ДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш

Transcript

1 Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш DOI /kultura M УДК 14 Платон 17 Платон 17 Аристотел 78.01:172(38) оригиналан научни рад МО РАЛ НО ВАС ПИ ТА ЊЕ И МУ ЗИЧ КА ФОР МА У ПЛА ТО НО ВОЈ ДР ЖА ВИ И АРИ СТО ТЕ ЛО ВОЈ ПО ЛИ ТИ ЦИ Са же так: У ра ду се са гле да ва Пла то но во и Ари сто те ло во ви ђе ње уде ла ко ји му зи ка има у мо рал ном вас пи та њу, с по себ ним освр том на оне де ло ве Др жа ве и По ли ти ке ко ји се ти чу му зич ке хар мо ни је и му зич ких ле стви ца као фор мал них аспе ка та му зи ке. Упо ре ђи вањем ста во ва ових ау то ра, нај пре до ла зи до из ра жа ја раз ли чи ти при ступ са мој му зич кој умет но сти, ко ји има кон се квен це ка ко у слу ча ју њи хо вог кон ци пи ра ња вас пи та ња, та ко и у по гле ду од ређе них есте тич ких по став ки ко је они при хва та ју. Ука зи ва њем на раз ли ке у њи хо вом из бо ру му зич ких ле стви ца и ин стру ме на та погод них за вас пи та ње, у ра ду се раз ма тра да ли се раз ло зи због ко јих ове раз ли ке по сто је ти чу њи хо вих соп стве них фи ло зоф ских уви да или кон вен ци о нал но уста но вље них обра за ца му зи ци ра ња у њи хо вој епо хи, обра за ца на ко је ови ау то ри ре фе ри шу, иа ко до ла зе до су прот них ста во ва. Кључ не ре чи: Пла тон, Ари сто тел, Др жа ва, По ли ти ка, вас пи тање, му зи ка, му зич ке ле стви це Увод на реч Го во ре ћи о ау то ри те ту Хо ме ро вих де ла и њи хо вом уде лу у мо рал ном вас пи та њу и обра зо ва њу ан тич ких Гр ка, Вер нер 130

2 Је гер (Wer ner Ja e ger) из но си сле де ће ста во ве: Али од нос естет ске стра не пре ма етич кој не са сто ји се са мо у то ме што би оно што је етич ко с би ло ко јом грађом би ло слу чај но да то (...). По ка за ће мо ка ко су баш стил, ком по зи ци ја, облик у сва ком сми слу у свом спе ци фич но естет ском свој ству усло вље ни и ис пу ње ни ду хов ним са др жи на ма ко је ова плоћу ју. 1 У на ве де ним ре чи ма, ве ли ки ту мач ан тич ког по и мања вас пи та ња и обра зо ва ња пре све га су ге ри ше да по стоји из ве стан склад из ме ђу фор мал них аспе ка та Хо ме ро вог пе сни штва и са др жи не ко ја се мо же сма тра ти ре ле вант ном за про ми шља ње мо ра ла ко јим се ру ко во де ју на ци ње го вих епова шта ви ше, тра ди ци о нал ног мо ра ла чи та ве ан ти ке. Је гер прет по ста вља да у чу ве ним епо ви ма по сто ји из ве сно са деј ство фор ме и са др жи не у пру жа њу од ре ђе не мо рал не по у ке, а ово са деј ство се мо же раз у ме ти на ви ше раз ли чи тих на чи на. На и ме, оно се мо же раз у ме ти као за јед нич ко де лова ње два ју аспе ка та умет нич ког де ла као це ли не, де ло ва ња у ко ме се не мо же са си гур но шћу ре ћи да ли (од но сно, у којој ме ри) фор ми или са др жи ни при па да оства ре ње вас пит не уло ге умет но сти. Ме ђу тим, ово са деј ство се са под јед на ким пра вом мо же ин тер пре ти ра ти и као не за ви стан ути цај форме и са др жи не де ла, ко ји омо гу ћа ва да се у сва ком тре нутку мо же ука за ти на удео фор ме, као и на удео са др жи не у мо рал ном вас пи та њу. Ко нач но, од нос фор ме и са др жи не се у при ло же ном Је ге ро вом ста ву мо же раз у ме ти и као ука зива ње на спо соб ност фор ме да на пра ви на чин оства ри васпит ни по тен ци јал ко ји ле жи у са др жи ни де ла по тен ци јал ко ји се мо же оства ри ти и не за ви сно од умет нич ког об лико ва ња, у не ком дру гом ви ду кул тур ног жи во та јед не зајед ни це. У овом ра ду раз ма тра мо мо рал но-вас пит ни до мет му зич ке фор ме у Пла то но вој и Ари сто теловој фи ло зо фи ји, ис пи ту ју ћи да ли су ови фи ло зо фи са мој фор ми ком плексних му зич ко-по ет ских и му зич ко-сцен ских умет нич ких об ли ка ан ти ке при да ли вас пит ни по тен ци јал ко ји се ја сно мо же раз гра ни чи ти у од но су на вас пит ни удео са ме са држи не. 2 Дру гим ре чи ма, има ју ћи у ви ду Је ге ров став о уде лу фор мал них аспе ка та умет но сти у мо рал ном вас пи та њу, као и на ве де не мо гућ но сти при сту па мо рал ној уло зи умет но сти, овим ра дом по ку ша ва мо да оства ри мо скро ман до при нос у 1 Је гер, В. (1991) Па и де иа: об ли ко ва ње грч ког чо ве ка, Но ви Сад: Књижев на за јед ни ца, стр Фор му ла ци ју му зич ко-по ет ске и му зич ко-сцен ске умет но сти ко ристи мо у ра ду ка да же ли мо да ука же мо на удео спе ци фич но му зич ке фор ме у сло же ним му зич ким, по ет ским, ре ци та тор ским и глу мач ким ви до ви ма ан тич ке умет но сти, ви до ви ма на ко је Пла тон и Ари сто тел не кад пре ци зно ре фе ри шу, а не кад тек алу ди ра ју. О ово ме ће би ти ви ше ре чи у на став ку ра да. 131

3 ту мачењу од ре ђе них Пла то но вих ста во ва из Др жа ве, као и Ари сто те ло вих тврд њи из По ли ти ке, ко ји се ти чу фор малних аспе ка та му зи ке у да на шњем сми слу те ре чи и њи хо вог вас пит но-мо рал ног по тен ци ја ла. Под му зич ком фор мом у овом ра ду под ра зу ме ва мо спе ци фич но му зич ке аспек те антич ког пој ма μουσική, ко ји у грч ком је зи ку об у хва та чи тав спек тар зна че ња, од по се до ва ња аде кват ног вас пи та ња и обра зо ва ња, до стој ног сло бод ног гра ђа ни на по ли са, пре ко озна ча ва ња де лат но сти пе сни ка и рап со да, до ве шти не свира ња на му зич ком ин стру мен ту и по зна ва ња му зич ке хармо ни је. Це ло куп на дра ма обра зов не уло ге умет но сти већ је оли че на у уну тра шњој тен зи ји зна чењâ овог ан тич ког пој ма, па се и ли те ра ту ра ко ја об ра ђу је ан тич ко раз у ме ва ње вас пита ња углав ном усме ра ва на те о риј ско обра зла га ње сми сла ње го ве зна чењ ске сло је ви то сти, а за тим се устре мљу је на са др жи ну вер бал них аспе ка та му зич ко-по ет ске и му зичко-сцен ске умет но сти, чи ме спе ци фич но му зич ки аспек ти умет нич ког ства ра ла штва би ва ју ста вље ни у дру ги план. 3 Ме ђу тим, да се обра зов но-вас пит ни по тен ци јал аспе ка та који се ти чу му зи ке у да на шњем сми слу те ре чи ипак мо ра узети у об зир, по твр ђу је и јед на чи ње ни ца ко ју мо же мо сма трати сво је вр сном ди јаг но зом про бле ма ко јим се у овом ра ду ба ви мо. На и ме, по сто је упа дљи ве раз ли ке из ме ђу Пла то новог и Ари сто те ло вог раз у ме ва ња му зич ке умет но сти и ње не мо рал но-вас пит не уло ге, ко је се жу од нај ши рих есте тич ких про бле ма, по пут раз ли чи тог тре ти ра ња ви ше стру ке уло ге ко ју умет ност мо же има ти у дру штву, до ужих му зич ких, попут не сла га ња о то ме ко је се му зич ке ле стви це и ин стру менти мо гу нај бо ље ко ри сти ти за ства ра ње ком по зи цијâ ко ји ма се не гу је од ре ђе но ду шев но рас по ло же ње. У на став ку ра да раз мо три ће мо не ке од раз логâ због ко јих ова кве раз ли ке посто је у уче њи ма дво ји це ве ли ких грч ких фи ло зо фа, а раз матра ње ће мо огра ни чи ти на ста во ве из Пла то но ве Др жа ве и Ари сто те ло ве По ли ти ке (док ће мо, ра ди кон тра ста, на Плато но ве ста во ве из За ко на и Ари сто те ло во уче ње из По е ти ке 3 Иа ко се овај став мо же при ме ни ти и на ста ри ју се кун дар ну ли те ра ту ру о Пла то но вом и Ари сто те ло вом раз у ме ва њу му зи ке, ов де на во ди мо са мо је дан при мер ме ста ко је спе ци фич но му зич ка фор ма има у ре цент ни јој ли те ра ту ри. При ме ра ра ди, ни је дан од тек сто ва ко ји го во ри о Дру гој и Тре ћој књи зи Др жа ве на ак ту ел ном сај ту Стан форд ен ци кло пе ди је фи ло зо фи је не го во ри ни шта о спе ци фич но му зич ким аспек ти ма широ ког ан тич ког пој ма му зи ке. Из ме ђу оста лог, упоредити: Pap pas, N. (2016) Pla to s Aest he tics, in: The Stan ford Encyclo pe dia of Phi lo sophy (Fall 2016 Edi tion), ed. Zal ta Е. Ν. 20. Оctober to.stan ford.edu/archi ves/fall2016/en tri es/pla to-aest he tics; Brown, E. (2011) Pla to s Et hics and Po li tics in The Re pu blic, in: The Stan ford Encyclo pe dia of Phi lo sophy (Winter 2011 Edi tion), ed. Zal ta, Е. Ν. 20. Оctober to.stan ford.edu/ ar chi ves/wi n2011/en tri es/pla to-et hics-po li tics. 132

4 ре фе ри са ти тек ус пут). Ова ко ће мо у ра ду по сту пи ти не само због то га што и сâм Ари сто тел у Осмој књи зи По ли тике ре фе ри ше ис кљу чи во на ста во ве о му зи ци из Др жа ве, већ и због то га што се, за раз ли ку од кон тек ста у ко ме се му зи ка раз ма тра у За ко ни ма и По е ти ци, у Др жа ви и По ли ти ци гово ри о истим аспек ти ма ан тич ког му зи ци ра ња, а пре све га о му зич ким ле стви ца ма и му зич ким ин стру мен ти ма. Mузичка фор ма на вас пит ном за дат ку у Др жа ви Да би смо на пра ви на чин од ре ди ли ме сто ко је спе ци фич но му зич ка фор ма ри там и хар мо ни ја за у зи ма у по зна тој Пла то но вој кон цеп ци ји му зич ког вас пи та ња ду ше, нај пре је по треб но ука за ти на по зи ци ју ко ју го вор о фор ми му зичког де ла има у Др жа ви, као и на то ка кав је од нос са го вор ника пре ма спе ци фич но му зич кој те ма ти ци. На овај на чин, размо три ће мо да ли се че сто за по ста вља ње уде ла ко ји има специ фич но му зич ка фор ма мо же у из ве сном сми слу сма тра ти оправ да ним бар у слу ча ју ту ма че ња Пла то но ве Државе. У Дру гој књи зи Др жа ве раз ма тра ње му зич ког вас пи та ња на до ве зу је се на го вор о осо би на ма ко је бу ду ћи чу ва ри држа ве мо ра ју има ти, са по себ ним на гла ша ва њем ва жно сти љу ба ви пре ма му дро сти и зна њу. 4 У скла ду са кон тек стом у ко ме се пи та ње о вас пи та њу по кре ће, ја сни су раз ло зи због ко јих ће Пла тон, на кон ука зи ва ња на гим на стич ко и му зич ко обра зо ва ње, а за тим и опре де ље ња да пр во са гле да ва му зичко обра зо ва ње, те о риј ски дис курс ди ја ло га од мах на ста вити ка раз ма тра њу исти ни то сног ка рак те ра са др жа ја тек ста у му зич ком де лу. По што мла де чу ва ре тре ба учи ни ти при јемчи вим за зна ње (од но сно исти ну као циљ сва ког са зна ва ња), или ба рем не осу је ти ти ту за те че ну, по чет ну при јем чи вост у њи хо вим ду ша ма, Со крат и ње го ви са го вор ни ци, при хватив ши се уло ге за ко но да ва ца, осми шља ва ју из вр ше ње те кључ не по сред нич ке уло ге из ме ђу ми то ва као за о став шти не ве ли ких пе сни ка и мла дих ду ша, а у тој уло зи исти на мо ра би ти пр ви кри те ри јум. Да је у пр ви мах исти на је ди на ре левант на за про ми шља ње ми то ва, по ка зу је нам и сâм Пла тон (од но сно Со крат) ти ме што стро го при ме њу је овај кри те ријум, на во де ћи да су ми то ви, по сма тра ни у це ли ни (τὸ ὅλον) ла жни, али са др же и исти ну. 5 Да ли су мит ске при че 4 Пла тон (1993) Др жа ва, Бе о град: БИГЗ, стр , 375е 376c. 5 Исто, стр а. Срп ски пре вод ове ре че ни це, пре ма ко ме су ми то ви та ко ре ћи, са мо лаж, али са др же и исти ну, не осли ка ва ствар ни сми сао грч ког тек ста у ко ме на ла зи мо на ве де ни тер мин τὸ ὅλον. Ко мен та ри Џејмса Ада ма (Ja mes Adam) у ен гле ском пре во ду Др жа ве на гла ша ва ју ва жну ни јан су у раз у ме ва њу тер ми на ἀλήθεια на овом ме сту у ди ја ло гу, сма трају ћи да се он у да том кон тек сту пре све га од но си на исто риј ску исти ну, 133

5 испе ва не у але го ри ји или без ње та ко ђе је пи та ње ко је се по ста вља из пер спек ти ве исти не и ла жи као кри те ри ју ма. 6 Ова кав по че так дис кур са о обра зо ва њу сва ка ко у стар ту искљу чу је мо гућ ност да спе ци фич но му зич ки аспек ти пој ма μουσική до ђу до из ра жа ја, па се њи хо во по ме ра ње ка кра ју пр вог де ла Пла то но вог го во ра о вас пи та њу мо же сма тра ти ра зу мљи вим. Из гле да да је ово раз лог због ко га пре во ди лац ен гле ског из да ња Др жа ве Пол Шо ри (Paul Sho rey) сма тра да се μουσική у овом Пла то но вом раз ма тра њу мо же (још више) про ши ри ти и на зна че ња ко ја се ти чу по се до ва ња ши рег кул тур ног и фи ло зоф ског обра зо ва ња 7 у том слу ча ју, још смо да ље од те ре на спе ци фич но му зич ког у обра зо ва њу. Ме ђу тим, ово ни је је ди ни на чин при сту па ња те о риј ском дис кур су о вас пи та њу у Пла то но вој Др жа ви, јер ће се у настав ку ди ја ло га упра во не по сред но деј ство умет нич ке форме би ло по ет ске, би ло спе ци фич но му зич ке ква ли фи кова ти као је дан дру га чи ји по че так у про ми шља њу вас пи тања. Го то во на са мом кра ју го во ра о му зич ком вас пи та њу, Сократ из но си сле де ћи став: Ни је ли му зи ка, Гла у ко не, осно ва вас пи та ња за то што ри там и хар мо ни ја нај ду бље про ди ру у уну тра шњост ду ше и нај ви ше је об у зи ма ју (...). 8 Да је те ориј ски дис курс о вас пи та њу за по чео ова квим уви дом, удео рит ма и хар мо ни је био би озбиљ ни је узет у об зир, а не би се свео на чул ни из раз по жељ них или не по жељ них осе ћа ња или ка рак тер них осо би на. Овај дру ги по че так обра зо вања ме ња пер спек ти ву са ко је се са гле да ва умет ност на свом мо рал но-вас пит ном за дат ку. Ја сно етич ко и фи ло зоф ско уоб ли че ње вас пит ног по тен ци ја ла умет но сти, уоб ли че ње ко је у Дру гој и Тре ћој књи зи ре зул ти ра у фор му ли са њу по жељ них ка рак тер них осо би на ко је тре ба раз ви ја ти (изме ђу оста лог, ту су, пре ма Со кра то вим ре чима, хра брост, од но сно по ду да ра ње ми та са ре ал ним исто риј ским до га ђа ји ма, а да се то зна че ње ипак умно го ме раз ли ку је од мо рал не исти не, ка ко то овај комен та тор на зи ва, од но сно, ствар ног, а не але го риј ски пред ста вље ног, на чи на на ко ји бо го ви вр ше од ре ђе ну (мо рал но ре ле вант ну) ин тер акци ју. Уп. текст дво је зич ног из да ња Pla to (1969) Pla to in Twel ve Vo lu mes, Vols. 5 & 6 tran sla ted by Paul Sho rey, Cam brid ge, MA, Har vard Uni ver sity Press; Lon don, Wil li am He i ne mann Ltd., као и текст до дат них ко мен та ра Џеј мса Ада ма из из да ња Adam, Ј. (1902) The Re pu blic of Pla to, Cam bridge, Cam brid ge Uni ver sity Press тек сто ви су об је ди ње ни на стра ни ци: se us.tufts.edu/hop per/text?doc=urn:cts:gre e klit:tlg 0059.tlg 030.per se us-eng 1:2.377a, 20. Оctober У на став ку тек ста, на во ђе ње грч ких тер ми на у за гра да ма сле ди ово из да ње Пла то но ве Др жа ве. 6 Пла тон, нав. де ло, стр d е. 7 Упо ре ди ти: Pla to, нав. де ло, se us.tufts.edu/hop per/ text?doc=urn:cts:gre e klit:tlg 0059.tlg 030.per se us-eng 1:2.376e. 8 Пла тон, нав. де ло, стр. 84, 401d. 134

6 раз бо ри тост, по бо жност, пле ме ни тост (...) ) 9 сва ка ко је сте оно пр во што тре ба узе ти у об зир при ли ком раз ма трања умет но сти из угла за ко но дав ца и пе да го га. Ме ђу тим, из пер спек ти ве мла де ду ше ко ју обра зо ва њем тре ба об ли ко вати, оно пр во је сте естет ски до жи вљај, ре цеп ци ја це ли не умет нич ког де ла у ко јој се не мо же тач но раз лу чи ти у којој ме ри се обра зов на уло га по сти же фор мом, а у ко јој ме ри са др жи ном. У том слу ча ју, умет нич ка фор ма, спе ци фич но естет ски и спе ци фич но му зич ки аспек ти по ста ју под јед на ко ре ле вант ни као и са др жи на, ако не и ре ле вант ни ји од ње, јер мла да ду ша не мо же у сво је вр сној те о риј ској и фи ло зоф ској ре флек си ји раз лу чи ти са др жи ну и упра вља ти се пре ма одре ђе ним ја сним пред ста ва ма не ког ка рак те ра. На су прот томе, умет ност не све сно де лу је на мла де ду ше, пру жа ју ћи им, ис под ве ла при јат не фор ме, са др жи ну ко ју су за ко но дав ци прет ход но до бро про ми сли ли. До дај мо да, за чу до, упра во на ова кав при ступ те ми о вас пит ној уло зи му зи ке Пла тон ре фе ри ше у на став ку Др жа ве, иа ко му по све ћу је је два нешто ви ше од јед не ре че ни це у Тре ћој књи зи. На и ме, ка да у Сед мој књи зи го во ри о уло зи ко ју је му зи ка има ла у, претход но те ма ти зо ва ном, вас пи та њу чу ва ра, он твр ди да је она та да слу жи ла да, по мо ћу рит ма, у њи ма раз ви је пра ви такт и да у го во ри ма по стиг не не што дру го али то ме срод но. 10 На ве де не ре чи не са мо да ба ца ју ве ћи на гла сак на му зич ку фор му (у овом слу ча ју, ри там), већ се, шта ви ше, твр ди да и сам текст пе сме ов де има за да так да оства ри спе ци фично естет ску, му зич ку и рит мич ку уло гу! За што је у Сед мој књи зи Пла то ну ва жно да се ком плет на му зич ко-по ет ска и му зич ко-сцен ска уло га све де на оно деј ство ко је има ју специ фич но естет ски аспек ти, а њи хо ва се уло га у пре но ше њу исти не о ства ри ма оста ви по стра ни? Из гле да да се опет сâм кон текст Пла то но вог го во ра по ка зу је као ре ле ван тан. На и ме, са да умет ност мо ра би ти не што што је, у од но су на арит ме ти ку о чи јој се ва жно сти у на став ку вас пи та ња чува ра го во ри у де ло ви ма ко ји сле де у Сед мој књи зи, ипак ни жег ка рак те ра, ако је зна ње (ἐπιστήμη) кри те ри јум. Раз личи ти Пла то но ви при сту пи му зи ци та ко у ве ли кој ме ри компли ку ју ин тер пре та ци ју ових аспе ка та његовог уче ња у Држа ви. Ал тер на ти ва из ло же ном ту ма че њу уло ге му зи ке у мо рал ном вас пи та њу мо же се про на ћи у ре ше њу пре ма ко ме се и ово не по сред но деј ство му зи ке на мла ду ду шу од ви ја због тога што му зич ка хар мо ни ја по дра жа ва од ре ђе ну хар мо нију ду ше, хар мо ни ју ко ја од го ва ра не ким ка рак те ри ма. Ипак, 9 Исто, стр. 77, 395c. 10 Исто, стр. 214, 522а. 135

7 ова кав став Пла тон не за сту па у Тре ћој књи зи при ли ком го во ра о спе ци фич но му зич кој фор ми до ова квог ре ше ња до ла зи мо тек ка да при ме ни мо Пла то но ве ста во ве из Десете књи ге. 11 Ме ђу тим, ово би зна чи ло при ме ни ти на спе ци фично му зич ку фор му Пла то но ве ста во ве ко је он из но си у де лу Др жа ве у ко ме му зич ку фор му и не по ми ње, па се ова квом ту ма че њу не при кла ња мо у овом ра ду. Са дру ге стра не, те зу срод ну овом ту ма че њу ће ја сно из не ти Ари сто тел у По ли тици, о че му ће мо го во ри ти у на став ку ра да. Ме ђу тим, на ве де ни кон текст го во ра о вас пит ној уло зи музи ке у Др жа ви ни је је ди ни раз лог због ко га се спе ци фич но му зич ки аспек ти ан тич ког пој ма му зи ке по ме ра ју у дру ги план. Са ма при ро да спе ци фич но му зич ке те ма ти ке та кође ути че на на чин на ко ји се она тре ти ра у Др жа ви, а ово ва жи и за дру ге фор мал не аспек те му зич ко-по ет ске и музич ко-сцен ске умет но сти. На по ми њу ћи че сто у овом де лу ди ја ло га да ни је ни пе сник ни му зи чар, већ осни вач др жаве, 12 Со крат и прак тич но по твр ђу је ста во ве о рас по де ли за ни ма ња ко је Пла тон за сту па не са мо у Др жа ви, већ и у дру гим ди ја ло зи ма по пут Ијо на. 13 Пре ма ње го вим ре чи ма, ње га не ин те ре су ју естет ски аспек ти умет нич ке про дук ци је и ре цеп ци је, већ основ ни прин ци пи ко јих се при др жа ва ју пе сни ци. 14 Са свим дру га чи је ста во ве Пла тон за сту па у Зако ни ма, где се од сва ког гра ђа ни на ко ји уче ству је у пе ва њу ко је има вас пит ну уло гу зах те ва да по зна је и са ме фор мал не аспек те му зич ког де ла хар мо ни ју и ри там, а не са мо морал ну под ло гу пе са ма. 15 На су прот то ме, Со крат се у го во ру о фор мал ним аспек ти ма у Др жа ви по ста вља као љу ди ко ји 11 Из ме ђу оста лог, упоредити: Исто, стр , 605а 607б. И у овом слу ча ју се Пла то но ва кон цеп ци ја у За ко ни ма умно го ме раз ли ку је од ста во ва из Др жа ве, јер ту Пла тон ја сни је ин си сти ра на то ме да се музич ка умет ност (у ши рем сми слу) са сто ји у сли ко ви том пре до чи ва њу и опо на ша њу. Пла тон, (1974) За ко ни, За греб: На при јед, стр d c. Ипак, Пла тон је скеп ти чан пре ма ин стру мен тал ној му зи ци у За кони ма упра во због то га што ни је са свим ја сно шта би она опо на ша ла : та кви му зи ча ри на пјев (μέλος) и ри там из но се без ри је чи, слу же ћи се пра зним сви ра њем на ки та ри и на фру ли. Бу ду ћи да се у то ме ри там и склад из ра жа ва ју без ри је чи, те шко је ра за бра ти шта им је сми сао и које му од спо ме на ври јед них пред ме та опо на ша ња на ли че. Исто, стр. 100, 669е. 12 Пла тон, Д р жа ва, стр. 59, 379а. 13 Упо ре ди ти: Платон, Д р жа ва, стр е 395d. Упо ре ди ти: Пла тон (1979), Де ла (Ијон - Го зба - Фе дар - Од бра на Со кра то ва - Кри тон - Фе дон), Бе о град: Де ре та, стр , 537a 542b. 14 Пла тон, Д р жа ва, стр. 59, 379а. Упо ре ди ти: Је гер В. нав. де ло, стр Пла тон, За ко ни, стр , 670b 671а. Упоредити: Bar ker, A. (2007) The Sci en ce of Har mo nics in Clas si cal Gre e ce, New York: Cam brid ge Univer sity Press, p

8 не уме ју да се из ра зе, 16 а у слу ча ју хар мо ни је ствар пре пушта Гла у ко ну, јер сâм Со крат не по зна је му зич ке ле стви це, али по зна је кри те ри ју ме пре ма ко ји ма их тре ба при хва ти ти или од ба ци ти. 17 Са дру ге стра не, ни Гла у кон у овом слу чају не за сту па угао гле ди шта про фе си о нал ног му зи ча ра, већ, пре ма Је ге ру, ис так ну тог пред став ни ка атин ске омла ди не: он је μουσικός 18 јер је обра зо ван, а то обра зо ва ње об у хва та и по зна ва ње основ них об ли ка му зич ког ства ра ла штва, без пре ци зног зна ња о свим аспек ти ма му зи ци ра ња, па се управо због тога Глаукон и не упушта у детаљније разматрање улоге ритма у васпитању. Пи та ње рит ма се за тим од ла же, али са на ме ром да се оно ду бље раз мо три са Да мо ном, ко ји се у овом слу ча ју мо же сма тра ти про фе си о нал ним по зна ва о цем му зи ке, па се Пла то но ва те за о по тре би за по де лом ве штинâ чак и у овом аспек ту уте ме љу је у прак си. 19 По што се, из узев у не ко ли ко ре че ни ца, ри там и не те ма ти зу је у Др жа ви, раз ма тра ње спе ци фич но му зич ких аспе ка та ан тич ког пој ма му зи ке огра ни чи ће мо у на став ку на го вор о уде лу му зич ких ле стви ца у мо рал ном обра зо ва њу. Пла то но во раз у ме ва ње вас пит ног по тен ци ја ла му зич ких ле стви ца Из ло же не обра сце у раз ма тра њу вер бал не са др жи не мо ралног вас пи та ња му зич ко-по ет ске или му зич ко-сцен ске уметно сти Пла тон нај пре при ме њу је на фор му вер бал ног де ла ових умет но сти (го во ром о на чи ни ма при по ве да ња ко ји та ко ђе ути чу на ин тен зи тет вас пит ног деј ства), 20 а за тим и на спе ци фич но му зич ку фор му ових умет но сти. Ко ри шће ње те о риј ских до ме та прет ход но из ло же них те за о вас пи та њу вр ши се уз по моћ Со кра то вог ста ва ко ји се не до во ди у пита ње: Ме ло ди ја и ри там тре ба да се упра вља ју пре ма ре чима. 21 Пре ко од ба ци ва ња не до лич ног по на ша ња (ту го ва ња, на ри ца ња) и про бле ма тич них ка рак тер них осо би на (мли таво сти, скло но сти пи ћу, не до стат ку од ва жно сти, хра бро сти у ра ту или бла гог ка рак те ра у ми ру), од ба цу ју се, као што је по зна то, све ле стви це из у зев дор ске и фри гиј ске, као и сви ин стру мен ти из у зев ли ре и ки та ре (и евен ту ал но ко је си рин ге ). 22 Ме ђу тим, иа ко де лу ју као јед но ста ван де ри ват 16 Пла тон, Д р жа ва, стр. 74, 392е. 17 Исто, стр , 398c 399е. 18 Исто, стр. 81, 398е. 19 За дру га чи је ту ма че ње Да мо но ве уло ге, упо ре ди ти: Је гер. В. нав. де ло, стр Пла тон, Д р жа ва, стр , 392c 398b. 21 Исто, стр. 81, 398d. 22 Исто, стр , 398c 399е. 137

9 прет ход но уста но вље них обра зов но-вас пит них обра за ца, ста во ви ко је Пла тон из но си у крат ком те ма ти зо ва њу спе цифич но му зич ких аспе ка та са др же не ко ли ко но вих прет постав ки о са мој му зи ци и на чи ну на ко ји се она до жи вља ва у јед ној за јед ни ци. Нај пре се став да му зи ка мо ра пра ти ти ре чи при ка зу је као оп ште ва же ћа тврд ња, кон вен ци о нал но при хва ћен обра зац ком по но ва ња у Грч кој Пла то но вог до ба, без ја сног Пла то но вог ука зи ва ња на то да ли се овај обра зац мо ра сле ди ти да би се ком по зи ци ја мо гла сма тра ти естет ски вред ном, или да би ком по зи ци ја уоп ште мо гла има ти васпит ну функ ци ју. Да по сто ји од ре ђе на исто риј ска еви ден ци ја да су ан тич ки му зи ча ри сле ди ли овај ком по зи тор ски образац, по твр ђу ју нам ко мен та ри По ла Шо ри ја, већ по ме ну тог пре во ди о ца ен гле ског из да ња Др жа ве, у ко ји ма, до ду ше, он не ре фе ри ше на од ре ђе ну ли те ра ту ру о то ме. 23 Та ко ђе, Је гер за сту па ми шље ње пре ма ко ме се Пла тон ова квим ста во ви ма бо ри про тив умет нич ких тен ден ци ја у ње го вој епо хи, према ко ји ма су спе ци фич но му зич ки аспек ти би ли ва жни ји од вер бал них, јер је му зи ка слу жи ла под сти ца њу нај ра зно врсни јих стра сти. 24 Са дру ге стра не, да Пла то ну ни је ну жно по тре бан го вор о ре чи ма да би ука зао на мо рал не и вас пит не по тен ци ја ле му зи ке (узе те у да на шњем сми слу ре чи), по тврђу је и већ по ме ну ти Пла то нов го вор о не по сред ном деј ству хар мо ни је на ду шу ре ци пи јен та; на овај на чин, мо рал на функ ци ја хар мо ни је мо же се об ја сни ти и пси хо ло шки, преко ука зи ва ња на мо ди фи ка ци је ко је она вр ши у ду ши без од ре ђе ног тек ста. 25 Још јед на прет по став ка Пла то но вог го во ра о спе ци фич но му зич ким аспек ти ма ан тич ког пој ма му зи ке, по себ но ва жна у овом ра ду, ти че се на чи на на ко ји Пла тон ус по ста вља однос из ме ђу од ре ђе не му зич ке ле стви це и од ре ђе ног осе ћања, по на ша ња, од но сно ка рак тер не осо би не до ко је ре ципи ра ње звуч них ка рак те ри сти ка те ле стви це до во ди. Ко је ди рект но ре ле ван тан за ус по ста вља ње овог од но са, му зичар, те о ре ти чар му зи ке или фи ло зоф-за ко но да вац? На и ме, чи не ћи Гла у ко на обра зо ва ног атин ског мла ди ћа ди ректно ре ле вант ним за пи та ње од но са од ре ђе них ле стви ца и морал ног вас пи та ња, Пла тон чи ни мно го ви ше не го што нам го во ри о обра зо ва њу и зна њу са мог Гла у ко на, или о ка ракте ри сти ка ма тра ди ци о нал ног обра зо ва ња у Ати ни. Он тиме за пра во прет по ста вља да по сто ји усво је но, уо би ча је но, 23 Упо ре ди ти: Pla to, нав. де ло, ta.per se us.org /ci ta ti ons/ur n:ct s:gre eklit:tlg 0059.tlg 030.per se us-eng 1:3.398d 24 Је гер, В. Па и де иа: об ли ко ва ње грч ког чо ве ка, стр Упо ре ди ти: Pe lo si, F. (2010) Pla to on Mu sic, Soul and Body, New York: Cam brid ge Uni ver sity Press, p

10 конвен ци о нал но ми шље ње о од но су ле стви ца и васпитања, а да то зна ју не са мо атин ски (или чак ан тич ки) му зи ча ри, већ и обра зо ва ни гра ђа ни по ли са. Пла тон и са мим фор мула ци ја ма у овом де лу Др жа ве по твр ђу је ова кву ин тер прета ци ју: он у ре чи ма Гла у ко на на во ди да јон ску и ли диј ску лествицу обич но зо ву мли та ви ма. 26 За па зи мо да се Пла тоно во кон вен ци о нал но при хва та ње мо рал ног ефек та му зичких фор ми са свим раз ли ку је од на чи на на ко ји он те ма ти зу је ефе кат по дра жа ва лач ке фор ме у вер бал ним аспек ти ма антич ког пој ма му зи ке: на су прот про стом по зи ва њу на оп ште ми шље ње о то ме, он спро во ди де таљ ну ар гу мен та ци ју о могу ћим по сле ди ца ма по дра жа ва ња, по ла зе ћи од по сле ди це ко је оно има на са ме по дра жа ва о це, до раз ма тра ња ре зул тата ко је по дра жа ва ње по сти же у ре цеп ци ји, ка да га спро во де пе сни ци, глум ци или рап со ди. 27 Ко нач но, прет по ста вље ну кон вен ци о нал ност Пла тон на са мом кра ју го во ра о спе цифич но му зич ким аспек ти ма до дат но оја ча ва по зи ва њем на ау то ри тет тра ди ци је, па за кљу чу ју ћи рас пра ву о ода би ру јед них, а од ба ци ва њу дру гих ин стру ме на та, он у ре чи ма Сокра та твр ди да у ова квом по ду хва ту не чи ни мо ни шта но во, ка да ода би ра мо Апо ло на и Апо ло но ве ин стру мен те, а не Мар си ју и ње го ве. 28 Ме ђу тим, ка ко твр ди Ен др ју Бар кер (Аndrew Bar ker), не мо же се са си гур но шћу ре ћи да ли је Пла тон имао у ви ду ста во ве од ре ђе них по зна ва ла ца хар мо ни је при ли ком фор мули са ња уче ња из Др жа ве. 29 Док ће Бар кер ре ше ње за ову си ту а ци ју по тра жи ти у Пла то но вом ко ке ти ра њу са тра дици јом пи та го ре ја ца, ми ће мо у овом ра ду до ве сти у пи тање ову Пла то но ву прет по став ку, упо ре ђи ва њем ње го вих и Ари сто те ло вих ста во ва о му зич ким ле стви ца ма и ин струмен ти ма. Украт ко раз ма тра ју ћи ста во ве из Др жа ве, Бар кер та ко ђе на во ди да је Пла то но во ве зи ва ње мо рал не уло ге музи ке упра во за са ме му зич ке ле стви це, а не за кон крет не мело ди је, ве ро ват но иде ја до ко је је до шао сâм Пла тон, јер се она не по ду да ра ни са јед ном по зна том те о ри јом му зи ке то га до ба. 30 Раз ви ја ју ћи Бар ке ро во ту ма че ње у прав цу са гле да вања есте тич ких пре по став ки овог Пла то но вог ста ва, мо же мо по ме ну ти да се он за пра во те ме љи на про бле ма тич ном, чак на ив ном ми шље њу о фик си ра ној, не про мен љи вој ин тер акци ји фор ме и са др жа ја у јед ном умет нич ком де лу. Украт ко ре че но, овај став под ра зу ме ва да ка ква год би ла ме ло ди ја 26 Πла тон, нав. де ло, стр. 81, 398е. 27 Исто, стр , 395b 396е. 28 Исто, стр. 82, 399е. 29 Bar ker, A. нав. де ло, p Исто, p

11 са чи ње на од то но ва јед не ле стви це, она ће увек без из у зета ка и без ути ца ја дру гих фак то ра, по пут од но са те ме ло ди је и од го ва ра ју ће хар мо ни је, рит ма, али и фак то ра ко ји се ти чу му зич ког из во ђе ња, ди на ми ке, тем па и то ме слич но би ти по вољ на за при ка зи ва ње јед ног (и са мо јед ног) ка рак те ра. На ве де ним Пла то но вим прет по став ка ма вра ти ће мо се још јед ном то ком го во ра о Ари сто те ло вом по и ма њу ан тич ке музи ке. На кра ју го во ра о Пла то но вом раз у ме ва њу уде ла специ фич но му зич ких аспе ка та ши ро ког ан тич ког пој ма му зике, по треб но је освр ну ти се и на ста тус са мог ужи ва ња у му зи ци у Др жа ви. Ра чу на ју ћи на не по сред но деј ство му зичке фор ме, о че му је прет ход но би ло ре чи, Пла тон же ли истовре ме но да за др жи осве до че ну при јат ност ко ју је спон та ни му зич ки из раз ње го вог до ба иза зи вао у ње го вим су гра ђа нима као ре ци пи јен ти ма, али да од ба ци све мо рал но про блема тич не по сле ди це у ви ду дис ба лан са у ду ши услед стал ног из ла га ња естет ској фор ми ко ја иза зи ва од ре ђе ни емо тив ни на бој. Ипак, мо же мо се за пи та ти, у ко јој ме ри је ова фор ма за и ста при јат на на кон Пла то но ве чист ке умет но сти у Држа ви? Да се ужи ва ње у умет нич кој фор ми сва ка ко ре ду ку је овим вас пит ним про гра мом, све стан је и сâм Пла тон, о че му ус пут го во ри у раз ма тра њу раз ли чи тих вр ста при по ве да ња. Со крат те сти ра свог са го вор ни ка да ли ће мо жда по су стати због ле по те ка да, као мо гу ћи про тив ар гу мент за њи хо ву чист ку, из но си став: Али, Аде и ман те, при ја тан је ме шови ти на чин. 31 Раз у ме се, по су ста ја ња не ма, ни Со кра то вог, ни Аде и ман то вог. Иа ко је из из ло же них ста во ва ја сно да је Пла тон спре ман да жр тву је при јат ност у име мо рал ног васпи та ња, си ту а ци ја до ко је до ла зи на кон Пла то но ве ре дукци је умет нич ког ни је та ко не дво сми сле на као што на пр ви по глед мо же из гле да ти. На и ме, из пер спек ти ве мла де ду ше ко ја се ра ђа и од ра ста у но вим дру штве ним окви ри ма идеал не др жа ве, ре ду ко ва на умет нич ка сред ства звук лире, китаре, сиринге, дорске и фригијске лествице, као и на од ређе не рит мо ве за пра во је су све што та мла да ду ша по зна је као му зич ко, а све што је ика да до жи ве ла огра ни ча ва се на из ра жај не мо гућ но сти на бро ја ног. Дру гим ре чи ма, ако је Пла то но ва чист ка до след но спр о ве де на, не ма сво је вр сне ре дук ци је при јат но сти за но ве мла де ду ше, јер се њи хово по и ма ње му зич ког мо же сма тра ти оси ро ма ше ним са мо у по ре ђе њу са, прет ход но по зна тим, бо га тим му зич ким жи вотом Грч ке Пла то но вог до ба. Из ове нам пер спек ти ве уметнич ког бо гат ства ан тич ке Грч ке и Је гер нам скре ће па жњу на оси ро ма ше ње до ко га би у иде ал ној др жа ви до шло Пла тон, нав. де ло, стр. 79, 397d. 32 Је гер, В. нав. де ло, стр

12 Ипак, му зи ка но ве Пла то но ве др жа ве мо же се сма тра ти осиро ма ше ном са мо за оне ду ше ко је су ис ку си ле спек тар уметнич ког у ма ње иде ал ним окви ри ма, а у таквој ситуацији могу бити једино сами оснивачи нове државе, ко ји ма, као и са мом Пла то ну, ве ро ват но не би био про блем да ра зновр сност умет нич ког тек та ко жр тву ју за рад мо рал ног васпи тања. Ко нач но, да је Пла тон ипак све стан да ће цен зу ра умет но сти, пред ста вље на у Др жа ви, до ве сти до ре дук ци је ње не из ра жај не мо ћи, а да ће ова ре дук ци ја у крај њој инстан ци угро зи ти и ње но вас пит но деј ство, по ка зу је и то што је он у За ко ни ма ин си сти рао на то ме да пе сме ко је слу же вас пи та њу тре ба пе ри о дич но ме ња ти, ка ко са ма же ља за песмом код ре ци пи је на та не би пре са хла. 33 На крају, да је сам Пла тон озбиљ но узи мао фор мал не (а тиме и спе ци фич но му зич ке) аспек те у свом кон ци пи ра њу морал ног обра зо ва ња, по твр ђу је и чи ње ни ца да је и Д р жа ва на пи са на у ма ло пре по ме ну тој по дра жа ва лач кој фор ми. Уко ли ко има мо у ви ду Пла то но во раз ра чу на ва ње са по дража ва њем као фор мом при по ве да ња (разрачунавање ко је је ре ла тив но уме ре но у Тре ћој књи зи, али узи ма ма ха у Де се тој књи зи ), 34 не мо ра мо по себ но на гла ша ва ти да се у од но су из ме ђу ових Пла то но вих иде ја и ње го ве соп стве не ли те рар не прак се мо же про на ћи спе ци фич на вр ста иро ни је. Ме ђу тим, ако се и мо же Пла то ну при го во ри ти да не чи ни оно што про по ве да, ипак се мо же твр ди ти да ово Пла то ново по сту па ње ни је сво је вр стан са мо свр хо ви ти естет ски фено мен, већ ње го во ве што ко ри шће ње при јем чи ве ли те рар не фор ме у ре ал ном кон тек сту у ко ме жи ви у по сто је ћој атинској др жа ви, не за ви сно од би ло ка кве иде ал не др жа ве. Ви ше стру ка уло га му зи ке у Ари сто те ло вој По ли ти ци Вeћ у пр вим ста во ви ма о му зи ци у Осмој књи зи По ли тике мо же мо уо чи ти да Ари сто тел са свим дру га чи је раз у мева на чин на ко ји је по треб но те ма ти зо ва ти умет нич ку продук ци ју и ње но ме сто уну тар од ре ђе не дру штве не кон цепци је. Не реферишући на почетку Осме књиге Политике директно на Платонове ставове из Државе, Аристотел нам ја сно ста вља до зна ња да не же ли да иг но ри ше ви ше стру ку уло гу естет ског у чо ве ко вом жи во ту, па кон ста ту је да се у про ми шља њу му зи ке мо ра узе ти у об зир ка ко ње на улога 33 Пла тон, За ко ни, стр. 94, 665c. Упо ре ди ти: Роcconi, E. The Aest he tic Value of Mu sic in Pla to nic Tho ught, in: Aest he tic Va lue in Clas si cal An ti qu ity, eds. Ro sen, R. M. and Slu i ter, I. (2012), Le i den: Brill, p Пла тон, Д р жа ва, стр. 310, 607 b-c. 141

13 у обезбеђи ва њу ужи ва ња (од но сно од мо ра и за ба ве ), та ко и ње на вас пит на уло га. 35 Ова ква по чет на по зи ци ја Осме књи ге По ли ти ке не све до чи са мо о Ари сто те ло вом ис тра жи вач ком ка рак те ру, скло ном да раз ма тра ње про блема за поч не ре фе ри са њем на ис ку стве ну еви ден ци ју или уо би ча је но ми шље ње о пред ме ту про ми шља ња), већ и о ја сној Ари сто те ло вој све сти о по ве за но сти ових две ју улога умет но сти, по ве за но сти ко ја ће у крај њој ин стан ци резул ти ра ти у го во ру о ути ца ју самог ужи ва ња на вас пи та ње, као и вас пи та ња на (бу ду ће) ужи ва ње. Же ле ћи да сва ку од улогâ умет но сти про ми сли до од го ва ра ју ћих кон се квен ци, Ари сто тел ука зу је на то да се ужи ва ње у му зи ци под јед нако ти че ка ко обра зо ва них љу ди у по ли су, та ко и за на тли ја и ро бо ва, па сва ком од њих тре ба обез бе ди ти од го ва ра ју ћи пред мет ре цеп ци је, ма кар се он, пре ма од ре ђе ним стан дарди ма, мо гао сма тра ти гру бим или по гре шним. 36 Штави ше, спро во де ћи у дру штве ном уре ђе њу о ко ме го во ри сво је вр сну де мо кра ти за ци ју уку са, ко јом се не би мо гао по хва ли ти ни је дан ње гов са вре ме ник, из гле да да Ари сто тел има у ви ду и мо гућ но сти умет нич ког де ла да пру жи за ба ву ко ја пре ва зи ла зи окви ре стрикт но естет ског, па када на том месту у тексту наводи праксу умет нич ког над ме та ња у антич кој Грч кој, он за пра во ре фе ри ше и на ужи ва ња у са мом до ла же њу у до дир са ве шти ном, тех ни ком из во ђе ња му зи ке, од но сно, у оно ме што би смо да нас на зва ли пу ком вир ту озно шћу: Раз у ме се, од ан тич ких Гр ка не мо же мо оче ки ва ти ова кво раз два ја ње пу ког тех нич ког и стрикт но естет ског, буду ћи да се у са мој ети мо ло ги ји тех нич ког кри је још јед на кључ на реч за раз у ме ва ње ан тич ког по и ма ња му зи ке, реч τέχνη. У оквиру синтагме μουσική τέχνη, ова реч указује на то да се стриктно естетски аспекти музичке вештине могу посматрати засебно само ако се притом реферише и на надахнуће које у овој делатности обезбеђују Музе (па одатле и μουσική ) као и на то да је уживање један од циљева ове делатности (а ова ко по сту па Ари сто тел, из два ја ју ћи од мор и за ба ву као при мар на деј ства умет нич ког, за раз ли ку од за нат ских де лат но сти у ко јој је про из вод ња од ре ђе ног предме та или обез бе ђи ва ње од ре ђе не услу ге основ ни за да так). 37 Ре ле вант ност Ари сто те ло ве По ли ти ке за про ми шља ње музич ких фор ми у ан ти ци по себ но до ла зи до из ра жа ја ако имамо у ви ду да под му зи ком Ари сто тел нај пре под разумева 35 Aристо тел (2003) По ли ти ка, Бе о град: БИГЗ, стр , 338а-1338b. 36 Исто, стр. 230, 1342a. 37 Упо ре ди ти: De stree, P. Edu ca tion, le i su re and po li tics, in: The Cam bridge Com pa nion to Ari sto tle s Po li tics, eds. De sla u ri ers, M. and De stree, P. (2013), New York: Cam brid ge Uni ver sity Press, p

14 ин стру мен тал ну му зи ку. 38 Ова кво Ари сто те ло во по сту пање ди рект но усме ра ва да љи ток ње го вог про ми шља ња морално-вас пит не уло ге умет но сти и чи ни текст По ли ти ке умно го ме дру га чи јим од ста во ва из Др жа ве. Пре ци зни је ре че но, Ари сто тел за пра во по ла зи од ста во ва слич них Плато но вим из Др жа ве, али се на њи ма не за др жа ва; он нај пре го во ри о осе ћа њи ма ко је иза зи ва му зи ка (не одва ја ју ћи притом ин стру мен тал ну и во кал но-ин стру мен тал ну му зи ку) и ди рект ном од но су из ме ђу од ре ђе ног осе ћа ња и од го ва рају ће ка рак тер не осо би не ко ју то осе ћа ње ду го роч но, на кон уче ста лог де ло ва ња на ду шу, иза зи ва у ду ши ре ци пи јен та. 39 Ја сно је да Ари сто тел овим ре чи ма пре све га вр ши пре лаз са ужи ва ња као јед не од свр ха умет но сти ка вас пит ним потен ци ја ли ма му зи ке у ши рем, ан тич ком сми слу те речи. Ме ђу тим, Ари сто тел од мах на кон овог уви да усме ра ва свој те о риј ски дис курс ка ин стру мен тал ној му зи ци, му зи ци у ужем сми слу, од но сно спе ци фич но му зич ким аспек ти ма ове умет нич ке де лат но сти, пре ко ста во ва да ме ло ди је са ме собом по дра жа ва ју осе ћа ња и да ду ша има не ке срод но сти са хар мо ни ја ма и рит мо ви ма. 40 Ари сто те ло во усме ра ва ње ка го во ру о вас пит ном по тен ци ја лу умет но сти упа дљи во се раз ли ку је од на чи на на ко ји Пла тон во ди ди ја ло шко раз матра ње вас пит не уло ге му зи ке: Пла тон не до пу шта му зичкој фор ми са мо стал не ути ца је, де тер ми ни шу ћи сва ку ње ну уло гу ста вом да се му зи ка мо ра упра вља ти пре ма тек сту, док Ари сто тел у кон тек сту му зич ког обра зо ва ња прак тич но пре ска че сва ки го вор о уде лу тек ста, и ди рект но стре ми ка спе ци фич но му зич ким аспек ти ма. Ари сто тел ова ко по сту па да би у на став ку Осме књи ге го во рио о на чи ни ма на ко је упра во са мо сви ра ње му зич ких ин стру ме на та мо же до прине ти вас пи та њу. За што Ари сто тел ин си сти ра на прак си из во ђе ња му зи ке као ре ле вант ној за мо рал но вас пи та ње гра ђа на? Из прет ход но из ло же них ста во ва о не по сред ном ути ца ју му зи ке на ду шу ре ци пи јен та, ја сно је да грч ки фи ло зоф про на ла зи од ре ђе не вас пит не по тен ци ја ле и у са мој ре цеп ци ји му зич ког де ла, али сма тра да је те шко или чак не мо гу ће те по тен ци јале оства ри ти, та ко да не ко по ста не до бар су ди ја у не че му чи ме се ни је ба вио. 41 По ста ти су ди ја ов де не зна чи би ти спо со бан за естет ско вред но ва ње му зич ког де ла, већ би ти 38 Aристо тел, нав. де ло, стр. 225, 1339а, 226, 1340b. Упоредити: Jo nes, E. M. (2012), Per for man ce, Ple a su re and Va lue in Ari sto tle s Po li tics, in: Aesthe tic Va lue in Clas si cal An ti qu ity, p Aристо тел, нав. де ло, стр , 1339а 1340b. 40 Исто, стр. 226, 1340а, 227, 1340b. 41 Исто, стр. 227, 1340б. 143

15 у ста њу про су ђи ва ти мо рал но деј ство му зи ке на од ре ђе ну ду шу. Не ма естет ског кри те ри ју ма пре ма ко ме се му зичко де ло ка рак те ри ше као ле по/вред но или ру жно/без вред но, већ има хе до ни стич ког кри те ри ју ма (на осно ву ко га де ло пру жа или не пру жа ужи ва ње обра зо ва ном или нео бра зова ном чо ве ку), и вас пит ног кри те ри ју ма (пре ма ко ме де ло омо гу ћу је или не омо гу ћу је мла дој ду ши да бу де афи ци рана осе ћа њи ма до стој ним сло бод ног чо ве ка, осе ћа њи ма ко ја ће, у крај њој ин стан ци, до ве сти до ка рак те ра ко ји при ли чи та квом чо ве ку). 42 Ари сто тел је и у на став ку тек ста, на кон извр ше не де мо кра ти за ци је уку са на хе до ни стич ком ни воу, све стан да та ква те за ре зул ти ра у то ме да се му зич ко из во ђење као пред мет ужи ва ња у пот пу но сти при ла го ђа ва слу шао цу чак до те ме ре да из ла зи из окви ра естет ског и при ближа ва се вул гар ном (у сва ко днев ном сми слу те ре чи). 43 Међу тим, по што сло бод ном и обра зо ва ном чо ве ку не при ли че ужи ва ња ко ја ни су у скла ду са по ли тич ком вр ли ном као си сте мом мо рал них вред но сти, 44 по треб но је да се ови љу ди у мла до сти упо зна ју ка ко са мо рал ним вред но сти ма, та ко и са му зич ким фор ма ма ко је ове вред но сти из ра жа ва ју. 45 Изгле да да Ари сто тел сма тра да ће љу де ко ји жи ве у скла ду са вр ли ном, али им ни су по зна те му зич ке фор ме, и да ље омамљи ва ти рас ка ла шни зву ци по је ди них му зич ких ле стви ца или ин стру ме на та, док ће љу ди ко ји по зна ју ве шти ну из вође ња му зи ке на ин стру мен ту, али не ма ју мо рал но вас пи тање, сво ју ве шти ну при ме њи ва ти, ка ко сам Ари сто тел ка же, ра ди пру жа ња ужи ва ња слу ша о ци ма свих вр ста, а по себ но нео бра зо ва ним слу ша о ци ма, јер не ће има ти сво је вр сну морал ну ба ри је ру при ли ком из во ђе ња му зи ке ко ја иза зи ва недолич на осе ћа ња. 46 На су прот на ве де ним при ме ри ма, де ца мла ди љу ди ко ји усва ја ју мо рал но вас пи та ње за јед но са му зич ком ве шти ном, има ју ви ше стру ку ко рист од та квог мо рал но-вас пит ног програ ма, ко ју Ари сто тел, по пут са вре ме ног пе да го га, из ла же у наставку Политике ко рак по ко рак. Уче ћи да сви ра ју на од ре ђе ном му зич ком ин стру мен ту, они се, пре ма Ари стоте лу, нај пре и са ми за ба вља ју ова де лат ност чи ни њи хово обра зо ва ње при јат ним и за ни мљи вим. 47 Дру гим ре чи ма, Ари сто тел не за бо ра вља да хе до ни стич ко деј ство умет но сти 42 Дру га чи ји став од ов де из ло же ног мо же се на ћи у: De stree, P. нав. де ло, p Исто, стр. 229, 1341b. Упо ре ди ти: Jo nes, E. M. нав. де ло, p Ари сто тел, нав. де ло, стр. 227, 1341а. 45 Упо ре ди ти: Је гер. В. нав. де ло, стр Ари сто тел, нав. де ло, стр. 229, 1341b. 47 Исто, стр , 1340b. 144

16 не мо же јед но став но пре ста ти чак ни у са мом чи ну васпи та ња. Ве жба ју ћи да из во де на од ре ђе ним ин стру мен ти ма раз ли чи те му зич ке ле стви це и рит мо ве, они му зич ке фор ме по ве зу ју су по кре ти ма у ду ши, од но сно осе ћа њи ма која ове форме изазивају, омо гу ћа ва ју ћи им да у слу ча је ви ма када до ђу у до дир са овим фор ма ма у из во ђе њи ма про фе сио нал них му зи ча ра, њи хо ве ду ше не бу ду не при пре мље не на раз ли чи те, не пред ви ди ве емо тив не од зи ве. 48 Уче ње свира ња од ре ђе них ле стви ца и рит мо ва на ин стру мен ту омогу ћа ва да се од ре ђе на му зич ка фор ма аде кват но по ве же са од ре ђе ном са др жи ном у ви ду осе ћа ња. Са свим су прот но хан сли ков ској (Еduard Han slick) есте ти ци му зи ке, Ари стоте ло ва му зи ка исто вре ме но и при ка зу је и иза зи ва осећа ња. Му зич ко обра зо ва ње са сто ји се у уви ђа њу тог лан ца из ме ђу емо тив ног од зи ва, му зич ке фор ме и осе ћа ња ко је је му зи чар по дра жа вао. Иа ко о то ме Ари сто тел ни шта не каже у Осмој књи зи По ли ти ке, до кључ не мо рал но-вас питне уло гe са мог му зич ког пе да го га ко ји му зич ко вас пи та ње спро во ди, до ла зи тек на кон уви ђа ња тих ве за. Пе да гог по везу је тај ла нац естет ског до жи вље но осе ћа ње, фор му ко ја је осе ћа ње иза зва ла и ини ци јал но осе ћа ње ко је је ком по зи то ра му зич ког де ла до ве ло до де ла са од ре ђе ном ка рак тер ном осо би ном, ко ја се сма тра до стој ном или не до стој ном слобод ног и обра зо ва ног гра ђа ни на. Ту кључ ну уло гу не мо же учи ни ти сáмо де те ко је се под вр га ва из во ђе њу му зи ке за са мог мла дог из во ђа ча, му зи ци ра ње је сло бод на игра, ко ју учи тељ мо ра сме сти ти у од го ва ра ју ћи кон текст мо рал них вред но сти, ка ко ово му зи ци ра ње не би би ло про сто, са мосвр хо ви то ужи ва ње. Му зич ке ле стви це у Ари сто те ло вој По ли ти ци и Ари сто те ло ва кри ти ка ста во ва из Др жа ве Као и у слу ча ју Пла то но вог раз у ме ва ња уло ге му зи ке у морал ном вас пи та њу, и ов де се мо же мо за пи та ти: шта јед ну му зич ку фор му чи ни по год ном за иза зи ва ње од ре ђе ног осећа ња (и фор ми ра ње од ре ђе ног ка рак те ра)? Иа ко Ари сто тел твр ди да при ро да (φύσις) од ре ђе не хар мо ни је де тер мини ше ње ну спо соб ност да ис ка же од ре ђе на осе ћа ња, 49 изгле да да се овај ње гов став не за сни ва на ње го вим соп ственим есте тич ким про ми шља њи ма, већ на оп штем ми шље њу 48 Исто, стр b. Упо ре ди ти: и Jo nes, E. M. нав. де ло, p Ари сто тел, По ли ти ка, стр. 226, 1340a. Упо ре ди ти: Ari sto tle (1944) Aristo tle in 23 Vo lu mes, Vol. 21, tran sla ted by Rac kham, H., Cam brid ge, MA: Har vard Uni ver sity Press; Lon don: Wil li am He i ne mann Ltd. Оctober 2016, ta.per se us.org /ci ta ti ons/ur n:ct s:gre e klit:tlg 0086.tlg 035.per se useng 1:8. p. 1340а. Грч ки тер ми ни у за гра да ма у на став ку тек ста сле де ово из да ње Ари сто те ло ве По ли ти ке. 145

17 теори је му зи ке вре ме на у ко ме је жи вео. Ари сто тел се ви ше пу та у Осмој књи зи По ли ти ке по зи ва на ми шљењâ ка ко му зи чарâ, та ко и фи ло зофâ (не име ну ју ћи их при том), па нам, као и Пла тон, су ге ри ше да по сто ји од ре ђе но кон венци о нал но ту ма че ње уло ге му зич ких ле стви ца, ту ма че ње ко га се сви при др жа ва ју. 50 Ари сто тел по сту па као Пла тон и ка да мо рал но-вас пит ну уло гу умет но сти ве зу је за му зич ке ле стви це, а не за кон крет на му зич ка де ла, чи ме се ути сак о кон вен ци о нал ној упо тре би ових ле стви ца још ви ше поја ча ва. Ме ђу тим, ка да сâм Ари сто тел раз ма тра сва ку од лествицâ по је ди нач но, ука зу ју ћи на емо ци је ко је иза зи ва ју, а за тим и на њи хо ве вас пит не по тен ци ја ле, до ла зе још јед ном до из ра жа ја упа дљи ве раз ли ке у уче њи ма дво ји це грч ких фи ло зо фа. Још увек не наводећи ставове из Државе, Аристотел у наставку Осме књиге износи мишљење према коме тре ба ко ри сти ти све хар мо ни је, али не све на исти на чин. 51 Овим нам Ари сто тел ја сно ста вља до зна ња да ни ка ква чист ка умет но сти не до ла зи у об зир, већ тре ба па жљи во по де лити ле стви це на оне у којима, поред изазивања одређеног уживања, постоји и морални потенцијал (које су ἠθικός), и оне које могу да пруже само уживањa различитих врста. 52 Шта ви ше, не са мо да се у По ли ти ци не го во ри о од ре ђе ној чист ки му зич ких фор ми, већ Ари сто тел ја сно на по ми ње да мла ди љу ди ко ји уче да сви ра ју не ки ин стру мент тре ба да по зна ју и му зич ке ле стви це ко је иза зи ва ју ужи ва ње, како би ове ле стви це аде кват но ре ци пи ра ли ка да у ста ри јем до бу до ђу у до дир са њи ма. 53 Овај став Ари сто тел из но си не по сред но кри ти ку ју ћи Со кра то ве ста во ве из Др жа ве. Међу тим, ни је са свим ја сно да ли у овој крат кој тврд њи на самом кра ју По ли ти ке Ари сто тел ми сли на све ле стви це без из у зе та ка. Уко ли ко је то слу чај, ка ко ускла ди ти овај Ари стоте лов став о то ме да тре ба учи ти све ле стви це са већ по мену том по де лом ле стви ца, пре ма ко јој су не ке при кла дни је за мо рал но вас пи та ње? Са дру ге стра не, уко ли ко мла ди љу ди уче њем ин стру мен та усва ја ју све ле стви це, а не са мо оне које има ју мо рал ни по тен ци јал, ти ме са мо мо рал но вас пи та ње уз по моћ му зич ких фор ми по ста је до дат но оте жа но, јер би ти ме сав те рет мо рал ног вас пи та ња мо рао пре у зе ти му зички ту тор, ко ји би у са мом ак ту под у ча ва ња мо рао ути ца ти на укус мла дих ре ци пи је на та, чи не ћи го то во немогу ћи за да так, 50 Исто, стр. 226, 1340b, 230, 1341b, 231, 1342b. Упоредити: Βarker, A. The Sci en ce of Har mo nics in Clas si cal Gre e ce, p Аристотел, нав. дело, стр. 230, 1342а. 52 Исто. 53 Исто, стр , 1342b. Jo nes, E. M. нав. де ло, p

18 јер се че сто мо же де ша ва ти да се уче ни ци ма до пад ну баш оне ле стви це ко је учи тељ мо ра про гла си ти ма ње вред ним од дру гих из пер спек ти ве по год но сти или не погод но сти карак те ра ко ји оне об ли ку ју. Да би раз ра дио сво је те зе о мо рал но-вас пит ном по тен ција лу му зи ке, Ари сто тел на во ди од ре ђе не му зич ке ле стви це за јед но са осе ћа њи ма ко је оне иза зи ва ју и ка рак те ри ма ко ји оне мо гу об ли ко ва ти. Та ко он го во ри да мик со ли диј ској скали од го ва ра ју ту жна и по ти ште на рас по ло же ња, дор ској мир на осе ћа ња и му шки ка рак тер, па, пре ма то ме, и васпит ни по тен ци јал, 54 фри гиј ској страст а ли диј ској углађе ност (κόσμος), 55 па тиме и вас пит ни по тен ци јал. 56 Из у зев у слу ча ју мик со ли диј ске као не ад кват не, а дор ске као приме ре не, Ари сто те лов из бор му зич ких ле стви ца умно го ме је дру га чи ји од Пла то но вог. О то ме и сам Ари сто тел го во ри у По ли ти ци, кри ти ку ју ћи Пла то на за то што је фри гиј ску ле стви цу увр стио у свој вас пит ни про грам, не узи ма ју ћи у об зир да она има исто деј ство као фру ла ме ђу ин стру менти ма. 57 Са дру ге стра не, Ари сто тел за чу до не ко мен та рише то што је Пла тон од ба цио ли диј ску ле стви цу, сма тра ју ћи је мли та вом, док је Ари сто тел на са мом кра ју По ли ти ке про гла ша ва нај а де кват ни јом за вас пи та ње де це. Исту си туа ци ју за ти че мо и у раз ли ка ма из ме ђу Пла то но вог и Ари стоте ло вог из бо ра аде кват них ин стру ме на та ко је тре ба увр стити у обра зо ва ње. Иа ко би се оче ки ва ло да Ари сто тел овом про бле му при сту па рев но сни је, с об зи ром на то да у са мој ве шти ни му зи ци ра ња на ла зи вас пит ни по тен ци јал, ње гов го вор о ин стру мен ти ма са жет је ко ли ко и Пла то нов. Док обојица грчких филозофа указују на проблематичне ефекте које фрула може изазвати у реципијенту, приписујући јој могућност побуђивања недоличних страсти у слушаоцу, Ари сто тел је ипак не од ба цу је са свим, на во де ћи да она мо же ко ри сти ти у свр хе иза зи ва ња ка тар зе (при том не при да ју ћи ка тар зи мо рал ни зна чај, као што се овај аспект Ари сто те ловог уче ња обич но ту ма чи из пер спек ти ве По е ти ке). 58 Аристо тел по ми ње мо рал ни удео тек ста не ке пе сме са мо јед ном у Осмој књи зи По ли ти ке, и то упра во у раз ма тра њу непо вољ ног вас пит ног ефек та му зи ци ра ња на фру ли на и ме, 54 Aристо тел, нав. де ло, стр. 226, 1340б. 55 Ако узме мо у об зир спек тар зна че ња ре чи κόσμος, по ред естет ске димен зи је ко ју из два ја срп ски пре вод, ва жно је из дво ји ти и она зна че ња те ре чи ко ја ука зу ју на ред, склад ко ји ова ле стви ца мо же иза зва ти у души ре ци пи јен та. Исто, стр. 232, 1342b. 56 Исто, стр , 1342а 1342b. 57 Исто, стр. 231, 1342а-1342б. 58 Исто, стр. 228, 1341а. 147

19 са мо сви ра ње фру ле оне мо гу ћа ва прат њу ре чи ма. 59 Из слич них раз ло га Ари сто тел сма тра вас пит но не по доб ним и низ дру гих ин стру ме на та (пек ти ду, бар бит, хеп та гон, три гон и сам би ку) али и ки та ру, ко ју, при се ти мо се, Пла тон сма тра по год ном за вас пи та ње, по ред ли ре и (евен ту ал но) си ринге. 60 Са ма чи ње ни ца да Ари сто тел фа во ри зу је дру га чи је ле ствице или ин стру мен те у од но су на оне ко је је прет ход но прихва тио Пла тон не го во ри нам ни шта о пред но сти ма или мана ма јед ног или дру гог фи ло зоф ског уче ња. Шта ви ше, оба фи ло зо фа ову вр сту ода би ра вр ше спрам мо рал ног вас пи тања сло бод ног гра ђа ни на по ли са, ко ји се, у гру бом пре гле ду, и у јед ној и у дру гој кон цеп ци ји са сто ји у огра ни ча ва њу музич ке де лат но сти у пру жа њу сво је вр сног под сти ца ја за непри ме ре не из ли ве емо ци ја и не кон тро ли са но по на ша ње под деј ством стра сти. Ме ђу тим, оба фи ло зо фа се по зи ва ју на уо би ча је но ми шље ње о по сле ди ца ма ко је од ре ђе не му зичке фор ме има ју у жи во ту грч ког дру штва њи хо вог вре ме на, на струч но ми шље ње сво јих са вре ме ни ка (му зи ча ра, те о рети ча ра му зи ке и дру гих фи ло зо фа) или на суд тра ди ци је, а до ла зе чак и до ме ђу соб но про тив реч них вас пит них про грама. Због то га се ов де мо же отво ри ти пи та ње да ли се овај про блем са сто ји у не а де кват ном од но су ко ји ове фи ло зо фије ус по ста вља ју са ми шље њи ма сво је епо хе, у са мим историј ским окол но сти ма у ко ји ма се ови фи ло зо фи на ла зе, или у при ро ди са ме те ме ко јом се они ба ве? Раз у ме се, раз лике из ме ђу Пла то но вог и Ари сто те ло вог раз у ме ва ња му зи ке мо гу ће је при пи са ти и исто риј ским про ме на ма ко је му зи ка тр пи у том исто риј ском тре нут ку: ова кво ту ма че ње, без упоре ђи ва ња Пла то но вог и Ари сто те ло вог раз у ме ва ња му зи ке, су ге ри ше и Љу бо мир Цре па јац, ко мен та тор срп ског из да ња По ли ти ке, у ко мен та ри ма уз Осму књи гу, не ре фе ри шу ћи на ли те ра ту ру ко ја то пот кре пљу је. 61 Ме ђу тим, не ће мо се задр жа ти на овом мо гу ћем ре ше њу овог про бле ма, већ ће мо у за кључ ку ра да по ку ша ти да са гле да мо да ли се у умет нич кој де лат но сти као та квој мо гу про на ћи раз ло зи за не у хва тљивост јед но гла сног ре ше ња о мо рал ној уло зи му зич ке фор ме. За кљу чак На ве де не раз ли ке из ме ђу из ло же них Пла то но вих и Аристо те ло вих ста во ва о уло зи му зич ких фор ми у мо рал ном 59 Исто. 60 Исто, стр , 1341а 1341b. 61 Упо ре ди ти: Цре па јац, Љ. (2003) На по ме не и об ја шње ња уз осму књи гу, у: Исто, стр

20 васпита њу мо гу, као што је при ка за но у ра ду, има ти раз личи те кон се квен це у про ми шља њу фи ло зо фијâ ових ау то ра, а по себ но у по гле ду ста ту са умет нич ког и естет ског у те о ријски мо де ло ва ним дру штве ним кон цеп ци ја ма о ко ји ма ови ау то ри го во ре. Спе ци фич но му зич ку фор му из раз ли чи тих раз ло га ови фи ло зо фи из два ја ју као ре ле вант ну за мо рал но обра зо ва ње: Ари сто тел због ње ног не по сред ног деј ства на ду шу ре ци пи јен та, као и због спо соб но сти да мла ду ду шу при пре ми за ужи ва ња до стој на сло бод ног чо ве ка; Пла тон због ње не уло ге у до дат ном ис ти ца њу мо рал них по тен ци јала ко ји по ти чу од тек ста, али и због ње не спо соб но сти да и са мо стал но про на ђе пут до ду ше ко ју је по треб но мо рал но вас пи та ти. Иа ко је, по ред ис так ну те мо рал не уло ге, до мет умет нич ког у Ари сто те ло вој По ли ти ци ипак огра ни чен на спек тар ужи ва ња ко је умет ност мо же да пру жи (ужи ва ње, ко је, као што смо по ка за ли, чак и не мо ра би ти стрикт но естет ског ка рак те ра), ја сно је да Ари сто тел са мој сфе ри естет ског оста вља ви ше про сто ра, до пу шта ју ћи не са мо то да мо рал но вас пи та ње и (естет ско) ужи ва ње ко ег зи сти ра ју уну тар јед не дру штве не за јед ни це, већ и то да ове две уло ге умет но сти у ве ли кој ме ри ути чу јед на на дру гу. Су прот но свом про сла вље ном уче ни ку, Пла тон не уви ђа да жр тво вањем ужи ва ња уда ља ва умет нич ки про из вод од чо ве ка, па ипак ли ша ва умет ност оне из ра жај не сна ге ко ју же ли употре би ти у вас пит не свр хе, мо жда још је ди но ра чу на ју ћи на то да су, као што смо по ка за ли, у стро го цен зу ри са ној др жави пре о ста ли умет нич ки об ли ци је ди но што мла ди гра ђа нин иде ал не за јед ни це о умет но сти зна. Сма тра мо да се још ва жни ја по сле ди ца упо ре ђи ва ња уло ге ко ју спе ци фич но му зич ка фор ма има у Пла то но вој Др жа ви и Ари сто те ло вој По ли ти ци ти че уви ђа ња на чи на на ко ји је ан тич ки свет Пла то но вог и Ари сто те ло вог до ба раз у ме вао са му му зич ку фор му. На и ме, као што је на го ве ште но на крају де ла о Ари сто те лу, са ме раз ли ке у уче њу ове дво ји це фило зо фа, ко ји су прак тич но са вре ме ни ци, су ге ри шу нам да се ка рак тер му зич ких фор ми у ан ти ци мо жда не мо же сма тра ти та ко ја сно од ре ђе ним, кон вен ци о нал но уста но вље ним, ау тори те том тра ди ци је уте ме ље ним и то ме слич но. Ко ји аспек ти ком плек сне сфе ре умет нич ког и естет ског мо гу би ти ис кори шће ни у мо рал не свр хе, и да ли се уоп ште мо гу при хва тити та кве уло ге то је за ан тич ког чо ве ка мо ра ло би ти отворе но пи та ње, као што је оно и на ма отво ре но да нас. Уко ли ко се са гле да ју све кон се квен це из ло же них раз ликâ у трет ма ну спе ци фич но му зич ке фор ме у Пла то но вој Др жа ви и Ари стоте ло вој По ли ти ци, отва ра ју се но ве мо гућ но сти ту ма че ња ан тич ког пој ма му зи ке и ње не вас пит не уло ге мо гућ но сти ко је од нос ан ти ке пре ма му зи ци (али и умет но сти уопште) 149

21 са гле да ва ју у кон тек сту ди на мич ног ан тич ког жи во та, свако днев ног ак тив ног од но ше ња ан тич ког чо ве ка пре ма уметно сти, ја ког ути ца ја умет но сти на раз у ме ва ње жи во та са мог ан тич ког чо ве ка (ути ца ја на ко ме се, при ме ра ра ди, упра во и те ме љи Ни че о во [Fri e drich Νietzsche] ту ма че ње ан тич ке умет но сти у Ро ђе њу тра ге ди је), мо гућ но сти умет но сти да про ме ни ан тич ке мо рал не и по ли тич ке вред но сти (на чему се, из ме ђу оста лог, ба зи ра и Пла то но ва жу стра кри ти ка де лат но сти рап со да у Ијо ну) и та ко да ље. Ова кво ту ма чење ан тич ког пој ма умет но сти не ће сма тра ти ан тич ки жи вот ста тич ним и ука лу пље ним у тој ме ри да се, као што Је гер сма тра, про ме на му зич ке па ра диг ме у ан ти ци го то во мо же сма тра ти по ли тич ком ре во лу ци јом. 62 У том слу ча ју, мо же се до ве сти у пи та ње и већ на ве де ни став Цре пај ца о то ме да је епо ха у ко јој је Ари сто тел жи вео до ба ве ли ких про ме на у му зи ци, јер се мо же мо с пра вом за пи та ти ко ји то исто риј ски тре ну так ни је до ба ве ли ких ино ва ци ја у му зи ци? При ло жено ди на мич ко при сту па ње ан тич ком по и ма њу му зи ке (које тек тре ба раз ви ја ти у не ком бу ду ћем ра ду) у Пла то но вом стро гом од но ше њу пре ма умет но сти мо же пре по зна ти жи ви ор га ни зам ан тич ке му зи ке ко ји, из Пла то но ве пер спек тиве, баш због то га тре ба кро ти ти да се не би окре нуо против мо рал них вред но сти јед не за јед ни це. У Ари сто те ло вој ви ше стру кој об ра ди спе ци фич но му зич ког, ова кав при ступ ви ди сли ку жи вах ног му зич ког жи во та ан ти ке, ди на мич ног по себ но са тач ке гле ди шта са ме др жа ве и ње них за ко но дава ца, ко ји, као у Ари сто те ло вом крат ком при ка зи ва њу истори је ути ца ја фру ле, овај ин стру мент час укљу чу ју, а час искљу чу ју из обра зо ва ња, не уви ђа ју ћи тач не гра ни це ње го вог ути ца ја. 63 Шта ви ше, о ди на ми ци умет нич ког жи во та ан ти ке све до чи у Ари сто те ло вој По ли ти ци и го то во не при ме тан при мер не у спе шне умет нич ке прак се му зи ча ра Фи лок се на, ко ји по ку ша ва да ком по ну је ди ти рамб ко ри сте ћи дор ску, а не уо би ча је ну фри гиј ску ле стви цу. 64 Су де ћи по раз ли ка ма ко је по сто је у Пла то но вом и Ари сто те ло вом ода би ру му зичких ле стви ца, Фи лок сен сва ка ко ни је је ди ни ко ји ис про ба ва но ве умет нич ке фор ме и про ши ру је гра ни це умет нич ког, већ се то по ме ра ње гра ницâ мо же сма тра ти и пред у сло вом сваке ау тен тич не умет нич ке де лат но сти, ка ко ан тич ке, та ко и са вре ме не. 62 Је гер, В. нав. де ло, стр Aристо тел, нав. де ло, стр , 1341а. 64 Исто, стр. 231, 1342б. 150

22 ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Adam, Ј. (1902) The Re pu blic of Pla to, Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, se us.tufts.edu/hop per/ text?doc=urn:cts:gre e klit:tlg 0059.tlg 030.per se us-eng 1 Ари сто тел, (2003) По ли ти ка, Бе о град: БИГЗ. Ari sto tle (1944) Ari sto tle in 23 Vo lu mes, Vol. 21, tran sla ted by H. Rackham. Cam brid ge, MA, Har vard Uni ver sity Press; Lon don, Wil li am He i ne mann Ltd. Οctober 2016, ta.per se us.org /ci ta ti ons/ur n:cts:gre e klit:tlg 0086.tlg 035.per se us-eng 1:8.1342b Bar ker, A. (2007) The Sci en ce of Har mo nics in Clas si cal Gre e ce, New York: Cam brid ge Uni ver sity Press. Brown, E. (2011) Pla to s Et hics and Po li tics in The Re pu blic, in: The Stan ford Encyclo pe dia of Phi lo sophy (Win ter 2011 Edi tion), ed. Zal ta Е. Ν. Оctober to.stan ford.edu/ar chi ves/wi n2011/en tries/pla to-et hics-po li tic s De stree, P. Edu ca tion, le i su re and po li tics, in: The Cam brid ge Compa nion to Ari sto tle s Po li tics, eds. De sla u ri ers, M. and De stree, P. (2013), New York: Cam brid ge Uni ver sity Press. Је гер, В. (1991) Па и де иа: об ли ко ва ње грч ког чо ве ка, Но ви Сад: Књи жев на за јед ни ца. Jo nes, E. M. Per for man ce, Ple a su re and Va lue in Ari sto tle s Po li tics, in: Aest he tic Va lue in Clas si cal An ti qu ity, eds. Ro sen, R. M. and Slu iter, I. (2012) Le i den: Brill. Pap pas, N. (2016) Pla to s Aest he tics, in: The Stan ford Encyclo pe dia of Phi lo sophy (Fall 2016 Edi tion), ed. Zal ta, Е. Ν. Оctober pla to.stan ford.edu/ar chi ves/fall2016/en tri es/pla to-aest he tics Pe lo si, F. (2010) Pla to on Mu sic, Soul and Body, New York: Cam bridge Uni ver sity Press. Пла тон (2002) Д р жа ва, Бе о град, БИГЗ. Платон, (1974) Закони, Загреб:Напријед. Пла тон (1979) Де ла (Ијон - Го зба - Фе дар - Од бра на Со кра то ва - Кри тон - Фе дон), Бе о град: Де ре та. Pla to, (1969) Pla to in Twel ve Vo lu mes, Vols. 5 & 6 tran sla ted by Paul Sho rey, Cam brid ge, MA, Har vard Uni ver sity Press; London, Wil li am He i ne mann Ltd. se us.tufts.edu/hop per/ text?doc=urn:cts:gre e klit:tlg 0059.tlg 030.per se us-eng 1 Роcconi, E. The Aest he tic Va lue of Mu sic in Pla to nic Tho ught, in: Aest he tic Va lue in Clas si cal An ti qu ity, eds. Ro sen, R. M. and Slu i ter, I. (2012) Le i den: Brill. 151

23 Dušan Milenković University in Niš, Faculty of Philosophy Department of Philosophy, Niš MORAL EDUCATION AND THE AESTHETIC FORM OF MUSIC IN PLATO S REPUBLIC AND ARISTOTLE S POLITICS Abstract This paper examines Plato s and Aristotle s views on the role of music in moral education, with special emphasis on the chapters of Republic and Politics dealing with musical harmony and musical scales, regarded as formal aspects of music as an art form. Comparing these two philosophers positions their approach to the art of music appears to be different, which seems to have consequences in terms of both their conceptions of education and their aesthetics. Pointing out the differences in their choice of musical scales and instruments suitable for education, the paper discusses whether the reasons why these differences exist are to be found in their own philosophical doctrines or in the conventionally established musicianship of their epoch to which both these authors refer but reach different conclusions. Key words: Plato, Aristotle, Republic, Politics, education, music, musical scales Фотографија Милоша Црњанског преузета из књиге Атлас о Црњанском, аутора Слободана Зубановића; власништво је Задужбине Милоша Црњанског у Београду 152