ИЗМЈЕНА ДИЈЕЛА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА "ОБИЛИЋЕВО" У БАЊАЛУЦИ

ИЗМЈЕНА ДИЈЕЛА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА "ОБИЛИЋЕВО" У БАЊАЛУЦИ ОДЛУКА О ДОНОШЕЊУ ИЗМЈЕНЕ ДИЈЕЛА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА "ОБИЛИЋЕВО" У БАЊАЛУЦИ СА 30. СЈЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ГРАДА БАЊАЛУКА, ОДРЖАНЕ 03.04., 06.04. И 16.04.2015. ГОДИНЕ - НАЦРТ ПЛАНА - БАЊА ЛУКА, август 2015. године 1

ДОКУМЕНТ : ИЗМЈЕНА ДИЈЕЛА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА "ОБИЛИЋЕВО" У БАЊАЛУЦИ ИНВЕСТИТОР: ИДЕАЛ КОМПАНИ Д.О.О. БАЊА ЛУКА ЛОКАЦИЈА: ПРОСТОР ОД 766 m 2, А НАЛАЗИ СЕ ИЗМЕЂУ УЛИЦА ЦАРА ЛАЗАРА И БРАЦЕ ПОТКОЊАКА ВЕРИФИКАЦИЈА: СКУПШТИНА ГРАДА БАЊАЛУКЕ НА СЈЕДНИЦИ ОДРЖАНОЈ ГОДИНЕ НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: "УРБИС ЦЕНТАР" д.о.о., Бањалука УЧЕСНИЦИ НА ИЗРАДИ: МИРЈАНА СИНАДИНОВИЋ, дипл.инж.арх. ВЕСНА ЛАЗИЋ, дипл.инж.арх. ДРАГАНА ПАШИЋ, дипл.инж.саобр. мр РИСТО СТЈЕПАНОВИЋ, дипл.инж.грађ. мр МИЛАН ПРЖУЉ, дипл.инж.ел. БРАНКИЦА МИЋИЋ, дипл.инж.ел. СТЕВО ЖДРЊА, дипл.инж.маш. ДОБРИЛА ТАСОВАЦ, дипл.инж.пољ. СЛАВИЦА ПАШТАР, дипл.инж.ел. ДАЛИБОР ПАСПАЉ, геод.тех. ДИРЕКТОР: СНЕЖАНА МРЂА - БАЏА, дипл.инж.арх. 2

С А Д Р Ж А Ј I ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА II ТЕКСТУАЛНИ ДИО А) УВОДНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Б) СТАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 1. Просторна цјелина 2. Природни услови и ресурси 2.1. Географски положај, рељеф, хидрографија 2.2. Геолошки састав и грађа терена 2.3. Инжењерскогеолошке карактеристике 2.4. Хидрогеолошке карактеристике 2.5. Сеизмичке карактеристике 3. Систем зелених површина 4. Типологија изградње 5. Зонирање територије 6. Валоризација наслијеђених фондова високоградње и нискоградње 7. Власништво над земљиштем 8. Могућности парцелације 9. Пословне дјелатности 10. Становање 11. Јавне службе и друштвене дјелатности 12. Заштита објеката културно-историјског и природног насљеђа 13. Услови заштите људи и добара за случај елементарних непогода, ратних катастрофа и технолошких акцидената 14. Могућности кретања лица са умањеним тјелесним способностима 15. Инфраструктура - комунална опремљеност и уређеност простора 15.1. Саобраћај 15.2. Хидротехничка инфраструктура 15.3. Електроенергетика 15.4. Телекомуникације 15.5. Топлификација 16. Животна средина 17. Биланси коришћења површина, ресурса и објеката 18. Оцјена природних и створених услова В) ПОТРЕБЕ, МОГУЋНОСТИ И ЦИЉЕВИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 1. Пословне дјелатности 2. Становање 3. Јавне службе и друштвене дјелатности 4. Инфраструктура 4.1. Саобраћај 4.2. Хидротехничка инфраструктура 4.3. Електроенергетика 4.4. Телекомуникације 4.5. Топлификација 5. Систем зелених површина 6. Животна средина 7. Биланс потреба и могућности Г) ПЛАН ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 1. Организација простора 2. План намјене објеката и просторне организације 2.1. Становање 2.2. Пословне и привредне дјелатности 3. Општи урбанистичко-технички услови 4. Инфраструктура 4.1. Саобраћај 4.2. Хидротехничка инфраструктура 4.3. Електроенергетика 4.4. Телекомуникације 3

4.5. Топлификација 5. Парцелација, грађевинске и регулационе линије 5.1. Парцелација 5.2. Грађевинске и регулационе линије 6. Систем зелених површина 7. Животна средина 8. Услови за очување, заштиту и презентацију природног и културног насљеђа 9. Мјере енергетске ефикасности 10. Заштита од елементарних непогода, техничких опасности и ратних дејстава 11. Услови за уклањање баријера за кретање лица са умањеним тјелесним способностима 12. Планирани биланси Д) ЕКОНОМСКА ВАЛОРИЗАЦИЈА ПЛАНА Прилог бр. 1: Одлука о изради измјене дијела Регулационог плана Обилићево Прилог бр. 2: III Валоризационе табеле објеката постојећег стања ГРАФИЧКИ ДИО 01. Геодетска подлога - постојеће стање са границом обухвата плана Р 1:500 01.а Постојећа намјена површина по зонама Р 1:500 01.б Валоризација постојећег стања - намјена, спратност и бонитет објеката Р 1:500 01.в Мрежа постојећих инфраструктурних система Р 1:500 01.г Постојећа власничка структура Р 1:500 01.д План рушења Р 1:500 02. Извод из Просторног плана Града Бања Лука Р 1:25000 02.а Извод из Урбанистичког плана Града Бањалуке из 1975. године Р 1:5000 02.б Извод из Регулационог плана "Обилићево" у Бањалуци из 2008. год. Р 1:500 03. Инжењерскогеолошка карта Р 1:500 04. План просторне организације Р 1:500 05. План саобраћаја и нивелације Р 1:500 06. План инфраструктуре - хидротехника Р 1:500 07. План инфраструктуре - електроенергетика и телекомуникације Р 1:500 08. Синтезна карта инфраструктуре Р 1:500 09. План грађевинских и регулационих линија Р 1:500 10. План парцелације Р 1:500 4

I ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА 5

II ТЕКСТУАЛНИ ДИО 6

А) УВОДНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Изради измјене дијела Регулационог плана Обилићево, се приступило након што је Скупштина Града Бањалука на 30. сједници одржаној 03.04., 06.04. и 16.04.2015. године донијела Одлуку о изради измјене дијела Регулационог Обилићево. Регулациони план Обилићево у Бањалуци је усвојен у јулу 2008. године, на 62. сједници Скупштине Града Бањалука, одржаној 31.07.2008. год. Иницијативу за покретање измјене дијела Регулационог плана "Обилићево" је поднијело предузеће Идеал Компани, д.о.о. Бањалука, а односи се на парцеле бр. 402/5, 402/6, 402/9, 402/12, 402/13, 404/3, 405/2, 405/3, 406/1, 406/3, 406/4, 406/5, 409/2 и 2109/2, (н.п.) К.О. Бања Лука 4. Плански период - у смислу члана 40. став 3. тачка в) Закона о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник РС" бр. 40/13), је 10 (десет) година. Разлог за покретање иницијативе за измјену дијела Плана огледа се у потребама власника овог земљишта за промјеном намјене планираних садржаја на предметном земљишту, односно да се на мјесту постојећих стамбено - пословних и пословних објеката, углавном лошег бонитета, изгради стабница за снабдијевање моторних возила дизел горивом. Уговор о изради измјене дијелова Регулационог плана Обилићево", закључен је између наручилаца, предузећа Идеал Компани д.о.о. Бања Лука и УРБИС ЦЕНТРА, д.о.о. Бањалука, Булевар војводе Степе Степановић 101а, као извршиоца. Носилац припреме Плана је носиоцу израде Плана доставио програмске елементе за израду плана који, између осталог, садрже: Одлуку о изради измјене дијела Регулационог плана Обилићево" у Бањалуци, усвојену на сједници Скупштине града Бањалука, одржаној 03.04., 06.04. и 16.04.2015. године са образложењем и графичким прилогом обухвата; Извод из Просторног плана града Бањалуке из 2013. год.; Извод из Урбанистичког плана Бањалуке из 1975. год.; Извод из важеће планске документације - Регулациони плана Обилићево у Бањалуци (графички прилог: План просторне организације); Списак издатих урбанистичко-техничких услова у предметном обухвату и непосредном окружењу; Програмске елементе и смјернице надлежних органа и организација достављење на захтјев носиоца припреме Плана, и то: - "Водовод" а.д. Бања Лука; - "Топлана" а.д. Бања Лука; - Ј.П. "Путеви Републике Српске"; - Телекомуникације РС а.д. Бања Лука; - Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске; - Републички завод за заштиту културно - историјског и природног насљеђа; - Инспекторат за експлозивне материје и послове заштите од пожара. Приједлог рјешења ("Приједлог измјене дијела Регулационог плана "Обилићево" у Бањалуци) достављен од стране подносиоца иницијативе - власника некретнина и корисника простора у предметном обухвату предузећа "Идеал Комапани" д.о.о. Бањалука и Рјешење Министарства унутрашњих послова бр. 08-Д/П-4-215-317/2-14 од 23.04.2014. год.; Опште смјернице програмске елементе израду измјене дијелова Плана. Регулациони План је садржајно и методолошки усклађен са одредбама Закона о уређењу простора и грађењу (Службени гласник РС бр. 40/13) и Правилником о начину израде, садржају и формирању документа просторног уређења (Службени гласник РС бр. 69/13), те даје генералне услове и смјернице које ће бити подлога за израду детаљних урбанистичко-техничких услова. 7

Просторни обухват Плана је дефинисан одлуком о изради, приказан на графичком прилогу бр. 01 Геодетска подлога и обухвата к.ч. бр. 402/5, 402/6, 402/9, 402/12, 402/13, 404/3, 405/2, 405/3, 406/1, 406/3, 406/4, 406/5, 409/2 и 2109/2, (н.п.) К.О. Бања Лука 4. Укупна површина обухвата износи 766 m 2. Радни тим за израду овог Регулационог плана је наведен, у комплетном саставу, у уводном дијелу елабората. Комплетност радног тима је омогућила да се сагледа проблематика простора обухвата Плана и да се мултидисциплинарно обради, те да се на тај начин постигну рјешења која могу да испуне захтјеве инвеститора и корисника простора. Планска документација која је служила за израду овог Плана је Просторни план града Бањалука из 2014. године, Урбанистички план Бањалуке из 1975. године, важећи Регулациони план Обилићево из 2008. године. Сагледавајући Просторни план града Бањалука усвојен 2014. год., обухват Плана који је предмет измјене се налази у ужем урбаном подручју. Урбанистичким планом Бањалуке из 1975. године предметни простор је намјењен за становање густина насељености преко 200 st/hа, односно пословно-стамбена зона. С обзиром на величину обухвата у односу на обухват важећег Плана, у цјелокупном Регулационом плану "Обилићево" се задржава стамбена намјена као доминантна, те се може констатовати да су тражене измјене у складу са планираним намјенама документа вишег реда. Прије приступања изради измјене Регулационог плана урађено је ажурирање геодетских подлога, те на тај начин добијен радни материјал о представи терена у размјери 1:1000, на коме су даље рађене све активности везане за израду Плана. Значајан елемент у изради Плана представља валоризациона основа постојећег грађевинског фонда, на основу које су добијени сви подаци који се односе на изграђене физичке структуре, намјену, површину, бонитет, хоризонталне и вертикалне габарите објеката у оквиру предметног обухвата. У складу са одредбама Правилника о начину израде, садржају и формирању документа просторног уређења (Службени гласник РС бр. 69/13), члан 179. Правилника, прије приступања изради преднацрта документа носилац припреме и носилац израде документа усаглашавају начин израде документа у дигиталном облику са Министарством. У складу са одредбама Закона о уређењу простора и грађењу (Службени гласник РС бр. 40/13) прва фаза у изради Плана је Преднацрт плана који се разматра на стручној расправи организованој од стране Носиоца припреме плана. Планом су дефинисани сви релевантни урбанистичко-регулативни елементи за будућу изградњу и планско уређење простора који он обухвата. Стручна расправа за Преднацрт плана је одржана 05.06.2012. године. На расправи су дате одређене примједбе од стране Носиоца припреме плана и представника комуналних организација, те су планска рјешења коригована у складу са предметним примједбама. 8

Б) СТАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 1. ПРОСТОРНА ЦЈЕЛИНА Обухват измјене дијела Регулационог плана "Обилићево" се налази на око 2 km јужно од самог центра града, а обухвата парцеле бр. 402/5, 402/6, 402/9, 402/12, 402/13, 404/3, 405/2, 405/3, 406/1, 406/3, 406/4, 406/5, 409/2 и 2109/2, (н.п.) К.О. Бања Лука 4. Укупна површина обухвата износи 766 m 2 (0,0766 ha). Сам обухват је дефинисан између постојећих саобраћајница, односно између Улице Цара Лазара, Улице Браце Поткоњака и Улице Срђе Злопоглеђе. На предметном простору се тренутно налази више објеката пословне и стамбено - пословне намјене, спратности до П+1 и веома лошег бонитета. Сјеверно од локације налази се постојећи вишепородични стамбено - пословни објекат спратности П+4+М. Приступ локацији је из Улице Цара Лазара и из Улице Браце Поткоњака. Важећим регулационим планом је на предметном простору планирана изградња пословног објекта приземне спратности, оквирних димензија 17,00 х 6,00 m. Остатак простора између Улица Цара Лазара, Браце Поткоњака и Срђе Злопоглеђе, је планиран као зелена површина. Овом измјеном дијела Регулационог плана "Обилићево", на мјесту постојећих пословних и стамбенопословних, углавном лошег бонитета, се планира изградња станице за снабдијевање моторних возила дизел горивом. Измјена регулационог плана концептом не би нарушила План ни у смислу функције ни инфраструктуре с обзиром да : - сам потез нема архитектонског квалитета и не доприноси естетици блока и ширег простора, - да су монтажни објекти на наведеном земљишту, лошег квалитета и сви предвиђени за рушење, - да је важећим регулационим планом планирана изградња пословног објекта димензија 17,0mх6,0m, на чијој би орјентационој локацији и кроз измјену плана егзистирао пословни објекат за потребе намијењен за наплату издатог горива, продају ситне ауто опреме, а дио за пратећи угоститељски објекат типа кафе. - да се задржавају планирани попречни профили улица Цара Лазара као и улице Браце Поткоњака, - да се задржавају планиране регулационе линије ка улицама Цара Лазара и Браће Поткоњак. - да на наведеној локацији предметни објекат доприноси задовољењу потреба грађана у датој дјелатности. 2. ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ 2.1. Инжењерскогеолошке карактеристике терена Инжењерскогеолошки услови у овим условима обрађени су по подацима Основне геолошке карте размјере 1:100.000 - лист Бања Лука, Инжињерскогеолошке карте урбанистичког подручја Бањалуке размјере 1:10.000, Геомеханичке карте урбанистичког подручја Бањалуке, размјере 1:10.000, Картe сеизмичке микрорејонизације урбанистичког подручја Бањалуке, размјере 1:10.000, Регулационог плана "Обилићево" у Бањалуци, те друге расположиве документације и теренског увида. Предметна локација је приказана на одговарајућем прилогу ових услова. 9

2.2. Геолошки састав и грађа терена Oвa локацијa се налази у сјевероисточном дијелу Града Бања Луке, у оквиру насељеног мјеста Бања Лука и КО Бања Лука 4 (насеље Обилићево), око 1 km јужно од центра градског насеља Бања Лука (урбано подручје Бања Лука). Шири простор је дио проширене долине ријеке Врбас, са десне стране, односно јужни дио бањалучке котлине који се граничи са околним брдским теренима. Ријеч је о алувијалној терасној равни апсолутне висине око 160 m надморске висине.нагиб терена саме локације је раван и терен лагано пада према кориту ријеке Врбас. Надморска висина је око 162 m. У литолошком погледу предметна локација је изграђена од шљунковитог ријечног наноса (аl1) који је заступљен шљунком различитог петрографског састава, претежно кречњачког. Шљунак изграђује површински дио терена алувијалне равни, дебљине до 7 m. 2.3. Инжињерскогеолошке и хидрогеолошке карактеристике Шљунковит ријечни нанос грубо је порозан, добро водопропустан, добро сложен и консолидован материјал, дебљине до 7 m. Површински дио је заглињен. Подземна вода се налази на дубини 7-8 m. Терен је стабилан у природним условима. 2.4. Сеизмолошке карактеристике Према подацима Карте сеизмичке микрорејонизације урбанистичког подручја предметна локација налази се у зони максимално очекиваног интензитета потреса од 8 о MSK-64 и коефицијента сеизмичности Кѕ =0.04. 3. СИСТЕМ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА Систем зелених површина има сложену функционалну структуру. Елементи који образују систем, различити су по својој намјени, по циљевима који се њима желе постићи, а такође и по начину композиције. Основне функције зеленила су побољшање санитарно хигијенских услова, стварање повољних микро-климатских услова и амбијентално осмишљавање коришћењем естетско - декоративног изгледа зеленила. Зелене површине, односно њихово уређење као компонента урбанизације насеља, имају изванредан значај у животу и раду људи, па им је потребно дати третман битне инфраструктурне компоненте. Предметно подручје, са аспекта система зелених површина, представљено је са бар стабала уз Улицу Цара Лазара и неуређеном зеленом површином на дијелу обухвата. Предметни обухват, са аспекта система јавних зелених површина, може се окарактерисати као дјелимично опремљен. 4. ТИПОЛОГИЈА ИЗГРАДЊЕ Типологија изградње се у оквиру предметних обухвата по структури се може дефинисати као хетерогена и директно је условљена конкретном намјеном, годином изградње и бонитетом објекта. У обухвату доминирају пословни и стамбено - пословни објекти спратности по П+1, врло лошег бонитетног стања, који се само дјелимично могу користити. 5. ЗОНИРАЊЕ ТЕРИТОРИЈЕ Као критеријуми за зонирање су коришћени: намјена простора, функционална диспозиција објеката, структура парцелације, степен регулације објеката, бонитет грађевинског фонда, степен изграђености простора, амбијенталне карактеристике простора, структура власништва над земљиштем, сабраћајна матрица, те карактеристични урбанистички параметри - коефицијент заузетости и коефицијент изграђености предметних зона и појединачних грађевинских парцела у оквиру зона. У складу с тим цјелокупан обухват је представљен као Зона 1 која обухвата пословне и стамбено - пословне објекте спратности до П+1, углавном лошег бонитета. 10

6. ВАЛОРИЗАЦИЈА НАСЛИЈЕЂЕНИХ ФОНДОВА ВИСОКОГРАДЊЕ И НИСКОГРАДЊЕ У склопу анализе постојећег стања дата је детаљна валоризација наслијеђених фондова високоградње која је презентована на графичком прилогу и у склопу валоризационих табела датих на крају текстуалног дијела плана. Валоризација објеката нискоградње је дата у склопу области инфраструктуре. 7. ВЛАСНИШТВО НАД ЗЕМЉИШТЕМ Карта власништва над земљиштем је саставни дио графичког дијела предметног регулационог плана, према којој се може констатовати да је дио земљишта у обухвату у приватном власништву, док је преостали простор у државном власништву. 8. МОГУЋНОСТИ ПАРЦЕЛАЦИЈЕ Могућност нове парцеларије постоји, посебно имајући у виду разлоге за измјену, кроз које би предметне парцеле требало укрупњавати у циљу стварања јединствене грађевинске парцеле за планирани објекат и његове пратеће садржаје. 9. ПОСЛОВНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ Пословање у оквиру предметног обухвата се појављује у виду продајних и угоститељских простора, у постојећим приземним објектима и приземним етажама стамбено - пословних објеката. Постојећи објекти у обухвату углавном нису у функцији и веома су лошег бонитета. Укупна бруто грађевинска површина пословања у оквиру предметног објеката износи око 462 m 2. 10. СТАНОВАЊЕ У обухвату се налазе два индивидуална стамбена објекта у оквиру којих су организоване двије стамбене једнице, зкзпне бруто грађевинске површине око 191 m 2. Предметни објекти тренутно нису у функцији. 11. ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ Објекта друштвених дјелатности, као и објеката културе, духовне културе, школства и управе и администрације на овом простору нема. 12. ЗАШТИТА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ И ПРИРОДНОГ НАСЉЕЂА У предметном обухвату нема евидентираног културно-историјског и природног насљеђа, евидентираног од стране Републичног завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. 13. УСЛОВИ ЗАШТИТЕ ЉУДИ И ДОБАРА ЗА СЛУЧАЈ ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА, РАТНИХ КАТАСТРОФА И ТЕХНОЛОШКИХ АКЦИДЕНАТА Заштита од елементарних непогода, техничких опасности и ратних дејстава на подручју Града Бањалука остварује се путем надлежног органа цивилне заштите (на нивоу општине) који се налази у оквиру Републичке управе за цивилну заштиту. Мјере заштите од елементарних непогода обухватају превентивне мјере којима се спречавају непогоде или ублажава њихово дејство, мјере које се подразумијевају у случају непосредне опасности од елементарне непогоде, мјере заштите кад наступе непогоде, као и мјере ублажавања и отклањања непосредних посљедица. У области заштите од елементарних непогода, ратних дејстава, као и других већих опасности потребно је предузети сљедеће мјере: 11

уважавајући чињеницу да се предметни простор налази у подручју са израженом сеизмичком активношћу високог степена интензитета, стриктна је примјена прописа о асеизмичкој градњи, односно примјена сигурносних стандарда и техничких прописа о градњи на сеизмичким подручјима; стриктна примјена противпожарних прописа; контрола и санација противпожарне заштите у пословним објектима. 14. МОГУЋНОСТИ КРЕТАЊА ЛИЦА СА УМАЊЕНИМ ТЈЕЛЕСНИМ СПОСОБНОСТИМА Препоручује се примјена Правилника о условима за планирање и пројектовање објеката за несметано кретање дјеце и лица са умањеним тјелесним способностима ("Службени гласник РС" бр. 93/13). 15. ИНФРАСТРУКТУРА - КОМУНАЛНА ОПРЕМЉЕНОСТ И УРЕЂЕНОСТ ПРОСТОРА 15.1. Саобраћај Предметна локација се налази између улице Браце Поткоњака и Цара Лазара. Улица Браце Поткоњака је једносмјерна из правца југоисток ка правцу сјеверозапад, при чему се лијева страна улице користи као подужни паркинг. Улица Цара Лазара је двосмјерна ширине до 6m са зеленилом и обостраним тротоарима промјенљиве ширине. На локацију се приступа са улице Цара Лазара. 15.2. Хидротехничка инфраструктура Увод Хидротехничку инфраструктуру у обухвату измјене регулационог плана насеља Обилићево чини: Снабдијевање насеља водом - водовод; Сакупљање и одвођење фекалних отпадних вода фекална канализација; Одвођење површинских вода од падавина - кишна канализација; Водотоци у насељу Ђурђевачки поток. Водовод Предметно подручје се снабдијева водом са водоводног система града Бањалука. У висинском погледу подручје припада првој висинској зони (прикључивање објеката се врши до коте 180 мнм). Постојећи примарни цјевовод (прве висинске зоне) профила Ø400мм се налази у Улици Цара Лазара. Секундарни цјевоводи (профила мањег од Ø200мм) се налазе у Улици Цара Лазара Ø150мм и Ø100мм, у Улици Браће Југовића Ø160мм, у Улици Срђе Злопоглеђе Ø80мм и у Улици Браце Поткоњака Ø80мм. Сакупљање и диспозиција фекалних отпадних вода Предметно подручје има ријешено питање прикупљања и диспозиције фекалних отпадних вода. Највећи дио постојећег канализационог система је мјешовити. Из правца улице Браће Југовића долази колектор Ø400/600мм који затим иде Улицом Браце Поткоњака у којој се налази и мјешовити колектор Ø500/750мм. У Улици Цара Лазара се налази мјешовити колектор Ø500мм. Одвођење површинских вода од падавина Како је већ споменуто у дијелу о одводњи фекалних отпадних вода, постојећи канализациони систем је највећим дијелом мјешовити тако да се истим каналима одводе фекалне и површинске воде за одводњу саобраћајница од падавина. У Улици Цара Лазара постоји кишни канализациони колектор 12

Ø400мм који се у улици Браце Поткоњак улијева у мјешовити канализациони колектор Ø500/750мм. Водотоци Кроз предметни обухват, улицом Браце Поткоњак пролази регулисано корито Ђурђевачког потока. Корито је кроз цијели предметни простор регулисано затвореним типом регулације. Поред одвођења површинских вода узводних дијелова слива потока, регулисани поток такође служи и као реципијент површинских вода од одводње гравитирајућих саобраћајница. 15.3. Електроенергетика Подручје обухваћено измјеном дијела Регулационог Обилићево, снабдјевено је електричном енергијом преко средњенапонских 10 (20) kv каблова који воде из ТС Бањалука II. Трасе каблова су дате у графичком прилогу, који је саставни дио овог планског документа. У непосредној близини предметног обухвата налази се трансформаторска станица, ТС (20)10/0,4 kv Пошта Мејдан и ЗТС (20)10/0,4 kv Браће Југовића, које су на постојећу средњенапонску мрежу прикључене кабловски, а трасе су приказанe у графичком прилогу. Нисконапонска мрежа у предметном обухвату и шире, изведена је углавном кабловски, мада постоје и потрошачи који су на постојећу НН мрежу прикључени надземно. Дуж главних саобраћајница постоји јавна расвјета која је изведена подземно. 15.4. Телекомуникације Предметно подручје, «Измјена дијела Регулационог плана Обилићево», покривено је у потпуности ТТ везама, јер су сви важнији објекти прикључени на градску ТТ мрежу, односно, градску инфраструктутуру из области телекомуникација. Капацитет телефонске мреже је такав да се у задње вријеме успјешно задовољава захтјевима за додатним телефонским прикључцима. Телефонска мрежа предметног обухвата сведена је на аутоматску телефонску централу АТЦ «Обилићево» која је смјештена у оближњем објекту. У границама предметног регулационог плана инсталисана је инфраструктура кабловске телевизије. 15.5. Топлификација На разматраној локацији, обухваћеној овим планом, постоје изграђенеинсталације система даљинског гријања. Постојећи објекат, на овом простору, снабдијевају се топлотном енергијом из система даљинског гријања и из индивидуалних топлотних извора. 16. ЖИВОТНА СРЕДИНА Процес изградње и урбанизације простора неминовно доводи до нарушавања квалитета природних услова живљења. Интензивнија изградња уз магистрални пут, и заузимање пољопривредног земљишта, резултирала је интензивнијом деградацијом простора која за резултат има негативне посљедице по квалитет животне средине као и укупни квалитет људског бораква у предметном простору. Због све тежих посљедица које проузрокује такво стање, последњих година се придодаје све већа пажња заштити животне средине. Поменуте деградације се манифестују у различитим облицима, пре свега као: 1. Загађивање вода (површинских и подземних); 2. Загађивање земљишта и нагомилавање чврстог отпада; 3. Загађивање атмосфере; 4. Појава буке и др. 13

Разматрање проблематике заштите животне средине постаје актуелно тек у посљедњих неколико година, што као посљедицу има недостатак великог дијела података о тренутном стању животне средине, односно евиденцију контроле и мјерења загађења. Извори утицаја на квалитет ваздуха могу се условно подијелити на: 1. Линијске изворе загађења (саобраћајнице) 2. Тачкасте изворе загађења (котловнице, ложишта и сл.) Загађење атмосфере настаје од гасовитих продуката сагоријевања односно емисијом полутаната у процесима сагоријевања различитих врста горива који се употребљавају најчешће у саобраћају, или као енергенти било у привредним или индивидуалним активностима. Квалитет ваздуха како на ширем урбаном подручју тако и у овом дијелу плана има промјенљиве вриједности у различитим периодима годишњих доба. Комунална бука је једна од пратећих проблематика свих урбаних цјелина. Међутим, с обзиром да претходно нису рађена никаква мјерења еквивалентних нивоа комуналне буке ова област у оквиру предметног документа неће се моћи квантитативно изразити ни анализирати. Уклањање отпада представља један од битних услова за спречавање ширења заразних болести, загађења основних природних елемената животне средине и уопште за одржавање јавне хигијене. Опслуживање простора услугама сакупљања комуналног и других осталих категорија отпада тренутно врши комунално предузеће КЈП Чистоћа а.д. Бања Лука, које одвози у контитуитету комунални отпад са овога простора, међутим с обзиром да фреквенција одвоза није адекватно усклађена са степеном продукције одређене количине отпада често се нађу одложене поред контејнера предвиђених намјена. 17. БИЛАНСИ КОРИШЋЕЊА ПОВРШИНА РЕСУРСА И ОБЈЕКАТА Према валоризационој основи постојећег стања, у простору обухвата Плана, установљени су слиједећи урбанистички параметри: Површина обухвата 0.0766 ha Укупна бруто грађевинска површина постојећих објеката 653 m 2 Укупна површина под објектом 462 m 2 Коефицијент изграђености 0,85 (однос тлоцртне површине свих етажа објеката и укупне површине обухвата) Коефицијент заузетости (однос тлоцртне површине свих објеката и укупне површине обухвата) 0,60 18. ОЦЈЕНА ПРИРОДНИХ И СТВОРЕНИХ УСЛОВА При дефинисању циљева развоја и утврђивању просторно-програмског концепта, врши се анализа појединих елемената и даје се оцјена постојећег стања, уз истовремено уважавање захтјева и потреба савременог живота. У ту сврху, анализирају се природни и створени услови датог простора, односно, природне карактеристике, намјена површина, постојећа изграђеност и инфраструктурна опремљеност. За предметну локацију, одређује се степен повољности и то у три категорије: повољне површине које подразумијевају површине које не захтијевају значајне техничке мјере и немају негативних посљедица на простор и животну средину, неповољне површине које подразумијевају велика ограничења и трошкове за изградњу, условно повољне површине обухватају оне дијелове анализираног подручја који захтијевају извјесне додатне трошкове и техничке мјере у сврху побољшања услова изградње. На основу идентификације и критичког осврта информација са тематских карата, преузимају се појединачне информације и прави се синтезна оцјена природних и створених услова и повољности 14

за изградњу. Резултат су хомогене цјелине или потези у којима дјелују исти фактори који пружају повољне, условно повољне и неповољне услове за изградњу. У групи природних услова анализирани су: нагиби, носивост и стабилност терена, хидрогеолошке карактеристике и сеизмичност. Са аспекта природних услова, простор је повољан. У групи створених услова анализирана је: постојећа намјена површина, изграђеност и инфраструктурна опремљеност. Анализа површина и постојеће изграђености открива одређена ограничења. Цјелокупан простор третира се као условно повољан са становишта нове изградње. Са аспекта инфраструктурне опремљености, простор обухвата измјене регулационог плана је представљен као повољан, с обзиром на постојећу саобраћајну повезаност и инфраструктурну опремљеност. Анализирајући наведене елементе, простор је условно повољан за градњу. 15

В) ПОТРЕБЕ, МОГУЋНОСТИ И ЦИЉЕВИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА Након наведених података о општем стању уређености простора у обухвату Плана и података о планирању може се констатовати да су исказане потребе, од стране подносиоца иницијативе за измјену дијелова Плана, да се овај простор планском изградњом на што рационалнији начин доведе у стање примјерно локалитету и постојећој намјени у окружењу. Циљеви организације и уређења простора могу се исказати у сљедећем: утврдити карактеристике појединих елемената градске средине; дефинисати карактеристике физичких структура у простору; дати оцјену стања саобраћајног система и саобраћајне инфраструктуре; дати оцјену стања паркирања; дефинисати развијеност инфраструктурне мреже; утврдити кроз концепцију однос обухваћеног простора по садржају и функцији према осталим контактним зонама, став према ранијим планским документима; одредити потезе интервенције у смислу потпуног уклањања или реконструкције објеката, те градње нових објеката; опредјелити се у интервенцији према урбанистичко - архитектонском третману за подручје блок, улични потез и појединачни објекат; планским опредјељењем формирати простор задовољавајућег урбаног стандарда; просторно и функционално дефинисати комплекс; заснивати рјешења на економској рационалности што подразумјева посебан приступ кориштењу градског грађевинског земљишта; формирати грађевинске линије на начин да се формирају квалитетнији урбани улични фронтови. 1. ПОСЛОВНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ Обухват Измјене дијела регулационог плана Обилићево, у протеклом периоду је представљао простор у коме су већим дијелом биле смјештене пословне дјелатности (трговина, угоститељство и сл.), а мањим дијелом становање. У оквиру предметног обухвата планиран је развој пословања у виду бензинске станице, чиме се задовољавају потребе грађана у датој дјелатности у ширем окружењу. 2. СТАНОВАЊЕ У оквиру обухвата предметног измјене дијела регулационог плана не предвиђа се изградња објеката намјењених становању, с обзиром да не постоје просторне могућности за формирање квалитетног животног простора. 3. ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ У оквиру обухвата предметног регулационог плана не предвиђа се изградња објеката намјењених смјештају јавних служби или других друштвених дјелатности. 16

4. ИНФРАСТРУКТУРА 4.1. Саобраћај Када се планира у простору прије самог почетка неопходно је поставити одређене циљеве који се желе постићи, као и стандарде из појединих области којима се тежи. У овом случају, имајући у виду изграђеност простора одређени су слиједећи циљеви и то: Реконструкција и доградња постијеће саобраћајне мреже, Рјешавање питања мирујућег саобраћаја, у складу са потребама проистеклим из постојећих као и планираних садржаја, Дефинисање површина за безбједне и ефикасне пјешачке токове. 4.2. Хидротехничка инфраструктура У оквиру измјене дијела регулационога плана Обилићево разматрани су следећи актуелни аспекти хидротехничке инфраструктуре: снабдијевање водом за санитарне и пожарне потребе водовод сакупљање и одвођење отпадних вода из насеља фекална канализација сакупљање и одвођење површинских вода од падавина у насељу кишна канализација водотоци у насељу Ђурђевачки поток Са аспекта снабдијевања водом у предметном простору, оцијењено је да је локалитет повољан за изградњу планираних објеката. На цијелом подучју обухвата плана постоји изграђена водоводна мрежа (примарна и секундарна). Цјевоводе профила мањих од Ø100 мм је потребно рекунструисати (замијенити са већим профилима) како би могли да задовоље потребама повећаних количина воде (посебно са становишта заштите од пожара). Такође, постоји изграђен јавни канализациони систем за сакупљање и одвођење фекалних отпадних вода и површинских вода од падавина, највећим дијелом мјешовитим системом каналисања. У будућим рејешењима приликом реконструкција саобраћајница и изградње нових објеката, потребно је прелазити на раздјелни (сепаратни) систем каналисања (тј. кишне воде се могу усмјерити директно према Ђурђевачком потоку). Постојећи поток са регулисаним током кроз предметни простор (Ђурђевачки поток) је оцијењен као задовољавајући. Потоци имају улогу главних одводника површинских вода, адекватним дренирањем терена као и његовој стабилности. 4.3. Електроенергетика Снабдијевање електричном енергијом простора обухваћеног измјеном Регулационог плана треба извести тако да се осигура сигуран рад средњенапонске мреже. Потребнo је полагати 20 kv водове чиме ће се омогућити прелазак на виши напонски ниво и економичнија организација мреже. Неопходно је повећати и инсталисану снагу изградњом нових трансформаторских станица у зависности од: појаве нових потрошача; природног пораста оптерећења постојећих потрошача; недозвољено ниског напона код потрошача. У предметном обухвату је планирана изградња објеката пословног садржаја (бензинска станица). Бруто грађевинска површина планираних пословних садржаја износи око 135 m 2. Процјењена, потребна инсталисана снага, за планиране пословне садржаје је око 40 kw. 17

4.4. Телекомуникације Претплатничка и разводна ТТ мрежа капацитираће се према потребама планиране изградње. До свих извода од мини кабловског окна планирати да се поставе најмање по двије цијеви 40 mm или 50 mm, а унутар зграде до извода, по рјешењу пројектанта, цијев или каналица. Ако се поставља нови извод планирати да се обје цијеви доведу у извод. Кабловска окна поставити, првенствено, на мјестима гранања ТТ канализације и на мјестима гдје ТТ канализација скреће под оштрим углом. Развођење инфраструктуре за кабловску телевизију планирати ваздушним путем, што представља прелазно рјешење док се не изгради подземна мрежа. 4.5. Топлификација С циљем рационалног коришћењг топлотне енергије при загријавању грађевинских објеката, а такође и њене рационалне производње, у области топлификације се предвиђа: изградња нових објеката и система: - изградња система централног снабдијевања објеката топлотном енергијом, са примјеном енергетски ефикаснијих рјешења, - термоизолације објеката како би се просјечна специфична потрошња енергије за гријање објеката приближила потрошњи у савременим објектима, какви се данас граде у Европи, та потрошња не прелази 70 kwh/god./m 2, са тежњом ка континуираном смањивању, стварање могућности за употребу алтернативних горива, на основу конкурентности цијена, поузданости снабдијевања горивом, те еколошког значаја, предност дати домаћим енергентима, што веће учешће алтернативних извора енергије за гријање (енергија сунца, биомасе и сл.). 5. СИСТЕМ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА На основу програмских елемената и матрице која је добијена детаљним вредновањем задатог простора, издвојиле су се основне потребе и циљеви у домену уређења зелених површина. Уређење зелених површина има за приоритетан циљ побољшавање микроклиматских и санитарнохигијенских услова на посматраном простору. Такође се намеће и незаобилазна естетска компонента која се остварује правилним рјешавањем односа изграђених и озелењених површина, гдје појединачни елементи хортикултурног уређења потенцирају и оплемењују архитектонске елементе и цјелокупни амбијент изграђених структура. Зелене површине, односно њихово уређење као компонента урбанизације насеља, имају изванредан значај у животу и раду људи, па им је потребно дати третман битне инфраструктурне компоненте. Примарни циљ квалитетно формиране зелене матрице, јесте формирање пријатног амбијента за кориснике овог простора уз неоспорну позитивну функцију у контексту регулације микроклимата. 6. ЖИВОТНА СРЕДИНА Савремени концепт заштите животне средине захтијева континуирано праћење степена аерозагађења, хидрозагађења, педозагађења, биљног покривача, фауне, хигијенског стања средине, здравственог стања људи, буке, вибрација, штетних зрачења и других појава и показатеља стања животне средине. Општи критеријуми за заштиту животне средине од производних објеката полазе од међународно утврђених еколошких принципа који се могу свести на слиједеће: 18

Најбоља политика заштите животне средине заснована је на превентивним мјерама, што подразумијева благовремено спречавање еколошки негативних утицаја на животну средину, уместо уклањања њихових посљедица; У процесу доношења одлука о изградњи привредних и инфраструктурних објеката мора се анализирати и јасно утврдити утицај њихове изградње и рада на квалитет животне средине. Да би се испунили сви предвиђени захтјеви овог плана, дефинишу се и одређена рјешења која се заснивају како на дефинисању заштите основних природних елемената тако и на заштиту слободних простора, градске баштине, мреже зелених површина и културног пејзажа. Основне потребе заштите се заснивају у заштити природних елемената животне средине и радом створених човјекових вриједности које су дио ове урбане цјелине, а које могу битно да утичу на квалитет човјековог живота у њој. Заштита животне средине овог Плана постићи ће се остваривањем више појединачних циљева, који се односе на: Заштиту вода од загађења (свеобухватно каналисање и пречишћавање отпадних вода из објеката); Заштиту земљишта од загађења (спречавање депоновања отпада на за то непредвиђеним мјестима, итд.); Заштиту ваздуха од загађења (кроз обезбјеђење јединственог система топлификације, контролисање аерозагађења од саобраћаја, као и поштовање мезо и микроклиматских услова при избору локација за потенцијалне загађиваче); Заштиту од буке (кроз адекватно планирање саобраћајница и саобраћајних токова и контролисања саобраћајне буке, као и различите мјере заштите, почевши од правилног лоцирања извора буке у односу на пријемник, смањења стварања буке и спречавања њеног ширења у околину, итд.); Заштиту вегетације и фауне, при чему се мисли на вегетацију планирану регулационим планом. У том смислу неопходно је правилном диспозицијом загађивача, адекватним уређењем система зелених површина итд., обезбиједити такве услове који ће битно утицати на унапређење квалитета живљења и амбијенталних вриједности овог Регулационог плана. 7. БИЛАНС ПОТРЕБА И МОГУЋНОСТИ Биланс потреба и могућности у овом простору дефинисао је програмски задатак достављен од стране подносиоца иницијативе за измјену дијела Плана, као и могућности које разматрани простор пружа за нову изградњу. 19

Г) ПЛАН ОРГAНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА 1. ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА Основна концепција уређења простора у оквиру просторне цјелине наметнула се као посљедица намјене дефинисане планском документацијом рађеном у претходном периоду, природних и створених услова овог простора, те програмских задатака достављених од стране подносиоца иницијативе за измјену дијела Плана. Простор обухваћен израдом Плана дефинисао је површине сљедећих намјена: Површине за изградњу новог објекта; Површине намјењене за поплочане пјешачке површине; Површине предвиђене за саобраћај (колски и саобраћај у мировању); озелењене површине унутар грађевинске парцеле. У оквиру обухвата измјене предметног Плана, предвиђено је уклањање свих постојећих објеката, у циљу изградње новог објекта, реконструкције постојећих саобраћајница и изградње зелених површина. 2. ПЛАН НАМЈЕНЕ ОБЈЕКАТА И ПРОСТОРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Овом измјеном дијела Регулационог плана "Обилићево", на мјесту постојећих стамбено-пословних и пословних објеката, углавном лошег бонитета, се планира изградња станице за снабдијевање моторних возила дизел горивом. Измјена дијела поменутог регулационог плана концептом не нарушава План ни у смислу функције ни инфраструктуре. На планирани простор бензинске станице ће се приступати са улице Цара Лазара по принципу десно - десно. Наиме Улица Цара Лазара планом је предвиђена за реконструкцију и проширење на по двије саобраћајне треке по смјеру, што значи да је једини могући приступ на планирану бензинску станицу био по принципу десно - десно. На предметној локацији је планиран пословни објекат бензинске пумпе П+1, са надстрешницом изнад точионих мјеста. Планирано је раздјелно острво са два аутомата изнад укопаног резервоара, а аутоматима ће се приступати и са источне и са западне стране приступним једносмјерним улицама. На грађевинској парцели планиране бензинске станице предвиђена су два паркинг мјеста једно у јужном а једно у сјеверном дијелу станице. Јужно од планираног објекта превиђена је озелена површина која представља 20% од отворених површина на парцели објекта. ТЕХНИЧКИ ОПИС ТЕХНОЛОШКОГ ПРОЦЕСА Гориво ће се допремати транспортним цистернама на локацију. Са мјеста предвиђеном за аутоцистерну ће се вршити претакање у подземне резервоаре. За вријеме претакања саобраћај на станици био би обустављен постављањем саобраћајних знакова и препрека. На станици би био предвиђен систем са повратом пара. Систем са повратом пара подразумјева поврат пара из резервоара у аутоцистерну приликом претакања. Систем са повратом пара подразумјева малу емисију гасова на станици. Да би се остварио поврат пара из резервоара приликом претакања предвиђа се спајање још једним цријевом гасовита фаза резервоарагасовита фаза аутоцистерне. Гориво би се користило за пуњење резервоара аутомобила који користе ову врсту горива за погон. Пуњење би се вршило путем аутомата. 20

ОПИС ЛОКАЦИЈЕ ПОСТАВЉАЊА Подземни резервоар течних горива би био постављен на јужној страни парцеле у односу на објекат бензинске станице. Резервоар би се поставио испод саобраћајница у складу са чланом 68. Правилника за запаљиве течности. (Ако се изнад резервоара врши промет возила, резервоар је заштићен слојем земље дебљине најмање 1 m, односно слојем набијене земље дебљине најмање 50 cm и армирано бетонском плочом дебљине најмање 15 cm). Удаљеност шахтова од јавне саобраћајнице би износила минимално 5,5 m, а од објекта станице 7,5 m. Претакање у ове резервоаре би се вршило преко трајно учвршћеног прикључка (са прикључком за поврат пара) постављеног уз резервоар (на острво) уз мјесто гдје се паркира аутоцистерна. Одушни цјевоводи резервоара ће бити изведени изнад надстрешнице. Аутомати за истакање горива у резервоаре аутомобила би били постављени под надстрешницу (2 аутомата) на удаљености један од другог минимално 5m, а од објекта за смјештај запосленог особља 8m. Аутомати би се поставили на острва чија ивица га одваја од пута минимално 50 cm. У близини станице на удаљеностима већим од 40 m нема колосјека за електричну вучу. У непосредној близини (преко улице Цара Лазара ) је постојећи вртић као најближи јавни објекат, а удаљеност шахтова резервоатра и других извор опасности од улаза је 48 m. У зони станице се не налазе објекти који не припадају станици. Део станице на коме се налазе моторна возила за време пуњења горивом се не налази у кривини и бетониран је. Међусобне удаљености као и удаљености појединих елемената погона од објекта и путних комуникација према одабраној локацији, узимајући у обзир постојеће стање у потпуности задовољава техничке прописе. ТЕХНИЧКИ ОПИС РЕЗЕРВОАРА И АГРЕГАТА ЗА ИСТАКАЊЕ Резервоар који је предвиђен за постављање је подземни. Резервоар би имао три коморе. Димензије резервоара за течна горива је Ø 2,9 м x 12 м. Резервоар мора испуњавати одговарајуће услове у погледу постављања (укопавања), конструкције и опреме. За постављање потпуно укопаног подземног резервоара морају бити испуњени сљедећи услови: да је израђен и опремљен за подземну уградњу, да је прије укопавања испитан, да је заштићен од корозије одговарајућим изолационим материјалом дебљине најмање 6 мм, да је положен у слој опраног, сувог и набијеног пијеска и да је обезбјеђен од помјерања и потиска подземних вода. У погледу конструкције морају бити задовољени сљедећи услови: сви прикључци, ако су то цијевни наставци морају бити изведени варењем са појачањима на плашту дужине до 150 mm. Носачи, прикључци, наставци, држачи, јастуци, натписне плоче и сл. морају бити заварени на резервоару прије испитивања. Варење код резервоара се врши само на плочама седла или носачима. Завршни крајеви одушних цијеви морају имати слободни-окошени отвор, који омогућује експанзију испуштеног гаса вертикално нагоре и морају се налазити најмање 2,5 m изнад околног терена. Цјевоводи се полажу подземно и морају бити заштићени од корозије, а спајају се непропусним везама које морају бити одобрене. Ако се цјевоводи полажу директно у земљу морају се укопати најмање 80 cm и обложити слојем пјеска дебљине најмање 15 cm. Ако цјевоводи пролазе испод коловоза, морају се заштити конструкцијом која је статички прорачуната да издржи предвиђено оптерећење. Резервоар мора бити уземљен. ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОД ИЗБИЈАЊА И ШИРЕЊА ПОЖАРА У складу са чланом 30. став 2. Правилника о изградњи станица за снабдијевање горивом моторних возила и о складиштењу и претакању горива (Сл. гласник РС бр. 26/12) ако станица служи искључиво за снабдијевање дизел-горивом, за њих се не одређују зоне опасности од избијања и ширења пожара, с тим да агрегати, пумпе за истакање, транспортне и мјерне јединице морају бити изведени и уграђени у складу са прописима који регулишу противексплозивну заштиту. 21

2.1. СТАНОВАЊЕ У оквиру обухвата измјене дијела Регулационог плана "Обилићево" није планирана стамбена намјена. 2.2. ПОСЛОВНЕ И ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ У оквиру обухвата измјене дијела Регулационог плана "Обилићево" је планирана пословна намјена, тачније планиран је објекат бензинске пумпе са пратећим садржајима. 3. ОПШТИ УРБАНИСТИЧКО-ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ Овом Планом дефинисани су сви релевантни урбанистички-регулативни елементи за пројектовање и изградњу објекaта у подручју обухвата измјена Плана. Текстуални дио и сви графички прилози чине јединствен документ који у регулативном смислу обавезују све субјекте без обзира у којој фази реализације Плана учествују. 3.1. ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ПЛАНИРАНИХ ОБЈЕКАТА Прије израде архитектонских пројеката за објекте чија градња се овим Планом предвиђа, треба формулисати детаљни пројектни задатак који укључује и податке и захтјеве садржане у Плану, а који се односе на: намјену и ситуациони размјештај објеката, хоризонталне и вертикалне габарите, орјентационе нивелационе коте, услове за прикључење на саобраћајну и осталу комуналну инфрастрктуру (вода, канализација, електрика, ТТ), архитектонско обликовање објекта, услове за уређење слободних површина, услове заштите и друго. Сви ови подаци формулишу се као посебан урбанистичко-регулативни документ за сваки објекат у виду детаљних урбанистичко-техничких услова за пројектовање и изградњу објеката. Основу за њихово дефинисање представља овај План. Намјене планираних објеката дефинисане су на карти бр. 04 План просторне организације графичког дијела овог елабората. Хоризонтални габарити планираних објеката приказани на карти бр. 04 План просторне организације су максимални. Вертикални габарити планираних објеката, изражени бројем надземних етажа и приказани на карти бр. 04 План просторне организације су максимални. Свијетле висине етажа планираних објеката ускладити са намјеном, технологијом и важећим Правилницима из ове области. На приједлог подносиоца захтјева за издавање локацијских услова, детаљним урбанистичкотехничким условима може се одредити изградња једне или више подрумских (сутеренских) етажа, за објекте чија изградња тек слиједи. Помоћне просторије за планиране објекте смјештају се у приземној, сутеренској или подрумској етажи објектa. 22

Грађевинске линије објеката, приказане на карти бр. 09 План грађевинских и регулационих линија, су граничне, и приказују линију коју објекат не може прећи најистуренијим дијелом. Урбанистичко - техничким условима може се кориговати грађевинска парцела предвиђена Регулационим планом у минималним одступањима, и то да би се уважили релевантни фактори који се тичу имовинско - правних односа, али да се притом не угрожавају други околни објекти, односно приступи истим и њихово нормално функционисање. Урбанистичко-техничким условима одређује се дефинитивна намјена објеката и његових дијелова, дефинитивни хоризонтални и вертикални габарити, положај према грађевинским линијама и према границама грађевинске парцеле, положај помоћних просторија, услови прикључења на комуналне инсталације и саобраћајнице, услови у погледу фасада, кровова, ограда, паркиралишта, озелењавања и уређења животног простора и др. За планиране објекте, за саобраћајнице и саобраћајне површине, за инфраструктурне инсталације, за уређење јавних и зелених површина и сл., урбанистичко-технички услови израђују се за поједине објекте, односно за поједине површине. Урбанистичко-технички услови израђују се као посебан елаборат, у складу са Планом и са одредбама Закона о уређењу простора и грађењу, и служе као стручна подлога за издавање локацијских услова и за пројектовање. Основу за дефинисање урбанистичко техничких услова представља овај План. У том документу који чини саставни дио локацијских услова и рјешења о одобрењу градње у складу са овим Планом утврђује се: Намјена објекта са детаљнијим размјештајем функционалних простора у оквиру исте намјене. За објекте са више садржаја различите намјене, њихов размјештај у поједине дијелове објекта и основна квантификација површина; Максималне димензије хоризонталних габарита објекта и облик габарита, вертикални габарит висином тла мјереном од будуће нивелете терена или бројем надземних етажа спратност објекта; Ситуациони положај објекта и површина, облик основе приземља и спратова ако су различити, приказује се на графичком дијелу документа. Грађевинске и регулационе линије дефинисане су координатама тачака или дистанцама од постојећих објеката и тачака на терену; Нивелета пода приземља (улазни подест) се одређује као приближна вриједност са тачношћу ±20 cm. У неким случајевима одређује се тачна нивелета. Означава се апсолутном котом. За одређивање нивелете мјеродавна је нивелација околног простора, тј. нивелета саобраћајних површина. У условима за прикључење на саобраћајну мрежу графички и текстуално се одређују прилази објекту, њихова позиција, геометријски облик и површинска обрада, ширина, ивичњаци, радијуси закривљења и сл. У условима за уређење слободних површина око објекта текстуално и графички треба дати податке о величини, облику, намјени и начину обраде тих површина. Поставља се захтјев да уређење слободних површина буде и инвестиционо и грађевински, саставни дио изградње објекта. Објекат се може сматрати готовим, бити технички примљен и предан на употребу тек пошто су изграђене и све околне површине које му припадају. Уређење ових површина се врши према посебном пројекту који чини саставни дио пројектне документације објекта који је у складу са рјешењем о заштити и хортикултурним пројектом. Условима заштите утврдити обавезу пројектовања и изградње таквог објекта који ће испунити све прописане стандарде и захтјеве који се односе на заштиту и сигурност коришћења предметног објекта и објеката у његовом окружењу. Ово се прије свега односи на статичку и сеизмичку сигурност објекта, функционалност у његовом коришћењу, противпожарну сигурност, енергетску ефикасност и друго. 23