На основу члана 35. Закона о планирању и изградњи ( Сл. гласник РС бр:72/09) и члана 44. Статута општине Параћин (''Службени лист општине Параћин'', број 13/08), Скупштина општине Параћин, на седници одржаној дана 15.09.2010. године, а по претходно прибављеном мишљењу Комисије за планове, донела је: ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗA ПОТЕС ДУЖ СЕВЕРНЕ СТРАНЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ПРУГЕ ПАРАЋИН-ПОПОВАЦ У ПАРАЋИНУ План детаљне регулације За потес дуж северне стране железничке пруге Параћин- Поповац у Параћину (у даљем тексту : План детаљне регулације ПДР), састоји се из: - текстуалног дела; - графичког дела; - документационог дела. I УВОДНИ ДЕО 1.ПРАВНИ основ за израду Плана детаљне регулације је: Закон о планирању и изградњи ( Службени гласник РС бр:72/09 и 81/09); Одлука о приступању изради Плана детаљне регулације За потес дуж северне стране железничке пруге Параћин-Поповац у Параћину, бр. 353-693/09-01-I од 23.09.2009. Закон о заштити животне средине ( Службени гласник РС бр:135/04 и 36/09); Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину ( Службени гласник РС бр:135/04 и 36/09); Уредба о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину ( Службени гласник РС бр:114/08); Правилник о садржини, начину израде, начину вршења стручне контроле урбанистичког плана, као и условима и начину стављања Плана на јавни увид (''Службени гласник РС'' 12/04) Правилник о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица ("Службени гласник РС", бр. 18/97); 1.1.ПЛАНСКИ основ за израду и доношење је: Просторни план Општине Параћин; Генерални план Параћина 2020, ("Службени гласник општине Параћина 6/2003 ). 2. ОСНОВA ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА 2.1. ПОДЛОГЕ КОРИШЋЕНЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА У обухвату Плана детаљне регулације за локацију Железничка пруга Параћин Поповац север су делови три катастарске општине К.О. Параћин, К.О. Главица и К.О. Параћин град. План се ради на следећим подлогама: 2. Топографски план предметне локације размера 1:1000 3. Ортофото карте-листови: Параћин-6 2.2. ГРАНИЦА ПЛАНА Граница плана креће од тромеђе к.п. бр. 181, 6138(аутопут) и 107, затим иде јужним ободом к.п.бр. 6138(аутопут) ка истоку, односно југоистоку до границе са к.п. бр. 5548/1(железничка пруга Параћин - Поповац). Граница даље иде северним ободом к.п.бр. 5548/1(железничка пруга Параћин - Поповац) до к.п. бр. 179/6 наствља ободом према северу и прати источне границе парцела к.п. бр. 179/2(улица Војводе Степе), 192, 191, 190, 188 пружајући се ка северу. Граница потом наставља југозападним ободом к.п. бр. 218/5(улица Рада Кончара), 187 и 181 до аутопута, где се граница затвара. Укупна површина обухвата Плана износи 12.2 ha. 3. ИЗВОД ИЗ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА ПАРАЋИН 2020 СЛИКА 1: Геодетска подлога са границом Плана Генералним планом Параћин 2020 планско подручје се налази у оквиру целине 5 у блоку 5.03. ЦЕЛИНА 5 - обухвата простор између реке Црнице и аутопута, до улице Немањине, Мајора Марка-п.п. (стаклара и зонски парк). Подељена је на 3 блока. Планирана преовлађујућа намена је мешовито пословање. ПОСЕБНА ПРАВИЛА ЗА ЗОНЕ СТАНОВАЊА ПОРЕД АУТОПУТА И ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ПРУГЕ Зоне становања густине Б2, Б2.1, Б3, Ц у непосредном и ширем појасу заштите аутопута и железничке пруге. Заштитни појасеви у овим зонама одредиће се према Закону о путевима, Закону о железници, а у складу са Просторним планом инфраструктурног коридора аутопута Е- 75 Изради урбанистичке документације за претходно наведене целине, односно насеља кроз која пролази или која тангира аутопут, обавезна је израда детаљне анализе утицаја буке и вибрација од аутопута и железничке пруге, на стамбене објекте. На тај начин дефинисаће се зоне у којима: а/ бука и вибрација додатним техничким мерама не могу да се сведу на дозвољени ниво, па се не могу градити нови објекти, а постојеће треба уклонити или им променити намену; б/ заштитни појас у коме се бука и вибрације, додатним техничким мерама заштите, могу свести на дозвољени ниво, па се могу градити нови објекти и задржати постојећи уз предузимање мера заштите. 1. Катастарски план - (аналогно - скенирани) - листови: К.О. Параћин дл. 50_n размера 1 : 2 500 К.О. Главица дл. 4_n размера 1 : 2 500 К.О. Параћин град дл. 4_n, дл. 5_n размера 1 : 1000 1 2
МЕШОВИТИ ПОСЛОВНИ ЦЕНТРИ су врсте радних зона које се баве претежно терцијалним делатностима: складишта, трговина на велико, грађевинска предузећа, салони, већи сервиси и сл., уз могућност организовања производње најнижег нивоа. Лоцирани су уз главне саобраћајне правце (аутопут, обилазнице, саобраћајна петљастара и нова, железничка пруга, пут према Зајечару). Укупна површина ових зона износи око 36,00 ха. Б - СРЕДЊЕ ГУСТИНЕ СТАНОВАЊА Б.2. ГУСТИНЕ СТАНОВАЊА Гс = 20-30 станова/ха Ове густине су најзаступљеније на територији Генералног плана и простиру се до планиране обилазнице, односно аутопута на северу. То су углавном постојеће зоне становања у којима је планирано погушћавање кроз доградњу и надградњу до спратности П+2 (мах П+2+Пт на главним саобраћајним правцима) и нову изградњу на неизграђеним парцелама 4. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕРЕНА ПОЛОЖАЈ НАСЕЉА И ВЕЗЕ СА ОКРУЖЕЊЕМ Параћин се налази у изузетно повољном положају у односу на крупне инфраструктурне системе, јер се налази у појасу интезивног развоја Републике Србије I реда, од Београда долином Велике Мораве, према Нишу (Македонији, Бугарској). Слика 2: Положај политичких општина Параћин лежи на 43.87 северне герграфске ширине и 21.41 источне географске дужине, на просечној надморској висини од 130m. Налази се у центру Србије, на раскршћу неколико важних путева. Лежи на 156km међународног ауто-пута Е-75 ка Нишу и Блиском истоку, на почетку међународног пута Е-761 за Зајечар и Бугарску, на прикључку за саобраћајницу Е-760 ка Крушевцу, за Црну Гору и Хрватску. Град Параћин се налази 3,5 km од десне обале Мораве, на траси реке Црнице која протиче кроз центар града.општина Параћин захвата део богатог и плодног средњег Поморавља, чије границе нису строго одређене. Подручје општине захвата 542 km². У Просторном плану Републике Србије, у мрежи насеља, Параћин заједно са Ћупријом и Јагодином чини ТРОГРАЂЕ и равноправно се третирају као центар Поморавске регије. Територију трограђа чини простор три општине: Параћин, Ћуприја и Јагодина, укупне површине 1299 km². На овој територији налази се укупно 104 насеља. Планирани број становника трограђа, износи око 180.000 (Просторни план Републике Србије). ПРИРОДНИ УСЛОВИ Инжињерско-геолошке, хидролошке и педолошке карактеристике терена Параћин лежи у пространој Параћинско - Јагодинској котлини. Већим делом своје територије развио се на терену нагнутом од североистока ка југоистоку чија се надморска висина креће 1225-130m. По геолошком саставу, највећи део Параћина налази се на наслагама мале збијености и смањене носивости, са плитким подземним водама 2.00-3.00 m. Шира просторна целина чини део дна и котлинских страна горњовеликоморавске котлине. Карактерише је широка отвореност у правцу север-југ, то јест у правцу Великоморавске долине. Западна граница широке котлине је планина Јухор а источна, северна и јужна су сливови Црнице и Грзе. Највећа долина слива је долина Црнице. У горњем току је дубока преко 300 m и просечно широка до 500 m. Западно од Главице према граду Параћину, долина Црнице је плића, отворена а кроз Параћин нестаје. У погледу носивости, цео терен на коме лежи Параћин може се поделити у три зоне: - терени старе алувијалне терасе од гробља до фабрике стакла, северно од реке Црнице, могу се третирати као добро носиви, са носивошћу од 200 до 250 kn/m². У овом реону ниво подземне воде дубљи је од 4m. - терени где лежи центар Параћина, са умањеном носивошћу од 175 до 200 kn/m² и подземном водом на дубини од око 3m. - највећи део Параћина, налази се на теренима носивости 125 до 150 kn/m² и са дубином подземних вода од 1 до 3m. Хидрографске и хидролошке карактеристике подручја Хидрографску мрежу подручја Параћина чини река Црница и потоци који се или директно уливају у Црницу или се разливају по алувијалној равни Велике Мораве и Црнице. Део алувијалне равни између Параћина и тока Велике Мораве обилује мртвајама које представљају остатке некадашњих меандара ове реке. Педолошке особине земљишта у планском подручју Алувијални наноси су земљиште које заузима широк појас дуж речног тока Црнице. По саставу и особинама алувијум је доста хетероген али на овом подручју преовлађује дубок нанос иловастог састава и добрих производних особина. Алувијално земљиште се простире подручјем плана пратећи од истока ток реке Црнице и широко се отвара ка западном делу према В. Морави. Дубина физиолошки корисног слоја је преко 150cm. Наноси могу бити са карбонатима целом дубином или бескарбонатни са удаљавањем од корита В. Мораве. Количина хумуса у земљишту расте са удаљавањем од речног корита. Хемијске карактеристике земљишта су од слабо алкалног преко неутралног до слабо киселог. Микробиолошки је активно земљиште. Сеизмика Град је на основу низа сеизмичких испитивања подељен на три зоне интензитета VIII степени MKS скале, са коефицијентима сеизмичности, Ks=0,4, Ks=0,05 и Ks=0,06. Клима Параћин се налази у зони умерено континенталне климе са специфичностима које се манифестују као елементи и карактеристике субхумидне и маритимне климе. Долина Велике Мораве је отворена ка северу па су карактеристична честа струјања хладних ваздушних маса из северног квадранта које имају знатног утицаја на климатске одлике овог подручја. Параћин лежи у пространој Параћинско Јагодинској котлини. Већим делом своје територије развио се на терену нагнутом од североистока ка југоистоку чија се надморска висина креће 1225-130m. 3 4
5. ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА Анализом постојећег стања обухвата се цело подручје, неизграђене површине као и изграђени објекти. Објекти се сагледавају са становишта квалитета материјала, спратности и просторног размештаја посебно по намени. ЈАВНИ ОБЈЕКТИ На подручју Плана поред објеката постојећих саобраћајница има комуналних објеката јавне намене. СТАНОВАЊЕ Становање у обухвату плана је породично и рурално становање са пословањем спратности П+0, П+Пк и П+1+Пк. Укупна површина становања износи око 2,3 hа, односно око 18,3% површине обухвата плана. Претежно сви стамбени објекти су у добром стању, грађени од квалитетних материјала и новијег датума. Становање је на предметном подручју заступљено као индивидуалан начин становања средње густине, са слободностојећим објектима на парцели спратности од П+0 и П+Пк до П+1+Пк. Домаћинства су углавном непољопривредна, а мањи проценат пољопривредних домаћинстава који се налазе у оквиру обухвата плана поред стамбеног и економског дела садрже и окућницу (воћњаке, баште). Сви стамбени објекти су у добром стању, грађени од квалитетнијих материјала, без објеката на којима је потребна нека већа интервенција. Посебну урбаност простора чине објекти становања који су углавном уједначене спратности, новијег датума, и са врло занимљивим третманима фасада. ПРОЗВОДНО-УСЛУЖНЕ ДЕЛАТНОСТИ Мешовито пословање На подручју Плана постоје квалитетни производни објекти са пословањем. Сви изграђени објекти чине јединствен производно-пословни комплекс. Укупна површина постојећих објеката пословања износи 5,9hа. НЕИЗГРАЂЕНО ЗЕМЉИШТЕ Део планског обухвата чини неизграђено земљиште у оквиру грађевинског подручја. Неизграђено грађевинско земљиште углавном има решен приступ до јавне саобраћајнице. ЗЕЛЕНИЛО Слободне површине у оквиру изграђених парцела, као и на неизграђеним парцелама у заштитном појасу ауто-пута, су претежно уређене и озелењене. 6. ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ПЛАНА Циљеви израде плана произилазе из конкретних потреба насеља и захтева грађана за стварање урбанистичких предуслова за изградњу и уређење простора обухваћеног планом. Неопходно је читаво подручје плана очувати као еколошки чисту средину. Ово је могуће постићи, уз контролу производње, стварањем и очувањем зелених површина. Израдом плана: - дефинишу се трајне регулације саобраћајница у изграђеним и делимично изграђеним деловима подручја плана уз максимално поштоваље фактичког стања, као и прописаних урбанистичких стандарда и норматива; - врши евиденција положаја и оцена квалитета изграђених објеката; - планира изградња комуналне инфраструктурне мреже и објеката; - обезбеђује формирање нових грађевинских парцела за породичну стамбену изградњу уз максимално поштовање фактичког стања; - одређују услови за изградњу објеката - планира одређивање % озелењавања парцела ради повећавања квалитета земљишта, заштите од загађења и стабилности терена II ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА 1. ГРАЂЕВИНСКО ПОДРУЧЈЕ Грађевинско земљиште чине површине јавне намене и земљиште планирано за остале намене. Грађевинско подручје обухвата површину од 12,2 ha, што је једнако укупној површини Плана. У оквиру грађевинског подручја, површине јавне намене обухватају 1,5ha, а остало грађевинско земљиште 10,7 ha. 1.1. ПОВРШИНЕ ЈАВНЕ НАМЕНЕ Планираних јавних намена је око 1,4 ha, што је 17,8% од укупне површине обухвата Плана. Постојеће јавно грађевинско земљиште представљају саобраћајне површине у оквиру обухвата плана. Планиране површине за јавне намене обухватају земљиште планирано за изградњу: -саобраћајница са јавним паркинг површинама и -комуналнe објектe (трафо станице) На графичком прилогу 4. План парцелације површина јавних намена, Р 1:2 500. Приказана је линија која раздваја површину одређене јавне намене од површина предвиђених за друге јавне и остале намене. Површине јавних намена су подељене по парцелама(парцеле јавних намена) и то саобраћајне површине на 6 парцела и комунални објекти на једној парцели. - Саобраћајне површине ПЈН бр.1 састављена из делова катастарских парцела: 5462, 182, 132, 133, 134 све К.о. Параћин град 2738/1 све К.о. Главица ПЈН бр.2 састављена из делова катастарских парцела: 124 све К.о. Параћин град ПЈН бр.3 састављена из делова катастарских парцела: 5 6
111/2, 113/2, 112/1 све К.о. Параћин град ПЈН бр.4 састављена из делова катастарских парцела: 180/1, 188, 190, 191, 187, 186/1, 186/2, 186/3, 186/4 све К.о. Параћин град ПЈН бр.5 састављена из делова катастарских парцела: 144, 145, 146, 147, 148, 139/2, 139/3 све К.о. Параћин град ПЈН бр.6 састављена из делова катастарских парцела: 144, 137, 139/1, 139/3 све К.о. Параћин град - Комунални објекти ПЈН бр.7 је цела катастарска парцела број 115 К.о. Параћин град 1.2. ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ ОСТАЛИХ НАМЕНА Грађевинско земљиште осталих намена заузима површину од око 11,5 hа, што је 82,2% укупне површине обухвата Плана. Површине намењене породичном становању, мешовитом пословању, припадају грађевинском земљишту осталих намена као и заштитном зеленилу. 2.1. САОБРАЋАЈ Постојеће стање Насеље дуж северне стране железничке пруге Параћин-Поповац у Параћину се налази уз аутопут Е-75 Београд-Ниш, деоница 0020/1159 Ћуприја-Параћин, дуж кога је и северна граница плана. Насеље се формирало у функцији мешовитог пословања и само је мали део у функцији становања. Планско подручје са центром насеља и осталим његовим деловима остварује везу улицом Мајора Марка, која наддвожњаком изнад аутопута (км 736+721), и улицом Новом 1 подвожњаком (км 735+912) испод аутопута води ка Карађорђевом брду. Постојећа улична мрежа повезује постојећу изградњу. Улице су узане, без тротоара најчешће са регулацијом која не омогућава смештај потребних садржаја са потребним профилом. Планирани саобраћај При планирању инфраструктурних капацитета намењених саобраћају као плански основ послужило је ГП Параћин 2020. У оквиру овог планског подручја нису планиране нове саобраћајнице. Планско решење се заснива на упостављању потребне регулације које трба да пружи задовољавајући ниво услуга и безбедност учесницима у саобраћају. Саобраћајну мрежу чине: градска магистрала, сабирна саобраћајница и остале саобраћајнице којима је омогућен приступ са грађевинских парцела јавним површинама Друмски саобраћај примарне саобраћајнице Градска магистрала је саобраћајница која се поклапа са правцем ул. Мајора Марка. секундарне саобраћајнице Сабирна саобраћајница је Нова 1 која повезује Карађорђево брдо са центром Параћина. Остале саобраћајнице су саобраћајнице којима се површина у обухвату плана организује и ствара услове да се комунално опреми и на тај начин приведе планираној намени. Кретање пешака се одвија посебно издвојеним површинама уз коловоз саобраћајница, у виду тротоара који се од коловоза одвајају издигнутим ивичњацима. Тротоари се димензионишу тако да омогуће несметано кретање и мимоилажање пешака. Паркирање је предвиђено у оквиру парцела. 2.2. ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА Правила уређења за водопривредну струкуру Подручје Параћина, обухваћено Планом детаљне регулације за потес дуж северне стране железничке пруге Параћин-Поповац, на свом западном делу има делимично уграђену мрежу водопривредне инфраструктуре, како је то показано графичким прилогом 1:1000 уз допис бр.2-1/09 од 14.01.2010. године, издатим од стране Јавног предузећа за водовод, канализацију и гасификацију Водовод Параћин. За део улице Мајора Марка (преко пруге) постоји изграђена водоводна мрежа ν100мм у прстенастој вези, као и део фекалне канализације ν250мм са одводом и везом са постојећим градском мрежом инфраструктуре. Овим Планом детаљне регулације се планира комплетирање водоводне и канализационе мреже и за остали део овог насеља ка истоку, са везом на постојећу градску инфраструктурну мрежу. Водоводна мрежа треба да обезбеди водоснабдевање свих објеката водом као и заштиту од пожара. У том циљу се планира наставак водоводне мреже ν100мм дуж улице Мајора Марка уз уградњу противпожарних хидраната ν80мм на размаку од 100-150м,чиме се омогућава противпожарна заштита објеката. Фекална канализација се планира ради прикупљања и одвођења употребљених санитарних вода са планског подручја и њиховог одвођења до градске канализационе мреже, ради довођења на уређај за пречишћавање отпадних вода. Према конфигурацији терена, новопланирана фекална канализација ν250мм се усмерава ка истоку до места где се може укључити у постојећи колектор фекалне канализације. Кишна канализација западног дела је усмерена ка југозападу и главном кишном колектору, а у складу са одредбама из Генералног плана Параћин -2020, са одводом до реципијента реке Црнице. Кишна канализација треба да омогући одвођење атмосферских вода са саобраћајница, кровова и других уређених површина унутар посматраног подручја до реципијента. Развој атмосферске канализације има задатак заштите урбанизованих површина унутар подручја од плављења атмосферским водама. Кишну канализацију концентрисати за меродавне услове (временски пресек, урбанизованост подручја, рачунска киша и тд.) а етапно је реализовати, тако да се већ изграђена мрежа рационално уклапа у будуће решење. Прихватање сливајућих атмосферских вода са околног терена вршиће се путем отворене каналске мреже, која ће се планирати у форми ригола уз саобраћајнице. 2.3. ЕЛЕКТРОИНСТАЛАЦИЈЕ Постојеће стање У зони плана постоје изграђени електроенергетски објекти напонског нивоа 1 kv 10kV и 35kV који задовољавају потребе постојећих потрошача за електричном енергијом. Основни извор напајања подручја је ТС 35/10kV Параћин II На подручју постоји пет ТС 10/0.4kV различитих типова и снага индустријског типа које се не могу користити за потребе широке потрошње. 7 8
На делу планског подручја постоји изграђена надземна мрежа на бетонским стубовима са кабловским снопом хоо/о-а 3х70+54,6+2х16мм2 и са Алц водовима 4х50+2х25мм2. Сви постојећи електроенергетски објекти су приказани на графичком плану. Правила уређења За потребе нових потрошача електричне енергије треба изградити нове електроенергетске објекте, ТС средњег напона 10/0.4kV и напојне водове за исте. Предвиђена је изградња једне нове ТС 10/0.4kV снаге 1000/630kVA са прикључком на постојећи кабловски вод по систему улаз-излаз. Такође је потребно изградити нови кабловски извод 10kV из ТС 35/10kV Параћин II са трасом поред пута, једним делом паралелно са постојећим 10kV каблом. Нови кабл треба увести у постојећу ТС МБТС Милић по систему улаз-излаз са пролазом према главници, такође трасом поред пута. Студијом перспективног развоја ТС 35/10kV Параћин се преводи у разводно постројење 10kV. За исто је предвиђено повезивање са ТС 110/10kV Параћин 3 кабловским 10kV водовима уз повећање снаге са уградњом још једног трансформатора 110/10kV. За потребе полагања будућих кабловских водова средњег и ниског напона предвиђених овим планским документом треба обезбедити заштитни коридор који треба да је минималне ширине 1,2м, на левој страни пута према главици. Коридор ће служити и за постављање бетонских стубова нисконапонске мреже коју треба градити са кабловским снопом хоо/о-а 3х70+54,6+2х16мм2 и са прикључком на планирану ТС 10/0.4kV снаге 1000kVA. Са планиране мреже ниског напона ће се напајати широка потрошња индивидуални потрошачи и други потрошачи мање снаге. У случају изградње објеката веће снаге напајање је могуће директно из ТС кабловским водовима xpoo/asj ili ppoo-as типског пресека 4х150мм2 и са прикључком на планирану Тс 10/0.4kV снаге 1000kVA. Са планиране мреже ниског напона ће се напајати широка потрошња индивидуални потрошачи и други потрошачи мање снаге. У случају изградње објеката веће снаге напајање је могуће директно из ТС кабловским водовима xpoo/asj или ppoo-as типског пресека 4х150мм2. Јавна расвета саобраћајница се предвиђа уградњом натријумових или метал халогених светиљки одговарајуће снаге које се уграђују на бетонске стубове ниског напона. Напајање јавне расвете је предвиђено водовима у кабловском снопу 2х16мм2 из правца нове ТС 10/0.4kV. Као мера заштите од напона додира предвиђа се аутоматско искључење ТТ или ТН систему према условима надлежне електродистрибуције. 2.4. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ Месна телефонска мрежа је изведена као централизовани тип месне мреже. Разводна ТТ мрежа је у зонама административних и привредних објеката као и зонама породичног становања углавном надземна ТТ мрежа и недовољног капацитета за потребе планског периода, и исту треба у планском периоду заменити подземном. У згради главног ТК центра у Параћину смештена је дигитална аутоматска телефонска централа типа Сименс EWSD.Капацитет овог комутационог система задовољава тренутне потребе. Подручје индустријске зоне у Параћину је одлично покривено сигналима мобилних оператера и мрежом поштанског саобраћаја. За решавање телефонских прикључака на подручју обухваћеним планом потребно је из активних резерви у постојећој месној телефонској мрежи израдити нову, разводну, месну ТТ мрежу потребног капацитета и исту завршити на изводним ТТ стубићима у зонама породичног становања и унутрашњим изводима у зонама привредних и административних субјеката као и зонама вишепородичног становања. Сви изводи у месној телефонској мрежи су ТТ стубићи капацитета 10х2 или 20х2.Сви прави и рачвасти наставци су у ТТ окнима или у земљи обележени стубићима за обележавање.сви прелази каблова испод саобраћајница су у ПВЦ цевима 110mm. Паралелно са оваквом концепцијом развоја месне телефонске мреже неопходно је створити услове за структурним каблирањем кућне кабловске инсталације како у објектима привредних субјеката, стамбених насеља тако и у зонама индивидуалног становања. 2.5. ОБЈЕКТИ ЈАВНЕ НАМЕНЕ У оквиру обухвата плана планирана је изградња трафо станица у оквиру обухвата, као и појаси заштитног зеленила. 3. ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ ОСТАЛИХ НАМЕНА На основу анализе постојеће намене и тенденције развоја, узимајући у обзир смернице за планирану намену из ГП-а као и ограничења, просторне могућности саобраћаја и комуналне инфраструктуре, планирано је грађевинско земљиште осталих намена. СТАНОВАЊЕ СРЕДЊЕ ГУСТИНЕ 20-30 ст/ha Становање индивидуалног типа густине 20-30 станова/ha, површине 2,29 ha налази се у западном делу Плана. Планирани тип становања би био типа слободностојећих, двојних и објеката у низу. Oсновна спратност је П+1+(Пт). МОГУЋЕ ПРАТЕЋЕ НАМЕНЕ су услужне делатности, јавне намене, мешовито пословање и мала привреда под одређеним условима. МЕШОВИТО ПОСЛОВАЊЕ је лоцирано поред аутопута па до заштитног појаса пруге уз јужну границу обухвата плана, и заузима површину од око 5,9 ha. Мешовито пословање је услуга која се бави претежно терцијалним делатностима: складишта, трговина на велико, грађевинска предузећа, салони, већи сервиси и сл., уз могућност организовања производње мањег обима. У обувату плана постоји: 1. Постојеће мешовито пословање 2. Планирано мешовито пословање 1. Постојеће мешовито пословање Постојеће мешовито пословање је изграђено уз ауто-пут Београд-Ниш и уз пругу Параћин-Поповац. Објекти су изграђени, као и поједини објекти становања, у заштитном појасу ауто-пута, као и уз заштитни појас пруге, у времену када заштитни појас није био дефинисан урбанистичким планом. У периоду израде Генералног плана Параћина објекти су постојали на терену. Генералним планом је је тада дефинисан заштитни појас аутопута променљиве ширине:тамо где су постојали стамбени објекти није графички одређен, док је на другим деловима ширине до 50m, уз занемаривање постојећих изграђених објеката друге намене. 9 10
2. Планирано мешовито пословање Планирано мешовито пословање је ГП-ом предвиђено на неизграђеном делу уз заштитни појас ауто-пута, па до заштитног појаса пруге у јужном делу обухвата плана. 4. ЗАШТИТНО ЗЕЛЕНИЛО Заштитном зеленилу дата је комбинована улога, допуне заштитне функције паркирања обимнијих захвата, заштите путних праваца и улога баријере за ширење аерозагађења и буке. Простор планиран за озелењавање грађевинских парцела озеленити тако да има доста разноврсних лишћара, четинара, разног украсног шибља, цветњака, као и травнатих површина. Тамо где има просторних могућности зеленило треба да буде опремљено и уређено за разне врсте корисника и активности (рекреација, шетња, игра, одмор...). Планска решења намене површина потенцирају прожимање зелених и изграђених површина. Озелењене површине, у оквиру осталог грађевинског земљишта,чини насељско зеленило у виду расутих површина уређених зелених простора, које се провлачи кроз изграђене зоне становања и формира санитарне коридоре у односу на зоне за рад. Све површине под зеленилом требају бити међусобно повезане како би формирале једну континуалну мрежу зелених површина у насељу. 5. МИНИМАЛНИ СТЕПЕН КОМУНАЛНЕ ОПРЕМЉЕНОСТИ Минимални степен комуналне опремљености грађевинског земљишта осталих намена на целокупном подручју обухвата плана подразумева: Излаз на јавну саобраћајницу Услове за електроенергетски прикључак Услове за прикључење на водовод Обезбеђење водонепропусне септичке јаме до изградње јавне канализационе мреже 6. БИЛАНС НАМЕНЕ ПОВРШИНА Табела 4. Биланси планираних намена површина Површин Површин Површин Површин НАМЕНА ПОВРШИНА а у (ha) а у (%) а у (ha) а у (%) ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ ПЛАНИРАНО СТАЊЕ Земљиште јвних намена Саобраћајне површине 1,45 11,6 1,28 11,6 Комунални објекти 0,17 1,39 У К У П Н О 4,35 34,8 4,35 34,8 Грађевинско земљиште осталих намена Становање средње густине 2,29 18,32 2,29 18,32 Мешовито пословање 5,56 46,88 5,56 46,88 Заштитно зеленило 2,9 23,2 2,9 У К У П Н О 8,15 65,2 8,15 65,2 УКУПАН ОБУХВАТ ПЛАНА 12,20 100 12,20 100 7. ПОСЕБНИ УСЛОВИ КОЈИМА СЕ ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ ЈАВНЕ НАМЕНЕ ЧИНЕ ПРИСТУПАЧНИМ ОСОБАМА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У складу са правилником дефинисани су услови за планирање простора јавних саобраћајних и пешачких површина, прилаза до објеката и пројектовање објеката (стамбених, објеката за јавно коришћење и др.), као и посебних уређаја у њима, којима се обезбеђује несметано кретање деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица. Објекти за јавно коришћење, у смислу овог правилника јесу: Болнице Домови здравља Школе Домови за старе Рехабилитациони центри Спортски и рекреативни објекти Банке Поште Пословни објекти Саобраћајни терминали Објекти за потребе државних органа 8.УСЛОВИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ И ОЧУВАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 8.1. УСЛОВИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБРА Надлежни орган је на основу прегледа терена утврдио да на подручју плана нема граћевинског фонда са споменичким вредностима. Ако се у току извођења радова наиђе на археолошка налазишта или археолошке предмете, извођач радова је дужан да одмах, без одлагања,прекине радове и обавеси надлежни завод за заштиту споменика културе и предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен. (Закон о културним добрима" Сл. Гласник бр.71/49") 8.2. УСЛОВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У складу са чланом 5. и 6. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину ("Сл.гласник РС " бр.135/04), Одељење за урбанизам и имовинско-равне послове Општине Параћин je doneo Оdluku da је za planirano podru~je potrebna izrada Studije o strate{koj proceni uticaja na `ivotnu средину, Одлука бр. 353-693/09-01-I 23.09.2009.. Уzimaju}i u obzir obaveze i u skladu sa Uredbom o utvr ivawu Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se mo`e zahtevati procena uticaja na `ivotnu sredinu. На основу закона о заштити животне средине (члан 14. и 15.) и других одредби које се односе на заштиту животне средине, прописани су услови које је неопходно испоштовати у процесу прибављања техничке документације, изградње и експлоатације објеката и простора: - Неопходно је придржавати се мера заштите природе и животне средине приликом градње нових објеката. Поштовати ограничења у габариту објеката и компатабилности функција једне просторне целине. - Одредити степен ограничења у режиму коришћења простора на коме се налази постојећи водозахват, ради заштите од загађења. - Забрањено је планирати делатности и изградњу привремених објеката који користе токсичне и опасне материје. Нису примерене делатности које могу подизати буку, прашину, отпадне воде и други отпад, као неугодне мирисе. - Забрањено је изливање отпадних вода директно у водотоке. - Водити рачуна да планирана мрежа инфраструктуре буде постављена у коридорима са постојећом комуналном инфраструктуром. 11 12
- Обавезно уредити зелене површине око свих објеката и повећати квалитет урбаног мобилијара. ЗАШТИТА ЗЕМЉИШТА Заштиту земљишта од загађивања спроводити обавезним прописивањем градње непропусних септичких јама у свим деловима без канализационе мреже и забраном неконтролисаног депоновања свих врста отпада на територији обухваћеној планом. Обновити постојеће и образовати нове зелене површине, садњом адекватних биљних врста. ЗАШТИТА ВОДА Мере заштите вода : при изградњи водоводне мреже обавезно примењивати важеће законске норме и прописе; пре извођења нових објеката водоснабдевања потребно је претходно урадити детаљне студије и испитивања, те обезбедити редовно праћење квалитета воде за пиће; обавезном градњом непропусних септичких јама као прелазне фазе до изградње канализационе мреже, забраном депоновања отпадних и других материјала у тим зонама због опасности угрожавања подземних вода ЗАШТИТА ВАЗДУХА У циљу заштите ваздуха и праћења стања микрозагађености-мониторинга обавеза је: - израда катастра аерозагађивања, - успостављање систематског мерења емисија - успостављање контроле емисија. ЗАШТИТА ОД БУКЕ Највиши нивои дозвољене буке утврђени су Правилником о дозвољеном нивоу буке у животној средини ("Службени гласник РС" број 54/92 и 36/09). Код садржаја који могу да представљају изворе буке не могу бити прекорачени дозвољени нивои буке утврђени Правилником. У циљу заштите од буке и вибрација потребно је: - урадити зонирање подручја према угрожености од буке, - спровести мере заштите у зонама са буком преко дозвољених нивоа. ЗАШТИТА ОД АКЦИДЕНАТА Стални надзор, правилни начин руковања у складу са важећим прописима и контрола, основни су предуслови за спречавање могућих акцидената. Заштита од удеса обухвата: - планирање - организовање - предузимање мера управљања опасним материјама на основу анализе опасности од удеса - за све активности, технолошке поступке и објекте, где могу бити присутне опасне материје обавезна је израда анализе опасности од удеса. УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ У оквиру обухвата Плана, одлагање смећа се организује појединачно за све кориснике, на сопственој парцели, и то: за објекте породичног становања 1 посуда (100 l ) / 1стан за пословне објекте 1 посуда (100 l ) / 600 m 2 У зонама објеката јавне намене и на уређеним јавним површинама поставити корпе уз пешачке стазе где су очекивана најбројнија кретања. На приступачним местима уз приступне саобраћајнице предвидети места за одлагање смећа у виду контјнера или канти. Уз јавне садржаје поставити канте или контејнере у складу са планираним капацитетима (1 посуда (100 l ) / 1смештајна јединица). 8.4. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА Заштита од земљотреса Подручје Плана детаљне регулације се налази у сеизмичкој зони од 8 МКС. Основне смернице које треба примењивати су следеће: - обавезна примена важећих сеизмичких прописа при реконструкцији постојећих и изградњи нових објеката; - обезбедити довољно слободних површина које прожимају изграђене структуре, водећи рачуна да се поштују планирани проценти изграђености парцела, системи изградње, габарити, спратност и темељење објеката; - главне коридоре комуналне инфраструктуре треба водити дуж саобраћајница и кроз зелене површине, кроз за то планиране коридоре и на одговарајућем одстојању од грађевина. Заштита од пожара Основне мере заштите од пожара су: - Обезбеђење довољне количине воде за гашење пожара; - Ширину путева треба да омогућава несматан приступ ватрогасним возилима до објеката и манервисање у току пожара; - При изградњи објеката поштовати прописе из противпожарне заштите; - Растојање између објеката мора бити тако да спречи преношење пожара са објеката на објекат и омогући приступ сваком објекту појединачно; - Лако запаљиве и експлозивне материје потребно је складиштити на прописан начин уз одговарајућу сагласност и мере заштите; - За приступ противпожарног возила, уколико је објекат удаљен више од 25 m од јавног пута, неопходно је обезбедити пролаз ширине 3,5 m. Заштита од поплава За заштиту од поплава потребно је примењивати следеће смернице: - Регулисати и усмерити потенцијалне површинске воде, ради смањивања утицаја воде и влаге на састав земљишта, па тако и саме објекте; - Извршити поправку постојеће инфраструктуре (водовода, канализације и саобраћајнице), која су може бити узрочниик појаве воде на посматраном подручју. 8.5. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД РАТНИХ РАЗАРАЊА У све сегменте плана уграђени су елементи заштите становништва и материјалних добара, који су дефинисани кроз: - повезивање насеља са ТТ системом и високонапонском електроенергетском мрежом из најмање два правца кроз прстенасто повезивање чиме се омогућује функционисање у случају разарања једног од праваца; - прстен примарних саобраћајница обезбеђује у случају ратних разарања нормално функционисање насеља и могућност несметане евакуације становништва, коришћењем алтернативних праваца. 13 14
Заштита становништва и материјалних добара обезбеђује се уз поштовање следећих услова: - планирана изградња и размештај објеката обезбеђује оптималну проходност у условима рушења и пожара, при чему се коридори саобраћајница својом ширином обезбеђују од домета рушења и пожара, а у склопу тога обезбеђене су слободне површине које прожимају изграђену структуру насеља; - планирана мрежа саобраћајница обезбеђује несметан саобраћај уз могућност лаке и брзе промене праваца саобраћајних токова; - да би се обезбедило поуздано функционисање инфраструктурне мреже ( ТТ линије, електроенергетска мрежа и водовод) у ванредним приликама, ти коридори су, у највећој мери укопани; - обезбедити што више објеката веће отпорности на утицаје борбених дејстава, уз изградњу ојачаних подрумских простора у деловима насеља у којима подземне воде не могу да имају негативан утицај. У циљу збрињавања и заштите становништва веома је битно: - утврдити локације и капацитете подрумских и других просторија, рововских склоништа, природних и вештачких објеката који могу пружити сигурну заштиту становништва у случају ратних разарања; - дефинисати изградњу двонаменских склоништа, допунске или основне заштите у складу са важећим техничким нормативима за склоништа ("Службени лист СФРЈ", број 55/83) ; - утврдити локације извора, чесми и постојећих бунара са питком водом за које треба сачинити план редовног одржавања и чувања од загађивања, ради употребе у случају ратних разарања и елементарних непогода; - организовати систем осматрања, откривања опасности и правовременог обавештавања становништва о њима. III ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА 1. ПРАВИЛА ПАРЦЕЛАЦИЈЕ Парцелација грађевинског земљишта у плану је дата : -планом парцелације и -правилима парцелације План парцелације је урађен за грађевинско земљиште планирано за јавне површине. Правила парцелације су дата за грађевинско земљиште планирано за остале намене које ће се на захтев власника парцелисати у складу са овим планом ( чланови 65, 68 и 69 Закона о планирању и изградњи) 1.1. ПЛАН ПАРЦЕЛАЦИЈЕ Парцелација грађевинског земљишта планираног за јавне намене се састоји од текстуалног и графичког дела. У текстуалном делу су пописане све катастарске парцеле, и њихови делови, које обухватају планиране површине јавне намене. На графичком прилогу бр. 4. "План парцелације површина јавне намене", у размери 1:1 000, дат је план парцелације са геодетско-аналитичким подацима за све граничне тачке потребне за формирање грађевинских парцела, односно, одређивање границе планираних јавних намена ( и регулационе линије). 1.2. ОПШТА ПРАВИЛА ПАРЦЕЛАЦИЈЕ Грађевинска парцела јесте део грађевинског земљишта, са приступом јавној саобраћајној површини, која је изграђена или планом предвиђења за изградњу. Парцела је дефинисана приступом на јавну површину, границама према суседним парцелама и преломним тачкама које су одређене геодетским елементима. Грађевинска парцела је утврђена регулационом линијом према јавној саобраћајној површини, границама грађевинске парцеле према суседним парцелама и преломним тачкама које су дефинисане аналитичко-геодетским подацима. Грађевинска парцела треба да има приближно облик правоугаоника или трапеза и бочним странама постављена управно на осовину јавне саобраћајнице. Облик и величина грађевинске парцеле мора да омогући изградњу објекта у складу са решењима из плана, правилима о грађењу и техничким прописима. Грађевинске парцеле се формирају уз поштовање имовинско-правних односа и постојећих међних линија. Парцелација и препарцелација грађевинског земљишта се врши на захтев власника односно корисника земљишта. Промена граница постојеће парцеле и формирање нових се врши на основу правила парцелације дефинисаних овим планом детаљне регулације. Подела постојеће парцеле на две или више мањих парцела се врши под следећим условима: -подела се врши у оквиру граница парцеле -приступ на јавну површину новоформираних парцела може се обезбедити и са сукорисничких површина Спајањем парцела важећа правила изградње за планирану намену се не могу мењати, а капацитет се одређује према новој површини. Због боље организације и искоришћености простора он може бити већи од збира појединачних капацитета спојених парцела; Спајањем се формира парцела на којој тип изградње без обзира на величину парцеле треба да буде у складу са непосредним окружењем, а у заштићеним подручјима у складу са условима заштите. 1.2.1. ТРАНСФОРМАЦИЈА ПАРЦЕЛА Постојеће парцеле чији је фронт према саобраћајници мањи од 5m, парцеле неправилног облика, као и парцеле површине мање од 150m 2, нису парцеле на којима је могућа нова изградња већ само реконструкција у постојећем габариту. Парцелација се утврђује пројектом парцелације, у складу са чл.65, 66 и 67. Закона о планирању и изградњи. Промена граница постојеће парцеле и формирање нових се врши на основу правила парцелације дефинисаних овим ПДР-е. Новоформиране парцеле треба да имају геометријску форму што ближу правоугаонику или другом облику који је прилагођен терену, планираној намени и типу изградње. Парцелација Подела постојеће парцеле на две или више мањих парцела се врши под следећим условима: - подела се врши у оквиру граница парцеле; 15 16
- приступ на јавну површину новоформираних парцела може се обезбедити и са сукорисничких површина; - поделом се не могу формирати парцеле које одступају од правила парцелације прописаних овим планом. Препарцелација Спајање две или више постојећих парцела ради формирања једне парцеле се врши под следећим условима: - спајање се врши у оквиру граница целих парцела, а граница новоформираних парцела обухвата све парцеле које се спајају; - спајањем парцела важећа правила изградње за планирану намену се не могу мењати, а капацитет се одређује према новој површини. Због боље организације и искоришћености простора он може бити већи од збира појединачних капацитета спојених парцела; - спајањем се формира парцела на којој тип изградње без обзира на величину парцеле треба да буде у складу са непосредним окружењем, а у заштићеним подручјима у складу са условима заштите. Препарцелацијом две или више постојећих парцела могу се формирати две или више нових парцела по правилима за спајање парцела и поделу парцела. 1.3. ПОСЕБНА ПРАВИЛА ПАРЦЕЛАЦИЈЕ Посебна правила парцелације су дефинисана у складу са одређеном наменом. 2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ПОВРШИНАМА ЈАВНЕ НАМЕНЕ 2.1. ОПШТА ПРАВИЛА Саобраћајне површине припадају планираним површинама јавне намене дефинисане у потпуности графички и нумерички. Саобраћајне површине одређене на овај начин су плански основ за израду урбанистичких пројеката парцелације и препарцелације осталог грађевинског земљишта. Примарна и секундарна мрежа инфраструктуре (водовод, канализација, електро мрежа, итд.) се постављају у појасу регулације јавних саобраћајница,у приступном путу ако је сукорисничка површина или уз сагласност власника у приватном земљишту. Подземни водови комуналне инфраструктуре, мреже телекомуникационих и радиодифузних система постављају се испод јавних површина и испод осталих парцела уз предходно регулисање међусобних односа са власником (корисником) парцела. Водови подземне инфраструктуре се морају трасирати тако да: - не угрожавају постојеће или планиране објекте, као и планиране намене коришћења земљишта, - да се подземни простор и грађевинска површина рационално користе, - да се поштују прописи који се односе на друге инфраструктуре, - да се води рачуна о геолошким особинама тла. 2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЗА САОБРАЋАЈНИЦЕ Коловоз је од асфалта израђен из два слоја (горњи је хабајући). Обрачун коловозне конструкције је за осовинско оптерећење меродавног возила од 115 КН. Материјали и процедуре при производњи и уградњи у свему према пројекту и техничким нормативима и стандардима. Коловоз се изводи са ивичњацима са стране. Уз коловоз се поставља вертикална саобраћајна сигнализација на прописан начин да не угрози слободни профил чија прегледност мора бити обезбеђена у сваком тренутку. Знаци се постављају по пројекту сигнализације и одржавају у пуном броју и врсти. Хоризонтална сигнализација се такође поставља по пројекту сигнализације и редовно одржава. Сва постављена саобраћајна сигнализација мора да задовољи прописане стандарде што се доказује атестима. Коловоз на правцу државног пута је према пројекту државног пута односно као и ван насеља. Саобраћајна сигнализација, осим семафорске, на правцу државног пута је у власништву ЈП Путеви Србије. Све измене у профилу, режиму и семафоризацији на улици којом је и правац државног пута могу се планирати и изводити само уз сагласност ЈП Путеви Србије. ТРОТОАРИ Тротоари су посебне површине намењене за кретање пешака. За градске улице не могу бити мање ширине од 1.5 m. Постављају са стране коловоза од којег су одвојени ивичњацима, издигнути за 12 cm у односу на коловозну површину. Ивичњаци су бетонски или камени димензија 24/18 или 20/18 са атестима којим се потврђује усаглашеност са ЈУС-ом за ову врст производа. На тротоарима је могуће постављање урбаног мобилијара (корпе за отпатке, клупе, жардињере, запреке према коловозу и сл). Тип је одређен одлуком СО или посебним пројектом. Могуће је садња пунктуалног зеленила на тротоарима са ширином од 2.5 m или више. На тротоарима се постављају и елементи саобраћајне сигнализације према пројекту и техничким нормативима. На пешачким прелазима прелаз са коловоза на тротоар извести са рампом минималне ширине 1.8 m, дужине мин. 0.45 m и са мин. нагибом од 20%. Рампа је посебно и видно обележена. РЕГУЛАЦИОНО И НИВЕЛАЦИОНО РЕШЕЊЕ ` Регулација градске магистрале коловоз 2 х 3 00 6.0m тротоари 2 х 2.0 4.0m 10.0m Регулација секундарних улица обухвата:f коловоз 2 х (2.75-3.00) 5.5-6.0m тротоари 2 х1.5-2.00 3.0-4.0m 8.5-10 m Нивелационо решење је прилагођено нивелацији површине асфалтних слојева на местима укрштања саобраћајница. Усвојена је постојећа нивелација да се не би пореметили улази у објекте на суседним парцелама. Одводњавање и оцеђивење коловоза обезбеђује се применом попречних и подужних падова према техничкој документацији. 17 18
реконструкција изградња саобраћајница дужина дужина цена дужина цена експропријација Укупно (е) градска магистрала 1074 1074 161100 0 0 53700 214800 остале 252 140 14000 110 16500 12600 43100 Σ= 1326 1214 2540 110 16500 66300 257900 2.3. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЗА ИНСТАЛАЦИЈЕ ВОДОВОДА И КАНАЛИЗАЦИЈЕ Правила грађења за објекте комуналне инфраструктуре Водовод и канализација се морају трасирати тако: да не угрожавају постојеће и планиране објекте, као и планиране намене коришћења земљишта да се подземни простор и грађевинско земљиште рационално користе, да се поштују прописи који се односе на друге инфраструктуре, да се води рачуна о геолошким особинама тла и подземним водама. Водовод трасирати једном страном коловоза, супротној од фекалне канализације, на одстојању 1,0 m од ивице коловоза. Хоризонтално растојање између водоводних и канализационих инсталација и зграда, дрвореда и других затечених објеката не сме бити мањи од 2,5m. Растојање водоводних цеви од осталих инсталација ( гасовод, топловод, електро и телефонски каблови) при укрштају не сме бити мање од 0,5m. Тежити да водоводне цеви буду изнад канализационих, а испод електричних каблова при укрштању. Уколико је могуће траса у оквиру регулативе саобраћајнице, водовод или канализацију водити границом катастарски парцела уз сагласност оба корисника међних парцела. Минимална дубина укопавања цеви водовода и канализације је 1,0 m од врха цеви до коте терена, а падови према техничким прописима у зависности од пречника цеви. Минимално растојање ближе ивице цеви од темеља објекта је 1,50м.Минимално дозвољено растојање при паралелном вођењу са другим инсталацијама износи: - међусобно водовод и канализација 0,40м - до електричних и телефонских каблова 0,50м Минимални пречник уличне водоводне цеви треба да буде ν100мм (због противпожарне заштите објекта). Водоводну мрежу градити у прстенастом систему, где је то могуће. Минимални пречник уличне фекалне канализације је Ø200mm, а кућног прикључка је Ø150mm. Избор материјала за изградњу водоводних канализационе мреше, као и опрема, извршити уз услове и сагласност надлежног Јавног комуналног предузећа. На канализационој мрежи код сваког рачвања, промене правца у вертикалном и хоризонталном смислу, промене пречника цеви, као и на правим деоницама на приближном размаку од 160Д, постављају се ревизиони силази од бетонских цеви Ø1000mm са дном у облику бетонске кинете и шахт поклопцима од ливеног гвожђа, отпорним на планирано саобраћајно оптерећење. Појас заштите око главних цевовода износи најмање по 2,5м од спољне ивице цеви. У појасу заштите није дозвољена изградња објеката, ни вршења радњи које могу загадити воду или угрозити стабилност цевовода. Забрањена је изградња објеката и сађење засада над разводном мрежом водовода и канализације. Власника непокретности која се налази испод, изнад или поред комуналних објеката (водовод или канализација) не може обављати радове који би ометали пружање комуналних услуга. Водомер мора бити смештен у посебно изграђени шахт и испуњавати прописане стандарде, техничке нормативе и норме квалитета, а поставља се на мах 2,0м од регулационе линије. Уколико у близини објеката не постоји улична атмосферска канализација, прикупљене атмосферске воде са локације се могу упустити у отворене канале поред саобраћајница или у затрављене површине у оквиру локације. Забрањена је изградња понирућих бунара. Забрањено је извођење физичке везе градске водоводне мреже са мрежама другог изворишта: хидрофорне, бунари, пумпе и тд. Код пројектовања и изградње обавезно је поштовање и примена свих важећих техничких прописа и норматива из ове области.. Предрачун трошкова изградње недостајуће инфраструктуре 1. Изградња уличне водоводне мреже од цеви ν100мм, заједно са земљаним и инсталатосрким радовима: м` 700 х 3000 = 2.100.000 динара 2. Набавка и уграђивање ливених противпожарних хидраната ν80мм комплетно са припадајућом опремом и грађевинским радовима ком6 х 50.000 = 300.000,00 динара 3. Изградња уличне мреже Фекалне канализације заједно са земљаним радовима ν250мм м` 700 х 5.000 = 3.500.000,00 дин. 4. Изградња уличне мреже кишне канализације заједно са уличним сливницима. ν400 м` 200 х 6.000 = 1.200.000,00 дин. Свега: 7.100.000,00 динара 2.4. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЗА ЕЛЕКТРОИНСТАЛАЦИЈЕ Изградња и реконструкција ТС 10/0.4kV укључујући кабловски развод за исте, као и развод нисконапонске мреже, може се вршити без издавања грађевинске дозволе, на основу прибављене информације о локацији и решења којим се одобрава извођење радова а које издаје надлежни орган локалне самоуправе сагласно чл.53 и 145 Закона о планирању и изградњи (Сл.гласник РС 72/2009). За остале електроенергетске објекте средњег и високог напона мора се прибавити локацијска дозвола сагласно чл.54 и 133 истог закона. Решења и дозволе издаје надлежни орган локалне самоуправе. Радови се изводе на основу одабране техничке документације усаглашене са техничким условима надлежне електродистрибуције и важећим техничким прописима и техничким препорукама ЕД Србије, и то према: Правилником о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона 1kV до 400kV (Сл.лист.СФРЈ бр.65/88). 19 20
- Правилнику о техничким нормативима за изградњу нисконапонских мрежа припадајућих ТС (Сл.лист СФРЈ 13/78 и Сл.лист СРЈ бр.37/95). - Техничким препорукама Ед Србије: - Тп1а типске дистрибутивне ТС 10/0.4kV и 20/0.4kV са кабловским изводима снаге 630kVA. - Тп3- избор и полагање енергетских каблова у електродистрибутивним мрежама 1kV, 10kV, 20kV и 35kV. - Тп8 Примена самоносећег кабловског снопа у електродистрибутивним мрежама 1kV, 10kV, 20kV и 35kV. - Тп13 Прикључци на нисконапонску мрежу и електричне инсталације у зградама - Препорука ЈОК-а (Југословенског комитета за осветљење) и Ц.I.Е (међународне комисије за советљење) за осветљење саобраћајница. Код укрштања, приближавања и паралелног вођења, енергетски кабл се могу полагати уз услов да су обезбеђени потребни минимални размаци у односу на друге врсте инсталација објеката који износи: 0,4м.. у односу на цеви водовода и канализације 0,5м... у односу на телекомуникационе каблове и у односу на локалне и севисне саобраћајнице 0,6м... од спољне ивице канала за топловод 0,8м... у односу на гасовод у насељу 0,3м... у односу на темеље грађевинских објеката Ако се потребни размаци не могу постићи, енергетски каблови се полажу у заштитне цеви, дужине најмање 2м са обе стране места укрштања или целом дужином код паралелног вођења, при чему најмање размак не може бити мањи од 0,3м. Није дозвољено код паралелног вођења, полагање енергетског кабла изнад или испод цеви водовода и канализације, гасовода и топловода. Код укрштања са ТТ каблом енергетски кабл се полаже испод истог, а угао укрштања треба да је најмање 30, што ближе 90. На прелазу саобраћајница каблови се морају механички заштити полагањем кроз кабловску канализацију на дубини мин.0,8м испод површине коловоза. Графички план Напајање електричном енергијом је приказано на графичком плану у прилогу. Предмер радова 1. Изградња ТС 10/0.4kV снаге 1000 kva, сличних типу МБТС 1000 kva у свему према условима надлежне ЕД. ком 1 х4.200.000 2. Испорука материјала и увођење Постојећег кабла 10kV у новопланирану ТС Просторно улаз-излаз Паушално... 150.000 3. Трошкови обезбеђења коридора за надземне и кабловске водове средњег и ниског напона укупне ширине cc1,2м Поред постојеће саобраћајнице мајора Марка Паушално... 250.000 4. Изградња односно полагање новог кабловског вода Сличном типу нпо 13-нс 3х150мм од 35/10kV Параћин II Левом страном улице Мајора Марка Према Главици, са пролазом кроз ТС 10/0.4кВ Милић км 0,3 х 2.500.000 = 750.000 5. Израда нове надземне нисконапонске мреже на бетонским стубовима поред саобраћајница са кабловским снопом xoo/o-a 3x70+54,6+2x16mm км 0,5 х 1.500.000 = 750.000 Израда јавне расвете постављену натријумових или метал халогених светиљки на стубовима нн мреже и са напајањем из нове ТС 10/0.4kV преко додатних водова 2х16мм2 у кабловском снопу Км 05 х 350.000 = 175.000 Укупно 6.325.000,00 динара 2.5. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ У планском периоду потребно је извршити делимичну доградњу и реконструкцију месне телефонске мреже (као на ситуацији у прилогу) на следећим принципима: Сви главни и дистрибутивни каблови преко 100х4 положу се у слободне цеви кабловске канализације; Сви дистрибутивни каблови капацитета испод 100х4 могу се полагати директно у земљу преко слоја песка d=20cm, обележени ''позор траком'' и заштићени ГАЛ штитницима а у свему према важећим техничким условима ЗЈПТТ; Сви претплатнички телефонски каблови било да се полажу у кабловској канализацији или слободно у земљаном рову су типа TK 59 GM; У већ ископане ровове за полагање телекомуникационих каблова типа TK 59 GM потребно је полагати и PVC цеви малог пречника због перспективног угуравања оптичких каблова. Сви изводи у месној мрежи у зонама намењеним пословним просторима и зонама колективног становања су унутрашњи ТТ изводи потребног капацитета који се димензионишу по принципу: - на сваких 6m² пословног простора један телефонски прикључак - по једној стамбеној јединици у колективном становању један телефонки прикључак Сви изводи у зонама породичног становања су спољашњи изводи ТТ стубићи капацитета 10x2 или 20x2, са подземном разводном мрежом до сваког објекта појединачно минималног капацитета 1х4 слободних кабловских парица; На све што није поменуто овим условима око паралелног вођења и укрштања са другим инфраструктуктурним објектима примењиваће се важећи технички услови заједнице ЈПТТ и ''Телекома'' Србија. Оријентациони предмер са предрачуном - Израда пројекта, испорука потребног материјала са извођењем монтажних радова и пустањем у рад нове месне телефонске мреже: - паушално за 250 пари мреже...15.000 3. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ПОВРШИНАМА ОСТАЛИХ НАМЕНА Планом детаљне регулације одређују се правила за грађење објеката на површини осталих намена. 3.1. ПОРОДИЧНО СТАНОВАЊЕ 21 22