ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10])

Transcript

1 UDC 091(=163.41) UDC (497.11)-36:929 Simeon Mirotočivi, Sveti UDC 27-36:929 Sava, Sveti DOI: /ZMSDN R ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10]) Т И ХОН РА К И Ћ Е ВИ Ћ М а н а с т и р С т у де н и ц а Бре зо ва 10б, Кра ље во, Ср би ја m a n a s t i r. s t u d e n i c m a i l.c o m Са же так: Све ти Са ва je 1206/7. го ди не на пи сао Жи ти је Све тог Си - м е о н а (с а ч у в а но у п р е п и с у I X H 8 [Š 10]). Њ е г ов з а в р ше т а к н и је ори г и на л- но Са ви но де ло већ je, у в е л и кој м е р и, п р е у з е т и з јед н е б ес ед е Те од ор а С т у д и т а (п и с а не п р е 826. г о д и не). До с а д а н и је би ло неја сно ћ а у в ези с а ра ш ч и т а в а њ ем овог т екс т а, почевш и од и здањ а Пав ла Ј. Ша фарик а и з г о д и не п а н а д а љ е. И п а к, з б ог не до с т а т к а т ач ке и з ме ђу д в е р е че н и це у з а - в рш е т к у Ж ит ија С в ет о г С им еон а о с т ав љ ен а ј е м ог у ћн о с т д р у г а ч иј е г ра ш ч и т а в а њ а јед ног ме ста (лист 116а, ред 4). Упо ред ни пре глед по ме ну тог ме ста (лист 116а, ред 4) у овом де лу са нај ста ри јим срп ско сло вен ским (Хи ландар 387; Де ча ни 87; ХА ЗУ IV d 4) и је лин ским (Am bro si a nus gr. C 02 sup.; Pa ri si nus gr. 1018; Ot to bo ni a nus gr. 251; Am bro si a nus gr. Е 101 sup.) ру ко пис и м а С т уд ит ов и х р еч ен иц а, које су Са ви би ле узор, мо же се до ве сти у п и т а њ е њ е г о в о до с а д а ш њ е р а ш ч и т а в а њ е. Кључ не ре чи: Све ти Са ва, Те о дор Сту дит, ста ро грч ки ру кописи, српско с ло в ен ск и п р е п и си, р а ш ч и т а в а њ е УВОД 1 Пр е ви ше од д в е де це н и је и з ш т а м пе је и з а ш ло ф о т о т и п ско и з да њ е јед не ста ре књи ге зва не Сту денич ки ца ро став ник, ко је је при ре ди ла На- 1 Од ка да смо, кра јем го ди не, у Ма на сти ру Сту де ни ци, то ком чи та ња Подв и ж н ич - ких поука монасима Преподобног Теодора Студита [види: До бро то љу бље IV: 2003, 282], приме т и л и ре ч и на ма до бр о по зна т е и з Жи т и ја Све т ог Си ме о на (ко је је пи сао Све ти Са ва 1206/7. г о д и не), не п р е с т а је мо да с е ба ви мо ов ом т е мом. Пр о на ла з а к по ме н у т ог ме с т а у нај с т а ри ји м је л и н ск и м и с рп ско с ло в ен ск и м ру ко п и си ма б е с е да Пр е по до б ног Те о до ра Ст у д и т а и њи хо в о по ре ђе ње са де ло ви ма Жи т и ја Све т о га Си ме о на, ко ји ма је ова бе седа сл уж ила ка о п редложа к, до в е ло је до на с т а н к а ов ог ра да. При к у п љ а њ е и о б ра д у ма т е ри ја ла з а њ е г а по мо гл и с у м но г и

2 452 де ж да Р. Си н д и к. На кон ф о т о т и п ског и з да њ а у бр з о с е по ја вио и п р е в од овог ве о ма ра зно ли ког спи са [Синдик 1992: 401] ста ре срп ске књи жев ности. 2 Књи га, о ко јој је реч, је збор ник ве ко ви ма чу ван у ма на сти ру Студе ни ци. На стао је од две не за ви сне це ли не, од ко јих јед на има ве зе са мо на шким жи во том и са мим ма на сти ром Сту де ни цом а у дру гој се го - во ри о осни ва њу и па ду Ца ри гра да [Јовановић 1994: 285]. Ову збир ку ру ко пи са, тј. ве штач ки збор ник [Синдик 1992: 401] кон во лут, у 19. ве ку, поклонио је ђа кон Са му и ло Ма ши ре вић (ка сни ји кар ло вач ки па тријарх) свом при ја те љу Па влу Ј. Ша фа ри ку (Pa vel Jo sef Šafařík). О тој књизи Ша фа рик је об ја вио рад на не мач ком је зи ку, у Бе чу го ди не, ко ји је ве ћим де лом пре ве ден на срп ски и штам пан у Ле т о п и с у Ма т и це с рп - ске г о д и не. Да на с с е ч у в а у Ша фа ри ко в ој з би р ц и На р од ног м у з е ја у Пра гу под бро јем IX H 8 (Š 10). Од по ме ну те две це ли не Ст у де н ич ког ц а ро с т а вн ика, нас ин те ре сује она која је у ве зи са ма на сти ром Сту де ницом. У њој се, на ли сто ви ма а, на ла зи пре пис Жи ти ја Све тог Симе о на, де ла ко је је у по ме н у т ом ма на с т и ру п и са о Све т и Са в а не по с ред но по до ла ску у ње га, по чет ком 1206 [Баришић 1971: 31 56] а мо жда и го ди не [Максимовић 1986: ]. 3 Зб ог аут ори т е т а св е т и х Си ме о на и С а в е, Жи т и је Све т ог Си ме о н а в р е ме ном је по че ло да по с т а је ом и љ е на лек т и ра ч и т а в ог с рп ског мо наштва [Јовановић 1994: 287], прем да га је игу ман Са ва на пи сао да се чи та са мо у Сту де ни ци [Ракићевић 2015: 14] и са мо за по тре бе сту де ничког брат ства. Жи ти је кти то ра би ло је оба ве зан увод у Сту де нич ки ти - пик, 4 тј. у образник(ь) [Жи т и је Св ет о г Сим еон а, лист 1а; С т уд ен и чк и т и п и к, Ца р о с т а в н и к..., 1992, 37], ( обра зник ) [Свети Са ва 1994: 37] за по ме н у т и м а н а с т и р. З а т о је и ов о де ло н а п и с а но по п р а в и л и м а ов о г а жан ра ви зан тиј ске књи жев но сти [Богдановић 1986: 20]. Пи са но је за мо - на хе [Кашанин 1975: 128], за брат ство ко ме је Не ма ња и сам при па дао. 5 Ж и т и је по ч и њ е ов а ко: Слово.а. о наслѣдовани с(ве)т(а)го монастира се го. пр[ѣ]п[о]д[о]б[ь]нымь ѡ(ть)цемь нашимь и хтито ромь. г(осподи)номь сїмеѡномь. (...) пле ме ни ти љу ди из све та на у ке, ме ђу ко ји ма за хвал ност ду гу је мо пр вен стве но др Ко сти Сим и ћу, д р А лек с а н д ру Ст о ја но ви ћу, д р З о ра н у Ра н ко ви ћу, д р Ви к т о ру С а ви ћу, Ар х и ма н д ри т у др Ни ко ди му Скре та су, Ана то ли ју Ту ри ло ву ино стра ном чла ну СА НУ, др Ђор ђу Пе тро вићу, ђ а ко н у Б р а н и с л а в у Јо ц и ћу и п р о ф. Н ад и К р ајч е в и ћ. З а х в а л н о с т д у г у је м о З а д у ж б и н и Св е т ог Ма на с т и ра Х и ла н да р а и њ е ном д и р ек т о ру Го сп. М и л и в о ју Ра н ђи ћу, Ар х и ма н д ри т у Са ви игу ма ну Ма на сти ра Де ча ни и Ар хе о граф ском оде ље њу На род не би бли о те ке Ср би је. 2 Це ло де ло је пре вео То ми слав Јо ва но вић. Ви ди: С т уд ен и чк и т ип и к, Цар ос т а вн и к..., 1994: Мак си мо вић, уз то, ука зу је да су Не ма њи не мо шти по ло же не у гроб у Сту де ни ци 9, а не 19. фе бру а ра [Максимовић 1986: 438, на по ме на 5] и да је ис црп ну би бли о гра фи ју о поку ша ји ма да то ва ња пре но са мо шти ју од до го ди не. Ви де ти: [Максимовић 1986: , на по ме на 3; Mak si mo vić 1988: 42, на по ме на 50; O b o le n s k y 1988: 136]. 4 Пр е т о г а је у Х и л а н д а ру (н ај в е р о в а т н и је у д ру г ој по ло ви н и г о д и не), к а о по че т а к Х и л а н д а р с ко г т и п и к а [в и д е т и : С в ет и С ав а : 4 8], т а к о ђ е н а п и с а о Не м а њ и н о ж и т и ј е. Сту де нич ко жи ти је је, због од ре ђе них окол но сти, мно го стру ко ду же и раз ви је ни је од хи - лан дар ског [видети: Бог да но вић 1986: 20]. 5 На по чет ку жи ти ја сто ји: Оче, бла го сло ви! Ово је сто га што је сва ки пут пре не го што поч не да чи та брат ству, за то од ре ђе ни мо нах узи мао бла го слов од игу ма на, у то вре ме од Све тог Са ве а ка сни је од дру гих игу ма на Сту де ни це [видети: Све ти Са ва 1986: 97].

3 453 ( Сло во 1, О на сле ђу све тог ма на с т и ра овог п ре по доб н и м оцем на ш и м и кти то ром го спо ди ном Си ме о ном... ) [Свети Са ва 1994: 153]. Умет нич ка посеб ност овог де ла до ла зи од ле по те Са ви ног ка зи ва ња, ко је је, у осно ви, засно ва но на библијској символици и мета фо ри ци [Јовановић 1994: 288]. Преп у но је л и р ск и х ме с та у који ма је сведок Са ва де та љ но оп и сао д и ја ло г е са сво јим оцем Не ма њом, по себ но у тре ну ци ма опра шта ња пред оче ву смрт. КО РИ Ш Ћ Е ЊЕ СТ У Д И ТО ВЕ БЕ СЕ Д Е За п и са ње овог де ла Све т и Са ва је п ре у зи мао ма т е ри ја л из од ре ђе н и х рукоп ис а ко ји с у п р о у ч а в а н и. То с у п р в е н с т в е но Не м а њи н а и С а в и н а Осн и вач ка х иланда рска п овеља из го ди не [видети: Све ти Са ва 1986: 31 33] и Дру га хи лан дар ска повеља жупана Стефана, потоњег краља Прво - вен ча ног, из го ди не, чи ји се ори ги нал чу ва у Хи лан да ру [Првовенчани 1988: 55 59]. 6 Сте фан је у ње ној арен ги (уво ду), а и да ље, из ло жио Не ма њин жи вот [Првовенчани 1988: 55 59]. 7 Осим ово га, у Ст у де нич ком ж и т и ју по стоји и не ко ли ко де та ља из Хи лан дар ског ж и т и ја [Свети Са ва 1986: 43 48]. 8 По ме н у т и и звори су нау чно обрађив ан и. Оси м помен ут и х, по с т о ји још једа н и з вор који је посл уж ио С ави да конс т руише з ав ршет а к св ог ж и т и ја. У ру ко п и су I X H 8 [Š 10] то су ли сто ви 115б 117а. Из вор за ово Са ви но ме сто про на шли смо у Ка т и хе т ск и м п роп оведима монасима, св е т ог оца и ис по в ед н и к а Те о до ра Ст у д и т а ( ), в е л и ког ви з а н т и ј- ског мо на х а и к њи жев н и к а ко ји је ж и в е о че т и ри в ек а п р е Св ет ог С ав е. Пре у зе ти текст је је дан део ње го ве 56. ка т и хе з е. Реч је о нај зна чај н и јем де л у Те о до ра Ст у д и т а ко је п р ед с т а в љ а ју по - у ке ње го вим мо на си ма по зна те као Ве ли ке ка ти хе зе (ко ји чи не три књиге) и Ма л е ка т и хе зе (ко је се са сто ји од 134 по у ке). 9 Те о до р о в о де ло би ло је в е о ма по зна т о и п р ед с т а в љ а ло је в е л и к и ау т о ри т е т у Ви з а н т и ји и в а н ње них гра ни ца. На ро чи то се ово од но си на Ма л е к а т и х е з е, ода кле је с т уде н и ч к и и г у ма н Св е т и С а в а у по т р е био 56. ка т ихез у, тј. јед ну бе се ду ко ју је Пр епо до б н и Те о дор г о в о рио мо на си ма т о ком Ва с к р ш њ ег по с т а. О в е поуке биле с у р а спор еђ ене з а ч ит а њ а т о ком ц р к в е не г о д и не п р ед ман стир ским брат ством и до ти чу се мно гих стра на и по себ но сти ма нас т и рског ж иво т а [ И щен ко 1979: 157]. По с т о ја ње у п у т с т ва бо г о сл у жбе н и х ус т ав а о ч ит ању поук а Теодор а С т уд и т а т о ком ч и т а в е ц р к в е не г о д и не, на ро ч и то у вре ме Ве л и ког по с та, ч и не ло г и ч н и м п ри су с т во ве л и ког бро ја г рч к и х ру ко п и са Ма ли х ка т и хе за [E h r ha rd 1938: 227]. 10 По ре дак рас по ре да 6 Упо ред на ме ста ова два де ла и Са ви ног Жи т и ја Све т о га Си ме о н а из дво јио је и из дао го ди не А. Со ло вјев [1925: 62 89]. О њи ма је пи са ла и Рад ми ла Ма рин ко вић [1979: ]. 7 А р е н г а и з р а ж а в а ко ји је д у хов н и и и д е о л о ш к и м о т и в п и с ц а, о б ја ш њ а в а гд е је м е с т о вла да ра Не ма ње и мо на ха Си ме о на у исто ри ји и Бо жи јем до мо стро ју спа се ња све та. 8 То су Сло ва 1-3 Хи л а н д а р с ко г т и п и к а. 9 О по сто ја њу ова два збор ни ка по у ка и ова квом њи хо вом са ста ву го во ри се већ у жити ју Те о до ра Сту ди та ко је је на пи са но дру гом по ло ви ном 9. ве ка [Ищен ко 1979: 157]. 10 У Ти пи ку Св. Спа са у Ме си ни, ко ји при па да сту дит ској тра ди ци ји (а ње го во са ста вљањ е је п р е ц и з н о д а т о в а н о у г о д и н у), п и ш е д а с е т о ко м В е л и ке ч е т р д е с е т н и ц е ч и т а ј у Те о д о р о в е К а т и хе з е [ Ви д е т и: A r r a n z 1969: 202].

4 454 ови х по у к а у ра зн и м ру ко п и си ма мо же би т и ра з л и ч и т. И па к п р е о в ла дава онај који је дат у основ ним по да ци ма у пред го во ру Pa t ro lo g ia Gra e c a [Prole go me na 1903: 21 46], а ко ји у се бе укљу чу ју 134 по у ке, чи ји је са став ја сно од р е ђен. 11 Св е по у ке Те о до ра Ст у д и т а би ле су и з р е че не од с т ра не ау т о ра Пр е - по добног Теодо ра или про чи та не у од ре ђе не да не пред монасима, мада зборник Ма л и х ка т и хе з а ни је био фор ми ран као це ли на од стра не овог оца. То је м и ш љ е њ е Ема н у и ла О в р е ја ( Em m a nuel Au v r ay) [1891: LV I L V I I I ], ко ји је Ма ле кат ихезе п рир ед ио з а и здав ањ е к рајем 19. век а. Учен и к који и х је п риред ио (и л и мож да д руг и комп илат ор) је, на поче тк у св аке поуке, ука зао на дан у ко ји по у ку тре ба чи та ти, по том је сва ку од по у ка на словио ре чи ма узе тим из ње ног тек ста [A u v r ay 1891: LV I L V I I I ]. По с т о ји м и ш ље ње да је Пре по доб н и Те одор Ма ле ка т и хе зе на п и са о у по след њем пе ри о ду сво га жи во та, у вре ме го ди не [Vorst, 1914: 31 51]. Де ло ве по ме н у т е к а т и хе зе које је Све т и С а в а ко ри с т ио з а з а в р ше т а к Жи т и ја Све т ог Си м е о н а о б ра д и л и смо т а ко ш т о смо на п ра ви л и у по р е - ђе ње Авер ки је вог пре пи са Са ви ног де ла (IX H 8 [S 10]) са не ко ли ко најс т а ри ји х јел и н ск и х и словенск и х п реп иса беседе Теодора Ст уд ит а о којој је реч. 12 То с у јел и нск и рукоп иси: A mb r o si a nu s g r. C 02 sup. (да ти ран у крај 9. ве ка), Pa ri si nus gr (по че так 10. ве ка), Ot to bo ni a nus gr. 251 (поче т а к 10. ве ка), A m bro si a nu s g r. Е 101 sup. (12. век) и сло вен ски: Хи лан дар ([Т 167, Sa 231] дру га че твр ти на 13. ве ка), Де ча ни 87 (13. на 14. век), 14 ХА ЗУ IV d 4 (13. на 14. век). 15 Реч је о ка т и хе зи бр. 56 ко ја је би ла ч и т а на у Пр ву не де љу Ва ск р ш њег п о с т а : 16 Τῇ Κυριακῆˌ τῆς А ἑβδομάδος [Θεοδώρου Στουδίτου 1984: 153]; 11 Из тек ста жи ти ја Те о до ра Сту ди та, као и из по ре ђе ња, ја сно је да су Ма л е к а т и х е з е ва жни је де ло [L e r oy 1957: 74]. 12 По ре ђе ње сло вен ск и х са г рч к и м т ек с т о ви ма бе се да Те о до ра Ст уд ит а пок азује да су пре во ди ра ђе ни не за ви сно је дан од дру гог, на те ме љу ра зних грч ких списа и од стране различит и х п ре во д и ла ца. Уоп ш те за оба п ре во да по у ка на ла зи мо као п р во лек си ч ка ра з м и мо и ла же ња, ко ја од го ва ра ју раз ли ка ма ме ђу са мим грч ким ли ста ма (ка та ло зи ма), и као дру го, раз ми мо и лаже ња ко ја се об ја ш ња ва ју ра дом ра з л и ч и т и х п ре во д и ла ца на ста л и х услед не п ра ви л ног ч и та ња и л и ра з у ме в а њ а г рч к и х р е ч и, а ко је у п р е в о д и ма р е з ул т и ра ра з л и ч и т и м зна че њи ма од р е ђе не ре чи, или ко ри шће њем раз ли чи тих сло вен ских ре чи за јед ну грч ку реч [Ищен ко 1979: 170]. 13 У п р в о м х и л а н д а р с к о м к а т а л о г у С а в е Х и л а н д а р ц а ( у к о ј е м с у к њ иг е о п ис ан е S о з н а к а м а) ов ај ру ко п и с н и је е в и де нт ир а н [C h il a nd ar e c 1896]. У ње го вом дру гом ка та ло гу он но си озна ку Sa 231, али, на жа лост, овај ка та лог ни је штам пан. 14 У ка та ло гу, под Де ча ни 87 сто ји на слов: ТЕ О ДОР СТУ ДИТ, крај XI II по че так XIV ве ка. У овом де чан ском ру ко пи су, ре дак ци ја пра во пи са је срп ска и с ма лим од сту пањи ма има пра во пи сна обе леж ја ра шке нор ми ра не шко ле [Синдик 2011: 349]. 15 Те о дор Сту дит се у овом ру ко пи су не по ми ње, али све не пот пи са не по у ке при па дају ње му. Пре вод по у ка у ње му на сло вен ски исти је као и у Хи лан дар ском. Овај ру ко пис, ч и с т е с р п с ке р е ц е н з и је, у Мо ш и но в ом к а т а ло г у с е н а з и в а По с н и т р и о д и под бр. 149 [Mošin 1955: ]. Го то во све по у ке има ју нат пис о да ну у ко ји се има ју чи та ти. То је, по све му с у д е ћ и, и з б о р и з с п и с а Ма л и х к а т и х е з а ти па Хи лан дар 387, ко ји у се бе укљу чу је са мо поу ке ко је с у н а з н а ч е н е з а ч и т а њ е у п ер иод у од Нед е љ е м и т а р а и ф а р и с е ј а д о Пе т е н е д е љ е по ста, чи ме се об ја шња ва тач но уво ђе ње ових по у ка у По сни три од. Ве ћи на грч ких ру ко - пи са са Ма л и м к а т и х е з а м а на Ве ли ки пост са др жи зна чај но ма њи број по у ка не го овај из Вер ко ви ће ве збир ке [Ищен ко 1979: 167]. 16 По с т о је о з б и љ н и з а к љу ч ц и д а с у н а т п и с и о д а н у у ко ји с у ч и т а н е С т у д и т о в е п о у ке има ли већ ори ги нал ни збор ни ци Ма л и х к а т и х е з а, и да су они са ста вље ни из ме ђу 826. и

5 455 Вь нед(ѣлю) а нед(ѣлѥ) [Хиландар 387, лист 220v], В(ь) нед(ѣлю) а пос(та) [Дечани 87, лист 40; ви ди: ХА ЗУ IV d 4, лист 56v]. Помен ут а к ат ихез а бр. 56, у нај с т а ри ји м је л и н ск и м ру ко п и си ма, и ма на с лов: Κατ ή χ ησ ι ς Νς Τῇ Κυριακῆˌ τῆς А ἑβδομάδος Περί τοῦ μὴ ὑπὲρ δύναμιν ἐκτείνεσθαι ἡμᾶς ἐν τοῖς κατὰ Θεὸν σπουδάσμασι 17 καὶ τοῦ διατρέφειν τὴν ψυχὴν ἐν τοῖς πνευματικοῖς θεωρήμασιν. [Θεοδώρου Στουδίτου, 1984: 153] 18 ( К ат ихез а 56 У не де љу пр ве сед ми це. О то ме да се не упу шта мо у под ви ге по Бо гу ко ји су из над на ших мо ћи и да [треба да] хра ни мо ду шу ду хов ним с о з е р ца њи ма ). 19 У јед ном ру ко пи су из 12. ве ка (A m bro si a nu s g r. Е 101 sup.) 20 ова кати хе за има дру ги на слов: Τῇ Παρασκευήˌ τής Α ἑβδομάδος Κατήχησις Ε ( У пе т а к п р в е не де љ е: К а т и хе з а пе т а ). У ов ом ру ко п и с у к а т и хе з а је до би ла ред ни број пет (Κατήχησις Ε ) и чи та ла се у пе так пр ве не де ље по с т а, ш т о је еви ден т но и з на с ло в а. На по че т к у с ле де ће к а т и хе з е, ко ја је обе ле же на бро јем шест (Κατήχησις S ), пи ше да се чи та у Не де љу пра восла вља. 21 Овај ру ко пис пред ста вља из у зе так. За на ш у т е м у, од ве л и ког зна ча ја је сло вен ск и ру ко п ис Х и ла ндар 387 из при бли жно го ди не. Он је ва жан јер је, хро но ло шки, нај бли жи б о ра в к у Све т о г а Са ве у Х ила ндару и Ст уден иц и. Јуж нос ловенск и сп иси по у ка Те о до ра Сту ди та сре ћу се рет ко и мо гу ће је по ме ну ти са мо не ко лико ру ко п и са ју ж но сло вен ског по ре к ла, а ко ји у се би са д р же са бра не Ма ле ка т и хе зе [Ищен ко 1979: 166]. Ру ко пис Хи лан дар 387 по знат је као Поу че н и је Те о до ра Ст у д и т а, п и с а н је ус т а в ом д ру г е че т в р т и не 13. в е к а, 22 срп ске ре дак ци је, ра шког пра во пи са [Богдановић 1978: 152]. У ње му се по ја в љу је и је да н спе ц и фи ча н с рп ск и под д и ја лек т 23 ко ји је у ру ко п и си ма 842. го ди не. Вр ло је ве ро ват но да су убр зо на кон смр ти Те о до ра Сту ди та све ње го ве по у ке, од ко ји х с у н е ке в е ћ и м а л е н а т п и с е о д а н у у ко ји с у ч и т а н е, б и л е к л а с и ф и ко в а н е, о з н а ч е н е р е ч и м а у з е т и м и з с а м и х п о у к а, и о б је д и њ е н е у јед н у к њи г у м а л и х п о у к а и т р и к њи г е в е л и - к и х по ук а. О в ај пос а о је у р ад ио с амо јед а н чов е к, Н а вк р ат ије ( у чен и к, п ријат е љ и н ас ледн и к Те о до ра Сту ди та) или Ни ко лај Сту дит [Ищен ко 1979: ]. 17 У рукопису Ambrosianus gr. C 02 sup. (Veneranda Biblioteca Ambrosiana, Milano), лист 47, који је с краја 9. века, ова реч је другачије написана. Стоји σπουδάσμασιν. Ову различитост, као и остале разлике у писању појединих речи у старим јелинским рукописима које користимо, приметио је др Коста Симић, на чему му се захваљујемо.). 18 Ова ко је у ру ко пи си ма с по чет ка 10. ве ка: Pa r i si nu s g r. 1018, лист 136v и O t t ob on ianu s gr. 251, лист 37v. У р у ко п и с у Am bro si a nus gr. C 02 sup., лист 47, ко ји се да ти ра у крај 9. ве ка, ис пред овог за гла вља ома шком је ука за но да је ка ти хе за из го во ре на у не де љу дру ге седм и ц е ( В е л и ке ч е т р д е с е т н и ц е) : Τῇ Κυριακῇ τῆς B ἑβδομάδος (лист 47). 19 У п р е в о д у н а л а т и н с к и и с п р ед ов о г н а с л о в а и м а д о д а т а к : Не д е љ а н ај в а ж н и ји д а н у сед ми ци!, те на слов гла си: S e r m o LV I : D o m i n i c a p r i m a e h e b d o m a d i s. Ne s u p r a vi res in d i v i n i s s t u d i i s n i t a mu r, a c s pi r i t a l i b u s a n i mu m s p e c t a c u l i s p a s c a mu s. И з и з д а њ а : B. T h e o d o r i S t u d i t a e, Ab b a t i s & C o n fe s s o r i s, S e rm on e s c at e ch et ic i, 833b 89 4h ; M ax im a Bibl iothec a Vet er u m Pat r u m, Et A nt iq uor u m S c r ipt or u m E cclesias t ic or u m, T. X I V, Lu g d u n i: 1677 О в ај текст је ушао у Pa t r o l o g i a G r a e c a, том 99 (584c 585а) али са мо у пре во ду на ла тин ски (нас за ни ма са мо део: S e r m o n e s c a t e c h e t i c i, 839f 839g [The o do ri Stu di tae 1677: 839]). 20 Ру ко пис се чу ва у Ми ла ну: A m b r o si a nu s g r. Е 101 sup., лист A m b r o si a nu s g r. Е 101 sup., лист То је н ај с т а ри ји с рп ск и ру ко п ис п и с а н н а х а р т и ји (б он би ц и н а). Ис т и је с а фи ло ло ш ке стра не ана ли зи ран у пот пу но сти [Штављанин-Ђор ђе вић 1985: ]. 23 Ре ч је о е л ем е нт у с р пс ко г јез ик а п р из р е н с ко -ј у ж н о мо р а в с ко г п од д и ја л е к т а. Н а з и в а се ова ко због под руч ја на ко ме је да нас при су тан. У 12. ве ку, при ме ри са ре флек сом лу по с то је

6 и 13. ве ка од ли ка пи са ра ко ји су по ре клом из ра шког, зет ског и хумског под ру ч ја. 24 Те о до р о в а бе се да, у ру ко п и су Х и ла н дар 387, по ч и ње ова ко (л и с т о ви: 220v 221): Вь нед(ѣлю) а нед(ѣлѥ) 25 ( У не де љу, п р в е не де љ е [ Ва ск рш њ ег поста]) Ѡ прѣсиль не протезати се намь къ б(ог)оу поспѣшьствомь и како питати д(оу)шоу д(оу)ховьними зрянми ( Да се не при си ља ва мо и не на пре же мо у под ви зи ма к а Б о г у 26 и ка ко да на па ја мо ду шу ду хов ним со зер ца њи ма ). Н а с з а н и м а јед но ме с т о међу пос ледњи м п ас усим а С авиног дел а. З а в р ше т а к Жи т и ја с а с т оји с е од по у к а ко ји м а п и с а ц, у к р а т ко, и з л а же д у хов не о сно в е по с т о ја њ а с т у де н и ч ког ма на с т и ра [ Ра к и ћеви ћ, 2015: 15]. Св е т и С а в а је, п р е т ход но, на п ра вио п р е ла з који м спаја оп ис Не ма њи ног жи во та и по у ке сту де нич ком брат ству које ће усле ди ти:... Да ми и они [који су] по сле нас до свр шет ка ово га вре ме на (све та) [бл а г од а р е ћ и] д р а г о це н и м мо л и т в а м а н а ше г а оц а и к т ит ор а п азимо н а оно што се го во ри, и ми пра те ћи [то] да ра ди мо све што je м и ло Б о г у, гле да ју ћи (угле да ју ћи се) на под ви ге и на чин жи во та ово га на ше га пре - бла же ног оца По т ом с ле де нај леп ше по уке брат и ји о со з е р ц а в а њу рај с к и х ле п о т а. Ове по у ке су коп ча Не м ањин ог ж ит ија и Ст у де н ич ког т и п и ка, њи ма, за п ра во, Ти п ик и по чи ње. У увод ном де лу Ст у де н ичког т ип ика, у скло пу Не ма њи ног ж и т и ја, у гла ви 43, з а по в е ђе но је да с е т и п и к р е дов но ч и т а у С т у де н и ц и: З а по в е д а м в а м д а ов ај т ип и к ч ит ат е... [С в е т и С ав а : 129]. А да је то и ч и ње но, по т вр ђу је за п ис х и ла н дар ског мо на ха А ве р к и ја и з г о д и не, ко ји је, по с ле п р е п и с а ног Ти п и к а, з а п и с а о:... За по в е д и све т и [Сава] да се п ро ч и та на по че т к у сва ког ме се ца Дак ле, поуке Све - то га Са ве, ко ји ма ће мо се ба ви ти у овом ра ду, ре дов но су би ле чи та не у Ст у де н и ц и. Ме сто на ко је по себ но обра ћа мо па жњу је сам пре лаз Нем ањин о г ж и т и ја на по у ке с т у де н и ч к и м мо на си ма. Најп р е ће мо и з не т и т ра д и ц и- о на л на ра ш ч и т а в а њ а ов ог ме с т а, по чев ш и од 19. в е к а, а з а т и м ће мо ис т о ме с т о у по р е д и т и с а С т уд ит ов и м п р едл ош ком који је кор ис т ио С в ет и С а в а. у В ук ан о в о м и Ми р ос л ав љ ев о м јев а нђ ељу. У 13. ве ку, по ја вљу ју се у де се так спо ме ни ка ко ји су пи са ни у тра ди ци ји ра шке шко ле [Штављанин-Ђор ђе вић 1985: ; Шта вља нин-ђорђе вић 1990: ]. 24 О в о је р уко п и с ко ји с а д р ж и н ај в е ћ и б р ој п о у к а Ма л и х к а т и х е з а, п р е в е д е н и х код Слов ен а и и м а в ел ик у в аж но с т з а и зуч ав ањ е к ар а кт ерис т ик а с лов е нског п р ев од а помен ут и х де ла [Ищен ко 1979: 166]. 25 С к р а ћ е но с т о ји ов а ко:.вь н е. а. н е7-. У де чан ском сто ји:,,в(ь) нед(ѣлю) а пос(та). пооучениѥ Ѳеѡдора стоуд(и)та (У пр ву не де љу по ста. По у ке Те о до ра Сту ди та). Де ча ни 87, лист 40. У руко пи су ХА ЗУ IV d 4, лист 56v сто ји В(ь) нед(ѣлю) а пос(та). 26 Да се не на пре же мо (уси љу је мо) Бо гу ви ше не го што су на ше мо гућ но сти. 27 Жи т и је С в е т о г С и м е о н а (IX H 8 [Š 10]), ли сто ви 115б 116а. Ов де се слу жи мо радном вер зи јом пре во да Вик то ра Са ви ћа. 28 П и с а н о п р и и г у м а н у к и р Те о ф и л у у г о р њ ој с т у д е н и ч кој и с п о с н и ц и [Студенички т и п и к, Ца р о с т а в н и к..., 1994: 133].

7 ИСТО РИ ЈАТ РА Ш Ч И ТА ВА ЊЕ ЗА ВР Ш ЕТ К А Ж И Т И ЈА СВЕ ТОГ СИ М Е О Н А 457 Сле д и и з л а г а њ е не ко л и ко р е че н и ц а А в е р к и је в ог п р еп ис а С авиног де л а ( ру ко п ис: I X H 8 [Š 10], ли сто ви 115б 116а), раш чи та но од стра не не ко л и ко ис т ра ж и в а ча. Нај ста ри је, на ма по зна то, рашчитавање овог места потиче из средине 19. ве ка. На ла зи се у из да њу Па вла Јо си фа Ша фа ри ка по све ће ном древној п исменос т и Јуж н и х Словена [Šafařík 1851]. О в ај збор н и к, ко ји са д р ж и не ко л и ц и н у с т а ри х т ек с т о в а, Ша фа ри к је и з да о, и з а ис т о п р ед г о в ор нап и с а о, у Пра г у г о д и не. И з њ е г а на в о д и мо не ке од з а в р ш н и х де ло в а т ек с т а: (...) н послѣдствоующе намь створити вса оугодна богови, вьзирающе на подвигы и житїа сего прѣблаженнаго ѡтьца нашего, вь нихьже есть сладость и веселїе, поминающе бога, веселеще се на боѕѣ. оубо оумь нашь да боудеть на небесѣхь вь видѣни, на красотахь раискыхь, (...) [Šafařík, 1851: 14, ре до ви 19 23] * * * Пот ом сле д и ра ш ч и т а в а ње д р Вла д и м и ра Ћо р о ви ћ а и з г од ине, ко ји je, у еди ци ји Де л а с т а р и х с рп с к и х п и са ц а, к њи га I, са брао и раш читао сва де ла Све тог Са ве. Ови Спи си Све тог Са ве су бри ж љи в о ра ш ч и- т а н и и ко мен т а ри с а н и, 29 а л и н и су п ри ла г о ђе н и (т ј. п р е в о ђе н и) на г о в ор - ни срп ски је зик. Део ко ји нас за ни ма, у по ме ну том из да њу, сто ји ова ко: (...) и послѣд(ь)ствѹюще наíмь твоíрити всаï оу годна б(ого)ви, вôзиíрающе на поíдвигы и жиíтїа се Íго прѣбл(а)жеíннаго wõ(ть)ца наíшего, вô hниíх(ь) же ес(ть) слаíдость и вес(е)лїе, поминающе б(ог)а, вес(е)леще с(е) на б(о)ѕѣ. ОуØбо оумь наíшь да боудет на н(е)б(е)сѣхь,вô виíдѣни, на красоíтах(ь) раíискых(ь), (...) [Свети Са ва, 1928: 174, ред 10 15]. * * * Жи т и је Све т ог Си м е о н а од Све тог Са ве пр ви је на го вор ни срп ски је зик пре вео Дра гу тин Ко стић го ди не. Ни је га та да штам пао, већ је де ло и з да т о м но г о к а сн и је [Св е т и С ав а 1997]. Гор е нав ођено мес т о гласи ов а ко:... и по с ле д у ју ћ и на м т в о р е св е у г од но Б о г у, в а зи ра ју ћ и на под ви г е и ж и т и је ов о г а п р е бла же но г а оца на ше г а, а у њи ма је с ла до с т и в е с е љ е, по м и њу ћ и Б о г а, в е с е ле ћ и с е о Б о г у. Ум, да к ле, на ш да бу де на не б е си ма у ви ђе њу, на кра со та ма рај ским... [Свети Са ва 1997: 25]. * * * По т ом с ле д и ра д М и л и в о ја Б а ш и ћ а и з дат у Б е о г ра д у г о д и не. Из ове књи ге (Ст а ре с рп с ке б и о гра ф и је) на в о д и мо:... и слу ша ју ћи да чи ни мо све оно што je Б о г у у г од но, гле да ју ћ и на под ви ге и жи вот ово га све бла же ног оца на шег, у ко ји ма je сладост и весеље, по м и њу ћ и Б о г а, в е с е ле ћ и с е Б о г ом. 29 У пред го во ру ове књи ге [Ћоровић, 1928: I L X I I I ].

8 458 Да к ле, на ш у м да буде на небеси ма у гледању, на к расот ама рајск и м... [Свети Са ва, 1924: 25]. * * * Из пре во да Спи са Све то га Са ве од Ла за ра Мир ко ви ћа из год и не, на в о д и мо од г о в а ра ју ће ме с т о:... и по сле ду ју ћи да чи ни мо све што је угод но Бо гу, гле да ју ћи на подви ге и жи вот ово га пре бла же но га оца на ше га, у ко ји ма је сла дост и ве се ље, по м и њу ћ и Бо га, ве се ле ћ и се у Бо г у. Ум на ш, да к ле, не ка бу де на не бе си ма у гле да њу на рај ске кра со те... [Свети Са ва, 1939: 135] * * * Д им ит р ије Б огд анов и ћ је р ед иг ов а о п р ев од Л аз ар а М и рков ић а и до не о де л и м и ч но но ву је зи ч к у в е р зи ју, ко ја је ( у ок ви ру Са бра н и х сп и са Св е т о г а С а в е) и з да т а у Б е о г ра д у г о д и не. По м и њ а но ме с т о и з гле да ов а ко:... и по сле ду ју ћи да чи ни мо све што је угод но Бо гу, гле да ју ћи на подвиг е и ж ив љ ењ е ов о г а п р е бла же но г а оца на ше г а, у којима је с ладо с т и ве се ље, по ми њу ћи Бо га, ве се ле ћи се у Бо гу. Ум наш, да кле, не ка бу де на не бе си ма у гле да њу на кра со те рај ске... [Свети Са ва 1986: 118]. * * * Том ис ла в Јо в а но ви ћ је, у ок ви ру ч и т а в ог Ца ро с т ав н и ка м а н а с т и ра Сту де ни це, раш чи тао и до нео свој пре вод Житија светог Симеона. Њего во де ло из да то је у Бе о гра ду го ди не: (...) и послѣд[ь]ствѹюще намь творити вса оу годна б(ого)ви. вôзирающе на подвигы и жи тїа сего прѣбл(а)женнаго w(ть)ца нашего, вôhних(ь) же ес(ть) сладость и вес(е)лїе, поминающе б(ог)а, вес(е)леще с(е) на б(о)ѕѣ. ОУбо оумь нашь да бо у дет. на н(е)б(е)сѣхь,вô видѣни. на красотах(ь) раискых[ь]. (...) [Свети Са ва, 1994: ].... и по сле ду ју ћи да чи ни мо све што је угод но Бо гу, гле да ју ћи на подви г е и ж и в љ е њ е овог пре бла же ног оца на шег, у ко ји ма је сла дост и весе ље, по ми њу ћи Бо га, ве се ле ћи се у Бо гу. Ум наш, да кле, не ка бу де на не бе си ма у гле да њу на кра со те рај ске... [Свети Са ва, 1994: ]. ПО РЕ ЂЕ ЊЕ СА И З ВО РОМ За јед н и ч ко з а св а ра ш ч и т а в а њ а ов ог ме с т а је с т е т о да с е р е че н и ца (...) поминающе б(ог)а в(е)селеще с(е) (... по ми њу ћи Бо га, ве се ле ћи се ) за вр - ша в а р е ч и ма на б(о)ѕѣ ( у Бо гу ). Да кле: (...) поминаще б(ог)а в(е)селеще с(е) на б(о)ѕѣ. (...по ми њу ћи Бо га, ве се ле ћи се у Бо гу. ). Ова ко су по ме ну ти део тек ста (ру ко пис: IX H 8 [Š 10], ли сто ви 115б 116а) ра ш ч и т ал и Пав ле Јосиф Шафари к (1851. г о д и не), Вла д и м и р Ћо ро ви ћ

9 459 (1928. г о д и не), Д ра г у т и н Кос т и ћ (1921. г о д и не), 30 М и л и во је Б а ш и ћ (1924. г о д и не), 31 Ла з ар М и р ко ви ћ (1939. г о д и не), Д и м и т ри је Б ог да но ви ћ (1986. го ди не) и То ми слав Јо ва но вић (1994. го ди не). За јед нич ко сви ма је то да се тач ка на ла зи иза ре чи на б(о)ѕѣ ( у Бо гу ). 32 По с ле з а в р ше т к а ов е р е че н и це по ч и њу по у ке Св е т ог С а в е с т у де н и ча н и- ма: ОУбо оумь нашь да бо у детì. на н(е)б(е)сѣхь,вô видѣни. (...) [Свети Са ва, 1994: ] ( Ум наш, за то, [треба] да бу де у ви ђе њи ма не бе ског... ) Сви по ме н у т и ау т о ри ов а ко ра ш ч и т а в а ју ов о ме с т о иа ко А в е р к и јев пре пис (IX H 8 [Š 10], ли сто ви 115б 116а) не ма тач ку по сле ре чи на б(о)ѕѣ. Та мо сто ји: (...) сладость и в(е)селїе. поминающе б(ог)а в(е)селеще с(е) на б(о)ѕѣ оубо оумь нашь да бо у детì, на н(е)б(е)сѣхь въ видѣни. Иа ко не ма тач ке по сле ре чи на б(о)ѕѣ, по м и њ а н и ис т ра ж и в а ч и су ра су д и л и да је т р е ба с т а ви т и п ри раш чи та ва њу. Је дан ка сни ји пре пис иде у при лог овом ста ву. То је Студе н ич к и з бор н и к из и , 33 го ди не. Он ка же: (...) и послѣд[ь]ствѹющим[ь] намъ творити всѧ оу годна б(о)гови, в(ъ)зирающе на подвиги и житїѧ се го пребл(а)женнаг[о] о(ть)ца нашегѡ, въ них[ь] же есть сладость и веселїе, поминающе б(о)га, веселяеще сѧ ѡ б(о)зѣ: оубѡ оумъ нашъ да бѹдет[ь] на н(е)б(е)сѣх[ь] въ видѣнїи, на красотах[ь] раискых[ь], (...) [Студенички збор ник R. 4186, лист 8б]. Ов де, на де ли кат ном ме сту ѡ б(о)зѣ: по сто је две тач ке. Ме ђу т и м, си т у а ц и ја је д ру г а ч и ја у с ло в ен ском и је л и н ском и з в о ру. Сло венск и ру ко п ис ко ји је, х р о но ло ш к и, нај бл и ж и б о ра в к у Све т о г а Са ве у Х и ла н да ру и Ст у де н и ц и је ру ко п ис По у ка Те о до ра Ст у д и т а из дру ге че твр ти не 13. ве ка. У ње му се ка же: 34 (...) и^зьрѣнь 35 ми д(оу)ховьными да питаѥмь д(оу)шоу. не яко же по мироу в немь же ѥсть со уѥтьство сьмѣщениѥ. немощь. и го ресть нь вь нихь же есть 36 сладость и ве селиѥ. поменоухь^б(ог)а р[е]че и вьзьвеселих[ь] се. 37 На б(о)зѣ оумь нашь оубо. на неб(е)снихь видѣнехь. (...) [Хиландар 387, 222]. На го вор ном срп ском је зи ку:... и со зер ца њи ма ду хов ним да хра ни мо ду шу; не као у све ту, у којем је су је т а, см у т њ а, с ла б о с т и г ор ч и на, в ећ је у њи ма (с о з е р ца в а њи ма д у хов н и м) с л а д о с т и в е с ељ е. С ет и х с е Б ог а, р еч е (п с а лмоп е в а ц), и об ра до вах се (Пс. 76, 4). За то, ум наш [треба] да бу де ка Бо гу [управљен] ( Б о г ом о б у з е т, у б о г о м и с л и ју), к а ви ђ е њи ма (с о з е р ц а њи ма) не б е ског... [Хиландар 387, 222]. 30 Он пре во ди:... по ми њу ћи Бо га, ве се ле ћи се о Бо гу. 31 Пре во ди:... по ми њу ћи Бо га, ве се ле ћи се Бо гом. 32 Или о Бо гу. код Дра гу ти на Ко сти ћа или се Бо гом. код Ми ли во ја Ба ши ћа. 33 На ла зи се у За гре бу, у На ци о нал ној и све у чи ли шној књи жни ци. 34 Иста си ту а ци ја је и у ру ко пи си ма Де ча ни 87, лист 41 и ХА ЗУ IV d 4, лист Сло во под се ћа на де се те рич но и без та ча ка. 36 И ако је н ап ис ано есть, у мес т о к њиже вног ѥсть, т о т р е б а по см а т р а т и к а о с т а ри ји н а ч и н о б е л е ж а в а њ а и н и ц и ја л н е г р у п е је. У д е ч а н с ком р у ко п и с у с т о ји ѥс(ть) [Дечани 87, лист 41]. Та ко је и у ру ко пи су ХА ЗУ IV d 4, лист До слов це се пре но си пр ва по ло ви на псал ма : Се тих се Бо га, и об ра до вах се; раз ми - шљах, и ома ло ду ши се дух мој (Пс. 76, 4).

10 460 Да к ле, по сле па ра фра зи ра не п р ве по ло ви не 76. пса л ма: поменоухь б(ог)а р[е]че и вьзьвеселих[ь] се. ( Се тих се Бо га, ре че, и об ра до вах се ) (Пс. 76, 4), до ла зи тач ка и к рај је речен ице. Потом поч ињу Ст уд итове поуке монасима: На б(о)зѣ оумь нашь оу бо. на неб(е)снихь видѣнехь. (...) (За то, ум наш [треба] да бу де к а Б о г у [ у п ра в љ ен] / Б о г ом о б у з е т, у б о г о м и с л и ју/, к а ви ђе њи ма /с о з е р ца њи ма / не б е ског... ). И у н ај с т а ри ји м је л и н ск и м ру ко п и си м а с е ко ри ш ћен и де о пс а лм а з а в р ша в а т ач ком:... «Έμνήσθην τοῦ Θεοῦ, φησί, καὶ εὐφράνθην 38» (Ψαλμ. ος 3). [Θεοδώρου Στουδίτου, 1984: 153] 39 (... Се тих се Бо га, и об ра до вах се [Пс. 76, 4] ). По сле ово га по чи њу по у ке мо на си ма: Επὶ Θεὸν οὖν ὁ νοῦς ἡμῶν, ἐπὶ τὰ οὐράνια θεάματα... [Θεοδώρου Στουδίτου, 1984: 153] 40 ( Да кле, ум наш тре ба да је об у зет Бо гом, не бе ским со зер ца њи ма... ). Р у ко п ис б ес е де Пр е по до б ног Теодор а С т уд ит а био је у з о р С в ет ом С а ви з а з а в р ше т а к Жи т и ја Све т о га Си ме о н а. Због те чи ње ни це по мен у т и п ри ме ри и з је л и н ск и х и с ло в ен ск и х п р е п и с а т е б е с е де на в о де на с на д ру г а ч и је ра шч ит ав ањ е од оног а ш т о је би ло уо би ча је но. У За к љу ч к у ће мо да ти пет мо гу ћих на чи на ко ји су мо гли да до ве ду до то га да ово ме с т о у А в е р к и је в ом п р е п и с у с т у де н и ч ког Жи т и ја Св е т о г а Си м е о н а оста не до не кле нејасно. ЗА КЉУ ЧАК: ПЕТ МО ГУЋ НО СТИ ЗБОГ КО ЈИХ НЕ МА ТАЧ КЕ И З М Е ЂУ РЕ Ч Е Н И Ц А Авер ки јев пре пис (IX H 8 [Š 10], ли сто ви 115б 116а) не ма тач ку по сле р е ч и на б(о)ѕѣ. Та мо сто ји: (...) сладость и в(е)селїе. поминающе б(ог)а в(е)селеще с(е) на б(о)ѕѣ оубо оумь нашь да бо у детì. на н(е)б(е)сѣхь въ видѣни. (...). Због че га се де си ло да је тач ка ис пу ште на и ка ко раш чи та ти то ме сто? Пр ва мо гућ ност: На б(о)ѕѣ је з а в р ше т а к р е че н и це Као што смо из не ли, по чев од Шафари ка па на да ље, у тра ди ци о налном р а ш ч и т ав а њу ов ог ме с т а, п р е у з е т и де о Пс а л м а 76, 4 до п у њу је с е ре ч и ма на б(о)ѕѣ (Ру ко пис IX H 8 (Š 10), лист 116а), по сле ко јих се ста вља т ач к а. Та ко з а в р ше на р е че н и ца гла си ов а ко:... и м и п ра т е ћ и [т о] да ради мо све што је ми ло Бо гу, гле да ју ћи (угле да ју ћи се) на под ви ге и на чин ж и в о т а ов о г а н аш е г а п р еб л ажено г оц а, у којим а с у н ас л ад а и в ес ељ е (ра дост), по ми њу ћи Бо га, ве се ле ћи се у Бо гу. Иа ко Авер ки јев пре пис на овом ме сту не ма тач ку (Ру ко пис IX H 8 (Š 10), лист 116а), Сту де нич ки збор ник (из и го ди не) по др жава ова кво раш чи та ва ње јер та мо, по сле ре чи ѡ б(о)зѣ: [Студенички збор ник, R. 418б, лист 8б], по сто је две тач ке. У по ме ну том збор ни ку сто ји ова ко: 38 У ру ко пи су Am bro si a nus gr. C 02 sup., лист 47v сто ји ηὐφράνθην. 39 Ис т о је у р у ко п и с и м а : Am bro si a nus gr. C 02 sup., лист 47v; Pa ri si nus gr. 1018, лист 137; Ot to bo ni a nus gr. 251, лист 37v; Am bro si a nus gr. Е 101 sup., лист Од г о в а р а р у ко п и с и м а : Am bro si a nus gr. C 02 sup., лист 47v; Pa ri si nus gr. 1018, л и с т о - ви v; Ot to bo ni a nus gr. 251, лист 37v; Am bro si a nus gr. Е 101 sup., лист. 121.

11 461 (...) и послѣд[ь]ствѹющим[ь] намъ творити всѧ оу годна б(о)гови, в(ъ)зирающе на подвиги и житїѧ се го пребл(а)женнаг[о] о(ть)ца нашегѡ, въ них[ь] же есть сладость и веселїе, поминающе б(о)га, веселяеще сѧ ѡ б(о)зѣ: оубѡ оумъ нашъ да бѹдет[ь] на н(е)б(е)сѣх[ь] въ видѣнїи, на красотах[ь] раискых[ь], (...) [Студенички збор ник, R. 418б, лист 8б]. Да кле, овај сачувани пример традиције преписивања из 18. века каже да на овом ме сту по сто ји тач ка по сле ре чи у Бо гу. Б о г о с лов ск и гле да но, ов о ра ш ч и т а в а њ е је ло г и ч но и п ри х в а тљи в о. Пр о м и ш љ а њ е з а в р ш н и х р е ч и на б(о)ѕѣ зву чи та ко као да је ре че но ѡ б(о)зѣ по сми слу: кроз Бо га. По сле тих ре чи сле де по у ке мо на си ма С т у де н и це: ОУбо оумь нашь да бо у детì. на н(е)б(е)сѣхь,вô видѣни. (...) [Свети Са ва, 1994: ] ( За то ум наш не ка бу де на не бе си ма да по сма тра... ). У ови м поук ама с е г ов ори о нап р ед ујућем с оз е рцав ању Ца рс т в а Б ож ијег ко је мо на си тре ба да оку ша ју у свом ум ном де ла њу. Ту се ка же: За то ум наш не ка бу де на не бе си ма да по сма тра рај ске ле по те, вечна боравишта, ан ђе о ско ве се ље, она мо шњи жи вот (на чин жи во та), где (и) ли ка ко ли су ду ше пра вед ни ка или гре шни ка. Ка ква ће би ти по ја ва (јав љ ањ е) в ел и ког (в ел ич а нс т в еног, с т р аш ног, моћног) Б ог а и С п асит ељ а на ше г а Ису с а Хри с т а, п р е ма п р о св е ћу ју ћој (п р о св е ће ној, по у ч ној) р е ч и: Не бе са ће уз тут ња ву про ћи, ужа ре на не бе ска те ла ће се рас па сти, зе мља и де ла што су на њој ће из го ре ти (2 Пе тр 3.10). За т и м, к ако ће т а мо св а к а д уша од г ов арајуће т ело добит и? К ак во л и [ће бити] оно збо ри ште (скуп, оку пља ње), од Ада ма до свр шет ка [века] мно штво љу ди? Ка кво [ће бити] Хри сто во стра шно и од сун ца мно го св е тл и је (б ле ш т а ви је, св е тл у ц а ви је) л и це? К а к а в л и [ ће мо] њ ег ов гл а с чу ти да ли за пра вед ни ке које при ма у Цар ство не бе ско или за гре шнике које ша ље (ба ца) у веч ну пат њу? Ово нам тре ба, љу бље на бра ћо мо ја, бри ну ти и по ми шља ти, у овом жи ве ти... (Ру ко пис IX H 8 (Š 10), лист 116а-116б). 41 Ово ме сто је ско ро до слов но пре но ше ње Ма ле ка ти хе зе бр. 56 Препо до б ног Те о до ра Ст у д и т а. 42 Да кле, као што се ви ди из на ве де них ре чи, 41 На сло вен ском, у раш чи та ва њу То ми сла ва Јо ва но ви ћа, ово ме сто из гле да ова ко: (...) 0YОУбо оумь нашь да бо у детì. на н(е)б(е)сѣхь въ видѣни. на красотах[ь] раискых[ь]. на ѡбитѣлех[ь] вѣчныих[ь]. на агг(е)льскых(ь) ликъствованїи. на ѡнамо житїи. гдѣ ли како ли со ут(ь) д(оу)ше праведных[ь]. или грѣшных[ь] како явліенїе. великаг(о) б(ог)а и сп(а)са наше го іс(оуса) х(рист)а. боудеть. о нем же просвѣще но му слово. н(е)б(е)са гласеще прѣидоуть. въздоуси съжегѡми раз[ь]дрѹшетì се. земля и яже сѹт(ь) на неи и дѣла сзжегѹтì се. Тоу же како хо щеть кажде д(оу)ша съвръ[с]тìно тѣло прїети. како во ли събор ище ѡно, ѡт[ь] адама до скончанїа. мнѡж[ь]ство чл(овѣ)чьскѡ. каково х(ри)с(то)во страшное, и паче сл(ьнь)ца?зар Ìное лице. каковì ли еговь глас(ь) слышимь. праведнымь ли прїемоуща въ ц(а)р(ь)ство н(е)б(е)сное. или грѣшникѡмь ѡт[ь]силаемомь вì вѣчноую моуку. Сїа намь п[о]добаеть любима бр атїе моа печаловати и помышляти. въ сихì жити (...) [Свети Са ва, 1994: ]. 42 У х и л а н д а р с к и м По у ч е н и ји м а Те о д о р а С т у д и т а г о р е н а в е д е н о м е с т о с т о ји ов а ко: (...) На б(о)зѣ оумь нашь оу бо. на неб(е)снихь видѣнехь. на кра сотахь раискихь. на ѡбнтѣлехь вѣчьныхь. на аньг(е)льскихь ликьствахь. на ѡнамо жити. гдѣ ли како ли со уть д(оу)ше н(ы)нѣ праведьныхь же и грѣшьныхь. како явлениѥ всачкаго (sic! [омашк а, тре ба: великаго]) б(ог)а и сп(а)са н(а)шего бѹдеть нс(оуса) х(рист)а. вь немь же посвещеномоу словоу боудеть. неб(е)са гласеще прѣидо уть. сьтихиѥ же ражьдизаѥмиѥ раздроушеть се. земла же и яже сѹ ть на нѣи и дѣла сьже го уть се.

12 462 з б ог св е г а ра н и је р е че ног (о Св е т ом Си ме о н у к т и т о ру и њ е г о в ом д у хов - ном на стро је њу), ум наш тре ба да је об у зет по сма тра њем (со зер ца њем) рајс к и х ле п о т а, к ра со т а и ве ч н и х бо ра в и ш т а. Тр е ба да бу де у по сма т ра њу ан ђе о ског ве се ља ко је се по ми ње.... Где (и)ли ка ко ли су ду ше пра вед ника или гре шни ка.... То гле да ње, о ко јем се го во ри, пред ста вља со зер цава ње бу д у ћег с т а њ а чо ве ча н с т ва. Од на шег од но са п рема буд ућем з ависи к в а л и т е т с а да ш њ ег мо на ш ког ж и в о т а. Хри сто ва по ја ва, ја вља ње, Дру ги до ла зак, ће би ти према просвећују ћој (п р осв ећеној, поу чној) р еч и : о нем же просвѣще но му сло во. Ов де се ко ри сти гла гол про све ти ти про све тли ти, оза ри ти, оба сја ти, ра све тлит и; о т к ри т и, по ка за т и т а ко да по у ч но ов де и ма са мо услов но зна че ње. 43 Ра д и с е о п р о св е ћу ју ћој, о т к ри в а лач кој... р е ч и. Не бе са ће уз тут ња ву про ћи. Ово ме сто из Све то га Пи сма (ви ди: 2 Пе тр 3. 10) је без бит них раз ли ка. А до ћи ће Дан Го спод њи као ло пов но ћу, у ко ји ће не бе са с ху ком про ћи, а сти хи је ће се ужа ре не рас па сти и зе мља и де ла што су на њој из го ре ће. (2 Пе тр 3. 10) 44 С о з е р ца в а с е о т оме к ако ће, з а најав љ ено з б ориш т е, св ак а д уша до - би ти съвръ[с]тìно, т ј. од г о в а ра ју ће т е ло (с ко ји м је би ла сје д и њ е на ). С а- бра њ е сви х љу д и око Хри с т а Ме си је ће ау т о мат ск и у з р о ко в а т и у к и да њ е см р т и за ч и та ву т во ре ви н у, од но сно вас к р се ње м р т ви х и суд све т у [М и д и ћ 2001: 43]. 45 Хри с т о в о л и це би ће м но г о св е тл и је (бле ш т а ви је, св е тл у ц а ви је) од сун ца ( паче сл(ьнь)ца зарìное лице ). Заря реч је о зо ри, сви та њу, о све тло сти и з ла з е ћег су н ца. 46 О ов о ме бра т и ја Ст у де н и це т р е ба да бр и не и п о м и ш ља, о то ме да се с т а ра и у то ме да жи ви. Они су и зв а н с ве т а те се т а ко и в л а да ј у. Уз д и- за ње ума на не бе са, те жња за она мо шњим, тј. оно стра ним жи во том и а н ђе л ск и м в е с е љ ем з а в р ша в а с е д и р ек т н и м с о з е р ца в а њ ем л и ца Хри с т а С у д и је. Таже како хо щеть каже д(оу)ша сьврьстьноѥ тѣло приѥти. каково ли же зьборище ѡно ѡт[ь] адама до сконъчания множьство члов(ѣ)иско. каково х(ри)с(то)во страшьноѥ, паче сло уньца^зарьноѥ лице. каковь лн ѥговъ глас(ь) слышнмь вь коньчиноу. что поставлениѥ боудеть. праведьнимь приѥмлѥщимь (въ) ц(а)р(ь)ство неб(е)сноѥ. и грѣшьникомь ѡт[ь]силаѥмь вь вѣчтьноую моукоу. Сия намь п[о]добаѥть братиѥ. печаловати и помышлати. вь сихъ жити (...) [Хиландар 387, лист ]. 43 Ко мен тар В. Са ви ћа. 44 К р ај с в е т а н а с т у п и ћ е н е о ч е к и в а н о. О г њ е м ћ е н а с т у п и т и п р е о б р а ж ај с в е т а. Не б е с а ће с ху ком и уз тут ња ву про ћи и не бо ће пре ста ти да по сто ји (ви ди: Мт. 24, 35 и От кр. 20, 11). Ужа ре на не бе ска те ла ће се рас па сти ми сли се на при род не еле мен те ( сти хи је ) који ће се рас па сти на кра ју вре ме на. По ан тич ким фи ло зо фи ма постојала су 4 најједностав - н и ја (п р и р од н а) е л е м е н т а од ко ји х је с а с т а в љ е н о с в е у п р и р о д и: з е м љ а, в а з д у х, в а т р а, в о д а. Иа ко се го во ри о рас па да њу, ов де се су штин ски не го во ри о уни ште њу већ о пре о бра же њу и об на вља њу кроз огањ (на ја вље но у: Авак. 2, 13). Об но вљен свет има ће н о в а н е б е с а и н о в у з е м љу (2. Пе тр 3, 13). 45 Све ти Мак сим ка же: А исти на је ста ње у бу ду ћем ве ку [Μάξιμος ὁ Ὁμολογητής PG 4, 137d.], с м е ш т а ј у ћ и и с т и н у с в е т а у е с х а т он, т ј. у п о с л ед њи д о г а ђ ај, и п о и с т о в е ћу ј у ћ и је са са бра њем на ро да Бо жи јег око Хри ста. Ви де ти: [Мидић 2001: 43]. 46 Про ми шља ње В. Са ви ћа.

13 Да кле, у пр вом слу ча ју, Све ти Са ва је умет ник син те зе. Сло бод но је од се као две ре чи из јед не речени це и додао их претходној. Његова инт е р в ен ц и ја б о г о с лов ск и с т о ји. Дру га мо гућ ност: На б(о)ѕѣ је по че так ре че ни це У дру гом случају имали бисмо омашку у преписима, почевши од Студе н ич ког з бор н и ка, из 18. ве ка, где сто је две тач ке по сле ре чи ѡ б(о)зѣ: [Студенички збор ник R. 4186, л ис т 8б], п ре ко Ша фа риковог ра шч ит авања па св е до по с лед њи х ра ш ч и т а в а њ а и п р е в о да. Те ш ко је по в е р о в а т и да је у пи та њу ома шка у по ме ну том збор ни ку из и го ди не. И па к, п р ед лож ц и, к а ко је л и н ск и т а ко и с ло в ен ск и, и ма ју д ру г а ч и ји рас по ред ре чи. Тач ка је од мах по сле псал ма. Слов е н ск и: поменоухь б(ог)а р[е]че и вьзьвеселих[ь] се. [Хиландар 387, 222] 47 ( Се тих се Бо га, ре че, и об ра до вах се ) (Пс. 76, 4). Јел и нск и: «Ἐμνήσθην τοῦ Θεοῦ, φησί, καὶ εὐφράνθην» (Ψαλμ. ος 3). [Θεοδώρου Στουδίτου, 1984: 153] 48 (... Се тих се Бо га, и об ра до вах се [Пс. 76, 4] ). По т ом по ч и њу по у ке о у з д и з а њу у ма на не б о и о на п р е д у ју ћем с о - з е рцав ању д уховн и х с т в а рнос т и. Св е ш т о смо р ек л и у п рв ом с л учају о б о г о с лов ском см и с л у н а р ед н и х р е че н и ц а и да љ е с т оји с т ом р а з л и ком што је по че так дру га чији. Сло в ен ск и: На б(о)зѣ оумь нашь оу бо. на неб(е)снихь видѣнехь. (...) (За то, ум наш [треба] да бу де ка Бо гу [управљен] /Бо гом об у зет, у бо го ми сли ју/, к а ви ђе њи ма /с о з е р ца њи ма / не б е ског... ). Је лин ски: Ἐπὶ Θεὸν οὖν ὁ νοῦς ἡμῶν, ἐπὶ τὰ οὐράνια θεάματα... [Θεοδώρου Στουδίτου, 1984: 153] 49 ( Да кле, ум наш тре ба да је об у зет Бог ом, не б е ск и м с о з е р ца њи ма... ). Пред ло шци су ве о ма убе дљиви. Чињеница да је читаву другу поло - ви н у С т у д и т о в е Ма л е ка т и х е з е б р. 56 С в е т и С а в а до с лов но п р е но сио, ч и н и не о би ч н и м да је на г ор њ ем ме с т у од с т у п ио од п р ед ло ш к а. Њ е г о в о до слов но п ре но ше ње ос т ал и х делова овог т екс т а у п ућује на с да т раж имо раз лог за што ни је вер но пре нео и ово ме сто. За то тра жи мо тре ћу мо гућ - ност. Тре ћа мо гућ ност: Ома шка је би ла у сло вен ском пред ло шку 463 Тре ћа мо гућ ност је та да је пред ло жак ко ји је Све ти Са ва ко ри стио имао ома шку ко ја је на пра вље на при пре пи си ва њу. У једној ре че н и ц и Ст у д и т о ве бе се де п ри ме т на је ра зл ик а словенског пре пи са ове бе се де у од но су на ста ри је лин ски. 47 Иста си ту а ци ја је и у ру ко пи си ма Де ча ни 87, лист 41 и ХА ЗУ IV d 4, лист Ис т о је у р у ко п и с и м а : A m b r o si a nu s g r. C 02 sup., лист 47v; Pa ri si nus gr. 1018, лист 137; Ot to bo ni a nus gr. 251, лист 37v; Am bro si a nus gr. Е 101 sup., лист Од го ва ра ру ко пи си ма : Am bro si a nus gr. C 02 sup., лист 47v; Pa ri si nus gr. 1018, ли сто - ви v; Ot to bo ni a nus gr. 251, лист 37v; Am bro si a nus gr. Е 101 sup., лист. 121.

14 464 Је лин ски ка же:... ποῦ ποτέ εἰσιν αἱ ψυχαὶ νῦν τῶν τε δικαίων καὶ ἁμαρτωλῶν [Θεοδώρου Στουδίτου, 1984: 153] 50 ( где н и ка да н и су би ле д у ше с а да ш њи х п ра в ед н и к а и г р е ш н и к а ). Сло в ен ск и к а же: (...) гдѣ ли како ли со уть д(оу)ше н(ы)нѣ пр аведьныхь же и грѣшьныхь (...) [Хиландар 387, ли сто ви v] 51 (... где су и ка ко су са да ду ше пра вед ни ка и гре шни ка? ). А в е р к и јев п р е п ис к а же: (...) гдѣ ли како ли со ут(ь) д(оу)ше праведьных[ь], или грѣшьных[ь] (IX H 8 [Š 10], лист 116а) (... где (и)ли ка ко ли су ду ше пра вед ни ка или гре шни ка). А в е р к и јев п р е п ис С а ви ног ру ко п и с а од г о в а ра с ло в ен ском (и з д ру г е че твр ти не 13. ве ка). Ово мо же да зна чи да је Све ти Са ва за узор имао руко пис из ко га је пре пи сан Хи лан дар 387 или ру ко пис исте тра ди ци је. Ако је сло вен ски пред ло жак, ко ји је Са ва ко ри стио, имао ома шку на овом ме сту, она је мо ра ла из гле да ти ова ко: (...) вь нихъ же ѥсть 52 сладость и ве селиѥ. по мено ухь бога рече и вьзьвеселихь се на бозѣ. оумь нашь оубо. на небеснихь видѣнехь. на кра сотахь раискихь. на ѡбитѣлехь вѣчьныхь. на аньгельскихь ликьствахь. (...) Ома шка би се са сто ја ла у то ме што би тач ка ко ја је би ла ис пред ре чи на бозѣ би ла пре ме ште на иза ових ре чи, те би ста ја ло на бозѣ. То би и г у ма на С а ву на в е ло да с т ихов е и з Пс а лма 76, 4 п р еп ише с а доп уном: (...) поминающе б(ог)а в(е)селеще с(е) на б(о)ѕѣ. [Свети Са ва 1994: 192]. Че твр та мо гућ ност: Пи сар Авер ки је је ин тер ве ни сао Че т вр т а мо г ућ нос т би ла би т а да је А ве рк ије, ка о х ила ндарск и мона х и о бра з о в а н и п р е п и си в ач, до бр о по зна в а о б е с е де Пр е по до б ног Те о до ра Ст у д и т а, мо ж да у п ра во и з рукоп иса Х ила н дар 387, т е м у је би ло по зна т о и ово ме с т о. На и ша в ш и на не ло г и ч нос т у п ред ло ш к у, ос т авио је т о мес т о без тач ке, те у пре пи су сто ји: (...) вь них[ъ] же ес(ть) сладость и в(е)селїе. поминающе б(ог)а в(е)селеще с(е) на б(о)ѕѣ оубо оумь нашь да боудетì. на н(е)б(е)сѣхь въ видѣни. на кра сотах[ь] раиских[ь]. на ѡбитѣлех[ь] вѣчьных[ь]. на аньг(е)льскихь ликьствахь (...) [Свети Са ва 1994: ]. О ве р е до ве А ве рк ије је п р еп иса о г од ине, у Горњ ој с т уден и чкој ис по сни ци, за вре ме Те о фи ла игу ма на ма на сти ра Студенице [Студеничк и т и п и к, Ца ро с т ав н и к..., 1994: 133]. То ком по ме ну те го ди не и на истом ме с т у где је п ре п и са о Жи т и је Све тог Си ме о на пре пи сао је и Ст уденичк и ти пик. За пред ло жак са ко га је пре пи сао ти пик, Авер ки је је сма трао да је пр во бит ни ру ко пис. То по твр ђу је ње гов за пис: Овај ти пик (...) би пре нас на пи сан ру ком Све тог Са ве го ди не, ре че 1200, то јест ка да се пре стави г о спо д и н Си ме он [Студенички ти пик, Ца ро став ник..., 1994: 133]. Не 50 Исто је у ру ко пи си ма: Am bro si a nus gr. C 02 sup., лист 47v; Pa ri si nus gr. 1018, лист 137v; Ot to bo ni a nus gr. 251, лист 37v; Am bro si a nus gr. Е 101 sup., лист Исто у: Де ча ни 87, лист 41v и ХА ЗУ IV d 4, лист А ко је ко р и ш ћ е н с т а р и ји н а ч и н о б е л е ж а в а њ а и н и ц и ја л н е г р у п е је (као у Хи лан дар 387), он да би ста ја ло есть.