Студијски програм: Фармација-медицинска биохемија Универзитет у Београду Фармацеутски факултет СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ИНТЕГРИСАНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА ФАРМАЦИЈА-МЕДИЦИНСКА БИОХЕМИЈА БЕОГРАД 2014-2015
Студијски програм: Фармација-медицинска биохемија УВОД Мисија образовања медицинских биохемичара Улога коју Фармацеутски факултет у Београду има у образовању профила медицински биохемичар састоји се у оспособљавању студента као стручњака за рад у клиничким лабораторијама. Студије медицинске биохемије омогућавају студентима да стекну знања и вештине за лабораторијски рад, примену и значај лабораторијских анализа за дијагнозу, праћење и прогнозу болести. Факултет има водећу улогу у додипломском, последипломском и континуираном професионалном, научном и етичком образовању и развоју биохемичара. У циљу унапређења знања и вештина биохемичара, факултет развија сарадњу са сродним факултетима и здравственим радницима, и учествује у реализацији истраживачких пројеката. Знања и вештине медицинских биохемичара У току студија медицински биохемичар стиче одговарајућа знања о лабораторијској дијагностици, пацијенту и систему здравствене заштите. Лабораторијска дијагностика У току студија медицински биохемичар се оспособљава за рад у медицинско-биохемијској, токсиколошкој и санитарној лабораторији у којој се обавља медицинско-биохемијска делатност као и делатност токсиколошке и санитарне хемије. Пацијент Људски организам познавање нормалних морфолошких карактеристика хуманог организма (анатомских и хистолошких) познавање физиолошких процеса познавање биохемијских процеса у људском организму основни принципи генетике лабораторијско испитивање функције органа, ендокриних функција и наследних болести Болест познавање етиологије, патологије и патофизиологије болести класификација и епидемиологија болести познавање основних симптома и клиничке слике пацијента у болести познавање биохемијских основа хуманих болести познавање лабораторијске дијагностике у различитим болестима познавање клиничког значаја биохемијских и хематолошких тестова у хуманим болестима процена и тумачење резултата лабораторијских анализа Медицинско-биохемијска делатност у оквиру здравствене заштите познавање основних начела медицинско-биохемијске делатности и добре лабораторијске праксе познавање значаја активне улоге медицинског биохемичара у консултацијама са другим здравственим радницима у циљу рационалне и економичне лабораторијске дијагностике и избора релевантних анализа и протокола у дијагностици и лечењу пацијената познавање принципа рационалне лабораторијске дијагностике и примене дијагностичких алгоритама, а у циљу постављања дијагнозе болести и лечења који унапређују квалитет живота пацијента Систем здравствене заштите основни принципи менаџмента и управљања лабораторијским системима управљање здравственим системом познавање информационих технологија и информационих система у здравственој заштити и медицинско-биохемијској делатности регулатива и законски прописи загађење животне средине, управљање медицинским отпадом, заштита на раду и очување здравља етички принципи у медицинско-биохемијској делатности
Студијски програм: Фармација-медицинска биохемија У току студија медицински биохемичар стиче знања о: концентрацијама биохемијских конституената у телесним течностима физичко-хемијским, имунохемијским и другим аналитичким техникама за одређивање биохемијских параметара, и инструментима поремећајима метаболизма угљених хидрата, протеина, липида, воде и електролита, лабораторијском испитивању функције органа биохемијским променама које се јављају у различитим болестима избору одговарајућих тестова за дијагнозу, праћење и прогнозу болести интерпретацији добијених резултата улози биохемијске лабораторије у дијагностици токсичним супстанцама (хемијска структура отрова, токсиколошки значај, механизам дејства, токсикокинетика, токсични ефекти, терапија тровања, квалитативна и квантитативна анализа у релевантном материјалу, легислатива) испитивању квалитета и здравствене бездности намирница, пијаћих вода и предмета опште употребе; организацији рада у лабораторији санитарне хемије; аналитичким техникама које се примењују у области санитарне хемије; тумачењу добијених резултата, уз коришћење одговарајућих правилника улози токсиколошке лабораторије у дијагностици тровања, оптимизацији терапије, контроли квалитета животне средине У току студија од студента се очекује да стекне способности и вештине везане за: лабораторијски рад контролу квалитета која осигурава континуирани процес провере и процене резултата мерних поступака са циљем да се обезбеди поуздан налаз и медицински релеватна информација руковање инструментима и опремом заштиту лабораторијског особља и безбедно руковање хемикалијама и биолошким материјалом и фармацеутским/медицинским отпадом коришћење стручне литературе и интернета препознавање и решавање проблема самостални и тимски рад (у лабораторији и у сарадњи са другим здравственим струкама) доношење одлука Знања и вештине се стичу различитим методама учења: предавања интерактивна предавања практична настава радионице семинарски радови анализа случајева из праксе учење засновано на проблему учење усмерено ка пацијенту панел дискусије учешће у истраживачким и развојним пројектима
Студијски програм: Фармација-медицинска биохемија ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА (програм се више не реализује) Шифра предмета Назив предмета Семестар Тип предмета Статус предмета Часови активне наставе у семестру 1 5MRB1OMAT Математика I АО O 30+30 4 2 5 MRB1OFIZ Физика I АО O 36+24 4 3 5 MRB1OBHG Биологија са хуманом генетиком I АО O 45+30 6 4 5 MRB1OONH Општа и неорганска хемија I АО O 60+20 6 5 5 MRB1OORH Органска хемија I АО O 60+24 6 6 5 MRB1OSJZ Страни језик I АО О 15+15 2 5 MRB1OONH Општа и неорганска хемија I АО O 30+10 2 5 MRB1OSJZ Страни језик II АО O 30+30 4 7 5 MRB1OFZH Физичка хемија II ТМ O 45+15 5 8 5 MRB1OAHJ Аналитичка хемија I II ТМ O 30+45 5 9 5 MRB1OBOH Биоорганска хемија II ТМ O 30+30 6 10 5 MRB1OUSB 11 5 MRB1OASH Укупно Увод у студије медицинске биохемије Анатомија са хистологијом ЕСПБ II СА O 15+45 5 II АО O 45+30 5 471+348= 819 60 ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА (програм се више не реализује) Шифра предмета Назив предмета Семестар Тип предмета Статус предмета Часови активне наставе у семестру 12 5 MRB2OAHD Аналитичка хемија II III ТМ O 45+60 8 13 5 MRB2OINM Инструменталне методе III ТМ O 45+45 6 14 5 MRB2OISI Имунологија са имунохемијом III НС O 45+45 6 15 5 MRB2ОOBH Општа биохемија III НС O 45+45 8 16 5 MRB2OFZL Физиологија III ТМ O 40+20 5 5 MRB2OOBH Општа биохемија IV НС O 30+45 6 5 MRB2OFZL Физиологија IV ТМ O 35+25 5 17 5 MRB2OMIK Микробиологија IV ТМ O 60+30 7 18 5 MRB2OFRH Фармацеутска хемија IV ТМ O 60 6 19 Укупно 5 MRB2IINF 5 MRB2ISJP Изборни блок 1. (бира се један предемет) Примена информационих технологија у академској и стручној пракси Страни језик у професионалној пракси ЕСПБ IV 3 АО ИБ 10+20 3 АО ИБ 15+15 3 420+330= 750 60
Студијски програм: Фармација-медицинска биохемија ТРЕЋА ГОДИНА СТУДИЈА Шифра предмета Назив предмета Семестар Тип предмета Статус предмета Часови активне наставе у семестру 20 5MRB3OPAT Патофизиологија V НС O 60+45 8 21 5MRB3OFRM Фармакологија V НС O 60+15 6 22 5MRB3OMBH Медицинска биохемија V НС O 60+105 11 23 5MRB3OHEM Хематологија V НС О 30+30 4 5MRB3OFRM Фармакологија VI НС O 60+15 5 5MRB3OMBH Медицинска биохемија VI НС O 60+105 11 24 5MRB3OSTA Статистика VI НС O 30+30 3 25 26 Укупно 5 MRB3ISRA 5 MRB3ISZA 5 MRB3IRKB На предлог предметног професора Изборни блок 2. (бирају се два предмета) Слободни радикали и антиоксиданси лабораторијска дијагностика Средства која изазивају зависност с аналитиком Фактори ризика за кардиоваскуларне болести Повучен из програма предмет: Физиологија и патофизиологија старења ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА Шифра предмета Назив предмета VI ЕСПБ VI НС ИБ 30+30 6 VI НС ИБ 30+30 6 VI НС ИБ Семестар Тип предмета Статус предмета 30+30 420+405= 825 Часови активне наставе у семестру 27 5MRB4OFRK Фармакокинетика VII НС O 45+45 6 28 5MRB4OBRO Броматологија VII НС O 45+60 7 29 5MRB4OTSA Токсикологија са аналитиком VII НС O 30+45 4 30 5MRB4OKMD Клиничка хемија са молекуларном дијагностиком I VII СА О 30+45 7 31 5MRB4OEIZ Етика и законодавство VII АО О 20+10 2 32 5MRB5OKEZ Клиничка ензимологија VII СА O 45+45 5 5MRB4OTSA Токсикологија са аналитиком VIII НС О 60+75 7 5MRB4OKMD Клиничка хемија са молекуларном дијагностиком I VIII СА 30+30 6 33 5MRB4OLMH 34 35 5MRB4IOPG 5MRB4IERS 5MRB4IATL 5MRB4IBPD Лабораторијска хематологија Изборни блок 3. (бирају се два предмета) Одабрана поглавља генотоксикологије Лабораторијска дијагностика ендокринопатија репродуктивног система Акутна тровања лековима са аналитиком Биохемијске методе у пренаталној дијагностици 6 6 6 60 ЕСПБ VIII СА O 30+30 4 VIII VIII СА ИБ 30+30 6 VIII СА ИБ 20+40 6 VIII СА ИБ 30+30 6 VIII СА ИБ 30+30 6 6 6
Студијски програм: Фармација-медицинска биохемија Укупно ПЕТА ГОДИНА СТУДИЈА 36 Шифра предмета 37 5MRB5OKTA 38 5MRB5OINJ 39 40 5MRB5ILDH Назив предмета Клиничка хемија са молекуларном дијагностиком II Клиничко токсиколошке анализе Контрола здравствене исправности намирница I Изборни блок 4. (бирају се два предмета) Лабораторијска дијагностика поремећаја хемостазе Семестар Тип предмета Статус предмета 425+445= 870 Часови активне наставе у семестру 60 ЕСПБ IX СА О 45+75 5 IX СА O 30+60 5 IX СА О 30+45 5 ИБ IX СА ИБ 30+30 6 5MRB5IDIJ Дијететика IX СА ИБ 30+30 6 5MRB5IEKO Екотоксикологија IX СА ИБ 30+30 6 5MRB5IPRZ Процена ризика по здравље људи IX СА ИБ 20+40 6 41 5MRB5OIND Контрола здравствене исправности намирница II СА 30+45 5 42 5MRB5OLST Лабораторијска статистика СА O 30+45 4 43 5MRB5OOZM Основе здравственог менаџмента ТМ O 20+10 2 44 45 Изборни блок 5. (бирају се два предмета) 5 5 Лабораторијски 5MRB5IMOK менаџмент и осигурање квалитета X СА ИБ 30+15 5 5MRB5IMZD 5MRB5IIZŽ 5MRB5IPOU Лабораторијска медицина заснована на доказима Индикатори загађења животне средине и одрживи развој Здравствена исправност предмета опште употребе X СА ИБ 30+15 5 X СА ИБ 30+15 5 X СА ИБ 15+30 5 Укупно 305+340= 645 Додипломска пракса 75 2 Завршни рад 150 10 60 6 6 Тип предмета: АО - академско-општеобразовни ТМ - теоријско методолошки НС - научно стручни СА - стручно-апликативни Статус предмета: О - обавезни ИБ - изборни
Студијски програм: Фармација-медицинска биохемија Трећа година студија
Трећа година студија: обавезни предмети Студијски програми: Фармација, Фармација - медицинска биохемија Назив предмета: Патофизиологија Наставник: Лепосавић М. Гордана Статус предмета: обавезни Број ЕСПБ: 9 Услов: нема Да студент упозна: основну медицинску терминологију; најзначајније узроке и механизме настанка оштећења ћелија и ткива, као и механизме локалног и системског одговора организма на оштећење ткива; етиологију, патогенезу и основне клиничке манифестације најзначајнијих метаболичких поремећаја и функцијских поремећаја органа и система органа; узроке и механизме малигне трансформације ћелије, карактеристике малигно измењене ћелије, као и карактеристике раста тумора и промена које он изазива у организму домаћина. Након положеног испита студент би требало да: влада основном медицинском терминологијом и да буде способан да адекватно презентује медицински релевантне чињенице; разуме етиологију и патогенезу најзначајнијих метаболичких поремећаја и функцијских поремећаја појединих органа и система органа; буде способан да повеже основне клиничке манифестације најзначајнијих метаболичких поремећаја и функцијских поремећаја појединих органа и система органа са узроцима и механизмима њиховог настанка и развоја; разуме дијагностички значај клиничких и лабораторијских тестова и анализа; поседује патобиолошку основу за разумевање механизама деловања хемијских агенаса и лекова; поседује патобиолошка знања неопходна за разумевање дијагностичке стратегије, као и стратегије превенце и фармакотерапије најважнијих метаболичких поремећаја и функцијских поремећаја органа и система органа. Увод у патофизиологију (здравље, болест, етиологија, патогенеза). Оштећење ћелије, адаптација и смрт ћелије. Етиопатогенеза запаљења. Малигна трансформација ћелије и раст. Поремећаји промета воде и електролита. Поремећаји ацидо-базне ревнотеже. Етиопатогенеза потхрањености и гојазности. Етиопатогенеза дијабетеса мелитуса. Етиопатогенеза атеросклерозе. Етиопатогенеза најважнијих поремећаја функције: кардиоваскуларног, респираторног, дигестивног и нервног система. Етиопатогенеза поремећаја функције бубрега, ендокриних жлезда и неуроендокрине регулације, као и поремећаја састава и функције крви. Оштећење ћелије и смрт. Етиопатогенеза запаљења. Малигна трансформација ћелије и раст. Поремећаји промета воде и електролита, калцијума, магнезијума и фосфата. Етиопатогенеза дијабетеса мелитуса. Етиопатогенеза атеросклерозе. Поремећаји функције: кардиоваскуларног, респираторног, дигестивног, ендокриног и нервног система. Поремећаји функције бубрега. Поремећаји састава и функције крви. Гамулин С, Марушић M, Koвач З. Патофизиологија, Meдицинска наклада, Загреб, 2005; Koвач З, Гамулин С и сур. Патофизиологија Задаци за проблемске семинаре, Медицинска наклада, Загреб, 2006; Живанчевић-Симоновић С. Општа патолошка физиологија, Медицински факултет у Крагујевцу, Крагујевац, 2002; Ђорђевић-Денић Г и сар. Специјална патолошка физиологија, Завод за издавање уџбеника, Београд, 2003; Лепосавић Г. Патолошка физиологија за студенте фармације, Практикум, Београд, 1996 часови Предавања: 60 Вежбе: Други облици наставе: 45 Студијски Предавања, Проблемски орјентисани семинари семинари 19 писмени испит 40 колоквијум 41 студент може бити позван на усмени испит (дефинисано правилима предмета)
Трећа година студија: обавезни предмети Студијски програм: Фармација - медицинска биохемија Назив предмета: Фармакологија Наставник: Угрешић Д. Ненад, Степановић Петровић М. Радица, Савић М. Мирослав, Илић В. Катарина, Новаковић Н. Александра, Томић А. Маја Статус предмета: обавезни Број ЕСПБ: 11 Услов: Физиологија Да пружи студенту: Знање о механизмима дејства лековa Информацију неопходну за разумевање различитих ефеката лекова Разумевање терапијских и нежељених ефеката појединих група лекова Знање о принципима терапијске примене лекова По окончању курса, од студента се очекује да буде способан да: Идентификује механизме различитих ефеката појединих група лекова Повеже терапијске и нежељене ефекте појединих група лекова са њиховим различитм фармаколошким ефектимa Изгради сопствени критички однос према леку Општи принципи и развој лека. Рецепторски/ћелијски/молекулски ниво. Периферни нервни систем. Централни нервни систем. Кардиоваскуларни систем. Имунофармакологија (запаљење/аутакоиди). Ендокрини систем. Респираторни систем. Бубрези/вода и електролити. Крв. Гастроинтестинални систем. Хемотерапија/канцер. Кожа. Витамини. Развој новог лека. Начини примене лекова. Однос дозе и ефекта. Антагонизам. Фармакологија централног нервног система. Бихејвиорална фармакологија. Фармакологија периферног нервног система. Фармакологија кардиоваскуларног система. Антиинфламаторни лекови. Дејство лекова на дисање. Дејство лекова на утерус. 1. Rang HP, Dale MM, Ritter JM, Moore PK: Фармакологија (В издање). Дата Статус, Београд, 2004. 2. Варагић В, Милошевић М. Фармакологија (XXIII издање) Елит Медика, Београд, 2009. 3. Практикум из фармакологије. Група аутора са Катедре за фармакологију, Фармацеутски факултет, 2009 Предавања: 120 Вежбе: 30 Други облици наставе: Студијски Предавања, практична настава. активност у току предавања писмени испит присуство на практичној 7,5 усмени испит 70 настави колоквијуми 22,5 часови
Трећа година студија: обавезни предмети Студијски програм: Фармација-медицинска биохемија Назив предмета: Медицинска биохемија Наставник: Спасојевић-Калимановска В. Весна, Јелић-Ивановић Д. Зорана, Стојанов Д.Марина, Богавац-Станојевић Б. Наташа, Котур-Стевуљевић М. Јелена Статус предмета: обавезан Број ЕСПБ: 22 Услов: Физиологија, Општа биохемија Основни циљ је проучавање и мерење биохемијских промена које се јављају у хуманим болестима као и да студенти разумеју медицинске, научне и технолошке принципе медицинске биохемије. Разумевање улоге биохемијске лабораторије у дијагностици, праћењу и лечењу хуманих болести; познавање принципа аналитичких испитивања која се изводе у клиничко-биохемијским лабораторијама и способност оцене и интерпретирања лабораторијских резултата. Регулација метаболизма и поремећаји у метаболизму угљених хидрата. Лабораторијска дијагностика и праћење дијабетеса. Особине и функција главних протеина плазме и промене у концентрацији протеина плазме. Поремећаји у метаболизму аминокиселина. Метаболизам и поремећаји у метаболизму липопротеина. Лабораторијска дијагностика дислипидемија. Биохемијски маркери и фактори ризика за настанак атеросклерозе. Поремећаји у метаболизму воде. Регулација електролита у телесним течностима и поремећаји у метаболизму електролита. Поремећаји у ацидо-базној равнотежи. Поремећаји у метаболизму калцијума, фосфата и магнезијума. Елементи у трагу. Врсте биолошких узорака. Фактори који утичу на одређивање различитих аналита. Развијање и примена аналитичких техника које се користе у медицинској биохемији за дијагнозу, праћење и откривање компликација болести. Квантитативне и квалитативне методе у испитивању глукозе, протеина, липида, непротеинских азотних једињења и електролита у разлићитом биолошком материјалу. Студенти ће у малим групама разрађивати одређене теме, решавати проблеме и случајеве из праксе и презентирати своје радове. 1. Спасић С, Јелић-Ивановић З и Спасојевић-Калимановска В. Медицинска биохемија, армацеутски факултет, Београд, 2004. 2. Мајкић-Сингх Н. Медицинска биохемија, ДМБСЦГ, Београд, 2006. 3. Спасић С, Јелић-Ивановић З и Спасојевић-Калимановска В. Практикум за вежбе из медицинске биохемије, Фармацеутски факултет, 2005. 330 Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски часови 60+60 105+105 Настава се изводи у два семестра применом следећих метода: теоријска настава предавања, интерактивна настава, практична настава лабораторијски рад, радионице, семинари, дискусије и анализа случајева из праксе. активност на радионицама 8 практични испит 6 лабораторијске вежбе 16 писмени испит 20 колоквијуми 16 усмени испит 34
Трећа година студија: обавезни предмети Студијски програм: Фармација-медицинска биохемија Назив предмета: Хематологија Наставник: Петровић В. Мирољуб Статус предмета: обавезни Број ЕСПБ: 4 Услов: Патофизиологија : Основни циљ предмета је да студент стекне основна знања из хематологије и да разуме њихову примену у лабораторијским методама из области хематологије : Физиологија хематологије, еритроцитопоезе, гранулоцитопoeзе и тромбоцитопоeзe. Лабораторијске и клиничке карактеристике анемије. Промене броја леукоцита периферне крви. Леукемије и подела леукемија. Лабораторијске и клиничке карактеристике лимфопролиферативних болести. Физиологија хемостазе. Поремећај хемостазе. Трансфузија крви и крвних деривата Обнављање стечених знања о хематопoези и ћелијама хематопoезе. Цитолошке карактеристике акутних и хроничних леукемија. Значај тестова хемостазе за испитивање поремећаја хемостазе. : Разумевање физиологије хематологије, хемостазе. : Мирољуб Петровић, Виолета Допсај, Миодраг Рајић, Зоран Милојевић, Лабораторијска Хематологија, Београд 2002. године Предавања : 30 Вежбе : 30 Други облици наставе : Студијски истраживачки рад : часови : Настава се изводи у једном семестру применом следећих метода: усмена предавања, интерактивна настава, дискусије, решавање проблема, семинари, е-учење Оцена знања (маскималан број поена 100) активности у току предавања 2 писмени испит практична настава 20 усмени испит 60 колоквијум-и 18
Трећа година студија: обавезни предмети Студијски програм: Фармација - медицинска биохемија Назив предмета: Статистика Наставник: Богавац-Станојевић Наташа, Котур-Стевуљевић Јелена Статус предмета: обавезан Број ЕСПБ: 3 Услов: Математика је да студент: упозна статистичку терминологију, научи како се подаци прикупљају, организују и обрађују, разуме једноставне статистичке методе и интерпретацију резултата, примени статистичке тестове на примерима из медицинске биохемије,научи да користи статистички пакет. После завршеног теоријског и практичног програма и положеног испита студент ће бити у стању да: правилно одабере узорак и прикупи податке, одабере одговарајућу статистичку методу којом ће анализирати податке, интерпретира добијене резултате, са лакоћом користи MS Excel и статистички пакет. Статистичка терминологија. Популација и узорак. Променљиве величине (варијабле) и подаци. Уређивање података. Графичко приказивање и табелирање података. Мере централне тенденције. Мере одступања. Нормална расподела. Стандардна нормална расподела. Израчунавање површине испод нормалне криве. Тестирање хипотезе. Грешке тип I и тип II. P-вредност. Једнострани и двострани Студент т-тест. Тест односа варијансе. Анализа варијансе. Анализа варијансе за један критеријум класификације. Анализа варијансе за два критеријума класификације. Линеарна регресиона анализа. Регресиона једначина. Корелациона анализа. Коефицијент корелације. Коефицијент детерминације. Стандардна грешка одступања од регресионе праве. Коришћење регресионе анализе за предвиђање. Непараметарске методе. Непараметарски т-тест (Mann-Whitney U-тест). Непараметарска анализа варијансе. Непараметарска корелација. Chi-квадрат тест. Тест слагања. Тест независности. Тест хомогености. Интервал поузданости очекиваних вредности. Примена статистичких тестова на примерима из медицинске биохемије коришћењем статистичких пакета. 1. Sheskin DJ. Handbook of parametric and nonparametric statistical procedures. Chapman & Hall/CRC, Washington, D.C., 2000. 2. Daniel, WW. Biostatistics, A foundation for analysis in the health sciences, J. Whiley and Sons, New York, USA, 1995. 3. интерна скрипта, материјал са предавања, wеb-странице на Интернету Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски часови 30 30 Настава се изводи у једном семестру применом следећих метода: усмена предавања, рад са статистичким пакетом, решавање примера из медицинске биохемије, коришћење Интернета и библиотеке, е-учење. активност у току предавања писмени испит 60 практична настава 15 усмени испит колоквијум-и 15
Трећа година студија: Изборни блок 2. Студијски програм: Фармација - медицинска биохемија Назив предмета: Слободни радикали и антиоксиданси лабораторијска дијагностика Наставник: Матовић Ј. Весна, Ђукић М. Мирјана, Булат Л. Зорица, Антонијевић М. Биљана, Вујановић Л. Драгана Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Стицање, усвајање, синтеза и примена знања о слободним радикалима, антиоксидансима и биолошким параметрима оксидативног/нитрозативног ћелијског оштећења. Квалификованост фармацеута-медицинског биохемичара да буде део тима који се бави истраживањима у овој области и да овлада лабораторијским техникама за одређивање биолошких параметара оксидативног/нитрозативног стреса. Слободни радикали: врсте и реактивност. Систем антиоксидативне заштите. Типови оксидативног и нитрозативног оштећења. Оксидативни/нитрозативни стрес као механизам токсичности. Апоптоза. Ксенобиотици са прооксидативним дејством. Препарати са антиоксидативним деловањем и њихова рационална употреба. Лабораторијска дијагностика оксидативно/нитрозативног стреса. Параметри оксидативног стреса и антиоксидативне заштите и методе њиховог одређивања. 1. Ђорђевић В. Биохемија слободних радикала. Медицински факултет, Ниш 2000. 2. Wallace K. B.: Free Radical Toxicology. Ed.: Taylor & Francis Ltd., London, 1997. 3. Ђукић М. Оксидативни стрес клиничко-дијагностички значај. Ђукић М. ед. Моно и Мањана, Београд, 2008. 4. Ђукић М. Оксидативни стрес слободни радикали, прооксиданси и антиоксиданси. Ђукић М. ед. Моно и Мањана, Београд, 2008. Предавања: 30 Вежбе: 30 Други облици наставе: Студијски часови Предавања, лабораторијске вежбе, радионице. активност у току предавања 7 писмени испит 60 практична настава 17 усмени испит колоквијум 16
Трећа година студија: Изборни блок 2. Студијски програм: Фармација - медицинска биохемија Назив предмета: Средства која изазивају зависност с аналитиком Наставник: Матовић Ј. Весна, Вујановић Л. Драгана, Ђукић М. Мирјана, Антонијевић М. Биљана, Булат Л. Зорица Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 6 Услов: нема Стицање, усвајање, анализа и примена знања о средствима која изазивају зависност, социјални аспект, превенцији и терапија и стратегија друштва. Квалификованост фармацеута да буде део мултидисциплинарног тима који се бави проблемом злоупотребе средстава која изазивају зависност. Историјат. Класификација средстава која изазивају зависност тј. контролисаних супстанци. Теорије зависности. Основне карактеристике средстава која изазивају зависност. Фармаколошка подела средстава која изазивају зависност. Најзначајнија средства која изазивају зависност. Алкохол. Опијати (опијум, морфин, хероин). Кокаин. Амфетамини. Канабис (марихуана, хашиш). ЛСД. Лекови који се злоупотребљавају (метадон,селективни инхибитори преузимања серотонина, барбитурати, бензодиазепини, анаболици). Легислатива. Ситуација у Србији. је интегрални наставак теоријске наставе при чeму ће се студенти путем лабораторијског рада и приказа слуачјева упознати са овом проблематиком. 1. Blachford S., Krapp K. (eds.) Drugs and Controlled Substances Information for Students. Thompson Gale, 2002. 2. Joseph DE. Drugs of Abuse. U.S. Department of Justice. Drug Enforcement Administration, 2003. 3. Cole MD. The Analysis of Controlled Substances, John Wiley & Sons, 2003. 4. Завод за болести зависности Београд. Болести зависности. Мира Ковачевић, Јелена Брковић, уредници. штампа Теком, Београд, 2004. 5. Ђукић М, Ђукић-Ћосић Д. Средства која изазивају зависност с аналитиком Приручник за практичну наставу. Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду, 2009. Предавања: 30 Вежбе: 30 Други облици Студијски часови наставе: Предавања, приказ и анализа случаја, лабораторијске вежбе активност у току предавања 2 писмени испит 60 практична настава 11 усмени испит колоквијум-и 17 семинар 10
Трећа година студија: Изборни блок 2. Студијски програм: Фармација - медицинска биохемија Назив предмета: Фактори ризика за кардиоваскуларне болести Наставник: Спасојевић-Калимановска В. Весна, Јелић-Ивановић Д. Зорана, Богавац-Станојевић Наташа, Котур-Стевуљевић Јелена Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 6 Услов: Општа биохемија Стицање ширег знања из области процене ризика за појаву и развој кардиоваскуларних болести на основу биохемијских параметара, антропометријских мерења и других социоекономских фактора, у односу на градиво које се изучава у оквиру обавезног предмета медицинска биохемија. После положеног испита студенти ће бити оспособљени да ураде и интерпретирају најзначајније анализе које се примењују у лабораторијској дијагностици процене ризика за кардиоваскуларне болести. Студенти ће моћи да дају савете пацијентима о превентивним мерама и облицима лечења хиперлипидемија као и лабораторијском праћењу терапије у циљу смањења ризика од КВБ. Поремећаји метаболизма липопротеина и атеросклероза. Параметри за процену липидног статуса. Тумачење ризичних и пожељних вредности. Гојазност и метаболички синдром. Поремећаји хемостазе и ризик од кардиоваскуларних болести. Параметри инфламације и оксидативног стреса и ризик од атеросклерозе. Утицај социоекономских фактора на појаву атеросклерозе. Генетски фактори. Разни облици третмана хиперлипидемија и лабораторијско праћење ефекта терапије. Упознавање са садржајем докумената међународних и националних ауторитета, који се односе на лабораторијску дијагностику и праћење ризика за КВБ. Методе сепарације и одређивања липопротеинских фракција. (лабораторијски рад, радионице). Одређивање параметара оксидативног стреса и антиоксидативне заштите (лабораторијски рад). Значај преаналитичких и аналитичких варијација у одређивању липидног статуса (радионица, семинар). Липидни и нелипидни фактори ризика за појаву атеросклерозе (радионица, примери из праксе). Израчунавање атерогених индекса и примена алгоритама у тумачењу ризика од атеросклерозе и КВБ. (радионица). 1. Спасић С, Јелић-Ивановић З и Спасојевић-Калимановска В. Медицицинска биоцхемија, Београд, 2004. 2. Carl A. Burtis, Edward R. Ashwood, David E. Bruns: Tietz Textbook of Clinical Chemistry and Molecular Diagnosis, W.B. Saunders Company, 2005. 3. Nader Rifai, G.Russel Warnick, Marek H. Dominiczak. Handbook of Lipoprotein Testing. AACC Press, 2000. 4. Допунска литература: прегледни чланци из часописа, делови из Националног водича клиничке праксе Превенција исхемијске болести срца. Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски часови 30 30 Настава се изводи у једном семестру применом следећих метода: Предавања, семинари, радионице, практичан рад у лабораторији, е-учење активност у току предавања 12 писмени испит 20 практична настава 8 усмени испит 20 колоквијум-и 20 семинар-и 20
Трећа година студија: Изборни блок 2. НА ПРЕДЛОГ ПРЕДМЕТНОГ ПРОФЕСОРА ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ ФИЗИОЛОГИЈА И ПАТОФИЗИОЛОГИЈА СТАРЕЊА JE ПОВУЧЕН ИЗ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Студијски програм: Фармација-медицинска биохемија Четврта година студија
Четврта година студија: обавезни предмети Студијски програм: Фармација, Фармација медицинска биохемија Предмет: Фармакокинетика Професор: Миљковић Р. Бранислава, Везмар Ковачевић Сандра, Вучићевић Катарина Статус: обавезан ЕСПБ: 6 Услов: Фармацеутска хемија III (магистар фармације), Фармацеутска хемија (магистар фармације медицински биохемичар) Циљ Разумети фармакокинетичке (ФК) процесе којима лек у организму подлеже, познавати врсте ФК анализа података, проценити/израчунати ФК параметре, разумети значај, принципе и начине спровођења студија биолошке расположивости (БР)/биолошке еквивалентности (БЕ) лековитих препарата, разумети ФК интеракције и познавати нежељене реакције на лекове као последицу ФК интеракција при истовременој примени лекова. Исход После положеног испита од студента се очекује да: познаје ФК процесе и факторе који на њих утичу, разуме метаболичке промене лекова и значај изучавања метаболизма у развоју и примени лека, познаје различите приступе ФК анализи података, процени/израчуна ФК параметре после појединачне или поновљене дозе лека након i.v. и p.o. примене, познаје факторе који утичу на варијабилност терапијског одговора, познаје начин(е) испитивања биолошке расположивости (БР) и биолошке еквивалентности (БЕ) лековитих препарата, разуме и предвиди интеракције лекова на основу ФК карактеристика, познаје нежељене реакције на лекове као последицу ФК интеракција при истовременој примени лекова. Садржај Општа ФК (ФК процеси којима лек у организму подлеже: ресорпција, расподела, метаболизам и излучивање лекова АДМЕ систем). Допринос метаболизма у развоју, примени лека и постизању терапијског исхода. ФК анализа података из плазме и израчунавање ФК параметара после i.v. и p.o. примене лека: просторна, непросторна, популациона, ФК-ФД моделирање и друге врсте анализа. ФК поновљеног дозирања стање равнотеже после i.v. и p.o. примене лека. ФК препарата са модификованом брзином ослобађања лека депо препарати. ФК анализа података из урина. БР/БЕ лекова. Фактори који доводе до ФК варијабилности. Интеракције и нежељене реакције лекова. Безбедност примене лекова. Биолошки материјали за in vitro и in vivo ФК испитивања. Испитивање метаболизма лекова in vitro и in vivo. ФК анализе података и израчунавања ФК параметара из плазме и урина. Контролисане ФК студије. Испитивање БР/БЕ лекова. Популационе ФК студије. Анализа случајева у циљу израчунавања ФК параметара после појединачне дозе лека (sd), поновљеног дозирања (SS) и i.v. и p.o. примене лека. 1. Pokrajac M. Pharmacokinetics. 4rd ed. Belgrade: Birograf, 2012. 2. Pokrajac M. Pharmacokinetics - Handbook for practical work. 3nd ed. Belgrade: Biograf, 2008. 3. Ritchel W, Kearns G. Handbook of Basic Pharmacokinetics. 6th ed. Washington: APhA Publications, 2004. 4. Shargel, Yu, Pong. Applied Biopharmaceutics & Pharmacokinetics, 6th ed., 2012. Број часова наставе Остало Теоријска: 45 Практична: 45 видови Истраживачки наставе: рад: Методи наставе: Настава се изводи у једном семестру применом следећих метода: предавања, е- учење, практична настава, радионице, учење засновано на проблему. Оцена знанја (максималан број поена ја 100) Предиспитне активности Поени Финални испит Поени присуство на теоријској настави тест 70 активност на практичним вежбама 5 усмени испит Уколико професор предиспитна процена знанја 25 процени
Четврта година студија: обавезни предмети Студијски програм: Фармација медицинска биохемија Назив предмета: Броматологија Наставник: Шобајић Слађана, Станковић Иван, Ђорђевић Брижита Статус предмета: обавезни Број ЕСПБ: 7 Услов: органска хемија, општа биохемија Упознавање са хемијским саставом намирница и њиховим потенцијалом да задовоље нутритивне и енергетске потребе људи; основне карактеристике макро и микронутримената и њихова нутритивна вредност; основне карактеристике дијететских производа, подела Студент би након положеног предмета постао оспособљен да: пружи информације о правилном избору намирница и комбинацијама намирница код различитих популационих група; да познаје основне карактеристике хемијског састава намирница и основне особине макро и микронутримената и њихову улогу у здрављу и болести Броматологија као научна област - везе са другим научним областима; дефиниција хране, намирница и нутримената; фактори који утичу на избор намирница; eнергетска вредност намирница; основни хранљиви састојци - енергетска вредност, хемијске особине, основне улоге у организму, биолошка вредност; нутрименти са заштитним деловањем; биолошки активне ненутритивне компоненте намирница; врсте намирница према улози у организму; дијететске намирнице Методе које се користе у аналитици намирница и нутримената; процена квалитета и здравствене исправности намирница и дијететских производа (основни хемијски састав, исправност декларација); уквареност намирница. 1. HD Belitz, W Grosch: "Food Chemistry", Springer, Berlin, 3rd edition, 2004; 2. TP Coultate: "Food: The chemistry of its components", Royal Society of Chemistry, Herts, 1995; 3. Радна свеска из броматологије Изводи са предавања (handouts) Предавања: Вежбе: Други облици наставе: 45 60 теоријска предавања, лабораторијске вежбе Студијски часови Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена 16-30 активност у току предавања 0-2 писмени испит 35-70 (најмање половина из сваког дела) практична настава 9-18 усмени испит завршни испит из практичне наставе 6-10
Четврта година студија: обавезни предмети Студијски програм: Фармација - медицинска биохемија Назив предмета: Токсикологија с аналитиком Наставник: Матовић Ј. Весна, Вујановић Л. Драгана, Ђукић М. Мирјана, Антонијевић М. Биљана, Булат Л. Зорица, Ђукић-Ћосић Д. Данијела. Статус предмета: обавезан Број ЕСПБ: 11 Услов: нема Упознавање, стицање, схватање, примена, анализа и евалуација знања и вештина из опште токсикологије и најзначајнијих представника отрова различитих области токсикологије (судске токсикологије, професионалне токсикологије, клиничке токсикологије, токсикологије хране, токсикологије лекова, екотоксикологије, аналитичке токсикологије, итд.) Могућност квалификованог рада фармацеута-медицинског биохемичара у лабораторијама судске, клиничке, професионалне токсикологије и екотоксикологије.. Принципи опште токсикологије: дефиниције отрова, однос доза-одговор, фактори токсичности, кинетика отрова, дејство отрова на поједине органе, механизми токсичности, генотоксичност, хемијски карциногени. Основни принципи терапије тровања и антидоти. Избор и припрема материјала, аналитика и тумачење добијених резултата. Изучавање најзначајнијих гасовитих отрова, лако испарљивих, минералних и биљних и синтетских отрова. Основи екотоксикологије и најзначајнији загађивачи атмосфере, хидросфере и литосфере. Принципи процене ризика. Токсикологија лекова, средстава која изазивају зависност, пестицида и бојних отрова. Основи професионалне и судске токсикологије. Токсини-отрови биљног, животињског, бактеријског порекла, микотоксини, отрови које луче печурке. Регулатива у токсикологији. је интегрални наставак теоријске наставе и конципирана је са циљем да студенти овладају комплетним поступком токсиколошке анализе у различитим областима токсикологије. 1. Мокрањац Ст.М. Токсиколошка хемија. 2. Јокановић М. Токсикологија. Ед. Гавриловић М. Елит Медика, Београд, СЦГ, 2001. 3. Матовић В, Ђукић М, Антонијевић Б, Вујановић Д, Пламенац-Булат З. Практикум из токсикиколошке хемије. Ед. Матовић В. Штампарија Парагон, Београд, 2011. 4. Матовић В. Токсикологија метала. ГРАФОПАН Београд, 2010. 5. Casarett & Doull's Toxicology: The Basic Science of Poisons. Ed. Curtis D.Klaassen McGrawHill 7 th edition, 2008. Предавања: 90 Вежбе: 120 Други облици наставе: Студијски часови Предавања, практичан рад у групама, групни пројекти практична настава 15 писмени испит 20 kолоквијум 2х10 усмени испит 40 завршни колоквијум из 5 практичне наставе
Четврта година студија: обавезни предмети Студијски програм: Фармација - медицинска биохемија Назив предмета: Клиничка ензимологија Наставник: Спасојевић-Калимановска В. Весна Статус предмета: обавезан Број ЕСПБ: 5 Услов: Физиологија, Општа биохемија : Разумевање ензимских процеса кроз упознавање структуре, физичко-хемијских и каталитичких особина ензима, као и упознавање са филогенетским и онтогенетским развојем ткивних ензима, топологијом и морфометријом ензима. Познавање физиолошке класификације и механизама изласка и екстрацелуларне расподеле ћелијских ензима. Разумевање ензимских профила органа и примена серумских ензима у дијагностици обољења органа Разумевање одабира, утврђивања и значаја ензимског профила органа и серумског ензимског профилa за дијагностиковање обољења органа; познавање генетског полиморфизма и урођених метаболичких грешака. Познавање принципа и метода ензимске анализе и практична примена одређивања ензима. Структура, физичке, хемијске и каталитичке особине ензима. Класификација и номенклатура ензима. Биолошки материјал за ензимску анализу. Дијагностичка ензимологија: физиолошка класификација ћелијских ензима, излазак и екстрацелуларна расподела ензима. Изоензими у дијагностици обољења органа. Ензими код мишићних, срчаних обољења, обољења јетре, панкреаса и гастроинтестиналног тракта. Ензими као маркери поремећаја метаболизма костију. Ензими као туморски маркери и фактори ризика за кардиоваскуларне болести. Генетски полиморфизам и урођене метаболичке грешке. Преаналитички фактори у одређивању активности ензима. Основни принципи ензимске анализе. Оптимизација услова за одређивање ензимске активности. Примери ензимске анализе: одређивање активности ензима, концентрације супстрата помоћу ензима, ензимско имуноодређивање. Примена Варбурговог оптичког теста: примери једностепе и вишестепених ензимских реакција. Континуирана и дисконтинуирана метода у одређивању активности серумских ензима. Анализа услова одређивања на аутоматском анализатору (одабрани примери). Методе сепарације и одређивања изоензима. Одређивање активности ензимских и изоензимских профила обољења срца, костију, јетре и гастроинтестиналног тракта. Тумачење резултата одређивања серумских ензима и изоензима и примена одговарајућих алгоритама кроз примере из праксе. 1. Мајкић-Сингх Н. Клиничка ензимологија, ДМБСЦГ, Београд, 2012. 2. Burtis CA, Ashwood ER, Bruns DE. Tietz Textbook of Clinical Chemistry and Molecular Diagnosis, W.B. Saunders Company, 2012. 3. Спасић С, Јелић-Ивановић З, Спасојевић-Калимановска В. Општа биохемија, Београд, 2003 4. Moss WD, Rosalki SB. Enzyme Test in Diagnosis, Arnold, London, 1996. 5. Kaplan LA, Pesce AJ, Kazmierczak S. Clinical Chemistry, 5th Edition - Theory, Analysis, Correlation, W.B. Saunders Company, 2010. Предавања: 45 Вежбе: 45 Други облици наставе: Студијски часови Предавања, практичан рад у лабораторији, е-учење, радионице, семинарски радови, анализа случајева из праксе, учење засновано на проблему. активност у току предавања 0 писмени испит 60 практична настава 16 усмени испит колоквијум-и 24
Четврта година студија: обавезни предмети Студијски програм: Фармација - медицинска биохемија Назив предмета: Клиничка хемија са молекуларном дијагностиком I Наставник: Стојанов Д. Марина, Игњатовић Д. Светлана, Допсај Б. Виолета, Топић С. Александра Статус предмета: обавезан Број ЕСПБ: 13 Услов: Медицинска биохемија Проучавање и испитивање биохемијских промена које се јављају у хуманим болестима. Разумевање биохемијске основе хуманих болести, улоге биохемијске лабораторије у дијагностици, праћењу и лечењу болести и клиничког значаја одређивања биохемијских параметара, познавање теоријских принципа и фактора који утичу на избор метода које се користе у биохемијским лабораторијама и принципи процене лабораторијских тестова и клиничког значаја одређивања биохемијских параметара. Хормони; Организација и оптимизација преаналитичког, аналитичког и постаналитичког рада клиничке лабораторије (основни концепти дизајна клиничке лабораторије, акредитација, заштита на раду у клиничкој лабораторији, преаналитичка фаза рада, аутоматизација и информатизација преаналитичке, аналитичке и постааналитичке фазе рада, одређивања поред пацијента-poct, контрола квалитета рада клиничке лабораторије, интерпретација резултата клиничке лабораторије); лабораторијска медицина заснована на доказима EBLM (постављање клиничког питања, дизајн истраживања, систематични прегледи, водичи, економско вредновање); основни принципи и технике молекуларне дијагностике; организација лабораторије за молекуларну дијагностику; лабораторијска дијагностика болести бубрега; испитивање функције гастроинтестиналног тракта; Практичан рад у клиничкој лабораторији: захтеви за правилним узимањем биолошких узорака; захтеви везани за особље, реагенсе и опрему у клиничкој лабораторији; аутоматизација и информатизација преаналитичке, анлитичке и постаналитичке фазе рада клиничке лабораторије; одређивања поред пацијента-poct; спровођење контроле квалитета у клиничкој лабораторији; лабораторијска медицина заснована на доказима (формулација питања према П(П)ИЦО стратегији и избор дизајна испитивања, израчунавање различитих параметара дијагностичке тачности и њихова интерпретација, критичка процена дијагностичких испитивања уз коришћење стандардизоване листе за проверу); одређивање урее, креатинина, испитивање гломеруларне функције бубрега; хемијски преглед урина и седимента урина; одређивање еластазе у фецесу; откривање инфекције изазване Helicobacter pylori; 1. Carl A. Burtis, Edward R. Ashwood, David E. Bruns: Tietz Textbook of Clinical Chemistry and Molecular Diagnostics, Elsevier 2012.; 2. Lawrence A Kaplan, Amadeo J Pesce, Steven Kazmierczak: Clinical Chemistry, 5th Edition - Theory, Analysis, Correlation, Elsevier, 2011.; 3. William J Marschal, Stephen K Bangert. Clinical Chemistry. Elsevier 2008.; 4. Спасић С, Јелић-Ивановић З и Спасојевић-Калимановска В. Медицинска биохемија, Београд, 2004.; 5. Спасић С, Јелић-Ивановић З и Спасојевић-Калимановска В. Практикум из медицинске биохемије, Фармацеутски факултет, Београд, 2005. 6. Мајкић-Сингх Н. Медицинска биохемија, ДМБСЦГ, Београд, 2006. 7. Марина Стојанов, Лабораторијска ендокринологија, EXCELSIOR, Београд, 2004. часови Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски 60 75 радионице/семинари: Изводи се у два семестра применом следећих метода: предавања, интерактивна настава, лабораторијски рад, семинари, дискусије и анализа случајева из праксе, коришћење Интернета и библиотеке, е-учење активност у току предавања писмени испит 20-40 практична настава 16-30 усмени испит 15-30
Четврта година студија: обавезни предмети Студијски програм: Фармација медицинска биохемија Назив предмета: Етика и законодавство Наставник: Крајновић М. Душанка, Маринковић Д. Валентина Статус предмета: обавезни Број ЕСПБ: 2 Услов: нема Разумевање значаја етике у биохемијској, санитарно хемијској, еколошкој и токсиколошкој фармацеутској делатности, и познавање разлика између етичких и законских проблема; Стицање знања и вештина етичке анализе, развијање критичког промишљања у поступку етичке анализе и закључивања при доношењу одлука и решавању проблема из области опште и клиничке биохемије и биомедицинских истраживања, санитарне хемије, еколошке и токсиколошке фармацеутске делатности.разумевање националних, европских и међународних законских прописа из фармацеутске делатности и њихова примена у пракси. Студент би требало да: познаје разлику између законских и етичких проблема са којима се фармацеут - медицински биохемичар сусреће у свом професионалном раду; уочава који од нормативних принципа или теорија је значајан у решавању проблема, критички размишља о њима и способан је да их примени у истраживањима која укључују рад са пацијентом, хуманим материјалом и животињама, податке из медицинске документације; познаје и примени законе и законска акта који регулишу све аспекте медицинско-биохемијске/лабораторијске фармацеутске делатности; процени да ли конкретна ситуација у биомедицинском и/или лабораторијском истраживању захтева моралну дужност и да ли се морална дужност правно захтева. Биоетика: дефиниција, подела и области проучавања. Фундаментални етички принципи од значаја за медицинско- биохемијску/лабораторијску праксу. Етички нормативи везани за медицинскобиохемијску/лабораторијску праксу. Институционални етички комитети у предклиничким и клиничким истраживањима: улога, место, процедуре рада, обавезе и одговорности. Биомедицинска истраживања у земљама у развоју. Етика у објављивању података добијених у медицинско биохемијским/лабораторијским испитивањима и евалуација објављене литературе. Национална регулатива у здравству. Kомора медицинских биохемичара Србије. Лиценца за рад фармацеута. Суд части. Анализа и дискусија случајева из праксе.учење засновано на проблему. Панел дискусије (примена етике и закона на актуелним питањима: етика у рутинској биохемијско-лабораторијској пракси, етички приступ код тровања, чување поверљивих информација о пацијенту, етика у заштити човекове околине, етичке анализе код испитивања исправности намирница). 1. Паројчић Д. Развој етике у фармацији од теорије до савремене праксе. Београд: Констиси; 2006; 2. Крајновић Д, Милошевић Георгиев А, Маринковић В. Етика и законодавство. Практикум. Београд: Универзитет у Београду-Фармацеутски факултет; 2013. 3. Schneider M.J. Introduction to Public Health. 2nd ed. Sudbury: Jones and Bartlett; 2006; 4. Фатовић-Ференчић С, Туцак A. Медицинска етика. Загреб: Медицинска наклада; 2011; 5. Актуелна национална регулатива у области здравства. Предавања: 20 Вежбе: 10 Други облици наставе: Студијски часови Интерактивна и практична настава (радионице: анализа случајева из праксе, учење засновано на проблему; панел дискусије, тестови, домаћи задатак). активност у току предавања 15 писмени испит 50 практична настава 15 усмени испит колоквијум 20
Четврта година студија: обавезни предмети Студијски програм: Фармација - медицинска биохемија Назив предмета: Лабораторијска хематологија Наставник: Допсај Б. Виолета Статус предмета: oбавезни Број ЕСПБ: 4 Услов: Патофизиологија и Хематологија упознавање са лабораторијским методама у хематологији и хемостази које се користе у дијагностици хематолошких поремећаја, њиховим принципима и начину извођења, тумачењу резултата и примени у клиничкој пракси стицање знања о преаналитичким поступцима у хематологији, лабораторијским методама у хематологији и хемостази и њиховом клиничком значају, аутоматизованом одређивању хематолошких параметара, контроли квалитета преаналитички поступци, аутоматизација у хематолошким лабораторијама-хематолошки бројачи и коагулометри, одређивање леукоцита, еритроцита и еритроцитних индекса, тромбоцита, леукоцитарне формуле-3 парт-дифф и 5 парт-дифф технологије, интерпретација резултата, одређивање протеина плазме, цитохемијска бојења, коагулациони тестови прве и друге линије, контрола квалитета рада у хематологији, методе за испитивање функције тромбоцита, контрола антикоагулантне терапије Узорковање, израда крвног размаза, одређивање крвне слике на хематолошком бројачу, одређивање седиментације, микроскопско одређивање леукоцита, тромбоцита и леукоцитарне формуле, одређивање ретикулоцита, одређивање основних хемостатских параметара: ПТ, фибриноген, аптт, спровођење контроле квалитета у хематологији 1.Мирољуб Петровић, Виолета Допсај, Миодраг Рајић, Зоран Милојевић. Лабораторијска хематологија. Београд, 2009. 2.SM Lewis, BJ Bain, I Bates. Dacie and Lewis Practical Haematology. Churchill Livingstone 2006. 3.Shirlyn B McKenzie, J. Lynne Williams. Clinical Laboratory haematology. Pearson 2010. 4.Kandice Kottke-Marchant, Bruce H Davis. Laboratory Hematology Practice. Wiley Blackwell 2012. 5.Виолета Допсај, Весна-Спасојевић Калимановска, Драгомир Марисављевић, и сар. Основе лабораторијске дијагностике и лечења анемије. Фармацеутски факултет Београд 2006. часови Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски 30 30 : интерактивна предавања, радионице, семинари, практичан рад у лабораторији, анализа случајева из праксе, учење засновано на проблему, интернет активност на предавањима 6 практични испит лабораторијске вежбе 24 писмени испит 30 усмени испит 40
Четврта година студија: Изборни блок 3. Студијски програм: Фармација-медицинска биохемија Назив предмета: Одабрана поглавља генотоксикологије Наставник: Потпаревић М. Биљана, Матовић Ј. Весна, Ђукић M. Мирјана, Антонијевић М. Биљана, Булат Л. Зорица, Живковић П. Лада Статус предмета: изборан Број ЕСПБ: 6 Услов: Нема Стицање, усвајање, синтеза и примена знања о генотоксичним агенсима. Квалификованост фармацеута-медицинског биохемичара да буде део тима који се бави истраживањима у области генотоксикологије. Увод у генотоксикологију. Промене у генетичком материјалу. Генске мутације. Репарација ДНК оштећења. Тестови генотоксичности. Класификација генотоксичних агенаса. Механизми деловања генотоксичних агенаса. Веза хемијске структуре и генотоксичности. Генотоксичност у функцији процене ризика по здравље од стране бројних ксенобиотика из радне и животне средине. Процена ризика карциногених супстанци по здравље људи. Испитивање генотоксичности: in vitro и in vivo тестови. Процена експозиције опште популације и израчунавање ризика за карциногене агенсе. 1. Зимоњић Д., Савковић Н., Анђелковић М. Генотоксични агенси. Ефекти,принципи и методологија детекције. Научна Књига, Београд 1990. 2. Choy W.N. Genetic toxicology and cancer risk assessment. Marcel Dekker Inc., New York, 2001. 3. Hsu C.H., Stedeford T. Cancer Risk Assessment. John Wiley & Sons, New Jersey, 2010. Предавања: 30 Вежбе: 30 Други облици Студијски часови наставе: Предавања, лабораторијске вежбе, радионице, приказ и анализа случаја активност у току предавања 10 писмени испит 60 практична настава 20 усмени испит колоквијум-и 10