ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ

Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1547115R УДК 14 Ниче Ф. 17 Ниче Ф. оригиналан научни рад ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ Са же так: Док кла сич на ге не а ло ги ја, као ро до слов, тра га за почет ком, на сто ји да утвр ди по ре кло осо бе, по ја ве, или пој ма, да се спу сти до оно га ко је био пр ви у ло зи, ка ко би сам по че так из ве ла из вре ме на и исто ри је, од но сно за чет ни ка ло зе учвр сти ла у њего вој мит ској уло зи, ка ко би, да кле, по че так на чи ни ла ну жним и на тај на чин га ли ши ла кон тек ста јер кон текст је по се бан и у ње му не ма ну жно сти Ни че о ва ге не а ло ги ја по ка зу је да је по че так увек кон тек сту а лан, слу ча јан, да је и он про из ве ден, да, нај зад, и иза пр вог у ло зи по сто ји још пр ви ји те да је сва ки по че так, за право, ствар кон вен ци је. Кла сич на ге не а ло ги ја де кон тек сту а ли зу је по че так, док га Ни че о ва упра во кон тек сту а ли зу је. По сле ди це ниче ан ског схва та ња ге не а ло ги је, пак, ка ко по ка зу је Фу ко, до но се не са мо ра ди кал но дру га чи је раз у ме ва ње ме то де, већ пре суд но ути чу на раз у ме ва ње по че ла, оног грч ког аrche, ко је је од у век би ло изван вре ме на, из ван кон тек ста: ге не а ло ги ја по ка зу је да упра во контекст од ре ђу је чак и оно за шта смо ве ро ва ли да из ми че сваком кон тексту. Кључ не ре чи: ге не а ло ги ја, по че так, иден ти тет, кон текст, исто ри ја, кри ти ка Ни че о ва ге не а ло ги ја кон тек сту а ли за ци ја Све до Ни че о ве (Ni etzsche) Ге не а ло ги је мо ра ла из ме ђу фило зо фи је и ге не а ло ги је ни је по сто ја ла зна чај на ве за. Тек у на сло ву овог ре мек-де ла сре ће мо их као по ве за не, тек са Ни че ом ге не а ло ги ја до би ја фи ло зоф ску ва жност, она поста је фи ло зоф ском. У свом пр во бит ном зна че њу (од грчког γε νεά род, пле ме, ко ле но), ге не а ло ги ја је про у ча ва ње по 115

ре кла, са ста вља ње ро до сло ва, тра га ње за по чет ком ло зе, за оним пр вим у ро ду. По јам ге не а ло ги је фор ми ра се већ у анти ци, ње го ва упо тре ба ве за на је за ка зи ва ње ми то ва, ге не ало ги ја са би ре ве зе пре да ка и по то ма ка бо го ва и љу ди. Међу тим, из оба Хе си о до ва спе ва мо же мо иш чи та ти и не што дру го, не што бит ни је за фи ло зо фи ју: ге не а ло ги ја не са мо да се од но си на са др жај ми та, већ га об у хва та и ме тод ски као на чин гле да ња на свет, као об лик ми шље ња о ства рима и по ја ва ма у ње му 1. Мит при по ве да о по ре клу бо го ва и њи хо вим род ним ве за ма, али те жи и то ме да утвр ди ко је пр ви у ло зи, ко је отац свих оче ва, пр ви пре дак. Пр ви пре дак је онај ко чи та вом ро ду да је по сто ја ње, а ти ме и вред ност тог по сто ја ња. Мит на сто ји да кроз по том ке ис так не ве зу са на чел ни ком по ре кла и да ту ве зу по твр ди у сва кој на ред ној ге не ра ци ји. Вред ност по сто ја ња се, да кле, за до би ја из прошло сти и учвр шћу је по на вља њем кроз ге не ра ци је. У то ме је сми сао сла вље ња ро до на чел ни ка: чи тав се род по и сто ве ћу је с њи ма, род утвр ђу је свој иден ти тет по зи ва ју ћи се на ње га. Ми ха и ло Ђу рић, уто ли ко, при ме ћу је да је ге не а ло ги ја руди мен тар ни обра зац де дук тив ног ме то да, да она све до чи о спе ку ла тив ној сна зи ми та 2. На овом ме сту се ус по ста вља ве за из ме ђу ге не а ло ги је и ан тич ке фи ло зо фи је: ге не а ло ги ја тра га за на чел ни ком по ре кла, а фи ло зо фи ја, као ре флек сија о пр вим по че ли ма ства ри, по ста је сво је вр сна ар хе о ло ги ја (од грч ког ἀρχή по че ло, на че ло, узрок). Ar che је оно што се одр жа ва у све му по сто је ћем као са вр ше но је дин ство које се рас та че у не са вр ше ној мно штве но сти, али ти ме што у њој и да ље по сто ји, оп скр бљу је је вред но шћу. Али ar che, ка ко упо зо ра ва Ђор ђо Агам бен (Agam ben), ни је са мо по чело, већ и на ред ба. Гла гол аrcho зна чи по че ти, али зна чи и на ре ђи ва ти. Ар хонт, онај ко ји по чи ње, у Ати ни је био вр хов ни по гла вар. 3 По че так ства ра ња све та, оно en ar che у Јо ва но вом је ван ђе љу, по че так у ко јем бе ше реч, исто вре мено је и на ред ба. Бог ства ра свет на ред бом, он ка же не ка бу де све тлост, на кон че га би све тлост. Агам бен упу ћу је на ову дво знач ност ко ја ни је слу чај на и ко ја је, по ње му, фило зоф ски ре ле вант на: ar che је увек исто вре ме но и по ре кло и на ред ба. Из те струк ту рал не хо мо ни ми је, пи ше Агам бен, по ти че пре стиж по ре кла у на шој кул ту ри: по ре кло је оно што на ре ђу је и вла да не са мо ро ђе њем, не го и ра стом, развојем, то ком и пре но сом јед ном реч ју: исто ри јом оним 1 Ђу рић, М. (1997) Пу те ви ка Ни чеу, Бе о град: НИУ Слу жбе ни лист СРЈ, Терсит, стр. 385. 2 Исто, стр. 384 387. 3 Упо ре ди ти: Агам бен, Ђ. Шта је на ред ба?, у: Дис по зи тив и дру ги есе ји, (2012), Но ви Сад: Адре са, пре вод Ма ри ја Ра до ва но вић. 116

чему је да ло по ре кло 4. Оно што за чи ње по ре кло на ста вља да тим по ре клом вла да. У то ме је сми сао ста ре ге не а ло гије, сла вље ња ро до на чел ни ка, вра ћа њу на по че так ка ко би се про на шао из вор вред но сти. Чи та ва Ни че о ва фи ло зоф ска ми сао су прот ста вља се фи лозо фи ји као по тра зи за оним ar che, фи ло зо фи ји ко ја стварност те ме љи на јед ном прин ци пу. Уто ли ко ни је чуд но што је од свих ста рих фи ло зо фа Ни чеу нај дра жи Хе ра клит, јер он не тра га за јед ним на че лом, већ уте ме љу је свет у ве чи тој бор би су прот но сти. Пи та ње о на стан ку ства ри Ни че по ставља упра во по шав ши од бор бе, од су ко ба раз ли чи тих си ла: Ка ко не што мо же да на ста не из сво је су прот но сти? Тим пи та њем он от по чи ње раз град њу иде је по чет ка ко ја обеле жа ва ге не а ло ги ју у ње ном на стан ку и одр жа ва се све до ин тер вен ци је ко ја је уво ди у фи ло зо фи ју. Ге не а ло ги ја, дакле, тра га за са вр ше ним по чет ком и про на ла зи га. За што се, ме ђу тим, на по че так ства ри по ста вља са вр ше ни об лик ко ји се, про то ком вре ме на, кроз раз вој и про ме не те ства ри, како се све ви ше уда ља ва мо од по чет не тач ке, кри ви, из об личу је, опа да или гу би? За што по сто ји от пор то ме да се поче так ми сли као не до ра слост, не са вр ше ност, не до стој ност ко ја се тек има раз ви ти и об ли ко ва ти? Зар чо век, пи та Фу ко (Fouca ult) ко ји чи та Ни чеа, ни је по чео као гри ма са оно га што ће по ста ти? 5. Чо век не на ста је као би ће на лик бо гу, већ као гри ма са, као ко ле ба ње соп стве ног ли ка. То ко ле ба ње је бор ба са не чим стра ним, дру га чи јим, чак са соп стве ном супрот но шћу. У про блем по стан ка Ни че, да кле, уво ди иде ју кон сти ту тив ног су ко ба. Ме ђу тим, овај су коб не им пли ци ра ди ја лек тич ност; прем да је реч о бор би су прот но сти, о неком плу ра ли зму. Ни че о ва по зи ци ја је на гла ше но ан ти ди јалек тич ка. Ме сто не га тив ног код Ни чеа, ка ко су ге ри ше Жил Де лез (De le u ze) пот пу но је дру га чи је не го код ди ја лек ти чара: Од нос, чак и су штин ски, из ме ђу јед ног и не чег дру гог, ни је до во љан за ди ја лек ти ку: све за ви си од уло ге не га тивног у том од но су. (...) Плу ра ли зам по не кад ли чи на ди јалек ти ку; али он јој је нај љу ћи не при ја тељ, је ди ни ствар ни не при ја тељ 6. Плу ра ли зам ли чи на ди ја лек ти ку јер им плици ра не ка кав су коб, не сла га ње, не склад у тој мно го стру кости еле ме на та. Ме ђу тим, плу ра ли зам оп ста је за хва љу ју ћи том не скла ду ко ји су ко бље не еле мен те др жи за јед но. Уло га не га тив ног у ди ја лек ти ци је ели ми на тив на, ди ја лек ти ка се 4 Исто, стр. 35. 5 Фу ко, М. (2010) Ни че, ге не а ло ги ја, исто ри ја, у: Спи си и раз го во ри,, Београд: Фе дон, пре вод Иван Ми лен ко вић, стр. 63. 6 Де лез, Ж. (1999) Ни че и фи ло зо фи ја, Бе о град: Пла то, пре вод Све тла на Сто ја но вић, стр. 13. 117

увек др жи иде је о јед ном на че лу, о то ме да у су ко бу не ко нужно по бе ђу је. Али та мо где је на де лу плу ра ли зам та уло га је дру га чи ја, она су ко бље не еле мен те др жи за јед но, те ра их да оп ста ју јер се су ко бља ва ју, а не упр кос то ме што се су кобља ва ју. За то је плу ра ли зам не при ја тељ ди ја лек ти ке, њи хови су ци ље ви су прот ста вље ни. Уло га не га тив ног ко ју уво ди Ни че ме ња сми сао су ко ба, ме ња ње гов циљ. Он раз у ме сукоб не као оно што се пре ва зи ла зи, већ као оно што чи ни да се оп ста не. Плу ра ли зам је, ка же Де лез, бит но фи ло зоф ски на чин ми шље ња, фи ло зо фи ја га је из ми сли ла, а код Ни чеа је он нај при сут ни ји, нај бе спо го вор ни ји, он до би ја сна гу принци па. То је још је дан раз лог за што је Ни чеу Хе ра клит био учи тељ над учи те љи ма: он го во ри о бор би су прот но сти ко ја афир ми ше са му се бе, ко ја оп ста је без те жње да се раз реши, ко ја не ма аrche ни ти јој је по тре бан. Ни че ов по ду хват је у то ме да по ка же ка ко фи ло зо фи ја мо ра би ти анар хич на да не прет по ста вља аrche. Ње го ва је чи та ва фи ло зо фи ја бе значел на, од но сно анар хич на. Ми шље ње ко је се те ме љи ло на аrche, на оно ме што ства рима прет хо ди као њи хов пр ви и нај ва жни ји узрок, као услов њи хо ве мо гућ но сти, на сто ји да ства ри ма обез бе ди иден титет. Као на ред ба, аrche кроз по ре кло на ста вља да вла да тим иден ти те том. Ли не ар ност у из во ђе њу кла сич не ге не ало ги је је сте пра ће ње иден ти те та ко ји се же до свог по чет ка, до су шти не ко ја га је ус по ста ви ла. То је су шти на ко ја, ти ме што ства ри ма пру жа иден ти тет, што им омо гу ћа ва да бу ду исто вет не се би са ми ма, њи ма вла да. Ни че о ва иде ја ге не ало ги је, ме ђу тим, по ка зу је не што дру го: на исто риј ском почет ку је не сло га, су коб, а не иден ти тет и да ље за шти ћен од соп стве ног по ре кла 7. Иден ти тет за шти ћен од соп ственог по ре кла зна чи да је по ре кло не у пит но, ге не а ло шким истра жи ва њем от кри ве но и учвр шће но. Иден ти тет као нео крње ност су шти не, је ди на ин стан ца у ге не а ло шком ни зу ко ја има пра ва на ис кљу чи ву ау то ре фе рен ци ју. На исто риј ском по чет ку ства ри би, да кле, би ло не што не ис то риј ско, по пут не по крет ног по кре та ча, по пут оно га што у ви хо ру исто ри је оста је не ис то рич но, оно што је ван исто ри је. То је оно че му нас учи кла сич на ге не а ло ги ја. На су прот то ме, Ни че о ва гене а ло ги ја по ка зу је нам да и сâм по че так има исто ри ју, да на по чет ку ни је нео кр ње на су шти на ства ри ко ја на ста је из се бе са ме, већ да је на ста нак те ства ри сме штен у не ки кон текст, у исто ри ју. По че так ни је ну жан, он је увек не ка про из вољност. То, да се за по че так узи ма не што, а не не што дру го, увек је ствар кон вен ци је ко јој прет хо ди нео бја вље ни су коб мо ћи. 7 Фу ко М. op. cit, р. 63. 118

Ре кон тек сту а ли за ци ја Глав ни про блем, да кле, ка да је реч о раз у ме ва њу вред ности, је сте у то ме што се оне сма тра ју не у пит ним, бес по четним, не ис то риј ским. Озна чив ши су коб мо ћи у ко ме на ста ју вред но сти хри шћан ског мо ра ла, Ни че их сме шта у њи хов кон текст. Ме ђу тим, Ни че о ва ин тер вен ци ја ни је са мо контек сту а ли за ци ја, она је, у истом по кре ту, ре кон тек сту а лиза ци ја. Пр во бит ни кон текст у ко ме хри шћан ске вред но сти на ста ју је сте чи та ва мре жа пра ви ла и на ред би хри шћанског мо ра ла. Бо жи је за по ве сти, на при мер, за чи њу мо рал са пат ње и са мо о дри ца ња. Ме ђу тим, про блем на ста је ка да кон текст на стан ка пре ста не да бу де кон текст, ка да га Бо жија за по вест из ве де из исто ри је, ли ши кон тек ста и вред ност по ста ви као не у пит ну. Чак и у свом нај јед но став ни јем значе њу као мре жа ве за не ке ства ри са це ли ном ко јој при па да кон текст је оно што раз гра ђу је иден ти тет, оно што сла би ну жност по чет ка и тај по че так до во ди у пи та ње. Ми шље ње из во ра, по чет ка, оног аrche, не до пу шта кон тек сту ал но ми шље ње, јер оно раз гра ђу је је дин ство бес по чет ног по четка. Раз ма тра ње вред но сти у њи хо вом кон тек сту ре ла ти визу је њи хо во уте ме ље ње у не чем ап со лут ном. Оно до словно ре ла ти ви зу је тај ап со лут, от кри ва ве зе, ре ла ци је из ме ђу вред но сти и исто риј ског кон тек ста у ко јем на ста ју. Мо рал аскет ског све ште ни ка и ње го вих пра ти ла ца је у по зива њу на устрој ство вред но сти ко је је ус по ста вио Бог. По четак хри шћан ског мо ра ла, ње гов аrchе је у Бо гу, у оно ме од ко га све по чи ње и че му се све вра ћа. Бог је онај ко ји за чи ње, али и онај ко ји на ре ђу је. Кон текст на стан ка хри шћан ских вред но сти је сте кон текст на ред бе. Агам бен упу ћу је на то да је је зик обра ћа ња у Би бли ји, ка ко обра ћа ња Бо га љу ди ма, та ко и обра ћа ња љу ди Бо гу, је зик им пе ра ти ва. Им пе ра тив је је зич ки об лик Бож јих за по ве сти ( Не убиј ), али је и облик мо ли тве ( Хлеб наш на су шни дај нам... ). На по чет ку Ге не а ло ги је мо ра ла, ка да име ну је ни хи ли зам као симп том бо ле сти европ ске кул ту ре, ни хи ли зам ко ји по ти че од аскетског мо ра ла и срам ног ве ли ча ња са пат ње, Ни че као после ди цу те бо ле сти ви ди то што са да шњост жи ви на ра чун бу дућ но сти 8. Чи та во устрој ство хри шћан ског мо ра ла те мељи се на на ред би да се са да шњост под ре ди бу дућ но сти. То је им пли ка ци ја кон тек ста хри шћан ског мо ра ла. Са да шњост се под ре ђу је иде ал ној бу дућ но сти, бу дућ но сти ко ја је после све га, на кон жи во та. То је обе ћа на бу дућ ност, она о којој се не мо ра бри ну ти, уко ли ко се са мо до след но по вину је 8 Ни че, Ф. (2011) С оне стра не до бра и зла; Ге не а ло ги ја мо ра ла, Де ре та, Бе о град, пре вод: Бо жи дар Зец, стр. 177. 119

заповести ма хри шћан ског мо ра ла. До те се бу дућ но сти стиже та ко што се са да шњост су спен ду је жи ви се у Бо гу и за рад Бо га, жи ви се у од ри ца њу, са пат њи, не ак тив но сти, жи ви се на на чин ре сан ти ма на. Чо век ре сан ти ма на су штински је ре ак ти ван, он је не мо ћан. Он мр зи оне ко ји су моћ ни, а при том за сво ју не моћ окри вљу је соп стве но гре шно по стоја ње. Вр ло је ва жно узе ти у об зир да чо век ре сан ти ма на за сво ју не моћ не окри вљу је оног ко је тво рац тог по сто ја ња, већ сâмо по сто ја ње чи ја гре шност по ти че из пра гре ха, из рај ског ин ци ден та, огре ше ња о бож ју на ред бу. Ни хи ли зам хри шћан ског чо ве ка по чи ва на са мо о кри вља ва њу. Ка да поре ди хри шћан ски и грч ки ни хи ли зам, Де лез из во ди зна чај ну по ен ту: Ка да Гр ци го во ре о по сто ја њу као пре ступ нич ком и хи брич ком, они сма тра ју да су бо го ви из лу де ли љу де: по сто ја ње је кри во, али бо го ви узи ма ју на се бе од го вор ност за кри ви цу. 9. Хри шћан ско обез вре ђи ва ње по сто ја ња је рафи ни ра ни је, си сте ма тич ни је не го грч ко. Гр ци су, ка же Делез, у од но су на хри шћа не де ца. Они окри вљу ју бо го ве, сма тра ју их од го вор ни ма за сво је пре сту пе, док хри шћанство го во ри о по сто ја њу ко је је гре шно за хва љу ју ћи са мом се би, за хва љу ју ћи соп стве ном пре сту пу. При том, хри шћанство го во ри о гре ху, о кри ви ци, у обез вре ђи ва њу по сто ја ња они иду ду бље од Гр ка, ко ји оста ју на пре сту пу. На ред ба кон тек ста у ко ме на ста је хри шћан ски мо рал, игра, да кле, на дво стру кој рав ни. Вред но сти са пат ње, са мо о дрица ња, са мо жр тво ва ња, на ста ју због чи на у ко ме на ред ба ни је ис по што ва на. С об зи ром на тај чин, сва ко да ље об ли ко ва ње вред ностӣ у од но су је пре ма на ред би. Би ти мо ра лан, би ти Бо гу мио, зна чи по ко ри ти се Бо жи јој на ред би, од но сно, ис ку пљи ва ти се за не по кор ност. Обез вре ђи ва ње по сто ја ња про ис ти че из од но са пре ма на ред би. Дру га ра ван на ред бе је ра ван прин ци па. Прин цип на ко ме се те ме љи хри шћан ски мо рал про ис ти че из на ред бе да се иску пљу је од гре ха ка ко би се за слу жио опрост. Да се, да кле, ис тра ја ва у обез вре ђи ва њу по сто ја ња ка ко би у бу дућ но сти, на кон жи во та у Бо гу, за слу жио трет ман пра вед ни ка. То је на ред ба да се оста не, да се бу де оним што се је сте. На редба хри шћан ског кон тек ста за др жа ва у са да шњо сти, она одла же бу дућ ност. Је ди на бу дућ ност ко јој се стре ми је сте идеал на бу дућ ност ко ја ни ка да не по ста је ак ту ал ном. Бу дућ ност се ни ка да не кон тек сту а ли зу је. Чо век ре сан ти ма на ли ша ва се бе бу дућ но сти, а ти ме и бу дућ ност ли ша ва се бе. Симп том на за до ва ња европ ске кул ту ре је у то ме што бу дућ ност тр пи због су спен до ва не ак тив но сти у са да шњо сти. Са да шњост 9 Де лез, Ни че и фи ло зо фи ја, стр. 29. 120

жи ви на њен ра чун; бу дућ ност је на тај на чин обез вре ђе на, а чо век оне мо гу ћен у раз во ју, у по ста ја њу до брим, она ко како Ни че схва та по јам до брог. У по сма тра њу по сто ја ња као гре шног он се од ри че жи во та, он га уни жа ва и обез вре ђу је, он при хва та вред но сти ко је су су прот не жи во ту. Те вред ности тран сцен ди ра ју жи вот на зе мљи, оне су ван до ме та чове ко вог по сто ја ња, ван до ме та те ла. Хри шћан ски чо век се бе лиша ва те ле сно сти. Ни че о ва фи ло зоф ска по бу на, не са мо у Ге не а ло ги ји мо рала, већ и у дру гим де ли ма, у За ра ту стри, у Ро ђе њу траге ди је, је сте по бу на ко ја за је дан од сво јих ци ље ва има да ре а фир ми ше те л о. За ра ту стра је, ка ко сам Ни че ка же, оличе ње здра вља. Он ре ге не ри ше те ло ко је је под вла да ви ном хри шћан ског мо ра ла из гу би ло сво ју вред ност. Ни че о ва гене а ло ги ја не ма ри мно го за ме та фи зи ку, њу ин те ре су је те ло. Ге не а ло ги ја је, пи ше Фу ко, узгло бља ва ње те ла и исто ри је. Она мо ра да по ка же те ло пот пу но по ти сну то исто ри јом 10. Фи гу ра аскет ског све ште ни ка, фи гу ра сла бог, не моћ ног те ла, по ста је фи гу ра мо ћи ре сан ти ма на. Фи гу ре хри шћанства, сла бе, не моћ не фи гу ре аскет ски све ште ник, са патник, пре да ни са мо о дри ца тељ афир ми шу вред но сти ко је по ти ску ју те ло. Је ди на уло га тог те ла је да об је ди ни Ја ство, да му пру жи суп стан ци јал но је дин ство, да бу де омо тач за ње гов иден ти тет. Ме ђу тим, ге не а ло ги ја по ка зу је упра во како се тај иден ти тет раз гра ђу је: По ну ди ти ге не а ло ги ју значи обез бе ди ти исто риј ско по ни шта ва ње са мо о чи глед них идентитета 11. Аrche хри шћан ских вред но сти је на ред ба да се кон текст забо ра ви, да се вред но сти др же при ве за ним за се бе са ме, као ство ре не из ни че га, из сво је чи сте су шти не, као да су из ру ку ства ра о ца иза шле сјај не, од но сно оку па не све тло шћу пр вог ју тра, без сен ке 12. Уто ли ко је Ни че о ва ге не а ло ги ја по ду хват ре кон тек сту а ли за ци је учи на ка то га аrche и кон тексту а ли за ци ја са мо га аrche. За да так ге не а ло ги је је да ис тражу је не склад на стан ка ства ри, да про на ла зи ма ске под ко јима су се не ке ства ри ра ђа ле, да од ре ди мо ћи ко је су је из недри ле из свог су ко ба, да их ре кон тек сту а ли зу је, од но сно да их из ба ци из кон тек ста у ко ји их је уба ци ла на ред ба по чет ка. 10 Фу ко, M. (1997) Ни че, ге не а ло ги ја, исто ри ја, Бе о град: Про све та, пре вод Ана Јо ва но вић, стр. 69. Те лом као пред ме том ге не а ло шког ис тра жи ва ња Фу ко се ба ви у књи зи Над зи ра ње и ка жња ва ње. 11 Ge uss, R. (2002) Ge ne a logy as cri ti que, Eu ro pean Jo ur nal of Phi lo sophy, Mal den: Blac kwell Pu blis hers Ltd, p. 212. 12 Фу ко, М. нав. де ло, стр. 63. 121

Исто ри ја и кри ти ка У Ге не а ло ги ји мо ра ла Ни че кри ти ку је иде ју свр хе ко ја хришћан ског чо ве ка ли ша ва ак тив но сти; он је ство рен од Бога, а свр ха ње го вог по сто ја ња у бу дућ но сти, ка да ће се, на кон жи во та про жи вље ног у из бе га ва њу гре хо ва и ка ја њу за оне ко је ни је ус пео да из бег не, под вођ ством аскет ског све ште ни ка, ко нач но сје ди ни ти с Бо гом. Он Бо гу ду гу је сво је по сто ја ње и стре ми ка ње му као сво јој свр си. Бог је, да кле, и узрок и свр ха по сто ја ња. То су два кра ја те ле о лошке ли ни је ко јој се ге не а ло ги ја су прот ста вља. Она се, каже Фу ко, су прот ста вља ме та и сто риј ском раз во ју иде ал них зна че ња и бес крај них те ле о ло ги ја 13. Шта је то ме та и сториј ско че му ге не а ло ги ја ви ше не при па да? Ме та и сто риј ска по зи ци ја је ван исто ри је, по ста вље на из над ње, по зи ци ја иде ал них зна че ња ко ја исто ри ју укла па у та зна че ња. Са Ниче ом, ге не а ло ги ја на пу шта ту по зи ци ју и по ста је део истори је, она учи да бу де при зем на: Ге не а ло ги ја је си ва; она је скру пу ло зна и стр пљи во са ку пља до ку мен та. Она ра ди на за мр ше ним, са стру га ним пер га мен ти ма по ко ји ма је ви ше пу та пи са но 14. Ка да ка же да је ге не а ло ги ја си ва, Фу ко преу зи ма мо тив из Ге не а ло ги је мо ра ла. У ге не а ло шкој игри са соп стве ним по ре клом, Ни че на во ди књи гу Па у ла Реа (Réе), По ре кло мо рал них осе ћа ња, и, кри ти ку ју ћи је, из но си сво ју иде ју си ве ге не а ло ги је: Же лео сам да јед ном та ко оштром и не при стра сном оку дам бо љи пра вац, пра вац пре ма стварној исто ри ји мо ра ла и да Реа бла го вре ме но опо ме нем да се чу ва све та ен гле ских прет по став ки на ста лих у пра зни ни не бе ске пла ве ти. Очи глед но је да за ге не а ло га мо ра ла посто ји јед на бо ја ко ја је сто пу та ва жни ја од пла ве: на и ме, си ва, хо ћу ре ћи, све што по чи ва на до ку мен ти ма, све што се да ствар но утвр ди ти, све што је зби ља по сто ја ло, украт ко цео ду ги, те шко од го не тљи ви хи је ро глиф ски спис људ ске мо рал не про шло сти! 15. Си ви ло се, да кле, од но си на стварност, на ствар ну исто ри ју мо ра ла, на су прот не бе ским ви си на ма чи стих мо гућ но сти или оп што сти ко је су, бу ду ћи не бе ске не ис то рич не. Ни че о ва кри тич ка оштри ца упе рена је у тран сцен ден ци ју, у не бе ске вред но сти и њи хо ва идеал на зна че ња. Пред мет ге не а ло ги је је те шко од го не тљи ви хи је ро глиф ски спис, ма те ри јал ни до ку мент, а не иде ална ин стан ца. Тај до ку мент ука зу је на то да се ства ри кроз исто ри ју ме ња ју, ко ле ба ју, да ме ња ју сми сао. Ства ри, ка же Фу ко, ме ња ју свој сми сао, иде је ме ња ју сво ју ло ги ку. За то 13 Исто. 14 Исто, стр. 59. 15 Ни че, нав. де ло, стр. 177. 122

ге не а ло ги ја мо ра усме ри ти свој по глед ка оно ме за шта се сма тра да не ма исто ри је: вред но сти ма, осе ћа њи ма, све сти, ин стинк ти ма. Ге не а ло ги ју мо ра ла Ни че пи ше као кри ти ку вред но сти. Мора се, ка же он, до ве сти у пи та ње вред ност са мих вред ности. Не се бич ност, са мо жр тво ва ње, са мо о дри ца ње то су вред но сти ал тру и стич ког мо ра ла ко је под ле жу кри ти ци. Ни че о во је ге не а ло шко ис тра жи ва ње фи ло зоф ска ре ак ци ја на по сле ди це ал тру и стич ког мо ра ла ко ји је нај зло слут ни ји симп том на ше европ ске кул ту ре, мо ра ла ко ји во ди ка нихи ли зму, ко ји под сти че сра мот но раз мек ша ва ње осе ћа ња. Сво је ис тра жи ва ње по ре кла мо рал них вред но сти Ни че већ у са мом по чет ку раз ли ку је од дру гих по ку ша ја спро во ђе ња истин ске ге не а ло ги је. Ен гле ски исто ри ча ри мо ра ла су, каже, ли ше ни сми сла за исто ри ју. На при мер, та ли ше ност се ви ди у ана ли зи по ре кла пој ма до бар : Ис пр ва су се несе бич не рад ње ве ли ча ле и на зи ва ле до брим са ста но ви шта оних ко ји ма су би ле учи ње не, зна чи: оних ко ји ма су би ле од ко ри сти; ка сни је се за бо ра ви ло от куд по ти че та кво ве ли чање, и не се бич не рад ње су се про сто за то што су се, по нави ци, увек ве ли ча ле као до бре осе ћа ле та ко ђе као до бре као да су са ме по се би би ле не што до бро 16. Пр во што Ни чеу сме та је сте сам по че так ни за, из јед на ча ва ње до брог са ко рисним. На и ме, до бро је оно што је ко ри сно са ста но ви шта оног ко ме је учи ње но. Ни че о во ге не а ло шко ис тра жи ва ње пока зу је да ва жи упра во су прот но: из раз до бар не по ти че од оних ко ји ма је до бро учи ње но, већ од оних ко ји су до бри као моћ ни, пле ме ни тог др жа ња, они ко ји до бро ту но се као ари сто крат ску осо би ну. До бро та је су прот ност све му што је ни ско и не пле ме ни то. 17 У че му је не до ста так сми сла за исто риј ско ен гле ских исто ри ча ра мо ра ла? Њи хо во из во ђе ње по ре кла пој ма до бар се кре ће од ко ри сно сти, пре ко за бора вља ња тог по ре кла ко је до во ди до то га да се по јам не упит но уста ли у на ви ци упо тре бе, да се схва та као да тост, као вред ност по се би, и на кра ју они до ла зе до за блу де до ко је је до ве ло за бо ра вља ње по ре кла. Ме ђу тим, за што по ре кло па да у за бо рав, од но сно за што се од нос пре ма вред но стима уста љу је у на ви ци ко ја до во ди до за блу де? Не до ста так сми сла за исто риј ско је у до пу шта њу да пре ла зак са јед не ин стан це на дру гу бу де ра ван, слу ча јан, да бу де, на про сто, не што што се до го ди ло. Тра же ње раз ло га, оно га за што се то не што до го ди ло, у то ме је Ни че ов ге не а ло шки по ду хват. На и ме, за што се по јам до бар ли шио зна че ња пле ме нит, 16 Исто, стр. 180. 17 Упо ре ди ти: Ни че, Ф. нав. де ло; Пр ва рас пра ва: До бро и зло, До бро и рђа во. 123

от мен, мо ћан и за до био зна че ње мо ра лан, не се бичан, скру шен? Овај пре о бра жај де сио се ка да је јед на моћ над вла да ла дру гу, ка да је моћ све ште ни ка над вла да ла моћ рат ни ка. Над ја ча ва ње, пре у зи ма ње вла сти то је оно што пре о бра жа ва кон текст вред но сти, оно што за слу жу је пра во да пре и ме ну је, да пре кра ја зна че ња. Пра во го спо дарâ да да ју име на се же та ко да ле ко да се сâм из вор је зи ка мо же сма тра ти из ра зом мо ћи оних што вла да ју: они ка жу то је то и то, сва ку ствар и до га ђај за пе ча ћу ју зву ком и ти ме их, у не ку ру ку, при сва ја ју 18. За Ни чеа, а по сле ње га за Фу коа, Де ле за, исто риј ско ми шље ње је ми шље ње ко је по чи ње увидом да је на ста нак ства ри оно што их одва ја од соп стве ног иден ти те та, што ука зу је на игру мо ћи из ко је се ра ђа ју, на игру мо ћи ко ја их пре о бра жа ва. Ка да у Пред го во ру за Ге не а ло ги ју мо ра ла Ни че име ну је но ви зах тев ге не а ло ги је као зах тев за кри ти ком мо рал них вред но сти, он из ла же чи та во јед но но во схва та ње мо ра ла, по зна ва ње мо ра ла ко је ни ти је до сад по сто ја ло, ни ти се ио ле при жељ ки ва ло 19. Он раз гра ђу је мо рал као скуп вредно сти по се би, из ме шта га из кон тек ста и пру жа схва тање мо ра ла на ко је се ни ко до тад ни је усу дио: мо рал као по сле ди ца, као симп том, као обра зи на, као тар тиф ство, као бо лест, као не ра зу ме ва ње; али и мо рал као узрок, као лек, као под стрек, као смет ња, као отров 20. Ре кон тек сту а ли заци ја мо ра ла отва ра вра та истин ској кри ти ци, до во ђе њу мора ла у пи та ње ти ме што се по ве зу је са од ред ни ца ма упра во су прот ним од кон тек ста у ко јем про на ла зи свој иден ти тет. Ни че от кри ва пер спек ти ву ко ја мо рал по ве зу је са оним што му је стра но. Он по ка зу је да се чак и оно што, на из глед, има пра во на чи сту су шти ну, ве зу је за дру ге си ле, да на стаје из игре су прот ста вље них мо ћи. Та ко Фу ко узи ма при мер ума, сло бо де или љу ба ви пре ма исти ни као не че га за шта се сма тра да има нео по вр гљи ву су шти ну, чак и ка да она ни је са свим ја сна. Ме ђу тим, као су шти на ових ства ри по ка зу је се оно што им је стра но: ум је ро ђен из слу чај но сти; сло бода је изум вла да ју ћих кла са. Чак и оно што, на из глед, има нај ве ће пра во на ли ше ност исто риј ског по чет ка ло ги ка по ти че из оног што јој је стра но: ка да се љу ди до ко па ју ства ри ко је су им по треб не да би пре жи ве ли, ка да им на мећу тра ја ње ко је ове не ма ју, од но сно ка да их при сва ја ју на си лу та да се ра ђа ло ги ка 21. Чак је и од ло ги ке не што стари је, чак и њу не што про из во ди. Упр кос свим сла вље њи ма 18 Исто, стр. 181. 19 Исто, стр. 177. 20 Исто. 21 Фу ко, М. нав. де ло, стр. 71. 124

порекла, исто риј ски по че так ства ри је мно го ни же. Ка да Фуко ка же да је чо век на стао као гри ма са оно га што ће по ста ти, или кад ка же да је по че так ни ско, он не ми сли на скром ност, на не ја кост ко ја ће оја ча ти или на јед но став ност, већ на подру гљи вост, на иро ни ју, на под смех. Да кле, на су прот оном иде ал ном, чи стом, са вр ше ном, по ја вљу је се оно не чи сто, мно штве но, не си гур но, ко ле бљи во. Мо же мо чак ре ћи да је по че так ства ри иро ни чан, по дру гљив. Исто риј ско упо ри ште ко је узи ма мо као по че так ства ри, а ко је смо про ву кли кроз ге не а ло шку ма ши ну, са да, кон тек сту а ли зо ва но, ру га се том сла вље њу и ве ли ча њу. Оно га тре зни и обе сми шља ва ње гову за не се ност. Ни че о вог За ра ту стру у сто пу пра ти мај мун и ву че га за ску те, пре пре ча ва му пут. Тај мај мун се пре ма њему од но си без ма ло као гри ма са. Не, да кле, као не раз ви је ни об лик, као сте пен соп стве ног раз во ја ко ји га под се ћа на то ода кле по ти че, што иза зи ва не ла го ду, већ као гри ма са, као из об ли че ње, као ис кри вље ност. Он по ку ша ва да се по на ша као За ра ту стра, ими ти ра га. 22 На лик гри ма си, мај мун под сећа на ње га, он из го ва ра ње го ве ре чи, по на ша се као он, али из об ли че но, уна ка же но, по дру гљи во. За ра ту стра пред њим осе ћа стреп њу, јер, он је За ра ту стрин дис тор зи ра ни об лик, он га опо на ша, он је ње го ва гри ма са ко ја пред ста вља ирони ју по чет ка. На ста нак ума из слу чај но сти или сло бо де из мо ћи вла да ра то је у пра вом сми слу иро ни ја по чет ка. Иронич ни по че так бес по врат но уки да су шти ну ства ри. Ге не а логи ја се осла ња на исто ри ју као на оно што ће јој по мо ћи да де ма ски ра по ре кло, а ти ме и су шти ну. По треб но је по ка за ти да све има исто ри ју, па чак и сâма исти на. Су шти на исти не за ко јом тра га мо, њен нај чи сти ји об лик, за пра во је оно што има исто ри ју:...на чин на ко ји је нај пре би ла при сту пач на му дра ци ма, по том ре зер ви са на са мо за по бо жне љу де, за тим по ву че на у је дан не до сти жни свет у ко јем је исто вре ме но игра ла уло гу те ши тељ ке и на ред бо дав ца, нај зад од ба че на као бес ко ри сна, су ви шна, сву да про тив реч на иде ја ни је ли све то не ка ква исто ри ја, исто ри ја за блу де ко ја но си име исти не? Исти на и ње но пр во бит но цар ство има ли су истори ју у исто ри ји 23. Ка ко су пој мо ви и вред но сти из гу би ли сво ју ва ни сто риј ску су шти ну, а ти ме и уз ви ше ност по ре кла, ге не а ло ги ја се окре ће оно ме што је у њи хо вом на стан ку случај но, за не ма ре ним епи зо да ма и ус пут ним до га ђа ји ма у исто ри ји. Ге не а ло ги ја раз би ја ухо да не ста зе, она про на ла зи за тр па не ру пе у њи ма. Она по кре ће ре флек си ју ко ја утвр ђе не то ко ве 22 Упо ре ди ти: Ни че, Ф. (1980) Та ко је го во рио За ра ту стра, Бе о град: Графос, пре вод Ми лан Ћур чин, по гла вље 3, О ми мо про ла же њу. 23 Фу ко, М. нав. де ло, стр. 64. 125

зна ња за ме њу је то ко ви ма ко ји су за не ма ре ни или за бо равље ни. Ге не а ло ги ја ни је на у ка, па чак ни на уч ни ме тод. Она је про тив на уч на. Док на у ка по ла зи од бе зу пит ног иден тите та ства ри, ге не а ло ги ја кон тек сту а ли зу је, она уда ља ва од иден ти те та, от кри ва по чет ну не ста бил ност на стан ка, химе ру по ре кла. Ге не а ло ги ја по чи ње сво је ис тра жи ва ње та мо где се иден ти тет ства ри по ка зу је као са мо о чи гле дан. На супрот исто ри ји исто ри ча ра, Ни че о ва исто ри ја је де лат на исто ри ја (wir klic he Hi sto rie). То је исто риј ско ми шље ње свој стве но ге не а ло гу, то је кри тич ко ми шље ње, оно се не осла ња ни на ка кву по сто ја ност, ни на ка кву ап со лут ност. Де лат на исто ри ја је ми шље ње ко је обе сми шља ва на сто јање да се при ку пи, у то та ли те ту пот пу но за тво ре ном у се бе, нај зад све де на ра зно ли кост вре ме на 24. Исто ри ја ви ше није кор пус све де них про це са у ко ме сва ко про на ла зи не што се би бли ско: ни шта у чо ве ку чак ни ње го во те ло ни је до вољ но чвр сто да би се раз у ме ли дру ги љу ди и да би смо се пре по зна ли у њи ма 25. Де лат на исто ри ја раз би ја сва ки кон текст ко ји пру жа уте ме ље ну, кон ти ну и ра ну и са мо и дентич ну исти ну. Док исто ри чар гле да у оно што је нај да ље од ње га са мог, у ве ли ке до га ђа је, зна чај не епо хе, ре во лу ци онар на до стиг ну ћа, ге не а лог гле да у оно што му је нај бли же. Он се спу шта до ства ри да би их осмо трио из бли за, он се не га ди про па да ња, тру ље ња. Де лат на исто ри ја (...) по глед упра вља на оно што јој је нај бли же на те ло, нер вни систем, хра ну и про ба ву, на енер ги је; она ко па по оно ме што про па да; уко ли ко се су о ча ва са уз ви ше ним епо ха ма, чи ни то са по до зре њем без зло бе, ве се ло уз вар вар ску и не призна тљи ву вре ву. Она се не бо ји да по гле да на до ле 26. Међу тим, ка рак те ри сти ка де лат не исто ри је ни је са мо по глед из бли за и кон цен тра ци ја на оно нај бли же, већ и то да је она пер спек ти ви стич ко зна ње. Исто ри чар се гр че ви то тру ди да од стра ни сва ки траг су бјек тив но сти, сва ки еле мент соп ственог по гле да, да из бри ше ко ор ди на те ме ста са ко јег по сма тра исто ри ју ка ко би био што објек тив ни ји. Ге не а лог се, на против, не од ми че с ме ста на ко јем сто ји, свој угао по сма тра ња он ви ди као кон сти ту ти ван за свој по глед, за соп стве ну перспек ти ву, за зна ње ко је ће офор ми ти и ар ти ку ли са ти. Историј ски сми сао ко ји он оцр та ва, не са мо да је пер спек ти вистич ко зна ње, он не од би ја си стем соп стве не не прав де 27. Он не глу ми, по пут на уч ни ка, скром ност по гле да пред садр жа јем ко ји бес крај но ве ћи од ње га, он не на сто ји да бу де 24 Исто. 25 Исто, стр. 75. 26 Исто, стр. 77. 27 Исто, стр. 78. 126

са мо сред ство пре но ше ња. Он зна да пре но ше ње ни ка да није пу ко пре но ше ње, зна да пре но ше ње ни ка да ни је не ви но. Уме сто да из и гра ва уви ђав ну по ву че ност пред оним што гле да, уме сто да у то ме што гле да тра жи свој за кон и да му под ре ђу је све сво је крет ње, ње гов по глед јед на ко до бро зна ода кле гле да и шта гле да. Исто риј ски сми сао пру жа зна њу мо гућ ност да на пра ви сво ју ге не а ло ги ју у истом по кре ту у ко јем и са зна је 28. Шта зна чи то да зна ње пра ви сво ју ге не ало ги ју у истом по кре ту у ко јем са зна је? То зна чи да исто ријски сми сао не уда ља ва зна ње од оно га што се са зна је, она ко ка ко је исто ри ја исто ри ча ра уда ље на од оно га што са зна је, по ста вље на из над ње га, као ме та зна ње. Пе р спек ти ви зам гене а ло ги је не до пу шта јој да пра ви ко рак из ме ђу бе ле же ња и из во ђе ња. Ге не а ло гу ни је по тре бан од мак исто ри ча ра, од мак ко ји се по ка зу је као на ме ра да се одр жи ли не ар ност, хте ње ко је прет хо ди ис тра жи ва њу. Ге не а ло ги ја је но ва вр ста зна ња. Ни че ства ра по јам ге не а логи је 29. Он у фи ло зо фи ју уво ди пој мо ве сми сла и вред но сти. То, на рав но, не зна чи да их у фи ло зо фи ји до тад ни је би ло, већ да им се мо ра при сту пи ти на дру га чи ји на чин, на на чин кри ти ке. Ни че о ва фи ло зо фи ја је кри тич ка фи ло зо фи ја. Фило зо фи ја вред но сти, она ква ка кву је он уво ди и ка ко је он схва та, пред ста вља истин ско оства ре ње кри ти ке, је ди ни начин да се оства ри то тал на кри ти ка, то јест, да се фи ло зо фи ра че ки ћем 30. Ге не а ло ги ја је кри ти ка. Код Фу коа смо ви де ли да је она ве за на за ту ма че ње, да је она, као исто ри ја људ ског ро да, исто ри ја ту ма че ња. Ме ђу тим, упу ћу је Де лез, она ни је са мо ту ма че ње, већ и про це њи ва ње. Она ту ма чи на ста нак вред но сти, али га и про це њу је. Про це на је ди фе рен ци јал ни еле мент ге не а ло ги је. Из ди фе рен ци јал ног еле мен та из во ди се вред ност вред но сти. Би ло да су у пи та њу фи ло зоф ски рад ни ци (Кант, Шо пен ха у ер) ко ји сма тра ју да вред но сти не под ле жу кри ти ци, би ло да су у пи та њу ути ли та ри сти ко ји вред но сти из во де из објек тив них чи ње ни ца, у њи хо вим уче њи ма кри ти ка вред но сти не по сто ји, вред но сти оста ју рав но ду шне пре ма соп стве ном по ре клу. Уза јам ност од но са (вред ност пре ма по ре клу, по ре кло пре ма вред но сти) ко ја уздр ма ва рав но ду шност, оцр та ва про стор у ко јем се по ја вљу је ди фе рен ци јал ни еле мент, еле мент раз ли ке. Ди фе рен ци јал ни еле мент ус по ста вља дис тан цу из ме ђу вред но сти и њи хо ве 28 Исто. 29 Де лез фи ло зо фе ви ди као ства ра о це пој мо ва. Фи ло зо фом се мо же назва ти са мо онај ко ства ра сво је пој мо ве. Упо ре ди ти: Де лез, Ж. и Га та ри, Ф. (1995) Шта је фи ло зо фи ја?, Срем ски Ка р лов ци/но ви Сад, Из да вач ка књижар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, пре вод Сла ви ца Ми ле тић, стр. 5-18. 30 Де лез, Ж. нав. де ло, стр. 5. 127

про це не, вред но сти вред ностӣ. Та дис тан ца је у пој мо ви ма ви со ког и ни ског, пле ме ни тог и про стог ко ји ни су вред ности, већ раз ли ка из ме ђу вред но сти и њи хо ве вред но сти. Иа ко се ге не а ло ги ја ус по ста вља као кри ти ка, иа ко је она сво је вр сна ре ак ци ја на оп хо ђе ње пре ма вред но сти ма ко је зах те ва дру га чи ји при ступ, она ни је ре ак тив на. Она се супрот ста вља ре ак тив ној мо ћи ре сан ти ма на, мо ћи ко ја је изне дри ла хри шћан ске вред но сти. На про тив, ге не а ло ги ја је ак ци ја, она је ак тив ни из раз јед не ак тив не вр сте жи вљења 31. Као кри ти ка, ге не а ло ги ја је ства ра лач ка, афир ма тивна. Шта зна чи фи ло зо фи ра ти че ки ћем? Упра во би ти акти ван, не при ста ти на моћ као ре ак тив ни прин цип. То је на чин жи во та свој ствен фи ло зо фу, јер он се би да је у за да так упра во ру ко ва ње ди фе рен ци јал ним еле мен том као кри тичким и ства ра лач ким, да кле као че ки ћем 32. Ни че о ва фи ло зофи ја је, твр ди Де лез, у пра вом сми слу кри тич ка фи ло зо фи ја ко ја, чак, у ве ћој ме ри са др жи сми сао кри ти ке не го Кан това фи ло зо фи ја: То што Кант ни је спро вео истин ску кри тику, јер про блем ни је умео да по ста ви у тер ми ни ма вред ности, пред ста вља чак је дан од глав них по кре та ча Ни че о вог дела 33. Уво ђе њем ге не а ло ги је у фи ло зо фи ју Ни че пра ви би тан ко рак за раз у ме ва ње кри ти ке и раз ви ја ње но вог фи лозоф ског ме то да. Шта ви ше, од ге не а ло ги је он оче ку је чи та во јед но но во устрој ство фи ло зо фи је, а као њен за да так ви ди утвр ђи ва ње вред но сти бу дућ но сти. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Агам бен, Ђ. (2012) Шта је на ред ба?, у: Дис по зи тив и дру ги есе ји, Но ви Сад: Адре са, пре вод: Ма ри ја Ра до ва но вић. Де лез, Ж. и Га та ри, Ф. (1995) Шта је фи ло зо фи ја?, Срем ски Кар лов ци: Из да вач ка књи жар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, пре вод Сла ви ца Ми ле тић. Де лез, Ж. (1999) Ни че и фи ло зо фи ја, Бе о град: Пла то, пре вод Светла на Сто ја но вић. Ђу рић, М. (1997) Пу те ви ка Ни чеу, Бе о град: НИУ Слу жбе ни лист СРЈ. Фу ко, М. (2010) Ни че, ге не а ло ги ја, исто ри ја, у: Спи си и раз го вори, Бе о град: Фе дон, пре вод Иван Ми лен ко вић. Ge uss, R. (2002) Ge ne a logy as cri ti que, in: Eu ro pean Jo ur nal of Philo sophy, Mal den: Blac kwell Pu blis hers Ltd. 31 Исто, стр. 7. 32 Исто. 33 Исто, стр. 5. 128

Ни че, Ф. (2011) С оне стра не до бра и зла; Ге не а ло ги ја мо ра ла, Де ре та, Бе о град, пре вод: Бо жи дар Зец. Ни че, Ф. (1980) Та ко је го во рио За ра ту стра, Бе о град: Гра фос, пре вод Ми лан Ћур чин. Мilica Rašić University in Novi Sad, Faculty of Philosophy, Novi Sad ORIGIN AS A GRIMASE: NIETZSCHE S VIEW OF GENEALOGY Abstract Classical understanding of genealogy sees it as a process of tracing an origin though lineage: a search for the beginning. It descends all the way to the first ancestor and tends to take the very beginning out of the lineage, to consider it as something atemporal, something that is created in itself, that has no origin, but produces one. That atemporal beginning is considered necessary. Since it has no origin, it has no context to come out of. Nietzsche s genealogy, however, shows that the beginning is always arbitrary: it is always contextual, because it has its own history. There is always something that precedes that which is seen as an original, someone who is more first than the first. Establishing a beginning is always a matter of convention. Classical genealogy de-contextualizes the beginning, while Nietzsche s genealogy does exactly the opposite: it puts it in a context, it contextualizes it. The consequences of Nietzsche s understanding of genealogy, as Foucault shows us, bring not only a radically different understanding of a method, but also crucially affect the understanding of the Greek arche the basic principal that transcends time and any historical context. Genealogy shows how precisely that context determines even what is considered to be originless something that escapes every context. Key words: genealogy, context, beginning, identity, history, critique 129