ΣΥΖΗΤΗΣΙΣ ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ ΜΑΞΙΜΟΥ ΜΕΤΑ ΠΥΡΡΟΥ

Transcript

1 УДК: Максим Исповедник, свети Расправа с Пиром РАС пра ва све То ГА Мак СИ МА са пи Ром* ΣΥΖΗΤΗΣΙΣ ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ ΜΑΞΙΜΟΥ ΜΕΤΑ ΠΥΡΡΟΥ Св. Мак сим Ис по вед ник Рас пра ва све то га Мак си ма са Пиром 1 ΠΑΡΑΣΗΜΕΙΩΣΙΣ ΤΗΣ ΓΕΝΟΜΕΝΗΣ ΖΗΤΗΣΕΩΣ χάριν τῶν κεκινημένων περί τῶν ἐκκλησιαστικῶν δογμάτων, παρουσίᾳ Γρηγορίου τῆ εὐσεβεστάτου πατρικίου, καί τῶν συνευρεθέντων αὐτῷ ὁσιωτάτων ἐπισκόπων, καί λοιπῶν θεοφιλῶν καί ἐνδόξων ἀνδρῶν, παρά Πύῤῥου, τοῦ γενομένου πατριάρχου Κωνσταντινουπόλεως, καί Μαξίμου τοῦ εὐλαβεστάτου μοναχοῦ, μηνί Ἰουλίῳ, ἰνδικτίωνος γ. Πύῤῥου μέν συμμαχοῦντος τῇ παρεισαχθείσῃ παρ αὐτοῦ τε, καί τοῦ πρό αὐτοῦ ἐν τῷ Βυζαντίῳ καινοτομίᾳ τουτέστιν ἑνός θελήματος Μαξίμου δέ συνηγοροῦντος τῇ ἄνωθεν εἰς ἡμᾶς ἐλθούσῃ πατρικῇ τε καί ἀποστολικῇ διδασκαλίᾳ διά τοῦ ῥηθέντος ὑπερφυοῦς ἀνδρός, φημί δέ Γρηγορίου τοῦ ὑπερτίμου πατρικίου, τῶν λεχθέντων ἀνδρῶν τουτέστιν Πύῤῥου καί Μαξίμου, ἀλλήλοις προσοψισθέντων. Προκατήρξατο δέ τῆς πρός Μάξιμον διαλέξεως ὁ Πύῤῥος, οὕτως εἰπών. ΠΥΡΡΟΣ. Τί σοι κακόν ἐποιήσαμεν, κῦρι ἀββᾶ Μάξιμε, ἐγώ τε καί ὁ πρό ἐμοῦ, ὅτι οὕτω πανταχοῦ διασύρεις ἡμᾶς, αἱρετικήν ὑπόληψιν παρά πᾶσι διδούς ἡμῖν; Τίς δέ οὕτω ποτέ, καίτοι κατά πρόσωπον ἀγνοούμενον θέᾳ, ἐτίμησεν ἤ ἐσεβάσθη σε, ὡς ἡμεῖς; Белешка о расправи која се збила ради спора покренутог о црквеним догматима, у присуству Григорија, благочестивог патриција, и епископâ који се обретоше са њим, те оста лих ча сних му же ва, [расправи] између Пира, бившег патријарха константинопољског, и Максима, пречасног монаха, месеца јула, индикта 3. Пир, наиме, заступа новотарију коју он и његов претходник у Византиону уведо ше, а то је [новотарија] јед но сти во ље, док Мак сим го во ри у скла ду са отач ким и апо стол ским уче њем ко је нам је до шло свише; намером, пак, нареченога изванреднога мужа, велим Григорија пречаснога патриција, речени мужеви, Пир и Максим, бише суочени. А обрати се најпре Пир Максиму, овако рекавши: ПИР: Шта ти зло учи ни смо, го спо дине аво Мак си ме, ја и мој прет ход ник, те нас овако свуда ружиш, сумњичећи нас пред сви ма да смо је ре ти ци? А ко ти и када осим нас, иако лично непознатоме, одаде овакву част и поштовање? 1 Из вор ник: S. Maximi Disputatio cum Pyrrho, PG 91, 287A 354B. У овом бро ју об ја вљу је мо пр ви * Из вор ник: S. Maximi Disputatio cum Pyrrho, PG део 91, 287A 354B. рас пра ве, за кључ У овом но са бро ко ју лум об ном ја вљу 320D је мо Ми пр ви њо вог део рас пра ве, за кључ но са ко лум ном 320D Ми њо вог из да ња. 3

2 ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ ΜΑΞ. Ἐπειδή, ὁ Θεός ἀκροᾶται, οὐδείς οὕτως, ἵνα ταῖς σαῖς χρήσωμαι λέξεσιν, ἐτίμησεν, ἤ ἐσεβάσθη με, ὡς ὑμεῖς ἀλλ ἀθετησάντων ὑμῶν νῦν τό Χριστιανόν δόγμα, φοβερόν ἡγησάμην τῆς ἀληθείας τήν πρός ἐμέ προτιμῆσαι χάριν. ΠΥΡ. Τί γάρ δοξάσαντες, τό Χριστιανῶν ἠθετήσαμεν φρόνημα; ΜΑΞ.. Ἕν θέλημα τῆς θεότητος τοῦ Χριστοῦ, καί τῆς ἀνθρωπότητος αὐτοῦ δοξάντες καί μή μόνον δοξάσαντες, ἀλλά καί ἐπί λύμῃ τοῦ παντός τῆς ἁγίας Ἐκκλησίας σώματος, διά καινῆς Ἐκθέσεως τοῦτο προτεθεικότες. ΠΥΡ. Τί οὖν, ὁ ἕν θέλημα τοῦ Χριστοῦ δοξάζων, δοκεῖ σοι παρακεκινῆσθαι τῆς Χριστιανικῆς διδασκαλίας; ΜΑΞ. Πάνυ μέν οὖν. Τί γάρ ἀνοσιώτερον τοῦ λέγειν, τόν αὐτόν, ἑνί, καί τῷ αὐτῷ θελήματι, πρό μέν τῆς σαρκώσεως τά πάντα ἐκ μή ὄντων συστήσασθαι συνέχειν τε καί προνοεῖν, καί σωστικῶς διεξάγειν μετά δέ τήν ἐνανθρώπησιν τροφῆς ἐφιέσθαι καί πότου τόπους τε ἐκ τόπων ἀμείβειν, καί τά ἄλλα πάντα ποιεῖν, τά διαβολῆς ἁπάσης, καί μομφῆς ἐκτός τυγχάνοντα δι ὧν καί πάσης, καθαράν ἔδειξε τήν οἰκονομίαν φαντασίας. ΠΥΡ. Εἷς ὁ Χριστός, ἤ οὔ; ΜΑΞ. Ναί, εἷς προδήλως. МАк СИМ: Ни ко ми, Бог је све док, не ода де ова кву част и по што ва ње, да се послужим вашим речима; но, пошто се ви сада одрекосте хришћанске истине, изгледа ми страшним да претпоставим истини ово поштовање. ПИР: А шта то ми сли смо, те се ти ме одрекосмо хришћанског разбора? МАкСИМ: Мислите како је једна воља божанства и човештва Христовог; и не са мо што по ми сли сте, већ сте и на по ру гу свега тела Цркве новим Изложењем ово и објавили. ПИР: Шта да кле? Ко ји ми сли да је једна воља Христова, теби се чини удаљеним од хришћанског учења? МАк СИМ: За це ло је та ко. Јер шта је неприличније неголи говорити да је Он исти јед ном и истом во љом пре уте ловље ња све из не би ћа са здао, те да са зда но одржава и провиђа, водећи га ка спасењу, па да на кон очо ве че ња [тај исти и истом вољом] иска хра не и пи ћа, од ла зи из једног ме ста у дру го, и све дру го [стварно] чи ни што је ван сва ке оп ту жбе и пре ко ра, показујући тиме домострој чистим од сваке маштарије. ПИР: Је дан је Хри стос, или пак не? МАкСИМ: Један је, јасно. 4

3 Расправа с Пиром ΠΥΡ. (=0289=) 1 Εἰ οὖν εἷς ὁ Χριστός, ὡς εἷς πάντως καί ἤθελεν, ἕν πάντως αὐτοῦ καί τό θέλημα καί οὐ δύο. ΜΑΞ. Τό λέγειν τι, καί προδιαστέλλεσθαι τοῦ λεγομένου τά σημαινόμενα, οὐδέ ἕτερόν ἐστιν, εἰ μή πάντα συγχεῖν καί ἀσαφῆ σπεύδειν ἐᾷν τά, περί ὧν ἡ ζήτησις ὅπερ ἀλλότριον ἀνδρός λογίου καθέστηκε. Τοῦτο οὖν εἰπέ μοι Ὁ Χριστός εἷς ὤν, Θεός μόνον ἐστίν, ἤ καί ἄνθρωπος; ΠΥΡ. Προδήλως, Θεός ὁμοῦ καί ἄνθρωπος. ΜΑΞ. Θεός οὖν φύσει καί ἄνθρωπος ὑπάρχων ὁ Χριστός, ὡς Θεός καί ἄνθρωπος ὁ αὐτός ἤθελεν, ἤ ὡς Χριστός μόνον; Ἀλλ εἰ μέν προηγουμένως ὡς Θεός καί ἄνθρωπος ἤθελεν ὁ Χριστός, δηλονότι δυϊκῶς, καί οὐ μοναδικῶς, εἷς ὤν ὁ αὐτός, ἤθελεν. Εἰ γάρ οὐδέ ἕτερόν ἐστιν ὁ Χριστός παρά τάς αὐτοῦ φύσεις, ἐξ ὧν, καί ἐν αἷς ὑπάρχει προδήλως, ὡς καταλλήλως ταῖς ἑαυτοῦ φύσεσιν ἤγουν, ὡς ἑκάστῃ πέφυκεν, εἷς ὤν καί αὐτός, ἤθελέ τε καί ἐνήργει εἴπερ οὐδετέρα αὐτῶν ἀθέλητός ἐστιν, ἤ ἀνενέργητος. Εἰ δέ καταλλήλως ταῖς ἑαυτοῦ φύσεσιν ὁ Χριστός, ἤγουν, ὡς ἑκάστη πέφυκεν, ἤθελέν τε καί ἐνήργει δύο δέ αὐτοῦ αἱ φύσεις δύο αὐτοῦ πάντως καί τά φυσικά θελήματα καί αἱ τούτων ἰσάριθμοι, καί οὐσιώδεις ἐνέργειαι. Ὥσπερ γάρ ὁ τῶν τοῦ αὐτοῦ καί ἑνός Χριστοῦ φύσεων ἀριθμός, εὐσεβῶς νοούμενός τε καί λεγόμενος, οὐ διαιρεῖ τόν Χριστόν, ἀλλά σωζομένην κἀν τῇ ἑνώσει παρίστησι τῶν φύσεων τήν διαφοράν οὕτω καί ὁ ἀριθμός τῶν οὐσιωδῶς προσόντων ПИР: Ако је да кле је дан Хри стос, као је дан је и во љан био, та ко да је сва ка ко јед на и во ља ње го ва, а не две. МАкСИМ: Рећи нешто без указивања на зна че ња ре че ног, исто је што и допу сти ти да се све о че му је рас пра ва помеша и покаже само нејасност; ово, пак, није дело мудрога човека. Но, ово дакле реци ми: будући један, Христос је само Бог или и чо век? Или пак оба исто вре мено, ујед но Бог и чо век. ПИР: Ујед но је и Бог и чо век, ја сно је. МАкСИМ: Постојећи, дакле, као по при ро ди Бог и чо век, исти и као Бог и човек бе ше во љан, или пак са мо као Христос? Али ако је Хри стос по себ но као Бог и чо век био во љан, ја сно је да двој но, а не јединично вољан беше, [притом] исти један бу ду ћи. Јер ако Хри стос ни је ни шта дру го осим што је по при ро да ма из ко јих и у којима постоји, наравно, у складу са сва ком од при ро да, тo јест, ка ко је сва кој природно, један будући и исти беше вољан и делаше, уколико ниједна од природа није невољна или неделатна. Ако, пак, Хри стос бе ше во љан и де ла тан у складу са сва ком од при ро да, то јест, ка ко је свакој природно, две су његове природе, па су сва ка ко две и ње го ве при род не воље и ови ма јед на ка по бро ју и су штин ска деј ства. Јер као што број при ро да истога и једнога Христа, будући благочестиво поиман и речима објављиван, не дели Христа, већ очувава, поред јединства, и разлику природа, тако и број суштин- 1 Бројеви у у заградама означавају колумне у у Мињовој Патрологији, и постављени су ради лакшег цитирања. 5

4 ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ ταῖς αὐτοῦ φύσεσι θελημάτων καί ἐνεργειῶν κατ ἄμφω γάρ, ὡς εἴρηται, τάς αὐτοῦ φύσεις θελητικός ἦν ὁ αὐτός καί ἐνεργητικός τῆς ἡμῶν σωτηρίας οὐ διαίρεσιν εἰσάγει μή γένοιτο ἀλλά τήν αὐτῶν δηλοῖ καί μόνον, κἀν τῇ ἑνώσει φυλακήν καί σωτηρίαν. ΠΥΡ. Ἀδύνατον τοῖς θελήμασι, μή συνεισάγεσθαι τούς θέλοντας. ΜΑΞ. Τοῦτο μέν καί ἐν τοῖς ὑμετέροις γράμμασι τό παράλογον οὐ λόγῳ, ἀλλ ἐξουσία κινούμενοι, ἀπεφήνασθε, συναιρόμενον ὑμῖν εἰς τοῦτο λαβόντες τόν Ἡράκλειον, διά τό καί ὑμᾶς συνελθεῖν τῇ αὐτοῦ ἀθεμίτῳ καί παρανόμῳ μίξει, καί ταύτην δι εὐλογίας κυρῶσαι. Εἰ γάρ δοθῇ τοῖς θελήμασι συνεισάγεσθαι τούς θέλοντας, πάντως καί τοῖς θέλουσι τά θελήματα κατά τήν εὔλογον ἀντιστροφήν συνεισαχθήσεται καί εὑρεθήσεται καθ ὑμᾶς, τῆς ὑπερουσίου καί ὑπεραγάθου καί μακαρίας θεότητος διά μέν τό ἕν αὐτῆς θέλημα, μία καί ἡ ὑπόστασις κατά Σαβέλλιον διά δέ τά τρία πρόσωπα, τρία καί τά θελήματα καί διά τοῦτο τρεῖς φύσεις, κατά τόν Ἄρειον, εἴπερ, κατά τούς πατρικούς ὅρους καί κανόνας, (=0292=) ἡ διαφορά τῶν θελημάτων και φύσεων εἰσάγει διαφοράν. ΠΥΡ. Ἀδύνατόν ἐστιν ἐν ἑνί προσώπῳ δύο ἀλλήλοις συνυπάρξαι θελήματα ἄνευ ἐναντιώσεως. ΜΑΞ. Εἰ ἄνευ ἐναντιώσεως δύο θελήματα ἐν ἑνί καί τῷ αὐτῷ προσώπῳ εἶναι οὐ δυνατόν, ἄρα μετά ἐναντιώσεως, κατά σέ, δυνατόν. Εἰ δέ τοῦτο, τέως τά δύο εἶναι ὡμολόγησας καί πρός τόν ἀριθμόν οὐ ски припадајућих његовим природама воља и деј ста ва, по што Исти бе ше по обе ма природама, како је речено, и вољан и делатан за наше спасење, не уводи разлику, да ле ко би ло, већ, ја сно је, са мо истих јединством одржање и очување. ПИР: Не мо гу ће је да во ља не под разумева и вољног. МАк СИМ: Упра во ово је и у ва шим спи си ма не тач но; не ра зу мом, већ влашћу по кре та ни об ја ви сте, има ју ћи уза се у то ме и Ира кли ја, [и то] за то што је он исти имао ва шу по др шку у скла па њу непра вед ног и про тив за ко ни тог бра ка ко ји сте бла го си ља њем по твр ди ли. Ако је, дакле, чи ње ни ца да по сто ја ње во ље сваг да под ра зу ме ва по сто ја ње вољ ног, он да ће и, по бла го ра зум ној обрат но сти, по сто јање вољ ног сваг да под ра зу ме ва ти по сто јање во ље. Та ко ће се, по ва ма, на ћи и да је над су шта стве ног, над до брог и бла женог бо жан ства, об зи ром да је јед на во ља ње го ва, јед на и ипо стас, што је у скла ду са Са ве ли јем, а с об зи ром пак да су три лич но сти, да су и три во ље, па та ко и три при ро де, што је у скла ду са Ари јем, бу дући да по отач ким од ре ђе њи ма и пра ви лима раз ли ка во ља под ра зу ме ва и раз ли ку при ро да. ПИР: Не мо гу ће је да у јед ној лич ности сапостоје две воље без међусобне супротстављености. МАк СИМ: Ако је не мо гу ће да две воље постоје у једној личности без супротста вља ња, он да је по те би мо гу ће да постоје уз супротстављање. Ако је тако, до са да си већ ис по ве дио да су две; та ко се по 6

5 Расправа с Пиром διαφέρῃ, ἀλλ ἤ μόνον πρός τήν ἐναντιότητα. Οὐκοῦν λείπεται ζητεῖν τήν ποιητικήν τῆς μάχης αἰτίαν. Ποίαν οὖν ταύτην φῆς; Ἆρα τήν κατά φύσιν θέλησιν, ἤ τήν ἁμαρτίαν; Ἀλλ εἰ μέν τήν κατά φύσιν εἴπῃς θέλησιν, ταύτης δέ οὐκ ἄλλον ἤ τόν Θεόν γινώσκομεν αἴτιον ἄρα, κατά σέ, τῆς μάχης δημιουργός ὁ Θεός. Εἰ δέ τήν ἁμαρτίαν ἁμαρτίαν δέ οὐκ ἐποίησε, οὐδέ τήν οἱανοῦν ἐναντίωσιν ἐν τοῖς κατά φύσιν αὐτοῦ ὁ σαρκωθείς Θεός εἶχε θελήμασι. Τοῦ αἰτίου γάρ οὐκ ὄντος, οὐδέ τό αἰτιατόν προδήλως ἔσται. ΠΥΡ. Φύσεως οὖν τό θέλειν; ΜΑΞ. Ναί, τό ἁπλῶς θέλειν, φύσεως. ΠΥΡ. Εἰ φύσεως τό θέλειν οἱ ἐμφανέστεροι δέ τῶν Πατέρων ἕν θέλημα τοῦ Θεοῦ καί τῶν ἁγίων εἶπον καί μία φύσις ἔσται οὕτω γε τῶν ἁγίων καί τοῦ Θεοῦ. ΜΑΞ. Καί ἀνωτέρω ἐῤῥέθη, ὅτι δεῖ, τόν περί ἀληθείας λόγον ποιούμενον διαστέλλεσθαι τῶν λεγομένων τά σημαινόμενα, διά τήν ἐκ τῆς ὁμωνυμίας πλάνην. Ἀντερήσομαι γάρ σε καί αὐτός, ὅτι, οἱ ἕν θέλημα τοῦ Θεοῦ καί τῶν ἁγίων εἰπόντες ἅγιοι, πρός τό οὐσιῶδες τοῦ Θεοῦ καί δημιουργικόν θέλημα ἀποβλέποντες τοῦτο εἶπον, ἤ πρός τό θελητόν; Οὐ ταὐτόν γάρ τό τοῦ θέλοντος θέλημα, καί τό θελητόν, ὥσπερ οὐδέ τό τοῦ ὁρῶντος ὀπτικόν, καί τό ὁρατόν τό μέν γάρ οὐσιωδῶς αὐτῷ προσέστι, τό δέ ἐκτός τυγχάνει. Ἀλλ εἰ μέν πρός τό οὐσιῶδες питању броја не разликујеш, већ само по питању супротстављености. Стога остаје да се тра жи твор бе ни узрок овог су ко ба. Шта, да кле, ка жеш о ово ме? Да ли је тај узрок са ма при род на во ља или грех? Ако пак ка жеш да је при род на во ља, он да видимо да нема другог узрока доли Бога; та ко је по те би Бог тво рац су ко ба. Ако је пак грех, он гре ха не учи ни, ни ти ма какве супротности имаше отеловљени Бог у при род ним во ља ма сво јим. Па ако онда узрок не по сто ји, сва ка ко не ће би ти ни узрокованог. ПИР: Вољност, дакле, припада природи? МАкСИМ: Да, једноставна вољност припада природи. ПИР: Ако пак вољ ност при па да природи, а најпросвећенији међу оцима реко ше да је јед на во ља Бо жи ја и све тих, онда ће тако бити и једна природа светих и Бога. МАк СИМ: Пре је већ ре че но ка ко код оно га што се го во ри о исти ни тре ба, с обзиром на обману која може доћи од једноименитости, разликовати од реченог зна че ња. Та ко ће мо те упи та ти и да ли су светитељи, када рекоше да је једна воља Бо га и све тих, има ли у ви ду су штин ску и тво рач ку во љу Бо жи ју или оно што је пред мет во ље? Јер код вољ но га ни је исто во ља и пред мет во ље, као што и код оно га ко ји гле да ни је исто вид и оно што се види; јед но је пак су штин ски ње му при сутно, а дру го се спо ља на ла зи. Али ако рекоше имајући у виду суштинско, не само 7

6 ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ ἀπιδόντες εἶπον, οὐ μόνον ὁμοφυεῖς καί συνδημιουργούς εἰσάγοντες εὑρεθήσονται τῷ Θεῷ τούς ἁγίους, ἀλλά καί ἑαυτοῖς ἐναντιούμενοι, φύσαντες μή δύνασθαι τά ἑτερούσια κοινόν ἔχειν θέλημα. Εἰ δέ πρός τό θελητόν, ἄρα αἰτιολογικῶς ἤ, ὥς τισι φίλον λέγειν, καταχρηστικῶς, τό θεληθέν θέλημα προσηγόρευσαν οἱ Πατέρες καί οὐδέν ἕψεται ἄτοπον, τῶν φύσεως εἶναι τό ἁπλῶς θέλειν ὁριζομένων. ΠΥΡ. Εἰ τοῖς θελήμασι πρός τε ἑαυτούς καί ἀλλήλους διαφέρομεν νῦν μέν, τοῦτο θέλοντες νῦν δέ, τό αὐτό οὐ θέλοντες φύσεως δέ τοῦτο, καί τοῦ αὐτῆς χαρακτηριστικοῦ λόγου, οὐ μόνον τῇ φύσει ἀλλήλων διαφέροντες εὑρεθησόμεθα, ἀλλά καί ἀπειράκις ταύτην μεταβάλλοντες. ΜΑΞ. Οὐ ταὐτόν τό θέλειν καί τό πῶς θέλειν (=0293) ὥσπερ οὐδέ τό ὁρᾷν καί τό πῶς ὁρᾷν. Τό μέν γάρ θέλειν, ὥσπερ καί τό ὁρᾷν, φύσεως καί πᾶσι τοῖς ὁμοφυέσι καί ὁμογενέσι προσόν τό δέ πῶς θέλειν, ὥσπερ καί τό πῶς ὁρᾷν, τουτέστι θέλειν περιπατῇσαι, καί μή θέλειν περιπατῇσαι, καί δεξιά ὁρᾷν, ἤ ἀριστερά, ἤ ἄνω, ἤ κάτω, ἤ πρός ἐπιθυμίαν, ἤ κατανόησιν τῶν ἐν τοῖς οὖσι λόγων, τρόπος ἐστί τῆς τοῦ θέλειν καί ὁρᾷν χρήσεως, μόνῳ τῷ κεχριμένῳ προσόν, καί τῶν ἄλλων αὐτόν χωρίζον, κατά τήν κοινῶς λεγομένην διαφοράν. Εἰ δέ τοῦτο μαρτυροῦσαν τήν φύσιν ἔχομεν, ἄρα τό θέλειν φαγεῖν, ἤ μή θέλειν φαγεῖν ἤ τό θέλειν περιπατῆσαι, ἤ μή θέλειν οὐ τοῦ πεφυκέναι θέλειν ἐστίν да ће се на ћи да све ти те љи твр де ка ко су свети једноприродни Богу и сатворци, већ ће они сами себи бити противни, пошто рекоше како није могуће да иносушна бића имају заједничку вољу. Ако су пак има ли у ви ду пред мет во ље, он да су ети о лошки, или, како је некима милије рећи, катахристички, 2 оно што је пред мет во ље оци назвали вољом, тако да ништа неприлично неће доћи од оних који једноставну вољност одређују као оно што припада природи. ПИР: Ако се во ља ма са ми од се бе и међусобно разликујемо наиме, час једно хо ће мо, час исто то не ће мо, што је од при ро де и ствар је ње ног ка рак те ра не са мо да ће би ти да смо по при ро ди ме ђусобно различити, већ и да исту непрестано предајемо промени. МАк СИМ: Ни је исто вољ ност и начин на ко ји се она оства ру је, баш као што ни је исто ни вид и на чин на ко ји се гле да. Јер вољ ност, баш као и вид, припа да при ро ди; та ко је она свој ство свих ко ји су исте при ро де и ро да. Ка ко хтети, као и ка ко гле да ти тј. хте ти хо дити, или пак не хте ти, гле да ти де сно или ле во, го ре или до ле, с об зи ром на страст или с обзиром на поимање логоса који су у би ћи ма спа да у на чин упо тре бе вољности и вида, што је својство једино оно га ко ји се слу жи овим мо ћи ма, а од дру гих је одво јен по оно ме што се уобичајено зове разлика. А имамо и природу која нам о овоме сведочи, наиме, хтети је сти или не хте ти, хте ти хо ди ти или не хтети у овоме нема укидања природне вољности, већ само начина њеног оства 2 зло у по треб но, не у скла ду са про стим зна 2 зло у по треб но, не у скла ду са про стим зна че њем пре но сно. 8

7 Расправа с Пиром ἀναίρεσις, ἀλλά τοῦ πῶς θέλειν, τουτέστι, τῶν θελητῶν ἐστι γένεσις καί ἀπογένεσις. Οὔτε γάρ, εἰ ὑποθώμεθα τά ἐκ τοῦ Θεοῦ γενόμενα, θελητά αὐτοῦ ὄντα, ἀπογενέσθαι, τούτοις καί τό προεπινοούμενον αὐτῶν, οὐσιῶδες αὐτοῦ καί ποιητικόν θέλημα συναπογενήσεται. ΠΥΡ. Εἰ φυσικόν λέγεις τό θέλημα, τό δέ φυσικόν πάντως καί ἠναγκασμένον, πῶς οὐκ ἀνάγκη, φυσικά λέγοντας ἐπί Χριστοῦ τά θελήματα, πᾶσαν ἐπ αὐτοῦ ἑκούσιον ἀναιρεῖν κίνησιν. ΜΑΞ.. Οὐ μόνον ἡ θεία καί ἄκτιστος φύσις οὐδέν ἠναγκασμένον ἔχει φυσικόν, ἀλλ οὐδέ ἡ νοερά καί κτιστή. Τό γάρ φύσει λογικόν, δύναμιν ἔχει φυσικήν τήν λογικήν ὄρεξιν, ἥτις καί θέλησις καλεῖται τῆς νοερᾶς ψυχῆς καθ ἥν θέλοντες λογιζόμεθα καί λογιζόμενοι, θέλοντες βουλόμεθα. Καί θέλοντες ζητοῦμεν, σκεπτόμεθά τε καί βουλευόμεθα, καί κρίνομεν, καί διατιθέμεθα, καί προαιρούμεθα, καί ὁρῶμεν, καί κεχρήμεθα. Κατά φύσιν δέ ἡμῖν, ὡς εἴρηται, προσόντος τοῦ λογικῶς ὀρέγεσθαι, ἤγουν θέλειν, καί λογίζεσθαι βουλεύεσθαί τε καί ζητεῖν, καί σκέπτεσθαι, καί βούλεσθαι, καί κρίνειν, καί διατίθεσθαι, καί αἱρεῖσθαι, καί ὁρμᾷν, καί κεχρῆσθαι οὐκ ἄρα ἠναγκασμένα τά τῶν νοερῶν φυσικά. Πῶς δέ καί τούτου δοθέντος, οὐ πάσης ἀτοπίας ἀτοπωτέρα ἡ τοιαύτη δειχθήσεται πρότασις; Εἰ γάρ κατ αὐτήν τό φυσικόν πάντως καί ἠναγκασμένον φύσει δέ ὁ Θεός Θεός, φύσει ἀγαθός, φύσει δημιουργός ἀνάγκῃ ἔσται ὁ Θεός Θεός, καί ἀγαθός καί δημιουργός ὅπερ καί ἐννοεῖν, μήτι γε λέγειν, ἐσχάτης ἐστί βλασφημίας. Τίς γάρ ὁ τήν ἀνάγκην ἐπάγων; Σκόπει δέ, εἰ δοκεῖ, ὦ φιλότης, καί οὕτω τῆς τοιαύτης προτάσεως τό βλάσφημον. Εἰ γάρ ὁ φυσικά рења, тј. у питању је настајање и нестајање предмета воље. Тако, претпоставимо, ни нестајање бића која су настала од Бога по вољи његовој неће подразумевати и нестајање предустројене суштинске и творачке воље његова о њима. ПИР: Ако вољу називаш природном, а при род но је сваг да и ну жно, ка ко се онда код Хри ста, по што ве лиш да су ње го ве воље природне, не укида слобода њиховог покрета? МАкСИМ: Не само да божанствена и нестворена природа ништа природно нема по ну жно сти, већ и ум стве на и створе на. Јер оно што је по при ро ди ра зум но има као природну силу разумну жељу, те се та ко и во ља зо ве во љом умвстве не душе, по којој волевши промишљамо, а промишљајући, [опет] волевши хоћемо. И волевши тражимо, испитујемо и саветујемо се, судимо, уређујемо, изабирамо, гледамо, употребљавамо. По природи нам је свој стве но, ка ко је већ ре че но, да разумски тежимо, тј. да будемо вољни, промишљамо, саветујемо се и трагамо, проматрамо, хоћемо, судимо, уређујемо, изабирамо, смерамо, употребљавамо, што значи да природна својства умствених би ћа ни су по ну жно сти. Ка да се све ово узме у об зир, ка ко да се од сва ке бесмислице бесмисленијом не покаже поме ну та прет по став ка? Јер ако је по њој при род но сваг да и ну жно, а Бог је по природи Бог, по природи добар, по природи са зда тељ, би ће да је он ну жно Бог, до бар и саздатељ; а ово и мислити, некмоли говори ти, крај ња је ху ла. Ко још он да за сту па нужност? Погледај ако хоћеш, пријатељу, и на овај на чин у че му се са сто ји хул ност 9

8 ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ ἐπί Χριστοῦ λέγων τά θελήματα, πᾶσαν, κατά σέ, ἑκούσιον ἐπ αὐτοῦ ἀναιρεῖ κίνησιν, ἀνάγκη τά μέν φυσικῶς θέλοντα, ἀκούσιον ἔχειν κίνησιν τά δέ φυσικῶς μή θέλοντα, ἑκούσιον. Οὐκοῦν οὐ μόνον Θεός, ὁ ὑπέρ τά ὄντα ἀλλά καί νοερά πάντα καί λογικά, φύσει ὄντα θελητικά, ἀκούσιον ἕξει κίνησιν ἄψυχα δέ οὐ θελητικά, ἑκούσιον ἕξει κίνησιν. Πλήν ὅτι ὁ μακάριος Κύριλλος ἐν τῷ τρίτῳ κεφαλαίῳ πρός τάς τοῦ Θεοδωρήτου μέμψεις, ἀπήλλαξεν ἡμᾶς περιττῶν πραγμάτων, διαῤῥήδην ἀποφηνάμενος, Μηδέν φυσικόν (=0296=) εἶναι ἐν τῇ νοερᾷ φύσει ἀκούσιον. Καί τοῦτο ἔξεστι τῷ βουλομένῳ μαθεῖν, μετά χεῖρας λαβόντι τό τοιοῦτο κεφάλαιον. ΠΥΡ. Ἐπειδή χρή τά ἐκ τῆς ἐξετάσεως ἀναφαινόμενα ἀληθῆ, εὐγνωμόνως ἀποδέχεσθαι μετά δέ πολλῆς εὐκρινείας ἔδειξεν ὁ λόγος, φυσικά εἶναι τά ἐπί Χριστοῦ θελήματα δυνατόν δέ ὥσπερ ἐκ τῶν δύο φύσεων ἕν τι σύνθετον λέγομεν, οὕτω καί ἐκ τῶν δύο φυσικῶν θελημάτων ἕν τι σύνθετον λέγειν ἵνα καί οἱ δύο λέγοντες θελήματα, διά τήν φυσικήν τῶν ἐν Χριστῷ φύσεων διαφοράν, καί οἱ ἕν λέγοντες, διά τήν ἄκραν ἕνωσιν, μηκέτι ψιλῶν λέξεων ἕνεκεν πρός ἀλλήλους διαφέρωνται εἴπερ οὐκ ἐν ὀνόμασιν ἡμῖν, φησίν ὁ μέγας ἐν θεολογίᾳ Γρηγόριος, ἡ ἀλήθεια, ἀλλ ἐν πράγμασιν. ΜΑΞ. Ὁρᾷς ὅτι ἐκ τούτου πλανᾶσθε, ἐκ τοῦ πάντη ἀγνοῆσαι ὅτι αἱ συνθέσεις τῶν ἐν τῇ ὑποστάσει ὄντων, καί οὐ τῶν ἐν ἑτέρῳ, такве претпоставке. Који каже, наиме, да су природне воље Христове, он тиме, по теби, укида слободу сваког Христовог покре та; та ко ће ну жно би ти да оно по природи вољно има неслободан покрет, а оно по природи лишено воље слободан. Биће, да кле, да ће не са мо Бог, ко ји је из над бића, већ и сва ум стве на и ра зум ска би ћа, будући по природи вољна, имати неслободан покрет; а бездушна пак и безвољна, сло бод ни. Ипак, бла же ни нас је Ки рил, у трећем поглављу по питању Теодоритових тужби, одрешио од многих трудова, недвосмислено објавивши: Ништа природно у умственој природи није неслободно. А ово је слободно научити ономе који жели да се лати овога поглавља. ПИР: Треба благоразумно прихватити оно што је истин ски по ка за но у расправи, наиме, како је показано мноштвом добрих расуђивања да су Христове воље при род не. Но, бу ду ћи да оно што је из две природе једним сложеним називамо, 3 није ли исто тако могуће назвати једним и оно што је из две при род не во ље, та ко да се они ко ји го во ре да су две во ље Христове, полазећи од разлике природа, као и они који говоре да је једна, полазећи од чврстог јединства, више међусобно не разликују празним речима, јер ни је нам у речима истина, како каже велики у богословљу Григорије, већ у стварности? МАк СИМ: Ви диш ли да је ту узрок ва ше пре ле сти? На и ме, ви не зна те да је у питању састављање ентитета у ипостаси, а 3 3 Ипо стас Хри сто ва. У ово ме се ви ди, чи ни се, сва сла бост На рав Пи ро но, вог ово бо са го мо сло ука вља: зу је не раз на ли мо ко но ва фи ње зит ипоста си и при ро де; на ово Св. Отац ука зу је већ пр вом ре че по ни за цом ди ну од ње го го во ве ра. те При о ло зна ги је.. ју ћи На да рав су но, во ово ље при са мо род ука не, ску Пир ипак и да ље на сто ји на њи хо вом природном је дин зу ству је на и то мо та но ко фи што зит ску по вла по чи за ди ана ну ло ги ње ју го из ве ме те ђу о ло једности ипо ста си и при ро да и њи хо вих свој ста ва. На рав но, На ово рав са но, мо ово ука зу са је мо на ука мо зу но је фи на зит мо ску но фи по зит за ди ску ну по ње за го ди ве ги је. те о ло ги је. 10

9 Расправа с Пиром καί οὐκ ἰδίῳ λόγῳ θεωρουμένων, εἰσί. Καί τοῦτο κοινόν φρόνημα πάντων, καί τῶν ἔξω φιλοσόφων, καί τῶν τῆς Ἐκκλησίας θεοσόφων μυσταγωγῶν. Εἰ δέ τῶν θελημάτων σύνθεσιν λέγετε, καί τῶν ἄλλων φυσικῶν τήν σύνθεσιν λέγειν ἐκβιασθήσεσθε εἴπερ εὐσυνάρτητον τόν τοῦ οἰκείου δόγματος λόγον δεῖξαι βούλεσθε, τουτέστι, τοῦ κτιστοῦ καί ἀκτίστου, τοῦ ἀπείρου καί τοῦ πεπερασμένου, τοῦ ἀορίστου καί τοῦ ὡρισμένου, τοῦ θνητοῦ καί τοῦ ἀθανάτου, τοῦ φθαρτοῦ καί τοῦ ἀφθάρτου, καί εἰς ἀτόπους ἐξενεχθήσεσθε ὑπολήψεις. Πῶς δέ τό ἐκ τῶν θελημάτων, θέλημα προσαγορευθήσεται; Οὐ γάρ δυνατόν τό σύνθετον τῇ τῶν συντεθειμένων ὀνομάζεσθαι προσηγορίᾳ. Ἤ οὕτω γε καί τό ἐκ τῶν φύσεων, φύσις, κατά τούς πάλαι αἱρετικούς προσαγορευθήσεται. Προσεπιτούτοις δέ καί πάλιν αὐτόν θελήμασι τοῦ Πατρός χωρίζετε, συνθέτῳ θελήματι σύνθετον καί μόνην χαρακτηρίσαντες φύσιν. ΠΥΡ. Οὐδέν οὖν, καθάπερ αἱ φύσεις, καί τά αὐτῶν φυσικά εἶχε κοινόν; ΜΑΞ. Οὐδέ, ἤ μόνην τήν τῶν αὐτῶν φύσεων ὑπόστασιν. Ὥσπερ γάρ ὑπόστασις ἦν ὁ αὐτός ἀσυγχύτως τῶν αὐτῶν φυσικῶν. ΠΥΡ. Τί οὖν οἱ Πατέρες, ὧν οἱ λόγοι νόμος καί κανών Ἐκκλησίας καθέστηκε, καί τήν δόξαν, καί τήν ὕβριν οὐκ εἶπον κοινήν; Ἕτερον γάρ, φησίν, ἐκεῖνο, ἐξ οὗ τῆς δόξης κοινόν καί ἕτερον, ἐξ οὗ τό τῆς ὕβρεως. ΜΑΞ. Τῷ τῆς ἀντιδόσεως τρόπῳ τοῦτο ἁγίοις εἴρηται Πατράσι. Πρόδηλον 4 ἀντίδωσις ἰδιομάτων; com mu ni ca tio idi o ma tum. не у че му дру го ме, те да се та ко сје ди њења не разумевају по сопственом логосу. А ово је оп шта ми сао свих, ка ко не хришћанских философа, тако и богомудрих црквених мистагога. Ако говорите да је у питању састављање воља, бићете принуђени и да кажете да постоји састављање осталих природних својстава, ако пак хоћете да покажете ваш догмат целовитим. Ово, наиме, значи да постоји састављање створеног и нествореног, бесконачног и коначног, ограниченог и неограниченог, смртног и бесмртног, трулежног и нетрулежног; овако ћете доспети у недопустиве претпоставке. Како се, наиме, оно што је из воља може називати вољом? Није могуће да се састављено назива именом онога од че га је са ста вље но. Та ко би се он да и оно из природа називало природом, што би и би ло у скла ду са тврд ња ма ста рих јере ти ка. Ово ме још до дај мо да га [Христа] такo, будући да су им воље различите, одвајате од Оца; наиме, састављањем воље и саму сте природу састављеном одредили. ПИР: Зар он да не са мо при ро де, већ и њихова својства, ништа заједничко немају? МАкСИМ: Ништа, до саме ипостаси истих природа. Христос, наиме, беше ипостас његових природа без сливања. ПИР: А шта он да са оци ма? Њи хо ве су речи постављене за закон и правило Цр кве; зар они не ре ко ше да су сла ва и понижење општа [стварност Христова]? Друго је, вели, оно из че га је оп штост славе, а дру го из че га је оп штост по ни же ња. МАк СИМ: Ово све ти оци ре ко ше на начин размене. 4 Ја сно је да где је раз ме 4 11

10 ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ δέ ὡς ἡ ἀντίδοσις ἑνός οὐκ ἔστιν, ἀλλά δύο, καί ἀνίσων κατ ἐπαλλαγήν, τά φυσικῶς ἑκατέρῳ μέρει τοῦ Χριστοῦ προσόντα, κατά τήν ἄῤῥητον ἕνωσιν θατέρων πεποιημένων (=0297=) χωρίς τῆς θατέρου μέρους πρός τό ἕτερον κατά τόν φυσικόν λόγον μεταβολῆς καί συμφύρσεως. Εἰ οὖν τῷ τῆς ἀντιδόσεως τρόπῳ κοινόν λέγεις τό θέλημα, οὐχ ἕν, ἀλλά δύο λέξεις τά θελήματα καί περιετράπη σοι πάλιν τό σοφόν εἰς ἐκεῖνο, ἐξ οὗ φυγεῖν ἐσπούδασας. ΠΥΡ. Τί οὖν; Οὐ νεύματι τοῦ ἑνωθέντος αὐτῇ Λόγου ἡ σάρξ ἐκινεῖτο; ΜΑΞ. Διαιρεῖς τόν Χριστόν, οὕτω λέγων. Νεύματι γάρ αὐτοῦ ἐκινεῖτο καί Μωϋσῆς, καί Δαβίδ, καί ὅσοι τῆς θείας ἐνεργείας χωρητικοί, τῇ ἀποθέσει τῶν ἀνθρωπίνων καί σαρκικῶν ἰδιωμάτων γεγόνασιν. Ἡμεῖς δέ τοῖς ἁγίοις Πατράσιν, ὡς ἐν ἅπασι, κἀν τούτῳ ἑπόμενοι, φαμέν, ὅτιπερ αὐτός ὁ τῶν ὅλων Θεός, ἀτρέπτως γενόμενος ἄνθρωπος, οὐ μόνον ὡς Θεός ὁ αὐτός καταλλήλως τῇ αὐτοῦ θεότητι ἤθελεν, ἀλλά καί ὡς ἄνθρωπος ὁ αὐτός καταλλήλως τῇ αὐτοῦ ἀνθρωπότητι. Εἰ γάρ ἐξ οὐκ ὄντων τά ὄντα γενόμενα, καί τοῦ ὄντος, οὐ τοῦ μή ὄντος ἔχουσι ἀνθεκτικήν δύναμιν ταύτης δέ κατά φύσιν ἴδιον ἡ πρός τά συστατικά ὁρμή, καί πρός τά φθαρτικά ἀφορμή ἄρα καί ὁ ὑπερούσιος Λόγος, ἀνθρωπικῶς οὐσιωθείς, ἔσχε καί τοῦ ὄντος τῆς αὐτοῦ ἀνθρωπότητος τήν ἀνθεκτικήν δύναμιν ἧς τήν ὁρμήν καί ἀφορμήν θέλων δι ἐνεργείας ἔδειξε τήν μέν ὁρμήν ἐν τῷ τοῖς φυσικοῖς καί ἀδιαβλήτοις τοσοῦτον χρήσασθαι, ὡς καί μή Θεόν τοῖς ἀπίστοις νομίζεσθαι τήν δέ ἀφορμήν ἐν τῷ на, не ма јед ног, већ два, и то не јед на ка; по узајамности, a ово важи за оба Христова дела, природна својства једног бивају по неизрецивом јединству и својствима друго га, без про ме не и сме ша ња у шта дру го, по логосу природе одговарајућег дела. Тако, ако вољу називаш заједничком на начин раз ме не, ре ћи ћеш да ни је јед на, већ две; та ко ти се му дро ва ње опет обра ти у оно из че га си се тру дио из бе ћи. ПИР: Шта, да кле? Зар се те ло није покретало заповешћу сједињеног му Логоса? МАк СИМ: Та ко го во ре ћи де лиш Хри ста; на и ме, за по ве шћу ње го вом се кре та ху и Мој сеј и Да вид, и сви ко ји су по ста ли за јед ни ча ри ма бо жан ске енерги је свла че њем чо ве чан ских и плот ских свој ста ва. А ми, као и у све му, и у овоме сле де ћи све тим оци ма, ве ли мо да буду ћи да је сам Бог све га, не про мен љи во по став ши чо век, не са мо исти као Бог у скла ду са сво јим бо жан ством био во љан, већ исти и као чо век у скла ду са сво јим чо ве штвом. Јер ако би ћа по ста ла из неби ћа има ју те же ћу си лу би ћа а не не бића, а ове је по при ро ди свој ство на клон ка са ста вља њу а от клон од рас па да ња, тако и над су шта стве ни Ло гос, узев ши чове чан ску су шти ну, има ше и те же ћу си лу ње го вог чо ве штва, ко је на клон и от клон кроз енер ги ју из во лив ши по ка за; на клон у ко ри шће њу при род ним и не по роч ним енер ги ја ма, та ко да су за то не ве ру ју ћи мо гли го во ри ти ка ко ни је Бог; от клон 12

11 Расправа с Пиром καιρῷ τοῦ πάθους, ἐκουσίως τήν πρός τόν θάνατον συστολήν ποιήσασθαι. Τί οὖν τῶν ἀτόπων ἡ τοῦ Θεοῦ πέπραχεν Ἐκκλησία, μετά τῆς ἀνθρωπίνης αὐτοῦ καί κτιστῆς φύσεως, καί τούς δημιουργικῶς αὐτῇ παρ αὐτοῦ ἐντεθέντας ἐν αὐτῷ ἀνελλιπῶς ὁμολογοῦσα λόγους, ὧν καί ἄνευ εἶναι τήν φύσιν ἀδύνατον; ΠΥΡ. Εἰ φυσικῶς ἡμῖν πρόσεστιν ἡ δειλία, τῶν διαβεβλημένων δέ αὕτη, ἄρα καθ ὑμᾶς φυσικῶς ἡμῖν ἔγκειται τά διαβεβλημένα, ἤγουν ἡ ἁμαρτία. ΜΑΞ. Πάλιν ἐκ τῆς ὁμωνυμίας ἑαυτόν, οὐ τήν ἀλήθειαν παραλογίζῃ. Ἔστι γάρ καί κατά φύσιν καί παρά φύσιν δειλία καί κατά φύσιν μέν δειλία ἐστί, δύναμις κατά συστολήν τοῦ ὄντος ἀνθεκτική παρά φύσιν δέ, παράλογος συστολή. Τήν οὖν παρά φύσιν ὁ Κύριος, ἅτε δι ἐκ προδοσίας οὖσαν λογισμῶν, ὅλως οὐ προσήκατο τήν δέ κατά φύσιν, ὡς τῆς ἐνυπαρχούσης τῇ φύσει ἀντιποιητικῆς τοῦ εἶναι δυνάμεως ἐνδεικτικήν, θέλων δι ἡμᾶς, ὡς ἀγαθός, ἐδέξατο. Οὐ γάρ προσηγεῖται ἐν τῷ Κυρίῳ καθάπερ ἐν ἡμῖν, τῆς θελήσεως τά φυσικά ἀλλ ὥσπερ πεινάσας ἀληθῶς, καί διψήσας, οὐ τρόπῳ τῷ καθ ἡμᾶς ἐπείνασεν καί ἐδίψησεν, ἀλλά τῷ ὑπέρ ἡμᾶς ἑκουσίως γάρ οὕτω καί δειλιάσας ἀληθῶς, οὐ καθ ἡμᾶς, ἀλλ ὑπέρ ἡμᾶς ἐδειλίασε. Καί καθόλου φάναι, πᾶν φυσικόν (=0300=) ἐπί Χριστοῦ, συνημμένον ἔχει τῷ κατ αὐτό λόγῳ καί τόν ὑπέρ φύσιν τρόπον ἵνα καί ἡ φύσις διά τοῦ λόγου πιστωθῇ, καί ἡ οἰκονομία διά τοῦ τρόπου. ΠΥΡ. Οὐκοῦν ἵνα τήν λεπτήν ταύτην, καί τοῖς πολλοῖς δύσληπτον τεχνολογίαν пак у вре ме стра да ња, ка да сло бод но пока за стреп њу од смр ти. Шта је да кле непри лич но учи ни ла Цр ква ис по ве да ју ћи са чо ве чан ском и ство ре ном при ро дом и ло го се при ства ра њу од Го спо да њој савр ше но уса ђе не без ко јих је и не мо гу ће по сто ја ње при ро де? ПИР: Ако нам је страх по при ро ди свој ствен, а исти до ла зи од по роч них природ них свој ста ва, он да су нам, по ва ма, природни и пороци, тј. грех. МАкСИМ: Опет се вараш полазећи од једноименитости и не достижеш истину. Постоји, наиме, природни и противприродни страх; природни је страх сила по стрепњи тежећа ка бићу; противприродни страх је противразумна стрепња. Кад је у питању противприродни страх који долази услед напуштања расуђивања, он Господу у потпуности беше стран; природни пак, будући сапостојећи природи као израз одбрамбене силе бића, изволевши нас ради, као добар, показа. Но, код Го спо да ни је би ва ло као у нас да извољењу претходи природна потреба; већ како заиста ожедне и огладне, не пијаше и не за си ти се по пут нас, већ на на чин који превазилази нас: слободно; тако исто, упла шив ши се истин ски, ни је се бо јао као ми, већ на на чин из над нас. И, уоп ште речено, све природно Христос има присутно и постојеће по одговарајућем логосу и на нат при ро дан на чин. Та ко би ва да се логоса ради верује природа, а икономија пак начина ради. ПИР: Да бисмо да кле из бе гли из овог непотребног и многима непојмљивог ба 13

12 ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ ἐκφύγωμεν, Θεόν τέλειον τόν αὐτόν, καί ἄνθρωπον τέλειον ὁμολογήσωμεν, τά λοιπά πάντα ἐκκλίνοντες, ὡς τοῦ τελείου τά φυσικά παρ ἑαυτῷ συνεμφαίνοντος. ΜΑΞ. Εἰ τό λέγειν τάς φύσεις ἄνευ τῆς ἑκάστῃ προσούσης ἰδιότητος, ἤ Θεόν τέλειον καί ἄνθρωπον τέλειον τόν Χριστόν, ἄνευ τῶν τῆς τελειότητος γνωρισμάτων, ἀπηρτισμένης κατά σέ εὐσεβείας ἐστί, ἀναθεματιζέσθωσαν αἱ σύνοδοι, καί πρό τούτων, οἱ Πατέρες οὐ μόνον τάς φύσεις, ἀλλά καί τήν ἑκάστης φύσεως ἰδιότητα, ὁμολογεῖν ἡμῖν νομοθετήσαντες καί οὐ μόνον Θεόν τέλειον καί ἄνθρωπον τέλειον τόν αὐτόν, ἀλλά καί τῆς τελειότητος τά γνωρίσματα, τουτέστιν, ὁρατόν καί ἀόρατον τόν αὐτόν καί ἕνα λέγοντες, θνητόν καί ἀθάνατον, φθαρτόν καί ἄφθαρτον, ἁπτόν καί ἀναφῆ, κτιστόν καί ἄκτιστον καί κατ αὐτήν τήν εὐσεβῆ ἔννοιαν, καί δύο εὐσεβῶς θελήματα τοῦ αὐτοῦ καί ἑνός ἐδογμάτισαν, οὐ μόνον διά τοῦ ὡρισμένου ἀριθμοῦ τῶν δύο, ἀλλά καί δι ἀντωνυμίας τοῦ ἄλλο καί ἄλλο καί δι ἀναλογίας τοῦ θεῖον εἰπεῖν καί ἀνθρώπινον. Οὐ γάρ ἑνί τρόπῳ ἡ τοῦ ἀριθμοῦ περιορίζεται φύσις. ΠΥΡ. Εἰ οὐ δυνατόν ἐστι τάς φωνάς ταύτας λέγεσθαι διά τήν τῶν αἱρετιζόντων ἐπήρειαν, ἀρκεσθῶμεν κἀν μόνοις τοῖς συνοδικῶς εἰρημένοις καί μήτε ἕν, μήτε δύο εἴπωμεν τά θελήματα. ΜΑΞ. Εἰ τά συνοδικῶς καί μόνον εἰρημένα χρή ὁμολογεῖν, οὔτε τήν μίαν τοῦ Θεοῦ Λόγου φύσιν σεσαρκωμένην, περιεκτικήν πάσης τῆς τοῦ μυστηρίου οὖσαν εὐσεβείας, χρή λέγειν, συνοδικῶς οὐκ ἐκπεφωνημένην. вљења речима, као Бога савршеног истог и човека савршеног исповедимо, отклањајући се од свега осталог; наиме, одређењем савршени обухваћена су сва природна својства. МАкСИМ: Ако говориш о природама без својства које припада свакој природи, тј. о Христу као савршеном Богу и савршеном човеку, а без ознака савршенства, онда је по теби благочестиво да се анатемишу са бо ри, а пре ових и оци, ко ји су нам озаконили да исповедамо не само приро де, већ и свој ство сва ке при ро де; и не само да истог Христа исповедамо Богом савршеним и човеком савршеним, већ и знаке ових савршенстава, тј. говорећи да је је дан и исти ви дљив и не ви дљив, смртан и бесмртан, трулежан и нетрулежан, додирљив и недодирљив, створен и нестворен; а по истој, дакле, благочестивој замисли, они учинише догматом и постоја ње две во ље јед ног и истог, и то не са мо број но, већ и по име ну, као две раз ли чи те, а оне се по аналогији називају вољама божанства и човештва. Природа се, наиме, бројно не описује на један начин. ПИР: Но, ако није могуће говорити ове ре чи услед оних ко ји су у је ре си, остани мо са мо при оно ме што су ре кли са бори, па да та ко не ка же мо ни ти да је јед на, ни ти да су две во ље. МАкСИМ: Ако треба исповедати само оно што је са бор ски из ре че но, та да, будући да није саборски изречено, не треба говорити ни једна оваплоћена природа Бога Логоса, а то је одредба која обухвата 14

13 Расправа с Пиром Πλήν ὅτι καί οὕτω ταῖς φύσεσι καί τοῖς αὐτῶν ἰδιώμασι καί τά θελήματα συνομολογεῖν βιασθήσεσθε. Εἰ γάρ τά φυσικῶς προσόντα ταῖς φύσεσι τοῦ Χριστοῦ, ἰδιώματα αὐτῶν εἶναι λέγετε, φυσικῶς δέ ἑκατέρᾳ αὐτοῦ φύσει τό θέλειν ἐμπέφυκεν, ἄρα μετά τῶν ἄλλων φυσικῶν ἰδιωμάτων, καί τά θελήματα ταῖς φύσεσι συνομολογεῖν ἀναγκασθήσεσθε. Ἄλλως τε δέ, εἰ αἱ σύνοδοι ἐπί τῇ τοῦ ἑνός θελήματος φωνῇ καί Ἀπολινάριον καί Ἄρειον ἀνεθεμάτισαν, ἑκατέρου αὐτῶν ταύτῃ πρός σύστασιν τῆς ἰδίας αἱρέσεως ἀποχρησαμένου τοῦ μέν, ὁμοούσιον τῷ Λόγῳ διά τούτου τήν σάρκα βουλομένου δεῖξαι τοῦ δέ, ἑτεροούσιον τόν Υἱόν πρός τόν Πατέρα εἰσαγαγεῖν ἀγωνιζωμένου, πῶς εὐσεβεῖν ἡμᾶς δυνατόν, τάς ἐναντίας τοῖς αἱρετικοῖς φωνάς οὐχ ὁμολογοῦντας; Ἡ δέ πέμπτη σύνοδος, ἵνα πάντα παραλίπω, θεσπίσασα αὐτολεξεί, Πάντα τά τῶν ἁγίων Ἀθανασίου, καί Βασιλείου, καί Γρηγορίων, καί ἄλλων τινῶν προσδιωρισμένως ἐγκρίτων [ἐκκρίτων] (=0301=) διδασκάλων συντάγματα, ἐν οἷς καί τά δύο ἔγκεινται θελήματα, δέχεσθαι, καί δύο παραδεδώκασιν θελήματα. ΠΥΡ. Καί οὐ δοκεῖ σοι, τάς τῶν πολλῶν πλήττειν ἀκοάς, τό φυσικόν θέλημα λεγόμενον; ΜΑΞ. Ὑπεξαιρουμένης τῆς θείας, πόσα εἴδη ζωῆς ἐν τοῖς οὖσιν εἶναι λέγεις; ΠΥΡ. Αὐτός εἰπέ. ΜΑΞ. Τρία εἴδη ζωῆς εἰσιν. сву тајну побожности. Да не помињем што ћете и тако бити при мо ра ни да са природама и њиховим својствима исповедате и во ље. Јер ако се оно што при род но припада природама Христовим назива својствима њиховим, а природно свака од његових природа има урођено вољу, онда је ну жно да са оста лим при род ним својствима и воље исповедате. А поред тога, ако сабори због одређења о једној вољи предадоше анатеми Аполинарија и Арија, који су се њиме користили за подржавање сопствених јереси, наиме, један не би ли тиме показао да је Логосу једносушно тело, а други борећи се да уведе синовљеву другосушност од Оца, како нам је могуће да будемо благочестиви а да не исповедамо супротне речи од јеретика? Ако Пети са бор, да све оста ло оста ви мо по стра ни, богодолично вели да следи: Све саставе светог Атанасије, Василија и оба Григорија, као и других избраних учитеља а у ови ма се по ми њу две во ље, он да је ја сно да су нам [сабори] пре да ли и уче ње о две воље. ПИР: Зар ти се не чи ни да мно ги ма пара уши називање воље природном? МАкСИМ: Изузев божанског, шта велиш, какве врсте живота постоје у бићима? ПИР: Сам ре ци. МАкСИМ: Три су врсте живота. 15

14 ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ ΠΥΡ. Ποῖα ταῦτα; ΜΑΞ. Ἡ φυτική, ἡ αἰσθητική, ἡ νοερά. ΠΥΡ. Οὕτως ἔχει. ΜΑΞ. Ἐπειδή δέ ἕκαστον λόγῳ τινί δημιουργίας τῳν ἄλλων διακέκριται, τίς ὁ διακριτικός καί ἰδιάζων ἑκάστου εἴδους λόγος; ΠΥΡ. Καί τοῦτο εἰπεῖν σε ἀξιῶ. ΜΑΞ. Τῆς μέν φυτικῆς ἴδιον ἡ θρεπτική, καί αὐξητική, καί γεννητική κίνησις τῆς δέ αἰσθητικῆς, ἡ καθ ὁρμήν κίνησις τῆς δέ νοερᾶς, ἡ αὐτεξούσιος. ΠΥΡ. Πάνυ εὐκρινῆ καί ἀσύγχυτον τήν τῆς ἑκάστου εἴδους ζωῆς παρέστησας ἰδιότητα. ΜΑΞ. Εἰ εὐκρινής καί ἀσύγχυτος ἡ ἑκάστου ἐδείχθη [εἴδους] ἰδιότητος, πάλιν ζητῶ, εἰ κατά φύσιν πρόσεστι τῇ φυτικῇ ἡ θρεπτική, καί αὐξητική, καί γεννητική κίνησις καί τῇ αἰσθητικῇ, ἡ καθ ὁρμήν. ΠΥΡ. Κατά φύσιν ἀναμφιβόλως. ΜΑΞ. Οὐκοῦν καί τῇ νοερᾷ ἀκολούθως ἡ αὐτεξούσιος κίνησις. ΠΥΡ. Καί τοῦτο πάνως δώσει ὁ ἀκόλουθα ταῖς οἰκείαις ἀρχαῖς δογματίζων. ΜΑΞ. Εἰ οὖν κατά φύσιν πρόσεστι τοῖς νοεροῖς ἡ αὐτεξούσιος κίνησις, ἄρα πᾶν ПИР: Ка кве су то вр сте? МАкСИМ: Вегетативни, чулни и умни. ПИР: Та ко је. МАк СИМ: Ка ко је сва ка вр ста различита од других по некаквом творбеном логосу, који је логос [начело] различитости и посебности сваке врсте живота? ПИР: И ово при ли чи да ти ка жеш. МАкСИМ: Вегетативне је покрет храњења, раста и рађања; чулне је покрет по наклоности, умне је самовласни покрет. ПИР: Потпуно благорасудно си и јасно изложио својство сваке врсте живота. МАкСИМ: Ако је благорасудно и јасно показано својство сваке врсте, поно во ћу ис пи та ти да ли је по при ро ди вегетативној врсти својствен покрет храње ња, ра ста и ра ђа ња, а чул ној пак по наклоности? ПИР: Недвосмислено је по природи. МАк СИМ: След стве но то ме је и умном животу по природи својствен самовласни покрет. ПИР: И ово ће свакако прихватити онај који догматизује у складу са поменутим начелима. МАк СИМ: Ако је да кле ум ни ма по природи својствен самовласни покрет, 16

15 Расправа с Пиром νοερόν καί φύσει θελητικόν. Θέλησιν γάρ τό αὐτεξούσιον ὁ μακάριος ὡρίσατο Διάδοχος ὁ Φωτικῆς εἶναι. Εἰ δέ πᾶν νοερόν καί φύσει θελητικόν, γέγονε δέ ὁ Θεός Λόγος σάρξ ἀληθῶς καί λογικῶς τε καί νοερῶς ἐψυχωμένη, ἄρα καί καθ ὅ ἄνθρωπος, οὐσιωδῶς ὁ αὐτός ἦν θελητικός. Εἰ δέ τοῦτο, οὐκ ἄρα τάς τῶν εὐσεβῶν ἀκοάς πλήττει λεγόμενον τό φυσικόν θελημα, ἀλλά τάς τῶν αἱρετιζόντων. ΠΥΡ. Ἐγώ μέν ἤδη ἐν τοῖς φθάσασι ἐπείσθην, φυσικά εἶναι τά ἐπί Χριστοῦ θελήματα καί περί τούτου ἑτέραν οὐκ ἐπιζητῶ ἀπόδειξιν. Οὐχ ἦττον γάρ τῶν θεωδῶς ἐκπεφασμένων, αὐτήν τῶν ὄντων τήν φύσιν ὁ λόγος μαρτυροῦσαν ἔδειξε, ὡς καταλλήλως ταῖς ἑαυτοῦ φύσεσιν ὁ αὐτός θέλων ἦν, εὐδοκῶν μέν ὡς Θεός, ὑπακούων ὡς ἄνθρωπος, καί ὅτι κατάλληλα πάντως τά φυσικά θελήματα ταῖς φύσεσιν. Ἄναρχον μέν τῆς ἀνάρχου, καί τῆς ἠργμένης ἠργμένον καί ὅτι οὐ δυνατόν εἰς ἕν θέλημά ποτε συμπεσεῖν ἀλλήλοις, κἄν ἑνός καί τοῦ αὐτοῦ εἰσιν, ὥσπερ καί αἱ φύσεις, τό ἄναρχον καί τό ἠργμένον, τό ἄκτιστον καί τό κτιστόν, τό ποιῆσαν καί τό ποιηθέν, τό (=0304=) ἄπειρον καί τό πεπερασμένον, τό θεῶσαν καί τό θεωθέν. Οἱ δέ ἐν τῷ Βυζαντίῳ, ἔτι πρός τά φυσικά θελήματα ἀντιστατοῦντες, κατ οἰκείωσίν φασιν εἰρηκέναι τούς Πατέρας ἔχειν τόν Κύριον τό ἀνθρώπινον θέλημα. ΜΑΞ. Ἐπειδή αὐτός τῆς τοιαύτης αὐτῶν θαυμαστῆς καί λαμπρᾶς καθηγήσω παιδεύσεως κατά ποίαν οἰκείωσιν τοῦτό φασιν; Ἆρα τήν οὐσιώδη, καθ ἥν τά φυσικῶς следи и да је сва ко ум стве но би ће приро дом и вољ но. Јер упра во је во ље ње оно што је самовласно, како је одредио блажени Ди ја дох Фо тич ки. Ако је све ум но приро дом и вољ но, а Бог Ло гос је по стао плот одушевљена истински разумно и умствено, сле ди и да је као чо век исти су штин ски био во љан. Ако је да кле та ко, не ће бла гочестивима парати уши када се каже да је воља природна, већ јеретицима. ПИР: До са да сам већ убе ђен да су Христове воље природне, и о овоме не тражим више доказа. Јер поред онога што је богодолично показано, у беседи је приведена за сведока и сама природа бића, те је тако показано како у складу са својим природама исти беше вољан, благоволећи као Бог и бу ду ћи по слу шан као чо век, те да су природне воље увек одговарајуће природама. Беспочетна је наиме од беспочетне и почета од почете; није могуће да се икада у једну вољу међусобно саставе, иако су обе во ље јед но га и истог, као што су и при ро де јед на је на и ме бес почетно, друга почето, једна створено, друга нестворено, једна творачко, друга створено, једна бесконачно, друга ограничено, једна обожујуће, друга обожено. А који се у Византиону још увек противе природности во ља на во де оце ко ји су ре кли да по усвојењу Господ има човечанску вољу. МАк СИМ: Бу ду ћи да се и сам др жим овог њиховог [отачког] чудесног и јасног учења, 5 ре ци ми, по ка квом усво је њу ве ле да је ово? Да ли је по су штин ском, по ко ме 5 Ла тин ски и бу гар ски пре вод ко ји су нам би ли 5 Ла тин ски и бу гар ски пре вод ко ји су нам би ли на рас по ла га њу пре во де овај део ре че ни це дру га чи је: quandoquidem ipse ejuscemodi admirabilis ac splendidae disciplinae dux auspexque fuisti.. 17

16 ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ προσόντα ἕκαστος ἔχων, διά τήν φύσιν οἰκειοῦται ἤ τήν σχετικήν, καθ ἥν φιλικῶς τά ἀλλήλων οἰκειούμεθα καί στέργομεν, μηδέν τούτων αὐτοί ἤ πάσχοντες, ἤ ἐνεργοῦντες; ΠΥΡ. Τήν σχετικήν δολονότι. ΜΑΞ. Οὐκοῦν πρίν τούτου δεῖξαι τό ἄτοπον, δικαιότερον ἄν εἴη ἀκριβέστερον ἐξετάσει, εἴ τε φύσει θελητικός ἐστιν ὁ ἄνθρωπος, εἴ τε καί μή. Τούτου γάρ δεικνυμένου, σαφέστερον γενήσεται τῆς τοιαύτης αἱρέσεως τό βλάσφημον. ΠΥΡ. Εἰ δοκεῖ, τοῦτο ἐξετάσωμεν. ΜΑΞ. Ἀδίδακτα εἶναι τά φυσικά, οὐ μόνον οἱ λόγῳ τήν φύσιν διασκεψάμενοι, καί τῶν πολλῶν διαφέροντες ἔφασαν, ἀλλά καί ἡ τῶν χυδαιοτέρων συνήθεια. Εἰ δέ τά φυσικά ἀδίδακτα, ἀδίδακτον δέ ἔχομεν τό θέλειν οὐδείς γάρ ποτε θέλειν διδάσκεται ἄρα φύσει θελητικός ὁ ἄνθρωπος. Καί πάλιν, εἰ φύσει λογικός ὁ ἄνθρωπος τό δέ φύσει λογικόν καί φύσει αὐτεξούσιον τό γάρ αὐτεξούσιον, κατά τούς Πατέρας, θέλησίς ἐστιν ἄρα φύσει θελητικός ὁ ἄνθρωπος. Καί πάλιν, εἰ ἐν τοῖς ἀλόγοις ἄγει μέν ἡ φύσις ἄγεται δέ ἐν τῷ ἀνθρώπῳ ἐξουσιαστικῶς κατά θέλησιν κινουμένῳ ἄρα φύσει θελητικός ὁ ἄνθρωπος. Καί πάλιν, εἰ κατ εἰκόνα τῆς μακαρίας καί ὑπερουσίου Θεότητος ὁ ἄνθρωπος γεγένηται αὐτεξούσιος δέ φύσει ἡ θεία φύσις ἄρα καί ὁ ἄνθρωπος, ὡς αὐτῆς ὄντως εἰκών, αὐτεξούσιος τυγχάνει φύσει εἰ δέ αὐτεξούσιος φύσει, θελητικός ἄρα φύσει ὁ ἄνθρωπος εἴρηται γάρ ἤδη, ὡς τό αὐτεξούσιον θέλησιν ὡρίσατο свако ко има при род на свој ства, има их због при ро де, или пак по од но сном, по коме по наклоности прихватамо и љубимо свој ства јед ни дру гих, а да са ми при том нити подносимо нити деламо шта од њих? ПИР: Ја сно је да је по од но сном. МАк СИМ: Но, до бро; пре не го што се покаже неприличност овакве тврдње, праведније би било да се тачније испита да ли је при ро дом чо век во љан, или не. Када се ово покаже, постаће очигледнијом хулност овакве јереси. ПИР: Ако та ко же лиш, ис пи тај мо и то. МАкСИМ: Природна су својства ненаучена; овако не мисле само они који природу размотрише разумом ови су мањина, већ је то уобичајено мишљење и мноштва простијих људи. Ако су, дакле, природна својства ненаучена, онда и то што смо вољни имамо ненаучено нико се на и ме не учи ка ко да има во љу већ је човек природом вољан. И поново, ако је природом разуман човек, а природом разумно је и природом самовласно, а оно што је са мо вла сно је по оци ма во љење, би ће и да је при ро дом во љан чо век. И поново, ако неразумна бића води њихова природа, водиће и у човеку самовла сно по кре та ном, па ће опет би ти да је човек природом вољан. И поново, ако је чо век по стао по обра зу бла же ног и надсушног божанства, а природом је самовласна божанска природа, наћи ће се да је и човек, будући истинским образом ове, при ро дом са мо вла стан, а ако је човек природом самовластан, биће и вољан природом; већ је, наиме, речено да су оци вољење одредили као оно само 18

17 Расправа с Пиром οἱ Πατέρες. Ἔτι τε, οὐ πᾶσιν ἀνθρώποις ἐνυπάρχει τό θέλειν καί οὐ τοῖς μέν ἐνυπάρχει, τοῖς δέ οὐκ ἐνυπάρχει τό δέ κοινῶς πᾶσιν ἐνθεωρούμενον φύσιν χαρακτηρίζει ἐν τοῖς ὑπ αὐτό ἀτόμοις ἄρα φύσει θελητικός ὁ ἄνθρωπος. ΠΥΡ. Δέδεικται διά πλειόνων φύσει θελητικός ὤν ὁ ἄνθρωπος. ΜΑΞ. Τούτου οὖν περιφανῶς δειχθέντος, διασκεψώμεθα, ὡς ἀνωτέρω ὑπεθέμεθα, καί τῆς αὐτῶν προτάσεως τό ἄτοπον. ΠΥΡ. Διασκεψώμεθα. ΜΑΞ. Εἰ φύσει θελητικός ὁ ἄνθρωπος, ὡς δέδεικται, (=0305=) κατ αὐτούς δέ κατά τήν ἐν ψιλῇ σχέσει οἰκείωσιν τό ἀνθρώπινον θέλημα εἶχεν ὁ Χριστός, ἀνάγκη αὐτούς, εἴπερ ταῖς οἰκείαις ἀρχαῖς στοιχοῦσι, καί τά ἄλλα ἡμῖν φυσικά μετ αὐτοῦ φημί δή τοῦ κατά φύσιν θελήματος κατ οἰκείωσιν ψιλήν λέγειν καί εὑρεθήσεται αὐτοῖς ἡ τῆς ὅλης οἰκονομίας θεωρία καί μύησις, κατά φαντασίαν λαμβανομένη. Ἔπειτα, εἰ ἡ ψῆφος Σεργίου, οὐ τούς πῶς, ἀλλά τούς ἁπλῶς δύο θελήματα εἰπόντας ἀνεθεμάτισε λέγουσι δέ οὗτοι δύο, κἄν εἰ ἐσφαλμένως, διά τήν οἰκείωσιν ἄρα οἱ ταύτης προϊστάμενοι, τῷ κατ αὐτῶν συνηγοροῦσιν ἀναθέματι. Καί πάλιν, εἰ, κατά τήν ὑπ αὐτῶν διεκδικουμένην πρότασιν, τοῖς θελήμασι πρόσωπα συνεισάγονται ἄρα δύο θελήματα λέγοντες, καί εἰ ἐσφαλμένως, διά τήν οἰκείωσιν, ὡς εἴρηται, καί τά συνεισαγόμενα αὐτοῖς, κατά τήν τοιαύτην πρότασιν, λέξουσι вла сно. Још к то ме, ако у сви ма љу ди ма постоји вољност, дакле, није да у некима по сто ји, а у не ки ма не по сто ји, а оно што се у свима заједно сагледава означава природу која постоји у јединкама које су од исте, би ће да је при ро дом во љан човек. ПИР: Показано је мноштвом доказа да је човек природом вољан. МАкСИМ: Пошто је то јасно показано, испитајмо, као што смо раније наумили, у чему је неприличност њихове претпоставке. ПИР: Испитајмо. МАк СИМ: Ако је, као што је по каза но, чо век при ро дом во љан, а по њима је пак Хри стос имао људ ску во љу по усво је њу у про стом од но су, он да ће би ти при мо ра ни, ако се др же соп стве них наче ла, да ка жу ка ко је и на ша дру га природ на свој ства по ред ово га, ве лим во ље по при ро ди, имао по про стом усво је њу; та ко ће се на ћи да увид и уче ње о свеко ли кој ико но ми ји до ла зи по чи стој машта ри ји. За тим, ако Сер ги јев де крет ни је ана те ми сао од ре ђе ње на чи на сје ди њења две во ље већ про сто оне ко ји ка жу да по сто је две во ље, а ови на и ме ве ле да су две, па ма кар и по гре шно, тј. по усво јењу, би ће и да су они због сво јих тврд њи пре да ни ана те ми. И по но во, ако по претпо став ци ко ју они за сту па ју по сто ја ње во ље под ра зу ме ва ли ца, би ће да ће они ко ји ве ле да су две во ље, иако, ка ко је већ ре че но, то чи не по гре шно го во ре ћи да су две по усво је њу, по овој прет по став ци мо ра ти да са во ља ма уве ду и њи ма од го 19

18 ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ πρόσωπα. Καί τίς οἴσει τήν εἰς δύο πρόσωπα τοῦ ἑνός κατατομήν; ΠΥΡ. Τί οὖν οἱ Πατέρες; οὐχ ἡμέτερον εἶπον εἶναι, ὅπερ ὁ Χριστός ἐν ἑαυτῷ ἐτύπωσε θέλημα; ΜΑΞ. Ναί, ἡμέτερον. ΠΥΡ. Οὐκοῦν οὐ τό προσόν αὐτῷ φύσει διά τοῦ ἀνθρωπίνου ἐσήμαναν, ἀλλ ὅπερ κατ οἰκείωσιν ἀνεδέξατο. ΜΑΞ. Ἐπειδή καί τήν ἡμετέραν φύσιν ὡσαύτως ἀνειληφέναι αὐτόν ἔφασιν, ἄρα κατ αὐτούς καί αὐτήν τήν φύσιν κατ οἰκείωσιν ψιλήν ἔχων εὑρεθήσεται. Εἰ γάρ ἐκεῖνο ἀληθές, καί τοῦτο εἰ δέ τοῦτο ψευδές, κἀκεῖνο. ΠΥΡ. Τί οὖν; τό ἡμέτερον ἐν ἑαυτῷ τυπῶσαι εἰπόντες, τό αὐτῷ φύσει προσόν ἐσήμαναν; ΜΑΞ. Ναί. ΠΥΡ. Πῶς τοῦτό φῆς; ΜΑΞ. Ἐπειδή ὁ αὐτός ὅλος ἦν Θεός μετά τῆς ἀνθρωπότητος, καί ὅλος ὁ αὐτός μετά τῆς θεότητος αὐτός, ὡς ἄνθρωπος, ἐν ἑαυτῷ καί δι ἑαυτοῦ τό ἀνθρώπινον ὑπέταξε τῷ Θεῷ καί Πατρί, τύπον ἡμῖν ἑαυτόν ἄριστον καί ὑπογραμμόν διδούς πρός μίμησιν, ἵνα καί ἡμεῖς πρός αὐτόν ὡς ἀρχηγόν τῆς ἡμῶν ἀφορῶντες σωτηρίας, τό ἡμέτερον ἑκουσίως προσχωρήσωμεν τῷ Θεῷ, ἐκ τοῦ μηκέτι θέλειν παρ ὅ αὐτός θέλει. ΠΥΡ. Ἐκεῖνο οὐ προθέσει κακῇ καί πανουργίᾳ (=0308=) τινί τοῦτο εἶπον, ἀλλά βουλόμενοι τήν ἄκραν ἕνωσιν δηλῶσαι. ва ра ју ћа ли ца. А ко ће до пу сти ти це па ње јед но га у два ли ца? ПИР: А шта са оци ма? Зар не ре коше да је Хри стос у се би об ли ко вао на шу вољу? МАкСИМ: Да, нашу. ПИР: Он да је да кле не озна чи ше као свој ство ње го ве при ро де по очове че њу, већ се по ка за као да је има по усво је њу. МАкСИМ: Пошто исто тако рекоше и за његово узимање наше природе, наћи ће се по њи ма и да са му на шу при ро ду по про стом усво је њу има. Ако је пак ово тачно, и оно је; ако је пак не тач но, и оно је. ПИР: Шта, да кле? Ре кав ши да је наше у се би об ли ко вао, има ли су у ви ду својство његове природе? МАкСИМ: Да. ПИР: Како тако говориш? МАк СИМ: По што исти сав бе ше Бог са чо ве штвом и исти сав чо век са бо жанством, он је као чо век у се би и кроз се бе човечије покорио Богу и Оцу дајући нам со бом нај бо љи обра зац и при мер за подражавање, како бисмо и ми, погледајући на њега као зачетника спасења, слободно наше предали Богу тако што нећемо волети ништа противно његовој вољи. ПИР: Али они ко ји се др же по ме нутих ре чи не чи не то по ла зе ћи од ка кве криве претпоставке или лукавства, већ хотећи да објасне потпуно сједињење. 20

19 Расправа с Пиром ΜΑξ. Εἰ τοῦτο τοῖς ἀπό Σεβήρου δοθῇ, οὐκ εὐλόγως λοιπόν, ὅσον πρός τό δοθέν λῆμμα, κἀκεῖνοι λέξουσιν ὅτι οὐ κακῇ προθέσει, ἤ πανουργίᾳ τινί, μίαν λέγομεν φύσιν, ἀλλά βουλόμενοι, καθάπερ καί ὑμεῖς, διά τοῦ ἑνός θελήματος, τήν ἄκραν ἕνωσιν δι αὐτῆς δεῖξαι; Τοῖς γάρ αὐτῶν κατ αὐτῶν, ὅν τρόπον καί Δαβίδ κατά τοῦ Γολιάθ, χρήσονται ὅπλοις. Ἰδού ἕν [καί γάρ ἕν] θέλημα λέγοντες, ταῖς αὐταῖς ἐκείνοις καί ἐννοίαις καί φωναῖς συμπίπτουσι. Πλήν τούτο τό ἕν θέλημα, τί βούλονται ὀνομάζειν; δίκαιοι γάρ εἰσι τούτου τήν προσηγορίαν δοῦναι. ΠΥΡ. Γνωμικόν τοῦτό φασιν. ΜΑΞ. Οὐκοῦν, ἤ γνωμικόν καί παράγωγον εἰ δέ παράγωγον, ἡ γνώμη, ὡς πρωτότυπον, οὐσία ἔσται. ΠΥΡ. Οὐκ ἔστιν ἡ γνώμη οὐσία. ΜΑΞ. Εἰ οὐσία οὐκ ἔστι, ποιότης ἐστί καί εὑρεθήσεται ποιότης ἐκ ποιότητος ὅπερ ἀδύνατον. Τί οὖν φασι τήν γνώμην; ΠΥΡ. Ἡ γνώμη οὐδέ ἕτερόν ἐστιν, ἤ ὅπερ ὁ μακάριος αὐτήν ὡρίσατο Κύριλλος, ὅτι τρόπος ζωῆς. ΜΑΞ. Ὁ τρόπος τῆς κατ ἀρετήν, φέρε εἰπεῖν, ἤ κακίαν ζωῆς, ἆρα ἐξ ἐπιλογῆς ἡμῖν πρόσεστιν, ἤ οὔ; ΠΥΡ. Ἐξ ἐπιλογῆς, πάντως. МАк СИМ: Ка да би ово ре као се вировцима (што би било неразумно), каква би ти ко рист од то га би ла? Јер и они би тада рекли: не велимо по кривој претпоставци или каквим лукавством да је једна при ро да, већ хо те ћи, као и ви кроз јед ну вољу, да овим укажемо на потпуно сједињење. Би ће да ће их [севировци] по бе ди ти њиховим [монотелитским] оружјем, како је Давид учинио против Голијата. 6 Јер види: који веле да је једна воља користе се истим пој мо ви ма и ре чи ма као и они [севировци]. Но, по ред то га што је јед на, хо ће ли да ка жу још не што о њој? Не ка бу ду пра вед ни па не ка ка жу ка ква је ова воља. ПИР: Ве ле да је гно мич ка. МАкСИМ: Ако је дакле гномичка, он да је и из ве де на. Ако је пак из ве дена, би ће да је гно ми, као оно из че га је [гномичка воља] изведена, суштина. ПИР: Гноми није суштина. МАкСИМ: Ако није суштина, онда је ка кво ћа, па ће та ко би ти да је ка кво ћа од каквоће, што је немогуће. Шта даље кажеш за гно ми? ПИР: Гно ми ни је ни шта дру го до, како је то одредио блажени Кирил, начин живота. МАк СИМ: Де дер ре ци, да ли вр лински или зли на чин жи во та за ви си од из бора, или пак не? ПИР: Свакако да зависи од избора Сам. 17,