СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА

Ме га тренд уни вер зи тет Бе о град, Фа кул тет за по слов не студи је, Фа кул тет за кул ту ру и ме ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340434C УДК 94(497.11) 11/12 94(=163.41) 11/12 321.17:929 Стефан Немања прегледни рад СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА Са же так: У пе ри о ду ства ра ња пр ве срп ске кра ље ви не, уло га Стефа на Не ма ње као ве ли ког жу па на, огле да ла се у ба лан си ра њу изме ђу две ве ли ке си ле, од но сно Ис то ка и За па да где је Ср би ја поку ша ва ла да раз ви је и за др жи на ци о нал ни иден ти тет. Са чу ва на ха ги о граф ска де ла, иа ко схе ма ти зо ва на и пи са на у свр ху ве ли ча ња Не ма ње и ње го вих по то ма ка, ипак из ра жа ва ју је дан исто риј ски и кул ту ро ло шки кон текст ра не Ср би је, на ро чи то од тре нут ка када по ста је кра ље ви на. У нај ра ни јим са чу ва ним де ли ма ве за ним за жи вот и култ Сте фа на Не ма ње, нај ја сни је се мо же са гле да ти уло га очу ва ња срп ског иден ти те та и тра ди ци је. Основ на обе лежја срп ске кул ту ре, из ме ђу оста лог, би ла су ве за на за је зик и сли ку. Кључ не ре чи: Сте фан Не ма ња, Ср би ја, је зик, сли ка. Увод 1 Пр ва срп ска др жа ва кра ље ви на 2, на ста је у пе ри о ду ка да се уве ли ко бо ре Ис точ на и За пад на цр ква за пре власт. Ба ланси ра ју ћи из ме ђу ове две ве ли ке си ле, Ср би ја је по ку ша ва 1 Текст је написан поводом обележавања 900 година од рођења великог жупана Стефана Немање Светог Симеона Мироточивог и поводом 815 година од подизања манастира Хиландара српске царске лавре, чији је ктитор, заједно са Светим Савом, Свети Симеон Мироточиви. Текст је достављен посредством извршног уредника, на позив издавача, Завода за проучавање културног развитка,. 2 Де ре тић на во ди да су срп ски ле то пи сци по зног сред њег ве ка ра чу на ли сло вен ску исто ри ју од Ћи ри ла и Ме то ди ја а српску од Сте фа на Не ма 434

ла да оства ри сво ју те ри то ри јал ну и цр кве ну са мо стал ност. Ка да се 1054. го ди не одва ја ју рим ска и ка то лич ка хри шћанска црква, што је сва ка ко био до га ђај ка ко ће се и ка сни је по ка за ти, од свет ског зна ча ја, срп ске зе мље су већ би ле поде ље не на ју рис дик ци ју ка то лич ке и пра во слав не ар хи е писко пи је. 3 Ми си о нар ска де лат ност ка то лич ке али под јед на ко и пра во слав не цр кве је сла би ла ме ђу Ср би ма, али су ујед но ја ча ли моћ и ути цај ца ри град ског па три јар ха и рим ског папе. 4 Ме ђу тим, то ком на ред них де це ни ја ја ча ће ути цај право слав не ве ро и спо ве сти као и ви зан тиј ски ути цај и ва зал ни од нос Ср би је пре ма њој. Сте фан Не ма ња, по след њи у ни зу ра шких ве ли ких жу па на и ро до на чел ник ди на сти је вла да ра Не ма њи ћа 5 ужи ва ће по др шку Ви зан ти је али ће ње го ва коле бљи ва по ли ти ка из ме ђу Ис то ка и За па да, као и бор ба за са мо стал ност и осло ба ђа ње из ва зал ног од но са пре ма Визан ти ји, би ти јед на од глав них од ред ни ца ње го ве вла да вине. 6 Ипак, он је утро пут ства ра њу кра ље ви не Ср би је (1217) и ау то ке фал не цр кве (1219) што ће зах те ва ти и јед ну спе цифич ну ико но гра фи ју ка ко у жи тиј ском ви ђе њу, пи са них од стра не ње го вих си но ва, та ко и у цр кве ној ви зу ел ној ико ногра фи ји. Та ко се и у књи жев но сти и у умет но сти обра зу је спе ци фич на иде о ло ги ја Не ма њи ћа. Ве ли ки жу пан - Сте фан Не ма ња У 11. и 12. ве ку ти ту ла срп ских вла да ра гла си ла је ве ли ки жу пан (ве лии жо у пань) и би ла је пре во ђе на грч ким тер мини ма άρχιζουπάνος, μεγαζουπάνος, μεγάλος ζουπάνος, као и ла тин ским me ga i u pa nus, mag nus iu pa nus. По ре кло во ди од ти ту ле жу па на, по зна те од 8. ве ка и упо тре бља ва не на ши роком сло вен ском про сто ру. Жу пан (жо у пань, грч ки ζουπάνος, ла тин ски io pan, su pan nus, iup pa nus) је био на зив за нај стари је пред став ни ке вла сти код Ср ба. Шар кић 7 на во ди, на осно ву Не ма њи не по ве ље Хи лан да ру да се ти ту ла ве ли ког ње и Све тог Са ве. Де ре тић, Ј. (2011) Кул тур на исто ри ја Ср ба, Бе о град: Evro-Gi un ti, стр. 69. 3 По де ла је из вр ше на већ при ли ком осни ва ња Охрид ске ар хи е пи ско пи је 1018. го ди не ка да је за пад на гра ни ца ње не над ле жно сти пред ста вља ла уства ри гра ни цу из ме ђу ка то лич ке и пра во слав не цр кве. Бла го је вић, М. (1989) Ср би ја у до ба Не ма њи ћа: од кне же ви не до цар ства 1168-1371, Бе о град: ТРЗ Ва јат - ИРО Бе о град, стр. 22-23. 4 Исто, стр. 23. 5 Де ре тић, Ј. нав. де ло, стр. 70. 6 Ви зан тиј ска вој на по са да се на ла зи ла у ср цу Ра шке све до 1127. го ди не а ви зан тиј ски цар је по ста вљао и сме њи вао ве ли ке жу па не. Де ре тић, Ј. нав. де ло, стр. 61. 7 Шар кић, С. (2012) Вла дар ске ти ту ле у сред њо ве ков ној Ср би ји, у: Зборник ра до ва прав ног фа кул те та, вол. 46, бр. 2, Но ви Сад, стр. 25. 435

жу па на по ве зу је са Не ма њи ним пра ро ди те љи ма и срп ском зе мљом. Као што је Бог по ста вио Гр ке за ца ре ве, а Угре за кра ље ве, та ко је ње го ве прет ке по ста вио за ве ли ке жу пане. Та ко ђе, ау тор као по твр ду на во ди и по след њи лист Хилан дар ске пове ље (1198) на ко ме се на ла зи пе чат са грч ким тек стом чији пре вод гла си: Пе чат ве ли ког жу па на Сте фа на Не ма ње. 8 Сте фан Не ма ња, нај мла ђи син жу па на За ви де, био је ве ли ки др жав ник али и за чет ник бу ду ће све то род не ло зе Не ма њи ћа. Ро ђен је у Риб ни ци (да на шњој Под го ри ци), око 1113. го дине, где је кр штен по ка то лич ком цр кве ном об ре ду с об зи ром на то да та да ни је би ло у ме сту пра во слав них све ште ника. Бла го је вић 9 на во ди да је по врат ком За ви ди не по ро ди це у Рас, Не ма ња кр штен по но во по пра во слав ном об ре ду у Цркви све тог Пе тра и Па вла, иа ко се углав ном сма тра да је то за пра во би ла не ка вр ста об ре да ми ро по ма за ња. Иа ко је Сте фан Не ма ња, у скла ду са сред њо ве ков ном књижев но шћу, пред ста вљан као ве ли ки др жав ник и све ти тељ, у де ли ма ви зан тиј ских књи жев ни ка тог до ба он је ра зно ли ко опи си ван. Та ко, у опи си ма лич но сти Сте фа на Не ма ње, ко ји је сва ка ко за да вао ве ли ке му ке Ви зан ти ји, Ни ки та Хо ни јат на во ди да је Сте фан Не ма ња био нео бич но др зак и зао чо век ко ји је ме ша ње у ту ђе по сло ве сма трао му дро шћу. По во дом Не ма њи ног по ра за од стра не ви зан тиј ске вој ске, од но сно ца ра Ма ној ла, Ни ки та Хо ни јат је за пи сао: Кад је ви део да га цар го ни, по ка зао се на бој ном по љу, али за крат ко, а он да се са крио у пе ћи ну на пла ни ни и ка ме њем за тр пао улаз. На кра ју је ње гов по нос скр шен и он се ни чи це про стро пред Ма ној ло вим но га ма. Ле же ћи та ко опру жен, ве ли ки у ве личи ни, мо лио је да га не уда ре на ве ли ке му ке; стре пео је од по ми сли да ви ше не ће оста ти вла дар Ср ба и да ће се по литич ка моћ да ти они ма ко ји су спо соб ни ји да вла да ју, они ма ко је је он зба цио да би сам вла дао 10. На кон овог по ра за, Не ма ња је вра ћен на свој ра ни ји по ло жај ве ли ког жу па на у Ра шкој 11, али је пре то га, 1172, мо рао са царем да оде у Ца ри град и уче ству је у ње го вом три јум фал ном ула ску у град као по ра же ни вар ва рин ко га је на род вре ђао и под сме вао му се. Обо лен ски, ме ђу тим на во ди и јед но дру го ту ма че ње ли ка Сте фа на Не ма ње ко је је оста ло са чу ва но у 8 Исто, стр. 27. 9 Бла го је вић, М. нав. де ло, стр. 39. 10 Обо лен ски, Д. (1991) Шест ви зан тиј ских пор тре та. Бе о град: Про света, стр. 121. 11 Не ма ња је остао ве ран по да ник ца рев све до Ма ној ло ве смр ти 1180. годи не, ка да пред ста је да при зна је ви зан тиј ску власт. Исто, стр. 123. 436

бе се ди со лун ског ми тро по ли та Ев ста ти ја упу ће ној 1174. цару Ма ној лу, ко ји је с ди вље њем го во рио о Не ма њи ном ста су и др жа њу и опи сао ка ко је срп ски вла дар с из ве сним за довољ ством раз гле дао, у цар ском дво ру у Вла хер ни, сли ке на ко ји ма су би ле при ка за не раз не ета пе ње го ве по бу не и где је ис под ње го вог ли ка пи са ло ње го во име. 12 Сте фан Не ма ња: ра на срп ска књи жев ност и за ду жби не Пр ви тек сто ви Не ма њи ћа ја вља ју се у ве зи са по ди за њем ма на сти ра Хи лан да ра. Нај ста ри ји са чу ва ни Хи лан дар ски ти пик је пре пис из 13. ве ка. Сма тра се да сам ти пик ни је пре во дио са грч ког је зи ка са мо Све ти Са ва, већ су га нај веро ват ни је са ста вља ла нај ма ње два ли ца. Као ра ни спо ме ник пи сан на срп ско сло вен ском је зи ку он са др жи нај ва жни је оп ште срп ске на род не ино ва ци је. У по гла вљи ма за ко је се прет по ста вља да их је Са ва пре во дио, ис по ља ва се по ред књи жев ног, и чист срп ски на род ни је зик, ка квим је го во рио Све ти Са ва, а пи са ца с та квим је зи ком не ће би ти за ду го у на шој кул ту ри. Са мо два Са ви на де ла пи са на су чи стим српско сло вен ским је зи ком: Жи ти је све тог Си ме о на и Слу жба све том Си ме о ну. Оста ла, пак, де ла, Хи лан дар ска осни вач ка по ве ља, сва три ти пи ка и Пи смо игу ма ну Спи ри до ну пи са на су је зи ком не хо мо ге ног са ста ва у ко ме има, по ред срп скосло вен ске осно ве до ста на род них еле ме на та ко ји на ма хо ве би ва ју и пре о вла ђу ју ћи. Од Све тог Са ве, и по ред по сто јања ра ни је пи сме но сти, за пра во по чи ње ди гло си ја у срп ској писмeности. У Са ви ним цен трал ним спи си ма ти пи ци ма, као што је и оче ки ва но, цр кве ни је зик пре о вла ђу је, али у њи ма ипак има де ло ва или еле ме на та на род ног је зи ка, ко ји пред ста вља ју не ма лу ко ли чи ну због ду жи не ових тек сто ва. 13 Хи лан дар ска по ве ља Си ме о на Не ма ње у ко јој је из ра же на иде ја о ле ги ти ми те ту вла дар ске вла сти ујед но је текст у коме Ср би пр ви пут го во ре о се би са ми ма и о срп ском иденти те ту: Сто га по мно гој сво јој и не из мер ној ми ло сти и чове ко љу бљу да ро ва на шим пра де до ви ма и на шим де до ви ма да вла да ју овом зе мљом срп ском, и Бог сва ко ја ко упра вљаше на бо ље љу ди ма, не хо те ћи чо ве чи је по ги бли, и по ста ви ме ве ли ко га жу па на, на ре че но га у све том кр ште њу Сте фа на Не ма њу. 14 12 Исто, стр. 122. 13 Са вић, В. (2013) Бо го слу жбе на лек си ка у срп ским ти пи ци ма од XII до XIV ве ка, (док тор ска ди сер та ци ја), Но ви Сад: Фи ло зоф ски фа кул тет (по се ће но 10.08.2013). До ступ но на: http://www.uns.ac.rs/sr/dok tor ske/ vik tor Sa vic/di ser ta ci ja.pd f 14 Бла го је вић, М. нав. де ло, стр. 56. 437

Та ко ђе, пр ва књи жев на де ла на ста ју у слу жби ства ра ња и ши ре ња Не ма њи ног кул та као све ти те ља: Слу жба и жи ти је све тог Си ме о на (Све ти Са ва) и Жи ти је Св. Си ме о на (Стефан Пр во вен ча ни). 15 Де ре тић на во ди ре чи Са ви ног би о графа Те о до си ја где се мо жда нај ја сни је го во ри о кул ту Са ве и Не ма ње: (...) Ја вља ху се и пред пу ко ви ма срп ских скип та ра Бож ји ан ђе ли у ви ду ли ка, њи хо ва на по моћ у бит ка ма, та ко да су мно ги од вој ни ка го во ри ли: Ви де смо све тог Си ме о на и све тог Са ву пред њи ма у пу ку ка ко је зде на ко њи ма, и то јед но га у смер но сти иноч ко га оси ја ња, а дру го га укра ше на у све тле све ти тељ ске одо ре. 16 По ред Раст ка Не ма њи ћа, наслед ник Сте фа на Не ма ње, Сте фан Пр во вен ча ни (1195-1227) оста вља у на сле ђе Жи ти је све тог Си ме о на (1216) ко јим он, из ме ђу оста лог, по ста вља осно ву ми неј ског или си нак сарског ори ги нал ног жи ти ја у срп ској сред њо ве ков ној књи жевно сти са свим еле мен ти ма ти пич ним за овај ха ги о граф ски жа нр: про лог, би о граф ски са др жај, по хва лу и чу да. 17 Ла зић 18 на во ди пр ви тро пар пе те пе сме Са ви не Слу жбе све том Симе о ну: Као мно го плод на ло за, грозд про цве та, оче Си ме оне, што до бро де те љи ма бо жан стве ним по ка ја ња ви но из лива, што ма глу стра сти од ду ша на ших од го ни, и ср ца вер них ве се ли. Ипак, што се ти че при ро де из во ра, они су пре те жно ха ги о граф ски, на ме ње ни про сла вља њу де ла Све тог Са ве и ње го вог оца све тог Си ме о на. Исто риј ска тач ност и обимност иа ко ни су за не мар љи ви ни су би ли глав ни циљ 19. Не ма њи на све ве ћа при вр же ност ис точ ном хри шћан ству види се и по ма на сти ри ма ко је је осно вао по Ра шкој. Два најра ни ја ма на сти ра су у То пли ци (ма на стир по све ћен све том Ни ко ли и ма на стир по све ћен Бо го ро ди ци), у ис точ ном де лу зе мље, тре ћи, од но сно Ђур ђе ви сту по ви, са гра ђен је 1170-71. го ди не на бр ду не да ле ко од Ра са. Не ма ња је убр зо по том по стао ве ли ки жу пан и са гра дио је че твр ти ма на стир, на зван Сту де ни ца по ре чи ци Сту де ни ци, ко ји је био кру на ње го вог де ла. Ка да је за по чео још јед ну бит ку про тив Ви зан ти је, Нема ња се, по оби ча ји ма свог вре ме на, за ве то вао Хри сту да ће са гра ди ти храм пре чи сте и пре не по роч не ма те ре ње го ве до бро твор ке и да ће ту ис пу ни ти за ве те сво је. Сту де ни ца је по ред сво је нео бич не ле по те, убр зо сте кла и ве ли ки углед јер ће у њој ка сни је по чи ва ти ча сне мо шти срп ског све ти теља и за штит ни ка срп ске др жа ве све то га Симе о на Сте фа на 15 Де ре тић, Ј. нав. де ло, стр. 81. 16 Исто, стр. 83. 17 Ла зић, М. (1994) Пра во слав на есте ти ка Сте фа на Пр во вен ча ног, Призрен: Епар хи ја ра шко при зрен ска, стр. 9. 18 Исто, стр. 10. 19 Обо лен ски, Д. нав. де ло, стр. 126. 438

Не ма ње те је због то га на зва на и ве ли ком ла вром све тог Си ме о на. 20 Сту де ни ца је по врх све га по ста ла узор за ве ли ке кра љев ске за ду жби не ко је су бит но до при не ле бли ској сарад њи цр кве и др жа ве, та ко ка рак те ри стич ној за сред њо веков ну Ср би ју. 21 Сту де ни ца је жи во пи са на по сле Не ма њи не смр ти, ста ра њем Све тог Са ве (1208-09). Нат пи си на фре ска ма су на сло венском је зи ку а на ци о нал на ори јен та ци ја се огле да и у сли ка ма из срп ске исто ри је ко ја, пред ста вља ју ћи пор тре те Не ма њиних си но ва, Ву ка на и Сте фа на, за тим Све тог Са ве и пре ноше ње мо шти ју све тог Си ме о на, ко ји чи не по че так ико но графи је Не ма њи ћа где је и ау то ри тет Сту де ни це као ма у зо ле ја пр вог срп ског све ти те ља, по ста је вр ло ве ли ки узор за оста ле срп ске кра ље ве то ком 13. ве ка. 22 Ми ли ће вић 23, на во ди да је нај леп ша од свих ње го вих за ду жби на упра во Сту де ни ца коју је по ди гао у част Бо го ро ди ци и на ме нио је за свој укоп, за ве чи ту ку ћу ко сти ма сво јим (...) Сам пра во ве ран на у чио је и дру ге пра вој ве ри; цр кве је осве тио, на ма сти ре са здао; све ти те ље слат ко слу шао, све ште ни ке по што вао, а пре ма ду хов ни ци ма био сме ран и љу ба зан 24. Ви зан тиј ски сли кари, нај ве ро ват ни је из Ца ри гра да, ра ди ли су по упут стви ма Раст ка Не ма њи ћа, бу ду ћег пр вог срп ског ар хи е пи ско па и по том Све тог Са ве, ко ји је то ком жи во та имао при ли ке да су сре ће нај по зна ти је ви зан тиј ске умет ни ке као и њи хо во ства ра ла штво. Дру га дво ји ца си но ва, Ву кан и Сте фан, би ли су кти то ри фре са ка у оче вој за ду жби ни. 25 Не ма ња се за мо на шио мар та 1196, по сле три де сет шест годи на вла да ви не и од ре као се пре сто ла у ко рист дру гог си на по зна тог као Сте фан Пр во вен ча ни. О чи ну ње го вог мо наше ња Ми ли ће вић на во ди сле де ће: (...) ре че вла ди ци Ка лини ку: Е сад до вр ши и ти оно што ти Го спод за по ве да, и што ја же лим. Све ти тељ, пе ва ју ћи цр кве не пе сме, узе но жи це, по стри же га, и на да де му име Си ме ун Мо нах, 25 Мар та, на Бла го ве сти 1196, по сле чи та во га ни за го ди на ње го ва вла дања (...) И же на ње го ва Ана, бив ша го спо ђа све срп ске зе мље, по ка лу ђе ри се тај исти дан, и до би име Ана ста си ја. 26 20 Бла го је вић, М. нав. де ло, стр. 50-51. 21 Исто. стр. 126. 22 Де ре тић, Ј. нав. де ло, стр. 79. 23 Ми ли ће вић, М. (1913) Сте фан Не ма ња и Све ти Са ва, Бе о град: Др жавна штам па ри ја Кра ље ви не Ср би је. 24 Исто, стр. 13. 25 Бла го је вић, М. 1989, нав. де ло, стр. 40. 26 Ми ли ће вић, М. нав. де ло, стр. 27. 439

Сте фан, са да мо нах Си ме он, нај пре је сту пио у брат ство сво је за ду жби не Сту де ни це да би по сле осам на ест ме се ци 27 кре нуо на пут у Све ту Го ру. Си ме он Не ма ња уми ре у Хилан да ру 13. фе бру а ра 1199. го ди не ка да је имао осам де сет и шест го ди на. Из Са ви ног опи са опе ла ко је је слу же но по смр ти ње го вог оца мо же се ви де ти ко смо по лит ски ка рак тер Све те Го ре кра јем два на е стог ве ка: у бо го слу же њу су пе вали грч ки, гру зиј ски, ру ски, бу гар ски и срп ски ка лу ђе ри 28. У Хи лан дар ској по ве љи Си ме о на Не ма ње огле да се и за ве штање Хи лан да ра за бу ду ћа по ко ље ња, јер он ка же: И све што да дох ма на сти ру у Све ту Го ру, да не тре ба ни мо ме де те ту, ни мо ме уну че ту, ни мо ме ро ђе но ме, ни ма ко ме дру гом. Ако ли се ово из ме ни, да му Бог су ди и да му је све та Бо го ро ди ца су пар ни ца на стра шном су ду оном и ја гре шник Си ме он. 29 Са ва је ве ро ват но у зи му 1206-7. го ди не, пра ћен гру пом калу ђе ра из Хи лан да ра, по шао у Ср би ју с оче вим по смрт ним оста ци ма ко је су ње го ва три си на са хра ни ла у гроб ни цу ко ју је за се бе при пре мио у Сту де ни ци. Ве ро ват но је ту, убр зо по пре но су ње го вих мо шти ју, био про гла шен за све титеља, а Све том Са ви је ста вље но у ду жност да са чи ни слу жбу Божи ју у ње го ву част. По др жа ва ју ћи култ свог оца, Све ти Са ва је ши рио уве ре ње, све срд но при хва ће но у сред њо ве ков ној Ср би ји, да мир и без бед ност зе мље за ви се од при су ства мошти ју ње го вог све тог осни ва ча 30. За хва љу ју ћи ми ри сном уљу за ко је ка жу да је чу де сно те кло из ње го вих мо шти ју, Све ти Си ме он је бр зо упо ре ђи ван с нај чу ве ни јим све ти тељем на Ис то ку об да ре ним истом спо соб но шћу, то јест са Све тим Ди ми три јем Ми ро то чи вим за штит ни ком Со лу на. Фре ска: Пре нос мо шти ју и ка но ни за ци ја Си ме о на-не ма ње Пор тре ти Сте фа на Не ма ња, на сли ка ни за вре ме ње го вог живо та ни су оста ли са чу ва ни. Сма тра се да је ње гов пор трет као мо на ха са чу ван у ви ду јед не по ло ви не ли ца у ма на сти ру Ми ле ше ва, око 1225. го ди не, ка да је се ћа ње на ње га ве ро ватно би ло још увек жи во, нај ве ро ват ни је ау тен ти чан. 31 27 Пре ма дру гим из во ри ма, про вео је у Сту де ни ци две го ди не. Хи лан да рац, С. (1997) Исто ри ја ма на сти ра Хи лан да ра. Успо ме на на се дам сто го дишњи цу осни ва ња. (прев. Ка лик, С.), Бе о град: На род на би бли о те ка Ср бије. 28 Обо лен ски, Д. нав. де ло, стр. 131-136. 29 Бла го је вић, М. нав. де ло, стр. 57. 30 Обо лен ски, Д. нав. де ло, стр. 140-141. 31 Бла го је вић, М. нав. де ло, стр. 55. 440

Бла го је вић сма тра да мла ди хри шћан ски на ро ди, по пут срп ског, ни су има ли вре ме на ни ти при ли ке да у ра ној фази учвр шћи ва ња ве ре из не дре апо сто ле, му че ни ке и цр кве не оце већ су све ти те ље тра жи ли и пре по зна ва ли у соп стве ној ло кал ној сре ди ни. Ме ђу тим, да би се оба ви ла ка но ни за ци ја, до ка зи све ти тељ ства мо ра ли су се про на ћи у не тру ле жности те ла из ког ће по том по те ћи ми ро као и у ви ду раз ли читих ис це ље ња, што ће и би ти по твр ђе но. Ка но ни за ци јом Сте фа на Не ма ње, пре ма чвр стом ве ро ва њу срп ски вла да ри, др жа ва и на род до би ли су свог за ступ ни ка пред Бо гом који ће их шти ти ти и из ба вља ти из не во ља. 32 Убр зо се овом кул ту при дру жу је и култ Све тог Са ве та ко да ће се њи хо ва уло га пр вен стве но огле да ти у то ме да пред ста вља ју сим боле срп ског на ро да али и њи хо ве по ли тич ке и цр кве не са мостал но сти. Унук Сте фа на Не ма ње, краљ Ра до слав је у јужној ка пе ли до зи да не спо ља шње при пра те на ло жио да се око 1235. го ди не на сли ка ју че ти ри сце не по све ће не ње му, од ко јих је оп ста ла нај о чу ва ни ја ком по зи ци ја на се вер ном зи ду над ула зом, у ко јој је при ка за но до че ки ва ње Не ма њи них мошти ју из Хи лан да ра пред Сту де ни цом. На фре сци су предста вље ни си но ви ка ко но се очев одар, сту де нич ки мо на си са ико ном Бо го ро ди це, као и Бо го ро ди чи на цр ква и ма настир ски бе де ми у по за ди ни. 33 Ову при пра ту, краљ Ра до слав је на чи нио за вре ме игу ма на Спи ри до на и по за ми сли свог стри ца ар хи е пи ско па Са ве Пр вог. Као што је у Сту де ници, 1208. го ди не, на ста ла пр ва би о гра фи ја Не ма њи на, ко ју је на пи сао Са ва, та ко су ту, у ју жној ка пе ли при пра те кра ља Ра до сла ва по Са ви ним иде ја ма, на ста ле 1234. го ди не, пр ве фре ске ко је гло ри фи ку ју све тог Си ме о на 34. Ци клус нај важни јих до га ђа ја, у ви ду ком по зи ци ја, из ње го вог жи во та је ов де пред ста вљен: од ла зак на Све ту Го ру, и смрт и пре нос мо шти ју из Хи лан да ра у Сту де ни цу. Те ком по зи ци је, из ла зе из окви ра кон вен ци о нал них ре ли ги о зних те ма и пр вен ствено пред ста вља ју све тов но сли кар ство у свом умет нич ком и до ку мен тар ном из гле ду и зна ча ју. 35 За кљу чак У до ба ства ра ња Ср би је као кра ље ви не ве ли ку уло гу је оди гра ла упра во ло за Не ма њи ћа са сво јим осни ва чем ве ликим жу па ном Сте фа ном Не ма њом. Ср би ја је стал но предста вља ла ме сто на ко ме су се по ве зи ва ле и раз два ја ле си ле 32 Исто, стр. 59. 33 Исто, стр. 58. 34 Ка ша нин, М., Ко раћ, В., Та сић, Д. и Ша ко та, М. (1969) С ту д е ни ц а. Бе о град: Књи жев не но ви не, стр. 22. 35 Исто. 441

Истока и За па да те су и њи хо ви ути ца ји на вла да ре и ста новни штво увек би ли дво ја ки. Сна жан ути цај Ви зан ти је, ко ји ће се нај ду бље из ра зи ти у до ба Не ма њи ћа исто вре ме но се огле дао у по ку ша ји ма срп ских вла да ра да из бег ну ва зал ни по ло жај али и да сле де кул ту ро ло шки ви зан тиј ски обра зац. Овај ути цај огле да ће се ду бо ко у књи жев но сти и ли ков ној умет но сти сред њо ве ков не Ср би је. Бу ђе ње на ци о нал не свести и тре ну так ка да Ср би пр ви пут у пи са ној фор ми го во ре о свом по ре клу, нај ва жни ји је ис ко рак у исто ри ји срп ског на ро да. Та ко ђе, ства ра ње соп стве них пра во слав них кул това, све ти те ља, об ре да и уно ше ње ло кал них еле ме на та у цело куп ну ико но гра фи ју, до при не ло је ја ча њу са мо стал но сти но во ство ре не кра ље ви не као и ње них по да ни ка. На род ко ји је сво јом за слу гом до био пр вог све ти те ља у ли ку Све тог Симе о на као за ступ ни ка пред Бо гом и пр вог све ти те ља-просве ти те ља Све тог Са ве, до био је при ви ле ги ју да ис по ве да пра во сла вље на се би свој ствен на чин као и да по ста не део ши рег хри шћан ског, пра во слав ног све та. Са мо ства ра ње и при ме на срп ско сло вен ског је зи ка ко је ће се ис по ља ва ти у ра ним спи си ма та ко ђе се мо же ана ли зи ра ти кроз уве ре ње, ка ко Обо лен ски на во ди, да је зик ко ји слу жи као сред ство за хри шћан ску слу жбу Бо жи ју по ста је по све ћен и да се на род ко ји њи ме го во ри уз ди же на ста тус на ро да по све ће ног да слу жи Бо гу 36. У до ба мо на ше ња Све тог Са ве на Све тој Го ри би ли су мона си раз ли чи тих на род но сти, ко ји су има ли сво је ма на стире: Гр ци, Гру зиј ци, Бу га ри, Ру си, Ита ли ја ни а убр зо су им се при дру жи ли и Ср би. Обо лен ски на во ди да је ме ђу њима би ло нај ве ро ват ни је и на ци о нал не не тр пе љи во сти, али да је из гле да ипак осе ћа ње со ли дар но сти би ло уко ре њено у за јед нич кој тра ди ци ји аске ти зма и ду хов но сти ко је је пре о вла да ва ло. Све сни ре ал но сти те над на ци о нал не ве зе, Ви зан тин ци те раз не ет нич ке за јед ни це у Све тој Го ри нису на зи ва ли на ро ди ма већ су их зва ли је зи ци ма 37. Такво ко смо по лит ско схва та ње, ко је се још чвр шће увре жи ло 36 Обо лен ски, Д. нав. де ло, стр. 24. 37 Гар ка ви у ту ма че њу на јед ном ме сту по ми ње да су ме ђу Сло ве ни ма би ла и пле ме на па ган ска (язычни ки) ко ја се кла ња ју сун цу (сол це по кло ни ки) ко ја жи ве по ред ве ли ке ре ке ко ја те че са ис то ка на за пад, као и пле ме на ко ја спа љу ју сво је мр тве и кла ња ју им се и има ју мно ге гра до ве, хра мове и не ку вр сту кле па ла (на лик хри шћан ским). Язычни ки су се ту ма чи ли као на ро ди ко ји не ве ру ју у јед ног Бо га и не по шту ју ње гов за вет од носно Све то пи смо, док су се на ро ди у Све том пи сму на зи ва ли языками, од но сно љу ди ма ко ји су го во ри ли на ра зним је зи ци ма и раз у ме ли се ме ђу соб но. Гар ка ви, А. 1870. Ска за ния му сульман ских пи са те лей о Славянах и Рус ских (с по ло вины VII ве ка до кон ца X ве ка по Р.Х.). Санктпе тер бургь: Ту по графія Им пе ра тор ской Ака деміи На укь. Грищен ко, В. (2009) Славянское языче ство и ми фо ло гия, Выпуск 1(13). До ступ но 442

касније у сред њем ве ку, на чи ни ло је од Све те Го ре зна чај но вре ло ви зан тиј ске кул ту ре за раз не пра во слав не зе мље Источ не Евро пе 38. Ипак, по је ди нач ни, ма њи је зи ци че сто са др же за бо ра вље на зна ња и пој мо ве ко ји уну тар се бе има ју низ раз ли чи тих култур них и дру штве них по ја ва об је ди ње них кроз ви ше ве ко ва. Та ко гу би так је зи ка но си са со бом гу би так тра ди ци о нал ног зна ња ко је мо же би ти ко ри сно чо ве чан ству. 39 Уло га и ва жност соп стве ног је зи ка, као и ико но га фи ја ко ја је ве ли ча ла срп ски на ци о нал ни иден ти тет пред ста вља ју важан мо ме нат у срп ској сред њо ве ков ној кул тур ној исто ри ји. Бор ба за не за ви сност, у све тов ном и ду хов ном сми слу, ко ја се огле да ла у свим аспек ти ма ства ра ња ра не срп ске кул ту ре, као да тра је и да нас. Ср би ја оста је на рас кр шћу Ис то ка и За па да, из но ва по ку ша ва ју ћи да за др жи соп стве не кул тур не вред но сти и ње не глав не атри бу те, при жељ ку ју ћи сна жне вла да ре са све шћу о соп стве ном по ре клу. Ме ђу тим, по ред да ра про по ве да ња ре чи не рет ко, а на ро чи то ту ма че не у рели гиј ском сми слу, до би ја ју и моћ ис це ље ња. Та ко у Је ванђе љу по Мар ку пи ше: А зна ци они ма ко ји вје ру ју би ће ови: име ном мо јим из го ни ће де мо не; го во ри ће но вим је зи ци ма (Мк. 16,17). ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Бла го је вић, М. (1989) Ср би ја у до ба Не ма њи ћа: од кне же ви не до цар ства 1168-1371, Бе о град: ТРЗ Ва јат -ИРО Бе о град Гар ка ви, А. (1870) Ска за ния му сульман ских пи са те лей о Славянах и Рус ских (с по ло вины VII ве ка до кон ца X ве ка по Р.Х.), Сан ктпетер бургь: Ту по графія Им пе ра тор ской Ака деміи На укь Грищен ко, В. (2009) Славянское языче ство и ми фо ло гия, Выпуск 1(13); до ступ но на: http://ana li cul tu ro log.ru/com po nent/k2/item/354- ar tic le_18.html (по се ће но, 10. 08. 2013) Де ре тић, Ј. (2011) Кул тур на исто ри ја Ср ба, Бе о град: Evro-Gi un ti Ка ша нин, М., Ко раћ, В., Та сић, Д. и Ша ко та, М. (1969) Сту де ница, Бе о град: Књи жев не но ви не Ла зић, М. (1994) Пра во слав на есте ти ка Сте фа на Пр во вен ча ног, При зрен: Епар хи ја ра шко при зрен ска на: http://ana li cul tu ro log.ru/com po nent/k2/item/354-ar tic le_18.html (по сеће но, 10.08.2013) 38 Обо лен ски, Д. нав. де ло, стр. 130. 39 Muf we ne, S. (2005) Glo ba li za tion, and the Myth of Kil ler Lan gu a ges, in: Per spec ti ves on En dan ger ment, ed. Hug gan G. and Kla sen S. Hil des he im- New York: Ge org Olms Ver lag, p. 39. 443

Ми ли ће вић, М. (1913) Сте фан Не ма ња и Све ти Са ва, Бе о град: Др жав на штам па ри ја Кра ље ви не Ср би је Muf we ne, S. (2005) Glo ba li za tion, and the Myth of Kil ler Lan gu a ges, in: Per spec ti ves on En dan ger ment, ed. Hug gan G. and Kla sen S. Hildes he im-new York: Ge org Olms Ver lag Не дељ ко вић, С. (2007) Част, крв и су зе. Бе о град: Оде ље ње за етно ло ги ју и ан тро по ло ги ју Фи ло зоф ског фа кул те та Уни вер зи те та у Бе о гра ду-срп ски ге не а ло шки цен тар Обо лен ски, Д. (1991) Шест ви зан тиј ских пор тре та, Бе о град: Про све та Са вић, В. (2013) Бо го слу жбе на лек си ка у срп ским ти пи ци ма од XII до XIV ве ка. (док тор ска ди сер та ци ја). Но ви Сад: Фи ло зоф ски фа кул тет. (по се ће но 10. 08. 2013) До ступ но на: http://www.uns.ac.rs/sr/dok tor ske/vik tor Sa vic/di ser taci ja.pd f Хи лан да рац, С. (1997) Исто ри ја ма на сти ра Хи лан да ра. Успо мена на се дам сто го ди шњи цу осни ва ња (прев. Ка лик, С.), Бе о град: На род на би бли о те ка Ср би је Шар кић, С. (2012) Вла дар ске ти ту ле у сред њо ве ков ној Ср би ји, у: Збор ник ра до ва прав ног фа кул те та, вол. 46, бр. 2, Но ви Сад Violeta Cvetkovska Ocokoljić and Tatjana Cvetkovski Belgrade Megatrend University, Graduate School of Business Studies, Faculty of Culture and Media, Belgrade STEFAN NEMANJA AND THE NATIONAL SERBIAN AWAKENING Abstract During the creation of the first Serbian kingdom, the role of Stefan Nemanja as a great prefect was reflected in the balance between the two great powers, i.e. the East and the West, where Serbia was trying to develop and maintain a national identity. Preserved hagiographic works, although schematized and written to celebrate Nemanja and his descendants, however, express a historical and cultural context of the early Serbia, especially that preceding the time of the kingdom. In the earliest surviving works related to the life and the cult of Stefan Nemanja, we can most clearly see the role of preserving Serbian identity and tradition. The main features of the Serbian culture, among others, related to the concepts of language and image. Key words: Stefan Nemanja, Serbia, language, image 444