О ми сти ма. Уз пе сму и игру

УДК: 255.83:811.14'02'276.5(38) 821.14 02.09 811.14'02'37 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 3/2016, стр. / pp. 501 514. О ми сти ма. Уз пе сму и игру Јелена Фемић Касапис* Православни богословски факултет, Универзитет у Београду Апстракт: Овај рад пред ста вља део ши рег историјско-филолошког истраживања које се бави мистеријским обредима грчког античког света. На основу досад изучаваних садржајних и семантичких вредности термина μύστης, μυστήριον, μυστήρια, пут је до вео до пој мо ва ма ске и ма скирања. У овом раду представићемо пет потврда из сходних извора. Прво сведочанство показује да су Грци током мистеријског обреда наносили на себе намаз од глине и мекиња, и тумачи порекло обреда везујући га за Титане и страдање божанства Диониса. Друга потврда сведочи о колу, песми и игри коју мисти спроводе у верском заносу. Трећа показује како је Херакле блажено срећан што је видео плес ми ста пре си ла ска у Хад. Че твр та све до чи о одржавању обреда у ноћно време, уједно пружајући клаузулу о томе да неморалан човек не може поста ти члан об ре да, док пе та пре но си ка ко је лекар Хипократ постао мист. Кључне речи: мист, мистерије/μυστήρια, намаз, гли на, гипс, креч, ко ло, игра. Циљ ми сте риј ског об ре да је, као и сва ког кул та, ста ви ти у од нос бо жан ство и чо ве ка да би чо век на кон ово зе маљ ског жи во та обез бедио веч ни жи вот у бла го ста њу и сре ћи, по Ру дол фу да ро ва ње на де у не ку вр сту оп стан ка на кон смр ти, sur vi val af ter de ath, на шта упућу ју по греб ни да ро ви за упо ко је не 1 (Ru dolph у: ER 2005, II 6327). Ми сте риј ски кул то ви, ка ко то и у ра ни јим ра до ви ма на зна ча ва мо и пот цр та ва мо, на ста ли су и по сто ја ли је ди но на грч ком тлу, ти ме пред ста вља ју ћи ори ги нал ну те ко ви ну ста ро грч ке кул ту ре. 2 Чи ње- * jkasapis@bfspc.bg.ac.rs. 1 Као пример наводи Орфички златни тањир из јужне Италије. 2 Да би се потом раширили искључиво као последица хеленизације (Rudolph ib., 6329). 501

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) ни ца да се ре ли гиј ски тер мин μυστήρια на дру ге је зи ке ма хом не пре во ди, већ за др жа ва као ин тер на ци о нал ни гре ци зам ми сте ри је, ука зу је на то да је реч о пој му ко ји из ра жа ва спе ци фи чан плод грчке кул ту ре. Са ма реч не ма па ра ле ла у дру гим, срод ним или не сродним је зи ци ма, те је очи то на ста ла уну тар грч ког је зи ка. Имен ска реч μυστήρια [мистéри ја / мистирија] у са чу ва ним спи си ма до хришћан ске грч ке пи са не ре чи, свог је зич ког ори ги на ла, пр ви пут се ја вља код фи ло со фа Хе ра кли та у сво јој гра ма тич кој мно жи ни, те та ко пр ви пи са ни траг о ње ној упо тре би да ти ра из VI V ве ка пре Хри ста, до ла зе ћи до нас са те ри то ри је Јо ни је. У својим делима употребљавају је писци свих главних књижевних жанрова. На њу наилазимо код сва три главна трагедиографа (Есхил, Софокле, Еурипид), код комедиографа (Аристофан, Менандар), философа (Платон, Аристотел), логографа (Андокид, Лисија), историчара (Херодот, Јосиф Флавије), лекара (Гален, Аретеј), као и код мање познатих аутора. Очекивано, именица је присутна у књигама Старог и Новог Завета. Треба напоменути да у Хомеровим списима изостаје. Термин μύστης са своје стране означава учесника грчких дохришћанских култова, мистерија и оргија, особу која је уведена у обред и његов је пуни члан. Означава посвећеника у мистерије. Најранија потврда употребе ове речи налази се код Хераклита, Frg. 14. Оба термина, μυστήρια и μύστης, с доласком нове вере, опстала су у потоњој, хришћанској мисли. Свети Оци их употребљавају редовно. Први, μυστήρια, централни је термин за означавање тајне, Светих тајни; други, μύστης, опстаје преузет у свом истом, првобитном означавању посвећеника у тајне, сад нове вере, хришћанске. Ово је разлог због којег се бавимо истраживањима ових термина, за сада недовољно поуздано утврђених етимологија. Харпократион, александријски граматичар из II века, у делу Лексикон десеторице беседника, 3 под одредницом значења отирати, даје податке о изгледу припадника грчких мистеријских обреда и митскоисторијском мотиву за такав изглед, 48.5: Ἀπομάττων: Δημοσθένης ἐν τῷ ὑπὲρ Κτησιφῶντος. οἱ μὲν ἁπλοϊκώτερον ἀκούουσιν ἀντὶ τοῦ ἀποψῶν καὶ 3 У оригиналу: Περὶ τῶν Λέξεων τῶν Δέκα Ῥητόρων. Одреднице овог Лексикона чине појмови, изрази, крилатице, технички термини десеторице атичких беседника. Поред објашњења и тумачења њиховог значења, Харпократион за сваку одредницу наводи беседника и беседниково дело у којем је она била употребљена. Спис је иначе драгоцен зато што представља једно од ретко сачуваних лексикона грчког беседништва. До нас ни је до спе ло у це ло сти. 502

Јелена Фемић Касапис, О мистима. Уз песму и игру ἀπολυμαινόμενος, ἄλλοι δὲ περιεργότερον, οἷον περιπλάττων τὸν πηλὸν καὶ τὰ πίτυρα τοῖς τελουμένοις, ὡς λέγομεν ἀπομάττε σ θαι τὸν ἀνδριάντα πηλῷ ἤλειφον γὰρ τῷ πηλῷ καὶ τῷ πιτύρῳ τοὺς μυουμένους, ἐκμιμούμενοι τὰ μυθολογούμενα παρ ἐνίοις, ὡς ἄρα οἱ Τιτᾶνες τὸν Διόνυσον ἐλυμήναντο γύψῳ καταπλ ασάμενοι ἐπὶ τῷ μὴ γνώριμοι γενέσθαι. τοῦτο μὲν οὖν τὸ ἔθος ἐκλιπεῖν, πηλῷ δὲ ὕστερον καταπλάττε σ θαι νομίμου χάριν. Отирући : Демостен [употребљава реч] у беседи У ко рист Ктесифонта. Једни је схватају у прилично једноставном значењу, уместо бришући и чистећи [од куге, нечисти]; за дру ге, значење јој је чудноватије, у смислу наносећи глину и мекиње на обреднике, као што кажемо правити у глини човечији лик. Наиме, обреднике су мазали глином и мекињама, опонашајући казивања неких, како су Титани отели Диониса гипсом се премазавши да не би били препознати. Овај пак оби чај из о ста је [данас], и касније се маже глином, обичаја ради. У досадашњим потрагама нисмо наишли на превод овог списа или одреднице на неки од савремених језика. 4 Тако изостаје упоређивање нашег превода на српски језик са преводима на друге језике. Сходно текстуалном обиму одреднице, овај одељак пружа приличан број података везаних за мистеријске обреде. Порекло мистерија овде се тумачи догађајем отмице детета божанског Диониса. Реч је о догађају који се збио у давна, праисторијска, митска времена. Времена ко ја би, иа ко без пи са ног тра га из њих, сле дом без фак то граф ских хронолошких података, могли описивати језички изрази уврежени у европским језицима, на пример: ἐν τοῖς ἀρχαίοις ἐκείνοις καιροῖς, μια φορά και έναν καιρό, во время оно, on ce upon a ti me, il éta it une fois односно некада давно. 5 Узрок, ети о ло ги ја на стан ка ми сте риј ског об ре да, и кон крет но Ди о ни сиј ских ми сте ри ја, ка ко сам оде љак са оп шта ва, по но ви ће мо, 4 Тражили смо контролне преводе на руски, немачки, савремени грчки језик. Превод ове одреднице на енглески језик не постоји за сада, иако је у току превођење Лексикона. Ту је ве ро ват но реч о из бо ру од ред ни ца за пре вод, с об зи ром да је ова, за сада, прескочена. Пронашли смо да превод Лексикона на француски језик постоји, али нам је сход на ел. стра ни ца би ла не до ступ на. Та ко не мо же мо ре ћи да ли је и ту ова одредница преведена. 5 Да ли би се ови ма мо гао при дру жи ти и из раз из Но вог За ве та: ἐν ταῖς ἡμέραις ἐκείναις / у да не оне, мо гла би би ти те ма да љих ис тра жи ва ња. 503

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) от ми ца је де те та. Не би ло ко јег или чи јег, већ бо жан ског и, са гла сно ми ту, Зев со вог. От ми ча ри, ко је је по јед ној од вер зи ја ми та ан га жова ла Зев со ва љу бо мор на су пру га Хе ра, су Ти та ни (РГРМ 3 1989, s. v. Ти та ни, и дру где). Ти та ни са сво је стра не кре ћу у овај по ду хват, нало же ни им за да так, на ро чи то при пре мље ни. Као ка кви при пад ни ци тај не слу жбе они се пре ру ша ва ју, ма ски ра ју: пре ма зу ју се да не би би ли пре по зна ти / ἐπὶ τῷ μὴ γνώριμοι γενέσθαι. У ову свр ху, ма зања у ци љу ма ски ра ња, упо тре би ли су гипс, од но сно не ку вр сту кре ча, кре де, гли не, мо гу ће и њи хо ву сме су, ко ја би се по оба вље ном задат ку мо гла и ски ну ти, обри са ти, отр ти (ἀπομάττων) на при мер во дом, те же тка ни ном у свој ству пе шки ра, на су во. Ни је не мо гу ће прет по ста ви ти да се и па жљи вим по те зи ма ру ку тај гипс, креч, са ли ца мо гао ски ну ти из јед на, оста вља ју ћи у ру ка ма ка луп, оти сак, печат чо ве чи јег ли ка, уко ли ко се осло ни мо на ре чи из на шег одељ ка: ἀπομάττε σ θαι τὸν ἀνδριάντα πηλῷ / пра ви ти у гли ни чо ве чи ји лик. Име ни ца ἀνδριάς, -άντος, ὁ, у чи јој осно ви ле жи име ни ца ἀνήρ одра стао, зре ли чо век; муж, ју нак, озна ча ва чо ве чи ји лик, ста туу, кип. Ме ди јал ни об лик гла го ла, ἀπομάττε σ θαι, има зна че ње па тво ри ти, од но сно по дра жа ва ти, опо на ша ти; из ра ди ти вер ни пре пис ори ги на ла у кон крет ном ма те ри ја лу, удво ји ти ори ги нал. Ка ко год да се оба вљала рад ња ски да ња гип са сте, гли не не ма се, у сва ком слу ча ју јед ног на ма зног, ка ша стог, 6 оба ве зно не про зир ног, мут ног сред ства, ов де нам пред очи ма ис кр са ва иде ја ма ске. Ти та ни су би ли на тај ном задат ку, 7 у тај ној слу жби. Као сво је вр сни ар хе тип(ов )и тај них аге на та ко ји на по ве ре ном им за дат ку оба ве зно ко ри сте ма ску. Они скри ва ју свој иден ти тет јер ни ка ко не сме ју би ти пре по зна ти. Ти тан под маском пред дру го га исту па по ру ком: ја знам ко сам, ти не. У де лу The mis, сту ди ји о со ци јал но-дру штве ним ко ре ни ма дохри шћан ске ре ли ги је Гр ка, Елен Ха ри сон на да све ис црп но, је згрови то и тре зве но раш чла њу је, ана ли зи ра и ту ма чи, из ме ђу оста лог, и Хим ну Ку ре ти ма 8 Ту Ха ри со но ва раз ма тра и наш оде љак, ко мен тари шу ћи га ова ко: Опа ки Ти та ни ко ји су оте ли де те, би ли су пре маза ни бе лом гли ном, гип сом (τίτανος). 9 Име ни цу τίτανος, ἡ, ко јом Хар по кра ти он не опи су је на ма зни крем Ти та на, уве ла је Ха ри со- 6 Кремастог? 7 Не јав ном. 8 Реч је о ритуалној химни чији је текст пронађен на Криту, археолошком налазишту Палеокастро. Химна је посвећена рођењу детета Зевса. Курети су наоружани младићи који чувају дете. 9 The wic ked Ti tans who sto le the child away we re pa in ted over with whi te clay, gypsum (τίτανος) (Har ri son 1912, 15). 504

Јелена Фемић Касапис, О мистима. Уз песму и игру но ва у сво јој ана ли зи и то је име ни ца чи је зна че ње гла си креч, са дра. Ка сни је ће, пре ко ла ти ни зма ti ta ni um, ова реч по ста ти технич ки тер мин за ин тер на ци о нал но на зва ње пле ме ни тог ме та ла бели ча стог сја ја, ти та ни ју ма. Наредни податак који одељак пружа је сведочанство о мазању учесника мистеријских обреда. У научној литератури о мистеријским обредима коју смо досад имали прилике да проучимо, поред Харисонове, Мирча Елијаде наводи овај мотив. Позивајући се на Демостенов спис О венцу, стих 259, који ту описује свечани опход баханата, Eлијаде каже: Демостен се позива на обреде које је пратило читање књига... он го во ри... о очи шће њу (katharmos) које се састојало управо из трљања инициране особе глином и брашном (Elijade 1991, I 310). Ово би био дру ги из вор са истим по дат ком о ма за њу об ред ни ка, ми ста, који сад долази од Демостена, следом и старији од Харпократионовог. И овде се помињу и глина и брашно, сродно мекињама код Харпократиона. Закључак који се природно намеће гласи да је мистеријско намазно средство у прво време чинила смеса гли не и бра шна. Ели ја де да ље на ста вља: По ми ту, Ти та ни су бо жан ском де те ту при шли по су ти гип сом ка ко не би би ли пре по зна ти. А у Са ба зо вим ми сте ри ја ма ко је су свет ко ва не у Ати ни, је дан од ини ци ја циј ских об ре да са сто јао се упра во у по си па њу кан ди да та не ким пра хом или гип сом (Де мо стен, De cor. 259)... Реч је о ста ром об ре ду ини ци ја ци је, ко ји је до бро по знат у при ми тив ним дру штви ма: но ва ци сво ја ли ца тр ља ју пра хом или пе пе лом ка ко би ли чи ли на утва ре; дру гим ре чима, они про ла зе кроз об ред ну смрт (Eli ja de 1991, I 313). Ма ло ра није, Ели ја де је по ја снио да је Са баз трач ки бог, про сла вљан у Ати ни у IV ве ку пре Хри ста, ко ји је хо мо ло ган Ди о ни су (ibid.). Са баз је хомо ло ган Ди о ни су она ко ка ко су ста ри об ре ди ини ци ја ци је хо мо логни Све тој Тај ни ми ро по ма за ња у хри шћан ској ве ро и спо ве сти, ко јом ста ри чо век уми ре да би се по том ро дио но ви. У на по ме ни ве за ној за на ве де ни ци тат (нап. 23, ibid.), ау тор до да је по да так из ко јег се ви ди да је ми стич ко на ма зно сред ство у исто риј ском вре ме ну био и сам гипс, на Пе ло по не зу, у Ар го су: Ар ги вља ни су ли це пре кри ва ли гип сом ка да су уче ство ва ли у ди о ни зиј ским пра зни ци ма. Hазвање овог пе ло по не ског гра да, Ар гос, сле дом, у сво јој ети мо ло ги ји може но си ти по јам бе ли ча стог сја ја, од сја ја, уко ли ко се овај то по ним до ве де у ве зу са ко ре ном ко јем при па да ју лич на име на Оди се је вог пса Ар га, Ἄργος, ὁ, и брод ар го на у та Арг, Ἀργώ, ἡ, као и у на ставку из ве де ни це: лат. αrgentum, ἄργυρος, ὁ, сре бро, bril li ant whi te (Be e kes 2009, s. v. ἀργός 1 и ἄργυρος). Код Шан тре на, за раз ли ку од Бе ке са, по сто ји од ред ни ца Ἄργος, τό, за чи ју ети мо ло ги ју он упу ћу- 505

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) је на при дев ἀργός ( blanc ), иа ко до да је да се мо же ра ди ти о то пони му из је зи ка суп стра та 10 (Chan tra i ne 1968, s. v.). Ели ја де да ље на ста вља. Про у ча ва ју ћи зло де ло Ти та на, де фи ниса ће њи хо ву уло гу: У зло чи ну ти та на, да кле, мо же мо пре по зна ти је дан ста ри ини ци ја циј ски сце на рио чи је је из вор но зна че ње би ло за бо ра вље но. Јер ти та ни су се по на ша ли као учи те љи ини ци ја ци је, од но сно, уби ја ли су но ва ка да би се он по но во ро дио у све ту ви ше ег зи стен ци је (у на шем при ме ру, мо гло би се ре ћи да су они де те ту Ди о ни су да ва ли бо жан стве ност и бе смрт ност). Али, у ре ли ги ји ко ја је за го ва ра ла ап со лут ну пре власт Зев са, ти та ни су мо гли има ти са мо уло гу де мо на и би ли су згро мље ни (ibid.). Kao учи те ље ини ци ја ци је, јед на ко за го ва ра ју ћи ана ло ги ју са обича ји ма ини ци ја ци је код при ми тив них дру шта ва ( pri mi ti ve ri tes of tribal ini ti a tion кур зив ау то ра), Tитане са гле да ва и Ха ри со но ва: Tако су Tитани, љу ди од бе ле гли не, ствар ни љу ди пре ру ше ни у утва ре ра ди из во ђе ња ини ци ја циј ског ри ту а ла, док не ко ли ко ре до ва ра ни је пи ше: Ка сни је су љу ди, јед ном по све ће ни, на ста ви ли да упра жња вају исто и из истог раз ло га због ко јег ве ћи на љу ди чи ни ве ћи ну то га и да нас, за то што та ко тре ба. 11 Ов де се за са да не мо же пре ци зи ра ти да ли се том ми стич ком ма сом ма за ло са мо ли це или и из ве сни део те ла, ако не и те ло у це ло сти. До са да у ли те ра ту ри ни смо на и шли на по дат ке о евенту ал ној оде ћи, или не, ми ста. За кљу чак, пак, на ко ји нас оде љак упу ћу је, гла си да су ми сти то ком об ре да би ли на ма за ни, на ма за них си гур но ли ца, до фи зич ке не пре по зна тљи во сти. Ако на да ље за мисли мо сли ку мно гих ми ста, у про сто ру за тво ре ном (τε λε στήριον ) или отво ре ном (ноћ ни све ча ни оп хо ди ба ха на та по ули ца ма, тр гови ма), у ко јем се од ви ја ју ми сте риј ски об ре ди, за ко је зна мо да су се одр жа ва ли но ћу у све тлу : ми сте риј ски об ре ди су се сла ви ли но ћу уз све тло мно гих ба кљи, 12 уз чи ње ни цу да су то ком об ре да ми сти игра ли и пле са ли, за ми шље ни при зор ко ји ис кр са ва пред очи ма гла си: у но ћи, под све тлом то ли ких ба кљи, пре си ја ва ју ћи се бе ли ча стим сја јем, с лу ча ма у ру ка ма чи ја све тлост по и гра ва, и ко- 10 Је зи ку ко ји су Гр ци за те кли ка да су по че ли да се на ста њу ју на Бал кан ском по лу о стр ву. 11 The Ti tans then, the whi te-cla y men, are real men dres sed up as bo gi es to perform ini ti a tion ri tes., и: La ter, pe o ple when they we re ini ti a ted went on do ing the sa me thing and for the sa me re a son that most pe o ple do most things no wa days, be ca u se it wаs the thing to do (Har ri son 1912, 16/17). 12 the Myste ri es we re ce le bra ted by night in the light of many tor ches (Nilsson 1940, 43). 506

Јелена Фемић Касапис, О мистима. Уз песму и игру је по ја ча ва ју кон траст ни ефе кат цр но (ноћ) : бе ло (ми сти), кре ћу се и пле шу у сход ном рит му свој плес фи гу ре љу ди, јед ни дру гима не пре по зна тљи ви (у од но су на сво је фи зич ке иден ти те те), јед ни дру ги ма та јан стве ни, ми сте ри о зни. С дру ге стра не, пак, ме ђу собно не ка ко по зна ти, ме ђу соб но не ка ко при сни, 13 у ме ри у ко јој су сви уче сни ци јед ног и истог об ре да, у ме ри у ко јој су сви об ре че ни истом за кле твом ћу та ња, у ме ри у ко јој их об је ди њу је исто бо жанство ко је сла ве, јер их све ује ди њу је исти об ред, ми сте риј ски, об ред пре ла за, Ri te of Pas sa ge, чи ја је гра ни ца по ву че на из ме ђу жи во та и смр ти. За и ста ми стич но, ми сте ри о зно, та јан стве но. Сведочанства о колу, игри и песми мистеријских обредника, о тапшању и пљескању за време обредног плеса, сачувана су у задовољавајућем обиму код античких аутора. 14 Приказаћемо нека од њих. У Аристофановим Жабама Дионис пита Херакла којим путем је нај бо ље да по ђе у Хад, 15 у намери да оданде доведе Еурипида на надметање са Есхилом. 16 Ксантија, Дионисов слуга, јаше магарца, носећи у завежљају пртљаг свог господара и непрестано се жалећи на тежину те ре та, Ar. Ra. 159: Ἐντεῦθεν αὐλῶν τίς σε περίεισιν πνοή ὄψει τε φῶς κάλλιστον ὥσπερ ἐνθάδε καὶ μυρρινῶνας καὶ θιάσους εὐδαίμονας ἀνδρῶν γυναικῶν καὶ κρότον χειρῶν πολύν. ΔΙ. Οὗτοι δὲ δὴ τίνες εἰσίν; ΗΡ. Οἱ μεμυημένοι. ΞΑ. Νὴ τὸν Δί ἐγὼ γοῦν ὄνος ἄγω μυστήρια. Ἀτὰρ οὐ καθέξω ταῦτα τὸν πλείω χρόνον. У преводу: Хе ра кле: Кад то про ђеш, дах фру ле ће не жно да те оба ви је и тада ћеш угледати дивну светлост, као ов де; тим пределом обасјаним, кроз гајеве мирте шећу, свуд ти ја си љу ди, же не, у за но су и сви пље шћу. Ди о нис: Ко ли су ти сад па они? Херакле: То су мисти посвећени. Ксантија (гунђа себи у недра): И ја сам се по све тио ву кућ ово; 13 Браћа? 14 Систематичнији преглед тих извора намеће се као идеја у будућем раду. 15 По што има ви ше пу те ва до цар ства мр твих. 16 Еу ри пид је тек не дав но умро. 507

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) 508 већ постадох магарац из мистерија. Али нећу више ни ја! (баца бреме љутито на тле)... 17 (Шалабалић 1978, 125) Ари сто фа нов оде љак пре но си жив, сли ко вит опис уче сни ка мисте ри ја, ми ста, бе ле же ћи тре нут ке њи хо вог вер ског за но са и одуше вље ња. У див ној обла сти, у пре де лу оба сја ном, на све стране, по сву да, при сут ни су љу ди ко ји ра до сно, уз пе сму и игру, плес и игро каз, сла ве сво је бо жан ство. Они клик ћу, од зва ња пље сак ру ку (κρότος χειρῶν). Ба кље да ду ха про но се сво ју све тлост по њи ма ко ја, за хва љу ју ћи крет ња ма ру ку лу чо но ша, оба сја ва час јед но(г), час друго(г). Уко ли ко се ово ме до да из глед ми ста ли ца пре сву че них бе лим гип сом и ноћ но вре ме одр жа ва ња об ре да, по ред та јан стве но сти, мисте ри о зно сти, ми стич но сти чи та вог при зо ра, из ра ња нам и сли ка о ма ска ма на ба лу, ма скен ба лу die Ma sken am Ball. Код Еурипида у трагедији Махнити Херакле, јунак након повратка из доњег света где је извесно време проборавио са Хадом и Персефоном, Хадовом изнуђеном супругом, упитан од поочима Амфитриона да ли је тро гла вог Кер бе ра са вла дао или га је до био од бо ги ње на дар за одлазак, одговарајући да га је у боју надвладао додаће и своје тумаче ње та квог ис хо да, E. H. M. 613: τὰ μυστῶν δ ὄργι εὐτύχησ ἰδών. посрећило ми се пошто сам видео обреде посвећених. 18 Хе ра кле је на не ки на чин уче ство вао у об ре ду ὄργια, ка ко стих су ге ри ше. 19 У нај ма њу ру ку при су ство вао је њи хо вом из во ђе њу пошто их је гле дао, ἰδών. Те о до ри дис у свом пре во ду на ен гле ски је зик, 17 Ди о нис му на то ка же да по но во упр ти вре ћу. Он од ри че и од го ва ра му: Боље ус пут обра ти се ком мр тва цу, из нај ми га, кад и та ко сви иду у истом прав цу. Уп. ен гле ски пре вод: He. And next the bre ath of flu tes will flo at aro und you And glo ri o us sun shi ne, such as ours, you ll see, and myrtle gro ves, and happy bands who clap The ir hands in tri umph, men and wo men too. Di. And who are they? He. The happy mystic bands, Xa. And I m the don key in the mystery show. But I ll not stand it, not one in stant longer. (Ro gers 1968, 311). 18 Уп. енглески превод: I was blessed because I was initiated into the Eleusinian mysteries before I went down to Hades (G. Theodoridis, 2012). Слободнији превод гласи: Све те тај не сре ћу да ле ми, (Rac/Maj na rić 1990, 411b). 19 И об ред ὄργια спада у мистеријске обреде. Он се у текстовима античких аутора употребљава заједно са термином мистерије (Херодот 2.51). У најстаријем и најважнијем извору за Елеусинске мистерије, Хомерској химни Деметри, употребљена је реч ὄργια уместо μυστήρια (Hymn. Cer. 273, 476). И код Хи по кра та, Нp. Ер. 27. 195 (в. цитат у наставку рада).

Јелена Фемић Касапис, О мистима. Уз песму и игру у ви ду ту ма че ња ка же да је ју нак био по све ћен у ми сте ри је пре свог си ла ска у Хад (уп. нап. 17). Ка ко год да је и би ло, Хе ра кле то ис ти че и сма тра лич ном сре ћом. Стих на де лу ка зу је: имао сам ту сре ћу да ви дим об ред мистâ. То је за ју на ка пред ста вља ло по вољ но зна ме ње за по то њи окр шај са Кер бе ром. Из угла на ше ана ли зе, оно што је Хе ра кле ви део, ако и ни је уче ство вао, тре ба ло би да је био плес по све ће ни ка, ми ста ко ји изво де свој об ред у но ћи, под све тлом ба кљи и лу ча, на ма за них до не пре по зна тљи во сти, ти ме за го нет них и та јан стве них. Мо гу ће је за ми сли ти ње го ву иш чу ђе ност пред та квим при зо ром, по ме ша ну са стра хом и стра хо по што ва њем. При зо ром ко ји се мо же опи са ти као ве ли чан ствен, мит ски, ми сте ри о зан. Ту је ко ло, ко ре о гра фи ја ( ко ло пис ), где у кру гу на ри там игра ју мла ди ћи и де вој ке убе љених, на ма за них ли ца, мо жда и ко се, мо жда под ка квом шлем-маском. 20 Све вре ме об ре да, ре ћи ће мо и ов де, на ма хо ве, при сут но је бе ли ча сто све тлу ца ње под све тлом ба кљи и ве лом но ћи. Уз аде кватну об ред ну оде ћу, ре кви зи те и то ме слич но. И све се зби ва у част про сла вља ња бо жан ства. У Аристофановим Жабама на ла зи се по да так о то ме ко не мо же да буде учесник мистерија. У сходном одељку, хор брани учешће у обредној игри и песми, прослављању бога Диониса, онима који су се показали неморалнима или се на неки начин огрешили о божанство. Такви се обавезно морају удаљити, Αr. Ra. 370: Τούτοις αὐδῶ καὖθις ἐπαυδῶ καὖθις τὸ τρίτον μάλ ἐπαυδῶ ἐξίστ ασ θαι μύσταισι χοροῖς ὑμεῖς δ ἀνε γείρε τε μολπὴν καὶ παννυχίδας τὰς ἡμετέρας αἳ τῇδε πρέπο υσιν ἑορτῇ. Тим та кви ма го во рим, и опет ка жем, и по тре ћи пут ћу ре ћи, Кло ни те се ми ста и њи хо вог пле са; а ви [мисти], узнесите своју песму, И наше славље светкујте у ноћи, што приличи празнику овом. 21 Ми сте ри је су пред ста вља ле ноћ но сла вље, ве се ље. Би ло је то пра зно ва ње уз пе сму и игру. Пред ста вља ле су об ред па ни хид ског, ноћ ног ти па; ка те го ри ја бо го слу же ња ко ју је у на став ку при хва тило хри шћан ство. 20 Какве се знају користити у позориштима. 21 To all you pe o ple I say and say again and for a third ti me I say: Stand well away from the dan ces of the Ini ti a tes! Cho rus: (To the Ini ti a tes) Co me now, you Ini ti a tes, ra i- ses your vo i ces and lift your fe et, dan ce a dan ce that fits the oc ca sion! It s a night-long fe sti val! (The o do ri dis 2008). 509

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) До нас су се, та ко ђе, са чу ва ла пи са на све до чан ства о то ме да су два ан тич ка бо жан ства, Ди о нис и Апо лон, но си ли епи те те ми ста. Наве шће мо два из во ра. При опису храмова, споменика и светилишта на великом друму који води из Тегеје у Арг, Паусанија каже како се у близини Деметриног храма налази светилиште Диониса Миста, Раus.8.54.5:... πλ ησίον δὲ ἄλλο ἐστὶν ἱερὸν Διονύσου Μύστου.... А у близини је храм Диониса Миста. И Ефежанин Артемидор, тумач снова и читач са дланова, који је свом имену додао надимак Далдејски по лидијском граду Далди одакле је во ди ла по ре кло ње го ва мај ка а где се на ла зио Апо ло нов храм, у делу Онирокритикон (Сановник) овом божанству додељује исти епитет, Artem.2.70.158: τὸν Δαλδιαῖον Ἀπόλλωνα ὃν Μύστην καλοῦμεν.... Далдејског Аполона, кога зовемо Мист. Чи ње ни ца да Ди о нис, као цен трал но бо жан ство ди о ни сиј ских ми сте ри ја, но си епи тет ми ста, не иза зи ва то ли ко чу ђе ње. 22 Чу ђење, пак, за сад иза зи ва то што и Апо лон у из во ри ма но си исти епитет, и он је мист, иа ко о по сто ја њу ми сте риј ског об ре да по све ће ног Апо ло ну не ма ни ка квих пи са них тра го ва. Ди о нис се у на уч ној лите ра ту ри сма тра ту ђим, стра ним бо гом, бо жан ством уве зе ним из дру гих ре ли гиј ских кул ту ра, док је Апо лон, оп ште је по зна то, дома ће бо жан ство Гр ка. Ипак, до дат ну ениг му пред ста вља то што се у нај ста ри јем по зна том сло ју грч ког је зи ка, ми кен ском, на и ла зи на име Ди о ни са, док име Апо ло на за са да ни је по у зда но по све до че но. У ми кен ском ди ја лек ту за бе ле же на су два об ли ка име на Ди о нис: di-wo-nu-so-jo /Di woh nu so io/ (Chan tra i ne 1968 и Be e kes 2009, s. v.), и за овај об лик се прет по ста вља да је реч о ге ни ти ву; дру ги је да тив: di-wo-nu-so /Di woh nu sō/ (Be e kes 2009, s. v.). 22 Иа ко под ло га за по вод раз ма тра ња до де љи ва ња овог на дим ка бо жан ству посто ји: да ли је Ди о нис био пр ви мист, или глав ни мист у чи та вој об ред ној це ре мони ји; или је био по све ћен у сми слу жр тве, на осно ву ми та о ње го вом стра да њу. С дру ге стра не, упут но је при ме ти ти да за Де ме тру и Ко ру, глав на бо жан ства Еле у- син ских ми сте ри ја, не ма мо ана лог них пи са них све до чан ста ва. Не по сто је обр ти Δήμητηρ Μύστις, Κόρη Μύστις. 510

Јелена Фемић Касапис, О мистима. Уз песму и игру Мно ги Гр ци су би ли чла но ви ми сте ри ја, ко је су са ме по се би пред ста вља ле ма сов ни об ред, об ред мно гих. Ве ћи на по зна тих лично сти из ан ти ке, чи ји су спи си до шли до нас и на ко ји ма се по том раз ви ја ла европ ска кул ту ра и дух, уче ство ва ли су у њи ма. Они су би ли ми сти Пла тон, на при мер. Чин ини ци ја ци је, по све ћи ва ња у об ред, сма тран је крај ње све ча ним чи ном. 23 По след њи из вор ко ји при ка зу је мо у овом ра ду све до чи о то ме ко ли ко је ле кар Хи по крат 24 сма трао ча шћу и ра до шћу чи ње ни цу што је био удо сто јен, за јед но са сво јим оцем, да бу де јав но уве ден у ми сте риј ски об ред. У својим Пи сми ма хва ле ћи град Ати ну, на во де ћи ње на пре и мућ ства над оста лим гра до ви ма, зна ме ни ти ле кар по себ но ће упу ти ти хва лу том гра ду и ње го вим ста нов ни ци ма за то што су ње му и ње го вом оцу омо гу ћи ли по све ће ње у Еле у син ске ми сте ри је, Нp. Ер. 27. 195: αἱ γὰρ Ἀθῆναι ὑψηλότερόν τι τῶν ἄλλων πόλεων ἐς δόξαν καὶ ὁ ἐν τῷ ὑμετέρῳ θεάτρῳ χρύσεος στέφανος ἐπιτε θεὶς ζήλου πρὸς τὸ ἄκρον ἦγεν. Ἀλλὰ καὶ τοῦτο τὸ καλὸν ὑπε ρεβάλε σ θε μυήσα ντες τὰ Δήμητρος καὶ κόρης μυστήρια καὶ ὄργια καὶ τὸν πατέρα καὶ ἐμὲ δημοσίᾳ. Ати на је, на и ме, по сла ви град не што уз ви ше ни ји од оста лих гра до ва. И злат ни ве нац ме ни до де љен у ва шем по зо ри шту довео ме је до вр хун ца оду ше вље ња. Но и оним пле ме ни тим чином сте над ма ши ли дру ге, ка да сте мо га оца и ме не од лу ком на род не скуп шти не по све ти ли у Де ме три не и Ко ри не ми стери је и об ре де. Хи по крат, и ње гов отац, би ли су по све ће ни у нај по зна ти је грчке ми сте ри је, Еле у син ске, ко је су сла ви ле Де ме тру и Ко ру, ка ко ка же оде љак. Сво је јав но (δημοσίᾳ) по све ћи ва ње у те ми сте ри је ле кар је сма трао по себ ном му ука за ном ча шћу, ве ћом од до би ја ња злат но га вен ца у атин ском по зо ри шту. Реч је о чо ве ку ко ји је спадао у во де ће кру го ве ин те ли ген ци је оно га вре ме на. Ми сте ри је су би ле об ред на гла су. 23 Eквивалентни тер мин грч ког μυστήρια у ла тин ском je initia (Bur kert 1985, VI 276; Ru dolph у: ER 2005, II 6327). Ода тле, реч je као ла ти ни зам пре шла у европ ске језике: уп. енгл. initiation, срп. иницијација. 24 Онај чију заклетву и данас полажу лекари широм Европе. 511

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) Закључак Овај рад по ка зу је да су се Гр ци, ко ји су би ли чла но ви ми сте ри ја, за сам об ред ма за ли ма сом са ста вље ном од гли не, кре ча или гип са, и ме ки ња или бра шна. Ово обе леж је, на осно ву по ред бе са ини ци јациј ским оби ча ји ма код при ми тив них дру шта ва, сто ји у те сној ве зи са са мим чи ном ини ци ја ци је ми ста. Мо гу ће је да су, по ред ли ца, ми сте риј ски на маз на но си ли и на из ве сни део те ла до по ја са, на при мер. Слу жбу сво ме бо жан ству вр ши ли су но ћу, уз све тлост бакљи лу чо но ша, да ду ха. Крет ње ба кљи у ру ка ма да ду ха ства ра ле су кон траст ни ефе кат цр но : бе ло, у ме ри у ко јој је све тлост, на ма хове, оба сја ва ла час лик/фи гу ру јед ног, час лик/фи гу ру дру гог миста, или не што тре ће. Об ред се од ви јао уз игру и пе сму, у пле сном за но су и оду ше вље њу, уз пље ска ње ру ка ма и кли ца ње. Раз дра га но, окрет но, жи во, у сход ном рит му и тем пу, ко ре о гра фи је sui ge ne ris. Ле кар Хи по крат, као је дан од пред став ни ка грч ке ин те ли ген ци је дохри шћан ског вре ме на, уче ство вао је у ми сте ри ја ма. Био је мист, као и Пла тон и мно ги дру ги. * * * 512 Литература: Извори: Примарна дела (по TLG): Aristophanes, Ranae, ed. R. G. Ussher, Ari stop ha nes. Frogs. Ox ford: Clarendon Press, 1973. Artemidorus, Onirocriticon, ed. R. A. Pack, Artemidori Daldiani Onirocriticon, libri V. Leipzig: Teubner, 1963. Euripides, Hercules, ed. J. Dig gle, Eu ri pi dis fa bu lae, vol. 2. Ox ford: Clarendon Press, 1981. Harpocration, Lexicon, ed. Gulielmi Dindorfii, Harpocrationis Lexicon in decem oratores atticos, tomus I. Oxonii: Typographeum Academicum, 1853.

Јелена Фемић Касапис, О мистима. Уз песму и игру Hippocrates, Epistulae, ed. É. Lit tré, Oe u vres complètes d Hip poc rate, vol. 9. Pa ris: Ba il liè re, 1861 (re pr. Am ster dam: Hak kert, 1962). Pausanias, Graeciae descriptio, ed. F. Spiro, Pausaniae Graeciae descrip tio, vols. 3. Le ip zig: Te ub ner, 1903 (1967). Лексикографски извори: Beekes, 2009: R. Be e kes, Etymological Dictionary of Greek. Leiden Indo-European Etymological Dictionary Series, Brill. Chantraine, 1968: P. Chantraine, Dictionnaire étymologique de la langue grecque. Histoire des mots, Paris. Lid dell/scott, 10 1996 (1925): H. G. Lid del / R. Scott, A Gre ek-english Le xi con. Ргрм, 3 1989: Д. Срејовић / А. Цермановић, Речник грчке митологије, Београд. Секундарна литература: Сходна теоријска дела: Burkert, 1985: W. Burkert, Greek Religion, Cambridge/Massachusetts. Elijade, 1991: M. Elijade, Istorija verovanja i religijskih ideja, tom I, Beograd. Harrison, 1912: J. E. Harrison, Themis, Cambridge. Nilsson, 1940: M. P. Nil sson, Gre ek Po pu lar Re li gion, New York. Rudolph, 2005: K. Ru dolph, Mystery re li gi ons у: Encyclopedia of Religion (ed. Lind sey Jo nes), Thom son Ga le. Консултовани преводи: Rac/Majnarić, 1990: K. Rac / N. Maj na rić, Sa bra ne grč ke tra ge di je. Euripid: Mahniti Heraklo. Rogers, 1968: B. B. Ro gers, Ari stop ha nes, vol. II, The Frogs. Theodoridis, 2008: G. Theodoridis, Aristophanes, Frogs. Theodoridis, 2012: G. Theodoridis, Euripides, Herakles. Шалабалић, 1978: Р. Шалабалић, Аристофан, Жабе. Најчешће коришћене електронске странице: http://www.classics.mit.edu http://www.perseus.tufts.edu 513

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) http://www.archive.org www.greek_language.gr/greeklang/ancient_greek http://archimedes.fas.harvard.edu http://www.stoa.org www.greektexts.com http://www.theoi.com http://www.tlg.uci.edu/demoinfo/demoauthors.php http://en.wikipedia.org При мље но: 21. 11. 2016. Одо бре но: 28. 11. 2016. On Mystae. Dancing and singing. Јelena Femić Kasapis Faculty of Orthodox Theology, University of Belgrade Summary: This paper is part of wider historical-philological researches on Mystery cults of the Ancient Greek world. The so far semasiological and contextual meanings of the terms mystes, mysterium, mysteria, led us to the ideas of mask and masking. Here we represent and analyze five relevant passages from the Greek sources. They show us that the Greeks participants in Mystery cults during the ritual put on them clay and bran. The origins of this practice are closely connected to the Titans and suffering of the deity Dionysus. The mystae danced, played and sang in their religious ecstasy. The Mystery ritual was always organized in nighttime. Key words: mystae, mysteries, facial mask, clay, plaster, lime, dance, playing around. 514