СКУПШТИНА ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ И З В Е Ш Т А Ј О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА ''АРАНЂЕЛОВАЦ 2026'' Н А Ж И В О Т Н У С Р Е Д И Н У

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ И З В Е Ш Т А Ј О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА ''АРАНЂЕЛОВАЦ 2026'' Н А Ж И В О Т Н У С Р Е Д И Н У ИНФОПЛАН ДРУШТВО СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ ЗА ПЛАНИРАЊЕ, ПРОЈЕКТОВАЊЕ, АОП И ИНЖЕЊЕРИНГ ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А р а н ђ е л о в а ц 2009. годинa

Генералног плана '' Аранђеловац 2026'' на животну средину ПРЕДМЕТ: ИЗВЕШТАЈ О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА АРАНЂЕЛОВЦА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ НАРУЧИЛАЦ: Ј.П. ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ ОБРАЂИВАЧ: А.Д. ЗА ПЛАНИРАЊЕ, ПРОЈЕКТОВАЊЕ, АОП И ИНЖЕЊЕРИНГ ''ИНФОПЛАН'' АРАНЂЕЛОВАЦ, 34 300 Аранђеловац, Краља Петра I, бр. 29 телефон 034/720-081 и 720-082, факс 720-082, e-mail: infoplan@ptt.yu РУКОВОДИЛАЦ ИЗРАДЕ: МАРИЈА ПАУНОВИЋ, одговорни урбаниста РАДНИ ТИМ: ВАЛЕНТИНА ЈАНКОВИЋ, дипл.инж.арх. ГОРДАНА КОВАЧЕВИЋ, дипл.инж.арх. БОБАН ПАНИЋ, дипл.инж.грађ. ДАНИЈЕЛА КАРАШИЋЕВИЋ, дипл.инж.арх. САЊА СРЕЋКОВИЋ, дипл.инж.арх. МИЛИЦА ГОДИЋ, дипл.инж.арх. ЈЕЛЕНА ЈОВАНОВИЋ, дипл.инж.арх. СВЕТЛАНА МОМЧИЛОВИЋ, дипл.инж.арх. ДРАГАНА СТОЈИЛОВИЋ, дипл.инж.арх. МАНУЕЛА ИВАНОВИЋ, дипл.инж.арх. НАТАША МИЛИВОЈЕВИЋ, дипл.инж.грађ. СЛАЂАНА ГАЈИЋ, дипл.инж.геод. ВЛАДАН ПЕРИШИЋ,инж.геод ВЛАДИМИР ПЕРИЋ,инж.геод САША ЦВЕТКОВИЋ, инж.грађ. НАТАША ЦВЕТКОВИЋ, инж.грађ. МИЛОРАД ДОБРИЧИЋ, дипл.инж.ел. ДРАГОЉУБ ШЕЋЕВИЋ, дипл.инж.грађ. ЗОРАН ХЕРЦЕГ, дипл.инж.птт.сао. МИРА ПРОДАНОВИЋ, грађ.техн. ГОРДАНА ФИЛИПОВИЋ, инж.инф. ЗОРИЦА БОЖИЋ, опрема ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА Драган АГАТУНОВИЋ ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц

ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА 1) Регистрација предузећа 2) Решење о одређивању руководиоца израде Стратешке процене са фотокопијом лиценце

САДРЖАЈ

Генералног плана '' Аранђеловац 2026'' на животну средину 1. У в о д н а р а з м а т р а њ а 7 1.1. Правни и плански основ 10 1.2. Разлози за обављање стратешке процене утицаја 11 2. П о л а з н е о с н о в е 17 2.1. Приказ основних поставки Генералног плана и однос са другим плановима и програмима 17 2.1.1. Однос према Просторном плану Републике Србије 19 2.1.2. Однос према националним секторским стратегијама 20 2.1.3. Однос према програму за израду Генералног плана 25 2.1.4. Резиме 26 2.2. Постојеће стање и квалитет животне средине на планском подручју и могући развој ако се План не спроведе 27 2.2.1. Просторно историјски развој Аранђеловца 27 2.2.2. Географски положај, природни услови и социо-економске карактеристике 28 2.2.3. Стање квалитета животне средине 36 2.2.4. Могући развој у случају неспровођења Генералног плана, варијанте спровођења 39 2.3. Разматрана питања и проблеми заштите животне средине у Генералном плану 45 2.4. Резултати консултација са заинтересованим органима и организацијама 49 3. Општи и посебни циљеви стратешке процене и индикатори 49 4. Процена могућих утицаја и мере за смањење негативних утицаја на животну средину 53 4.1. Процена утицаја варијантних решења на животну средину 53 4.2. Поређење варијантних решења 54 4.3. Процена утицаја планских решења на животну средину 55 5. Смернице за израду стратешких процена на нижим хијерархијским нивоима и процене утицаја пројеката на животну средину 63 ''И Н Ф О П Л А Н'',д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 1

Генералног плана '' Аранђеловац 2026'' на животну средину 6. Основе за дефинисање Програма праћења стања животне средине у току спровођења Генералног плана 63 6.1. Постојеће стање 63 6.2. Циљеви и полазишта мониторинга 64 6.3. Концептуални оквир Програма мониторинга 66 6.4. Права и обавезе надлежних органа 75 6.5. Поступање у случају акцидената 75 7. Коришћена методологија и тешкоће у изради стратешке процене 77 8. Приказ начина одлучивања 79 9. Закључна разматрања 80 ПРИЛОГ 86 Листа индиктора 89 ГРАФИЧКИ ПРИЛОГ 91 ''И Н Ф О П Л А Н'',д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 2

Генералног плана '' Аранђеловац 2026'' на животну средину СПИСАК ТАБЕЛА Табела 1. Упоредни приказ односа стратешке процене и процене утицаја 9 Табела 2. Приказ малих акумулација (микроводозахвата) 12 Табела 3. Приказ зона, просторних целина и карактеристика 13 Табела 4. Општина Аранђеловац у предвиђеној мрежи регионалних депонија, мрежа трансфер станица, центара за рециклажу, центара за компостирање и инсинератора 23 Табела 5. Дугорочни циљеви, правила и мере заштите животне средине 26 Табела 6. Упоредни приказ циљева, захтева и мере заштите 26 Табела 7. Средње месечне, годишње и екстремне вредности 1961. 1990. за станицу Крагујевац (φ 44 о 02' N, λ 20 о 56' Е, н.в. 185 m) 30 Табела 8. Биланси земљишта у ha на подручју Генералног плана 31 Табела 9. Биланси земљишта у ha у 2005.г. на подручју Генералног плана по насељима 31 Табела 10. Структура пољопривредног земљишта на подручју општине Аранђеловац 32 Табела 11. Путна мрежа на подручју општине Аранђеловац 34 Табела 12. Туристи и остварена ноћења туриста на подручју општине Аранђеловац 34 Табела 13. Структура чврстог отпада 38 Табела 14. Разматрана питања и проблеми заштите животне средине 46 Табела 15. Упоредни приказ циљева процене и индикатора 51 Табела 16. Процена утицаја варијантних решења на животну средину 53 Табела 17. Поређење варијаната 54 Табела 18. Табела 19. Табеларни преглед могућих / очекиваних утицаја планске концепције, циљева и задатака Генерланог плана Арнађеловца по врстама утицаја, вероватноћи, дужини трајања, учесталости, просторној димензији на животну средину 57 Синтезна процена утицаја на животну средину резиме по активностима и областима (стање и перспектива) 58 Tабела 20. Кумулативни и синергијски утицаји 59 Табела 21. Препоруке за дефинисање мера заштите од утицаја привредних делатности 61 Табела 22. Оквир индикатора за мониторинг 65 Табела 23. Преглед допуштеног нивоа буке по зонама 65 Табела 24. Концептуални оквир Програма мониторинга заштите ваздуха 66 Табела 25. Концептуални оквир Програма мониторинга заштите вода 67 Табела 26. (1-2) Концептуални оквир Програма мониторинга заштите земљишта 68-69 Табела 27. Концептуални оквир Програма мониторинга заштите здравља људи 70 Табела 28. Табела 29. Концептуални оквир Програма мониторинга управљања чврстим и течним отпадом 71 Концептуални оквир Програма мониторинга заштите биљног и животињског света, природних и културних добара 72 Табела 30. Концептуални оквир Програма мониторинга заштите од удеса (хазарда) 73 Табела 31. Концептуални оквир Програма мониторинга осталих мера заштите 74 Табела 32. Препоруке за планирање са аспекта сеизмичког ризика 76 Табела 33. Поступак стратешке процене за Генерални план 77 У ПРИЛОГУ Табела П - 1. Листа индикатора одрживог развоја и њихова расположивост и доступност (према расположивим подацима које РЗС води за општине) 87 ''И Н Ф О П Л А Н'',д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 3

Генералног плана '' Аранђеловац 2026'' на животну средину СПИСАК ГРАФИКОНА Графикон 1. Схематски приказ будућег система управљања отпадом у општини Аранђеловац 39 Графикон 2. Поједностављена схема чиниоца животне средине 45 Графикон 3. Схематски приказ PSR приступа 51 Графикон 4. Поступак интегрисања стратешке процене у процесу израде урбанистичког плана 79 СПИСАК СЛИКА Слика 1. Географски положај Аранђеловца 28 Слика 2. Положај Аранђеловца у окружењу 28 Слика 3. План града Аранђеловца 29 Слика 4. Путна мрежа у окружењу 34 Слика 5. Приказ природних добара 35 Слика 6. Схематски приказ препорука за дефинисање мера заштите од утицаја привредних делатности 62 СПИСАК ГРАФИЧКИХ ПРИЛОГА Карта Процена могућих утицаја планских решења 91 ''И Н Ф О П Л А Н'',д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 4

Генералног плана '' Аранђеловац 2026'' на животну средину Објашњење скраћеница СПИСАК АКРОНИМА EIA CIA SIA SEA Environmental impact assessment Cumulative impact assessment Social impact assessment Strategic environmental assessment СПУ ПУ Стратешка процена утицаја Процена утицаја IAIA ЕЕА UNEP НВО Међународна асоцијација за процену утицаја (International Association for Impact Assessment (http://www.iaia.org) Европска агенција за заштиту животне средине (European Environmental Agency - http://www.eea.europa.eu) УН Програм заштите животне средине (United Nations Environmental Programme http://www.unep.org) Невладине организације EMS EMAS ISO ЈУС БАТ Environmental Management System систем управљања животном средином Eco management and Audit Scheme схема еко менаџмента (стандарди 14001 и др.) Међународна организација за стандардизацију (International Organization for Standardization http://www.iso.ch) Југословенски универзални стандард Најбоље доступне технике (eng. best available techniques) SWOT Strengths weakness opportunities treats (СВОТ анализа - анализа снага (потенцијала) и слабости (ограничења), могућности и претњи анализа унутрашњих и спољних развојних потенцијала и ограничења) PSR Pressure / state / response ''притисак-стање-одговор'' (методски приступ) OECD Организација за економску сарадњу и развој (Organization for Economic Co Operation and Development http://www.oecd.org) НН (НУТС 1) РН (НУТС 2 и 3) ЛН (ЛАЈ) Национални ниво управљања (надлежности) Регионални ниво управљања (надлежности) Локални ниво управљања (надлежности) локална административна јединица ЕУ РС О ЛАЈ МЗ K.O. К.П. Ј.П. Ј.К.П. ДПЗ Европска унија Република Србија Општина Локална админитративна јединица Месна зајединца Катастарска општина Катастарска парцела Јавно предузеће Јавно комунално предузеће Друштвено политичка заједница ППРС ППППН ГП НПЗЖСР НСУО ВОС СРПРС СРШРС Просторни план Републике Србије Просторни план подручја посебне намене Генерални план Национални план заштите животне средине Национална стратегија управљања отпадом Водопривредна основа Србије Стратегија развоја пољопривреде Републике Србије Стратегија развоја шумарства Републике Србије ''И Н Ф О П Л А Н'',д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 5

Генералног плана '' Аранђеловац 2026'' на животну средину СЛОР СПРС СРЕС Стратегија локалног одрживог развоја Стратегија привредног развоја Србије до 2010. године Стратегија развоја енергетике Србије до 2015. године Регион 14 Регионална депонија број 14 према Националној стратегији управљања отпадом (НСУО) 14 Трансфер станица број 14 према НСУО РЕЦ 9 КОМ4 ИНС 2 Рециклажни центар број 9 према НСУО Центар за компостирање број 4 према НСУО Инсинератор број 2 за комунални отпад према НСУО МРЕ МИ МЗЖС РХМЗС РГЗ РЗС Министарство рударства и енергетике Министарство за инфраструктуру Министарство надлежно за послове заштите животне средине Републички хидрометеорлошки завод Србије Републички геодетски завод Републички завод за статистику ППОВ ГВЕ ГВИ ХПК БПК - 5 MCS Постројење за пречишћавање отпадних вода Граничне вредности емисије Граничне вредности имисије Хемијска потрошња кисеоника Петодневна биолошка потрошња кисеоника ''Меркалијева скала'' (Меркали-Канкани-Зибергова/Mercali-Cancani-Sieberg скала) кm Километар ha Хектар db Децибел н. в. у m надморска висина у метрима kv Киловолт ул. улица N E W S λ φ Север Исток Запад Југ Географска дужина Географска ширина ЗПИ ЗСПУ Закон о планирању и изградњи Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину ''И Н Ф О П Л А Н'',д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 6

Генералног плана '' Аранђеловац 2026'' на животну средину а основу члана 35. Закона о заштити животне средине Н("Службени гласник РС", број 135/04) и чл. 5, 6, 7, 9 и 12 Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", број 135/04), извршена је стратешка процена утицаја Генералног плана Аранђеловца на животну средину (у даљем тексту: стратешка процена) и припремљен je И З В Е Ш Т А Ј О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА АРАНЂЕЛОВЦА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ 1. У в о д н а р а з м а т р а њ а Стратешка процена утицаја на животну средину уводи се у праксу планирања Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину. Стратешка процена утицаја на животну средину је процес којим се обезбеђује интеграција заштите животне средине и одрживог развоја у поступак припреме и доношења генералних планова. Процењивањем утицаја генералног плана варијантних и планских решења, дефинишу се мере за ограничавање или елимисање негативних и увећавање позитивних утицаја на животну средину, здравље и друштвено-економски статус становништва. Саставни део поступка стратешке процене су консултације са заинтересованим органима и организацијама и са становништвом подручја за које се раде просторни план и стратешка процена, а у циљу обезбеђивања ефикасне заштите животне средине и одрживог развоја планског подручја. Стратешка процена утицаја на животну средину у релативном смислу је дисциплина новијег датума и резултат је развоја процена утицаја на животну средину. Процена утицаја пројеката и објеката на животну средину (EIA) показао са недовољним у систему заштите животне средине, тако да су развијене процене кумулативних утицаја (CIA), процене социјалних утицаја (SIA), односно стратешке процене утицаја на животну средину (ЅЕА). Стратешка процена утицаја на животну средину интегрише еколошке, друштвено економске и кумулативне утицаје, тако што: ''И Н Ф О П Л А Н'',д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 7

Генералног плана '' Аранђеловац 2026'' на животну средину укључује одрживост на самом извору еколошких проблема у планској фази, тако да се санација последица редукује; омогућује да се утврди потреба и оправданост са аспекта заштите животне средине, пре свега, иницијатива и инвестиционих подухвата; обрађује питања од ширег значаја, сагледавајући кумулативне и социјалне ефекте; утврђује контекст и поставља смернице за хијерархијски оквир даљих процена утицаја планова, односно пројеката на животну средину. Стратешка процена утицаја ради се на основу начела која су дефинсана одредбама члана 4. Закона о стратешкој процени, и то: НАЧЕЛО ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА - одрживи развој јесте усклађен систем техничкотехнолошких, економских и друштвених активности у укупном развоју у коме се на принципима економичности и разумности користе природне и створене вредности са циљем да се сачува и унапреди квалитет животне средине за садашње и будуће генерације. Разматрањем и укључивањем битних аспеката животне средине у припрему и усвајање одређених планова и програма и утврђивањем услова за очување вредности природних ресурса и добара, предела, биолошке разноврсности, дивљих биљних и животињских врста и аутохтоних екосистема, односно рационалним коришћењем природних ресурса доприноси се циљевима одрживог развоја. НАЧЕЛО ИНТЕГРАЛНОСТИ - политика заштите животне средине која се реализује доношењем планова и програма заснива се на укључивању услова заштите животне средине, односно очувања и одрживог коришћења биолошке разноврсности у одговарајуће секторске и међусекторске програме и планове. НАЧЕЛО ПРЕДОСТРОЖНОСТИ - свака активност мора бити спроведена на начин да се спрече или смање негативни утицаји одређених планова и програма на животну средину пре њиховог усвајања, обезбеди рационално коришћење природних ресурса и сведе на минимум ризик по здравље људи, животну средину и материјална добра. НАЧЕЛО ХИЈЕРАРХИЈЕ И КООРДИНАЦИЈЕ - процена утицаја планова и програма врши се на различитим хијерархијским нивоима на којима се доносе планови и програми. У поступку стратешке процене планова и програма повећани степен транспарентности у одлучивању обезбеђује се узајамном координацијом надлежних и заинтересованих органа у поступку давања сагласности на стратешку процену, кроз консултације, односно обавештавања и давања мишљења на план или програм. НАЧЕЛО ЈАВНОСТИ - у циљу информисања јавности о одређеним плановима и програмима и о њиховом могућем утицају на животну средину, као и у циљу обезбеђења пуне отворености поступка припреме и доношења или усвајања планова и програма, јавност мора, пре доношења било какве одлуке, као и после усвајања плана и програма, имати приступ информацијама које се односе на те планове и програме или њихове измене. Методолошки основ у ужем смислу представљају методе научног истраживања (анализа и синтеза, компаративни метод, индукција и дедукција, статистички метод, картографски метод и др.), односно примењене методе праћења стања објеката, односно појава и процеса у простору, од извора загађења, притисака, стања и одговора (планског решења). Основни елементи стратешке процене утицаја на животну средину дефинисани су у тзв. ''Стратешкој директиви ЕУ'' (2001/42/ЕС), која је у законодавству у Србије практично ''транспонована'' у Закону о стратешкој процени утицаја на животну средину. Законом није било могуће дефинисати методолошки оквир, тако да у складу са поступком стратешке процене одређене законом од кључног значаја је дефинисање циљева ''И Н Ф О П Л А Н'',д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 8

Генералног плана '' Аранђеловац 2026'' на животну средину стратешке процене утицаја на животну средину и с тим у вези индикаторе одрживог развоја. Истовремено, користе се страна упутства за примену ''Стратешке директиве'' 1. Стратешка процена утицаја на животну средину је поступак који обезбеђује услове за одговарајућу заштиту животне средине у току израде планова, односно интегрисање заштите животне средине у свим фазама укуључујући дефинисање правила. За разлику од некадашње праксе у којој је заштита животне средине углавном третирана као један од сектора у планирању, стратешка процена као комплексан и целовит поступак треба да обезбеди обавезно сагледавање простора за који се ради план са аспекта заштите, као и да предложи решења и мере којима ће заштита животне средине бити остварена на оптималан и рационални начин. Као инструмент заштите животне средине стратешка процена је комплементаран поступак са проценама утицаја пројеката, односно објеката. Стратешка процена је претежно квалитативна и заснива се на експертској процени, процењују се утицаји који су са аспекта трајања дугорочни, а у вези су са циљевима заштите и развоја, док ефекти пре свега зависе од менаџмента, односно управљања процесом и могућности повратног деловања на дефинсање планских решења. У следећој табели даје се упоредни приказ односа стратешке процене утицаја (СПУ) и процене утицаја (ПУ) према кључним областима (кључне алтернативе, утицаји, процена, одлучивање, учешће јавности, ефекти процене). Табела 1. Упоредни приказ односа стратешке процене и процене утицаја ОБЛАСТИ СПУ ПУ Кључне алтернативе Утицаји Стратешка развојна опредељења (циљеви, сценарија) и активности за реализацију Дугорочни трендови (у вези са циљевима заштите ж.ср. и развојним циљевима) локални утицаји само када планови садрже локалне утицаје (ГП) Локације и технологије Специфични утицаји на локално стање животне средине Процена Претежно квалитативна (експертска) Претежно квантитативна Одлучивање Учешће јавности Ефекти процене Извор: Поређење са циљевима заштите и развоја Јавност удружена у интересне групе локалне заједнице, групе локалних заједница и сл. Зависи од вођења процеса (менаџмент), квалитета процене и повратног дејства на дефинисање планских решења International Association for Impact Assessment (http://www.iaia.org) Поређење са локалним квалитетом (стањем) животне средине Појединци, друштвене групе, НВО сектор Зависи од квалитета процене утицаја и менаџмента 1 Британска упутства коју је издао The Office of the Deputy Prime Minister у смислу полазних основа, показала су се корисним и у нашој пракси. (ODPM 2003, The Strategic Environmental Assessment Directive: Guidance for Planning Authorities - Practical guidance on applying European Directive 2001/42/EC on the assessment of the effects of certain plans and programmes on the environment to land use and spatial plans in England, ODPM: London; ODPM 2005a, A Practical Guide to the SEA Directive, ODPM: London; ODPM 2005b, Sustainability Appraisal for Regional Spatial Strategies and Local Development Documents, ODPM: London, URL - http://www.odpm.gov.uk) ''И Н Ф О П Л А Н'',д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 9

Генералног плана '' Аранђеловац 2026'' на животну средину 1.1. Правни и плански основ Законски основ Одредбама чл. 34. - 35. Закона о заштити животне средине и одредбама члана 5, - 7, 9 и 12. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину утврђена је обавеза да се за урбанистичке планове ради стратешка процена утицаја на животну средину, односно да се у урбанистичким плановима обезбеђују мере и услови заштите. Плански основ за израду Генералног плана представљају стратешка опредељења, смернице и планска решења Просторног плана Републике Србије (1996.), Програма за израду Генералног плана Аранђеловца, секторских стратегија, програма и пројеката. Стратешка процена утицаја на животну средину (у даљем тексту: стратешка процена) обавља се на основу одредаба чл. 5. и 6. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину (у даљем тексту: Закон), којима је прописано обављање стратешке процене за урбанистичке планове, као и критеријуми за утврђивање могућих значајних утицаја на животну средину плана или програма (Прилог I Закона). Ови критеријуми су засновани на: (1) Карактеристикама плана и (2) Карактеристикама утицаја. Основни разлог за израду стратешке процене је евалуација утицаја планских решења на самом подручју плана, као и могући утицаји ван планског подручја. Правни основ за израду Генералног плана Аранђеловца садржан је у одредбама: Закона о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'', бр. 47/03 и 34/06); Правилнику о садржини, начину израде, начину вршења стручне контроле урбанистичког плана, као и условима и начину стављања плана на јавни увид (''Службени гласник РС'', број 12/04). Плански основ за израду Генералног плана садржан је у: Одлуци и Програму за израду Генералног плана Аранђеловца; Просторном плану Републике Србије; као и у другим стратегијама и програмима националног, регионалног и локалног значаја (нпр. Стратегија развоја туризма у Србији, Национална стратегија управљања отпадом, Стратегија развоја пољопривреде у Србији, Стратегија развоја шумарства у Србији и др.), које имају непосредан или посредан утицај на просторни развој на подручју општине Аранђеловац. Закони и други прописи значајни за обављање стратешке процене дају се у прилогу овог извештаја. ''И Н Ф О П Л А Н'',д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 10

Генералног плана '' Аранђеловац 2026'' на животну средину 1.2. Разлози за обављање стратешке процене утицаја Генерални план Аранђеловца обухвата грађевинско подручје на територији 4 катастарске општине, и то: катастарске парцеле у К.О. Аранђеловац површине 747,3 хектара, делови К.О. Буковик површине 428,8 хектара, делови К.О.Врбица површине 1058,4 хектара, делови К.О. Бања површине 229,7 хектара, укупне површине 2464,2 хектара. Са аспекта заштите животне средине ради се о међусобно функционално повезаној просторној целини у оквиру које се налази 10 урбанистичких зона и 22 просторне целине. Подела на урбанистичке зоне извршена је у складу са у складу са општим правилима урбанистичке регулације дефинисаним Правилником, а на основу следећих критеријума: планирани начин коришћења земљишта за изградњу, постојећа изграђеност простора (типологија, вредности амбијента, уређеност и сл.), постојећа инфраструктурна опремљеност простора, врста, обим, потребне и могуће интервенције у простору, постојећи стандард коришћења простора, приоритет уређења, вредност грађевинског земљишта, мере заштите, ограниченост или немогућност нове градње, врста потребне интервенције ради постизања потребног просторног усклађивања, капацитети простора и друго, У оквиру наведених зона планом се предвиђа изградња низа малих акумулација, односно акумулација са свјоствима микроводозахвата. Планско решење ових акумулација је подложно ревизији, с обзиром да се ради о идеји и пројектном решењу још са почетка 80-тих прошлог века, пре свега са основном наменом заштите градског подручја од бујичних поплава. Од укупно 18 могућих локација за мале акумулације, на ужем градском подручју на 7 притока је планирано да се изграде вишенаменски објекти ради: одбране од поплава градског језгра Аранђеловца, задржавање наноса наводњавање пољопривредног земљишта, туризма и рекреације, Риболова, ''И Н Ф О П Л А Н'',д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 11

Генералног плана '' Аранђеловац 2026'' на животну средину Табела 2. Приказ малих акумулација (микроводозахвата) 2 Ознака акумулације Пројектована Речни ток у плану запремина (m 3 ) Кота успора (м) А.3. Јелинац 238.000 m 3 270.00 А.4. Каменац 110.000 m 3 260.00 А.8. Јунац 264.000 m 3 220.50 А.9. Баљковац 88.000 m 3 217.00 А.11. Балабанац леви крак 90.000 m 3 300.00 А.12. Балабанац десни крак 156.000 m 3 345.00 А.14. Саставци 142.000 m 3 227.90 Положај ових планираних хидротехничких објеката је углавном по граничном ободу грађевинског реона, односно планског подручја и имају вишенаменски карактер. По техничком решењу, ради се о земљаним (насутим) бранама и пре свега имају намену да предупреде релативно неповољну геоморфолошку конфигурацију око Аранђеловца на којој се формира лепеза водотокова, који дренирају падине Букуље, Венчаца, Пресеке и Орашачког брда. Оваква лепезаста хидрографска мрежа представља потецијалну опасност за бујичне поплаве због изразите концентрације великих вода на подручје обухваћено ГУП-ом. Приказ наведених зона са карактеристикама дају у следећој табели. 2 Кумулативна површина планираних акумулација даје се у оквиру табеле 8. Биланси планске ''И Н Ф О П Л А Н'',д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 12

Генералног плана Аранђеловца на животну средину Табела 3. Приказ зона, просторних целина и карактеристика Р. бр. Назив зоне, карактеристике и планиране активности Површина Број становника Урбанистички параметар 1 2 3 4 5 1. ЗОНА УЖЕГ ГРАДСКОГ ЈЕЗГРА Најужи градски центар. ''Тиха реконструкција'', дефинисана регулација и парцелација. Мултифункционална структура. Становање великих густина, све врсте услуга, јавне службе, култура, управа, администрација. Инфраструктурно и комунално најопремљенија зона. Ревитализација заштићених објеката, унапређивање амбијенталних вредности и јавних простора, побољшање и обнова постојећих објеката, у мањој мери изградња нових објеката на неизграђеним парцелама, а већим делом заменом постојећег градитељског фонда. 2. ЦЕНТРАЛНА УРБАНА ЗОНА Састоји се из две просторне целине: 1. делови насеља Братство и јединство и Сеничани, и 2. Отворено поље, део Ђикиног брда и део Јешовца Претежно (скоро у потпуности) изграђени, инфраструктурно потпуно опремљени, са утврђеном регулацијом и претежно (скоро у потпуности) завршеном парцелацијом. Искључиво стамбена зона, породичног становања, непосредно ослоњена на центар насеља и парк. Парк посебно вредна целина. Стамбени фонд највишег квалитета и аутохтоност - најлепше породичне стамбене објекте и виле у граду, као и локације које су изграђене или се могу изградити у функцији бање. Најзначајанији и највреднији простор у граду. Два школска и два верска објекта, стамбени објекати и појединачне услуге у саставу њих, других јавних и осталих садржаја у овој зони нема. Недостају објекти спорта и рекреације, као и уређене јавне и зелене површине. 3. ГРАДСКА СТАМБЕНА ЗОНА Зона "унутрашњег ширења града" - делимична промена намене, са новом регулацијом и парцелацијом, планираном мултифункционалном структуром (око 60%, становања, јавне службе, услуге и мањи постојећи производни капацитети. Зона се састоји из две просторне целине: 1. на обронцима Букуље, непосредно око зоне парка (39,1 ха) 2. на падинама Златара и подножја Рисоваче (109,6 ха). Зона је у близини центра насеља и парка као његовог средишта. У овој зони налазе се новији и квалитетни стамбени објекти породичног и вишепородичног становања који, због своје дислоцираности у односу на бању, односно центар града,су мање атрактивни. У овој зони се налази природно добро и археолошко налазиште ''пећина Рисовача'', од изузетног туристичког значаја. У овој зони се налази и централни део - изворни, аутохтони центар града Аранђеловца, који се током временом "померио" северније, према бањи. Неопходно је садржајно и естетско унапређење и повратити значај овог дела града. Постепено измештање постојећих објеката који својом наменом не припадају овој зони. Уређивање променом намене постојећих и изградњом нових објеката, као и очувањем и уређењем неизграђених површина (неизграђене локације за недостајуће или недовољно површина за јавне намене - спорт и рекреација, парк,објекти културе и сл.). 95,0 хектара, (3,9% од укупне површине ГП) 1. целина 71,6 хектара 2. целина 81,8 хектара УКУПНО 153,4 хектара (6,2% од укупне површине ГП) 1. целина 39,1 хектара 2. целина 109,6 хектара УКУПНО 148,7 хектара (6,0% од укупне површине ГП) Око 4.700 становника Око 8.300 становника Око 5 500 становника Густина становања од 100 до 120 ст/хектару, на површини од 43,0 хектара (45% површине зоне) Становање средње густина од 80 до 100 становника по хектару на површини од 92 хектара. Изграђеност око 60% Становање средње густине од 70 до 90 становника по хектару на површини од 148,7 ха Изграђеност око 50% (75 ха) ''И Н Ф О П Л А Н'',д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 13

Генералног плана Аранђеловца на животну средину 1 2 3 4 5 4. ОПШТА СТАМБЕНА ЗОНА Општа стамбену зону лини насеље Колонија, које је издвојено и као попсебна урбанистичка целина и као просторна целина. У просторном смислу је целовита и аутномна зона, док у локационом смислу налази се израђеној удаљеноссти од центра насеља, тако да је неопходно коришћење превозних средстава, пре свега због недостатка јавних садржаја. Постоји само основна школа и неусловна дечија установа. Породично становање и неколико мањих и старих објеката вишепородичног становања. Изражен је недостатак јавних садржаја. Неопходно је да се на слободним површинама планирају потребне намене (јавни садржаји, услуге, комерцијалне делатности), како за овај део насеља, тако и за друга насеља у близини која ће гравитирати према Колонији. Зона нове градње, зона насељавања и зона у којој је потребно утврдити регулацију и парцелацију и инфраструктурно опремање. Зона великих улагања у опремање јавног грађевинског земљишта. 5. ЗОНА ПОРОДИЧНЕ ГРАДЊЕ Зона породичне градње се састоји из шест просторних целина - стамбене зоне на ободу постојећег грађевинског реона. Зоне становања на граници урбаног са елементима руралног становања. Слаба инфраструктурна опремљеност, на којима су потребна велика улагања у опремање грађевинског земљишта. релативно ниске изграђености, Потребно утврдити оправданост изградње објеката образовања,дечије заштите, комуналних објеката и објеката других намена. 6. ЗОНА РЕТКЕ ГРАДЊЕ Ова зона обухвата рубна подручја плана и представља окружење претходно наведених зона и целина. Зона ретке градње обухвата шест просторних целина, које карактерише претежно пољопривредно земљиште са енклавама изграђеног земљишта или појединачно изграђених објеката руралног типа становања. То су углавном инфраструктурно неопремљени простори на којима тек предстоји регулација и парцелација простора, односно стварање услова за инфраструктурно опремање. Кроз ову зону највећим делом иде граница грађевинског реона која раздвоја грађевинско од осталог земљишта. Остало земљиште изван грађевинског остаје као пољопривредно уз препоруку да се не врши пренамена. Планом су одређени врста и капацитети објеката, као и услови градње на пољопривредном земљишту, кроз одговарајућа правила изградње. 7. ЗОНА ПАРКА Централни простор ове зоне је парк Буковичке бање. Зона парка захвата простор парка и његовог непосредног окружења. У овој зони се налазе објекат РХ завода, изворишта минералне воде, хотели Старо здање и Шумадија, објекти културе, отворени спортски терени, а уз парк хотел Извор, спортски стадион, објекат РХ завода у изградњи, комплекс школских објеката, отворени и затворени спортски терен са слободним и зеленим површинама. У зони парка приоритет је заштита и унапређење, односно зона рестриктивне градње у којој може да се дозволи само реконструкција постојећих и изградња нових објеката у функцији бање. Зона је раздвојена улицом Мишарском, тако да се новим саобраћајним решењем омогућава боља повезаност са окружењем. Укупна површина 147,8 хектара (6,0% од укупне површине ГП) Укупна површина 285,3 хектара (11,6% од укупне површине ГП) Укупна површина 847,3 хектара (34,4% од укупне површине ГП) Централни део - Буковичка бања 22 хектара Укупна површина зоне 69,6 хектара (2,8% од укупне површине ГП) Око 5000 становника Око 3800 становника Око 3500 становника Густина становања од 60 до 80 становника по хектару Становање ниских густина од 30 до 60 становника по хектару Становање ниских густина од 30 до 60 становника по хекатру ''И Н Ф О П Л А Н'',д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 14

Генералног плана Аранђеловца на животну средину 1 2 3 4 5 8. ЗОНА ЗЕЛЕНИЛА Осим самог парка и његовог непосредног окружења, нема значајнијих зелених површина. Букуља и Буковичка бања су идентитети Аранђеловца. Простор између града и Букуље, скоро у целости је ''нападнут'' градњом. Планско решење је да зона зеленила буде зона забрањене градње. Циљ је да се сачува постојеће аутохтоно зеленило, побољша и оствари веза града са бањом и Букуљом. 9. ЗОНА ПРОИЗВОДЊЕ, ПОСЛОВАЊА И КОМУНАЛНИХ ОБЈЕКАТА Планирана зона која обухвата постојећу индустријску зону "Кубршницу", са великим индустријским капацитетима: "Књаз Милош", "Кубршница - Универзум", "Победа", "Венчац", "Карбон", као и бројним мањим производним капацитетима. У оквиру ове зоне обавља се и експлоатација минералних сировина. У овој зони су такође и постојећи значајни комунални објекти: постројење за пречишћавање отпадних вода, главна мернорегулациона станица, централно градско гробље Рисовача, сточна пијаца, полигон за обуку возача,затим магистрални коридори инфраструктуре: саобраћајнице, гасовод, цевоводи, колектори, оптички и други каблови али и планирани објекти као што је постројење електричне енергије 110/35 кв са припадајућим далеководима високог напона. Постоји могућност изградње нових привредних објеката, као и стамбених али уз посебне услове. 10. ЗОНА МЕШОВИТЕ НАМЕНЕ Зона мешовите намене обухвата простор индустријских зона "Град" и "Пештан" са изграђеним становањем, унутар и по ободу. У просторном смислу значајан део града, који својим положајем представља "западну капију" града, важно је планска трансформација уз примену критеријума, мера и услова заштите (усаглашавање постојећих производњи или њихова трансформација). Могућа разноврсна изградња, стамбених и пословних објеката, уз поштовање заштитних појасева и свих других законом утврђених мера заштите животне средине. У овој зони се налазе и две вештачке акумулације направљене за потребе водоснабдевања ФЕП-а, које је неопходно плански уредити (одредити зоне и мере заштите). УКУПНО ЗОНЕ Саобраћајнице и водотокови ван површина зона Укупна површина 21,9 хектара (0,9% од укупне површине ГП) Укупна површина 310,8 хектара (12,6% од укупне површине ГП) Укупна површина 206,1 хектара (8,4% од укупне површине ГП) 2285,9 хектара 92,8 % 178,3 хектара 7,2 % У К У П Н О подручје ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА 2464,2 хектара 100 % 4500 радника 3250 радника 30 800 становника (7750 радника) 30 800 становника (7750 радника) Постојећа изграђеност око 30%, 50 запослених по хектару (на површини од око 95 ха) Максимални дозвољени индекс изграђености 1.6 Максимални дозвољени индекс заузетости 40% ''И Н Ф О П Л А Н'',д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 15

Стратешка процена обављена је за подручје које обухвата Генерални план Аранђеловца (у даљем тексту: Генерални план), са циљем да се одреде и процене могући утицаји планских решења на животну средину. Одређују се и процењују други могући утицаји на елементе животне средине (ваздух, вода и земљиште), односно на друга створена добра, зоне привредне активности (постојеће и планиране), као и могући утицаји на друге зоне са припадајућим објектима. У процесу одлучивања о изради и обухвату стратешке процене утицаја, уз примену наведених критеријума из Прилога I Закона, важно дефинисање проблема заштите животне средине планског подручја и могућност утицаја плана на: ваздух воде земљиште становништво и здравље инфраструктурне објекте и друге створене вредности Извршена стратешка процена показала је да су планска решења и услови и мере заштите животне средине дефинисани Генералним планом, односно уважене су обавезе из виших планских докумената. Другим речима, планским решењима и правилима детаљно је разрађен програмски задатак, преузета су стратешка опредељења и смернице из планских докумената вишег реда, као и друге документације. Циљне и концептуалне поставке Генералног плана у начелу су усклађени са циљевима заштите животне средине, тако да је могуће да се по завршетку прве етапе имплементације плана изврше одговарајуће измене и допуне планских решења, у складу са резултатима стратешке процене. Посебно је значајна процедурално-методолошка специфичност ове стратешке процене: П Р В О, Стратешка процена се обавља у току израде Генералног плана, тако да су мере и услови заштите у Генералном плану усклађени са смерницама из стратешке процене односно по његовом усвајању; Д Р У Г О, Међусобним усклађивањем, предмет стратешке процене су планска решења која немају значајнији негативан утицај на животну средину; Т Р Е Ћ Е, Реализацијом планских решења планско подручје биће боље опремљено инфраструктуром, односно урбанистички уређено, што може имати поозитивне социјалне ефекте. У складу са законским одредбама и праксом стратешке процене у Европи, Извештај о стратешкој процени утицаја Генералног плана Аранђеловца на животну средину састављен је из следећих целина/области: 1. Полазне основе 2. Циљеви и индикатори 3. Процена утицаја на животну средину ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 16

4. Смернице за ниже хијерархијске нивое 5. Програм праћења стања животне средине 6. Коришћена методологија и тешкоће у изради 7. Приказ начина одлучивања и закључци Стратешка процена је урађена у складу са другим законима из области заштите животне средине, уз коришћење европских искустава и методологије из ове области. Детаљнији приказ коришћене методологије, као и листа прилагођених индикатора за анализу и процену дат је у посебном делу овог извештаја. 2. П о л а з н е о с н о в е Законски основ Одредбама чл. 13. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину одређен је садржај полазних основа: кратак преглед садржаја и циљева плана и односа са другим плановима и програмима, преглед постојећег стања и квалитета животне средине на подручју на које се извештај односи, карактеристике животне средине у областима за које постоји могућност да буду изложене значајном утицају, разматрана питања и проблеме заштите животне средине у плану и приказ разлога за изостављање одређених питања и проблема из поступка процене, приказ припремљених варијантних решења која се односе на заштиту животне средине у плану и програму, укључујући варијантно решење нереализовања плана и најповољније варијантно решење са становишта заштите животне средине, резултате претходних консултација са заинтересованим органима и организацијама битне са становишта циљева и процене могућих утицаја стратешке процене. 2.1. Приказ основних поставки Генералног плана и однос са другим плановима и програмима Сагласно одредбама члана 36. Закона о планирању и изградњи генерални план се израђује и доноси за град, градска и остала насеља. Генералним планом одређује се дугорочна пројекција развоја и просторног уређења града (мрежа и система градских и других насеља). Генералним планом ближе: је разрађена подела грађевинског реона на јавно грађевинско земљиште и остало грађевинско земљиште; су утврђене трасе, коридори и капацитети за саобраћајну, енергетску, водопривредну, комуналну и другу инфраструктуру; је дефинисана намена површина које су претежно планиране у грађевинском реону; је извршен зонинг, односно подела на зоне или целине са истим правилима грађења; су одређене границе јавног грађевинског земљишта са елементима за обележавање на катастарској подлози; су одређене локације за јавне објекте; су одређене зоне, односно целине за које ће се радити урбанистички планови. Од посебне важности је да је у предметном генералном плану извршена фазна анализа и дијагноза стања, тако да је за потребе припреме програма за израду Генералног плана обављена анализа планског подручја, укључујући: ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 17

(1) анализу урбанистичких параметара за грађевински реон са припадајућим грађевинским земљиштем јавним и осталим; (2) поделу на грађевинске зоне и просторне целине према урбанистичким показатељима (зонинг); (3) постојеће и планиране коридоре са трасама, регулацијом саобраћајница и мреже комуналне инфраструктуре; (4) дефинисање правила уређења и изградње за супра и инфраструктуру, тако да су у потпуности испуњени дефинисани циљеви уз одговарајући предмер и предрачун потребан за изградњу у смислу стварања планског основа за имплементацију. Предуслов квалитетног живота у насељеном месту је планирање на принципима одрживог развоја. Идентификација потенцијала и ограничења, санација, чување околине и стварање услова за формирање квалитетног окружења уз истовремену дугорочну пројекцију трошкова и користи су кључне активности ефикасног процеса планирања развоја. У циљу заштите и очувања средине, процес заштите се комплементарно обавља са процесом планирања, тако да се стратешка процена обавља у оквиру планирања развоја и заштите насеља, делова насеља и насељених места. Изградња је првенствено усмерена ка инфраструктурном опремању, односно повезивању са постојећом мрежом комуналне инфраструктуре и саобраћајница. Генерални план представља стратешки основ за урбанистичко уређење и даљи развој локалне заједнице. Предуслов даљег развоја је обнова саобраћајног система, као и изградња мреже комуналне инфраструктуре. Поступно, средствима урбанистичке регулације, правилима грађења, одговарајућим мерама локалне политике и ангажовањем становништва, планира се реконструкција и изградња нове инфраструктуре, обнова и уређење зелених површина, као и реконструкција и обнова стамбених и других објеката. За потребе стратешке процене утицаја на животну средину, дефинише се концепција Генералног плана у виду три основне области и с тим у вези пратећих активности за реализацију и то: (1) стратешки оквир за развој и заштиту, (2) уређење и (3) опремање. Према томе, концепција Генералног плана може се дефинисати, као: 1. СТРАТЕШКИ ОКВИР за одрживи развој и заштиту градског насеља Аранђеловца и других гравитирајућих насеља у оквиру гравитационих зона; 2. УРБАНИСТИЧКО УРЕЂЕЊЕ грађевинског реона Аранђеловца дефинисање јавног и осталог грађевинског земљишта, поделом на грађевинске зоне, дефинисањем урбанистичких показатеља; и 3. ИНФРАСТРУКТУРНО ОПРЕМАЊЕ регулација саобраћајница и изградња мреже комуналне инфраструктуре. Концепција Генералног плана је ближе разрађена правилима уређења и изградње, са одговарајућом проценом укупно потребних средстава за уређење саобраћајница и изградњу јавне комуналне инфраструктуре, као и процену укупно потребних средстава. Сагласно законским одредбама правила уређења се односе на услове уређења јавног грађевинског земљишта јавних површина и прикључења комуналне инфраструктуре са припадајућим правилима и условима грађења, док се правила грађења односе на парцелацију и грађење осталог грађевинског земљишта са одговарајућим урбанистичким условима уређења. ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 18

2.1.1. Однос према Просторном плану Републике Србије Према Просторном плану Републике Србије (у даљем тексту: ППРС) Аранђеловац је сврстан у категорију субрегионалних центара са развијеним централним функцијама и гравитационом зоном која обухвата и делове суседних општина. Са аспекта функционалних подручја регионалних система насеља Аранђеловац, заједно са Баточином, Книћем, Рачом, Тополом и Лаповом припада Крагујевачком гравитационом подручју. Према Просторном плану Републике Србије, Аранђеловац је класификован у Ибарско Шумадијски регионални систем за снабдевање водом становништва. Аранђеловац, се по саобраћајно географском положају налази у центру Шумадије и припада Централној туристичкој зони у оквиру подзоне Шумадијских планина, по рангу другог степена, традиционално развијеног летњег, излетничког, викенд, бањског и ловног туризма. Од индустрија у погледу локационих захтева издваја се експлоатација минералних сировина (неметала), која може имати негативне утицаје на животну средину. У поглављу V ''Туризам и заштита животне средине, природне и културне баштине'', потпоглавље 2. Заштита животне средине, тачка 2.1. постављени су циљеви заштите животне средине. ППРС дефинише и основне циљеве заштите животне средине на територији Републике и то: (1) квалитетна животна средина: чист ваздух; довољне количине квалитетне и хигијенски исправне воде за пиће, рекреацију и производњу; очувано пољопривредно земљиште, екосистеми и биолошка разноврсност; здравствено безбедна храна; уређена насеља и угодност боравка на радном месту и месту становања; (2) рационално коришћење природних ресурса, а нарочито необновљивих или делимично обновљивих (минералне и енергетске сировине, воде, земљиште); боље искоришћавање сировина и енергије, смањење отпада и повећање степена рециклирања; безбедно депоновање комуналног, индустријског и опасног отпада; санација еколошких и ''просторних'' последица експлоатације сировина; приоритет ће бити дат: изразито деградираним и девастираним подручјима, локалитетима и пејзажима; обнови екосистема; ревитализацији и рекултивацији подручја интензивне површинске експлоатације минералних и енергетских сировина; заштити највреднијих природних добара; (3) заустављање даље деградације природне средине (ваздух, вода, земљиште, вегетација и др.), најпре у критично загађеним урбаним, рударско-енергетским и индустријским центрима, у еколошки највреднијим подручјима, а потом и на целој територији Републике; (4) заустављање ерозије у најугроженијим подручјима; (5) заштита, обнова и санација стања живог света; очување природних предела посебне вредности и значаја, угрожених и ретких биљних и животињских врста; очување равнотеже екосистема и обнова оних који су нарушени; одржавање биодиверзитета; (6) заштита природних предела, амбијента и пејзажа око културно-историјских споменика, у оквиру комплексне заштите ових целина и природних пејзажа уопште; (7) подршка васпитним и образовним програмима у области заштите животне средине и природе. ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 19

У тачки 2.2. ''Просторна диференцијација'', истог поглавља и потпоглавља извршена је просторно регионална диференцијација подручја Републике, тако да се Аранђеловац налази на контакту Посавско Подунавске, Западно Моравске индустријске и Великоморавске зоне. Као основни проблем наводи се недостатак воде и загађивање малих водотокова. Такође, прикупљање и третман комуналног отпада, и саобраћајна регулација су главни проблеми уређења простора и заштите животне средине. У смислу класификације по критеријуму просторне диференцијације, општина Аранђеловац је сврстана у пету категорију утврђену ППРС. Имајући у виду урбане функције које посебно угрожавају ово подручје, тако да директно (деграридирајући) утичу на квалитет животне средине. У складу са планским решењима и пропозицијама прописаним у ППРС, Аранђеловац се налази у функционалном подручју регионалног система насеља Крагујевца, тако да се за функционални регион Шумадије и Поморавља (Шумадијски и Поморавски округ - општине Аранђеловац, Баточина, Деспотовац, Јагодина, Крагујевац, Кнић, Лапово, Параћин, Рековац, Рача, Свилајнац, Топола и Ћуприја). 2.1.2. Однос према националним секторским стратегијама Посредно, планирање просторног развоја, коришћење, уређење и заштиту простора општине Аранђеловца, са аспекта заштите и развоја је у функционалној вези и зависности са следећим националним стратегијама. Национални програм заштите животне средине (НПЗЖСР) Општи циљеви политике заштите животне средине су интеграција политике заштите животне средине са економском и политиком других сектора и унапређење система контроле квалитета животне средине. Дефинисани су циљеви до 2015. године и то у областима: квалитета ваздуха и климатских промена квалитета вода заштите земљишта управљања отпадом заштите од буке и заштите од удеса заштите природе, биодиверзитета, шума, пољопривреде и шумарства индустрије енергетике саобраћаја У области квалитета ваздуха и климатских промена: Израда катастра загађивача и биланса емисија; Унапређење програма мониторинга и процене квалитета амбијенталног ваздуха; Побољшање квалитета ваздуха у складу са стандардима смањењем емисија из сектора енергетике, индустрије, транспорта и др.; Успостављање аутоматског мониторинга на значајним емитерима; Дефинисање зона и насеља, припрема и спровођење акционих планова за побољшање квалитета ваздуха у подручјима где је ниво загађујућих материја већи од прописаних граничних вредности у складу са оквирном Директивом о ваздуху 96/62/ЕС. ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 20

У области квалитета вода: Успостављање зона заштите свих налазишта подземних вода као и акумулација које се користе за водоснабдевање; Успостављање одрживог коришћења налазишта подземних вода; Побољшање квалитета воде у водотоковима смањењем испуштања непречишћених индустријских и комуналних отпадних вода; Обезбеђење ревитализације и функционисања постојећих уређаја за пречишћавање отпадних вода насеља; Обезбеђење пречишћавања комуналних отпадних вода у насељима у којима постоји организовано снабдевање водом и које значајно утичу на непосредни реципијент и на квалитет вода у осетљивим зонама; Повећање степена обухваћености јавним канализационим системима на 65% становника до 2015. године; Обезбеђење квалитета воде за пиће у насељима и проширење централизованог водоводног система на изабрана сеоска подручја са незадовољавајућим квалитетом воде; Рационализовање потрошње воде код индивидуалних потрошача; Обезбеђење адекватног третмана, поновне употребе или одлагање муља са уређаја за пречишћавање. У области заштите земљишта: смањење земљишта угроженог ерозијом за 20% извођењем антиерозионих радова и увођењем ефективних мера за контролу ерозије. У области управљања отпадом: Повећање броја становника обухваћених системом сакупљања отпада на 80 % до 2009. године; Увођење одвојеног сакупљања и третмана опасног отпада из домаћинстава и индустрије; Успостављање регионалне санитарне депоније у сваком региону према техничким и оперативним захтевима из Директиве о депонијама 99/31/ЕС; Обезбеђење капацитета за спаљивање (инсинерацију) органског, индустријског и медицинског отпада; Подстицање коришћења отпада као алтернативног горива у цементарама и железарама; Санирање постојећих сметлишта која представљају највећи ризик по животну средину; Јачање професионалних и институционалних капацитета за управљање опасним отпадом; Повећање стопе поновног искоришћења и рециклаже амбалажног отпада (стакло, папир, картон, метал и пластика) на 25% од његове количине; Постизање стопе од 25% за поновну употребу/поновно искоришћење/рециклажу електричног и електронског отпада; Увођење компостирања зеленог отпада. У области заштите природе, биодиверзитета и шума, пољопривреде и шумарства: Израда пописа биодиверзитета, посебно пописа угрожених екосистема и станишта ретких и ендемичних врста; Успостављање мониторинга компоненти биодиверзитета; ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 21

Очување, унапређење и проширење постојећих шума (повећање површина под шумама и унапређење структуре шума); Успостављање еко коридора за фрагментисане фрагилне екосистеме. Развијање свести пољопривредних произвођача у области животне средине развојем и промоцијом кодекса добре пољопривредне праксе; Увођење система контролисане производње и употребе ђубрива и пестицида на пољопривредном земљишту ради смањења утицаја на животну средину; Унапређење управљања заштитом животне средине на сточним фармама и погонима за прераду; Развој органске пољопривреде; Унапређење система одрживог газдовања, посебно у приватним шумама. У области заштите од буке и заштите од удеса: успостављање циљаног мониторинга буке на најфреквентнијим саобраћајницама и смањење емисије буке у најугроженијим локацијама. успостављање и развој система за управљање ризиком и одговором на хемијски удес у индустрији и транспорту. У сектору индустрије: Смањење емисије у ваздух SО 2, NО X, суспендованих честица и других загађујућих материја за постојећа индустријска постројења која не задовољавају ЕУ стандарде; Обезбеђење пречишћавања индустријских отпадних вода ревитализацијом постојећих уређаја и изградњом нових постројења за пречишћавање отпадних вода из индустрија које испуштају опасне материје; Увођење чистије производње и система управљања заштитом животне средине (EMS) у индустријска постројења; Имплементација интегрисаног система дозвола за индустријска постројења у складу са Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађења животне средине; Ремедијација контаминираног земљишта у индустријским комплексима; Повећање енергетске и сировинске ефикасности у индустрији и смањење стварања отпада. У сектору енергетике: Смањење емисије SО 2, NО x и суспендованих честица из великих постројења за сагоревање; Обезбеђење пречишћавања отпадних вода из енергетског сектора ревитализацијом постојећих постројења за пречишћавање и изградњом нових постројења на локацијама где се испуштају опасне материје; Смањење утицаја на животну средину приликом одлагања променом технологије депоновања; Повећање ефикасности енергетског сектора и смањење стварања отпада; Повећање обима коришћења обновљивих извора енергије и гаса; Повећање енергетске ефикасности и смањење губитака топлоте у топланама и дистрибутивној мрежи; У сектору саобраћаја: Постепено избацивање оловног бензина до 2010. године; ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 22

Изградња обилазница у градовима где је велики утицај саобраћаја на животну средину. Национална стратегија управљања отпадом (НСУО) За стратешку процену најзначајнији циљ ове стратегије је управљање отпадом како у краткорочном, тако и у дугорочном периоду, којим се постиже заштита и унапређење квалитета животне средине и здравља људи. Стратегијом је дефинисано формирање регионалних депонија, трансфер станица, мрежа центара за рециклажу, компостирање и инсинератора приказано у следећој табели. Табела 4. Општина Аранђеловац у предвиђеној мрежи регионалних депонија, мрежа трансфер станица, центара за рециклажу, центара за компостирање и инсинератора број Општине Број становника отпад (т/дан) Регион 14 Лазаревац, Љиг, АРАНЂЕЛОВАЦ, Барајево, Обреновац, Лајковац 233.547 149,47 14 Љиг АРАНЂЕЛОВАЦ Обреновац 14.580 48.071 79.970 9,33 30,76 45,42 РЕЦ 9 Ваљево, Косјерић, Мионица, Уб, Коцељева, Осечина, Љубовија, Лазаревац, АРАНЂЕЛОВАЦ, Барајево, 440.058 281,62 Обреновац, Лајковац КОМ 4 Звездара, Вождпвац, Раковица, Чукарица, Гроцка, Ваљево, Косјерић, Мионица, Уб, Коцељева, Осечина, Љубовија, Лазаревац, Љиг, АРАНЂЕЛОВАЦ, Барајево, Обреновац, Лајковац, Смедеревска 1.201.743 769,11 Паланка, Рача, Велика Плана, Свилајнац, Младеновац, Сопот ИНС 2 Земун, Нови Београд, Стара Пазова, Инђија, Панчево, Палилула, Стари Град, Врачар, Савски Венац, Вршац, Пландиште, Алибунар, Бела Црква, Звездара, Вождовац, Раковица, Чукарица, Гроцка, Смедерево, ПОжаревац, Ковин, Велико Градиште, Голубац, Мало Црниће, Петровац, Жабари, Ваљево, Косјерић, Мионица, Уб, Коцељева, Осечина, Љубовија, Лазаревац, Љиг, АРАНЂЕЛОВАЦ, Барајево, Обреновац, Лајковац, Смедеревска Паланака, Рача, Велика Плана, Свилајнац, Младеновац, Сопот 2.554.272 1.634,73 Извор: Национална стратегија управљања отпадом, Влада Републике Србије, 2003 Водопривредна основа Србије (ВОС) Основни стратешки циљ је одржавање и развој водног режима којим се обезбеђују оптимална техно-економска и еколошка решења за интегрално управљање водама, заштиту од штетног дејства вода, заштиту вода и коришћење вода. Циљеви значајни за заштиту животне средине су: рационално коришћење и управљање водама, заштита и унапређење квалитета вода до коришћења за предвиђене намене, заштита и унапређење животне средине и квалитета живота, заштита од поплава, ерозија и бујица, заштита и ревитализација угрожених екосистема, антиерозионо газдовање шумама, очување и унапређење природних и створених ресурса и вредности. Стратегија развоја пољопривреде Републике Србије (СРПРС) Основни циљеви значајни за Генерални план и стратешку процену су: изградња ефикасног привредног сектора који може да буде конкурентан на светском тржишту и ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 23

допринесе порасту националног дохотка; обезбеђење хране која задовољава потребе потрошача у погледу квалитета и безбедности; осигурање подршке животном стандарду за људе који зависе од пољопривреде а нису у стању да својим развојем прате економске реформе; осигурање подршке одрживом развоју села; заштита животне средине од утицаја пољопривредне производње. Поред тога је значајно подстицање пољопривредника ка очувању природних добара односно одређених типова животне средине (еколошки пољопривредни програми), развој и подстицање органске пољопривреде, посебно у маргиналним и подручјима заштићене природе и доношење локалних акционих планова руралног развоја. Стратегија развоја шумарства Републике Србије (СРШРС) Основни циљ ове стратегије је очување и унапређивање стања шума и развој шумарства као привредне гране. Овај циљ се постиже спречавањем смањења површине под шумама, одрживим газдовањем шумским ресурсима уз рационално коришћење, повећање, унапређење и заштиту и одржавање еколошке равнотеже, укључивањем циљева и мера развоја шумарства у програме руралног развоја. Значај шума за унапређење животне средине и заштиту природе огледа се у унапређењу одрживог газдовања шумама у заштићеним природним добрима, одрживом коришћењу и валоризацији биодиверзитета шума и система заштите, коришћења и управљања свим функцијама шума у оквиру одрживог развоја, пре свега у погледу заштитних и регулаторних функција у односу на ваздух, воду, земљиште, пределе, буку, ублажавање климатских промена итд. Одрживо газдовање шумама подразумева истовремено одрживо газдовање дивљачи, односно стварање оптималних услова за унапређивање стања аутохтоне дивљачи и реинтродукцију аутохтоне дивљачи. Стратегија локалног одрживог развоја (СЛОР) Овом стратегијом су дефинисани циљеви, мере и активности којима ће се створити услови за одрживи развој на локалном нивоу. Од циљева значајних за Генерални план и стратешку процену издвајају се: унапређивање заштите животне средине на локалном нивоу; рационално управљање ресурсима; рационална потрошња необновљивих и подстицање коришћења обновљивих реурса; увођење система мониторинга животне средине за подручја општина. Стратегија привредног развоја Србије до 2010. године (СПРС) Један од циљева ове стратегије значајан за стратешку процену је повећање енергетске ефикасности за 20% до 2010. Од политика за спровођење Стратегије значајна је политика адекватне заштите животне средине усаглашене са европским стандардима са одговарајућом казненом политиком и увођењем савремених технологија, као и политика стимулисања коришћења обновљивих извора енергије. Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године (СРЕРС) Циљевима Стратегије предвиђена је комплекснија и ефикаснија заштита животне средине, ефикаснијом употребом енергената, повећањем безбедности рада и поузданости функционисања енергетских постројења уз уграђивање опреме за смањење емисија штетних ефлуената из енергетских извора, усаглашавање са праксом и регулативом ЕУ, веће коришћење обновљивих извора енергије итд. ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 24

Приоритети значајни за стратешку процену се могу поделити на оне од краткорочног значаја и оне од дугорочног значаја. Од краткорочног значаја је коришћење нових енергетски ефикаснијих и еколошки прихватљивих технологија и уређаја, док су од дугорочног значаја технолошка модернизација енергетских објеката и система, повећање енергетске ефикасности у производњи, дистрибуцији и коришћењу енергије као и коришћење нових обновљивих извора енергије. 2.1.3. Однос према програму за израду Генералног плана Програмом за израду Генералног плана обављене су аналитичке припреме за израду плана. Идентификовани су потенцијали, ограничења, општи циљеви просторног уређења, дефинисана су основна опредељења развоја и изградње, прелиминарна анализа могућих врста и извора утицаја на животну средину, уз констатацију о релативно очуваној животној средини. Условно узевши, с обзиром да се интегрално планско подручје општине Аранђеловац налази у подручју релативно очуване животне средине, подручје градског насеља Аранђеловац је ''најугроженије'', односно највише изложено могућим негативним утицајима на животну средину. Овај став, такође треба прихватити условно, јер приликом изношења оцене стања квалитета животне средине, полази се од чињенице да негативни утицаји на животну средину потичу од привредних капацитета и транзитног саобраћаја, односно у директној су узрочо последичној вези са садржајима који су у протеклом периоду (последњих 15-ак година) радили променљивим капацитетом. Са друге стране, поред традиционално бањско лечилишног карактера планског подручја, привредне делатности представљају значајну основу за развој. Општа депресија у протеклом периоду (посрнуће некадашњих значајних привредних субјеката), посебно има негативне утицаје на друштвене сегменте одрживог развоја, становништво, економију и финансије. За потребе анализе за израду програмског елабората уочени су и класификовани могући негативни утицаји у смислу повећања еколошког оптерећења и то: (1) угрожавање вода неконтролисаним испуштањем отпадних вода из домаћинстава и привреде; (2) загађивање ваздуха; (3) негативни утицаји буке дуж коридора саобраћајне инфраструктуре; (4) загађивање земљишта; (5) негативни утицаји на флору и фауну; и (6) могући акциденти. Општа оцена је да су програмске основе уважиле интегрална начела планирања на принципима одрживог развоја, економске оправданости, социјалне прихватљивости и заштите животне средине. Неке планске активности поред ублажавања негативних дејстава, могу имати и позитивно дејство, односно у плану су прописане са тим циљем, примера ради: уређивање зелених површина, заштитни појасеви дуж коридора и траса инфраструктуре. За потребе израде Генералног плана у програмској фази извршена је анализа и на одговарајући начин су преузете обавезе из стратешких докумената, а у погледу дефинисања планских решења. За потребе израде овог извештаја могу се дефинисати заједнички циљеви који су коресподентни са дефинисаним циљевима Генералног плана и на одговарајући начин плански разрађени. Дугорочни циљеви су у спрези са мерама заштите животне средине и дати су у следећој табели. ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 25

Табела 5. Дугорочни циљеви, правила и мере заштите животне средине Ц И Љ Е В И 1) Организовање заштите и унапређења животне средине на интегралним основама (интегралан процес циљ заштита, развој и унапређење, посебно у деловима где је повећана деградација). 2) Перманентни мониторинг, мерење и контрола утицаја. 3) Дефинисање мера за заштиту и унапређење животне средине, посебно за спречавање или смањивање, загађивања вода, земљишта, ваздуха, утицаја буке, прикупљања и одлагања чврстог отпада и заштите од удеса са опасним материјама. 4) Обезбеђивање услова за еколошки одрживи друштвено-економски развој, кроз рационално коришћење земљишта, енергије, вода и материјала, као и спровођење мера заштите животне средине. ПРАВИЛА И МЕРЕ (техничке за уређење и изградњу, заштиту животне средине, спречавања хазарда и акцидената и др.) 1) Правила/Мере заштите вода. 2) Правила/Мере заштите ваздуха. 3) Правила/Мере заштите од буке и вибрација. 4) Правила/Мере заштите земљишта. 5) Друштвено организационе мере. 6) Законодавне мере. 7) Правила/планске мере. 8) Мере за уређење зелених површина у насељима и ван насеља. 9) Правила/Мере и услови за руковање чврстим отпадом. 10) Правила/Мере, услови и смернице за заштиту од елементарних непогода и заштите од интереса за одбрану земље (заштита од поплава, земљотреса, пожара и одбрана земље). 2.1.4. Резиме У следећој табели дат је упоредни приказ циљева, захтева и мера заштите од значаја са становишта заштите животне средине у Генералном плану. Табела 6. Упоредни приказ циљева, захтева и мера заштите Планови, програми, пројекти ППРС ПРОСТОРНИ ПЛАН РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Дефинисани циљеви, захтеви и мере везани за животну средину Значај за ГП 1 2 3 - квалитетна животна средина: чист ваздух; довољне количине квалитетне и хигијенски исправне воде за пиће, рекреацију и производњу; уређена насеља и угодност боравка на радном месту и месту становања; - заустављање даље деградације природне средине (ваздух, вода, земљиште, вегетација и др.), - Од значаја за заштиту животне средине, посебно у односу на планирану изградњу инфраструктуре и становање. - Циљеви интегрисани у циљеве стратешке процене и услове и мере заштите животне средине Програмске основе Програм за израду Генералног плана Аранђеловца - дефинисање мера за заштиту и унапређење животне средине; - обезбеђивање услов за еколошки одрживи друштвено-економски развој; - решавање еколошких конфликата; - Од директног значаја за Генерални план. - На основу програмских основа, формулисан концепт Плана, стратешка опредељења, решења, правила, мере и инструменти за реализацију. ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 26

2.2. Постојеће стање и квалитет животне средине на планском подручју и могући развој ако се План не спроведе Стање и квалитет животне средине је резултат сложених односа социо-економског и просторног развоја у различитим историјским епохама. За потребе овог извештаја, даје се скраћени приказ историјског развоја Аранђеловца, који је несумњиво утицао како на урбани развој функција, структура и идентитета, тако и на целокупни просторни развој овог дела Србије. 2.2.1. Просторно историјски развој Аранђеловца Трагови живота и насеобинских структура на територији општине Аранђеловац бележе се још у праисторијском. Пронађени су предмети из палеолита, неолита, римског доба, средњег века итд. На археолошком налазишту у пећини Рисовачи, откривени су остаци цивилизација из леденог доба. На територији Аранђеловца бележе се остаци Римског царства: тврђава на врху Венчаца (остаци насеља око дворца последњег српског деспота Павла Бакића), римски новац пронађен у Мисачи и налазиште керамике и римског новца у Бањи 3. У средњем веку, овај крај је постао раскрсница важних трансверзалних путева. Из времена деспота Стефана Лазаревића помињу се многа насеља и цркве а најпознатије је замак деспота Павла Бакића такозвани "Бакића двори" на планини Венчац. Крајем XIV и почетком XV века, Турци продиру у ове крајеве, тако да се становништво сели у густе шуме Венчаца, Букуље и Рудника, далеко од путева и Турака. Тек у XVIII веку (доба аустријске окупације - 1718-1739), почињу да се обнављају насеља. У то време формира се шанац Врбица са 50 домова, место у коме су становници вршили помоћне војне службе. Крајем XVIII века јачају тежње за ослобођењем, тако да се становништво подиже на устанак 1804. године у Орашцу, у Марићевића јарузи. Становници овог краја масовно учествују и у другом српском устанку. Указом кнеза Милоша из 1837. године наређено је ушоравање села Врбица у јасеничком крају. Насеље занатлија се формира на раскрници путева испод брда Рисовача, дуж потока Кубршница. У паланку се сели средиште среза из Тополе 1840. и 1857. Указом кнеза Милоша из 1859. године насеље добија име Аранђеловац. Изградња бањског парка, уређење "Киселе воде" и градња "Старог здања" започиње 1862. у атару села Буковик. Дуж пута за Крагујевац појављују се прве куће и тако се формира чаршија која повезује Бању са Врбицом. Развој Бање и града теку упоредо, а Аранђеловац постаје занатлијско-трговачки центар овог дела Шумадије. Крајем XIX и почетком XX века отварају се први рудници и пољопривредни расадник 1903. године. Oтварају основне школе: мушка 1850., а женска 1868. године. Телеграфску станицу и пошту град добија 1872. године, а од 1904. године је повезан са пругом уског колосека са осталим деловима Србије. Током година два насеља су се спојила па се данас Буковичка бања налази у центру Аранђеловца. Урбанизација града почиње 1925. године када је сачињен први геодетски снимак, а комплетан геодетски катастар формиран је 1931. године за територију Општине 3 На северноисточној страни Аранђеловца, на брду Рисовача откривена је пећина са археолошким налазиштем, настамба прачовека - ловца делувијалног доба. На подручју града и у његовој околини пронађени су докази насеља из палеолита (камено оруђе, камена секира и др.), неолита (керамика) и римског доба (новац, керамика, новац Максимилијана Ромулуса). ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 27

Аранђеловац. Први генерални урбанистички план (ГУП) донет је педесетих година, други седамдесетих и трећи осамдесетих и покрива период од 1982. 2002. године. 2.2.2. Географски положај, природни услови и социо-економске карактеристике Географски положај Слика 1. Географски положај Аранђеловца и Суботица вернa Бачка Топола чка Кула Врбас Мали Иђош Бачки ачка Петровац аланка Сремска Митровица Богатић озница 1. Сремски Карловци 2. Лапово 3. Баточина 4. Ћићевац 5. Дољевац 6. Косовска Митровица 7. Ново Брдо 8. Обилић Србобран Рума 9. Косово Поље У географском смислу подручје општине Аранђеловац налази се у Централој Србији Шумадији, на удаљености од Београда око 75 км, односно Лазаревца 31 км и Крагујевца 49 км. Надморска висина креће се у распону од 200 до 400 метара на самом подручју Генералног плана. У хипсометријском смислу, Букуља и Венчац представљају највиши део општине, висине 658 м, односно Чока 698 м. Кањижа Нови Кнежевац Сента Бечеј Ада Јужна Бачка Нови Сад и 1 Ириг Срем Беочин Темерин Жабаљ Инђија Пећинци Коцељева Уб рупањ и Осечина ик Подриње Лајковац Ваљево Љубовија Бајина БаштаКосјерић Сјеница Кикинда Геостратешки Средњи положај је веома повољан јер Нови Нова преко Бечеј и територије Црња општине Аранђеловац воде Северни Житиште важни саобраћајни (путни) правац М4 Банат који повезује Аранђеловац са важним Зрењанин Сечањ регионалним, центрима и центрима Тител Пландиште економских активности (Ваљево, Лааревац и Ковачица др.). Опово Алибунар Вршац Јужни Панчево Банат Слика 2. Положај Аранђеловца Белау окружењу Стара Пазова Подручје Плана Лепосавић заузима укупну Бојник површину од 2.464,2 ha, обухвата грађевинско подручје Тутин Власотинце Звечан површине 977,6 ha, 6 у оквиру административне Лебане Зубин територије општине Аранђеловац. Лесковац Поток Површина општине Аранђеловац Подујево је 376 km 2 Црна Јужно Трава Вучитрн Медвеђа. Исток Владичин Србица Косово Поморавље 8 Хан Приштина Сурдулица Пећ Дечани Нови Пазар Клина Ораховац Сува Штимље Ђаковица Река Урошевац Штрпце Качаник Призрен Г о р а Ковин Глоговац 9 Липљан Црква Град Велико Општина Аранђеловац повезана је са суседним Шабац Градиште Владимирци Београд* Пожаревац Голубац општинама Кладово путевима регионалног и Колубара, СмедеревоПодунавље Мало Црниће Мачва, и магсистралног значаја: на северу са општином Кучево СмедеревскаБраничево Жабари Сопот, североистоку са општином Младеновац, Паланка Мајданпек Aранђеловац Аранђеловац Велика Петровац Плана на истоку Неготин и југу са општином Топола, на Топола Љиг 2 Свилајнац Мионица Рача Жагубица југозападу са општином Горњи Милановац, на Поморавље 3 Деспотовац Горњи Крагујевац Тимочка западу Бор са општинама Љиг и Лазаревац. У Милановац и Ћуприја П Крајина о Шумадија Јагодина административном смислу, оптиа Аранђеловац ж Кнић Ужице е Чачак Параћин Бољевац припада Зајечар г Шумадијском управном округу, док се Рековац а Лучани Краљево Варварин Ражањ граничи са градским општинама Златибор Западно Поморавље Чајетина Ариље 4 Сокобања Врњачка административног подручја града Београда и и Бања Трстеник Књажевац Крушевац Алексинац (Сопот, Младеновац, Лазаревац), Моравичког Прибој Златар Нова Ивањица Пештер Варош Александровац Сврљиг округа (Горњи Милановац) и Колубарског округа (Љиг). Удаљеност Аранђеловца од Ниш Пријепоље центара ових општина Брус је 20 до 50 Мерошина km, тако да осим саобраћајних, ове општине имају и Рашка БлацеПонишавље и Топлица Бела 5 Паланка Пирот добре везе у оквиру економске сарадње Гаџин у оквиру подручја функционалних региона. Метохија Прокупље Хан Куршумлија Житорађа 7 Гњилане Витина Косовска Каменица Прешево Бујановац Врање Трговиште Косовско Поморавље Лазаревац Лазаревац Бабушница Босилеград БЕОГРАД 31 km Димитровград 75 km Аранђеловац Аранђеловац 49 km Крагујевац ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 28

Слика 3. План града Аранђеловца Извор: http://www.arandjelovac.com Природни услови Општа оцена природних услова је повољна, с тим да је изражен недостатак поовршинских вода речних токова, док нема других значајнијих природних ограничења која би могла неповољно да утичу на развој. Општа оцена терена за изградњу је повољна, сем на нестабилним локалитетима (клизишта, еродабилне површине и подручја подложна слегању). Планиране су мере за санацију нестабилних терена и за ширење грађевинских подручја могу се сврстати у позитивне планске утицаје. Сеизмички ризик је у границама VII MCS, што захтева посебне услове у планирању, пројектовању и изградњи објеката према асеизмичним стандардима који се дају табеларно у делу превенције хазарда и ризика. Планско подручја карактерише терен сложеног састава, који је резултата различите старости и генезе. Масив Букуље чине магматске стене које су утиснуте у старије седименте, које су изазвале метаморфизам разних варијетета. После метармофозе извршено је таложење седиментних стена, које покривају ове средине. Кречњачка маса у већем обиму, јавља се на Рисовачи. У зависности од места настанка и механичког састава издвајају се два типа земљишта: алувијална и благобрдска земљишта. Алувијално земљиште је непосредно поред Кубршнице и њених притока. Његове могућности су различите, па је неопходно одредити методом узорка механички и гранулометријски састав овог земљишта. Благобрдско земљиште се налази уз алувијално, с тим да се разликује по механичким и гранулометријским својствима. Оба типа одликује преовлађујућа глиновита компонента. Општа оцена хидролошког потенцијала је богатство подземних вода, док су површинске воде мање заступљене. Аранђеловац се налази на развођу Колубарског и Великоморавског слива. Сви водотокови настају на падинама суседних планина Рудника, Букуље, Венчаца и Космаја и сливају се ка Кубришници, Јасеници,Турији, Пештану и Качеру. Хидрогеолошке карактеристике су условиле да се делови територије ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 29

општине хидрогеолошки колектори - спроводници и резервоари (кречњаци и гранити) у зависности од положаја, а само изузетно као хидрогеолошки изолатори (чврсте стенске масе гранита и метаморфних нераспаднутих стена: шкриљци, гнајс и др.). У погледу биодиверзитета подручје Аранђеловца (Шумадија) налази се у Средње европском региону, субцентревропско - балканско илирском субрегиону, западно мезијској провинцији са типичним асоцијацијама Quercion frainetto i Quercion petraecerris, односно типичне свезе јужно од Саве и Дунава. формиран је разноврсан биљни свет, аутохтоног и интродукованог карактера, у складу са природним условима, тако да према броју врста у односу на величину територије, диверзитет врста васкуларне флоре је у просеку Србије (око 0,7). Заступљене су фамилије Asteraceae, Poaceae, Fabaceae, Caryophilaceae, Cruciferae, Scrophulariaceae, Labiatae, Umbelliferae, Ranunculaceae, Liliaceae, Cyperaceae, Rosaceae и др. Клима је умерено континентална са сличним вредностима параметара климатских елемената као у окружењу. Средња годишња температура ваздуха је 11 о C, средња годишња влажност ваздуха износи 73,4%, просечна количина падавина је око 632,2 mm, дужина сунчевог сјаја - инсолација је око 2015 часова годишње, док су доминатни ветрови северозападни и југоисточни. Како не постоји аутоматизована станица за метеоролошка осматрања, у оквиру мреже осматрачких станица Републичког хидрометеоролошког завода Србије у самом Аранђеловцу, у следећој табели дају се подаци станице у Крагујевцу, који се односе на тзв. ''нормале'' у периоду од 30 година, а изведена су на основу свакодневних мерења у 7, 14 и 21 час. Мерени су климатски елементи: температура, релативна влажност ваздуха, инсолација и падавине. Табела 7. Средње месечне, годишње и екстремне вредности 1961. 1990. за станицу Крагујевац (φ 44 о 02' N, λ 20 о 56' Е, н.в. 185 m) јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец год ТЕМПЕРАТУРА Средња максимална 3,8 6,7 11,8 17,3 22,0 25,0 27,2 27,3 23,9 18,2 11,5 5,6 16,7 Средња минимална -3,8-1,7 1,4 5,5 10,1 13,0 14,2 13,7 10,7 6,3 2,4-1,6 5,9 Нормална вредност -0,1 2,2 6,3 11,3 16,1 19,0 20,6 20,2 16,7 11,4 6,4 1,8 11,0 Апсолутни максимум 18,6 23,6 28,2 31,2 34,4 37,4 40,0 39,4 37,4 31,0 27,6 21,0 40,0 Апсолутни минимум -27,6-23,8-16,0-4,9-0,6 2,7 7,2 4,6-2,2-6,0-16,4-20,7-27,6 Ср. бр. мразних дана 22,7 16,7 10,2 1,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,2 2,3 8,3 17,9 79,8 Ср. бр. тропских дана 0,0 0,0 0,0 0,1 0,8 4,0 8,3 9,5 3,2 0,2 0,0 0,0 26,1 РЕЛАТИВНА ВЛАГА (%) Просек 79,0 76,1 70,3 67,8 69,8 71,3 69,4 70,2 73,1 75,0 77,9 80,7 73,4 ТРАЈАЊЕ СИЈАЊА СУНЦА Просек 71,4 89,1 137,8 175,6 224,3 242,6 285,1 268,1 205,1 162,9 93,2 60,6 2015,8 Број ведрих дана 3,5 3,6 5,1 4,1 4,3 4,6 9,3 11,7 9,8 9,0 4,5 2,6 72,1 Број облачних дана 14,8 13,0 11,5 9,3 8,7 6,3 4,8 4,1 5,8 7,5 12,2 15,6 113,6 ПАДАВИНЕ (mm) Ср. месечна сума 41,1 38,7 44,4 49,4 73,8 84,7 68,0 53,3 44,8 38,2 48,2 47,6 632,2 Мах. дневна сума 36,1 42,4 31,6 41,9 44,4 46,8 65,8 84,2 45,6 36,8 34,4 43,7 84,2 Ср. бр. дана >= 0,1 mm 11,6 10,4 10,6 12,2 13,1 12,9 9,3 9,3 8,1 8,6 10,3 12,3 128,7 Ср. бр. дана >= 10,0 mm 1,0 1,0 1,5 1,3 2,4 2,9 2,5 1,6 1,4 1,3 1,4 1,4 19,7 ПОЈАВЕ (број дана са...) снегом 7,6 5,9 3,7 0,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,1 2,2 5,9 25,7 снежним покривачем 14,2 8,2 3,5 0,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,1 3,0 10,3 39,5 маглом 1,1 0,7 0,2 0,1 0,0 0,0 0,0 0,1 0,2 0,6 1,9 1,7 6,6 градом 0,0 0,0 0,0 0,1 0,1 0,3 0,2 0,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,8 Извор http://www.hidmet.sr.gov.yu Биланси земљишта Генералним планом извршена је подела на грађевинско земљиште (јавно и остало 4 ), за становање и провреду, саобраћајне површине (грађевинско земљиште саобраћајнице) и остало земљиште (шумско, водно и пољопривредно). У следећој табели дају се биланси земљишта према Генералном плану. 4 У складу са Законом о планирању и изградњи. ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 30

Извештај о стратешкој процени утицаја Табела 8. Биланси земљишта у ha на подручју Генералног плана Постојеће Постојеће Планирано НАМЕНА ПОВРШИНА стање (ха) стање (%) стање (ха) I ГРАЂЕВИНСКИ РЕОН 1104.4 44.40 1978.3 Јавно грађевинско земљиште 317.26 12.76 477.3 Јавне службе 51.86 2.08 58.8 Зеленило 26.64 1.07 47.7 Спорт и рекреација 8.73 0.35 13.7 Комунални објекти 14.58 0.59 33.5 Крупна инфраструктура 198.55 7.98 316.7 (друмске саобраћајнице и железница) Саобраћајни објекти 0.9 0.04 1.5 Водно земљиште 16 0.64 38 Остало грађевинско земљиште 1104.4 44.40 1978.3 Становање 674.39 27.11 920.1 Верски објекти-цркве 1.18 0.05 1.2 Услуге 32.61 1.31 176.4 Производне делатности 78.15 3.14 171.4 Спорт и рекреација 0.81 0.03 10 Зеленило 221.9 1383.0 55.60 509,1 II ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ Водно земљиште 32.0 1.29 16 Пољопривредно земљиште 856.3 34.43 301.2 Шума 494.7 19.89 191.9 УКУПНО ГП 2487.4 100 Планирано стање (%) 79.54 19.19 2.36 1.91 0.54 1.35 12.73 0.06 1.52 79.54 36.99 0.05 7.09 6.89 0.40 8.92 20.46 0.64 12.11 7.71 2487.4 100 На територији целе општине Аранђеловац око 60 % је пољопривредно земљиште, 25% су шуме и шумско земљиште површине, око 10% је грађевинско земљиште, док је 5 остало земљиште заступљено на око 4% територије. На територији насеља са подручја Генералног плана грађевинско земљиште је заступљено на око 5% укупне територије, око 77% су пољопривредне површине, 11% је шумско земљиште, док је нешто више од 6% остало земљиште. На подручју Генералног плана, око 40% је грађевинско земљиште, 42% је пољопривредно, док су шуме заступљене на око 16%. Водно земљиште заузима 0,8% територије Генералног плана. Табела 9. Биланси земљишта у ha у 2005.г. на подручју Генералног плана по насељима Грађевинско земљиште Општина 1 Општина Аранђеловац у% Укупно 3 659,67 0,15 3244,99 10,39 100,00 680,38 89,81 100.00 243,88 9,86 100.00 201,41 8,46 100.00 721,22 23,08 100.00 1,75 16,89 659,63 87,07 96,95 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0,0004 0,004 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0,05 0,001 0,01 8,63 83,10 20,75 2,74 3,05 243,88 9,86 100,00 201,41 8,46 100,00 721,17 23,079 99,99 1846,89 0.00 0,40 42,98 5,43 100.00 977,58 39,7 / 0.00 0.00 / / / 0,05 0,92 / / / 5,38 99,08 / / / 100.00 2473,30 100.00 Врбица у% УКУПНО насеља са подручја ГП у% Подручје ГП у% Грађевинско земљиште ван градског подручја 6 3904,81 Бања у% Грађевинско земљиште у градском подручју 5 2 757,59 100.00 Буковик Градско грађевинско земљиште 4 37589,24 Аранђеловац у% у% у томе Укупно 2380,62 100.00 3124,47 100.00 8735,97 100.00 2464,18 100.00 Пољопривредно земљиште Шумско земљиште Остало 7 8 9 40.894,16 20.564,06 3017,57 60,60 70,46 9,30 25,15 5,37 3,87 1,39 0,71 0,18 1676,89 67,80 426,46 17,24 126,10 981,28 41,22 1015,49 42,66 182,44 7,66 1420,65 45,47 949,63 30,39 32,96 1,06 613,44 89,06 52,95 76,79 11,15 1053,9 42,8 412,47 16,7 5,1 6,63 20,236 0,8 Извор података: РГЗ Катастар непокретности Врсте земљишта -Стање почетком 2005. и Програм за израду урбанистичког плана градског насеља Аранђеловац (2006) 5 Према званичним подацима Републичког геодетског завода Катастар непокретности Врсте земљишта Стање почетком 2005. 6 У оквиру осталог земљишта сврстано је водно земљиште. ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 31

Од пољопривредних површина, највећа је заступљеност ораница и башта (више од 65%). Ливаде и пашњаци заузимају преко 22% од укупне пољопривредне површине, док је воћњака преко 10%. Виногради су заступљени на око 1% површина, док се у укупном билансу пољопривредних површина не бележе рибњаци, трстици и баре. Табела 10. Структура пољопривредног земљишта на подручју општине Аранђеловац Пољопривредна површина Оранице и баште Од тога Воћњаци Виногради Ливаде Пашњаци У ха 25.493 16.715 2.741 337 3.351 2.349 / У % 100.00 65,57 10,75 1,32 13,14 9,22 / Извор: Општине у Србији 2006. - РЗС Рибњаци, трстици и баре Према подацима Републичког завода за статистику крајем 2005. године шуме су се простирале на 9.138 хектара. Пошумљено је 1,8 хектара, док је 9.341 m 2 лишћара. Дрвна грађа се пре свега користи за потребе шумске привреде, али истовремено шуме се секу за добијање дрвне масе за огрев, што недвосмислено указује на лошији економски положај локалне заједнице, тако да се за техничко дрво користи 8% лишћара. Степен шумовитости је мањи од оптималног (око 30%). Становништво и насеља Аранђеловац је трећа по величини општина (површина 376 km 2 ) у Шумадијском управном округу, док су Крагујевац и Кнић на првом и другом месту по величини територије. У Аранђеловцу се налази 19 насеља у којима живи 47.790 становника 7, организованих у оквиру 20 месних заједница и 16 месних канцеларија. Просечна величина насеља је 19,8 km 2, што је у оквирима републичког просека. Густина насељености је 127 ст./km 2. У међупописном периоду (1991.-2002. године) бележи се пораст броја становника у апсолутном износу од 1687 становника (просечно 153 становника годишње). Просечно број становника годишње расте по стопи од 3,2. Анализа контигента становништва указује да се карактеристике становништва крећу испод републичког просека за удео старих лица (индекс старења је преко 92,84 8 ), просечна старост је око 40 година, док је око 67 % становништва у групи радно способних. Етничка припадност карактерише доминантно српско становништво око 97%, док су остале мањине заступљене са нешто више од 3% 9. По образовању и школској спреми, највећи број становништва има основну и средњу школу (27.530, односно око 68% становника). Око 22% становника нема завршену основну школу, док су нешто више од 8 % са вишом и високом школом, што је испод републичког просека (11%). Ово указује да младо становништво после завршеног образовања, радије напушта локалну заједницу него што се враћа. Укупно се бележи 22.337 активних становника, од којих 18.118 обавља занимање, остварује приходе 9.580, док су издржавани 16.128. Званична статистика бележи 84 лица на раду у иностранству до једне године, од којих 55 ради, док су 29 лица чланови породице. У оквиру контигента пољопривредног становништва бележи се укупно 3.282 лица, од којих је 2.293 активно. Углавном су индивидуални пољопривредни произвођачи 2.194, док је 989 лица издржавано. Величина и структура домаћинства је нешто у оквиру 7 Процена на дан 30.06.2005. године извор ''Општине у Србији 2006. године'' РЗС - Републички завод за статистику, Београд, 2007 8 Индекс старења представља аналитички индикатор контигената становништва, представља однос старог (60 година и више) и младог (0-19) становништва 9 Извор: ''Општине у Србији 2006. године'' РЗС Републички завод за статистику, Београд 2007 ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 32

просечних вредности за Централну Србију. Укупан број домаћинстава је 15.763, од којих су најбројнија са два члана (3.808), док са једним, три или четири варирају (2.962, 2.854 и 3.482). Просечна величина домаћинства је 3,05 чланова што је у оквиру просека за Централну Србију. Бележи се негативан природан прираштај од 3,1 (наталитет је 10,6, док морталитет у периоду 1991. 2002. износи 18,2 ). Малигна обољења (17,07%) и кардиоваскуларне болести (63,1%) су главни узрочници смрти и крећу се нешто више од просека за округ (61,2%) и Републику (56,84%) за каридоваскуларне болести, односно нешто мање за малигна обољења како у округу (17,62%), тако и за Републику (17,5 %). Очекивано трајање живота лица рођених 2001. 2003. године процењује се на 70 година за мушкарце, односно око 75 година за жене што није задовољавајуће с обзиром на бањски карактер плланског подручја (Буковичка бања). Очекивано трајање људског живота је у оквиру просечних вредности, а основни разлог је лошија социо-економска ситуација у последњих 15 ак година. Привреда и инфраструктура Највише је запослених у сектору прерађивачке индустрије (6.202), док се у здравству и социјалним делатностима, односно просвети бележи укупно 1.830 запослених, од укупно 11.424 запослених које бележи статистика. У релативним показатељима 82,6% становништва ради у установама, предузећима, установама, задругама и организацијама 10, а 17,4% самостално обављају делатност. Бележи се око 8% незапослених лица, од којих већину чине лица која по први пут траже посао (51,3%), 32,7% су неквалификовани, док су 59% жене. Доходак од 81,9% од републичког просека сврстава општину Аранђеловац у групу осталих општина у Србији 11. Највише се доходује у приватном сектору (преко 81% дохотка), око 8% дохотка остварује се у државној својини, док се око 10% дохотка остварује у осталим облицима својине. По структури дохотка највише се доходује у пољопривреди и прерађивачкој индустрији (преко 58%). Стамбена изградња је потпуно у приватној својини. Приватне инвестиције су 99,8% у стамбеној изградњи, док се свега 0,02% инвестирало из осталих извора. Током 2005. године изграђено је 85 стана, сви у приватној својини укупне површине 7.265 m 2 (просечно 85,5 m 2 по стамбеној јединици). То износи на 100 становника 1,8 стамбена јединица. Незавршена је 567 стамбених јединица, све у приватној својини, док су у 2005. три стамбене јединице у приватној својини срушене укупне површине 144 квм. 10 Укључени су запослени у малим предузећима (до 50 запослених), који нису обухваћени редовним полугодишњим истраживањем, а који су добијени оценом из анкете за допуну полугодишњег истраживања о запосленима 11 Анализом социо-економских индикатора развијености (друштвени производ по становнику и народни доходак по становнику, природни прираштај, запосленост/незапосленост), узет је критеријум од 2/3 републичког просека за оцену неразвијености. ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 33

Извештај о стратешкој процени утицаја Слика 4. Путна мрежа у окружењу Путну мрежу на подручју општине Аранђеловац чине мрежа магистралних, регионалних и локалних путева (државни путеви првог и другог реда, односно општински путеви), укупне дужине од 284 km. Савременим коловозом је покривено око 230 km путева. Државни путеви првог реда заступљени су у укупној дужини од 31 км (М23 Младеновац Топола Крагујевац и М 4 Лазаревац Аранћеловац Рача Свилајнац). Регионални и локални путеви заступљени у дужини од 106, односно 147 km. Главни правци су М 23 и М 4 и путеви регионалног ранга R 200а, R 202, R 203а, R 215, R 215а. Обим саобраћаја који се одвија преко територије општине резултат је транзитног саобраћаја између коридора Е-763 и Е-75. Укупно је регистровано 9.646 путничких возила, 56 мотоцикала, 115 специјалних путничких возила, 42 аутобуса, 903 теретна возила, 140 специјална теретна возила и др. Степен моторизације износи око 201 путничко возило на 1000 становника. Табела 11. Путна мрежа на подручју општине Аранђеловац Подручје Србија Шумадијски округ Аранђеловац Извор: Укупна дужина путне мреже km % 37.827 100.0 1.513 100.0 284 100.0 Магистрални km 4.634 72 31 % 12.25 5.5 10.9 Регионални пут km 10.367 359 106 % 27.4 27.5 37.3 Локални пут km 23.085 876 147 % 61.0 67.0 51.8 Савремени Коловоз km % 23.705 62.7 1.172 77.5 229 80.6 Општине у Србији 2006. - РЗС Поштански саобраћај се обавља преко 10 пошта. Потребна је реконструкција система фиксне телефоније што се предвиђа као планско решење, што ће побољшати постојеће капацитете од 14.580 претплатника, односно омогућиће и нове прикључке за Интернет. Регион располаже значајним природним, тако и створеним добрима, традиционално је туристичко одредиште, који би под одређеним условима и режимима могли да постану водећа делатност. У протеклом периоду на основу броја ноћења страних и домаћих посетилаца, као и на основу просечног броја ноћења туриста, туристичка делатност је пратећа делатност, број посетиоца креће у оквиру граница капацитета, тако да нема штетних дејстава на животну средину на основу туристичке делатности и броја туриста. Бројни су узроци за реалтивно слабије коришћење потенцијала, а пре свега недостатак квалитетних смештајних капацитета. Хотелски смештај је неуслован. Реконструкцијом хотела ''Извор'', а потом ''Старог здања'' и ''Шумадије'', створиће се предуслови за реафирамцију Аранђеловца као туристичке дестинације. Табела 12. Туристи и остварена ноћења туриста на подручју општине Аранђеловац Туристи Подручје Србија Шумадијски округ Аранђеловац Извор: Просечан број ноћења туриста Ноћења туриста свега домаћи страни свега домаћи страни домаћи страни 1.988.469 1.535.790 452.679 6.499.352 5.507.604 991.748 3.6 2.2 27.062 22.180 4.882 76.046 65.105 10.941 2.9 2.8 5.664 5.464 180 30.875 30.625 250 5.6 1.4 Општине у Србији 2006. - РЗС Природна добра На основу распложивих података које су доставиле надлежне институције за послове заштите природних добара (Завод за заштиту природе Србије), као и података локалних ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 34

надлежних органа, на планском подручју и непосредном утицајном подручју (зона гравитације у општини) издвајају се следећа евидентирана природна добра: Природна добра Лукића храст Раниловић Аранђеловац ботачнички споменик природе Стабло храста лужњака Гараши Аранђеловац ботанички споменик природе. Стабло јасена Аранђеловац ботанички споменик природе. Пећина Рисовача спелеолошки споменик природе Бања Аранђеловац. Парк "Буковичка бања" (просторно - културно историјска целина). Орашац природни простор око непокретних културних добара. Слика 5. Приказ природних добара 12 13 12 19 212 Споменик природе "Пећина Рисовача" стављена је под заштиту Уредбом о заштити споменика природе "Рисовача" ("Службени гласник РС" број 9/95) као природно добро од изузетног значаја за Републику Србију, а представља спелеолошки објекат са изузетним археолошко- палеонтолошким и природним вредностима. Обухвата простор од 13,0 хектара. На заштићеној површини споменика природе "Пећина Рисовача" установљен је режим заштите другог степена. За наведене просторе, на подручју Генералног плана - "Пећина Рисовача" и парк "Буковичка бања", примењује се посебан режим уређења простора на основу услова које издаје Завод за заштиту природе Републике Србије. Природна добра Ботанички споменик природе 12. Лукића храст Раниловић 13. Стабло храста лужњака Гараши Спелеолошки споменик природе 212. Пећина Рисовача Бања Аранђеловац Природни простор око непокретних културних добара* 19. Орашац *Ови простори стављају се под заштиту ради обезбеђења интегралне заштите културног добра и његове околине Културна добра За потребе израде ове стратешке процене даје се преглед културних добара који је сачињен на основу расположиве документације. Надлежни регионални Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу доставио је списак и услове за планирање и уређење простора око културних добара на подручју Генералног плана: КУЛТУРНА ДОБРА Споменици културе Црква Св.Архангела Гаврила у Аранђеловцу; Зграда старог Оштинског суда; Објекат "Вила Караџић"; Зграда старе поште (главна); Окућница Илије Милошевића; Спомен - костурница страдалим у првом светског рату; Просторно културно - историјска целина Парк "Буковичка бања" са изворима минералне воде, значајним објектима и пратећим садржајима: извори минералне воде "Ђулара", "Талпара", "Књаз Милош" и "Победа"; зграда хотела "Старо здање"; 12 За припрему приказа природних добара коришћени су подаци са карте Заштићена природна добра у Србији, Завод за заштиту природе Републике Србије, размере 1:300.000, а према Централном регистру заштићених природних добара Србије, Београд, 2005. ''И Н Ф О П Л А Н'', д.о.о. А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц 35