КВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ ВИ ЗИЈ СКИХ ПРО ГРА МА У СР БИ ЈИ ВИ ЂЕН ОЧИ МА ДЕ ЦЕ И РО ДИ ТЕ ЉА

Transcript

1 Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI /kultura P УДК : : оригиналан научни рад КВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ ВИ ЗИЈ СКИХ ПРО ГРА МА У СР БИ ЈИ ВИ ЂЕН ОЧИ МА ДЕ ЦЕ И РО ДИ ТЕ ЉА Са же так: Код нас по сто ји ве о ма ма ло ис тра жи ва ња о деч јем кори шће њу те ле ви зи је и ква ли те ту деч јих про гра ма, иа ко су у све ту ово те ме из у зет но ве ли ког бро ја ис тра жи ва ња. У ис тра жи ва њу ко је пред ста вља мо узо рак су чи ни ла де ца уз ра ста 9 11 го ди на (458) и ро ди те љи (412) из че ти ри гра да у Ср би ји и њи хо вих приград ских на се ља и окол них се ла. Нај ве ћи број ре зул та та ко је смо до би ли по твр ђу је на ла зе стра них ис тра жи ва ња. Ме ђу глав ним на ла зи ма је су: ско ро по ло ви на де це не се лек тив но гле да раз ли чи те са др жа је на ТВ, нај че шће без над зо ра; ква ли те том те ле ви зи је значај но су за до вољ ни ја де ца не го ро ди те љи, ма да је и њи хо ва оце на да је про грам про се чан; 2/3 ро ди те ља зна чај но пот це њу је ути цај те ле ви зи је на де цу; деч ји про гра ми оби лу ју на сил ним са др жа ји ма; по ми шље њу де це и ро ди те ља они ни су вас пит но-образов ни ни ти ин клу зив ни, тј., ве о ма ма ло су за сту пље ни при пад ни ци дру штве но мар ги на ли зо ва них гру па. До би је ни на ла зи ука зу ју да је по треб но озбиљ но уна пре ди ти деч је ТВ про гра ме у Ср би ји и мно го ви ше се по за ба ви ти ути ца јем ме ди ја на де цу. Кључ не ре чи: ути цај те ле ви зи је, ква ли тет деч јих ТВ про гра ма, де ца, ро ди те љи, ме ди ји 263

2 Увод 1 Деч је и адо ле сцент ско ко ри шће ње те ле ви зи је у све ту је вео ма ис тра жи ва на те ма по след њих 50 го ди на. 2 У Ср би ји, нажа лост, има ве о ма ма ло та квих ис тра жи ва ња, иа ко смо све ви ше окру же ни ме ди ји ма, а де ца и адо ле сцен ти су ме ђу њихо вим нај ве ћим ко ри сни ци ма. И по ред зна чај ног по ра ста ко ри шће ња дру гих ме ди ја, те ле ви зи ја и да ље др жи при мат, 3 де ца провoдe у гле да њу ТВ ви ше не го и у јед ној дру гој актив но сти осим спа ва ња. 4 Аме рич ка де ца у про се ку про во де не дељ но у гле да њу ТВ око 25 са ти, да кле ско ро исто вре мена ко ли ко про ве ду и у шко ли 5, а од де це уз ра ста 8 13 го ди на, једна четвртина гле да те ле ви зи ју ду же од пет са ти на дан. 6 Ис тра жи ва ње Ре пу блич ког за во да за ста ти сти ку Ср би је 7 пока зу је да 99,3% до ма ћин ста ва у Ре пу бли ци Ср би ји по се ду је ТВ, а 53,6% ка блов ску те ле ви зи ју. У про сеч ној аме рич кој по ро ди ци ТВ је укљу чен у про се ку 6 са ти днев но. 8 У Ср бији, 85% по пу ла ци је гле да ТВ сва ког да на. 9 Гле да ње ТВ по 1 Овај рад је ре зул тат ра да на про јек ти ма: про је кат број Ми нистар ства про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја и Ана ли за те ле ви зијских про гра ма за де цу у Ср би ји, УНИ ЦЕФ и УНС, Бе о град. 2 Пе ши кан, А. (2016) Ути цај те ле ви зи је на де цу и адо ле сцен те пре глед ис тра жи ва ња, Збор ник Ма ти це срп ске за дру штве на ис тра жи ва ња, год. LXVII, број 4, стр Le miš, D. (2008) De ca i te le vi zi ja glo bal na per spek ti va, Be o grad: Clio; Stras bur ger, V. C., Ho gan, M. J., Mul li gan, D. A., Ame e nud din, N., Chri stakis, D. A., Cross, C. and Mo re no, M. A. (2013) Chil dren, ado le scents, and the me dia, Pe di a trics 132(5), pp Van de wa ter, E. A., Bic kham, D. S., Lee, J. H., Cum mings, H. M., War tel la, E. A. and Ri de o ut, V. J. (2005) When the Te le vi sion Is Al ways On He avy Tele vi sion Ex po su re and Young Chil dren s De ve lop ment, Ame ri can Be ha vi o ral Sci en tist 48(5), pp По дат ке за Ср би ју не ма мо. 6 Chri sta kis, D. A., Ebel, B. E., Ri va ra, F. P. and Zim mer man, F. J. (2004) Te le vi sion, vi deo, and com pu ter ga me usa ge in chil dren un der 11 years of age, The Jo ur nal of pe di a trics 145(5), pp ; Jor dan, A. B., Kra mer- Go lin koff, E. K. and Stras bur ger, V. C. (2008) Do es ado le scent me dia use ca u se obe sity and ea ting di sor ders, Ado lesc Med. Sta te Art Re vi ew 19(3), pp Ре пу блич ки за вод за ста ти сти ку Ср би је (РЗС) (2015) Упо тре ба информа ци о но-ко му ни ка ци о них тех но ло ги ја у Ре пу бли ци Ср би ји, Бе о град: Ре пу бли ка Ср би ја Ре пу блич ки за вод за ста ти сти ку. До ступ но на: we brzs.stat.gov.rs/web Si te/re po si tory/do cu ments/00/01/85/78/ic T2015s. pdf Van de wa ter, E. A., Bic kham, D. S., Lee, J. H., Cum mings, H. M., War tel la, E. A. and Ri de o ut, V. J. (2005) When the Te le vi sion Is Al ways On He avy Tele vi sion Ex po su re and Young Chil dren s De ve lop ment, Ame ri can Be ha vi o ral Sci en tist 48(5), pp Ip sos Stra te gic Mar ke ting (2015) Ana li za me dij skog tr žiš ta u Sr bi ji, Ip sos Me dia CT ads/use ru plo ads/pdf /6529 Ana li za%20 264

3 пра ви лу пред ста вља по ро дич ну ак тив ност на ко ју нај ви ше сло бод ног вре ме на тро ше и де ца и ро ди те љи. У уну трашњем ен три је ру ТВ по ста је елек трон ско ср це ста на или ку ће, тј., ТВ за у зи ма цен трал ну ло ка ци ју у кућ ном про стору, а по ред днев ног бо рав ка и спа ва ће со бе, ку хи ње, чак и ку па ти ла са хи дро ма са жним ка да ма по ста ју про стор за смештање те ле ви зо ра. 10 За раз ли ку од раз ви је них зе ма ља, број ТВ апа ра та по до маћин ству у Ср би ји је сте знат но ни жи, ис под два 11, та ко да, ве ћи ном, сви у до ма ћин ству гле да ју исти про грам, углав ном оно што ода бе ру ста ри ји чла но ви до ма ћин ства. 12 Oво је и до бра и ло ша вест. Ло ша, јер уко ли ко је то ком ве ћег де ла да на укљу чен ТВ без об зи ра на то да ли га не ко гле да 13 и уко ли ко де ца не се лек тив но гле да ју што и оста ли уку ћа ни, а то су ве о ма че сто про гра ми не при ме ре ни њи хо вом уз ра сту, ни воу зре ло сти и ме диј ске пи сме но сти, по ве ћа ва ју се ри зици од не га тив ног ути ца ја ТВ на њи хо ве ста во ве, ми шље ње и по на ша ње. Број на ис тра жи ва ња си сте мат ски по ка зу ју пове за ност ду жи не гле да ња ТВ са број ним здрав стве ним пробле ми ма (го ја зност, по ви ше ни хо ле сте рол, по ви ше ни крв ни при ти сак, ме та бо лич ки син дром, итд.), штет ним и ри зич ним об ли ци ма по на ша ња (ло ше на ви ке у ис хра ни, ма ње фи зич ке ак тив но сти, ма ње сна, пу ше ње, ал ко хо ли зам, нар ко ма ни ја, агре сив ност, ра ни је сту па ње у сек су ал не од но се) и сла бијим школ ским по стиг ну ћем де це и адо ле сце на та. 14 Вест је me dij skog%20tr zi sta%20u%20sr bi ji%20 %20fi nal.pd f Bryant, J. A. (ed.) (2001) Te le vi sion and the Ame ri can fa mily, Ro u tled ge. 11 У САД, на при мер, сва ко до ма ћин ство има ТВ, а ве ли ки про це нат њих, ско ро по ло ви на, че ти ри или пет те ле ви зо ра, или чак и ви ше те ле ви зо ра; Van Evra, J. (2004) Te le vi sion and child de ve lop ment, Ro u tled ge. 12 Ip sos Stra te gic Mar ke ting (2015) Ana li za me dij skog tr žiš ta u Sr bi ji, Ip sos Me dia CT ads/use ru plo ads/pdf /6529 Ana li za%20 me dij skog%20tr zi sta%20u%20sr bi ji%20 %20fi nal.pd f По ред ути ца ја ди рект ног гле да ња ТВ на раз вој де це, по сто ји и ин ди ректни, ка да је те ле ви зи ја у по за ди ни (bac kgro und te le vi sion), ко ји та ко ђе зна чај но ути че; Van de wa ter, E. A., Bic kham, D. S., Lee, J. H., Cum mings, H. M., War tel la, E. A. and Ri de o ut, V. J. (2005) When the Te le vi sion Is Always On He avy Te le vi sion Ex po su re and Young Chil dren s De ve lopment, Ame ri can Be ha vi o ral Sci en tist 48(5), pp Vil la ni, S. (2001) Im pact of me dia on chil dren and ado le scents: a 10 year re vi ew of the re se arch, Jo ur nal of the Ame ri can Aca demy of Child & Adole scent Psychi a try 40 (4), pp ; Hu e smann, L. R., Mo i se-ti tus, J., Po dol ski, C. L. and Eron, L. D. (2003) Lon gi tu di nal re la ti ons bet we en chil dren s ex po su re to TV vi o len ce and the ir ag gres si ve and vi o lent be havi or in young adult hood: , De ve lop men tal psycho logy 39(2), pp ; Chri sta kis, D. A., Ebel, B. E., Ri va ra, F. P. and Zim mer man, F. J. (2004) Te le vi sion, vi deo, and com pu ter ga me usa ge in chil dren un der 11 years of age, The Jo ur nal of pe di a trics 145(5), pp ; Han cox, R. J., Mil ne, B. J. and Po ul ton, R. (2004) As so ci a tion bet we en child and ado le scent 265

4 ре латив но до бра ако се има ју на уму на ла зи мно го број них ис тра жи ва ња ко ји по твр ђу ју да се не га тив ни ути ца ји те леви зи је зна чај но по гор ша ва ју уко ли ко де те има ТВ у сво јој со би. 15 te levision vi e wing and adult he alth: a lon gi tu di nal birth co hort study, The Lan cet 364(9430), pp ; Vi ner, R. M. and Co le, T. J. (2005) Te levi sion vi e wing in early child hood pre dicts adult body mass in dex. J Pe di a tr 147(4), pp ; Eke lund, U., Bra ge, S., Fro berg, K., Har ro, M., An derssen, S. A., Sar din ha, L. B., Rid doch, C. and An der sen, L. B. (2006) TV vi ewing and physi cal ac ti vity are in de pen dently as so ci a ted with me ta bo lic risk in chil dren: the Eu ro pean Youth He art Study, PLoS Med 3(12); Jor dan, A. B., Kra mer-go lin koff, E. K. and Stras bur ger, V. C. (2008) Do es ado le scent media use ca u se obe sity and ea ting di sor ders, Ado lesc Med Sta te Art Rev 19(3), pp ; Adac hi-me jia, A. M., Lon gac re, M. R., Gib son, J. J., Be ach, M. L., Ti tus-ern stoff, L. T. and Dal ton, M. A. (2007) Chil dren with a TV in the ir be dro om at hig her risk for be ing over we ight, In ter na ti o nal jo ur nal of obesity 31(4), pp ; Ba rr-an der son, D. J., Lar son, N. I., Nel son, M. C., Ne u mark-szta i ner, D. and Story, M. (2009) Do es te le vi sion vi e wing pre dict di e tary in ta ke fi ve years la ter in high school stu dents and young adults? Int J Be hav Nu tr Phys Act 6:7; Ava i la ble at: bnpa.or g/con tent/6/1/7acces sed Ja nu ary 31, 2016; Stras bur ger, V. C., Ho gan, M. J., Mul li gan, D. A., Ame e nud din, N., Chri sta kis, D. A., Cross, C. and Mo re no, M. A. (2013) Children, ado le scents, and the me dia, Pe di a trics 132(5), pp ; Ha i nes, J., O B rien, A., McDo nald, J., Gold man, R. E., Evans-Schmidt, M., Pri ce, S. and Ta ve ras, E. M. (2013) Te le vi sion vi e wing and te le vi si ons in be dro oms: Per cep ti ons of ra cial/et hnic mi no rity pa rents of young chil dren, Jo ur nal of Child and Fa mily Stu di es 22(6), pp ; At kin, A. J., Cor der, K. and Van Slu ijs, E. M. (2013) Be dro om me dia, se den tary ti me and screen-ti me in chil dren: a lon gi tu di nal analysis, In ter na ti o nal Jo ur nal of Be ha vi o ral Nu trition and Physi cal Ac ti vity 10 (1); Gil bert-di a mond, D., Li, Z., Adac hi-me jia, A. M., McClu re, A. C. and Sar gent, J. D. (2014) As so ci a tion of a te le vi sion in the be dro om with in cre a sed adi po sity gain in a na ti o nally re pre sen ta ti ve sam ple of chil dren and ado le scents, JA MA pe di a trics 168(5), pp ; Lo well, L., Grymes, K. C., Han kel, R., Spe er, A. D., Cu stis, C. L. and To, R. L. (2014) Sex, Drugs, and Co un try Mu sic? A Con tent Analysis of Sub stan ce use, Sex, Vi o len ce, and We a pons, in: Co un try Mu sic, Glo bal Jo ur nal of Human-So cial Sci en ce Re se arch 14(2). 15 Gen ti le, D. A. and Walsh, D. A. (2002) A nor ma ti ve study of fa mily me dia ha bits, Jo ur nal of Ap plied De ve lop men tal Psycho logy 23 (2), pp ; Chri sta kis, D. A., Ebel, B. E., Ri va ra, F. P. and Zim mer man, F. J. (2004) Te le vi sion, vi deo, and com pu ter ga me usa ge in chil dren un der 11 years of age, The Jo ur nal of pe di a trics 145(5), pp ; Eke lund, U., Bra ge, S., Fro berg, K., Har ro, M., An der ssen, S. A., Sar din ha, L. B., Rid doch, C. and An der sen, L. B. (2006) TV vi e wing and physi cal ac ti vity are in de pen dently as so ci a ted with me ta bo lic risk in chil dren: the Eu ro pean Youth He art Study, PLoS Med 3(12); Jor dan, A. B., Kra mer-go lin koff, E. K. and Stras bur ger, V. C. (2008) Do es ado le scent me dia use ca u se obe sity and ea ting di sor ders, Ado lesc Med Sta te Art Rev 19(3), pp ; Adac hi-me jia, A. M., Longac re, M. R., Gib son, J. J., Be ach, M. L., Ti tus-ern stoff, L. T. and Dal ton, M. A. (2007) Chil dren with a TV in the ir be dro om at hig her risk for be ing overwe ight, In ter na ti o nal jo ur nal of obe sity 31(4), pp ; Stras bur ger, V. C., Ho gan, M. J., Mul li gan, D. A., Ame e nud din, N., Chri sta kis, D. A., Cross, C. and Mo re no, M. A. (2013) Chil dren, ado le scents, and the me dia, Pe di a trics 132(5), pp ; Ha i nes, J., O B rien, A., McDo nald, J., Gold man, R. E., Evans-Schmidt, M., Pri ce, S. and Ta ve ras, E. M. (2013) Te le vi sion vi e wing and te le vi si ons in be dro oms: Per cep ti ons of ra cial/et hnic mi no rity 266

5 О ква ли те ту деч јих ТВ про гра ма је два да има ис тра жи вања у Ср би ји. Пре ма ис тра жи ва њу агенције Ip sos Stra te gic Mar ke ting (2015) ква ли тет ТВ про гра ма у Ср би ји је јед но личан, за сно ван углав ном на фор ма ти ма за бав ног ка рак те ра. При кон ци пи ра њу про гра ма ТВ ста ни це има ју мно го ви ше у ви ду кон ку рен те, не го по тре бе гле да ла ца. Оно што нај више не до ста је у по ну ди ТВ са др жа ја је су на уч но-обра зов ни, про грам из кул ту ре и до ку мен тар ни про грам. На јав ном серви су има нај ви ше ова квих еми си ја, али су вр ло че сто то репри зе ра ни је еми то ва ног про гра ма. Због бор бе за реј тин ге и гле да ност, мно ге ТВ ста ни це не во де ра чу на о ква ли те ту и ра зно вр сно сти ТВ про гра ма, већ ла ко скли зну у са др жа је ни ског ква ли те та и вул гар ност. 16 Ови по да ци по себ но доби ја ју на те жи ни ка да има мо у ви ду да де ца и адо ле сцен ти у Ср би ји на ТВ гле да ју ве ћи ном оно што и оста ли уку ћа ни. Ако по гле да мо јав ни сер вис, ко ји од свих ТВ ста ни ца најви ше во ди ра чу на о за сту пље но сти раз ли чи тих ка те го ри ја про гра ма, ви де ће мо ко ли ко је про ме њен ста тус деч јих програ ма. Не ка да шњи Школ ски (или Обра зов ни) про грам ТВ Бе о град у окви ру ко га су сни ма не број не до бре еми си је за де цу и мла де 17, вре ме ном се свео на ре дак ци ју, ко ја ве ликим де лом еми ту је ку пље не про гра ме, и то не ве ли ке разно вр сно сти. Не ка да шње еми си је су де ло ва ле вас пит нообра зов но, ну ди ле су мо де ле за про со ци јал но по на ша ње и би ле со цио-кул тур но при ла го ђе не кон тек сту. У да на шњим ТВ про гра ми ма за де цу и ти неј џе ре све је ви ше на си ља у ра зним ви до ви ма, од цр та них фил мо ва, пре ко тек сто ва попу лар них пе са ма, до нај гле да ни јих фил мо ва, 18 ре кла ма ко је pa rents of young chil dren, Jo ur nal of Child and Fa mily Stu di es 22(6), pp ; At kin, A. J., Cor der, K. and Van Slu ijs, E. M. (2013) Be dro om me dia, se den tary ti me and screen-ti me in chil dren: a lon gi tu di nal analysis, In ter na ti o nal Jo ur nal of Be ha vi o ral Nu tri tion and Physi cal Ac ti vity 10 (1); Gil bert-di a mond, D., Li, Z., Adac hi-me jia, A. M., McClu re, A. C. and Sargent, J. D. (2014) As so ci a tion of a te le vi sion in the be dro om with in cre a sed adi po sity gain in a na ti o nally re pre sen ta ti ve sam ple of chil dren and ado lescents, Jama pe di a trics 168(5), pp Ip sos Stra te gic Mar ke ting (2015), Ana li za me dij skog tr žiš ta u Sr bi ji, Ip sos Me dia CT ads/use ru plo ads/pdf /6529 Ana li za%20 me dij skog%20tr zi sta%20u%20sr bi ji%20 %20fi nal.pd f По ме ну ће мо са мо не ке од нај по пу лар ни јих, да не ка же мо култ них емиси ја из тог про гра ма: ТВ бу квар, На сло во на сло во, Коц ки ца (250 епи зо да за 20 го ди на), Не вен, По ле та рац, Атом по а том, Ко ла ри ћу Па ни ћу, Пу то каз, Ђач ки ма га зин, Су пер де ка, Ве ли ки од мор, Не дељ ник, Фа зо ни и фо ре, Му зич ки то бо ган, Зо о те ка, При че из Не при ча ве, Ме тла без др шке, Пу сто лов, и дру ге. 18 Vil la ni, S. (2001) Im pact of me dia on chil dren and ado le scents: a 10 year re vi ew of the re se arch, Jo ur nal of the Ame ri can Aca demy of Child & Adole scent Psychi a try 40 (4), pp ; Hu e smann, L. R., Mo i se-ti tus, J., Po dol ski, C. L. and Eron, L. D. (2003) Lon gi tu di nal re la ti ons bet we en 267

6 има ју за циљ да од де це и адо ле сце на та на пра ве по тро шаче, 19 сек су ал них са др жа ја без обра зов ног де ло ва ња (раз гово ра о ри зи ци ма од сек су ал не ак тив но сти, кон тра цеп ци ји и сл.), 20 као и раз ли чи тих ви до ва ди рект ног или ин ди рект ног про мо ви са ња не здра вих сти ло ва жи во та, пу ше ња, ал ко хо лозма, нар ко ма ни је. 21 Мла ђи чла но ви до ма ћин ства, и у Ср би ји и у ино стран ству, све че шће гле да ју ТВ про грам пре ко Ин тер не та. 22 Та ко, гледа ње ТВ ви ше не оку пља чла но ве по ро ди це, већ по ста је уса мље нич ки по сао, 23 ТВ, и то раз ли чи те про гра ме, гледа ју одво је но де ца и ро ди те љи. За то не чу ди што је ма ла ве ро ват но ћа да ро ди те љи спре че гле да ње не а де кват них садр жа ја, или да ин тер ве ни шу ка да се по ја ве не при ме ре на или де струк тив на по на ша ња под ути ца јем ме ди ја. Ро ди тељи углав ном не ма ју свест о ве ли чи ни и мо ћи ути ца ја ТВ на њи хо ву де цу. 24 Ве ћи на њих има ути сак да пра ти и кон тро лише ме диј ске на ви ке сво је де це, но, по из ја ва ма де це, све га chil dren s ex po su re to TV vi o len ce and the ir ag gres si ve and vi o lent be havi or in young adult hood: , De ve lop men tal psycho logy 39(2), pp ; Stras bur ger, V. C., Jor dan, A. B. and Don ner stein, E. (2012) Children, Ado le scents, and the Me dia: He alth Eff ects, Pe di a tric Cli nics of North Ame ri ca 59(3), pp ; Lo well, L., Grymes, K. C., Han kel, R., Spe er, A. D., Cu stis, C. L. and To, R. L. (2014) Sex, Drugs, and Co un try Mu sic? A Con tent Analysis of Sub stan ce use, Sex, Vi o len ce, and We a pons in Co un try Mu sic, Glo bal Jo ur nal of Hu man-so cial Sci en ce Re se arch 14(2). 19 Val ken burg, P. M. (2000) Me dia and youth con su me rism, Jo ur nal of Ado le scent He alth 27(2), pp ; Swe e ting, H., Hunt, K. and Bha skar, A. (2012) Consu me rism and well-be ing in early ado le scen ce, Jo ur nal of Youth Stu di es 15(6), pp Par kes, A., Wight, D., Hunt, K., Hen der son, M. and Sar gent, J. (2013) Are se xu al me dia ex po su re, pa ren tal re stric ti ons on me dia use and co-vi e wing TV and DVDs with pa rents and fri ends as so ci a ted with te e na gers early se xu al be ha vi o ur?, Jo ur nal of ado le scen ce 36(6), pp ; Stras bur ger, V. C., Ho gan, M. J., Mul li gan, D. A., Ame e nud din, N., Chri sta kis, D. A., Cross, C. and Mo re no, M. A. (2013) Chil dren, ado le scents, and the me dia, Pe di a trics 132(5), pp ; Hu e smann, L. R., Mo i se-ti tus, J., Po dol ski, C. L. and Eron, L. D. (2003) Lon gi tu di nal re la ti ons bet we en chil dren s ex po su re to TV vi o len ce and the ir ag gres si ve and vi o lent be ha vi or in young adult hood: , De ve lop men tal psycho logy 39(2), pp Dal ton, M. A., Adac hi-me jia, A. M., Lon gac re, M. R., Ti tus-ern stoff, L. T., Gib son, J. J., Mar tin, S. K. and Be ach, M. L. (2006) Pa ren tal ru les and moni to ring of chil dren s mo vie vi e wing as so ci a ted with chil dren s risk for smoking and drin king, Pe di a trics 118(5), pp Le miš, D. (2008) De ca i te le vi zi ja glo bal na per spek ti va, Be o grad: Clio; Ip sos Stra te gic Mar ke ting (2015) Ana li za me dij skog tr žiš ta u Sr bi ji, Ip sos Me dia CT ads/use ru plo ads/pdf /6529 Ana li za%20 me dij skog%20tr zi sta%20u%20sr bi ji%20 %20fi nal.pd f Bryant, J. A. (ed.) (2001) Te le vi sion and the Ame ri can fa mily, Ro u tled ge. 24 Per loff, R. M. The third-per son eff ect, in: Me dia e fects: Advan ces in the ory and re se arch, 2nd edi tion (eds.) Bryant, J. and Zil lmann, D. (2002), Lon don: Law ren ce Erl ba um As so ci a tes Pu blis hers, pp

7 у тре ћи ни слу ча је ва по сто је ро ди тељ ска пра ви ла о гле да њу ТВ. 25 До бра стра те ги ја за сма њи ва ње не га тив ног или штетног ути ца ја ТВ је сте да ро ди те љи за јед но с де те том би рају еми си је, да че сто за јед но с де те том гле да ју те ле ви зи ју и ин тер пре ти ра ју, ко мен та ри шу и ди ску ту ју о са др жа ји ма који се гле да ју, под у ча ва ју ћи та ко де те кри тич кој ре цеп ци ји изло же них са др жа ја. 26 Пред мет ис тра жи ва ња По што је те ле ви зи ја ути ца јан ме диј, ва жно је ка кви су програ ми на ме ње ни де ци, да ли ис пу ња ва ју кри те ри ју ме ква литет не те ле ви зи је и да ли мо гу под сти цај но ути ца ти на њихов раз вој. Пред мет овог ис тра жи ва ња био је да се утвр ди ка ко де ца и ро ди те љи оце њу ју деч је ТВ про гра ме у Ср би ји, њи хов ква ли тет (ко ли ко су по уч ни, ра зно вр сни, за бав ни, ин тер ак тив ни, вас пит но-обра зов ни), ре ле вант ност, приме ре ност де ци, ин клу зив ност деч јих ТВ про гра ма у Србији (за сту пље ност со ци јал но мар ги на ли зо ва них гру па), доступ ност и гле да ност (ускла ђе ност тер ми на еми то вања 25 Stras bur ger, V. C., Jor dan, A. B. and Don ner stein, E. (2012) Chil dren, Adole scents, and the Me dia: He alth Eff ects, Pe di a tric Cli nics of North Ame ri ca 59(3), pp ; Ha i nes, J., O B rien, A., McDo nald, J., Gold man, R. E., Evans-Schmidt, M., Pri ce, S. and Ta ve ras, E. M. (2013) Te le vi sion vi e wing and te le vi si ons in be dro oms: Per cep ti ons of ra cial/et hnic mi no rity pa rents of young chil dren, Jo ur nal of Child and Fa mily Stu di es 22(6), pp Val ken burg, P. M., Krc mar, M., Pe e ters, A. L. and Mar se il le, N. M. (1999) De ve lo ping a sca le to as sess three styles of te le vi sion me di a tion: In struc ti ve me di a tion, re stric ti ve me di a tion, and so cial co vi e wing, Jo ur nal of Bro adca sting & Elec tro nic Me dia, 43(1), pp Bar-on, M. E. (2000) The eff ects of te le vi sion on child he alth: im pli ca ti ons and re com men da ti ons, Ar chi ves of Di se a se in Child hood 83(4), pp ; Gen ti le, D. A. and Walsh, D. A. (2002) A nor ma ti ve study of fa mily me dia ha bits, Jo ur nal of Ap plied De ve lop men tal Psycho logy 23 (2), pp ; Chri sta kis, D. A., Ebel, B. E., Ri va ra, F. P. and Zim mer man, F. J. (2004) Tele vi sion, vi deo, and com pu ter ga me usa ge in chil dren un der 11 years of age, The Jo ur nal of pe di a trics 145(5), pp ; Dal ton, M. A., Adac hi-me jia, A. M., Lon gac re, M. R., Ti tus-ern stoff, L. T., Gib son, J. J., Mar tin, S. K. and Be ach, M. L. (2006) Pa ren tal ru les and mo ni to ring of chil dren s mo vie vi e wing as so ci a ted with chil dren s risk for smo king and drin king, Pe di a trics 118(5), pp ; Stras bur ger, V. C., Jor dan, A. B. and Don ner stein, E. (2012) Chil dren, Ado le scents, and the Me dia: He alth Eff ects, Pe di a tric Cli nics of North Ame ri ca 59(3), pp ; Stras bur ger, V. C., Ho gan, M. J., Mul li gan, D. A., Ame e nud din, N., Chri sta kis, D. A., Cross, C. and Mo reno, M. A. (2013) Chil dren, ado le scents, and the me dia, Pe di a trics 132(5), pp ; Ha i nes, J., O B rien, A., McDo nald, J., Gold man, R. E., Evans- Schmidt, M., Pri ce, S. and Ta ve ras, E. M. (2013) Te le vi sion vi e wing and tele vi si ons in be dro oms: Per cep ti ons of ra cial/et hnic mi no rity pa rents of young chil dren, Jo ur nal of Child and Fa mily Stu di es 22(6), pp ; Par kes, A., Wight, D., Hunt, K., Hen der son, M. and Sar gent, J. (2013) Are se xu al me dia ex po su re, pa ren tal re stric ti ons on me dia use and co-vi e wing TV and DVDs with pa rents and fri ends as so ci a ted with te e na gers early se xu al be ha vi o ur?, Jo ur nal of ado le scen ce 36(6), pp

8 про гра ма с по тре ба ма и на ви ка ма де це, ко ји про гра ми и ка на ли су нај ви ше гле да ни), вре ме ко је де ца днев но про воде у гле да њу те ле ви зи је, над зор (пра те ли ро ди те љи деч је ко ри шће ње ТВ, из бор еми си ја); и мо гућ ност уна пре ђи ва ња де чи јег ТВ про гра ма. Ме то до ло ги ја Ово је екс пло ра тив но ис тра жи ва ње ма лог оби ма. Узо рак су чи ни ли 458 де це уз ра ста 9 11 го ди на и 412 ро ди те ља (Та бела 1). Узо рак де це је ујед на чен по по лу, док је у узор ку ро дите ља мај ки ско ро тро стру ко ви ше не го оче ва, што илу стру је још увек при су тан обра зац по ко ме је бри га о де ци и њихо вом шко ло ва њу ис кљу чи во мај чин по сао. Узо рак је био при го дан, узет је из 10 шко ла (4 се о ске/при град ске и 6 градских) из нај ве ћих гра до ва у Ср би ји с њи хо вим при град ским на се љи ма и окол ним се ли ма: Бе о град (оп шти не Ста ри Град, Зе мун, Со пот и Ја ко во), Ниш и Но ви Сад (град и општи не Ве тер ник и Бе геч). Мушки Женски Укупно Деца Родитељи Та бе ла 1. Струк ту ра узор ка За по тре бе ис тра жи ва ња кон стру и са ни су упит ник за ро дите ље и упит ник за де цу и прет ход но про ве ре ни на ма лом узор ку. У упит ни ци ма су ком би но ва на пи та ња отво ре ног и за тво ре ног ти па и пи та ња с пе то сте пе ном ска лом сла гања Ли кер то вог ти па. Упит ник за ро ди те ље са др жао је 15, а упит ник за де цу 11 ај те ма. Ура ђе на је кван ти та тив на и квали та тив на об ра да по да та ка. Ре зул та ти ис тра жи ва ња и ди ску си ја Ре зул та ти ана ли зе деч јих од го во ра Про сеч но вре ме про ве де но у гле да њу ТВ. Ко ли ко де ца из узор ка днев но про во де вре ме на у гле да њу те ле ви зи је да то је у Та бе ли 2. По ло ви на де це про це њу је да је то 1 2 са та, де сет по сто де це тро ши ви ше са ти днев но, а че твр ти на проце њу је да је то око по ла са та. Пре ма до би је ним ре зул та ти ма, де вој чи це про во де зна чај но ви ше вре ме на у гле да њу ТВ од де ча ка (п<0.01, χ²=13,168, дф=4). Ис тра жи ва ња ука зу ју да би де ци тре ба ло огра ни чи ти гле да ње те ле ви зи је на нај више 1 2 са та днев но, што је сте вре ме ко је са оп шта ва по лови на де це из узор ка. Но, спрам овог на ла за мо же мо има ти до зу ре зер ве, не са мо због то га што је до би јен на осно ву из ја ва де це, већ и због њи хо вог уз ра ста и спо соб но сти да 270

9 ва љано про це не вре ме 27, што по твр ђу је и до ста ве ли ки број од говора не знам (12,7%). Одговори Проценат Око пола сата дневно 24,1 1 2 сата дневно 52,9 2 5 сати дневно 9,0 Више од 5 сати дневно 1,3 Не знам 12,7 Та бе ла 2. Про сеч но вре ме ко је де ца днев но про ве ду у гле да њу ТВ Ква ли тет де чи јих ТВ еми си ја. Сви про це њи ва ни аспек ти ква ли те та про гра ма слич но су оце ње ни (Та бе ла 3), при че му су не што бо ље оце ње не за ни мљи вост и за бав ност еми сија, а сла би је аде кват ност тер ми на при ка зи ва ња и ко ри сност еми си ја. Две тре ћи не де це (64,5%) сма тра да су еми си је за де цу на на шим те ле ви зи ја ма до бре (41,2%), или из у зет но до бре (23,3%), да су осред ње ми сли 24,9% њих, да су лоше 7,5%, а из у зет но ло ше све га 3,1% де це. Про сеч на оце на (оце не су би ле од 1 5) ко ја да је ква ли те т деч јих еми си ја је 3,77 (сд=0,96). Де ча ци по ка зу ју ма њи сте пен за до вољ ства ТВ са др жа ји ма од де вој чи ца и ова раз ли ка је ста ти стич ки зна чај на на ни воу 0,01 (χ²=18,491, дф=6). Не зна мо тач но шта сто ји иза ово га, је су ли де ча ци кри тич ни ји, или има мање еми си ја ко је њи ма од го ва ра ју. Параметри квалитета програма Просечна оцена Адекватност термина емисија 3,31 Корисност емисија 3,39 Бројност и разноврсност емисија 3,48 Занимљивост 3,74 Забавност емисија 3,93 Та бе ла 3. Деч ја оце на ква ли те та деч јег ТВ про гра ма по па ра ме три ма При ме ре ност про гра ма ко ји де ца гле да ју. По ло ви на де це (56,4%) нај ви ше во ли да гле да еми си је из де чи јег про грама (Та бе ла 4), али дру га по ло ви на не се лек тив но гле да све што се да је (20,9%), или оно што гле да ју и од ра сли уку ћа ни (22,8%), што је ве ли ким де лом не по де сно за њи хов уз раст. Ка да се по гле да ју ро ди тељ ски од го во ри ви ди се да је знат но ма њи број ро ди те ља све стан да им де ца гле да ју све што се да је на те ле ви зи ји (8%). 27 Иа ко уче ме ре у раз ли чи тим пред ме ти ма, до ста рет ко у шко ли де ца имају при ли ку да се ве жба ју у про це ни раз ли чи тих ве ли чи на (ко ли чи не, да љи не, ду жи не, тра ја ња). 271

10 Ставке Проценат Највише волим емисије из дечјег програма 56,4 Гледам све што се даје на ТВ 20,9 Гледам оно што гледају и остали укућани 22,8 Та бе ла 4. Шта де ца гле да ју на те ле ви зи ји Де ца из се о ске и при град ске сре ди не зна чај но че шће од деце из град ске сре ди не на те ле ви зи ји пра те све што пра те и оста ли уку ћа ни (п<0,01, χ²=9,968, дф=2). Ова кав на лаз је доби јен и у дру гим ис тра жи ва њи ма. На ко јој те ле ви зи ји је нај бо љи деч ји про грам. Гла со ви су се ра су ли, ни јед на од те ле ви зи ја ни је до би ла зна чај но већи број гла со ва. Нај бо љи деч ји про грам, пре ма су ду испи та ни ка, је сте на те ле ви зи ја ма Nic ke lo deon (17,5%), B92 (14,4%), Mi ni max (13,5%) и Ul tra (12,9%). Ин те ре сант но је да је и у сту ди ји Кал ве ра и са рад ни ка (2001) Nic ke lo deon био омиљени ка нал. Ко је еми си је де ца нај ви ше во ле да гле да ју. Нај ве ћи број деце нај ви ше во ли да гле да цр та не фил мо ве (43,7%) и ти нејџер ске се ри је (20,7%). Пре о ста ла тре ћи на во ли спорт ске еми си је (9%), деч је не а ни ми ра не еми си је (6,4%), еми си је о при ро ди и жи во ти ња ма (6,2%), еми си је за од ра сле (тур ске се ри је, му зич ке так ми чар ске еми си је, до ма ће игра не се ри је и фил мо ве 3,6%), деч је фил мо ве (3,1%), кви зо ве (1,8%) и ко ме ди је (0,5%). Од свих еми си ја, нај о ми ље ни ји је цр тани филм Сун ђер Боб Коц ка ло не, ко јег на во ди 51% де це, а сле де га Штрум фо ви, Пин гви ни са Ма да га ска ра и Кунг фу Пан да. Ро ди тељ ски над зор деч јег гле да ња те ле ви зи је. Пре ма од гово ри ма де це, ро ди те љи у нај ве ћем бро ју слу ча је ва не во де ра чу на о то ме ко је ће еми си је де те гле да ти на ТВ (Та бе ла 5). Че ти ри пе ти не де це на во ди да сâмо би ра шта ће гле да ти на те ле ви зи ји, што ја сно ука зу је да нај ве ћи број ро ди те ља не раз го ва ра са сво јом де цом о из бо ру ТВ еми си ја, шта да гле да ју и за што, што не да је мо гућ ност за раз вој кри тич ке ре цеп ци је, а исто вре ме но и не до при но си оса мо ста љи ва њу де те та схва ће ном као раз ви ја ње зре ле и кри тич не лич но сти, спо соб не да са мо стал но и за сно ва но про це њу је вред но сти ко је јој се ну де. Ова ко ви сок про це нат де це уз ра ста 9 11 годи на ко ја са ма од лу чу ју шта ће гле да ти на ТВ го во ри и о Ставка Проценат Ја бирам емисије које ћу гледати 78,1 Заједно одлучујемо 17,9 Родитељи бирају за мене 4,0 Та бе ла 5. Ко од лу чу је шта ће де те гле да ти на те ле ви зи ји 272

11 то ме да је те ле ви зи ја у ве ли ком бро ју ку ћа не кри тич ки прихва ће на и да не по сто ји до вољ но раз ви је на свест ро ди те ља о ње ном мо гу ћем ло шем ути ца ју на де цу. Деч ји пред ло зи за уна пре ђи ва ње деч јих ТВ про гра ма. Де ца нај че шће на во де да би во ле ла да у те ле ви зиј ским про гра мима има ви ше кви зо ва (ве ли ки број пред ла же уво ђе ње Слага ли це за де цу), ин тер ак тив них еми си ја у ко ји ма уче ству ју де ца гле да о ци и так ми че ња. По ред то га, на во де да је потреб но ви ше еми си ја о на у ци ( ви ше еми си ја с екс пе ри менти ма ), о при ро ди, жи во ти ња ма, спор ту и здра вим на чи ни ма жи во та де це (и с уче шћем де це), о умет но сти, пу то ва њи ма и упо зна ва њу раз ли чи тих кул ту ра. Је дан број де це на во ди да би во лео да гле да са др жа је ко ји им мо гу по мо ћи у из ра ди до ма ћих за да та ка и ис пу ња ва њу оста лих школ ских оба ве за. Не ка де ца ми сле да би тре ба ло да про гра ми осли ка ва ју наш на чин жи во та и ка жу да не до ста је деч јих ТВ про гра ма на срп ском је зи ку. Оно што ве ћи на де це по ми ње је сте да на ТВ ка на ли ма има пре ви ше ре при зи ра ња и да би во ле ли да има ви ше но вих еми си ја. Ре зул та ти ана ли зе ро ди тељ ских од го во ра Гле да ност ТВ еми си ја за де цу. Тре ћи на ро ди те ља (31,8%) че сто гле да ТВ еми си је на ме ње не де ци, дру га тре ћи на то чи ни по не кад (39,5%), а тре ћу тре ћи ну чи не они ро ди те љи ко ји рет ко гле да ју (14,5%), увек гле да ју (11,1%) или ни ка да не гле да ју (2,8%) те ле ви зиј ске еми си је за де цу. Ко ли ко де ца гле да ју ТВ. Три че твр ти не (77%) ро ди те ља наво ди да њи хо ва де ца пра те про гра ме на не кој од те ле ви зи ја и нај че шће на во де да је то те ле ви зи ја Ул тра (16,5%), РТС (12,5%), Nic ke lo deon и Mi ni max (по 10,4%), B92 (8,5%) и Happy (8,2%). Пре ма вла сти тој из ја ви, ме диј ске на ви ке свог де те та не зна 10,9% ро ди те ља, а 7% из ја вљу је да де те не пра ти ТВ про грам. Две тре ћи не ро ди те ља (62,7%) про цењу је да њи хо во де те про ве де днев но 1 2 са та гле да ју ћи ТВ про гра ме, 15,5% ро ди те ља на во ди 2 5 са ти днев но, 2,4% наво ди пре ко 5 са ти днев но и 12,6% на во ди да њи хо ва де ца гле да ју те ле ви зи ју до по ла са та днев но (оста ли су од го во ри не знам ). Де ца ро ди те ља са ви шим обра зо ва њем, пре ма ре зул та ти ма, про во де ма ње вре ме на у гле да њу ТВ од де це ро ди те ља с ни жим обра зо ва њем, та је раз ли ка на иви ци зна чај но сти (п=0,056, χ²=18,680, дф=10), што је у скла ду с ре зу лта ти ма дру гих ис тра жи ва ња Stras bur ger, V. C., Jor dan, A. B. and Don ner stein, E. (2012) Chil dren, Adole scents, and the Me dia: He alth Eff ects, Pe di a tric Cli nics of North Ame ri ca 59(3), pp

12 Ро ди те љи про це њу ју да де ца про во де зна чај но ви ше време на ис пред ТВ не го што про из ла зи пре ма де чјим из ја ва ма (п<0,01, χ²=68,401, дф=5). У дру гим ис тра жи ва њи ма си стемат ски се до би јао на лаз да ро ди те љи ми сле да де ца ма ње вре ме на тро ше на гле да ње те ле ви зиј ског про гра ма не го што са ма де ца из ја вљу ју. Мо гу ће об ја шње ње за овај ре зул тат јесте да де ца у на шем узор ку ни су до вољ но ве шта у про це ни вре ме на, или да да ју со ци јал но оче ки ва ни од го вор (при крива ју или сма њу ју вре ме ко је за и ста про во де гле да ју ћи ТВ). Ква ли тет ТВ про гра ма за де цу. Ве ћи на ро ди те ља из узор ка ни је за до вољ на ква ли те том ТВ про гра ма за де цу. За све га 14,6% ро ди те ља они су до бри (12,1%), или из у зет но до бри (2,5%), 40% сма тра да су осред њи, а не га тив но их оце њу је 45,2%, од то га 16,2% као из у зет но ло ше, а 29% као ло ше. Про сеч на оце на ква ли те та про гра ма по па ра ме три ма је 2,62 (сд<1,16 за све) што, та ко ђе, по твр ђу је ову оце ну (Та бе ла 6). Ро ди те љи ви шег обра зов ног ни воа зна чај но ма ње су за довољ ни ква ли те том деч јег ТВ про гра ма у од но су на ро ди теље ни жег обра зов ног ни воа (п<0.01, χ²=27,875, дф=8). Ро дите љи ви шег обра зов ног ни воа по ка зу ју зна чај но ве ћи сте пен не за до вољ ства при ме ре но шћу ТВ про гра ма дру штве ним окол но сти ма у ко ји ма де ца жи ве (п< 0,01, χ²=21,860, дф=8). Ста во ви де це и ро ди те ља зна чај но се раз ли ку ју у по гле ду оце не ква ли те та деч јег ТВ про гра ма, пре ма до би је ним на лази ма де ца су мно го за до вољ ни ја про гра мом не го ро ди те љи (п<0,01, χ²=257,588, дф=5). Параметри квалитета програма Проценат Бројност и разноврсност ТВ емисија 2,72 Важност садржаја за дечји развој 2,72 Инклузивност програма 2,65 Примереност узрасту и искуству деце 2,58 Адекватност термина приказивања 2,53 Комуникација са децом 2,53 Вредности које се промовишу 2,51 Примереност социо културном контексту 2,48 Квалитет садржаја 2,39 Та бе ла 6. Ро ди тељ ска оце на ква ли те та деч јег ТВ про гра ма по па ра ме три ма Ро ди тељ ско не за до вољ ство ква ли те том деч јег ТВ про грама ви ди се и у њи хо вим од го во ри ма ка да им је тра же но да опи шу деч ји ТВ про грам јед ном реч ју. Ве ћи је про це нат не га тив них (52,7%) не го по зи тив них од ред ни ца (47%) (Табе ла 7). Ка да су ро ди те љи са ми на во ди ли од ред ни це, оне су би ле све не га тив не: за глу пљу ју ћи, пра зан, не са др жа јан, 274

13 си ро ма шан, оску дан, ка та стро фа лан, бр до ре кла ма, прева зи ђен, нео р га ни зо ван, не ква ли те тан, до са да, бес ци љан и не свр сисхо дан. Тре ћи на ро ди те ља опи су је про грам као доминантно на си лан. Ро ди тељ ска про це на ути ца ја ко ји те ле ви зи ја има на де цу. По зна ти пси хо лог Џе ром Син гер [Je ro me Sin ger] сли ко ви то је ре као: Ка да би сте до шли ку ћи и на шли стран ца ка ко учи ва шу де цу да уда ра ју јед но дру го пе сни ца ма, или по ку шава да им про да раз ли чи те не до зво ље не суп стан це, из ба ци ли би сте га пра во из ку ће, али, ево вас, до ла зи те ку ћи, ТВ је укљу чен, а ви и не раз ми сли те два пу та о то ме. 29 Број на ис тра жи ва ња су по твр ди ла овај Син ге ров став и по ка за ла да ро ди те љи пот це њу ју ути цај ме ди ја на њи хо ву де цу. Наши на ла зи су слич ни, ро ди те љи про це њу ју ути цај те ле визи је као сред њи (про сеч на оце на 3,01 на ска ли од 1 5), а две тре ћи не ро ди те ља (64,7%) ни је до вољ но све сно ути ца ја ко ји те ле ви зи ја има на њи хо ву де цу (Та бе ла 8). Ако ро ди тељи ни су све сни мо гу ћег ло шег ути ца ја ТВ на де цу, он да је ло гич но за што ма ли број њих за и ста пра ти и кон тро ли ше шта и ко ли ко де ца гле да ју, гле да ТВ за јед но са де те том и актив но му по сре ду је са др жа је ко ји се при ка зу ју, што је до бра превен ти ва ло шег ути ца ја ме ди ја. Одредница Проценат Насилан 30,3 Забаван 22,9 Дангубљење 17,0 Образовни 13,3 Користан 10,8 Друго 5,4 Та бе ла 7. Ро ди тељ ски опис ква ли те та деч јег ТВ про гра ма Колики утицај има ТВ децу? Проценат 1 нема утицаја мали је утицај средње утиче много утиче веома много утиче 6.1 Та бе ла 8. Ро ди тељ ска про це на ути ца ја те ле ви зи је на њи хо ву де цу Ко одлучује шта ће дете гледати на ТВ? Проценат Не бирам детету шта ће гледати, али пратим шта гледа 57,8 Дете само бира шта ће гледати 21,4 Пратим шта дете воли, па му то пуштамо да гледа 10,8 Ја бирам емисије које ће дете гледати на телевизији 7,2 Неко други одлучује 1,9 Та бе ла 9. Ро ди тељ ско ви ђе ње из бо ра ТВ про гра ма ко ји ће де те гле да ти 29 < gel fi re.co m/ms /Me di a Li te racy/tvqu o tes.html>

14 Над зор над деч јим гле да њем ТВ. И у на шем ис тра жи ва њу по твр ђе но је да ро ди те љи пре це њу ју вла сти ти увид у де тето ве ме диј ске на ви ке. Три че твр ти не де це из ја вљу је да са ми би ра ју ТВ про грам, а то исто твр ди све га 21,4% ро ди те ља (Та бе ла 9). И де ца и ро ди те љи из при град ских и се о ских сре ди на че шће на во де да де те са мо би ра са др жа је ко је гле да, док де ца и ро ди те љи из град ских сре ди на че шће на во де да ро ди те љи пре го ва ра ју с де цом о то ме шта ће гле да ти. Иа ко ско ро 70% ро ди те ља из ја вљу је да пра ти шта де те гледа, око 40% њих ни је си гур но (33,4%) или не зна (5,3%) ко је еми си је ње го во де те во ли да гле да на ТВ (Та бе ла 10). Ипак, до бар део ро ди те ља (44,3%) зна да је де те то ва оми ље на емиси ја цр та ни филм Сун ђер Боб Коц ка ло не, а за тим на воде При че из Не при ча ве (17,2% ) и Штрум фо ве (10,9%). По оце ни ро ди те ља из се о ских и при град ских сре ди на, де ца нај ви ше гле да ју цр та не фил мо ве, док ро ди те љи из град ских сре ди на на во де да де ца гле да ју ра зно вр сни ји про грам (до кумен тар ни про грам, обра зов ни, спорт ски, итд). Да ро ди те љи не зна ју тач но шта де ца гле да ју на ТВ, ви ди се и из на ла за да де ца зна чај но че шће на во де да гле да ју све што се да је на ТВ, или оно што гле да ју и оста ли у ку ћи, не го што то при мећу ју ро ди те љи (п<0,01, χ²=88,134, дф=5). Раз ли ку ју се и роди тељ ска и деч ја про це на ТВ ка на ла ко ји има нај бо љи деч ји про грам (Та бе ла 11). Ставке Проценат Дечји програм 53.9 Оно што гледамо и ми остали укућани 20.2 Све што се даје на ТВ 8.3 Не знам шта воли да гледа 2.8 Остало и недостаје одговор 14.9 Та бе ла 10. Ко ји про грам де ца во ле да гле да ју на ТВпре ма ми шље њу ро ди те ља ТВ канал % деца % родитељи Nickelodeon 20,1 4,6 Happy 20,0 7,6 B92 15,2 6,8 Минимакс 12,9 11,7 РТС 11,3 24,3 Ултра 11,1 1,6 Дизни 9,5 3,5 РТ Војводина 0,3 2,7 Канал Д 0,5 Pink kids 0,3 Та бе ла 11. Ро ди тељ ска и деч ја оце на ТВ ка на ла ко ји има ју нај бо љи деч ји про грам;на ве де ни су ка на ли код ко јих је нај ве ћа раз ли ка. 276

15 Ин клу зив ност деч јих про гра ма. У деч јим еми си ја ма ве о ма рет ко се сре ћу ли ко ви ко ји при па да ју дру штве но мар ги нали зо ва ним гру па ма, про сеч на оце на овог аспек та је 2,29 (1 озна ча ва ве о ма рет ко по ја вљи ва ње, а 5 ве о ма че сто). У том рет ком по ја вљи ва њу че шће се сре ћу осо бе са се ла (2,72) и из еко ном ски угро же них по ро ди ца (2,52), знат но ре ђе припад ни ци на ци о нал них ма њи на и ет нич ких гру па (2,20), а нај ре ђе од свих осо бе са смет ња ма у раз во ју (1,65, за све слу ча је ве сд<1,14). Ово отва ра озбиљ но пи та ње вас пи та вања де це у ду ху не ди скри ми на ци је и то ле ран ци је, јер те ле визи ја об ли ку је ста во ве, на ви ке и жи вот ни стил де це и омлади не ка ко ди рект ним и екс пли цит ним та ко и ин ди рект ним и им пли цит ним по ру ка ма, па бе ли не, то јест, из о ста вља ње од ре ђе них дру штве них ка те го ри ја ша ље ин ди рект ну, али јасну по ру ку де ци и мла ди ма ка кво тре ба да бу де ме сто тих ка те го ри ја гра ђа на у дру штву. Ро ди тељ ски пред ло зи за уна пре ђи ва ње деч јих ТВ про гра ма. Ови од го во ри су се рас пр ши ли по раз ли чи тим ка те го ри ја ма, од од го во ра да све тре ба про ме ни ти (10,7%) до од го во ра да тре ба по пра ви ти ква ли тет са др жа ја (20,8%), ра зно вр сност (17,6%) и при ме ре ност (17,6%) про гра ма, а по себ но ње гов вас пит но-обра зов ни зна чај (22,9%). Мно ги ро ди те љи наво де да су деч ји про гра ми пре пу ни на си ља, ко мер ци јал ног са др жа ја (ре кла ма) и да ни су при ме ре ни деч јем уз ра сту. Роди те љи и де ца из при град ских и се о ских сре ди на зна чај но бо ље оце њу ју број ност и ра зно вр сност деч јег ТВ про гра ма од ро ди те ља и де це из град ске сре ди не, и та раз ли ка је стати стич ки зна чај на на ни воу 0,01 (χ²=28,774, дф=4). Они, за раз ли ку од узор ка из град ске сре ди не, сма тра ју да су најбо ље те ле ви зи је оне са на ци о нал ном фре квен ци јом, а не каблов ске (п<0,01, χ²=58,753, дф=10 ). Сви ро ди те љи сма та ра ју да би тре ба ло зна чај но по пра ви ти вас пит но-обра зов ни по тен ци јал деч јег ТВ про гра ма. На воде да је по треб но ви ше на уч но-обра зов них еми си ја ко је су при ла го ђе не са вре ме ном кон тек сту и не пред ста вља ју са мо ре при зе не ких ра ни је сни мље них еми си ја. Ве ћи на ро ди теља сма тра да су ста ре де чи је еми си је ( Му зич ки то бо ган, Фа зо ни и фо ре, Ме тла без др шке, Ча роб ни ау то бус, итд.) нај ква ли тет ни је и нај са др жај ни је и да има ју нај ве ћи вас пит но-обра зов ни по тен ци јал, али ис ти чу да су по треб ни и са вре ме ни, про дук циј ски бо љи деч ји про гра ми. Је дан број ро ди те ља сма тра да су тер ми ни у ко ји ма се при ка зу ју деч је еми си је пре че сто не ус кла ђе ни с на ви ка ма и по тре ба ма де це, те да се не ке еми си је да ју пре ка сно но ћу. Ме ђу ро ди тељ ским пред ло зи ма су ин тер ак тив не еми си је, кви зо ви, еми си је у ко ји ма ће уче ство ва ти и де ца и ро дитељи, 277

16 ко је мо гу би ти так ми чар ског ти па, еми си је о здра вим на чини ма жи во та и о вред но сти ма, као што су то ле ран ци ја и пошто ва ње ста ри јих. Ро ди те љи ис ти чу вред ност ло кал них теле ви зи ја, јер оне при ка зу ју до га ђа је из ло кал не сре ди не, инфор ма тив не су и при ла го ђе не кон тек сту у ко ме де те расте. За кљу чак Нај ве ћи део ре зул та та ко је смо до би ли у овом ис тра жи вању по твр ђу је на ла зе дру гих (стра них) ис тра жи ва ња. Де ца не кри тич ки гле да ју раз ли чи те са др жа је на те ле ви зи ји, најче шће без ро ди тељ ског уви да и без кућ них пра ви ла о гледа њу ТВ. Из на ла за мо же се за кљу чи ти да ве ћи на ро ди те ља не раз го ва ра са де цом о из бо ру про гра ма и да за јед нич ко гледањe ТВ уз ро ди тељ ско по сре до ва ње са др жа ја ни је че ста прак са, иа ко је то ва жна стра те ги ја за сма ње ње не га тив ног ути ца ја ТВ на де цу. У ис тра жи ва њу смо до би ли и то да, у од но су на ро ди тељ ске од го во ре, де ца про це њу ју да кра ће гле да ју ТВ, што је су прот но на ла зи ма дру гих ис тра жи ва ња. Да ли су де ца не ве шта у про це ни тра ја ња сво јих ак тив ности, или све сно ума њу ју вре ме про ве де но пред ТВ, или је не што тре ће у пи та њу не зна мо тач но. На ла зи пред ста вља ју под ло гу за да ље ис тра жи ва ње овог фе но ме на. Ско ро по ло ви на де це не се лек тив но гле да раз ли чи те са држа је на ТВ, а ро ди те љи на во де да углав ном гле да ју деч ји про грам. Ква ли те том те ле ви зи је зна чај но су за до вољ ни ја де ца не го ро ди те љи. Ро ди те љи ви шег обра зов ног ни воа и из град ске сре ди не ма ње су за до вољ ни ква ли те том деч јег ТВ про гра ма. Де ца из при град ских и се о ских сре ди на имају ма ње ре стрик ци ја у гле да њу ТВ про гра ма. Две тре ћи не ро ди те ља из узор ка не ма ја сну свест о мо ћи те ле ви зи је и зна чај но пот це њу ју њен ути цај на де цу. Из гле да да и ов де де лу је ефе кат тре ће осо бе (да и адо ле сцен ти и ро ди те љи ми сле да ме ди ји ути чу на све оста ле сем на њих са ме) и да због то га ро ди те љи не ма ју до во љан увид у деч ји на чин кори шће ња те ле ви зи је и ма ње га кон тро ли шу. Оми ље на еми си ја пре ко по ло ви не де це из узор ка је су цртани фил мо ви. И де ца и ро ди те љи на во де као ве о ма ква литет не еми си је ста ри је про из вод ње и сма тра ју да је по требно ви ше еми си ја са вре ме не про дук ци је ко је ће са др жа јем и фор мом би ти слич не тим ста рим до брим еми си ја ма. Деч ји про гра ми оби лу ју на сил ним са др жа ји ма и нај сла би ја тач ка, по ми шље њу де це и ро ди те ља, је сте не до во љан вас пит нообра зов ни ка рак тер, као и ин клу зив ност, јер су ве о ма мало за сту пље ни при пад ни ци со ци јал но мар ги на ли зо ва них група. 278

17 До би је ни на ла зи ука зу ју да је по треб но озбиљ но уна пре дити де чи је ТВ про гра ме у Ср би ји и зна чај но ви ше се по за бави ти ути ца јем ме ди ја на де цу и адо ле сцен те, по себ но због све ве ћег про сто ра ко је ме ди ји има ју у жи во ту, а по себ но у жи во ти ма де це и мла дих, ко ји спа да ју у њи хо ве нај ве ће кори сни ке. Мно ге стра не има ју оба ве зу да се овим пи та њем си сте мат ски и сту ди о зно ба ве: кре а то ри ТВ про гра ма, школа, на став ни ци, пси хо ло зи, пе ди ја три, ин ду стри ја за ба ве, вла да др жа ве, а пре свих ро ди те љи. Ро ди те љи би се мо ра ли упи та ти: Ко ли ко че сто гле дам ТВ за јед но са де те том? Да ли га упу ћу јем ка ко да би ра ТВ про грам? Ко ли ко че сто раз гова ра мо о са др жа ју еми си је док је гле да мо? Ко ли ко че сто диску ту је мо о про гра му ко ји смо упра во гле да ли или шта би тре ба ло гле да ти? Свест о ва жно сти про у ча ва ња и пра ће ња ме диј ских на ви ка де це и адо ле сце на та је сте, не сум њи во, кључ ни ко рак у тра га њу за ре ше њи ма ко ји ма ће се не га тивни и по тен ци јал но штет ни ути ца ји те ле ви зи је сма њи ти или ели ми ни са ти. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Adac hi-me jia, A. M., Lon gac re, M. R., Gib son, J. J., Be ach, M. L., Ti tus-ern stoff, L. T. and Dal ton, M. A. (2007) Chil dren with a TV in the ir be dro om at hig her risk for be ing over we ight, In ter na ti o nal journal of obe sity 31(4), pp Ame ri can Aca demy of Pe di a trics (1999) Me dia edu ca tion, Pe di a trics 104, pp At kin, A. J., Cor der, K. and Van Slu ijs, E. M. (2013) Be dro om me dia, se den tary ti me and screen-ti me in chil dren: a lon gi tu di nal analysis, In ter na ti o nal Jo ur nal of Be ha vi o ral Nu tri tion and Physi cal Ac ti vity 10 (1). Bar-on, M. E. (2000) The eff ects of te le vi sion on child he alth: im pli cati ons and re com men da ti ons, Ar chi ves of Di se a se in Child hood 83(4), pp Ba rr-an der son, D. J., Lar son, N. I., Nel son, M. C., Ne u mark-szta i ner, D. and Story, M. (2009) Do es te le vi sion vi e wing pre dict di e tary in ta ke fi ve years la ter in high school stu dents and young adults? Int J Be hav Nu tr Phys Act 6:7; Ava i la ble at: bnpa.or g/con tent/6/1/7ac cessed Ja nu ary 31, Bryant, J. A. (ed.) (2001) Te le vi sion and the Ame ri can fa mily, Ro u tled ge. Cal vert, S. L., Ko tler, J. A., Mur ray, W. F., Gon za les, E., Sa voye, K., Ham mack, P. and Ham mar, M. (2001) Chil dren s on li ne re ports abo ut edu ca ti o nal and in for ma ti o nal te le vi sion pro grams, Jo ur nal of ap plied de ve lop men tal psycho logy 22(1), pp

18 Chri sta kis, D. A., Ebel, B. E., Ri va ra, F. P. and Zim mer man, F. J. (2004) Te le vi sion, vi deo, and com pu ter ga me usa ge in chil dren un der 11 years of age, The Jo ur nal of pe di a trics 145(5), pp Dal ton, M. A., Adac hi-me jia, A. M., Lon gac re, M. R., Ti tus-ern stoff, L. T., Gib son, J. J., Mar tin, S. K. and Be ach, M. L. (2006) Parental ru les and mo ni to ring of chil dren s mo vie vi e wing as so ci a ted with children s risk for smo king and drin king, Pe di a trics 118(5), pp Eke lund, U., Bra ge, S., Fro berg, K., Har ro, M., An der ssen, S. A., Sardin ha, L. B., Rid doch, C. and An der sen, L. B. (2006) TV vi e wing and physi cal ac ti vity are in de pen dently as so ci a ted with me ta bo lic risk in chil dren: the Eu ro pean Youth He art Study, PLoS Med 3(12). ur nals.plos.org/plo sme di ci ne/ar tic le?id = /jo ur nal. pmed Ac ce sed Ja nu ary 30, Gen ti le, D. A. and Walsh, D. A. (2002) A nor ma ti ve study of fa mily me dia ha bits, Jo ur nal of Ap plied De ve lop men tal Psycho logy 23 (2), pp Gil bert-di a mond, D., Li, Z., Adac hi-me jia, A. M., McClu re, A. C. and Sar gent, J. D. (2014) As so ci a tion of a te le vi sion in the be dro om with in cre a sed adi po sity gain in a na ti o nally re pre sen ta ti ve sam ple of children and ado le scents, JA MA pe di a trics 168(5), pp Ha i nes, J., O B rien, A., McDo nald, J., Gold man, R. E., Evans- Schmidt, M., Pri ce, S. and Ta ve ras, E. M. (2013) Te le vi sion vi e wing and te le vi si ons in be dro oms: Per cep ti ons of ra cial/et hnic mi no rity pa rents of young chil dren, Jo ur nal of Child and Fa mily Stu di es 22(6), pp Han cox, R. J., Mil ne, B. J. and Po ul ton, R. (2004) As so ci a tion bet ween child and ado le scent te le vi sion vi e wing and adult he alth: a lon gi tudi nal birth co hort study, The Lan cet 364(9430), pp brzs.stat.gov.rs/web Si te/re po si tory/do cu ments/00/01/85/78/ IC T2015s.pdf 10. mart Hu e smann, L. R., Mo i se-ti tus, J., Po dol ski, C. L. and Eron, L. D. (2003) Lon gi tu di nal re la ti ons bet we en chil dren s ex po su re to TV vio len ce and the ir ag gres si ve and vi o lent be ha vi or in young adult hood: , De ve lop men tal psycho logy 39(2), pp Ip sos Stra te gic Mar ke ting (2015), Ana li za me dij skog tr žiš ta u Sr bi ji, Ip sos Me dia CT ads/use ru plo ads/pdf /6529 Ana li za%20me dij skog%20tr zi sta%20u%20sr bi ji%20 %20fi nal.pd f Jor dan, A. B., Kra mer-go lin koff, E. K. and Stras bur ger, V. C. (2008) Do es ado le scent me dia use ca u se obe sity and ea ting di sor ders, Ado lesc Med Sta te Art Review 19(3), pp Le miš, D. (2008) De ca i te le vi zi ja glo bal na per spek ti va, Be o grad: Clio. Lo well, L., Grymes, K. C., Han kel, R., Spe er, A. D., Cu stis, C. L. and To, R. L. (2014) Sex, Drugs, and Co un try Mu sic? A Con tent Analysis 280

19 of Sub stan ce use, Sex, Vi o len ce, and We a pons in Co un try Mu sic, Glo bal Jo ur nal of Hu man-so cial Sci en ce Re se arch 14(2). Par kes, A., Wight, D., Hunt, K., Hen der son, M. and Sar gent, J. (2013) Are se xu al me dia ex po su re, pa ren tal re stric ti ons on me dia use and covi e wing TV and DVDs with pa rents and fri ends as so ci a ted with te e nagers early se xu al be ha vi o ur?, Jo ur nal of ado le scen ce 36(6), pp Per loff, R. M. The third-per son eff ect, in: Me dia e fects: Advan ces in the ory and re se arch, 2 nd edi tion (eds.) Bryant, J. and Zil lmann, D. (2002), Lon don: Law ren ce Erl ba um As so ci a tes Pu blis hers, pp Пе ши кан, А. (2016) Ути цај те ле ви зи је на де цу и адо ле сцен те пре глед ис тра жи ва ња, Збор ник Ма ти це срп ске за дру штве на ис тра жи ва ња год. LXVII, број 4, стр Ре пу блич ки за вод за ста ти сти ку Ср би је (РЗС). (2015) Упо тре ба ин фор ма ци о но-ко му ни ка ци о них тех но ло ги ја у Ре пу бли ци Ср бији, Бе о град: Ре пу бли ка Ср би ја Ре пу блич ки за вод за ста ти сти ку. До ступ но на: brzs.stat.gov.rs/web Si te/re po si tory/do cuments/00/01/85/78/ic T2015s.pdf Stras bur ger, V. C., Ho gan, M. J., Mul li gan, D. A., Ame e nud din, N., Chri sta kis, D. A., Cross, C. and Mo re no, M. A. (2013) Chil dren, ado le scents, and the me dia, Pe di a trics 132(5), pp Stras bur ger, V. C., Jor dan, A. B. and Don ner stein, E. (2012) Chil dren, Ado le scents, and the Me dia: He alth Eff ects, Pe di a tric Cli nics of North Ame ri ca 59(3), pp Swe e ting, H., Hunt, K. and Bha skar, A. (2012) Con su me rism and well-be ing in early ado le scen ce, Jo ur nal of Youth Stu di es 15(6), pp Val ken burg, P. M. (2000) Me dia and youth con su me rism, Jo ur nal of Ado le scent He alth 27(2), pp Val ken burg, P. M., Krc mar, M., Pe e ters, A. L. and Mar se il le, N. M. (1999) De ve lo ping a sca le to as sess three styles of te le vi sion me dia tion: In struc ti ve me di a tion, re stric ti ve me di a tion, and so cial co vi ewing, Jo ur nal of Bro ad ca sting & Elec tro nic Me dia, 43(1), pp Van Evra, J. (2004) Te le vi sion and child de ve lop ment, Ro u tled ge. Van de wa ter, E. A., Bic kham, D. S., Lee, J. H., Cum mings, H. M., War tel la, E. A., and Ri de o ut, V. J. (2005) When the Te le vi sion Is Always On He avy Te le vi sion Ex po su re and Young Chil dren s De ve lopment, Ame ri can Be ha vi o ral Sci en tist 48(5), pp Vil la ni, S. (2001) Im pact of me dia on chil dren and ado le scents: a 10 year re vi ew of the re se arch, Jo ur nal of the Ame ri can Aca demy of Child & Ado le scent Psychi a try 40 (4), pp Vi ner, R. M. and Co le, T. J. (2005) Te le vi sion vi e wing in early childhood pre dicts adult body mass in dex. J Pe di a tr 147(4), pp

20 Ana Pešikan and Jelena Joksimović University of Belgrade, Faculty of Philosophy Department of Psychology, Belgrade THE QUALITY OF TV PROGRAMMES FOR CHILDREN IN SERBIA, AS SEEN BY CHILDREN AND THEIR PARENTS Abstract There is no research in Serbia about media habits of children or the quality of TV programs for children. This research was done on 458 children aged 9-11, and 412 parents from four towns in both suburban and rural areas in Serbia. Most results concur with the findings of foreign researches. The main results are: almost half of the children are unselective when watching different programs on TV, usually without parental knowledge or guidance; children are significantly more satisfied with the quality of television programs than parents while the parents think that the quality is average; two thirds of parents significantly underestimate the influence of TV programs on children; programs for children contain a lot of violence; both children and parents think that the worst part about programs for children is that they are not educational or inclusive (very low rate of socially disadvantaged groups in these programs). The results also show that TV programs for children in Serbia have to be significantly improved and that the influence of TV programs on children and adolescents has to be addressed. Key words: impact of television, quality of TV program for children, children, parents and media Ивана Мартић, Бордура од стакла у боји Састанак пред писцем, 60 x 40 цм, фото Наташа Ристић 282