо вјек усво ји т и т ај је зи к к а ко не би до шло до из об ли ча ва ња у зна њу). Бе кон го во ри и о три вр сте људ ских ам би ци ја, као шир е њу не ч и је лич не мо ћи на д в ла с т и т ом зе м љ ом, мо ћ и јед не зе мље над дру гом зе мљом, и мо ћи и го спо да ре ња људ ског рода над уни вер зу мом ства ри, што би, у еко ло шком сми слу, зна чи ло и као го с по да ре ње над пр и ро дом к а о у н и ве р зу мом. К а да је ри јеч о в ла да њу п ри р о дом, Б е кон ц и је н и п ра к т и ч на, ко ри сна зна њ а ко ја мо г у з а в ла да т и п ри р о дом, з а до во љи т и људ ске по тре бе и по бољ ша ти чо вје ков по ло жај у сви је ту. Зат о је п р е зи ра о спе к у ла т и в на зна њ а и о т во р е но ис т и ца о да она не ма ју н и к а к а в на у ч н и зна чај. Ис т и ца о је да са зна њ е с т а ри х Гр к а оби л у је ри је ч и ма, а л и је си р о ма ш но д је л и ма, да је циљ њи хо вог са зна ња био усмје рен да од го во ре на пи та ње за што се не што де ша ва, а не на пи та ње ка ко не што ство рити. Пре ма ње го вом ми шље њу, циљ на уч ног са за ња је по ко - ра ва ње при ро де ра ди за до во ље ња чо вје ко вих по тре ба, од но - сно ра ди оства ре ња бла го ста ња љу ди. 8 Та ко се Бе кон по ка зу је као праг ма ти чар мо дер ног до - ба и, ка ко Риф кин до бро при мје ћу је, иду ћи пут кад чу је те не ког да к а же: По к у шај би т и објек т и в а н и л и До к а ж и м и то, или Дај ми чи ње ни це, сје ти те се Френ си са Бе ко на ко ји је дав не го ди не за по чео не што што ће сма тра ти бо љом осно вом за уре ђе ње сви је та. 9 Ре не Де карт ( ) је уте ме љио ге о ме триј ску ме - т о д у ко ја ра ш ч ла њу је опе ра ц и је на ма њ е са с т а в не д и је ло ве ка ко би се они ма те ма тич ки схва ти ли. По дје ла ра да и фа брика шпе на дли, о ко јој ће го во ри ти Адам Смит (знат но по слије ње га и Теј лор, па и Форд ће по дје лу ра да при ми је ни ти у сво јој фа бри ц и ау т о мо би ла), п р ед с т а в љ а т ај мо де л п ри м је не ма т е ма т и ч к и х опе ра ц и ја у ко јој ве л и к и бр ој в р ло ма л и х ко - ра к а п ри до но си по с т о ја ном на п р е до в а њу п р е ма ц и љу R. R a d i vo je v ić, S o c i o l o g i ja n a u k e, Fa k u l t e t t e h n ič k i h n a u k a, No v i S a d, , s t r J. Rif kin, Po s u s t a ja n je b u d u ć n o s t i, Na pri jed, Za greb, 1986, str C.Van Do ren, Po v i je s t z n a n ja: p r o š l o s t, s a d a š n jo s t i b u d u ć n o s t, Mo z a i k k nji g a, Za greb, 2005, str

159 Ир и н а Ко в а ч е в и ћ МО ДЕР НИ ПО ГЛЕД НА СВИЈЕТ... К њи г а п ри р о де на п и са на је ма т е ма т и ч к и т в р д ио је Га ли леј ко ји је во лио да ка же ви дио сам то сво јим очима, ш т о је зна ч и ло да на у ч н и ц и т р е ба ју би т и к а о на у ч не не вјер не То ме и да сум ња ју у све што се не ви ди (ан ђе ле, д у хо ве). На Б е ко но во и н си с т и ра њ е да т р е ба с т во ри т и ме т о д у ко јом би с е чо вје ков по ло ж ај у сви је т у по б ољ ша о и ко јом би сви јет под јар мио се би, Де карт је ис та као да је та ква ме тода - м а те м а т ич ка. За х в а љу ју ћ и по с т о ја њу оп ш т ег ра зу ма на с т а је оп ш т а на у к а (u ne sci e n ce ge ne ra le) а за Де кар та је то уни вер зал на ма те ма ти ка (mat he sis uni ver sa lis) ко ја се те ме - љи на ло г и ч кој ме т о д и ја сно с т и и ра з г о вје т но с т и (cla re et di s t in cte): све што ни је ја сно и раз го вјет но мо ра се од ба ци ти к а о не по с т о је ће и, с т о г а, не у по т р е бљи во. И, са мо з а х в а љ а јући то ме што је ми сле ћи су бјект, чо вјек по ста је над мо ћан и не п ри ко сно вен г о спо дар ко ји сви је т п р е т в а ра у свој п р ед ме т и сво је ору ђе. 11 К љу ч з а ра зу м и је в а њ е сви је т а и њ е г о во под в р г а в а њ е чо вје к у је с т е у п ра во м а те м а т и ка. О то ме Де карт ка же: Ра з ма т ра ју ћ и с т в ар па ж љи ви је, мо же с е и па к уоч и т и да с е све оно, и са мо оно, о че му се ред и мје ре ис пи ту ју, од но се на ма те ма ти ку, без об зи ра на то тра жи ли се та ква мје ра у броје ви ма, фи г у ра ма, зви је зда ма, зву ц и ма и л и ма ко ји м д ру г и м п р ед ме т и ма, а и з т ог сл и је д и да мо ра по с т о ја т и од р е ђе на опш т а на у к а ко ја ће об ја ш њ а в а т и све ш т о с е мо же ис т ра ж и в а т и о ре ду и мје ри, без об зи ра на спе ци фич ност са др жа ја. Ова се на у ка на зи ва већ удо ма ће ним име ном уни вер зал не ма те - ма ти ке. Она тре ба да са др жи пр ве ру ди мен те људ ског ума и да сво ју дје лат ност про ши ри та ко да исти на из би ја из сва ког п р ед ме т а. Де к ар т з а з а к љу ча к и з но си т в рд њу ко ја ће по с т а т и ак си о мом ме ха н и ц и с т ич ке па ра д и г ме: г о во р е ћ и о т во р е но, увје рен сам да је она (ма те ма ти ка) ја че ору ђе спо зна је не го и јед но дру го ко је нам је оста вље но у на сли је ђе, бу ду ћи да је она из вор свих дру гих спо зна ја. Де к ар т о в а ра з м и ш љ а њ а п р ед с т а в љ а ју јед но од нај ра д и к а л н и ји х п р о м је на у ис т о ри ји људ ске ми сли. Ње гов три јумф од но сио се на изум ме то де п ра г ма т и ч ног и усп је ш ног ба в љ е њ а ма т е ри ја л н и м сви је т ом. Срж њ е г о ве са знај но - т е о ри ј ске по зи ц и је је у п ра во п и т а њ е ме то де са зна ња, од но сно пи та ње про на ла же ња нај бо љег ин- 11 Lj. Ta dić, Fi l o z o fi ja p r a v a, Na pri jed, Za greb, 1983, str. 75,

160 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр с т ру мен т а ри ја з а аде кв а т н у спо зна ју у ц је л и н и све г а ш т о нас окру жу је и то у об ли ку пу ке или ап стракт не оно страно с т и, тј. пр и ро де (а мо же и оно га што се зо ве: ко смос, са С у н цем, п ла не т а ма, зви је зда ма...). 12 Али, с дру ге стра не по сма тра но, ње го ва гре шка је што т а њ е г о в а ме т о да в ри је д и са мо з а ма т е ри ја л н и сви је т у ко јем смо као ста нов ни ци ма те ри јал ног сви је та исто вре ме но и станов н и ц и д у хов не п у с т и њ е, ш т о п р ед с т а в љ а њ е г о ву ве л и к а гре шка у ра зу ми је ва њу оног бит ног. 13 По ла зе ћ и од на че ла ме т о д и ч ке су м њ е ( м и с л и м, да к ле по с то ји м ), Де к ар т је фор м и л и са о п р ви п ри н ц и п фи ло зо фи је ко ји ће з а па д но - ев р оп ској м и сл и омо г у ћ и т и ра з вој Мо дер не у ду ху кар те зи јан ског ду а ли зма ко ји је одво јио дух од мат е ри је, су бјек т а од објек т а, ра ц и о на л но с т од емо ц и ја, ра зу м од му дро сти, зна ње од ври јед но сти. Ова кво уте ме ље ње Модер не има ло је ду бље им пли ка ци је ма ни фе сто ва не у ус по - с т а в љ а њу с е па рат ног од но са и з ме ђу д ру ш т в а и п ри р о де и ис т о в р е ме но су п р е ма ц и ј ског од но са д ру ш т в а на д п ри р о дом. Та ко се на при ро ду по че ло гле да ти као на не што што је сас т а в љ е но од п р ед ме т а, од но сно обје к а т а ко ји су од во је н и од љу д и. М и ш љ е њ е у зна к у к ар т е зи ја н ског д у а л и зма је по с т а ло ду хов ном и прак тич ном осно вом за пад не ци ви ли за ци је у ко - јој се чо вјек, због свог ра зу ма, тре ти ра као да је из над при роде, да је при ро да не што екс тер но и дру го у од но су на људ ску вр сту и да јој је под ре ђе на. Нај ва жни је е ко ло ш ке по с ље д и це су упра во на ста ле као по сље ди ца та квог но во вје ков ног нач и на м и ш љ е њ а о по т п у ној с е па ра ц и ји д ру ш т в а (чо вје к а) и п ри р о де, и су п р е ма ц и ји и а н т а г о н и зм у д ру ш т в а (чо вје к а) на д п ри р о дом. 14 Де к ар т је сву п ри р о д у п р е т во рио у оби ч н у ма т е ри ју што се кре ће, свео ква ли тет на кван ти тет и уте ме љио мето д у до м и на ц и је над пр и ро дом што је био пр ви сте пен из ра- 12 M. Kan gr ga, Spe ku la ci ja i fi lo zo fi ja od Fic htea do Mar xa, Slu žbe ni gla snik, Be o - grad, 2010, str C. Van Do ren., op. cit., s t r К а р т е з и ја н с к и д у а л и з а м и з м е ђу о бје к т и в н о г и су бјек тив ног је чак и да ле ко ве ћи од ду а ли зма хри шћан ске док три не о раз - д в о је н о с т и и з м е ђу н е б е с ко г с а в р ш е н о г и вје ч н о г од з е м а љ с ко г, н е с а в р ш е н о г и гре шног. L. Mum ford, Mit o ma ši ni, t. II, str Љ. Де с п о т о в и ћ, Еко ло шка па ра диг ма: при ло зи за сни ва њу по ли тич ке еко лог и је, Сти лос, Но ви Сад, 2002, стр

161 Ир и н а Ко в а ч е в и ћ МО ДЕР НИ ПО ГЛЕД НА СВИЈЕТ... бљи ва ња, а за тим ра та, роп ства, еко ном ских пљач ки, ко ло - н и ја л и зма, г у са р е њ а, у н и ш т а в а њ а око л и не. 15 На у к а овог но вог до ба је т ех н и ч к и од р е ђе на и Де к ар т је сма т ра о да је у м је с т о спе к у ла т и в не фи ло зо фи је по т р е б но ство ри ти но ву фи ло зо фи ју као екс пе ри мен тал ну и прак тичну на у ку ко ја ће би ти од ко ри сти за жи вот и ко ја ће по мо ћи чо ве к у да бу де г о спо дар п ри р о де. У свом по сма т ра њу уло г е на у ке Де к ар т г о во ри о п ра к т и ч ној ме т о д и ко ја би до н и је ла ко ри сти у го спо да ре њу над при ро дом. У том сми слу ис тиче: Опа зио сам да је мо гу ће до ћи до зна ња вр ло ко ри сних у ж и во т у, т е у м је с т о спе к у ла т и в не фи ло зо фи је ко ја с е оби ч но у ч и у ш ко ла ма, о т к ри т и п ра к т и ч н у ме т о д у по мо ћу ко је би, по зна в а ју ћ и сна г у и д је ло в а њ е в а т р е, во де, з ра к а, зви је зда, не бе са и све ко ли ких ти је ла ко ји ма смо окру же ни, истом јасно ћом ко јом ра з л и к у је мо ра з не з а на т е на ш и х обр т н и к а, мо - гли ту сна гу при ми је ни ти на исти на чин за све оне по тре бе ко ји ма би она мо гла по слу жи ти, те би смо ти ме мо гли по стати го с по да р и и по сјед н и ц и пр и ро де. 16 Та ко г о во ри Де к ар т и, у п ра во, з а т о Ма м форд ис т и че да је то - еко ло шки зло чин Ре не Де кар та. Овај еко ло шки злочин ни је био са мо ње гов јер он, екс пли цит но или им плицит но, об у хва та сву ли ни ју од на уч них уте ме љи ва ча ме ха ници стич ке па ра диг ме па све до нео ли бе рал не кон цеп ци је ус - по с т а в љ а њ а до м и на ц и је на д п ри р о дом ме т о да ма док т ри не шо к а и успо на к а п и т а л и зма к а т а с т р о фе. 17 За све је јед на ко к а ра к т е ри с т и ч на Де к ар т о в а з а д њ а р е че н и ца ко ја не са д р ж и је зик не за ин те ре со ва ног спе ку ла тив ног на уч ни ка, не го је по - ве з а на са с о ц и ја л н и м мо т и ви ма ко ји од X V I ви је к а и г ра ју све би т н и ју уло г у у ра з во ју мо де р не з а па д не ц и ви л и з а ц и је: у ис - т ра ж и в а њу и ко ло н и з а ц и ји, вој н и м о св а ја њи ма и ме х а н и ч кој и н д у с т ри ји. Го спо да ри и по сјед н и ц и п ри р о де з а јед н и ч к и су би л и кон к ви с т а до ри, т р г ов ц и п у с т о ло ви, мо р е п лов ц и, бан ка ри, ин ду стри јал ци и на уч ни ци, вој ни стра те зи, осва јачи све ми ра и сви дру ги ко ли ко год се ра ди кал но раз ли читим чи ни ла њи хо ва зва ња и ци ље ви J. Rif fkin., op. cit., str. 27; L. Mum ford, t-ii, str Cf. L. Mum ford, Mit o ma ši ni, t. II, str. 82 (под ву кла И.К.). 17 Пот пу ни је о ово ме у: N. Klein, D o k t r i n a š o k a: u s p o n k a p i t a li z m a k a t a s t r o fe, Gra fič ki Za vod Hr vat ske, Za greb, L. Mum ford, Mit o ma ši ni, op. cit., стр

162 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр Де кар то во ми ље ње је би ло ра ци о на ли стич ко, а он зачет ник фи ло зо фи је ко ја је при пре ми ла епо ху про свје ти тељства, ону ко ја ће ус по ста ви ти reg n u m h o mi ni и Б о г а де т р о н и- зо в а т и с п и је да с т а ла в р хов ног би ћ а. О вој ра ц и о на л и с т и ч кој фи ло зо фи ји т а к во би ће је не по т р е б но је р она чо вје к у по с т а- в љ а з а да т а к да бу де г о спо дар п ри р о де ч и ме је а п с о л у т и зо - ва на ври јед ност ра зу ма као са знај на моћ и ком по нен та људског би ћа. 19 Џон Лок ( ) је по ста вио пи та ње «за што је чо вје - ко во дје ло ва ње та ко ха о тич но?» - од го ва ра ју ћи да је то зато што су пре кр ше ни при род ни за ко ни, да је дру штве ни пор е да к и з г ра ђен на т е о цен т ри ч кој и ра ц и о на л ној т ра д и ц и ји и оби ча ји ма. За т о р е л и г и ја не мо же би т и т е ме љ д ру ш т в а је р је по сво јој де фи н и ц и ји Б ог не по зна тљи в, а све ш т о је не по знатљи во не мо же да бу де осно ва уте ме ље ња вла сти и дру штвеног по рет ка. А, ка ко се дру штве ни по ре дак не мо же те ме љити на ре ли ги ји, на че му се он да мо же за сни ва ти пи та Лок и од г о в а ра: «Са да, к а д смо на по кон п р е к и н у л и с б е с ко ри сн и м оби ча ји ма и п ра зно вје р јем, ви д и мо да д ру ш т во, бу д у ћ и да је са с т а в љ е но ис к љу ч и во од по је д и на ца ко ји са м и од р е ђу ју вла сти те ци ље ве, има јед ну и са мо јед ну свр ху: да за шти ти б о г ат с т во сво ји х ч ла но в а и да до п у с т и њ е г о во у ве ћ а њ е». Се - би ч но с т, од но сно и н те ре с, п р ед с т а в љ а ју о сно ву ор г а н и зо в а- њ а д р ж а ве. Д ру ш т во по с т а је ма т е ри ја л и с т и ч ко: ц и љ д р ж а ве је да оси гу ра љу ди ма сло бо ду да власт над при ро дом ис кори с т е з а с т в а ра њ е б о г ат с т в а. Д р ж а в а т р е ба да по т по мог не под јарм љи в а њ е п ри р о де, а «не г и ра њ е п ри р о де п у т је п р е ма с р е ћ и». Љу д и су г о спо да ри и по сјед н и ц и п ри р о де, п ри р о да мо ра би ти осво је на и про тив ње се мо ра бо ри ти и из над ње из ди ћи ; љу ди мо ра ју по ста ти «пот пу но осло бо ђе ни ро - б о в а њ а п ри р о д и» и г о м и ла т и оно л и ко т рај н и х в ри јед но с т и ко л и ко же ле. Ло ко в а фи ло зо фи ја д ру ш т ве ног и д р ж а в ног по рет ка про гла ша ва «смрт при ро ди», а о овој «цр ној еко ло гији» Р иф к и н к а же: «Док ч и т а Ло к а с по зи ц и ја са в р е ме не бри г е за еко ло ги ју, чо вјек има ири ти ра ју ћи осје ћај да он не би био з а до во љ а н док св а к а ри је к а на Зе м љи не би би ла п р е г ра ђе на, св а к а п ри р од на љ е по т а п р е к ри ве на огла сн и м п ло ча ма и св а- 19 Lj. M i lo s a vlje v ić, Po d /s t i c a n je s l o b o d e: n o v o v e k o v n a m i s a o o d r u š t v u, Fi lo z of s k i f a k u l t e t, Niš, 2008, str

163 Ир и н а Ко в а ч е в и ћ МО ДЕР НИ ПО ГЛЕД НА СВИЈЕТ... ко бр до пре тво ре но у го ми лу да би се до шло до уља них плоч и ца. Лок з а г о в а ра п р о и з вод њу и ма т е ри ја л и з а м т а ко к ру т о да о су ђу је а ме ри ч ке И н д и ја н це к а о ша ч и ц у љу д и ко ји ж и ве на јед ној од нај б о г а т и ји х зе ма љ а на сви је т у, а љу д и ће ис ко - ри шта ва ти ње на бо гат ства: Та мо се вла дар ве ли ког и плодног под ру ч ја х ра н и, с т а н у је и обла ч и ло ш и је од на д н и ча ра у Ен гле ској. С Ло ком је суд би на мо дер ног чо вје ка за пе ча ће - на. Од до ба п р о свје т и т е љ с т в а на о в а мо, чо вјек је у т ра же њу зна че њ а и св р хе ж и во т а све ден на хе до н и с т и ч ке а к т и в но с т и п р о и з вод њ е и т р о ше њ а. Чо вје ко ве по т р е б е и т е ж њ е, њ е г о ви сно ви и же ље, све је то под ре ђе но тр ци за вла сти тим ма те рија л н и м на п р е т ком.» 20 Адам Смит ( ) је сма трао да се ин те рес тре ба т е ме љи т и на ус пје х у. И з еко но м и је См и т и з ба ц у је мо ра л а на ње го во мје сто ста вља е го и за м. Њ е г о в а т е о ри ја под р е ђују све људ ске же ље по тре би да се по мо ћу ма те ри јал ног бо - г ат с т в а з а до во љ е чо вје ко ве по т р е б е, и з а т о т у не ма м је с т а з а е т и ч к а не г о ис к љу ч и во з а у т и л и т а ри с т и ч к а оп р е д је љ е њ а. 21 См и т је на с т о ја о еко ном ск у т е о ри ју и з г ра д и т и на ме х а- ни ци стич кој па ра диг ми: еко но ми ју упо ре ђу је с не бе ским тије л и ма ко ји с е к р е ћу у ск ла д у с од р е ђе н и м з а ко н и ма п ри р о де; по ш т и в а њ е т и х з а ко на р е зул т и ра ће еко ном ск и м на п р е т ком. Али, др жа ва кон тро лом еко но ми је на ру ша ва те за ко не, тр жиште се не раз ви ја, оно се при гу шу је. По што је успјех основ ни мо т и в еко ном ске д је лат но с т и, он да је нај е фи к а сн и ја ме т о да ор г а н и зо в а њ а еко но м и је «la i s se z- fa i re иде ја да све тре ба да иде сво јим то ком и да се љу ди ма до пу сти не сме та но дје ло вањ е. К а ко је и н т е р е с у о сно ви људ ског д је ло в а њ а, он да чо вје - к у т р е ба омо г у ћ и т и да удо во љи с е би, а удо во љ а в а њ ем са мом с е би удо во љ а в а и д ру г и ма и т о ко ри с т и и д ру г и ма: «Св а к и по је д и на ц не п р е с т а но ула же све сво је сна г е да би п р о на ша о нај б о љи на ч и н да уло ж и к а п и т а л ко ји м ра с по ла же. Тач но је да при том има у ви ду вла сти ту ко рист, а не ко рист дру штва. Но, на сто ја ње око вла сти те ко ри сти при род но, или бо ље нужно, во де га то ме да пред ност да је ула га њу ко је је нај бо ље за д ру ш т во.» 20 J. Rif kin, op. cit., str. 29, Ibi dem, стр

164 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр К а о ш т о је по зна т о, не ко л и ко јед но с т а в н и х с т р о је в а (по лу га, клин, то чак, осо ви на, ко тур и ви јак) би ли су по знат и и љу д и су и х ко ри с т и л и х и љ а да ма г о д и на г о т о во на ис т и и л и сл и ча н на ч и н. Вр е ме ном су по с т а ја л и сло же н и ји ма да су, и по р ед ра з во ја п ра к т и ч ног зна њ а, и но в а ц и је на њи ма т е к ле ве о ма спо ро. Јер, ипак љу ди ни су има ли ве ли ка зна ња о ономе што су ра ди ли: чвр сте на ви ке и оскуд но зна ње су те ме љи т ра д и ц и о на л не х и љ а д у г о д и ш њ е п р о и з вод њ е. Од XVII ви је ка ће Га ли леј, Де карт и Њутн за јед но са вел и к и м бр о јем д ру г и х на у ч н и к а, т а к во не зна њ е п р е т во ри т и у зна њ е, т а ко да су љу д и ко нач но по че л и сх в а т а т и за ш то строје ви ра де то што ра де и ка ко би се њи хов рад мо гао по бољша т и да би с е з а до во љи ле људ ске по т р е б е. Та ко су с е о т к ри ћ а у ме х а н и ц и ра з ви ја ла ве о ма бр зо и бр зо су у т и ца ла на но в а от кри ћа. Схва ти ло се да се ефи ка сне и про дук тив ни је стро је - ве мо гло на пра ви ти са мо уз по моћ е не р г и је, од но сно сна жнијег и б о љ ег и з во ра ене р г и је: у г а љ и па ра по че л и су по к р е т а- т и и н д у с т ри ј ск у р е во л у ц и ју. Са да је св а к и с т р ој ра д ио б о љ е, ино ви ра ни су им ди је ло ви пра вље ни од чвр шћих ма те ри ја ла (че л и к а) з а још б о љи и е фи к а сн и ји ра д. При о ри т е т у и з ра д и д и је ло в а з а ме х а н и ч ке с т р о је ве до би ла је п р о и з вод њ а но ве вр сте, ка ље ног че ли ка у пе ћи ма за гри ја ва ним угљем и коксом. Иако се за че лик зна ло још од до ба Спар та на ца ко ји су га ко ри сти ли за из ра ду нај бо љег оруж ја и окло па, са да се он по чео упо тре бља ва ти за из ра ду ди је ло ва ма шин ских по стро - је њ а к а ко би он и би л и и з д р ж љи ви ји и т рај н и ји. По че л и су п р о и з во д и т и ви ше а да и х с е н и је мо ра ло м и је њ а т и. Са да је т о већ да ло з а ма х б о љ ој и оби м н и јој п р о и з вод њи п р ед ме т а з а т р ж и ш т е. 22 Да би п р о и з вод њ а би ла још е фи к а сн и ја, п р о д у к т и в н и ја и обим ни ја, би ло је нео п ход но још не што учи ни ти: ор г а н и зо ва ти је на јед ном мје сту и по д и је л и т и по с ло ве у њој. За то се сма т ра да је нај в а ж н и ји ме х а н и ч к и и зу м X V I I I ви је к а би ла фа бр и ка к а о ве л и к и с т р ој ко ји је по ве зи в а о љу де и ме х а н и ч- ке еле мен те ка ко би се до би ла ко ли чи на ро ба ко ја је до та да би ла не з а м и сл и в а. У го ди ни Адам Смит об ја вљу је сво је дје ло Бо г а т ство на ро да у ко јем и з но си т е о ри ју п р е ма ко јој над ме та ње и 22 C. Van Do ren, op. cit., str

165 Ир и н а Ко в а ч е в и ћ МО ДЕР НИ ПО ГЛЕД НА СВИЈЕТ... кон к у ре н ц и ја з а б о г ат с т во ме ђу љу д и ма до во д и до на пре т ка др у ш тв а. У осно ви тог функ ци о нал ног си сте ма на ла зи одно с и з ме ђу по н у де и по т ра ж њ е ко ји п р ед с т а в љ а ју не ви д љиву ру ку тр жи шног ме ха ни зма. У сво јој те о ри ји Смит по ла зи од основ не тврд ње да распо ла же мо на го ном за ства ра њем бо гат ства и да тај на гон, зајед но са тр жи штем и по дје лом ра да ко ји се оства ру ју кроз тр го вин ску раз мје ну, пред ста вља ју дру штве ну ма ши ну сталног еко ном ског ра з в о ја. Смит је у сво јој књи зи оду ше вље но пи сао о ве ли кој про дук тив но сти ма ле фа бри ке шпе на дли ко - ја се те ме љи ла на по дје л и ра да. Је да н чо вјек и з в ла ч и ж и ц у, д ру г и је ра в на, т р е ћ и си је че, че т в р т и ш и љи, пе т и бру си п ри вр ху за гла ви цу. За из ра ду гла ви це по треб не су дви је или три по с е б не опе ра ц и је. Ст а ви т и гла ви ц у на и гл у је по са о з а с е б е, при чвр сти ти је још је дан, а ста ви ти их у омо тач чак је по себан за нат... Ви дио сам ма лу ма ну фак ту ру та кве вр сте у ко јој је би ло за по сле но са мо де се то ро љу ди, гдје су не ки због то га ра ди ли дви је или три по себ не опе ра ци је. Али прем да су бил и си р о ма ш н и, и с т о г а ло ше оп р е м љ е н и н у ж н и м с т р о је ви ма, мо гли су, кад би се по тру ди ли, за јед но у а јед ном да ну на чин и т и пе т и пол к и ло г ра ма ш пе на д л и. У по ла к и ло г ра ма и ма не ш т о ви ше од че т и ри х и љ а де ш пе на д л и с р ед њ е ве л и ч и не. Ти х де с е т о с о ба, с т о г а, мо же з а јед но у јед ном да н у на ч и н и т и не што ви ше од че тр де сет осам хи ља да шпе на дли... Али да су ра ди ли сва ки за се бе и не за ви сно је дан о дру гом... сва ки од њих не би мо гао на пра ви ти два де сет, мо жда чак ни јед ну ш пе на д л у д нев но... За См и т а је т а к в а но в а в р с т а с т р о је в а, фа бри к а, мо гла п р о и з во д и т и м но г о п р о и з во да и би т и и з вор оп штег бла го ста ња. А мо же то би ти са мо за то што је рад по ди је љен. Упра во, по дје ла ра да не са мо у јед ној фа бриц и, не г о и у н у т ар на р о да и и з на д на р о да п р ед с т а в љ а и з вор т ог но вог б о г ат с т в а. На п ри м је ру п р о и з вод њ е к а п у т а См и т ка же: По гле дај те одје ћу нај о бич ни јег за на тли је или се љака у ци ви ли зо ва ној и на пред ној зе мљи и ви дје ће те да је број љу ди ис ко ри штен у при ба вља њу та квог про из во да, ко ји чини тек ма ли дио ин ду стри је, вр ло ве лик. Ву не ни ка пут, на при мјер, ко ји по кри ва се ља ка, ко ли ко год био хра пав и груб, про из вод је за јед нич ког ра да ве ли ког мно штва рад ни ка. Ов - чар, чо вјек ко ји сор ти ра ву ну, че шљач, чо вјек ко ји бо ји вуну, др љач, пре лац, тка лац, пу њач, кро јач те мно ги дру ги, сви 164

166 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр мо ра ју уд ру ж и т и сво је по с е б не вје ш т и не к а ко би зг о т о ви л и чак и тај при прост про из вод. Ко ли ко се, ус то, тр го ва ца и прево зни ка мо ра за спо ли ти...ко ли ко још тр го ва ња и пло вид бе... ко л и ко г ра д и т е љ а бр о до в а, мор на ра, и з ра ђи в а ча је да ра, у ж а- ра... Прин цип по дје ле ра да ни је от кри вен у XVI II ви је ку, већ знат но ра ни је. Али, оно што је но во је сте пра к т ич на пр и мје на тог прин ци па у про из вод њи ка ко би се про из вод ња предме т а знат но п р о ш и ри ла и у ве ћ а ла и по с т а ла е фи к а сн и јом и п р о д у к т и в н и јом. 23 По ред по ме ну тих те о ре ти ча ра ко ји су сво јим те о ријским и ме тод ским кон цеп ти ма омо гу ћи ли фор ми ра ње мо - де р ног по гле да на сви је т и њ е г о вог ме х а н и ц и с т и ч ког мо де ла жи во та, по ме ни мо украт ко још је дан ве ли ки ду хов ни правац ко ји је, та ко ђе, до при нио да се Мо де р на фор ми ра, а то је про свје ти тељ ство ко је је ду хов ни на ста вак ра ци о на лис т и ч ке фи ло зо фи је. Пр о свје т и т е љ с т во од ба ц у је п р ед ра су де ис т и ч у ћ и зна чај ау т о ри т е т а зна ња. Њ е г о ве п ри с т а л и це су сма тра ле да је у зна њу са др жа на над моћ, а да над моћ по робља ва. Љу ди од при ро де же ле на у чи ти упра во то ка ко је треба про ми је ни ти да би се за вла да ло и њом, али и љу ди ма, и ни шта дру го и не ва жи. За то се про свје ти тељ ство пре ма ства ри ма од но си као ди ка та тор пре ма љу ди ма јер их при знаје са мо ма ни пу ли са њем. Ин стру мен та ли за ци ја ума пред став љ а у м с т ве н у, ра ц и о на л н у моћ п ра к т и ч ног в ла да њ а љу д и ма и п ри р о дом. 24 По зна т и мо т о про св је т и те љ с тв а усу ди се да знаш (S a pe re a u de) зна чио је то да је нео п ход но вје ро ва ти свом зна њу, тј. уоп ште зна њу, и за то је по стао по ти цај за на ста јањ а и по с т у г н у ћ а мо де р ног чо вје к а. 25 Ве о ма бр зо с е п р о свје - ти тељ ски по крет пре тво рио у сна жан ан ти те о ло шки и ант и ме т а фи зи ч к и по к р е т. «Ве л и к и љу д и ко ји су у Ф ра н ц у ској п р о свје ћ и в а л и д у хо ве з а п р ед с т о је ћу р е во л у ц и ју, би л и су и са ми ре во лу ци о нар ни. Они ни су при зна ва ли ни ка кав спољ - н и ау т о ри т е т, ма ко је в р с т е био. Ре л и г и ја, сх в а т а њ е п ри р о де, дру штво, др жав ни по ре дак, све је би ло под врг ну то нај бе спо - штед ни јој кри ти ци; све је тре ба ло или да оправ да свој оп- 23 Ibi dem, стр M. Hork haj mer, T. Ador no, D i ja l e k t i k a p r o s v je t i t e lj s t a, Ve s e l i n M a sle š a, S a r a - je vo, 1974, str E. From, Čo vjek za se be, Na pri jed, Za greb, 1977, str

167 Ир и н а Ко в а ч е в и ћ МО ДЕР НИ ПО ГЛЕД НА СВИЈЕТ... ста нак пред су дом ра зу ма, или да се од рек не оп стан ка. Миса о н и ра зу м по с т а о је је д и но м је ри ло ко је с е п ри м је њи в а ло на све... Сви до т а да ш њи д ру ш т ве н и и д р ж а в н и об л и ц и, сви од с т а ри не на сл и је ђе н и пој мо ви ба че н и су к а о не ра зу м н и у р о по т ар н и ц у; сви је т с е до тле ру ко во д ио са мо п р ед ра су да ма; све про шло за слу жу је са мо са жа ље ње и пре зи ра ње. Сад је т ек на с т а ло свје тло, цар с т во у ма; п ра зно вје ри ц у, не п ра в д у, п ри ви ле г и ју и у г њ е т а в а њ е т р е ба од са да да по т и сн у вје ч и т а исти на, вје чи та прав да, при род на јед на кост и нео ту ђи ва чо - вје ко в а п ра в а.» 26 Под ути ца јем про свје ти тељ ства и ме ха ни ци стич ког по - гле да на сви је т, ме т а фи зи ч ке спе к у ла ц и је су би ле о су ђе не на не с т а на к, к ул т на у ке је по стао оп шти, а ме то де пр и род ног и с тра ж и в а ња су са да тре ба ле да по ста ну уни вер зал но прим јен љи ве и да ча к об у х в а т е и а на л и зу д ру ш т ве н и х по ја в а (што је ка сни је био и мо тив на стан ка со ц и о ло г и је к а о на у ке о дру штву). Та ко се на ша епо ха раз ви ја ла упра во под ути ца јем нау ке, тех но ло ги је и ра ци о нал не ми сли, чи ји су из во ри у се - да м на е с т о вје ков ној и о са м на е с т о вје ков ној Ев р о п и. За па д н у ин ду стриј ску кул ту ру уоб ли чи ло је про све ти тељ ство тексто ви оних ми сли ла ца ко ји су се су про ста ви ли ути ца ју ре лиг и је и дог ме и би л и ри је ше н и да и х з а м и је не јед н и м п р о м и- ш љ е н и м п ри с т у пом п ра к т и ч ном ж и во т у. Ф и ло зо фи п р о свје - т и т е љ с т в а з а с т у па л и су јед но јед но с т а в но, а л и оч и глед но ве о ма сло же но на че ло: ш т о смо ви ше у с т а њу да ра ц и о на л но пој ми мо сви јет и се бе са ме, то ће мо ви ше би ти у ста њу да исто ри ју уоб ли ча ва мо пре ма соп стве ним ин те ре си ма и по - тре ба ма. У том сми слу се мо ра мо осло бо ди ти на ви ка и предра су да из про шло сти ка ко би смо мо гли да кон то ли ше мо будућ ност. 27 Пр о свје т и т е љи су оп ч и њ е н и у бр з а њ ем, д и на м и ком, кре та њем ка за да тим ци љем Уни вер зал ног осло бо ђе ња. Нису би ли свје сни да тај исти пут во ди по ро бља ва њу чо вје ка и ње го вом одва ја њу од при ро де, а ти ме и до еко ло шких пробле м а и е ко ло ш ке к р и зе. Љу д и ко ји су с т во ри л и ме х а н и ч к у 26 К. Маркс, Ф. Ен гелс, Иза бра на де ла, т. I-II, Кул ту ра, Бе о град, 1950, стр E. Gi dens, O d b e gli s v e t: k a k o gl o b a li z a c i ja p r e o b li k u je n a š e ž i v o t e, St u b o v i k u l - tu re, Be o grad, 2005, str

168 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр сл и к у сви је т а п р ед ви д је л и су м но г е с т в ар не и з у ме у о т к ри ћ а и стра стве но же ље ли да се они оства ре. Али чак ни спе ку латив но ни су мо гли на слу ти ти обес хра бру ју ћи дру штев ни ис - ход сво ји х на с т о ја њ а. Не по с р ед н и у ч и на к но вог м и ш љ е њ а и по с т а в к и л и ше н и х емо ц и ја био је п ри в р е ме но в р ло по во љ а н, јер је охла дио пре гри ја ну ат мос фе ру те о ло шких рас пра ва ко - ја је п р е о с т а ла од р е фор ма ц и је и п р о т у р е фор ма ц и је. 28 Од XIX ви је ка су оне сна ге што су во ди ле ци ви ли зац и ју по че ле сна ж н и је ра з ви ја т и ја ча њ е цен т ра л не д р ж а ве, би р о к ра т и је и оба ве зне вој не сл у ж б е, т е су р е г и мен т а ц и ја и н д у с т ри ј ског си с т е ма, фи на н си ј ске ш пе к у ла ц и је, ш и р е њ е и м пе ри ја л и зма и з ло у по т р е ба р оп с т в а - не г а т и в не по ја ве ко - је су у људ ском ду ху ро ман тич ни но ви сви јет по ти сну ле ме - ха нич ким Но вим сви је том. Са да се по ја вио но ви бог и но ва р е л и г и ја ко ји су оп сјед н у л и људ ск и у м и з ко јег с е ра з ви ла ме ха нич ка сли ка сви је та. По ти ску ју ћи ро ман тич ну и ор ганс к у с л и к у св и је та, но ва ме ха н ич ка с л и ка је са сво јом на у ком и и з у м и ма, к а о и њи хо вом т ех но ло ш ком п ри м је ном а п р е ма мје ри стро ја, по ти ски ва ла сви јет при ро де. Та иде о ло ги ја до - ве ла је п ри мат де на т у ри ра ном и де х у ма н и зи ра ном око л и ш у, у ко јем је но ви тех но ло шки ком плекс мо гао цва сти а да га не сп у т а в а ју н и к а к ви људ ск и и н т е р е си и в ри јед но с т и, о си м ови х са ме т ех но ло г и је. Ве л и к и д ио људ ског р о да и п р е бр зо ће до слов це за бо ра ви ти да је икад по сто јао не ки дру ги околиш или не ки ал тер на тив ни на чин жи вље ња. 29 За хва љу ју ћи те о риј ским гле ди шти ма ра ци о на ли стичких ми сли ла ца, из ме ђу ме ха ни ци стич ке па ра диг ме и мо дер - ног схва та ња на у ке и тех ни ке по сто ји јед на ка у зал но -ге не - т и ч к а ве з а о че м у ве о ма и л у с т ра т и в но п и ше Р иф к и н: «Пр во, у сви је ту по сто ји пре ци зан ма те ма тич ки по ре дак ко ји се мо - же из ве сти из по сма тра ња кре та ња не бе ских ти је ла. На сре - ћу, ов дје на Зе мљи ве ћи на ства ри је на при ми тив ном ни воу и на ла зи с е у х а о т и ч ном и збр к а ном с т а њу. За т о и х т р е ба п р е у- ре ди ти да би се у сви јет унио исти ред ка кав, чи ни се, по сто ји у оста лом ко смо су. При том се ја вља пи та ње: ка ко нај бо ље уре ди ти при род ну град њу да би се одр жа ла иста вр ста ре да ко ји по с т о ји у све м и ру? Пр е т по с т а в љ а с е да је од г о вор у т о - 28 L. Mum ford, op. cit., t-ii, str Ibi dem, стр

169 Ир и н а Ко в а ч е в и ћ МО ДЕР НИ ПО ГЛЕД НА СВИЈЕТ... ме да се за пре у ре ђи ва ње при ро де упо три је бе на уч ни принци пи ме ха ни ке на на чин ко ји нај бо ље уна пре ђу је ма те ри јалне чо вје ко ве и н т е р е с е. Ло г и ча н з а к љу ча к т е ве л и ча н с т ве не но ве па ра диг ме био је јед но ста ван: што ви ше го ми ла мо мате ри јал них до ба ра, то ће сви јет по ста ти уре ђе ни јим. Прог р е с је, да к ле, г о м и ла њ е све ве ћег ма т е ри ја л ног оби љ а, ш т о ће, ка ко се прет по ста вља, има ти за по сље ди цу све сре ђе ни ји сви је т. На у к а и т ех но ло г и ја су с р ед с т в а ко ји ма с е т ај з а да т а к по сти же. То је, нај са же ти је ре че но, основ на прак тич на прет - по с т а в к а ме х а н и ц и с т и ч ког по гле да на сви је т... Ет о, т а ко је и з гле да ла и де ја о п р о г р е су у ме х а н и ц и с т и ч кој е ри. Све ден на сво ју нај о бич ни ју ап страк ци ју, про грес је ви ђен као про - грес ко јим су љу ди за у зда ва ли ло ши је уре ђен сви јет при ро - де да би ство ри ли уре ђе ни ји умјет ни око лиш. Или, дру гим ри је ч и ма, п р о г р е с с т в а ра ве ћу в ри јед но с т у п ри р о д и од оне што је она има у свом пр во бит ном ста њу. У том кон тек сту, на у ка је ме то до ло ги ја по мо ћу ко је љу ди уче за ко не при ро - де да би је мо гли под врг ну ти сво јим чвр стим пра ви ли ма и п р о п и си ма. Тех н и к а је, па к, п ри м је на т и х п ра ви ла на по је д и- нач не сл у ча је ве, са св р хом да с е д и је ло ви п ри р од ног п р о це са п р е т во р е у ко ри сне об л и ке ви ше в ри јед но с т и, с т ру к т у р е и р е да у п ри р од ном с т а њу. Ме х а н и ц и с т и ч к и по глед на сви је т, свје т о на зор ма т е ма т и ке, на у ке, т ех но ло г и је, ма т е ри ја л и зма и п р о г р е са, свје т о на зор ко ји п ри св а ја п ра во да об ја ш њ а в а свије т у ко јем ж и ви мо, по ч и њ е г у би т и сво ју ви т а л но с т, је р с е енер гет ска под ло га на ко јој је ник нуо бли жи смр ти.» 30 Тре ба на по ме ну ти да је због сво јих до стиг ну ћа ме ханич ка сли ка сви је та би ла при хва тљи ва. Али, она је со бом но си ла и сла б о с т и и з ба ц и ла је чо вје к а и з а не ма ри ла по с т о - ја њ е сло же не с т в ар но с т и ор г а н и зма ш т о је би ла по сљ е д и ца не до с т ат к а сви је с т и о еко ло ш кој сло же но с т и сви је т а. Та ко је ме х а н и зо в а на сл и к а сви је т а, ко ја је и з ба ц и ла у н у т ра ш њу, субјек тив ну и ду хов ну стра ну људ ског би ћа и чо вје ко вог по сто - ја ња, из ра сла на чо вје ков ра чун и на ње го ву трај ну ште ту. 31 Иако је ме ха ни ци стич ка па ра диг ма да ва ла сна жан по - т и цај з а ра з а ра ју ће д је ло в а њ е на п ри р од н у око л и н у, и па к је у 30 J. Rif kin, op. cit., str L. Mum ford, op. cit., str. 70,

170 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр пе ри о ду од XVII па до XIX ви је ка од нос пре ма при ро ди био ра з л и ч и т. У сх в а т а њу п ри р о де у ра ном Но вом ви је к у с е ис т и ч у два ком пле мен тар на обра сца: сли ка опа ле при ро де, и предс т а в а о х ар мо н и ч ној, у ра в но т е же ној п ри р о д и. У е л и т ној к ул т у ри X V I I ви је к а до м и н и ра сл и к а опа ле пр и ро де. Ов дје се при ро да схва та као из раз јед не ак тив не во љ е ко ја с т в а ра по р е да к. К а о ма ри о не т а п ри р о да ви си о кон ци ма ко је Тво рац др жи у ру ка ма и за то је она крх ка, сла ба и угро же на рас па дом и чо вјек је не пре стал ним по прав љ а њ ем мо же успо ра в а т и, а л и не мо же з а у век з а д р ж а т и. А, с об зи ром да је при ро да шкр та и јо гу на ста, чо век ра дом и на по ром мо ра оти ма ти од ње сред ства за жи вот. Као та кво опа сно мје сто, при ро ду тре ба под врг ну ти вла да ви ни и об - л и ко в а њу и з а т о је сме мо б е з ус т ру ча в а њ а ис ко ри ш ћ а в а т и, п р е о бл и ко в а т и, м у ч и т и је и ек пс ри мен т а л но ис т ра ж и в а т и, јер она је пу ка па сив на гра ђа. 32 Д ру г о гле д и ш т е г о во ри о ха р мо н ич ној пр и ро д и ко је ће до ми ни ра ти у XVI II ви је ку. Ово гле ди ште по сма тра приро ду пре ма сли ци ње ног твор ца и за то је она ли је па, хар мон и ч на, у ра в но т е же на и усм је р е на на чо вје ко ву ко рис т. К а ко ју је тво рац на пра вио као са вр ше ну ма ши ну ко ја се трај но мо же одр жа ва ти а да Бог не мо ра да се не пре ста но упли ће и ако су се у ре ал ној при ро ди, ре ци мо у пеј за жу, у за јед ница ма би ља ка и жи во ти ња или у ком плек сној струк ту ри ор - га ни за ма мо гли очи та ти пре ди ка ти ње ног твро ца, он да из у- ча в а њ е п ри р о де н у д и по с е ба н п ри ла з Б о г у. Та ко ће к њи г а о т к р о ве њ а би т и з а м и је њ е на к њи г ом п ри р о де, а т е о ло ш к и при ступ при ро ди ће би ти за ми је њен при род но на уч ним прис т у пом (б о т а н и ч к и м, п ри је све г а). С д ру г е с т ра не, на м је с т о двор ског на че ла ра зум ске кон тро ле и пот чи ња ва ња прир о де, до ћ и ће г ра ђа н ско на че ло п ри р од но с т и и спон т а не са мо р е г у ла ц и је, је р п ри р од но с т а њ е с е не до ж и в љ а в а ви ше као ста ње сви ре по сти и оску ди це, већ уну тра шње хар мо није, оби ља и ле по те R. P. Z i fe r le, P r i r o d a /o ko l i n a No v i ve k, u: I s t o r i ja e v r o p s k o g m e n t a li t e t a: gl a v n e t e m e o p o je d i n a č n i m p r i k a z i m a ( p r i r. P. D i n c e l b a h e r), Slu žbe ni gla snik - Be o grad, CID Pod go ri ca, str Ibi dem, стр

171 Ир и н а Ко в а ч е в и ћ МО ДЕР НИ ПО ГЛЕД НА СВИЈЕТ... У XIX ви је ку до ла зи до раш чла њи ва ња и ди фе рен цира ња сли ке о при ро ди. И у овом пе ри о ду се обра зац хармо нич не при ро де по ве зу је са дру гим обра сци ма, а по себ - но са п ри р о дом к а о ра д и к а л ном су бјек т и в но ш ћу ш т о ће, р е ц и мо, п р ед с т а в љ а т и и ден т и т е т н у и мен т а л и т е т н у о сно ву еко ло шке и прав не ми сли о за шти ти жи во ти ња, ми сли ко ја је би ла не по зна т а п р е т ход н и м епо х а ма. Та ко ђе, п ри р о да по с т а- је и по л и т и ч к и б ор б е н и по ја м у ок ви ру ко јег ће ог ра н и че н и п ри р од н и р е су р си мо ра т и по с т а ви т и г ра н и ц у с о ц и ја л ном и по л и т и ч ком на п р е т к у у см и сл у б е с к рај не п ри в р е де на ш т о је још упо зо ра вао и Мал тус. У к а сном X I X ви је к у с е а м би в а лен т н и од но с п р е ма п ри р о д и огле да у, с јед не с т ра не, з а к л и њ а њу у на п р е да к по при род ним за ко ни ма а, с дру ге стра не, у стри јеп њи да се при ро да кре ће на ни же на шта нас упо зо ра ва став о ен тро пији и то плот ној смр ти све ми ра. Раз вој ин ду стри ја ли за ци је, ур ба ни за ци је и мо дер ни заци је ће још сна жни је раз ви ти су бјек тив ну пер цеп ци ју при ро - де. Убр за не про мје не пеј за жа и де ва сти ра ње при род не око - л и не ра з ви ће ж а л б е и п р о т е с т е зб ог е с т е т ског п у с т о ше њ а п р ед је ла ч и ме су з а хт је ви з а з а ш т и т у п ри р о де до ве л и до по ја ве но в и х др у ш тве н и х по к ре та ко ји су спас тра жи ли у из ла ску из за јед ни це, у се о ској ко му ни, у на се ља ва њу, у ве - ге та ри јан ству, у кул ту ри на гог ти је ла и у окре та њу ка оно - ме што је еле мен тар но. Та ко ће се од ра ног XX ви је ка ма ње обла с т и п ри р о де с т а ви т и под за ш т и ту за ко на, али оно што је т р е ба ло да с е з а ш т и т и већ је у бр з а но и не по в рат но не с т а- ја ло. Та ко, по сле т е о г е не п ри р од не к ри зе у А по к а л и п си и фи зи о г е не к ри зе у ен т р о п и ји са да је а н т р о по г е на п ри р од на к ри з а и н д у с т ри ј ског си с т е ма до спе ла под н и ша н. Иа ко је на к ра ју X X ви је к а п ри р о да и з гле да ла ве л и к а, и па к с е сх в а т и ло да се она мо же ра зо ри ти не спрет ним ру ко ва њем. Но ви друш т ве н и по к р е т и су ис т и ца л и да је ус по с т а в љ а њ е м и ра са п ри р о дом зна ча ја н ле г и т и м н и з а да т а к д р ж а ве т е су, с т о г а, др жа ве осни ва ле ми ни стар ства за за шти ту око ли не, али про - блем ни је ри је шен. И да ље је оста ла сна жно при сут на стријеп њ а да еко ло ш к у к ри зу к а о к ри зу око л и не не ће мо ћ и би т и мо г у ће и з бје ћ и на д у ж и р ок. Је р, де мо г ра ф ск а екс п ло зи ја, ра за ра ње при род не око ли не и све ве ћи и из ра же ни ји не до - ста так ре сур са у пр ви план су ста ви ли за хтјев за но вом 170

172 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр кон струк ци јом при ро де. А то, опет, им пли ци ра крах култу ре Мо дер не и про мје ну по сто је ћег мен та ли те та и ус по став љ а њ е к в а л и т а т и в но д ру г а ч и јег мен т а л и т е т а и и ден т и т е т а хо л и с т ич ке и б и о е т ич ке к ул ту ре. За к љу ча к Мо де р на, мо дер ни по глед на сви јет и њи хо ва ме ха ниц и с т и ч к а па ра д и г ма (ч и ји су са мо спољ н и и ви д љи ви и з ра з и н д у с т ри ја л и з а ц и ја и у р ба н и з а ц и ја) до ве л и су до енорм н и х еко ло ш к и х п р о бле ма и де с т ру к т и в не еко ло ш ке к ри зе. О н и су про из во ђа чи и ге не ра то ри по ја ве и раз во ја еко ло шких про - бле ма и еко ло шке кри зе ко је има мо. Фи ло зо фи про свје ти тељ ства су ми сли ли да је по сје до - ва ње мо ћи без о па сно па је и Маркс ис ти цао да људ ска би ћа се би пра ве је ди но оне про бле ме ко је мо гу да ри је ше. Ме ђутим, по сто је и они ко ји сма тра ју да се са ин ду стри јом, ур бан и змом и мо де р н и з а ц и јом ра з ви ја но в а моћ ко ја је по т п у но де струк тив на јер до во ди до ства ра ња чи та вог ни за про бле - ма у к љу ч у ју ћ и и еко ло ш ке п р о бле ме и еко ло ш к у к ри зу. О в а ра с п ра в а и з ме ђу оп т и м и с та и пе с и м и с та још уви јек тра је. До и с т а, т ех но ло ш ке и но в а ц и је с е с т а л но ра з ви ја ју у чо вје ко - вој же љи да се осло бо ди за ви сност од фо сил них го ри ва ка ко би се ума њи ли еко ло шки про бле ми. Што ће се де си ти: но во м рач но до ба и л и но во до ба п р о сви је ће но с т и? И л и м је ша ви на оба та до ба? Ова тре ћа мо гућ ност је нај вје ро ват ни ја и у так вој си с т у а ц и ји с е мо ра г а ји т и на да да ће и па к п р е в а г н у т и с т ра на до ба п р о сви је ће но с т и. 34 Али, до та да су ства ри са свим дру га чи је, што по ка зу ју и по сто је ћи еко ло шки про бле ми и еко ло шка кри за. У ин дустриј ском пе ри о ду чо вјек се ни је успио при ла го ди ти при ро - ди не го, у скла ду са кон цеп том Мо дер не и ме х а н и ц и с т и ч ке па ра д и г ме, п ри р о д у по ко ра в а о, и н с т ру мен т а л и зо в а о, екс - пло а ти сао и уни шта вао. Ин ду стриј ско дру штво ни је ре ге не - ра тив но већ де ге не ра тив но дру штво ко је до во ди до еко ло - шких про бле ма и еко ло шке кри зе. 34 E. Gi dens, K li m a t s k e p r o m e n e i p o li t i k a, Clio, Be o grad, 2010, str. 270,

173 Ир и н а Ко в а ч е в и ћ МО ДЕР НИ ПО ГЛЕД НА СВИЈЕТ... Ir i n a Ko va ce v ic MO DERN VI EW OF THE WORLD, MECHANIC PA RA DIGM AND ECO LO GIC CRI SIS Su m m a r y Mo dern, mo dern vi ew of the world and the ir mec ha nic pa ra digm (who se only ex ter nal and vi si ble ex pres si on of in dust r i a li za t ion a n d u r b a ni za t ion) h a ve le a d to e n or mo u s e c o lo g i c al pro ble m s a n d de st r u c t i ve e c o lo g i c al c r i si s. T he y h a ve pro d u ce d a n d a c ce le ra te d o c c u r re n c e s re la te d to e c o lo g ic pro ble m s a n d the eco lo gic cri sis. The o re ti ci ans of the mo dern ha ve ba sed a per spec ti ve of the world which has prac ti cally and pro duc ti vely in cre a sed consump tion, vo lu me of ma te rial go ods and ser vi ces, shor te ned the wor king day and in cre a sed le i su re, lif ted the li fe stan dard of milli ons of pe o ple, but it did not ma na ge to in cre a se the qu a lity of li fe and re mo ve the eco lo gi cal pro blems and eco lo gi cal cri sis. In this work we ha ve in di ca ted the sig ni fi can ce of the theme as a su bject of re se arch in the sci en ti fic and so cial sen se, be cau se e c o lo g i c al pro ble m s a re a pro d u ct of me c h a ni st ic pa ra dig m and its cul tu re (Mo dern) as one mo del of li fe which will in the fu tu re cre a te even mo re eco lo gi cal pro blems and an even big ger eco lo gi cal cri sis. That is why we be li e ve that it is ne ces sary to indi c a te the sig ni fi c a n ce of a dif fe re nt pa ra dig m ( h o li st ic, bi o e t hic a n d bio - e c o lo g i c al) which wo uld se c u re a g re a te r qu a lit y of li fe and su sta i na bi lity of de ve lop ment of pre sent and fu tu re ge ne ra tions. Do mi nant Co per ni can way of thin king must be re pla ced by an an ti-co per ni can way of thin king, Mo dern by An ti-mo dern, a me c h a ni st ic pa ra dig m - b y a h o li st ic, bi o e t hic a n d bio - e c o lo g i c al pa ra dig m. Key words: mo dern vi ew of the world, mec ha nic pa ra digm, e c o lo g ic c r i si s 172

174 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр ЛИТЕРАТУРА Be kon F., No v i or ga n on, Na pr i je d, Za greb, Де спо т о ви ћ Љ., Еко л о ш ка п а ра д и г м а: пр и ло з и з а с н и в а њу по л и т ич ке е ко л о г и је, Сти лос, Но ви Сад, Džejms P, Torp N., D re v n a ot k r i ć a, Na ro d n a k nji ga A l fa, Be - o grad, From E., Čo vjek za se be, Na pri jed, Za greb, Gi dens E., Kli mat ske pro me ne i po li ti ka, Clio, Be o grad, Gi dens E., O d b e gli s ve t: k a k o glo b a li za ci ja pre o bli k u je n a še ž i vo te, Stu bo vi kul tu re, Be o grad, Hork haj mer M., Ador no T., Di ja lek ti ka pro svje ti telj sta, Vese l i n Ma sle š a, Sa r a je vo, Isto r i ja e v ro p sk og me n ta li te ta: gla v ne te me o p o je di n a č nim pri ka zi ma (prir. P. Din cel ba her), Slu žbe ni gla snik - Be o - grad, CID Pod go ri ca, Jev tić B., D r u št ve n a al te r n a t i va: te o r i ja n a u č n o - te h n o lo šk og ra z vo ja, Sv je tlost, Sa r a je vo, K a n g r ga M., S pe k u la ci ja i fi lo zo fi ja o d Fic hte a d o Ma r x a, Slu žbe ni gla snik, Be o grad, Klein N., Dok tri na šo ka: us pon ka pi ta li zma ka ta stro fe, Grafič ki za vod Hr vat ske, Za greb, Маркс К., Ен гелс Ф., Из а бра н а де л а, т. I-II, Кул ту ра, Бе о- град, M i lo s a vlje v ić Lj., Po d /st i c a nje slo b o d e: n o vo ve k ov n a mi sa o o d r u št v u, Fi lo z of sk i fa k u l t et, Niš, Mum ford L., Mit o ma ši ni: Pen ta gon mo ći, t. I-II, Gra fič ki zavod Hr vat ske, Za greb, R a d i vo je v ić R., S o ci o lo g i ja n a u k e, Fa k u l t et t eh n ič k i h n a u k a, No vi Sad, Rif kin J., Po s u sta ja nje b u d u ć n o st i, Na pri jed, Za greb, Ta dić Lj., Fi lo zo fi ja pra va, Na pri jed, Za greb, Van Do ren C., Po vi jest zna nja: pro šlost, sa da šnjost i bu dućnost, Mo za ik knji ga, Za greb, Wal ker C. R., Mo d e r n a te h n o lo g i ja i ci v i li za ci ja: u vo d u lju d ske pro ble me u do ba stro je va, Na pri jed, Za greb, Овај рад је примљен 7. фебруар године а прихваћен за штампу на састанку Редакције 10. априла године. 173

175

176 ПРИКАЗИ Слободан Јанковић КОРПОРАТИВНА НОСТАЛГИЈА Јово Марковић ДИПЛОМАТИЈА И ШАХ НИ КОН ФРОН ТА ЦИ ЈА НИ КА ПИ ТУ ЛА ЦИ ЈА

177

178 ПРИКАЗИ УДК 316.7(049.3) Слободан Јанковић* КОРПОРАТИВНА НОСТА ЛГИЈА Алек сан дар Гајић, Корпо ра тив на носталгија, Слу жбе ни гла сник, Бе о град * Истраживач-сарадник у Институту за међународну политику и привреду, Бео град. Добро се сећам очевог поучка о писању. Разговор и разумљив текст разликује само начин обраћања. У преношењу дијалога на папир, подразумева се замишљеног, лежи тајна доброг писанија. Године ме многе деле од основне шко ле али на ук је и да ље ва ли дан. Умовање, страствено и заводљиво али не и (о)ла ко чи тан текст, одликују писање Александра Саше Гајића. И не само то. Садржајно богата збирка есеја (укупно 26) представља одгонетање знакова, порука и чини масовне културе у њеним бројним изразима: филму, који за разлику од књиге отупљује и маштасто визуелни аспект човека, књизи као симболу, спорту као представи, манипулисању национализмом у политичкој игри, стрипу као маркеру стања друштва, серији која често и интензив ни је од фил ма опи ја и ути че на примаоца и прежвакача аудиовизуелног садржаја, квизовском инстант зна њу и зго дит ку. Ако не ко очекује питак и сваком разумљив текст разочараће се. Борба са порукама на нивоу (под)свесног и несвесног и жеља да се проникне у понорна значења шљаштећих симбола што нас окружују има висок али и горљиво примамљив стил. Откривање одгонетања и разоткривки захтева подједнако 177

179 ауто ру, или не мно го ма ње, пасионираног читаоца, који се три пута враћа на исту реченицу не би ли про ник нуо у још јед ну наслагу текстуалног записа. Румор света слике и жамора, Гајић види и чу је али за гле да и да ље и ви ше у две надолазеће епохе. Црвоточни, надолазећи симулакрум апсолута нам следи након садашњег прелазног (пост) периода (нпр. стр. 142). Умножавању симбола па њиховом уједначавању у привидном синкретистичком јединству, према аутору, а како верује стотине милиона, следује ускрсни хоризонт крај исто ри је и вре ме на ес ха тон (стр. 256). По крет не и не по крет не слике, са и без то на, цр но-бе ле или шарене, речи згуснуте на папиру али и униформисано удресирани вен тил (спорт као за ба ва и предста ва, квиз као ла жни из лаз из материјалног очаја и друштвене изолованости) предмет су тумачења и учитавања значења у овој књи зи. Има до ста оних, сред њег, и других мудријег доба, који памте филмског критичара Ранка Мунитића. Сећам се његовог интер вјуа од пре ба рем две де це није. Меморизовао сам део његове приче о разговору са шведским филмским ствараоцем Ингмаром Бергманом. Осмишљавао је Мунитић вишезначне ћутљиве пасаже у појединим делима знаме ни тог ауто ра. Берг ман га је саслу шао и ре као му: Зна те, у Швед ПРИКАЗИ ској по ред мо ра, на је сен и у зи му дува заглушујући ветар. Када људи шетају обалом при таквом хучању, разговор је немогућ. Отуда те не ме сце не, то је све. Мо же би ти да Га јић, али че сто и мно ги дру ги, учитавају више смисла и умножава ју га та мо где га то ли ко и не ма. Пример за то је надахнута вивисек ци ја по пу лар но сти Тол ки нових Господара прстенова. Тако Гајић разуме Једини религиозни моменат у роману(...) као путовање бродом из западних лука, синкретички мешајући нордијску паганску традицију, мит о новом свету и меркантилистичке обича је ан гло сак сон ске ци ви ли за ције. (стр. 21) Чи ни нам се да је овде меркантилизам економска про тек ци о ни стич ка по ли ти ка усмерена на повећање суфицита у спољ ној тр го ви ни ван контек ста а пи та ње је има ли ме ста и но вом све ту. На ис тој стра ни је ново умножавање, овога пута у виду придавања већег значаја када др Гајић тврди (...)Толкиново дело је постало мит друштва који обликује перцепцију модерног западњака... Аутор је свој закључак поткрепио чињеницама али све то за јед но не уве ра ва да су Го сподари прстенова заиста постали мит постмодерног Запада. Толкин је, исти на, же лео да ство ри но ви мит, али за Ен гле ску. Он је заједно са пријатељем и колегом Џе ком Лу и сом (C. S. Le wis, аутор Хро ни ка Нар ни је) проучавао ми 178

180 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС -бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр тове и митопоетику.1 Али од жеље до успе ха ви ше је ко ра ка. На стра ну учи та ва ње, та бло и дизирана култура у све више боја и ефеката запљускује човека данашњице попут стоглаве аждаје. Овој немани Гајић приступа као капетан Џон Пиплфокс звани звоно (из истоимене радио драме Душка Радовића) седмоглавој зве ри. Не под це њу је је али је и исмева. Тако у огледу о туризму иронично примећује Никада Јапанцима, као бројном острвском на ро ду, ни је па ло на па мет да узму у ру ке фо то-апа рат и кре ну на туристичке руте док нису прошли третман нуклеарне радијације, окупације и вестернизације (стр. 109). Или ка да Ала Го ра, зе ле ног политичара, мултимилионера који живи у вили карингтонки назива новорођени еколог (стр. 153). Корпоративна носталгија је позив на путовање у 26 станица (26 огледа) по линији истинитости и аутентичности. Млакост и медиокритетство систематски се подучава да се инстинктивно клони све га оно га што до во ди у пи тање исправност њихове друштвене адап ти ра но сти и по доб но сти кон фор ми стич ке ве ћи не... 2 Зато 1 Ja son Bof fet ti, Tolkien s Catholic Imagination, Catholic Culture Org, Интернет, catholicculture. org/culture/library/view. cfm?id=4154&cfid= &cfto KEN= , скинуто: 05/12/ Про го ње ни и про го ни о ци, но си о ци(ма) истин ских вред ности... овосветска логика... готово редовно, и мимо њихових жеља и деловања, додељује улогу прогоње них и окле ве та них. 3 Овај пут није толико по мору хоризонталном, мада се морским узгред бави у огледима о туризму ( , Ла жни рај кор по ра тив ног све та), Остр ву, Мо би Ла де ну и у те ма ти зи ра њу Кор то Мал те зеа. Његова потрага иде даље, путем низина и висина смисла појавности корпоративног света. След огледа кохерентан је јер последњи од њих, Остр во да на су тра шњег ( ) на ја вљу је нај ек сплицитније епоху која тек треба да уследи после свеопште дезинтеграције садашњег поретка. Ко није равнодушан према филмскиом и стрип херојима из младости или средњег доба Супермену, Џемс Бонду или Индијани Џон су; ко је ра до пра тио Квиско те ку или Ми ли о не ра; они који су приметили кечере; презиру или воле Горана Бреговића и Евровизију; промишљају и размишљају повест људску; беже од ве сти о Ал Ка и ди и свет ском тероризму или их упијају; воле фудбал али не разумеју вандализам на и око ста ди о на; сви они ко ји као и аутор приказа воле море; читаоци или гле да о ци Го спо да ра пр сте ноу: Алек сан дар Га јић, Кор по ратив на но стал ги ја, Слу жбе ни гла сник, Бе о град, 2011, стр Исто, стр

181 ва; озбиљни мудријаши и они који то ни су, мо гу на ћи не што за се бе у Гајићевим освртима на корпоративну митологију и свет који нам кре и ра ју не тран спа рент не си ле ве ли ких кор по ра ци ја, ко рум пираних политичара и финансијских магова. Гајићеви увиди о свету у фази по од ма клог по лу ра спа да, са све уводним Шта је то корпоративна носталгија? (стр. 7-12) јесу важни и за разумевање међународних односа јер указују како елите кроз поп-културу и културну политику уопште, утичу на креирање јавног мњења. Гајић не именује елите али указује, попут Мише Ђурковића (Сли ка, звук и моћ Огле ди из поп-по ли ти ке, Београд 2009.) на контролу маса кроз индустрију забаве и све оне садржаје којима је са вре ме ни чо век, пр вен стве но у западном и западизованом друштву, окружен у слободно време. За разлику од Ђурковића, (иначе рецензента књиге уз др Слободана Владушића) који минуциозно испитује политичке поруке у цртаћима, серијама, музици и сличном, Гајић користи номиналну те му огле да да би ука зао на циви ли за циј ске то ко ве и про мо ци ју оп штег (мо рал но-вред но сног понајпре) релативитета. Он то чини како би читаоца пренуо из хипнотисаног битисања и указао му на дубинске садржаје света који се на на ше очи рас та че. У Ср би ји у којој, како Љубомир Кљакић запажа кри ти ка кор по ра тив ног по рет ка 180 ПРИКАЗИ но вог све та уоп ште и не по стоји, 4 Гајић је уз Ђурковића, Кљакића и неколицину других као глас ва пи ју ћег у пу сти њи. Огледи Саше Гајића су важни и за историју цивилизације јер се често баве историјатом одређене идеје или појаве (роман, интелектуалац, политички прогони, квиз, музички фестивали, олимпијада) али и демаскирањем злоупотребе ин тер пре та ци је исто риј ских дога ђа ја (Битка код Термоппила или филм ски су коб ци ви ли за ција, стр ). Приказивање дуплог дна неких од најутицајнијих културних феномена данашњице 5 умно го ме је пут по све ту запад ном, све ту у ко ме као у Го сподару прстенова, сунце излази на западу. То је онај За пад чи ји је дан од идеолога, Питер Дракер, још на Фукујамином фону каже више нема Западне историје или, у суштини, Западне цивили за ци је. По сто ји са мо исто рија света и светска цивилизација са мо што су и јед на и дру га по за пад ња че не. 6 Разумљиво је да се, бавећи се За па дом ко ји те жи да по ста не једина (и последња) цивилизација 4 Љу бо мир Кља кић, Кри за, Наци о нал ни ин те рес, бр. 1/2010, год VI, vol. 7, Бе о град, 2009, стр Ка ко при ме ћу је Сло бо дан Владу шић на ко ри ца ма књигe. 6 Pe ter F. Druc ker, Post ka pi ta li stičko dru štvo, Be o grad, 1995, str. 8.

182 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС -бр. 1/2012, год. VIII vol. 13 стр или како Зиновјев каже глобални човечник, Гајић подоста осврће на Америку. 7 Огледи Крај Републи ке, Ро ђе ње им пе ри је и Моби Ла ден (у ни зу стр ), по ред приказивања серије Рим, обраћања Лукасовој идеји у Рату звезда и синтези прогона немани у роману Моби Дику и у вир ту ел ној и физичкој стварности, Бин Ладена, баве се контекстом и наличјем дешавања у којима се ови савремени културни и политички садржаји митологизују и преобликују за масовну употребу. Аутор бритко примећује У кључним историјским моментима лов на немани представљао је главни покретач америчког интервенционизма. Он политици америчких елита с разлогом додаје самоопажање капетана Ахава Сва су моја средства здра ва, мој по вод и циљ су луди, (стр. 210). Претпоследњи есеј о лутању езотеричног и све блеђег и релативнијег Корта Малтезеа, Одисеја без циља, одличан је приказ пост-мо дер ног чо ве ка но стал гичног за неким бољим, једноставнијим и јуначкијим светом, са потребом путовања у само биће. (стр. 243). Упркос томе, Корто нажалост бира пут левог разбојника и завршава у претпотопској земљи греха, цивилизацији Му. Тој благој меланхолији огледа о Корту, сле ди по след њи есеј, по во дом серијала Изгубљени који врви од оптимизма. Он у поруци ове јако популарне серије која је емитована у шест се зо на и би ла јед на од најгледанијих у многим земљама све та па и у Ср би ји, опа жа ис корак напред из постмодерне. Види и закључује да њена порука реконституише хришћанско учење о Промислу као вишем смислу... који усмерава догађања у вишедимензионалној стварности ка своме циљу и испуњењу, есхатону. `Авај, есеј је пи сан пре не го што је аутор видео последњу епизоду. Њен крај, у коме гледаоци сазнају да су све пустоловине, појавне и унутрашње, само дешавања у мо мен ту смр ти јер су сви ак тери страдали у паду авиону пре по чет ка рад ње, био би за ни јансу богатији. Есхатон, коначница историје тако у овој серији јесте моменат после смрти (цивилизације) када, како и серија најављује, а Гајић примећује, долази до испуњења не само у општесветском већ и сваком личном, појединачном слу ча ју (стр. 256). 7 Алек сан дар Зи но вјев, Ве ли ка пре крет ни ца - кри ти ка за падне хе ге мо ни је, Бе о град, 1999, стр

183 УДК 327(497.11) 1991/2010 (049.3) Јово Марковић * ДИ ПЛО МАТИЈА И ШАХ НИ КОНФРОНТАЦИЈА НИ КА ПИ ТУ ЛА ЦИ ЈА При каз књи ге Вла дисла ва Јо ва но ви ћа Дипло ма ти ја и шах ни кон фрон та ци ја ни капи ту ла ци ја, Службени гла сник, 2011, Бе о град * Политиколог, Београд Терор, дипломатија и шаховско стваралаштво ПРИКАЗИ Исто ри ја ди пло ма ти је до се же у далеку прошлост исто колико и историја међународних односа. Мада ни данас међу теоретичарима међународних односа не постоји потпуна сагласност по пи та њу од но са спољ не по ли тике и дипломатије, несумњиво је да је савремена дипломатија један од нај зна чај ни јих фак то ра и ин стру ме на та спољ не по ли ти ке сваке модерне државе. Као резултат развоја међународних односа, стварања нових, проширивања и мењања делатности старих међународних организација, општег развоја науке, великих технолошких и техничких иновација, од изразито репрезентативне и представничке улоге у прошлости попримила је потпуно нове садржаје и карактеристике. Нажалост, савремена стварност и актуелни међународни односи од ње захтева ју да уме сто да бу де у функ ци ји очувања светског мира и безбедности све чешће буде инструмент агресије империјалних интереса и циљева, посебно манипулације и обмане светског јавног мњења како би се прикрила и оправдала суштина такве политике. Књига Дипломатија и шах ни кон фрон та ци ја ни ка пи тулација аутора Владислава Јова 182