З А П И С Н И К. СЛУЖБЕНО ОДСУТНИ: др М. Ђорђевић, др М. Лукић Радовић, др Марко Јовановић, И. Марковић.

З А П И С Н И К са XVII седнице Наставно-научног већа Правног факултета Универзитета у Београду, одржане 24. априла 2017. године, са почетком у 18,15 часова. ПРИСУТНИ: др Дејан Поповић, др С. Аврамовић, др Ђ. Игњатовић, др Д. Митровић, др З. Томић, др Е. Вукадин, др С. Марковић, др М. Драшкић, др Г. Илић-Попов, др Р. Васић, др Н. Јовановић, др Д. Вујадиновић, др Ј. Хасанбеговић, др Б. Беговић, др А. Јовановић, др М. Шкулић, др А. Јакшић, др О. Вучић, др С. Панов, др З. Мирковић, др Ж. Бујуклић, др В. Петров, др М. Полојац, др Д. Миловановић, др М. Ђурђевић, др В. Радовић, др Душан Поповић, др И. Вуковић, др М. Давинић, др Т. Јованић, др Т. Јевремовић Петровић, др М. Живковић, др Г. Дајовић, др Б. Радуловић, др Марко Станковић, др В. Вулетић, др Н. Тешић, др М. Дреновак Ивановић, др А. Гајић, др Б. Чучковић, др Милош Јовановић, др А. Катанчевић, др М. Здравковић, др В. Бајовић, др Н. Кршљанин, др С. Костић, др С. Глигић, др Ј. Лепетић, др К. Доловић, др В. Цуцић, др В. Цветковић-Ђорђевић, др Милош Станковић, др И. Ђокић, др У. Новаковић, др С. Јанковић, мр Ј. Мешић, мр Д. Стојаковић, С. Поповић, др К. Радојковић-Илић, др Д. Ђукић, М. Перовић, мр Д. Павић, Ф. Бојић, У. Живковић, С. Дабић, Б. Бабовић, М. Вукотић. ОДСУТНИ: др М. Васиљевић, др Ј. Тркуља, др М. Стефановски, др М. Јовановић, др С. Бован, др Г. Илић, др Н. Делић, др В. Павић, др Д. Ђурђевић, др Б. Ракић, др Д. Хибер, др Г. Павићевић-Вукашиновић, др Р. Јелић, др И. Крстић, др Б. Милисављевић, др М. Караникић Мирић, др Т. Маринковић, др Н. Бодирога, др В. Станимировић, др Н. Петровић Томић, др Љ. Ковачевић, др М. Радовић, др Д. Вуковић, др Милош Милошевић, Н. Селаковић. СЛУЖБЕНО ОДСУТНИ: др М. Ђорђевић, др М. Лукић Радовић, др Марко Јовановић, И. Марковић. ОДСУСТВО: др Б. Спаић, А. Одоровић. НА БОЛОВАЊУ: Н. Лукић. МИРОВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА: др Б. Лубарда. Седници су присуствовали секретар Факултета, М. Ваљаревић, и М. Кромпић, тонско снимање. Пошто је констатовао да постоји кворум за рад и одлучивање, проф. др С. Аврамовић је отворио седницу Наставно-научног већа и предложиo да се дневни ред допуни новим тачкама, које би гласиле: 3а) Измена Плана извођења наставе на Катедри за правну историју; 5а) Признавање испита на основним академским студијама. Других предлога за измене и допуне дневног реда није било, па је Веће, уз пренумерацију осталих тачака, једногласно прихватило 1

Ad 1. Д Н Е В Н И Р Е Д 1. Примање записника са XVI седнице 2. Саопштења 3. Утврђивање Предлога за расписивање конкурса за избор: а) једног ванредног професора за Грађанскоправну ужу научну област -предмет Облигационо право (поновни избор) б) једног доцента за Грађанскоправну ужу научну област предмет Грађанско право општи део и Стварно право (поновни избор) в) једног сарадника у настави за Пословноправну ужу научну област предмет Трговинско право г) једног сарадника у настави за Пословноправну ужу научну област предмет Право интелектуалне својине 4. Измена Плана извођења наставе на Катедри за правну историју 5. Разматрање могућих мера за спречавање преварног полагања испита 6. Докторске дисертације 7. Признавање испита на основним академским студијама 8. Текућа питања 9. Разно. Записник са XV седнице, одржане 27. марта 2017. године, једногласно је и без примедаба усвојен. Ad 2. Проф. др С. Аврамовић је обавестио Веће да је Сенат Универзитета у Београду донео одлуку о избору проф. др Добросава Миловановића у звање редовног професора за Управноправну ужу научну област - предмет Управно право, па му, у своје име и у име чланова Већа, честита на избору и жели успех у даљем раду. Проф. др С. Аврамовић је саопштио да су 3. априла на Факултету успешно одржани студентски избори и да жели овом приликом да јавно изрази захвалност проф. др Владану Петрову за бројне напоре које је уложио током ових изборних процеса, како би они протекли у најбољем реду. Посебно је истакао да је излазност студената на изборе била знатно већа него у претходним годинама. Детаљнију информацију је затим дао проф. др В. Петров, продекан за наставу, који је саопштио да су избори били одржани за делегате Студентског парламента Универзитета у Београду и за чланове Студентског парламента Правног факултета Универзитета у Београду. Трајали су у времену од 8,00 до 20,00 часова. За Студентски парламент Правног факултета било је шест изборних листа, од тога три које су се у предизборној кампањи показале као релевантне и као могући победници. Иако се гласа за листе, онај ко добије највише гласова, добија и све мандате и сам формира Студентски парламент, како је регулисано Правилником који је Студентски парламент донео током прошлог мандата. На изборе је изашло укупно 1563 студента. Изборна комисија је радила без престанка, а у њеном саставу су била и два члана из реда наставника, проф. др Бојан Милисављевић и доц. др Иван Ђокић. Прилично узаврела атмосфера која је владала на тим изборима била је присутна и неколико дана после тога, али су резултати били недвосмислени. Јединствена Листа за студенте број 1 добила је 2

794 гласа, скоро дупло више од друге две листе. Овом приликом, јавно похваљује носиоца листе Право и правници, Игора Голубовића, који се у предизборној кампањи показао као неко ко је могао да прави проблем, али када је видео резултате, јавно је на фејсбуку похвалио рад Изборне комисије и сам Факултет који је успео да обезбеди фер-плеј утакмицу и овакве резултате. На крају, проф. др В. Петров је саопштио да су за Студентски парламент Универзитета у Београду изабрани следећи делегати: Милан Мацура, са 737 гласова; Никола Бурић, са 629 гласова; и Стефан Магазин, са 727 гласова. Проф. др С. Аврамовић је обавестио Веће да се током изборне кампање појавио на друштвеним мрежама снимак како садашњи студент продекан, Јована Танасић, некоме диктира одговор преко мобилног телефона при полагању испита. То је изазвало озбиљну забринутост пре свега Управе Факултета, чланова Савета, као и свих чланова нашег колектива. У том контексту, проф. др В. Петров је одмах поднео дисциплинску пријаву, дисциплински поступак је покренут, а студенткињи је остављен рок за изјашњавање. Ј. Танасић је поднела свој одговор и најавила ангажовање адвоката, што студенти често чине у дисциплинским поступцима. Поступак пред Дисциплинском комисијом је у току и нада се да ће Управа Факултета моћи да на наредној седници пружи Већу информацију како се тај поступак даље одвија. Имајући све ово у виду, Управа је на дневни ред данашње седнице ставила и тачку "Разматрање могућих мера за спречавање преварног полагања испита". У вези са часописом "Анали Правног факултета у Београду", проф. др С. Аврамовић је саопштио да ће од ове године почети да излазе четири броја, уместо три, како је било до сада. Захваљује Главном и одговорном уреднику проф. др М. Васиљевићу и Редакцији Анала на повећаним напорима и успеху у погледу унапређења часописа, нарочито због све већег броја и бољег квалитета радова који се у њему објављују и све веће цитираности часописа. Проф. др С. Аврамовић је информисао Веће да је наш проф. др Б. Лубарда, судија Европског суда за људска права, изабран за потпредседника Треће секције (одељења) при суду у Стразбуру. Сматра да тај успех треба пропратити честитком у име целог колектива, јер то представља и част за сам Факултет. Од бројних студентских такмичења у којима учествују и студенти Правног факултета, проф. др С. Аврамовић је истакао следеће. Београд је и овог марта био центар окупљања бројних звучних имена из области међународне трговинске арбитраже где се сада већ традиционално 31. марта 2017. године одржала девета Београдска арбитражна конференција. Такође на нашем Факултету, 1. и 2. априла 2017. године, одржан је Belgrade Open Pre-Moot, београдски припремни турнир за водеће светско такмичење из права међународне продаје робе и међународне трговинске арбитраже Willem C. Vis International Commercial Arbitration Moot. Тим студената Правног факултета Универзитета у Београду учествовао је на једном од најпрестижнијих Moot Court такмичења на свету - Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition, које је у периоду од 8. до 15. априла 2017. године одржано по 58. пут у Вашингтону, САД, и на њему остварио завидне резултате. Тим студената Правног факултета Универзитета у Београду је, после oсвојеног првог места у Милану и Москви, на двадесетчетвртом такмичењу студената права из области арбитраже и међународног привредног права Willem C. Vis International Commercial Arbitration Moot, одржаном од 7. до 13. априла 2017. године у Бечу, постигао велики успех 3

пласманом у финале у усменим наступима, у конкуренцији од 342 факултета из 76 земаља света. Осим тога, тим је освојио и похвалну награду (Honorable Mention) за једног од најбољих говорника. Посебна част припала је доц. др Милени Ђорђевић да као један од професора додели награде на овом такмичењу. Тим студената Правног факултета Универзитета у Београду је обезбедио место на светском такмичењу из медијског права које се сваке године одржава на Универзитету Оксфорд. На десетом такмичењу студената права из области медијског права Monroe E. Price Media Moot Court Competition, одржаном у периоду од 2. до 7. априла 2017. године у Оксфорду, на коме је пре неколико година био победник, поново је успешно заступао наш Факултет. На европском студентском првенству у фут-салу, екипа студената Правног факултета је освојила треће место и бронзану медаљу. Проф. др С. Аврамовић је обавестио на крају да се на сајту Факултета налази информација из које сви наставници и сарадници могу да виде своју задуженост књигама из Библиотеке Факултета и поново све замолио да смање број књига и часописа које држе код куће. Ad 3. а) Утврђивање Предлога за расписивање конкурса за избор једног ванредног професора за Грађанскоправну ужу научну област - предмет Облигационо право (поновни избор) На основу предлога Катедре за грађанско право, Веће је једногласно утврдило П Р Е Д Л О Г Расписује се конкурс за поновни избор једног ванредног професора за Грађанскоправну ужу научну област - предмет Облигационо право на Правном факултету Универзитета у Београду. б) Утврђивање Предлога за расписивање конкурса за избор једног доцента за Грађанскоправну ужу научну област предмет Грађанско право општи део и Стварно право (поновни избор) На основу предлога Катедре за грађанско право, Веће је једногласно утврдило П Р Е Д Л О Г Расписује се конкурс за поновни избор једног доцента за Грађанскоправну ужу научну област - предмет Грађанско право општи део и Стварно право на Правном факултету Универзитета у Београду. в) Утврђивање Предлога за расписивање конкурса за избор једног сарадника у настави за Пословноправну ужу научну област предмет Трговинско право На основу предлога Катедре за грађанско право, Веће је једногласно утврдило 4

П Р Е Д Л О Г Расписује се конкурс за избор једног сарадника у настави за Пословноправну ужу научну област предмет Трговинско право на Правном факултету Универзитета у Београду. г) Утврђивање Предлога за расписивање конкурса за избор једног сарадника у настави за Пословноправну ужу научну област предмет Право интелектуалне својине На основу предлога Катедре за грађанско право, Веће је једногласно утврдило П Р Е Д Л О Г Расписује се конкурс за избор једног сарадника у настави за Пословноправну ужу научну област предмет Право интелектуалне својине на Правном факултету Универзитета у Београду. Ad 4. На основу предлога Катедре за правну историју, Веће је једногласно донело Одобрава се измена Плана извођења наставе на Катедри за правну историју на тај начин да се за предавача и испитивача на предмету Црквено право одређује доц. др Далибор Ђукић. Ad 5. Проф. др С. Аврамовић је у свом излагању истакао да је непосредан повод за стављање ове тачке на дневни ред данашње седнице био догађај поменут у саопштењима, као и да је Управа Факултета више месеци размишљала и предузимала низ мера којима је покушала да спречи нелегалне начине полагања испита. Управа је дошла до закључка да на располагању постоје репресивне и превентивне мере, а да свака од тих мера предвиђа читав сет мера. Управа је до сада, као превентивну меру, објавила на сајту Факултета, на студентској страници, извод из Правилника о дисциплинској одговорности студената Београдског универзитета, у којем се у члану 10. предвиђа више дисциплинских мера за теже дисциплинске повреде. За теже дисциплинске повреде, а преписивање и коришћење електронских справа на испитима се сматра таквом повредом, предвиђени су забрана полагања неких предиспитних обавеза у једном или више термина, забрана полагања неких испита у једном или више испитних рокова, забрана полагања свих испита у једном или више испитних рокова, привремено удаљавање са факултета, односно са Универзитета, искључење са студија на факултету, односно на Универзитету. Управа сматра да самим навођењем ових мера можемо допринети свести студената да имамо намеру да заоштримо политику кажњавања и да то може да делује превентивно. Такође, наша Дисциплинска комисија је и до сада озбиљно и вредно радила, тако да студенти могу да виде да такав начин неакадемског понашања на испитима више не може да прође некажњено. Број до сада кажњених студената је око 17, а током прошле недеље било је 5

шест нових случајева. Међутим, проф. др С. Аврамовић је истакао да само вођење дисциплинског поступка, који скоро у свему изгледа као судски поступак, није лако, поготово због тога што студенти често ангажују адвокате и да се зато захваљује на досадашњем раду проф. др Бојану Милисављевићу, председнику ове Комисије, као и колеги проф. др Владану Петрову, продекану за наставу, који је истовремено и председник Дисциплинске комисије на Универзитету. Управа је још одлучила да на интернет страници Факултета објављујемо имена кажњених студената и врсту казне коју су добили, али да није јасно да ли је то у складу са прописима о заштити личних података. Друге расположиве мере су техничке и нису лако оствариве. Управа Факултета је закључила да, макар психолошки, можемо да утичемо на студенте, уколико би почели да користимо на испитима апарате за ометање сигнала. Могуће је, као техничку меру, урадити блокаду електронских сигнала у просторијама у којима се полажу испити, што би значило да и професори не могу да користе своје мобилне телефоне за време одвијања испита. На располагању остаје и то да сами пооштримо нашу перцепцију на испитима, односно дешавања док студенти праве концепт за одговарање. Из искуства која су разменили чланови Управе, увидело се да се то време, предвиђено за израду концепта, често користи у друге сврхе. Нажалост, имамо велики број студената и зато не можемо да одвојимо довољно пажње, али охрабрује чињеница да је у последњих месец дана откривено неколико случајева, захваљујући управо повећаном опрезу наставника на испиту. Управа је објавила упозорења и изречене казне, а чини се да битку са модерним информационим технологијама тешко може да добије. Остаје класичан начин уочавања нелегалних покушаја полагања испита. У дискусији која је потом отворена, учествовали су: проф. др М. Живковић, проф. др Дејан Поповић, проф. др Н. Јовановић, проф. др Г. Илић-Попов, проф. др М. Шкулић, проф. др Ж. Бујуклић, проф. др О. Вучић, проф. др З. Томић, проф. др А. Јовановић, проф. др Д. Митровић, проф. др Т. Јованић, проф. др И. Вуковић, проф. др З. Мирковић, проф. др С. Марковић, доц. др С. Костић, проф. др Ђ. Игњатовић, доц. др В. Цуцић и проф. др С. Аврамовић. Проф. др М. Живковић је, поводом намере Управе да на интернет страници Факултета јавно објављује имена студената којима је изречена дисциплинска мера, изразио мишљење да би такву меру требало увести не као ad hoc меру, већ као меру која би била предвиђена универзитетским Правилником о дисциплинској одговорности студената Универзитета у Београду. У том смислу, предлаже да Факултет покрене иницијативу да се и то решење уврсти у наведени Правилник. Лично би се заложио за то да се у случају теже повреде обавезе, студенту изрекне не забрана полагања испита у наредна два или више испитних рокова, већ би таквом студенту требало да се изрекне мера забране даљег студирања на Правном факултету. У својству члана Комисије за унапређење наставног и научног рада на Правном факултету у Београду, подсетио је да је Наставно-научно веће недавно усвојило њену иницијативу о примени концепта провере знања студената уз могућност коришћења литаратуре (тзв. провера знања са "отвореном књигом"). Применом тог концепта, бубице губе смисао свог постојања, па предлаже да се стратешки више размишља у том правцу. Проф. др Дејан Поповић је истакао да је ово веома озбиљно питање које постоји годинама на Факултету којe постаје све озбиљнијe и све више заступљенo. Сведочи и говори о моралном посрнућу, а у себи има три димензије: моралну, техничку и садржајну. Сматра да је важно да, као факултет, уложимо више напора у едукацију и слање поруке колико је то неприхватљив начин понашања, а да одговарајућим санкцијама, не само дисциплинским, већ и кроз примену Кодекса о професионалној етици на Универзитету у Београду, санкционишемо прекршиоце. Када је у питању техничка страна, није сигуран да би Факултет 6

могао на успешан начин да реши овај проблем, јер технологија стално напредује, али би предложио да се размисли о томе да се током испитних рокова, у деловима зграде Факултета у којима се одвијају испити, блокирају електронски сигнали. Када је у питању садржајна димензија овог питања, мисли да решење лежи у томе како ћемо организовати испитивање кандидата и сугерише да се то оствари серијом питања која би постављали кандидатима на испиту. Такође мисли да Факултет треба све више да прелази на тестове, како се то иначе ради у многим светским и европским универзитетима. Проф. др Н. Јовановић је у вези са објављивањем имена кажњених студената на интернет страници Факултета, поставио питање да ли је дисциплински поступак, према нашим правилима, јаван или није. Ако је јаван, зашто би објављивање имена било забрањено? Проф. др Г. Илић-Попов је изразила неслагање са предлогом проф. др Д. Поповића да се у време одржавања испита блокирају електронски сигнали, а заложила се за примену првенствено санкција, а не етику. Сматра да губљење испитних рокова представља највећу казну за студенте, нарочито оне који полажу испите у апсолвентским роковима. После инцидента са студентом продеканом, требало би много више "маркетиншки" показати и наћи начина да студенти увиде како је то неприхватљив начин понашања и сматра да у том смислу предлаже да сви помогнемо Управи, укључујући и Савет Факултета. Проф. др М. Шкулић је изразио слагање са оним што су током дискусије рекли проф. др М. Живковић и проф. др Г. Илић-Попов у погледу казне и савесности професора приликом испитивања студената. Подржава и предлог о примени концепта полагања испита уз могућност коришћења литературе, али сматра да га је теже спроводити тамо где постоји већи број студената, и где треба показати већи степен познавања материје. У погледу објављивања имена студената којима су изречене дисциплинске казне у поступку који је јаван, сматра да се то може чинити у форми извештаја и информације. Залаже се за идеју полагања испита без концепта, што би свело могућност преваре на најмањи могући ниво. Тестови су, нарочито они који имају елиминациони карактер, захвални за разне врсте превара, чак више и у односу на усмени испит, па ту идеју не би подржао. Проф. др Ж. Бујуклић је предложио да се сам испитивач потруди и савесно обави испит и да је једино казна најефикаснија и да она највише погађа студенте. Нарочито она која се тиче забране излажења на испите у једном временском периоду. Препоручује да се примени и пракса коју је као продекан за наставу својевремено упражњавао, а то је да се од надлежне службе прибави списак студената који су кажњени и да се имена тих студената, ради упозорења, предоче испитивачима код којих ће ти студенти полагати испите. Мисли да је понижавајуће и испод части за професоре да се претварају у полицајце и зато се противи предлогу да на испите носе апарате којима би се ометали електронски сигнали. Проф. др О. Вучић је истакла да је то што се десило на Факултету јако озбиљно и да је нарушило углед Факултета, јер се показало да је тако нешто могуће да се деси не само од стране студената, него и организовано, од стране студентског руководства. Мисли да ми сада морамо најозбиљније да реагујемо на ситуацију која се догодила и да се обратимо јавности да наши студентски представници, у студентским просторијама, изабрани и плаћени студентски функционери, са таквом дрскошћу, осионошћу, бахатошћу и без имало академске културе то чине. Морамо заједнички да осмислимо једну реакцију која ће бити примерена и која ће показати да смо ми та озбиљна кућа у којој се десио тај ексцес и која се против тога бори средствима која су ефикасна. 7

Проф. др З. Томић је изнео предлог да се Факултет обрати јавности поводом овога што се десило, а с обзиром на тежину, с обзиром на учесталост и с обзиром на актере. Сматра да су овде кључне две речи: психологија и солидарност оних студената који су поштени. Изложио је затим мере које предузима приликом провере знања студената на испитима. Проф. др А. Јовановић, продекан за финансије, обавестила је Веће да студент продекан и председник Студентског парламента примају функционални додатак на месечном нивоу, десет месеци годишње, у складу са постојећим прописима. Управа није могла да обустави исплату тих надокнада, пошто за сада нема ни одлуке Савета Факултета ни одлуке Дисциплинске комисије. Проф. др Д. Митровић је предложио да се на сајту Факултета објаве имена студената којима су изречене дисциплинске казне, као и да треба предузети строжије мере репресије. Треба такође радити на развијању етичког осећаја, уз сазнање да је то процес који се одвија у дужем временском периоду и чији се резултати могу осетити тек у будућим генерацијама и у духу високо постављених стандарда. Треба применити метод случајног узорка и ненајављено контролисати просторије, што је много сигурније и боље од онога што је предложено као мера којом се блокирају електронски сигнали у просторијама Факултета. Проф. др Т. Јованић је предложила да се овај проблем решава кроз политику квалитета, која у универзитетском образовању подразумева план интегритета и етички кодекс који се спроводи кроз одређену стратегију. Проф. др И. Вуковић је говорио о прислушкивању уређаја и вези са оним ко одговара на испиту. Проф. др З. Мирковић је предложио да се убудуће примене две мере на студенте којима је изречена дисциплинска казна. Једна је губитак статуса буџетског студента, а друга мера је да се изречена дисциплинска казна на одговарајући начин упише у диплому студента. Проф. др С. Марковић је истакао да, ако желимо ефикасно да се изборимо са овим проблемом, мера коју треба применити је техничка мера. У ауторском праву има једна опаска да се сви проблеми који се праве захваљујући технологији, по правилу, најефикасније решавају технологијом. Зато се залаже за примену техничке мере, која би се састојала у блокирању електронског саобраћаја у просторијама током одржавања испита. Истакао је и да спровођење дисциплинског поступка није лако, да се морају обезбедити квалитетни докази и да сваки пропуст у процедури студент са адвокатом може искористити да би избегао санкцију. Проф. др М. Шкулић је поводом предлога да се студентима упише у диплому казна која им је изречена у дисциплинском поступку, истакао да треба размислити о томе, посебно имајући у виду да се чак и осуде за кривична дела бришу после извесног времена. Сматра да треба наћи меру у реакцији на ово што се десило, заоштрити мере, али не тако радикално како неки чланови Већа предлажу. Доц. др С. Костић сматра да се треба обратити студентима који савесно и поштено испуњавају своје обавезе и који су се због свега овога што се дешавало осетили веома резигнирано, чак и са намером да се испишу са Факултета. Проф. др Ђ. Игњатовић је предложио да се као мера примени забрана коришћења мобилног телефона за време одржавања испита, да се у диплому уписује изречена мера и да се 8

заоштри политика кажњавања. Није за то да се студентским представницима за њихов рад исплаћује новчана накнада. Доц. др В. Цуцић сматра да се проблем може решити на дуги рок применом концепта провере знања студената уз отворену књигу. Закључујући дискусију, проф. др С. Аврамовић је истакао да оно о чему су многи говорили представља суштину проблема, а то је начин на који испитујемо и знање које тражимо. Меморисање не би смело да буде основни циљ нашег испитивања студената, али је нажалост то најчешћи случај, и да би требало да пробамо да, на предметима где је то могуће, применимо систем провере знања уз отворену књигу. Проф. др С. Аврамовић је такође истакао да је на основу дискусије стекао утисак да би колектив могао негативно реаговати када би блокирање сигнала на Факултету било уведено. Истакао је да су се током дискусије чули одлични нови предлози, а и противаргументи, што је такође веома важно. Лично подржава предлог проф. др З. Мирковића, али исто тако сматра да се и у томе можда може наћи неки средњи пут. Исто тако, једним делом дискусије довела се у питање морална и етичка димензија, поготово поводом инцидента који се појавио на интернету. На аргумент колеге С. Костића, који је рекао да су неки студенти тражили и исписнице због тог догађаја и да је то већи део добрих студената, изнео је опаску да не треба заборавити ни чињеницу да је знатан број студената желео да потпише петицију за ослобађање колегинице која је то учинила. Још једна не мање важна чињеница је да је листа коју је предводила студент продекан убедљиво победила на одржаним изборима. Сматра да и ту околност треба озбиљно имати у виду када говоримо о индивидуалном моралу. Морамо да кроз политику уписа, промену начина испитивања и наш укупни наставни ангажман настојимо да временом постепено изађемо из овог стања хипокризије. Морамо овај проблем решавати на много ширем фронту, а то можемо успешно учинити ако ово не сводимо на причу о појединцима. Број тих појединаца је огроман, а ми не знамо колики је. Ова тема погађа велики број добрих и поштених студената. Питање је изузетно озбиљно и не може се решити без нашег максималног ангажмана и свести о томе да се морамо с тиме изборити и да се мора обзнанити на било који начин када неко у томе буде ухваћен. У том смислу, предлог проф. др М. Шкулића је одличан и том мером би могли да идемо у сусрет проблему. Питање медијске пажње о којем је говорила проф. др О. Вучић, а и неки други учесници у дискусији, такође је важно. Истиче да се све дешавало уочи и после председничких избора, тако да је осим на интернету, стицајем околности све прошло доста незапажено у писаним и електронским медијима, осим једне новинске куће, која се обратила Управи Факултета питањем шта смо предузели. Пошто је дисиплински поступак био одмах покренут, са том информацијом у тим новинама је ствар завршена када су у питању медији. Електронски медији тај догађај уопште нису поменули. Зато није присталица идеје да се сада, накнадно обраћамо јавности, већ евентуално тек у тренутку када одлука у дисциплинском поступку буде донета. Трећа тема која је најважнија јесте проблем доказивања. Дисциплински поступак је озбиљан поступак у којем учествују адвокати и у којем није лако донети добро образложену одлуку и имати за то добре доказе. Зато се захваљује нашим члановима Дисциплинске комисије на великим напорима, како на Факултету, тако и на Универзитету. Проф. др С. Аврамовић је, на крају, истакао да ће Управа Факултета настојати да предузима и узме у обзир све што је овде чула, али и предложио да се целокупна дискусија поводом ове тачке дневног реда пошаље Комисији за унапређење наставног и научног 9

процеса на Факултету. Комисију би требало замолити да сублимира све ово што је речено и предложено, и изнесе пред Управу Факултета и пред Наставно-научно веће своје виђење и решавање овог проблема. Ad 6. Докторске дисертације а) Извештај референата о подобности теме докторске дисертације 1. На основу извештаја Комисије, у саставу: проф. др Милан Шкулић, проф. др Горан Илић и проф. др Игор Вуковић, Веће је једногласно донело Прихвата се извештај Комисије за оцену подобности теме докторске дисертације кандидаткиње Мирјане Мартић и одобрава израда докторске дисертације под насловом: "Положај узбуњивача у кривичном поступку". б) Одобравање теме докторске дисертације и одређивање ментора 1. На основу сагласности Већа научних области правно-економских наука Универзитета у Београду, Веће је једногласно донело Одобрава се кандидаткињи Маши Мишковић израда докторске дисертације, под насловом: "Правна природа аукције" и за ментора јој се одређује проф. др Небојша Јовановић. 2. На основу сагласности Већа научних области правно-економских наука Универзитета у Београду, Веће је једногласно донело Одобрава се кандидату Владану Бојићу израда докторске дисертације, под насловом: "Вансудска реализација хипотеке" и за ментора му се одређује проф. др Милош Живковић. 3. На основу сагласности Већа научних области правно-економских наука Универзитета у Београду, Веће је једногласно донело Одобрава се кандидаткињи Софији Николић израда докторске дисертације, под насловом: "Право својине на пољопривредном земљишту" и за ментора јој се одређује проф. др Милош Живковић. 4. На основу сагласности Већа научних области правно-економских наука Универзитета у Београду, Веће је једногласно донело 10

Одобрава се кандидаткињи Снежани Дабић израда докторске дисертације, под насловом: "Дужност обавештавања при закључењу уговора" и за ментора јој се одређује проф. др Драгор Хибер. 5. На основу сагласности Већа научних области правно-економских наука Универзитета у Београду, Веће је једногласно донело Одобрава се кандидаткињи Сањи Тепавчевић израда докторске дисертације, под насловом: "Положај појединца у међународном праву" и за ментора јој се одређује проф. др Бранко Ракић. в) Комисија за преглед и оцену докторске дисертације 1. На основу извештаја ментора, проф. др Ђорђа Игњатовића, Веће је једногласно донело Одређује се Комисија за преглед и оцену докторске дисертације кандидаткиње Наталије Лукић под насловом: "Криминалитет компанија", у саставу: др Дејан Поповић, редовни професор др Ђорђе Игњатовић, редовни професор др Милан Шкулић, редовни професор др Горазд Мешко, редовни професор Факултета за безбедносне науке Универзитета у Марибору др Игор Вуковић, ванредни професор. 2. На основу извештаја ментора, проф. др Душана Поповића, Веће је једногласно донело Одређује се Комисија за преглед и оцену докторске дисертације кандидата Владимира Боровца под насловом: "Право жига-од заштите информационе функције робне ознаке до заштите робне ознаке као вредности по себи", у саставу: др Слободан Марковић, редовни професор др Божин Влашковић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу др Душан Поповић, ванредни професор. г) Промена наслова теме докторске дисертације У уводној речи секретар Факултета, М. Ваљаревић је подсетио да је на прошлој седници Већа разматран допис Комисије за преглед и оцену докторске дисертације кандидаткиње Катарине Тасић, под називом "Природа и обим грађанскоправне одговорности лекара за повреду уговора о лечењу". Комисија је известила Веће да није могла у року 11

предвиђеном Статутом Факултета и Правилником о докторским студијама на Правном факултету Универзитета у Београду, да поднесе извештај о докторској дисертацији Катарине Тасић, пошто кандидаткиња још увек није поступила по примедбама и упутствима Комисије о неопходним изменама и допунама, како би њена теза достигла ниво који би је чинио подобном за одбрану. Секретар Факултета је, такође, истакао да је рок за одбрану докторске дисертације 30. септембар 2017. године, а да је истекао рок у којем је Комисија требало да напише реферат за преглед и оцену ове тезе, због чега је одлучила да се обрати Већу, како би оно донело одговарајућу одлуку, у складу са околностима и Правилником о докторским студијама. После тада вођене дискусије, Веће је донело закључак којим је овластило Комисију да у своме мандату, а у продуженом временском периоду, прати рад кандидаткиње и у зависности од тога, напише позитиван или негативан извештај. Кандидаткиња је, у међувремену, поднела молбу за промену наслова теме докторске дисертације, тако да гласи: Природа и обим грађанскоправне одговорности за повреду уговора о медицинском третману, наводећи да резултати истраживања показују да би овако промењен наслов прецизније изразио суштину предузетог истраживања. Секретар Факултета је такође истакао да се у накнадном материјалу за данашњу седницу налази и допис проф. др М. Караникић Мирић, која тражи да је Веће разреши чланства у Комисији за преглед и оцену докторске дисертације Катарине Тасић. У дискусији која је отворена, учествовали су: проф. др М. Ђурђевић, проф. др Дејан Поповић, проф. др Г. Илић-Попов, проф. др З. Томић, проф. др С. Аврамовић, проф. др Ј. Хасанбеговић, проф. др М. Шкулић, проф. др М. Живковић, проф. др Ђ. Игњатовић, проф. др З. Мирковић, проф. др М. Драшкић, проф. др О. Вучић, проф. др Д. Миловановић и проф. др Ђ. Игњатовић. Током дискусије изнета су мишљења и предлози против, а у мањој мери у прилог усвајања захтева и промене теме докторске дисертације. Пошто је дискусија завршена, Веће се изјаснило о захтеву Катарине Тасић и већином гласова (5 уздржаних) донело Одбија се захтев кандидаткиње Катарине Тасић за промену наслова теме докторске дисертације, тако да гласи Природа и обим грађанскоправне одговорности за повреду уговора о медицинском третману. Веће се није изјаснило о захтеву проф. др М. Караникић Мирић, пошто није усвојен предлог кандидаткиње за промену теме докторске дисертације. д) Извештај комисије за преглед и оцену докторске дисертације 1. На основу извештаја Комисије за оцену, у саставу: академик Мирјана Живојиновић, проф. др Сима Аврамовић и проф. др Срђан Шаркић, Веће је једногласно донело Прихвата се извештај Комисије за преглед и оцену докторске дисертације кандидаткиње Тамаре Матовић под насловом: "Завештања у архивама светогорских манастира (XIII-XV век)", и одређује Комисија за одбрану, у саставу: 12

Академик др Мирјана Живојиновић, Византолошки институт Српске академије наука и уметности др Сима Аврамовић, редовни професор др Срђан Шаркић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду, у пензији. Универзитет у Београду је, 9. децембра 2014. године, актом 02-03 број: 61206-5538/2-14, дао сагласност на предлог теме докторске дисертације. Ad 7. Кандидаткиња је објавила радове: - Прилог проучавању средњовековног права: ослобођења у византијским тестаментима, Анали Правног факултета у Београду 64-1 (2016), 238-259. - Μετὰ θάνατον δῶρον у светогорским актима, ΠΕΡΙΒΟΛΟ, Mélanges offerts à Mirjana Živojinović, ур. Б. Миљковић, Д. Џелебџић, Београд 2015, 427-441. - Епитроп (ἐπίτροπος) извршилац тестамента, Зборник радова Византолошког института 51 (2014), 187-214. Објављени радови квалификују кандидаткињу за одбрану докторске дисертације. Признавање испита на основним академским студијама 1. На основу предлога Катедре за међународно право и међународне односе, Веће је једногласно донело Признају се ЈЕЛЕНИ ЈОВАНОВИЋ, студенту основних академских студија, број индекса 2014-1512, испити из предметâ Међународно право људских права општи део и Међународно право људских права посебни део, које је положила на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, на мастер академским студијама, смеру Међународно хуманитарно право и право људских права, за испит из предмета Људска права на Правном факултету Универзитета у Београду. Седница је закључена у 20,30 сати. ЗАПИСНИК ПРИПРЕМИЛА Биљана Живановић Ступар ПРЕДСЕДНИК НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА Декан Професор др Сима Аврамовић 13