АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА
|
|
- Ναχώρ Δράκος
- 6 χρόνια πριν
- Προβολές:
Transcript
1 UDC UDC : DOI: /ZMSDN C Оригинални научни рад АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА САНДРА ЧАЧИЋ Центар за социјални рад Сомбор Карађорђева 4, Сомбор, Србија Е-адреса: СА Ж Е ТА К: О снов н и ц и љ ис т р а ж и в а њ а од но сио с е н а де фи н и с а њ е афек тив ног ве зи ва ња де лин кве на та, те иден ти фи ко ва ње њи хо вог ти пичног обра сца ве зи ва ња. Афек тив но ве зи ва ње је пра ће но на два на чи на. Анал и зи ра л и смо га са ста но ви ш та се дам ди мен зи ја ве за но ст и, а ко је је у сво ји м ис т р а ж и в а њи м а де фи н и с а л а Н. Х а н а к, к а о и к р о з че т в о р о к а т е г о ри ја л н и моде л с т и ло в а в езив ањ а К. Б а рт олом ју. Ис т р а ж и в а њ е је сп р о в е де но у д в е с ом б о р ске с р ед њ е ш ко ле, у в а с п и т но -по п р а в ном до м у у К ру ше в ц у, т е у в а сп и т ном дом у у Н иш у и о бух в ат ило је 524 исп ит ан и к а, односно 421 адо ле сцен та и 103 де лин квен та. Адо ле сцен ти су би ли уче ни ци дру гог и тре ћег раз ре да Сред ње тех нич ке и еко ном ске шко ле, док су де лин квен ти би л и сви т е с т а би л н и м а ло ле т н и п р е с т у п н и ц и, а ко ји с е по с уд ском р е ше - њу н а л а з е н а р е а л и з а ц и ји в а с п и т не ме р е у јед ној од по ме н у т и х ус т а но в а. Резулта ти истраживања су у складу с теоријским очекивањем. Делинк в ен т и с е че ш ће не си г у р но в е з у ју (68,9 % де л и н к в е н а т а и з у з о р к а је не сиг у р но ве за но). Бо ја ж љи ви с т и л ве зи ва ња се и з д во јио ка о ка ра к т е ри с т и ча н з а дел и н к в ент е. Дел и нк в ент и и м ају пот еш коће у п риб ав љ ању по д рш ке бли ских осо ба, као и у ко ри шће њу осо ба за ко је су ве за ни као,,уто чи шта сиг у рно с т и у с т р есн и м сит уац ијам а, с ис т ов р емен и м дож и в љ ајем с е б е као не ко га ко ни је вре дан па жње и љу ба ви. При су тан је и ви сок сте пен б ол н и х о с е ћ а њ а у в е зи с а де т и њ с т в ом и по р о д и цом, т е а м би в а лен т н и х и не г а т и в н и х а к т у е л н и х по р о д и ч н и х р е л а ц и ја. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: о б р а з а ц и л и с т и л а ф ек т и в ног в е зи в а њ а, д и мен зи ја а ф ек т и в ног в е зи в а њ а, де л и н к в ен ц и ја, а до ле сцен т, де л и н к в ен т ТЕ О РИЈ СКА ОСНО ВА АФЕК ТИВ НОГ ВЕ ЗИ ВА ЊА И МО ДЕЛ СТ И ЛО ВА ВЕ ЗИ ВА ЊА К И M БА Р ТО ЛО М Ј У До по јаве јасног дефинисања појма афек тив не ве за но сти и но вог те о - риј ског ре ше ња, ве за из ме ђу де т е та и мај ке и уоп ш т е де т е т о ва мо т и ви саност за ус по ста вља њем со ци јал них ве за с дру ги ма, осла ња ла се ис кључ и в о на з а до в о љ е њу би о ло ш к и х по т р е ба, а п р е св е г а по т р е б е з а х ра ном. Та ко фи зи ч к а з а ви сно с т де т е т а с т в а ра пси хо ло ш к у; дет е у ч и да пов ез ује
2 624 мај к у и л и д ру г у осо бу ко ја се о ње м у с та ра са за до во ље њем фи зи о ло ш к и х по т р е ба, т е с е емо ц и о на л но и з г ра ђу је пси хо ло ш к а по т р е ба з а д ру г и м. Ме ђу т и м, на осно ву по сма т ра ња по на ша ња де це ч и је су фи зи о ло ш ке и л и при мар не по тре бе за до во ље не (де те је си то, на спа ва но, здра во) при ме - ћу је се да де те одр жа ва кон такт с мај ком по гле дом, при бли жа ва јој се, проте сту је због ње ног уда ља ва ња и ис по ља ва низ по на ша ња ко ја су са стано ви ш т а би о ло ш к и х, п ри ма р н и х по т р е ба ч и с т а р е д у да н с а у по на ша њу. Уп ра в о по ме ра њ е па ж њ е с фи зи о ло ш к и х по т р е ба на ову р е д у да н с у пред ста вља те о риј ски и прак тич ни скок у пси хо ло ги ји ко ји во ди до по - ја ве но вог пси хо ло шког фе но ме на афек тив не ве за но сти ( у ан гло сак сонској ли те ра ту ри име но ва ног као аttachment). Два ис тра жи ва ча су у при бли жно исто вре ме про у ча ва ли овај фе - но мен с оп и с а н и м ф о к у с ом па ж њ е, Х а ри Х а р лоу ( Ha r r y F. Ha r low), а ме - рич ки пси хо лог, код ре зус мај му на, и Џон Бол би (Ed ward John Mostyn Bowlby), ен гле ск и пси хо а на л и т и чар, код де це из си ро т и ш та, л и ше не мајч и н ске љу ба ви. Б ол би [ Bolwby 1973] в е з а но с т де фи н и ше к а о си с т ем по - на ша ња ко ји је усме рен на тра же ње и одр жа ва ње бли зи не са дру гом је - дин ком, а у тај си стем су укљу че на сна жна осе ћа ња. Он уво ди по јам у н у т ра ш њ ег ра д ног мо де ла в е зи в а њ а. Ра на ис к у с т в а с а мај ком и л и о с о - б ом ко ја с е о де т е т у с т а ра у т и ч у на г е не ра л и з о в а на оче к и в а њ а о с е би, о д ру г и м људ има и о св ет у у којем дет е ж иви. Когн ит и вно - а фект и вна с т ру кт ура ови х оче к и в а њ а, на с т а ла к а о р е з ул т ат по но в љ е н и х ис к у с т а в а с мај ком, на зи в а с е у н у т раш њи м ра дн и м моделом а фект и вног в езив ањ а. Ун у т ра ш њи ра д н и мо дел се за сн и ва на се ћа њи ма на ра на ис к у с т ва у ве зи са си гур но шћу и на чи ном на ко ји је мај ка или не ка дру га фи гу ра ве за но - с т и од г о в а ра ла на по т р е б е по је д и н ца. Мо де л с а д р ж и, по р ед оче к и в а њ а си г у р но с т и и р е спон зи в нос т и значајне д ру г е о с о б е, п р е д и спо зи ц и је з а а фек т и в не од г о в о р е и по на ша њ е је д и н ке п р е ма зна чај ној д ру г ој о с о би. Време ном, а на осно ву по на вља ња схе ме ин тер ак циј ских обра за ца по наша ња из ме ђу осо бе ко ја се ве зу је и осо бе за ко ју се ве зу је (обич но мај ка), на ста ју уну тра шње пси хо ло шке струк ту ре, а ко је пре те жно де лу ју из - ван окви ра све сног. Да ље се за пра во уну тра шњи рад ни мо дел опе ра цио на л и з у је п р е т по с т а в к а ма о мо де л у с е б е, а ко ји ч и н и ск у п оче к и в а њ а и в е р о в ањ а дет е т а о с еби, нас т а о на о снову опаженог понашањ а р од ит ељ а п р е ма њ е м у, и п р е т по с т а вком о модел у д руг и х, који п р едс т ав љ а ск у п ве ро ва ња и оче к и ва ња де т е та у ве зи са д ру г и ма, а ко ји је та ко ђе за сно ва н на опаженом понашању р од ит ељ а п р ема дет ет у [St efa nov ić St anojev ić 2002]. Мо дел се бе под ра зу ме ва сте пен до ко јег не ко ве ру је да је при хватљи в и л и не п ри х в а тљи в о с о ба ма з а ко је с е в е з у је. Мо де л д ру г и х под разу ме ва оче к и ва ње у ко л и кој ме ри ће д ру г и би т и до с т у п н и и ре спон зи в н и ка да се од њих по тра жи по др шка. Ове струк ту ре су ком пле мен тар не. Мe ри Ајн св ор т [A i n swor t h & Witt i ng 1969] г о в о ри о и н д и ви д у а л н и м ра з л и к а ма у в е зи в а њу. И н д и ви д у а л не ра з л и ке по ч и в а ју на ра з л и ч и т и м исто ри ја ма ве зи ва ња, на ста лим у од но су с ро ди те љи ма или не ким друг и м зна чај н и м фи г у ра ма у нај ра н и јем де т и њ с т ву о с о б е. Те ра з л и ке с у у т е о ри ји и ис т ра ж и в а њи ма опе ра ц и о на л и з о в а не к р оз о бра сце в е зи в а њ а.
3 625 Ис тра жи ва ња ука зу ју да је за пре ко 60% ис пи та не не кли нич ке по пу лац и је т и п и ча н си г у ра н обра за ц ве зи ва ња, док су код к л и н и ч ке по п у ла ц и је уче ста ли ји обра сци не си гур ног ве зи ва ња [At kin son & Gold berg 2004]. Сход но на ла зи ма ис тра жи ва ња о по ве за но сти спе ци фич не па то ло - г и је и од ре ђен и х обра за ца ве зи ва ња [Sro u fe, Lev y & Egela nd 1999; Egela nd & Car lson 2004] ис тра жи вач ки ин те рес смо фо ку си рали ка идентификовању нај фре квент ни јег обра сца ве зи ва ња код де лин квент них адо ле сце на та. Б ол би [ Bolwby 1973] сма т ра да је з а че т а к де л и н к в ен ц и је по в е з а н с ра ним ис ку ством не си гур не ве за но сти, од но сно де тач мен том, а што дефи н и ше к а о не до с т а т а к о с лон ца и с т а ра њ а з а на чај ног д ру г ог о де т е т у. О в а де ца с у с у о че на с а с у п р о т и н и м с т а в о ви ма р о д и т е љ а, не а де к в ат н и м т рет ирањем њихови х пот реба, сепарац ијама и п ре тњама нап уш тања. Она у без на ђу из ра жа ва ју љут њу пре ма з на чај ном дру гом, а што још ви ше доп ри носи пор е ма ћ а ју р е ла ц и је де т е - р о д и т е љ. О в а де ца љу т њу кон в е р т у ју у а г р е с и в н о с т т о ком п р ед ш ко л с ко г п е р и о д а, т е у а с о ц и ја л н е и с п а д е у к а сн и јем ра з в ој ном пе ри о д у. У по к у ша ју да и н т е г ри ше ем п и ри ј ск и ра д у о бла с т и ис т ра ж и в а њ а а фек т и в ног в е зи в а њ а од рас л и х, Б а рт оло м ју [ Ba r t ho lo mew 1991] де фи н и- с а ла је чет в ор о к а т е г о ри ја л н и мо де л в е з а но с т и а до лесценат а и одрас л и х. У о сно ви мо де ла с у д в е д и мен зи је, а ко је од г о в а ра ју ра д ном мо де л у ко ји де фи н и ше Б ол би: 1. Д и м е н з и ја а н к с и о з н о с т и р е п р е з е н т у је у н у т р а ш њи р а д н и мо д е л себе. На пози тив ном по лу ова ди мен зи ја пред ста вља интернализован осе - ћај соп с т ве не вред но с т и, а на негат и вном по л у а н к си о знос т и од ба ц и ва ње бли ско сти. 2. Ди мен зи јом из бе га ва ња ре пре зен то ван је уну тра шњи рад ни мо - дел дру гих. По зи ти ван пол ове ди мен зи је пред ста вља при хва та ње блиско с т и, из ра жа ва по ве ре ње у д ру г е и њи хо ву по д р ш к у, док не га т и ва н пол ов е д и мен зи је озна ча в а с т е пен не п ри х в а т а њ а и и з б е г а в а њ а бл и ско с т и. Укр шта њем ове две ор то го нал не ди мен зи је, тј. укр шта њем уну трашњих рад них мо де ла, на ста ју че ти ри ка те го ри је стилова афективног ве - зи ва ња за бли ске од но се: А) Си г у р н и с т и л а фект и вног в езив ањ а к ара кт ери ше комбина ц ија по зи тив ног мо де ла сел фа, тј. ниска анксиозност и позитивног модела друг и х, од но сно н и ско од ба ц и в а њ е. Си г у р не о с о б е и ма ју и н т е р на л и з о в а н о с е ћ ај с оп с т в е не в р ед но с т и и о с е ћ а ју с е п ри јат но у бл и ск и м, и н т и м н и м од но си ма. Они у од но се с дру ги ма ула зе с по ве ре њем и отво ре но шћу. Б) Пре о ку пи ра ни стил ка рак те ри ше не га ти ван мо дел сел фа, од но - сно ви с о к а а н к си о зно с т и по зи т и в а н мо де л д ру г и х, од но сно н и ско од бац и в а њ е. Ос о ба по ла зи с по зи ц и је с оп с т в е не ма њ е в р ед но с т и. О в е о с о б е на с т о је да п ри до би ју од д ру г и х б е з у с лов но п ри х в а т а њ е. О не в е ру ју да би мо гле да се осе ћа ју си гур но и без бед но са мо ка да би на ве ли дру ге да на пра ви на чин од го во ре на њи хо ве по тре бе. В) Б о ја ж љи ви с т и л к а ра кт ерише нег ат ив а н моде л и с е лфа и д руг и х, од но сно вис ок у а н ксиозно с т и и зб ег а в ањ е. Б ојаж љив е о с об е с у, к а о и п р е о к у п и ра не, з а ви сне од т у ђег п ри х в а т а њ а и по т в рде, међут и м, з б ог
4 626 не г а т и в ног оче к и в а њ а од д ру г и х, и з б е г а в а ју бл и ско с т к а ко би и з б е гл и бол због гу бит ка или од ба ци ва ња. Г ) Од ба ц у ју ћ и с т и л а фек т и в ног в е зи в а њ а к а ра к т е ри ше по зи т и в а н мо дел сел фа и не га т и ва н мо дел д ру г и х, од но сно н и ска а н к си о знос т и вис око и з б е г а в ањ е. Одбац ујуће о с об е и зб ег а в а ју бл и ско с т з б ог не г а т и в н и х оче к и в а њ а од д ру г и х, а л и успе в а ју да од р же о с е ћ а њ е с оп с т в е не в р ед но - с т и од бра м бе н и м по ри ца њем вред но с т и бл и ск и х од но са и ве зи ва ња. Сва че т и ри с т и ла а фект и вног в езив ањ а с у з а м и ш љ е н и к а о т е о ри ј ск и и де а л и с ко ји ма се сва ка осо ба у раз ли чи том сте пе ну мо же иден ти фи ко ва ти. Ре зу ла та т и ем п и риј ске п ро ве ре т е о риј ског мо де ла с т и ло ва ве зи ва ња [Bart ho lo mew & Ho ro witz 1991; Bartholo mew & Per lam 1994] имплицираjy ње го ву при мен љи вост на парт нер ске од но се од ра слих, по том блиске в р ш њ ач ке од но с е (п ри ја т е љ ске и па р т не р ске) а до ле сце на т а к а о и на ис к у с т в а в е з а но с т и у по р о д и ц и. М Е ТО ДО ЛО Г И ЈА ИС Т РА Ж И ВА ЊА Основ ни пред мет ин те ре со ва ња у на шем ис тра жи ва њу би ло је афектив но везивање де лин кве на та. Про блем смо из ра зили кроз два истражив ач к а п и т а њ а: 1. Ко ји о бра з а ц а фек т и в не в е з а но с т и је нај з а с т у п љ е н и ји код де л и н- к в ен т н и х а до ле сце на т а? 2. Ко је д и мен зи је а фек т и в ног в е зи в а њ а ра з л и к у ју де л и н к в ен т не од а до ле сце на т а и з не к л и н и ч ке по п у ла ц и је? Ц и љ ис т ра ж и в а њ а т и ца о с е п р о в е р е в а л и д но с т и т е о ри ј ског мо де ла а фек т и в не в е з а но с т и К и м Б а р т о ло м ју. О п ис у з ор к а и п р о це д у ра ис т ра ж и в а њ а Ис т ра ж и ва ње је сп ро ве де но на у зор к у од 524 ис п и та н и ка, у пе ри о д у од ма ја до но вем бра го ди не. Узо рак се са сто јао од 421 уче ни ка друг ог и т ре ћег ра з ре да с ред ње т ех н и ч ке и еко ном ске ш ко ле у Сом бо ру, као и 103 де лин к ве на та (24 ис пи та ни ка из ва сит не уста но ве у Ни ш у и 79 ис пита ни ка из васпитно -поправног дома у Крушевцу). Просечна старост узор - ка је 17 го ди на. У са ку пљању ис пи та ни ка де линквената постојало је неколико огран и че њ а. К а о п р в о, у у з о ра к с у у к љу че н и с а мо он и ма ло ле т н и ц и ко ји с у има ли ви ше од три кри вич на де ла, од но сно ко ја су у не ком вре мен ском пе ри о д у и ма л и р е ц и д и в е. К а о д ру г о, у Н и ш у и Кру шев ц у с е у т р е н у т к у истра жи ва ња налазило укупно 186 делин квен та, од че га су 95% њих муш ког по ла. Зб ог т о г а с у и з ис т ра ж и в а њ а у о б е г ру пе ис к љу че не де в ој ке. Као тре ће, ни су сви де лин квен ти те ста бил ни, јер је је дан део њих мен тално до вољ но не раз ви јен, ма њи део је не пи смен или је у тре нут ку те стира њ а био под ме д и к а мен т ном т е ра п и јом. Та ко ђе, т р е ба и ма т и у ви д у да је мо т и в а ц и ја у чес т в ов ањ а у ист раж ив ању дел и нк в енат а н иск а, а ш т о је све ути ца ло на ве ли чи ну де ла узор ка ко ји се од но си на де лин квен те.
5 О пе ра ц и о на л и з а ц и ја в а ри ја бле и ме р н и и н с т ру мен т з а п ри к у п љ а њ е по да т а к а 627 Ва ри ја блу афек тив ног ве зи ва ња би ло је ре ла тив но ла ко ис тра жи ват и, је р фе но мен а фек т и в ног в е зи в а њ а под у п р т је б о г а т ом и до с лед ном т е о риј ском и ем п и риј ском осно вом. Ме ђу т и м, за г о т о во све пси хо ло ш ке фе но ме не, па та ко и за афек тив но ве зи ва ње, типично је то што их не мо жемо ди рект но ме ри ти, не го са мо пре ко опе ра ци о на ли зо ва них ин ди ка то ра. Да би смо што пот пу ни је,,ухва ти ли онај део ва ри ја билитета везивања спе ц и фи ч ног за де л и н к вен т е, п ро бле м у смо п ри с т у п и л и на д ва на ч и- на. На и ме, пр во смо усме ри ли ис тра жи вач ки фо кус па жње на иден тифи ко в ањ е к ара кт ерис т и чног о брасца в езив ањ а дел и нк в енат а у св етл у мо де ла К. Бар то ло мју, а по том смо се ба ви ли иден тиф ка ци јом оних димен зи ја в е зи в а њ а ко је нај б о љ е ра з л и к у ју де л и н к в ен т е и а до ле сцен т е, а ко је с у опе ра ц и о на л и з о в а не ско р о ви ма на ск а ла ма ме р ног и н с т ру мен т а УПИ ПАВ-Р [Упитник за про це ну афек тив не ве за но сти, Ха нак 2004]. УПИ ПАВ-Р пред ста вља пси хо ме триј ски про чи шће ну вер зи ју пр во - бит ног у пит ни ка У П И П А В. За сни ва ла се на те о ри ји афек тив ног ве зи ва ња и индикаторима различитих организаци ја афек тив ног ве зи ва ња пре у зе - т и х и з к л ин и ч к и х и н с т ру ме на т а А А I (Adu lt At t a c h me nt I ne rv iew) и А А P (Adult At tac hment Pro jec ti ve). УПИ ПАВ -Р је кон стру и сан као сед мо сте - пе на ска ла Ли кер то вог ти па. Ис пи та ни ци су од го ва рали тако што су означа ва ли сте пен свог сла га ња или не сла га ња с тврд ња ма у уп ит ни ку. Ин стру мент се са сто ји од сле де ћих суб ска ла: Страх од гу бит ка спо ља шње ба зе си гур но сти се од но си на страх од гу бит ка фи гу ре ве за но сти и ве ро ва ње да је гу би так не на док на див, с фатал ним по сле ди ца ма по да љи жи вот осо бе. Не раз ре ше на по ро дич на тра у ма ти за ци ја го во ри о из ра жа ва њу не - га тив них и бол них осе ћа ња у ве зи са де тињ ством и по ро ди цом, као и о не гативним или ам би ва лент ним по ро дич ним ре ла цијама у садашњости. Не га тиван мо дел сел фа пред ста вља ве ро ва ња о сопстве ној не аде - кват но сти, те не си гур но сти у се бе и сво је вред но сти. Не га т и ва н мо дел д ру г и х од но си се на не га т и в на ве ро ва ња о људ ској при ро ди, те на по тре бу да се бу де опре зан и дис тан ци ран у од но су на д ру г е. Ко ри шће ње спо ља шње ба зе си гур но сти по ка зу је да осо ба има фигу ре за ко је је ве за на, на ко је мо же да се осло ни, те да те фи гу ре уме да кори сти као ба зу си гур но сти, као и да јој је ва жно да има осло нац у дру гим љу д и ма. Капаци тет за мен та ли за ци ју: опи су ју се од но си на интроспек тив - ност, спо соб ност ем па т и је и ра з у ме ва ње се бе и д ру г и х у кон тек ст у од но са с њи ма. Ре г у ла ц и ја бе са г о во ри о не п ри ја т ељ ск и м осе ћа њи ма и осве т н и ч ком по на ша њу п ре ма д ру г и ма, а у кон фл и к т н и м и емо т и в но фру с т ри ра ју ћ и м си т у а ц и ја ма. У на шем ис т ра ж и в а њу у п и т н и к у це л и н и по к а з у је до бр е ме т ри ј ске к а ра к т е ри с т и ке и т о п ри х в а тљи ву по зда но с т, а л фа.86, т е ви с о к у р е п р е -
6 628 зен та тив ност КМО.897. При каз по у зда но сти и ре пре зен та тив но сти по - је ди нач них ска ла дат је у Та бе ли број 1. Та бе ла 1: По у зда ност и ре пре зен та тив ност УПИ ПАВ-Р С К А Л Е K A РA K T E PИC T И K E Број ај те ма КМО АЛ ФА Страх од гу бит ка Не га ти ван мо дел сел фа Ко р и ш ћ е њ е с е бе Не га тив ни дру ги Ре г у л а ц и ја б е с а Не р а з р е ш е н а т р а у м а т и з а ц и ја Капацитет за ментализацију РЕ ЗУЛ ТА Т И ИС Т РА Ж И ВА ЊА Уче с т а ло с т ра с по де ле ис п и т а н и к а по о бра сц и ма в е зи в а њ а К ла с т е р а на л и з ом ис п и т а н и ц и и з у з ор к а св р с т а н и с у у че т и ри с т и- ла в е зи в а њ а, а на о сно ву р е з ул т а т а на у п и т н и к у з а п р о це н у а фек т и в не ве за но сти, УПИ ПАВ Р. По том је над фре квен ци ја ма рас по де ле ис пи тани ка по сти лови ма ве зи ва ња оба вљен хи ква драт тест, како би се прове - ри ла зна чај ност раз ли ка у уче ста ло сти рас по де ле по раз ли чи тим сти ло - ви ма на н и в оу це лог у з ор к а и на н и в оу г ру пе. Сле де т а б е ла р н и п ри к а зи р е з ул т а т а Та бе ла 2: Фре квен ци је по сти ло ви ма на ни воу узор ка Кла стер ф е к в е н ц и ја п р о ц е н ат x 2 Df p Б о ја ж љи в и Од б а ц у ј у ћ и С и г у р н и П р е о к у п и р а н и ,2 4,0 60,7 11, Та бе ла 3: Фре квен ци је по сти ло ви ма на ни воу гру пе Не д е л и н к в е н т ф е к в е н ц и ја п р о ц е н ат x 2 Df p Б о ја ж љи в и Од б а ц у ј у ћ и С и г у р н и Преокупирани , 3 3, 3 67, 9 10, Де л и н к в е н т и фре к в е н ц и ја пр о ц е н ат x 2 Df p Б о ја ж љи в и Од б а ц у ј у ћ и С и г у р н и Преокупирани ,5 6,6 31,1 13,
7 На осно ву до би је них ре зу ла та та за кљу чу је мо да је за 68,7% де линк в е на т а и з на шег у з ор к а к а ра к т е ри с т и ча н не к и од не си г у р н и х с т и ло в а ве зи ва ња, а при том за 48,5% делинквена та као спе ци фи чан из дво јио се боја ж љи ви с т и л в е зи в а њ а. 67,9% не де л и н к в е на т а је си г у р но в е з а но, а ш т о је у ск ла д у с до са да ш њи м ис т ра ж и ва њи ма на нор ма л ној по п у ла ц и ји. Не - сигурно је везано 32,1% неделинквената, а што указује да негативна искуства ве зи ва ња не во де ну жно па то ло ги ји, или пре ци зни је 18,3% бо ја жљив о в е з а н и х а до ле сце на т а н и с у н у ж но де л и н к в ен т и. На осно ву из дво је ног спе ци фич ног сти ла ве зи ва ња, мо же се за кључ и т и да де л и н к вен т и и ма ју н и ско са мо по у зда ње, да себе дож ив љавају као не ког ко н и је вре да н па ж ње и љу ба ви д ру г и х, а д ру г е ви де у не га т и в ном све тлу, као осо бе на ко је се не мо же осло ни ти и ко је их мо гу по вре ди ти. У ве зи са ра ним ис ку стви ма у по ро ди ци има ју ло ша и тра у ма тич на ис ку ства, а и са да шње ре ла ци је у по ро ди ци су че сто кон фликт не. Због ло ших ис куста ва ко ја су има ли с ро ди те љи ма, пла ше се ве зи ва ња, те га и из бе га ва ју. С о б зи р ом да је з а 31,3% де л и н к в е на т а и з у з ор к а к а ра к т е ри с т и ч но си г у р но в е зи в а њ е, к а о и да је з а 18,3% не де л и н к в е на т а к а ра к т е ри с т и ч но не си гур но ве зи ва ње, мо же се за кљу чи ти да афек тив но ве зи ва ње не до - п ри но си ди рект но и ис к љу чи во по ја ви де лин к вен ци је, не го је то п ре сп ле т ис к у с та ва ве зи ва ња и д ру г и х фа к т о ра ри зи ка, а ш т о већ п ред с та в ља изазов за но ви ис тра жи вач ки по ду хват. Ра з л и ко в а њ е г ру па по д и мен зи ја ма в е зи в а њ а Да би смо утвр ди ли по ко јим се ди мен зи ја ма, од но сно ор га ни за ција м а а ф е к т и в н о г в е з и в а њ а р а з л и к у ј у д е л и н к в е н т н и и н е д е л и н к в е н т н и а долесцент и, п ри ме н и л и смо с т а т и с т и ч к и по с т у па к д ис к ри м и на т и в не а на л и з е. Ре з ул т а т и с у п ри к а з а н и у с ле де ћ и м т а б е ла ма: Та бе ла 4: Па ра ме т р и д и с к р и м и н а т и в не фу н к ц и је Д и с к р и м и - н а т и в н е фу н к ц и је К а р а к т е р и - с т и ч н а вред ност П р о ц е н а т в а р и ја н с е Ко е ф и ц и је н т к а н о н и ч ке ко р е л а ц и је Wilks l a m b d a χ² df p , Та бе ла 5: Ма т р и ц а с т р у к т у ре и з о л о в а не фу н к ц и је ВАРИЈАБЛЕ Не р а з р е ш е н а т р а у м а т и з а ц и ја Не г а т и в а н с е л ф Ко р и ш ћ е њ е б а з е с и г у р н о с т и Страх од гу бит ка ба зе си гур но сти Ре г у л а ц и ја б е с а Ме н т а л и з а ц и ја Негативни други ФУНКЦИЈА
8 630 Та бе ла 6: Цен тро и ди гру па на изо ло ва ној функ ци ји и тач ност кла си фика ц и је ГРУПА ФУНКЦИЈА ТАЧНОСТ KЛАСИФИКАЦИЈЕ Не д е л и н к в е н т и Делинквенти % 68.0% Ре зул тат ме ре ња афек тив не ве за но сти пре ко се дам ди мен зи ја указ у је да с е дел и н к в ен т и ра з л и к у ју од не де л и н к в е нат а на т ри д имензије в ез а но с т и и т о на д имензијама: нера зр ешене пор од и чне т раумат из ац ије, не га ти ван селф и ко ри шће ње ба зе си гур но сти. О в е т ри д и мен зи је де фи н и ш у д ис к ри м и на т и в н у фу н к ц и ју ко ју смо на зв ал и и зос т ана к с амопоуздањ а и бл искос т и. О ву д иск рим инат и вн у фу нк ци ју ин тер п ре ти ра ли смо као ви сок сте пен по те шко ћа у п ри ба вља њу по д р ш ке од зна чај н и х д ру г и х, као и у ко ри ш ће њу осо ба за ко је је ис п и таник ве зан као из во ра си гур но сти у стре сним си ту а ци ја ма, с исто вре ме - н и м до ж и в љ а јем с е б е к а о не ко г а ко н и је в р е да н па ж њ е и љубави д руг и х (н и ско с а мо по ш т о в а њ е), а п ри с у т а н је и ви с ок с т е пен б ол н и х о с е ћ а њ а у ве зи са де тињ ством и по родицом, те амбивалентних и негативних поро - д и ч н и х р е ла ц и ја у с а да ш њ о с т и. Де л и н к в ен т и с е на ла з е на по зи т и в ном по л у ов е д ис к ри м и на т и в не фу н к ц и је, а ш т о у к а з у је да с у з а њи х к а ра к т е ри с т и ч на не г а т и в на о с е ћ а- ња у ве зи са де тињ ством и по ро ди цом, да не га тив но вред ну ју се бе, те да у с т р е сн и м си т у а ц и ја ма не зна ју да п ри ба в е по д р ш к у и па ж њу значајн и х дру гих (пре све га ро ди те ља). За неде линквенте из узорка важе су протне карактеристике, одговара ју ће за негативан пол дискриминативне функције. Наиме, неделинквент и и ма ју п ре т е ж но по зи т и в на осе ћа ња у ве зи са де т и њс т вом и пород ицом, по зи т и в но в р ед н у ју с е б е, а у с т р е сн и м си т у а ц и ја ма т ра же и ко ри с т е по - др шку зна чај них дру гих осо ба. Д И СК У СИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ИС Т РА Ж И ВА ЊА На о сно ву п р е гле да р е з ул т а т а ис т ра ж и в а њ а мо же с е кон с т а т о в а т и да у зна чај ној ме ри по д р ж а в а ју до с а да ш њи т е о ри ј ск и конт екс т а фект и в - ног в е зи в а њ а. На ла зи с у у ск ла д у с до с а да ш њи м ис т ра ж и в а њи ма у о бла с т и в е зива ња [Bowlby 1973; Ege land and Car lson 2004; Ain sworth and Wit ting 1969; Ba r t ho lo mew 1991]. За 67,9% ис п и т а н и х а до ле сце на т а к ара кт ерис т ича н је си г у ра н о бра з а ц в е зи в а њ а, док је 68,7% де л и н к в е нат а несиг у рно в ез ано. К а о т и п и ча н о бра з а ц с е и з д в о јио, а у ск ла д у с мо де лом ко ји де фи н и ше Б а р т о ло м ју, б о ја ж љи ви с т и л в е зи в а њ а. О но ш т о с е г е не ра л но мо же з а ме ри т и к а т е г о ри ја л ном с а гле да в а њу фе но ме на к а ко у на шем т а ко и у д ру г и м ис т ра ж и в а њи ма, је с т а в љ а њ е а к цен т а на онај бр ој с л у чајев а који с е најчеш ће налаз е у једном о брасц у, а п р о п у ш т а њ е он и х ис п и т а н и к а ко ји п ри па да ју д ру г ом о бра сц у, а ис т ој
9 631 к л и н и ч кој по п у ла ц и ји. На п ри ме р, по ш т о се у на шем ист раж ивању 48,5% ис п и т а н и к а св р с т а ло у б о ја ж љи ви с т и л в е зи в а њ а, ри зи к у је мо да п р е види мо да се 20,2% ис пи та ни ка на ла зе у дру га два обра сца, а 31,1% де линк в е на т а је ча к си г у р но в е з а но. Мо же с е кон с т а т о в а т и да је к ат ег орија лн и п р е глед с т в ари доба р з а брз о и дент ификов ањ е ев ент уа лн и х ризи чн и х г ру пац ија, а л и не и з а коначно з ак ључ ив ањ е о иск ључ ив ом о брасц у а фек т и в ног в е зи в а њ а од р е ђе не к л и н и ч ке и л и не к л и н и ч ке по п у ла ц и је. Ме ђу т и м, з а пси хо ло г е п ра к т и ча р е м но г о в е ћ и и з а з ов п р ед с т а в љ а те сти ра ње упо треб не вредности добијених ре зул та та, а са ци љем уна пре - ђе ња пси хо ло ш ке п ра к се. У т у свр ху ре зул та т и на шег ис т ра ж и ва ња мо г у да се ис ко ри сте на два на чи на и то као осно ва за кре и ра ње пре вен тив ног пси хо ло шког третмана или за дефинисање циљева психолошког третмана у ок ви ру п р о це с а р е с о ц и ја л и з а ц и је де л и н к в е на т а. У окви ру пре вен тив ног трет ма на ла ко се на осно ву ти пич ног обрасца в е зи в а њ а мо же и ден т и фи ко в а т и ц и љ на ри зи ч на г ру па, а т ри д и мензи је а фект и вног в езив ањ а у к аз ују к а ко ји м о бла с т и ма т р е ба усме ри т и т р е т ма н. Крај њи ц и љ био би нор ма л и з а ц и ја ра н и х ис к у с т а в а в е зи в а њ а, у т ом см и сл у да а до ле сцен т мо же да ус по с та ви фу н к ц и о на л не ре ла ц и је у са да шњо сти и да кон тро ли ше тран сфер ра ни јих ло ших осе ћа ња на са даш ње ре ла ц и је, т е п ро ме на до ж и в ља ја се бе као не ко га ко је вре да н па ж ње дру гих љу ди. Прак тич но, то би зна чи ло да се ефе кат трет ма на кон крет но п ра т и п р е ко ус по с т а в љ а њ а но ви х, фу н к ц и о на л н и х о бра з а ца в е з а но с т и и ко ри шћења других као ослонца и подршке у стресним ситуацијама. Нара в но, у к љу че нос т сви х ч ла но ва по ро д и ч ног си с т е ма, а ко се и ма ју у ви д у р е з ул т а т и ко ји у к а з у ју на т ра н сг е не ра ц и ј ск и п р е но с о бра з а ца в е зи в а њ а, т р е ба ло би да зна чај но до п ри не с е успе х у т р е т ма на а до ле сцен т а. Тр е ба и ма т и у вид у да и ден т и фи ко в а њ ем с а мог т и п и ч ног о брасца не пог ађамо це ло куп ну ри зич ну по пу ла ци ју, та ко да се три ди мен зи је чи не по у здани је за од ре ђи ва ње циљ не гру пе. Шт о с е т и ч е т р е т м а н а д е л и н к в е н а т а у и н с т и т у ц и ја м а, п р и с т у п је неш т о д ру г ач и ји. У к ла си ч ном и н с т и т у ц и о на л ном п рис т уп у, т р е тма н је п ре ва с ход но г ру п н и. Пред г ру п у ко ја је д и ја г но с т и ч к и хе т е ро г е на по с тавља ју се исти ци ље ви. Основ ни циљ про гра ма ре со ци ја ли за ци је усме - р ен је на а с о ц и ја л но по на ша њ е, од но сно и з г ра д њу с о ц и ја л но по же љ ног по на ша њ а. На ше ис т ра ж и в а њ е у к а з у је да с е де л и н к в ен т и ра з л и к у ју од адоле сце на та на три димензије везивања, а што имплицира и проблематичне области на којима треба радити то ком бо рав ка адо ле сцент них де - л и н к в е на т а у и н с т и т у ц и ји. Основ но огра ни че ње у овом ис тра жи ва њу бли ско је ве ћи ни ис тражи ва ња у кли нич кој пси хологији, а то је пи та ње ве ли чи не и ре пре зен татив но сти узор ка. Ни смо има ли по те шко ћа у п ри ба вља њу до вољ но ве ли ког бр о ја а до ле сце на т а, а л и ш т о с е т и че де л и н к в е на т а по с т о ја ле с у и з в е сне т е ш ко ће. Од л у ч и л и смо се да ис п и та мо оне де л и н к вен т е до ко ји х је би ло нај ла к ше до ћ и и ко ји п ред с та в ља ју к рај њу д и ја г но с т и ч к у екс т рем н у г руп у. Тако смо ис т ра ж и в а њ е сп р о в е л и на де л и н к в ен т има који с е налаз е на р е а л и з а ц и ј и в а с п и т н е м е р е у н е к о ј од и н с т и т у ц и ј а. С т о г а ј е с л а б о с т
10 632 сп р о в еденог ист раж ив ањ а ш т о не о бух в ат а онај в ан и нс т ит уц иона лн и в а ри ја би л и т е т де л и н к в ен ц и је и а фек т и в ног в е зи в а њ а, а л и и па к о б у х в а- та је дан екс трем пси хо ло шког про сто ра. Ре зул та т и се од но се са мо на м ла д и ће, је р до ре п ре зен та т и в ног бро ја де во ја ка на овај на чин ни смо ус пе ли да до ђе мо, па не зна мо ка кве би смо спе ц и фи ч но с т и р е г и с т р о в а л и с о б зи р ом на пол де л и н к в ен т а. Сле де ће огра ни че ње ти че се не за хвал но сти ис тра жи ва ња са ме по - п у ла ц и је а до ле сце на т а, а ш т о с е огле да у т о ме да с е не к и а спек т и ис п и- т иван и х фе номена не мог у јасно д иферен ц и ра т и од нор ма л н и х, ра з вој н и х фе но ме на. Та ко на пример, непостојање раз ли ке на ска ла ма ди мен зи ја не - га т и в н и д ру г и, ме на та л и за ц и је и с т ра ха од г у би т ка ба зе си г у р но с т и, мо - г у ће је о б ја сн и т и ра з в ој н и м п р о це си ма ко ји на а до ле сцен т ном у з ра с т у ма ск и ра ју с у ш т и н ск у ра з л и к у у на в е де н и м д и мен зи ја ма в е зи в а њ а. Та ко ђе, као огра ни че ње на ме ће се и то што за пра во не ма мо кон тролне мере на димензијама пре свега афективне везаности, на пример, проце - на од стра не ро ди те ља. Ти ме из о ста је увид у суп тил ни је ве зе из ме ђу про - ц е н е д е т е т а и р о д и т е љ а, к а о и у в и д у т р а н с г е н е р а ц и ј с к у п е р с п е к т и ву в е з а но с т и. Са дру ге стра не, ода бра ли смо ста ти стич ке ме то де за об ра ду по дат а к а по мо ћу ко ји х смо по к у ша л и да на в е де на ог ра н и че њ а д р ж и мо под кон т р о лом, т е да њи хов ев ен т у а л н и у т и цај е л и м и н и ше мо. На т ај на ч и н смо добил и податке који р еп р ез ент ују једн у см ис лен у, конзис т ен тн у пси хо ло ш к у р е а л но с т ис п и т и в а н и х фе но ме на. ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА Мирић, Јован; Александар Димитријевић. Афективно везивање: експериментални и клинички приступи, VII, Београд, Центар за примењену психологију: Ainsworth, Mary; Barbara A. Wittig, Barbara. Attachment and exploratory behavior of one year olds in strange situacion. London, Methuen; Atkinson, Leslie; Susan, Goldberg. Attachment issues in psychopatology and intervecion. Mahwah, NJ, Lawrence Erlbaum Associattes: Bartholomew, Kim; Leonarad, Horowitz. Attachment styles among young adults: A test of a four category model. Journal of Personality and Social Psychology, 61, 1991: Bartholomew, Kim, Perlman, Daniel. Advanses in personal relationships: Vol. 5 Attachment processes in adulthood. London, Jessica Kingsley: Bowlby, John. Attachment and loss: Vol. 2. Separation. Basic Books. New York Egeland, Byron; Carlson, Elizabeth, A. (2004). Attachment and psychopatology. In Atkinson, L., Goldberg, S. (eds.) Attachment issues in psychopatology and intervecion. Lawrence Erlbaum Associattes. Mahwah, NJ 2004: Hanak, Nataša. Konstruisanje novog mernog instrumenta za procenu afektivnog vezivanja kod adolescenata i odraslih. Psihologija, XXXVII, 1, 2004: Sroufe, Alan L.; Elizabeth A. Carlson,; Alissa K. Levy; Byron, Egeland. Implications of attachment theory for developmental psychopathology. Development and Psychopathology, 11, 1999: Stefanović Stanojević, Тatjana. Bliske partnerske veze. Psihologija, XXXV, 1 2, 2002:
11 Original scientific paper ATTACHMENT BONDING OF DELINQUENT ADOLESCENTS by SANDRA ČAČIĆ Center for Social Work, Sombor 4 Karađorđe Street, Sombor, Serbia Е-mail: sandracacic2000@yahoo.com 633 SUMMARY: Main objective of this research is to define adolescence bonding as well as to identify their typical bonding type. The bonding was observed in two ways. The analysis was based on seven attachment dimensions that were defined by N. Hanak, as well as on the basis of Bartholomew s four-style attachment model. The research was conducted at multiple sites: two secondary schools in Sombor, the Juvenile Correctional Institution in Kruševac and the Juvenile Correctional Facility in Niš. It included 524 persons, 421 adolescents and 103 delinquents. Adolescents are the second and the third grade students of the Secondary Technical School and the Secondary School of Economics, while delinquents were testable juveniles. All of them are under correctional measures in the above mentioned institutions. All results are in accordance with the theoretical expectations. Delinquents attach in insecure way more frequently: 68, 9% delinquents from our sample showed insecure attachment. The fearful type of attachment appears to be typical of delinquents. Delinquents are facing difficulties in obtaining support of close persons, as well as in using significant persons they are related to as safe harbours in stressful situations. In addition, they would see themselves as not worthy of attention and love. There is a high level of painful feelings related to childhood and family, as well as ambivalent and negative current family relations. KEYWORDS: attachment type or style attachment, attachment dimension, delinquency, adolescence, delinquent.
КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ
Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма
Διαβάστε περισσότεραНЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао
НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r
Διαβάστε περισσότεραNATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА
NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN 1820-4996 UDK 323.1(=163.40) година VIII vol. 13. 1/2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А.
Διαβάστε περισσότεραТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )
ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА
Διαβάστε περισσότεραКОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ
ВЕ СНА ТРИ ЈИЋ КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ 1. У књи зи есе ја Ми ла Лом па ра Ап о л о но в и п у т о ка з и, 1 посв еће ној опусу Милоша Црњанског, нарочито место заузимају тумачења
Διαβάστε περισσότεραСТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА
Ви со ка шко ла стру ков них сту ди ја за вас пи та че и по слов не ин фор ма ти ча ре Сир ми јум, Срем ска Ми тро ви ца DOI 10.5937/kultura1547242K УДК 316.644-057.874:73/76(497.11) 371.3::73/76(497.11)
Διαβάστε περισσότερα14 Број март 2012.
14 Број 16 7. март 2012. за под руч је Основ ног су да у По жа рев цу и При вред ног су да у По жа рев цу де сет из вр ши те ља; за под руч је Основ ног су да у По же ги и При вред ног су да у Ужи цу пет
Διαβάστε περισσότεραIII. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ
3) об ра чун ски пе ри од је сте вре мен ски пе ри од у ко ме се вр ши об ра чун ис по ру че не то плот не енер ги је ко ји сво јим ак том про пи сује над ле жни ор ган; 4) ре гу ла тор ни пе ри од је
Διαβάστε περισσότερα24 Број децембар 2012.
24 Број 123 28. децембар 2012. Члан 30. Да ном сту па ња на сна гу овог пра вил ни ка пре ста је да ва жи Пра вил ник о од ре ђи ва њу слу ча је ва у ко ји ма не ма оба ве зе из да вања ра чу на и о ра
Διαβάστε περισσότεραМ И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r
UDC 316.32 UDC 321.7 DOI: 10.2298/ZMSDN1552531D П РЕ ГЛ Е Д Н И Н А У Ч Н И РА Д ГЛО БА Л И ЗА Ц И Ј СК И И ЗА ЗОВ Д Е МО К РА Т И Ј И М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m
Διαβάστε περισσότεραОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ
ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7(497.11 Studenica) UDC 091=163.41 DOI: 10.2298/ZMSDN1551239P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И
Διαβάστε περισσότεραСПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е
UDC 796.011.1-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1550101D ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е ВИ Ш ЊА ЂОР ЂИ Ћ v i s nja @ u n s. a c. r s ТА ТЈА Н А Т У БИ Ћ t u bic @
Διαβάστε περισσότεραВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442203R УДК 316.7:37 37.036 37.014:7.01 оригиналан научни рад ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ
Διαβάστε περισσότεραКУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ
С В Е Д О Ч А Н С Т В А Б О ГО ЉУ Б Ш И ЈА КО ВИ Ћ КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ По ш т о в а н и п р ед сјед н и че М а т и це с рп ске! Да ме и го спо до! Из у зет на ми је част да у Ма ти ци
Διαβάστε περισσότεραПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА
Ал фа уни вер зи тет, Бе о град, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштвену те о ри ју, Цен тар за ре ли гиј ске сту ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340473P УДК 299.5(049.2)
Διαβάστε περισσότεραПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман за но ви нар ство, Ниш DOI 10.5937/kultura1339041A УДК 070.11:659.4(497.11) 2013 прегледни рад ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА
Διαβάστε περισσότεραACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES
UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ
Διαβάστε περισσότεραСРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ
UDC 323.1(=163.41) DOI: 10.2298/ZMSDN1134001M Оригинални научни рад Милован М. Митровић СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ СА ЖЕ ТАК: У овом ра ду хи по те тич ки се раз ма тра фе но ме но ло
Διαβάστε περισσότεραШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е *
Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-13038 Др Сло бо дан П. Ор ло вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду sor lo vic@pf.uns.ac.rs
Διαβάστε περισσότεραЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА
За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340445J УДК 316.644-051:069.12(497.11)
Διαβάστε περισσότεραНОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ
НОВИ САД 2018. Година XIV Број 11 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Чи ја је Го спо ђи ца? (о по се сив ном ге ни ти ву)....................
Διαβάστε περισσότεραПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1547115R УДК 14 Ниче Ф. 17 Ниче Ф. оригиналан научни рад ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ
Διαβάστε περισσότεραВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3
16. октобар 2012. Број 99 3 2763 На осно ву чла на 83. став 4. За ко на о елек трон ским ко му ни каци ја ма ( Слу жбе ни гла сник РС, број 44/10) и чла на 42. став 1. Зако на о Вла ди ( Слу жбе ни гла
Διαβάστε περισσότεραУпотреба алкохола међу адолесцентима у Србији
DOI: 10.2298/SARH1304207L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 613.81-053.6(497.11) 207 Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији Драгана Лутула Н Голо 1, Споменка Ћирић-Јанковић 2, Милена Шантрић-Милићевић
Διαβάστε περισσότεραПоређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса
DOI: 10.2298/SARH1402029T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.37-002-07 29 Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса Томислав Тасић 1, Саша Гргов 1, Александар Нагорни
Διαβάστε περισσότεραО мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један
Саборнос 4 (2010) Α Ω 367 372 УДК 271.2-1 Јустин Поповић, свети(049.3) Бла го је Пан те ић Богословско дру штво Отач ник, Бе о град Ју стин По по вић, нео па три сти ка и ру ска фи о со фија поводом будућности
Διαβάστε περισσότεραПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10])
UDC 091(=163.41) UDC 271.222(497.11)-36:929 Simeon Mirotočivi, Sveti UDC 27-36:929 Sava, Sveti DOI: 10.2298/ZMSDN1552451R ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД
Διαβάστε περισσότεραОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 34:82 doi:10.5937/zrpfns51-15399 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду d.avra mo vic@pf.uns.ac.rs
Διαβάστε περισσότεραКРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ
Уни вер зи те т у Ис точ ном Са ра је ву, Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, Ис точ но Са ра је во, Република Српска DOI 10.5937/kultura1444279P УДК 27-662:316.7 930.85::27 27-662:316.48 19/20 оригиналан
Διαβάστε περισσότεραСТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА
Ме га тренд уни вер зи тет Бе о град, Фа кул тет за по слов не студи је, Фа кул тет за кул ту ру и ме ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340434C УДК 94(497.11) 11/12 94(=163.41) 11/12 321.17:929 Стефан
Διαβάστε περισσότεραСВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И
Л И Н Д А Х А Ч И ОН СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И Д И В Н И Х Г У БИ Т Н И К А Див ним гу бит ни ци ма при писива ни су ра зни епи те ти: од опсце ног и бун тов ног до из ван ред ног и хра брог ро
Διαβάστε περισσότεραСН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m
UDC 316.334.56 04/14 UDC 39(=163.41) 04/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1550079B ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД РЕ Л И Г И О ЗНО -МО РА Л Н И КОН Т ЕКСТ Д РУ Ш Т ВЕ Н Е ЗА Ш Т И Т Е СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОГ П РО СТО РА СН Е Ж А
Διαβάστε περισσότεραНОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ
НОВИ САД 2017. Година XIII Број 10 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Жарко Б. Вељковић, Јелена Мирковић О правописној транскрипцији сливеним дз неких грчких
Διαβάστε περισσότεραИ Д Е А Л Н Е Д Р Ж А ВЕ
Пре глед ни чла нак 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns51-13682 Ми лош Р. Га лић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mi lo s ga lic91@ yah o o.c
Διαβάστε περισσότεραПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА
Ла зар Не шић 1 УДК: 271.2-1 Јован, пергамски митрополит Цен тар за му зи ку, ре ли ги ју 271.2-18 и кул ту ру Осмо гла сник Бе о град Пре глед ни рад Да тум при је ма: 4. јул 2017. ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА
Διαβάστε περισσότεραCA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н
Н Е ВЕ Н А СА ВИ Ћ CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н 282 СА Ж Е ТА К : Пр ед с т а в љ е н и р а д ис т р а ж у је ис т о ри ј ск и р а з в ој и оства ре ња уоб ли че
Διαβάστε περισσότεραДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1653130M УДК 14 Платон 17 Платон 17 Аристотел 78.01:172(38) оригиналан научни рад МО РАЛ НО ВАС ПИ
Διαβάστε περισσότεραХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА
Е С Е Ј И С ЛО Б О Д А Н Г И Ш А Б О Г У НО ВИ Ћ ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА П РА К СА СК ЕП Т И Ч К Е СВЕ СТ И Јер ни шта не зна ти, то ни је ни шта, ни шта не хте ти да се зна та ко ђе,
Διαβάστε περισσότεραЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340173T УДК 159.964.2 Фројд С. 159.964.2:2 159.964.2:141.319.8 оригиналан научни
Διαβάστε περισσότεραИнфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама
DOI: 10.2298/SARH1304187T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-002-07-057.875 187 Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним
Διαβάστε περισσότεραЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Уни вер зи тет ска би бли о те ка Све то зар Мар ко ви ћ; РТС Ра дио Бе о град DOI 10.5937/kultura1755334S УДК 316.32:004 316.776 прегледни рад ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ
Διαβάστε περισσότεραПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ 2015 ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ The Policy of National Security Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: 011/3349203,
Διαβάστε περισσότεραГинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице
DOI: 10.2298/SARH1406351M ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.155-056.7-055.25 351 Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице Мирјана Митровић 1,
Διαβάστε περισσότεραДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1442285M УДК 316.647.8(=214.58)(497.11) 316.774:654.197(497.11) 2012 оригиналан научни рад ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ,
Διαβάστε περισσότεραИспитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи
192 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):192-197 DOI: 10.2298/SARH1304192S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-006-08:618.3-06 Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића
Διαβάστε περισσότεραКлиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије
694 Srp Arh Celok Lek. 2012 Nov-Dec;140(11-12):694-698 DOI: 10.2298/SARH1212694J ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7:616.441-008.357.4 Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије
Διαβάστε περισσότεραОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442302P УДК 316.723:003.6.079 316.644:003.6.079(497.11) оригиналан научни рад ОД НОС БЕ
Διαβάστε περισσότεραПроцена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара
770 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):770-774 DOI: 10.2298/SARH1312770T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.5-085 Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких
Διαβάστε περισσότεραЕпидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији
744 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):744-749 DOI: 10.2298/SARH1312744V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-001-053.2(497.11)"2003/2010" Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у
Διαβάστε περισσότεραЗначај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст
DOI: 10.2298/SARH1306337M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.2-074-055.26 337 Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони
Διαβάστε περισσότερα164 (4/2017) Уредништво
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.
Διαβάστε περισσότεραСимптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б
6 Srp Arh Celok Lek. 2015 Jan-Feb;143(1-2):6-11 DOI: 10.2298/SARH1502006P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.895.4:616.36-002 Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним
Διαβάστε περισσότεραУлога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса
DOI: 10.2298/SARH1502023R ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.291 : 616.132-085.817 23 Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса Никола Радовановић 1, Братислав
Διαβάστε περισσότεραMATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC
ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 51 Editorial board Zoran T. JOVANOVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Museum of Theatrical Arts of Serbia, Belgrade) Mirjana VESELINOVIĆ HOFMAN, PhD
Διαβάστε περισσότεραМАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.
Διαβάστε περισσότεραоп љ ње I полу од т 11. у т полуп е к оп е к у е око т оу л т е a = у л =. 12. т оу лу ABC д то је = =, полуп е к оп о к у R=. у т т е то т оу л.
оп љ ње I полу од т оу о 1. у т е по у јед кок ко т оу л ко је п о од к к о о е, о. 2. у т по у јед кок ко т оу л о о е cm, ко је кој од о о о јед к од е ку кој п ј ед е о о е к к. 3. Д е т е т оу л у
Διαβάστε περισσότεραЗа што во лим Е=mc 2?
За што во лим Е=mc 2? Ајн штај нов про зор у свет ма ште и ре ал но сти Mогуће je ра ђа ње јед ног но вог све та са зна ња у ко ме је Ајн штај нов про зор оно ме сто у гра ђе ви ни људ ског зна ња ко је
Διαβάστε περισσότεραПи смо пр во [Меланији] *
Евагрије Понтиjски, Писмо прво [Меланији] УДК: 27-475.5 27-285.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 2/2013, стр. / pp. 331 336. Иза бра на пи сма Пи смо пр во [Меланији]
Διαβάστε περισσότεραБактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом
Srp Arh Celok Lek. 214 Sep-Oct;142(9-1):551-556 DOI: 1.2298/SARH141551M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616-22.7 ; 616.36-4-6 ; 616.381-3.217-6 551 Бактеријске инфекције код болесника с цирозом
Διαβάστε περισσότεραАХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА
Дубравка Ђ. Поповић Срдановић Ду брав ка Ђ. По по вић Ср да но вић 1 Уни вер зи тет у Ни шу Фи ло зоф ски фа кул тет Департман за српску и компаративну књижевност Оригинални научни рад УДК 821.111-1.09
Διαβάστε περισσότεραБес пла тан пре воз за пен зи о не ре
www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LV Сремска Митровица Среда 21. јануар 2015. Број 2812 Цена 50 динара у овом броју: МИЛАН ШОДИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕОЧИН: Имам визију и знам
Διαβάστε περισσότεραПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549056D УДК 316.334.5 316.42:502.131.1 оригиналан научни рад ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА
Διαβάστε περισσότεραГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш; Са мо стал ни ис тра жи вач, Ле ско вац DOI 10.5937/kultura1651119D УДК 394.1:640.416(497.11) 04/14 316.728(497.11) 04/14 94:316.343(497.11)
Διαβάστε περισσότεραУчесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином
320 Srp Arh Celok Lek. 2013 May-Jun;141(5-6):320-324 DOI: 10.2298/SARH1306320F ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.36-002-085 Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов
Διαβάστε περισσότεραП РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q
На осно ву чла на 201. тач ка 1) За ко на о пла ни ра њу и из градњи ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 72/09, 81/09 ис прав ка, 64/10 УС и 24/11), Ми ни стар жи вот не сре ди не, ру дар ства и про стор ног
Διαβάστε περισσότεραПоређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу
DOI: 10.2298/SARH1212699S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7-007.681 699 Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу Милан Стојчић 1, Параскева Хентова-Сенћанић
Διαβάστε περισσότεραМАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 83 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS IN HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983) носио назив Зборник
Διαβάστε περισσότεραИспитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће
54 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):54-58 DOI: 10.2298/SARH1402054V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.31-02 ; 616.98:579.882 Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне
Διαβάστε περισσότεραПО ВРЕ ДЕ ПРО ПИ СА ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ О ЗА Ш Т И Т И Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е I 1
Пре глед ни чла нак 502/504:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15147 Др Та тја на Д. Бу гар ски, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду T. B u ga r s k i @ p f.u
Διαβάστε περισσότεραФенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија
DOI: 10.2298/SARH1408457C ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 615.33.015.8 457 Фенотипска детекција производње бета- -лактамаза код ентеробактерија Ивана Ћирковић 1, Љиљана Павловић 2, Неда Константиновић
Διαβάστε περισσότεραГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Број 28 // Београд, октобар, 2017 // Година IX ISSN 1821-3995 Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима
Διαβάστε περισσότεραМАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 92 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS OF MATICA SRPSKA FOR HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983)
Διαβάστε περισσότεραКОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( )
Мр Александра Смирнов-Бркић Филозофски факултет у Новом Саду Тема такмичења из историје 2012/2013. година КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (306 337) Део I ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ Константиново порекло Диоклецијан
Διαβάστε περισσότεραКако лечимо генерализовани анксиозни поремећај?
204 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):204-212 DOI: 10.2298/SARH1404204L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.89-008.441-085 Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? Милан Латас 1,2,
Διαβάστε περισσότεραПовољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом
DOI: 10.2298/SARH1506341C ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.36-002.828-085 : 616.411-002.828-085 : 616.155.392-06 341 Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом
Διαβάστε περισσότεραОдлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске могућности
680 Srp Arh Celok Lek. 2014 Nov-Dec;142(11-12):680-687 DOI: 10.2298/SARH1412680D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.25-003.2 ; 616.24-002-06 Одлике парапнеумоничних излива и наше дијагностичко-терапијске
Διαβάστε περισσότεραС А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44
ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. мај 2017. Година LXXIII број 44 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука о уста но вља ва њу Да
Διαβάστε περισσότεραБЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА
Београдска дефектолошка школа, Вол. 20 (2), Бр. 59, 269-440, 2014 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 20 (2), Бр. 59, 2014. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА
Διαβάστε περισσότεραИнтратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести
DOI: 10.2298/SARH1406291S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.281-085.357 ; 615.357:577.175.5 291 Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести Снежана Санковић-Бабић, Раде
Διαβάστε περισσότεραВЛА ДАР И ДВОР У СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОЈ СР БИ ЈИ 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) 04/14 doi:10.5937/zrpfns50-11744 Др Ср ђан Н. Шар кић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S.Sar kic@pf.uns.ac.rs
Διαβάστε περισσότεραТерапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом
150 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):150-154 DOI: 10.2298/SARH1404150D ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.742-009.7-085.84 Терапија орофацијалног бола транскутаном електричном нервном стимулацијом
Διαβάστε περισσότερα116 Број јул 2010.
116 Број 45 3. јул 2010. На де кла ра ци ји до дат ка ис хра ни ко ји са др жи је дан или смешу биљ них екс тра ка та, мо ра ју би ти на ве де ни по да ци о биљ ном ма те ри ја лу и ти пу екс трак та (су
Διαβάστε περισσότεραЕфикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног артритиса
Srp Arh Celok Lek. 2013 Jul-Aug;141(7-8):495-502 DOI: 10.2298/SARH1308495I ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.72-002.77-085.37 ; 615.37 495 Ефикасност и сигурност етанерцепта у терапији реуматоидног
Διαβάστε περισσότεραΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А
Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1653047T УДК 791.3 19/20 7.097 20 111.852 17 оригиналан научни рад ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А Са же
Διαβάστε περισσότεραРана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом
648 Srp Arh Celok Lek. 2012 Sep-Oct;140(9-10):648-652 DOI: 10.2298/SARH1210648K ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-099-085 ; 616.61-78 Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом
Διαβάστε περισσότεραПроизводња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli
634 Srp Arh Celok Lek. 2013 Sep-Oct;141(9-10):634-639 DOI: 10.2298/SARH1310634M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.015.1 Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia
Διαβάστε περισσότεραСРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ
Српска канцеларија на острву Лезбосу 13 DOI: 10.2298/PKIJF0975013D УДК 94(497)-6 СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ Рад се ба ви пи та њем по сто ја ња кан це ла ри је за ко ре спон ден ци ју
Διαβάστε περισσότεραБЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА
ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 19 (3), Бр. 57, 2013. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА ШКОЛА (1952-1977) I БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА (БДШ) Издавач
Διαβάστε περισσότεραКри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле
УДК: 37.016:94(075.2)(049.32) 94(=18)(497):930(049.32) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 105 132. Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни
Διαβάστε περισσότεραДрагана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ
Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Београд 2010 GEOGRAPHICAL INSTITUTE JOVAN CVIJIĆ SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS SPECIAL ISSUES 76 Dragana Milijašević HYDROGEOGRAPHIC STUDY
Διαβάστε περισσότεραБЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА
Београдска дефектолошка школа, Вол. 18 (2), Бр. 53, 203-378, 2012 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 18 (2), Бр. 53, 2012. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА
Διαβάστε περισσότεραУспех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким условима
170 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):170-177 DOI: 10.2298/SARH1404170T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.12-008.315-085.816/.817 Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким
Διαβάστε περισσότεραОсврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском
УДК: 271.2-282 091=16 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 47 58. Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу
Διαβάστε περισσότεραMATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC
ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 56 Editorial board Katarina TOMAŠEVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade)
Διαβάστε περισσότεραMATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC
ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 56 Editorial board Katarina TOMAŠEVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade)
Διαβάστε περισσότεραБојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ УПОРЕДНА ИСТРАЖИВАЊА УРЕДНИК БОЈАН ЈОВИЋ РЕЦЕНЗЕНТИ др МИРЈАНА ДРНДАРСКИ др АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ БОЈАН ЈОВИЋ РАЂАЊЕ
Διαβάστε περισσότεραУтицај хидрофобности бета хемолитичког стрептокока групе А на процес приањања и стварање биофилма
DOI: 10.2298/SARH1410557S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 579.862:576.52 557 Утицај хидрофобности бета хемолитичког стрептокока групе А на процес приањања и стварање биофилма Александра Шмитран
Διαβάστε περισσότεραМање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића*
Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића* Милош Живковић** Византолошки институт САНУ UDC 75.051.046.3(497.16 Praskvica)»16/17»
Διαβάστε περισσότεραГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА
Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ 2008. ISSN 1805136 Влада, Министарство, Електропривреда: Покренут развој енергетике (Alea iacta est!) ПОДГОРИЦА
Διαβάστε περισσότεραАп со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет
1 Маја Д. Стојковић УДК 821.163.41.09-24 Универзитет у Београду DOI 10.7251/fil1511143s Филолошки факултет У ра ду се, на при ме ру исто риј ске дра ме Је ли са ве та, кне ги ња цр но гор ска Ђу ре Јак
Διαβάστε περισσότερα